20 godina EXIT aktivizma - compressed

pera11
  • No tags were found...

Srbija je danas na sigurnom putu ka članstvu

u Evropskoj uniji, a EXIT je jedan od najvažnijih

simbola tog puta i siguran sam da su osnivači

Exita to imali na umu kada su ga, pre 20

godina, pokrenuli.

Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji

Pojava Exita bi se mogla uporediti s velikim

praskom u fizici. EXIT je eksplodirao na

početku novog milenijuma i danas smo

svedoci da se od njega stvara jedan mali

kosmos.

Marko Vidojković

Svakako ne postoji manifestacija koja je imala

tako snažan i dubok značaj za povezivanje

mladih ljudi u regionu Jugoistočne Evrope s

ostatkom Evrope i sveta kao EXIT.

Vladimir Arsenijević

EXIT je i za strance, kao i za Srbe i za (eks)

Jugoslovene, od prvog trenutka postao simbol

novonastale normalnosti.

Muharem Bazdulj

EXIT je svakako odavno postao inkubator

pozitivne Srbije koji ne priznaje lokalne

granice i svoje delovanje i uspehe meri

isključivo svetskim standardima.

Ivan M. Lalić

EXIT je naš jedini exit.

Olja Bećković

Klinci koji se ne sjećaju Jugoslavije, oni koji su

se rodili tokom balkanskih ratova, po Zagrebu,

Ljubljani, Splitu, Osijeku, Sarajevu kupovali

su karte za EXIT. Pakovali su rance i šatore

i putovali u zemlju o kojoj su na televiziji i u

školi mogli čuti sve najgore. To je najvažnija

stvar koju je EXIT postigao u svih dvadeset

godina svoga postojanja

Miljenko Jergović

Sve ove godine EXIT radi na tome da se ljudi

povežu i da se ne traže razlike među nama,

već da se traže sličnosti, da se svijet promatra

očima zajedničke suradnje i uvijek pozitivne

energije.

Damir Urban

EXIT festival ne samo da podržava one koji

smatraju sebe aktivistima, već i otvara oči

ljudima i ukazuje im na aktivizam u njihovom

radu.

Marko Dražić, Njuz.net

EXIT je u čitavoj Jugoistočnoj Evropi bio

važna tačka susretanja, razlog da se prekorači

granica i dođe u posetu.

Aleksandar Zograf

Kroz muziku i digitalnu tehnologiju uspeli smo

da, zajedno sa Exitom, preispitamo stereotipe

o ovom delu sveta i pokažemo ga u jednom

novom svetlu. Podstakli smo razgovor između

mladih ljudi iz različitih delova Balkana.

Kler Sirs, direktorka British Councila za

Zapadni Balkan

Očito se EXIT nametnuo kao gravitacijski

centar za mnoge Evropljane i izvrsna prilika

da “svi vide sve”.

Sale Veruda, eks KUD Idijoti

Živ bio EXIT i vidimo se i na festivalu i na

nekim akcijama!

Zoran Kesić

Mi iz EXIT Fondacije ne volimo da ostavljamo

stvari nedovršenima.

Jovan Simić

Festival EXIT je moderni evropski ram, kreiran

za sliku Srbije kakvu smo zamišljali. A onda

se desilo nešto neuobičajeno - mnogi se

ramovi pokažu nedostojni slika; ovde se slika

pokazala nedostojnom rama.

Kokan Mladenović

Izvoz se svuda u svetu tretira kao velika

vrednost, a Srbija, bez foliranja, nema veći

izvozni brend od Exita. Zahvaljući Exitu, Srbija

je deo sveta, i to ne samo kad je muzika u

pitanju.

Srđa Popović

U ovom nestabilnom i izmučenom dijelu

svijeta moguće je napraviti nešto golemo,

globalno relevantno i regionalno atraktivno.

Zato EXIT nije samo novosadski ponos, EXIT

je naš.

Ida Prester

Na kraju Exitove akcije “Tiha balkanska

većina” stoji jasna poruka - ne dozvolimo

da nam ponovo prodaju istu priču i da nas

retorikom vraćaju u ono grozno vreme!

