TRAGOVI IDENTITETA – KULTURA TETOVIRANJA

„Upravo je “tijelo kao projekt” jedna od značajnijih sintagmi kojom se
opisuju načini na koje se individue odnose prema vlastitom tijelu.‟ (Adamović i
Maskalan, 2011, str. 53)
4.1.Tehnika tetoviranja – nekada i danas
Za klasične tetovaže esencijalna važnost jest da ona bude trajna (Serup i sur.,
2015). Upotrebljavajući odgovarajuću tehniku umetanje pigmenta pod kožu vrši se
oštrim predmetom, u ovom slučaju iglom, probija se gornji sloj kože – epidermis, a
pigment se umeće u sloj ispod, odnosno dermis. Sam tetovirač ovisno o krajnjem
željenom učinku i vještini pigment smješta u površinski, središnji ili duboki sloj
dermisa (Pérez-Cotapos i sur., 2010).
Slika 6. Umetanje pigmenta pod kožu
Kao što je već navedeno u radu postoje četiri osnovna načina umetanja
pigmenta pod kožu, a to su: rezanje s premazivanjem, prošivanje, tapkanje i
ubadanje.
Prema Hustić (2013) prva se metoda sastoji od zarezivanja kože i utrljavanja
pigmenta u otvorenu ranu. Prošivanje kože radi se iglom s koncem pri čemu tinta u
koju je konac bio umočen ostaje pod kožom. Tapkanje zahtijeva dvije alatke – jedna
je alatka s radnim rubom (u obliku jedne/više igala ili češlja) pričvršćenim okomito
na držak dok je druga štap kojim se tapka po prvoj. Četvrta metoda jest ubadanje
kože alatkom na kojoj radni rub stoji paralelno s drškom pri čemu se koristi samo sila
ruke tetovirača (Hustić, 2008, str. 7).
11