Aleksandar Timofejev

Razni su politički i tržišni čekići i nakovnji

udarali okolo, a EXIT je gledao da nikako ne

izgubi šarm i osnovnu liniju. I danas je to

mesto na kome mladi čovek može samog

sebe da isproba, testira sopstveni identitet

i otkrije nešto novo o sebi - i dalje je to

privremena država koja traje četiri dana, od

mladih za mlade.

Dragan Ambrozić

Sa EXIT aktivizmom probudila se svest

ljudi da je tako nešto ovde i sad moguće.

Zasluženo se taj pokret stavlja među

najvažnije društvene činioce novije istorije

kod nas.

Branislav Grubački Guta

EXIT & Aktivizam = Optimizam

Bogoljub Arsenijević Maki

Iz Londona jasno vidim EXIT na mapi Evrope

i sveta.

Brajan Rašić

EXIT je za mene ukratko ovo: Sunce, Dunav,

Tvrđava, omladina i još uvijek djetinjasti

matorci iz cijeloga svijeta spremni na sve.

Bekim Sejranović

Želim Exitu svu snagu u budućnosti, istu onu

koju je imao u prošlosti, i da uspeva i dalje u

svojoj misiji!

Zoran Kostić Cane


Serbia,

ready

are you

future?

for

the


future?

ready

are you

Serbia,

the

for


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Uvodnik

Piše: Branko Rosić

Boravak i rad u “specijalnoj jedinici” koja je pripremala ovu publikaciju omogućio mi je

privilegiju da prisustvujem brzom učenju novije istorije Srbije pretočene u “20 godina

EXIT aktivizma” od koje je samo jedan deo mogao stati u ovo izdanje. U nizu razgovora

sa Dušanom Kovačevićem, osnivačem festivala, često je isticano kako EXIT jedini

među velikim svetskim festivalima baštini nasleđe embriona i etalona svih open air

muzičkih događaja - Vudstoka. Jer taj američki predak Exita, nije bio samo turiranje Maršalovih

pojačala pod vedrim nebom i paleta rokenrol vedeta. Vudstok je promenio dotadašnji svet. Zato i

EXIT festival nije mogao biti samo inventar svetski poznatih muzičkih zvezda i platforma sa koje

će se meriti ko nas (ni)je posetio. Glastonberi i ostali veliki festivali imaju privilegiju da ugošćuju

najprestižnija rokenrol imena i da od tona prodatih buradi IPA, lagera, craft pivskog sazvežđa

prave redove za Ginisa (knjigu, a ne pivo), ali je EXIT morao da bude više od toga. On nikada nije

mogao da zaboravi svoj embrion začet na studentskim protestima 1996/97. u Kolarčevoj ulici u

Beogradu, kada su se na uličnom mejnstejdžu sudarili pretorijanska odbrana sistema i mladost

koja je s pištaljkama, muzikom i ostalim saundtrekom menjala Srbiju. Nije mogao ni da zaboravi

kada je 1998. u Novom Sadu simbolično srušen zid od stiropora jer su mladi hteli otvaranje

prema svetu. To je bilo na devetogodišnjicu pada onog betonskog zida u Berlinu, kada je Srbija,

za razliku od Istočne Evrope, krenula u suprotnom smeru.

Na kraju je taj svet stigao u Srbiju, a EXIT je bio moćni transporter. Od tada pa do danas

festival nije zaboravio svoj aktivizam, pa je ona davna parola “Srbija je svet” zaživela čak i

u desetinama hektolitara vode poslate područjima u Aziji pogođenoj cunamijem. Zato je i

šengenski zid, poput onog novosadskog od stiropora, srušen nigde drugde već na Exitu, kada

je Oli Ren odigrao fudbal i pre drugog poluvremena objavio ukidanje viznog režima.

EXIT i njegov aktivizam uspeo je da okupi najveće trenere - slavnog Radomira Antića, o kojem

piše i pisac Nik Hornbi u „Stadionskoj groznici”, mitsku ličnost Meksika - Boru Milutinovića, kao

i najbolje srpske fudbalere i u najvećoj humanitarnoj utakmici na ovim prostorima privukao više

publike nego nacionalna reprezentacija. Uoči ovogodišnjeg izdanja festivala oživela je stara

retorika u regionu, pa je bilo normalno da krene akcija “Tiha balkanska većina”, u kojoj su javne

ličnosti podigle glas protiv oživljavanja pregradnih (međudržavnih) balkanskih zidova, jer je

tradicija festivala da ih ruši. Ove jeseni, kao dokaz da se oduvek radilo o povratnoj sprezi a ne

samo uvozu sveta u Srbiju, EXIT je doneo Novom Sadu titulu Evropske prestonice kulture.

Reč balast uknjižena je u rečnicima i svesti ljudi kao teg koji ograničava kretanje. U leksici

festivala, balast služi kao teg da dodatno osnaži binsku konstrukciju kako bi izdržala najveća

opterećenja. Aktivizam Exita uspostavljen je i pre nego što su ti binski “tegovi” podmetnuti

pod konstrukciju mejnstejdža na Petrovaradinu. Aktivizam je bio taj teg koji je osnažio festival,

doveo svet u Srbiju, a i Srbiju izveo u svet, i nije izneverio nijedno od onih očekivanja i želja

istaknutih na mejnstejdžu Kolarčeve ulice.

5


20 GODINA

EPOHA 1 1996–2000.

EXIT

AKTIVIZMA

Sadržaj:

Branko Rosić: Uvodnik 5

Epoha 1:

1996–2000. Traži se glas! 7

Epoha 2:

2001–2005. State of EXIT 20

Epoha 3:

2006–2012. Visa Free 31

Epoha 4:

2013–2016. EXIT fondacija 365 40

Autorski tekstovi:

Dušan Kovačević:

EXIT fondacija 2037. 10

Srđa Popović:

Temelj Exita – Šakom u glavu 15

Pavle Milenković:

Fenomen Exita 22

Ivan M. Lalić:

Najbolje godine naših života 26

Dragan Ambrozić:

EXIT je stalna revolucija u Srbiji 38

Ivan Petrović/ Nemanja Milenković:

Misija EXIT fondacije 41

Jovan Simić:

Ne volimo da ostavljamo stvari

nedovršenima 49

Aleksandar Timofejev:

Tiha balkanska većina protiv mržnje

u regionu 51

6


EPOHA 1 1996–2000.

TRAŽI SE GLAS!


EPOHA 1 1996–2000.

Kako je

sve počelo?

Na početku

beše šetnja...

To je bila prva ozbiljnija

akcija koju sam inicirao i

bilo je fantastično. I dan

danas se sećam dočeka u

trenucima kada smo ulazili

u Beograd. Sačekalo nas

je 10.000 ljudi koji su bili

egzaltirani.

*Flajer od koga je sve počelo, koji je Dušan

Kovačević odštampao na svom računaru,

fotokopirao u Našoj borbi i sa prijateljima podelio

po univerzitetskom kampusu

Odlomak iz intervjua

Branka Rosića sa

Dušanom Kovačevićem

„Da, sve počinje 1996, kada sam upisao fakultet. Oduvek

sam univerzitet zamišljao kao u scenama studentskog

života iz američkih filmova sedamdesetih godina.

Kada sam upisao fakultet, očekivao sam taj život, akciju,

angažman... Kad ono – ništa.

A onda, kad su počeli protesti 1996/97, meni je to

bilo to. Odmah sam se ubacio u blokadu fakulteta i

organizaciju protesta u Novom Sadu. Svakodnevno

smo šetali ulicama. Jednog dana kaže mi otac tadašnje

devojke: „Što vi ne biste išli peške u Beograd? Da

radikalizujete protest u celoj Srbiji”. Odem na sastanak

vođa protesta, kažem im za ideju i ona se usvoji. To

je bila prva ozbiljnija akcija koju sam inicirao i bilo je

fantastično. I dan danas se sećam dočeka u trenucima

kada smo ulazili u Beograd. Sačekalo nas je 10.000

ljudi koji su bili egzaltirani. Padala je kiša i neko je na

radiju B92 ili Indexu rekao: „Njima trebaju čarape”. Svi

su doneli čarape, tako da sam i ja dobio svojih deset

pari. Bilo je to kao ulazak oslobodilaca, sećam se da

sam tada pomislio kako nikada na lepši način neću

ući u Beograd. To mi je najdraže sećanje na taj period.

Naravno, tu je i Kolarčeva ulica u Beogradu. Sedam dana

neprestanog protesta ispred kordona policije koji se

smenjivao. Smenjivali smo se i mi. Svaki dan sam bio u

Kolarčevoj da pojačam brojno stanje i da se punim tom

energijom. Muzika, didžejevi, kuvana vina i čajevi, jedna

prava protestna žurka.

8

Duh tog studentskog protesta 1996/97. utkan je u

samu srž i karakter Exita.“


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

EXIT fondacija 2037.

10

U ovom tekstu neću se baviti time šta je

postignuto u prethodnih dvadeset godina.

Ova publikacija svedoči o delu fantastičnih

akcija i projekata koje su na stotine sjajnih

mladih ljudi, deca Exita, realizovali u

proteklom periodu. Ovde i sada želim da se

bavim budućnošću. Gde ćemo kao društvo,

kao vrsta, biti za dvadeset godina?

S jedne strane, ta budućnost ne izgleda

previše svetla. Na Balkanu su se ponovo

pokrenuli vetrovi što su u poslednjoj deceniji

XX veka doveli do gubitka 200.000 života.

Upravo zato, Tiha balkanska većina (str.

50) prerašće u glasnu balkansku većinu, i

svim našim snagama borićemo se da ratne

devedesete budu poslednji balkanski krvavi

ciklus.

Na globalnom nivou stvari naizgled ne

deluju bolje i sve podseća na period od pre

pedeset godina, kada je rat u Vijetnamu

inspirisao takozvano “Leto ljubavi” 1967.

godine i stvaranje hipi pokreta. Danas

nemamo Vijetnam, ali imamo Siriju. Imamo i

terorističke pretnje koje su učinile da veći deo

sveta postane veoma nebezbedno mesto i

potencijalni ratni front.

Međutim, usudiću se da kažem da postoji

nešto još gore od ratova. A to je naša

mazohistička moć da zbog pohlepe i

konzumerizma uništimo gotovo sve prirodne

resurse, te ugrozimo budućnost generacija

koje dolaze. U tome se 2017. suštinski

razlikuje od 1967. godine. Dok je pre pedeset

godina bilo šanse da se odgovarajućim

strategijama spreči uništavanje prirode, danas

stojimo na samom rubu provalije kada je u

pitanju egzistencija živog sveta, uključujući


i čoveka, na našoj planeti. Naučnici su

potvrdili da prisustvujemo šestom masovnom

uništenju živih bića, pogubnijem od onog

koje je zbrisalo dinosauruse. Do 2020,

preko dve trećine biljaka i životinja koje su

postojale pre pedeset godina biće svrstane

u kategoriju “izumrlih”. Ako tako nastavimo,

gotovo je sigurno da će se za pedeset godina

i čovečanstvo pridružiti toj kategoriji.

Sada, ne za pedeset, deset ili pet godina -

sada je poslednja šansa za buđenje svesti

i početak rešavanja posledica ekološke

katastrofe u kojoj živimo! Ne želim da zvučim

pesimistično, jer to i nisam. Duboko verujem

da Izlaz uvek postoji. Jer dok je kod jednog

dela čovečanstva sumrak svesti očigledan,

s druge strane dešava se novo buđenje

svesti, koje možda još od doba renesanse

nismo imali u ovom intenzitetu. I, ono što je

najvažnije - to se dešava širom planete. I ti

ljudi, organizacije i institucije koji se bude,

odlučni su da se ujedine i spasu budućnost

naše dece. I mi ćemo sve naše snage

udružiti sa svima njima kako bi na našoj

planeti zavladala neka druga, bolja pravila.

Nazovimo tu snagu u nastajanju “Tihom

globalnom većinom”, što je organizacija o

kojoj će se tek pričati...

Muharem Bazdulj

EXIT je i za strance i za Srbe

i za (eks)Jugoslovene od

prvog trenutka postao simbol

novonastale normalnosti. I kao što je i titulu

teže odbraniti nego osvojiti, pred Exitom je

svih ovih godina misija da taj prvi utisak ne

pokvari. I to mu dosad dosta dobro ide.

11


EPOHA 1 1996–2000.

Oslobađanje

Univerziteta

Odmah nakon završetka studentskog

protesta, Dušan Kovačević, budući

osnivač EXIT festivala, Strahinja Došen

i Goran Pilipović, sa još nekoliko kolega

osnivaju prvu politički nezavisnu

studentsku organizaciju na Univerzitetu

u Novom Sadu - Studentsku uniju

Fakulteta tehničkih nauka (SU FTN),

koja će nastaviti da neguje tekovine

Studentskih protesta 1996/97. U tom

trenutku sve uprave fakulteta, kao i

savezi studenata su pod direktnom

političkom kontrolom vladajućeg

režima. I pored nedostatka prostorija,

finansija, računara i ostalih logističkih

stvari neophodnih za normalno

funkcionisanje organizacije i uprkos

brojnim pritiscima uprava fakulteta, ali

i policijskih i bezbedonosnih službi, SU

FTN realizuje na desetine zapaženih

akcija i projekata, najviše u domenu

društvenog aktivizma. Jedan od njih

je i prvi nezavisni studentski časopis

“Impuls”, potom veliki broj tribina i

debata, prva evaluacija profesora na

Univerzitetu, i niz drugih aktivnosti.

SU FTN nakon tri godine prerasta u

Studentsku uniju Univerziteta u Novom

Sadu i postaje jedan od osnivača

Studentske unije Srbije, koja ubrzo

po osnivanju broji preko sedamdeset

lokalnih studentskih unija na gotovo

svim fakultetima u zemlji.

12

Olja Bećković:

EXIT je naš jedini exit.


EPOHA 1 1996–2000.

Prva žurka...

Jedna od značajnijih studentskih akcija,

koja je bila na neki način pored društvenog

i muzički embrion Exita, jeste organizacija

koncerta u ledenoj dvorani Spensa.

Plan je bio da se napravi velika žurka

koja bi bila povezana sa protestima.

Sagrađen je ogroman zid od stiropora

iza kojeg je stajao Dragoljub Đuričić sa

svojim bubnjarima. U jednom trenutku

zid je eksplodirao, što je bila simbolična

poruka da mladi hoće da se otvore prema

svetu. Cela strana u Našoj borbi bila je

posvećena ovome. Fantastičan koncert

doneo je i potpunu finansijsku katastrofu

i dugove koje su organizatori dugo nakon

toga morali da vraćaju.

NAŠA BORBA, nezavisni politički dnevnik – ponedeljak – 25. 5. 1998.

„Da srušimo zid ispred nas...“

U ledenoj hali novosadskog Spensa oko dve i po hiljade

studenata, prekjuče je, kao što slike kažu, uživalo i na

najbolji način se zabavljalo, zahvaljujući Studentskoj

uniji Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Noise

Spring Party ili, kako je najavljeno, „Žurka godine“

organizacijom i raspoloženjem potvrdila je oba svoja

imena i, sasvim je izvesno, niko nije iz ledene hale

mogao izaći (a poslednji su izlazili oko pola pet ujutro) i

reći da provod nije bio vrhunski. U goste Novosađanima

došlo je, na poziv organizatora, i nekoliko stotina

studenata iz drugih univerzitetskih centara u zemlji.

Kako su u Studentskoj uniji FTN objavili, ovo je tek

jedna u nizu žurki koje će, svaki put u drugom gradu,

organizovati jugoslovenske studentske organizacije.

Jedno je sigurno: novosadski studenti zadali su „domaći

zadatak“ organizatorima sledeće žurke koja će se,

kako smo saznali, održati početkom idućeg semestra,

najverovatnije u Beogradu.

Danka Milosavljević

13


EPOHA 1 1996–2000.

Uoči nultog Exita održan

je multimedijalni protestni

događaj „Šakom u glavu”, a

sve je izvedeno u dosluhu

sa Otporom i ostatkom

beogradske diverzantske ekipe.

U glavama četvoro mladih

entuzijasta, koji su bili među

prvim aktivistima Otpora u

Vojvodini, rodila se ideja da

muzikom animiraju javnost,

da na jedan potpuno drugačiji,

nekonvencionalan način

motivišu i pokrenu velike i

značajne mase ljudi,

posebno mlade.

Blizu 20 hiljada ljudi okupilo se na otvorenom

prostoru uz reči pesama „Proći će njihovo”,

„Bacam kamenje na sistem”, a sve ovo bilo je

propraćeno predstavom „Makijaveli – Dijalog

u paklu”, video–retrospektivom Miloševićeve

vladavine (ratovi, izbeglice…) emitovanom na dva

velika ekrana, uz zastavu s ogromnom pesnicom

u zadnjem delu bine. Ovim događajem rođena

je ideja Otpora u Vojvodini.

14

Ono što se nije moglo videti na ovom događaju jeste njegova

pozadina: sati ispitivanja od strane policije, skoro neverovatna

mešavina ljubaznih saveta i pretnji...


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Temelj Exita -

Šakom u glavu

EXIT u kolevci i merdevine za Otpor

Sve ima neki svoj početak, tako

i EXIT. Naravno da svi mi koji

smo tog oktobra 1999. bili ispred

novosadskog Spensa nismo ni

slutili da prisustvujemo stvaranju

istorije, kao što to obično biva. Sećam se

kako se na jednom mestu našlo dve grupe

entuzijasta. Spajalo nas je nemirenje sa

tim kako izgleda naša stvarnost. Jedni

su želeli da naprave protestni koncert, a

drugi su započinjali projekat koji je bio bliži

totalnoj utopiji – pravljenje Otpora u ratom

razrušenoj i ekonomski opustošenoj zemlji.

U Srbiji koja je izašla iz bombardovanja,

verujem da je to izgledalo kao sizifovski

posao. Borili smo se protiv Miloševića

šaljivim nalepnicama i uličnim pozorištem.

Zajedno, i prvih i drugih, bilo nas je za dva

autobusa.

Verujem da je „Šakom u glavu” jedan od

događaja koji se najviše prepričava u istoriji

Novog Sada. Lagao bih kada bih rekao da

se dobro sećam repertoara ili bendova,

pošto nisam imao privilegiju da ih slušam.

Tada sam bio potrebniji da držim „lopovske”

merdevine osnivačima Otpora u Vojvodini,

jer su upravo oni verovali da je jedini način

da se pošalje poruka tako što će se taj

koncert izbrendirati. U tom trenutku Otpor

je imao samo jedno „veliko” platno. Spoj tog

platna i muzike bio je temelj Exita.

U Srbiji mnogi misle da istorija počinje od

njihovog imena. Mi ne mislimo da pre nas

ništa nije postojalo. Podsetimo da smo tada,

kao i sada, imali dve Srbije. Jednu koja je

odrasla na Pankrtima, Haustoru i EKV-u,

i drugu, koja je mislila da nije važno šta

slušaš. Važno je, veoma je važno, i upravo

ta scena bila je poslednja barijera ratnom

ludilu. Od poslednjeg antiratnog koncerta

Bijelog dugmeta u Sarajevu do „Rimtutitukija”

na kamionu u Beogradu i 13. januara 1997.

godine, kada je održan verovatno najveći

protestni rok koncert na planeti. Svi ti

bendovi koje smo posle viđali i ovde i onde

na improvizovanim binama bili su presudno

važni za odbranu građanske Srbije. Logično

je da je veći deo njih u godinama koje su

usledile svoje mesto našlo na binama Exita.

Gde smo danas? Ako pogledate ovih 17

godina, verovatno ne postoji nešto što

u tom vremenskom intervalu nije ljude

razočaralo, nešto u šta su verovali, a danas

preziru. Ne

„Exit nikoga nije

izdao, prodao,

jer je uvek znao

šta je njegova

uloga u društvu”

ulazim u to

da li su ta

osećanja

opravdana

ili ne, samo

konstatujem

stanje, ali isto

tako kažem

da postoji jedan izuzetak. To je EXIT. On

nikoga nije izdao, prodao, jer je uvek znao

šta je njegova uloga u društvu. Zato što je tu

bio kada je bilo važno odbraniti građanske

vrednosti, ali je i onda razumeo šta je njegov

put. Izvoz se svuda u svetu tretira kao velika

vrednost, a Srbija, bez foliranja nema veći

izvozni brend od Exita. Zahvaljući Exitu,

Srbija je deo sveta, i to ne samo u muzici.

EXIT je više nego svi političari i organizacije

institucionalizovao urbanu Srbiju. On je

danas njena ključna tačka oslonca za sve

one koji ne pristaju na folk ikone i rijaliti

zvezde. I zato treba da ga volimo i čuvamo

u vremenu koje dolazi.

Piše: Srđa Popović

15


EPOHA 1 1996–2000.

EXIT 2000.

GOTOV JE!

16

Sve je počelo uoči prvih

demokratskih izbora, kada su

Novosađani, ali i gosti iz drugih

gradova, 100 dana i noći, uz

muziku, žurke, koncerte tada

svih najvećih domaćih bendova, crtanje

grafita, pozorišne predstave, performanse,

tribine, filmove i druge muzičke i kulturne

sadržaje, odbrojavali dane režimu

Slobodana Miloševića. EXIT je predstavljao

beg iz apatije, novi oblik aktivizma,

otpor mediokritetima i novolansiranim

stereotipima, nadu, IZLAZ iz decenijskog

bezumlja. Nulti EXIT Noise Summer Fest

2000. tako je postao jedan od najvećih

kulturno-društvenih projekata u regionu

i više nego uspešno postigao je svoj

glavni cilj – privukavši preko 200 hiljada

posetilaca, motivisao je sve društvene

slojeve, a naročito mlade ljude, da glasaju

na izborima.

Poslednji koncert pod nazivom „EXIT

sistemski virus 2000 – Gotov je“ održan

je 22. septembra 2000. godine, dva dana

uoči glasanja za predsedničke izbore,

sa porukom “Gotov je” pred oko 20.000

posetilaca iz cele Vojvodine, ali i Beograda.

Virus nade je zarazio sve prisutne, a poruka

je bila više nego jasna – vidimo se za dva

dana, na izborima!


EPOHA 1 1996–2000.

Marko Vidojković

Pojava Exita mogla bi se uporediti s

velikim praskom. EXIT je eksplodirao

na početku novog milenijuma i

danas smo svedoci da se od njega stvara

jedan mali kosmos, sačinjen od sada već

četiri festivala, značajnog humanitarnog

rada i neprekidne društvene angažovanosti.

Ko zna šta nam još EXIT sprema i ko zna u

šta će se EXIT još pretvoriti, ali za mene će

EXIT zauvek biti asocijacija na nezaboravne

koncerte kojima sam prisustvovao, ali i na

koncerte koje sam tamo odsvirao/otpevao.

17


EPOHA 1 1996–2000.

Zdravko

Vulin,direktor

Studentskog

kulturnog centra u

Novom Sadu

Izlaz i želja za Slobodom bili

su početak ove ponosne priče.

Tu želju je EXIT pretvorio u

akciju, koja, kao na veliko

putovanje, vodi hiljade onih

koji traže i raduju se talentu i

lepoti svakog, prvog čoveka

do sebe. Na tom putu i

traganju popravljamo i sami

sebe. Popravke i remonti ove

naše livade i planetuljice su

neizbežni! Ponos ostaje, što

je EXIT prepoznao, zna i ne

izbegava da i dalje predvodi taj

put... aplauz!

18


EPOHA 1 1996–2000.

Zoran Kostić Cane

Želim Exitu svu snagu u

budućnosti, istu onu koju

je imao u prošlosti, i da

uspeva i dalje u svojoj misiji.

19


EPOHA 2 2001–2005.

State of EXIT

20

EXIT 2001 predstavlja prvi masovni događaj nakon ratova koji je na

jednom mestu skupio veliki broj mladih iz celog regiona, zemalja koje

su do pre koju godinu bile u ratu. Kad je održan prvi EXIT festival, 2001.

godine, jedna od najčešćih slika na glavnoj bini bila je vijorenje zastave

stare Jugoslavije – kao simbola nekadašnjeg zajedništva i međusobne

povezanosti. Pomirenje i regionalno povezivanje, danas potrebniji nego

ikada, utkani su u srž misije EXIT festivala.

Pismo Tihe balkanske većine (str. 50)


EPOHA 2 2001–2005.

Miljenko Jergović

Klinci koji se ne sjećaju Jugoslavije, oni koji su se rodili

tokom balkanskih ratova, po Zagrebu, Ljubljani, Splitu,

Osijeku i Sarajevu, kupovali su karte za EXIT, pakovali rance

i šatore i putovali u zemlju o kojoj su na televiziji i u školi mogli čuti

sve najgore. Eto, to je, meni se čini, najvažnija stvar koju je EXIT

postigao u dvadeset godina svoga postojanja. I najbolja stvar koja

se Srbiji u tom vremenu dogodila. Barem u kontekstu komšiluka

i međukomšijskih odnosa. Sve drugo je, uključujući i Exitovu

evropsku slavu i ugled, manje važno i veliko. Od ovog, naime,

većega nema, niti može biti.

Marko Tomaš

Svima je manje ili više poznato da

novosadski festival EXIT ima razrađenu

aktivističku platformu. Bitno je istaći i da

je EXIT svojim glavnim proizvodom, glazbenim

festivalom, otvorio granice među zemljama regije

i, ono još bitnije, otvorio je mnoge mlade umove

i natjerao ih da priđu jedni drugima u prašnjavoj

ljetnjoj novosadskoj noći.

21


EPOHA 2 2001–2005.

FENOMEN

Exita

22

Tekst koji potpisuje Pavle Milenković preuzet je iz publikacije

„ Serbia, Are You Ready For The Future“, izdate 2002. godine

U

etimologiji novije srpske i jugoslovenske istorije

ključni su bili kriza, blokada, sankcije i rat. Ovoj

uvrnutoj skandinavci svako od nas mogao bi dodati

ostale ružne reči (koje će, nadam se, uskoro biti

ako ne baš sasvim zaboravljene, a ono izbačene

iz upotrebe): izbeglice, kolektivne grobnice, ratni zločini…

Nedostajuća reč, ona koja je bila prizvana u „magijskim“

projekcijama kolektivnog jugoslovenskog tela, no koja se

nikako nije događala, bila je izlaz. Ta reč je, doduše, stajala

prilično čvrsto u gramatici javnog govora; ali u obliku složenice

koja je, kao sažetak prethodnih ključnih reči, značila jedino

nemoć da se opsesivna i psihotična balkanska drama ma kako

preokrene. Dakle, bezizlaz je reč koja je utemeljivala taj prekul

i turobni govor, sačinjen jedino od reči izlaza koji izazivaju jezu,

strah i katatoničko beznađe da se može pomeriti s mesta koje

nam ne pripada, koje nije naše. Ali na kojem smo se, tokom

toliko godina, „namestili“, uveravajući se da nam je dobro

samo kad nam nije gore.

Najzad, događa se: exit – u engleskom izlaz, u francuskom

odlazak sa scene. Simbolički ili ne, taj izlaz događa se prvoga

leta posle pada srpskog starog režima. I on, zbilja, znači

potvrdu odlaska sa scene, skidanje jednog mračnog komada u

kojem su se, tokom toliko neuspelih premijera, umorili i reditelj,

i scenarista i glumci. Najzad, i publika. Njoj smo pripadali

svi, obavezni da gledamo i da aplaudiramo u pretesnoj sali

jugoslovenske zajednice. Dok nam nisu popucali dlanovi,

dok nismo popucali svi. Odlazak sa scene srpskog starog

režima omogućio je najzad klaustrofobičnoj publici ne samo

da izađe, nego i da razruši zidove demokratskog teatra. Ali

ne da bi ukinula teatar, još manje da bi ukinula igru. Već da bi

je učinila istinski zanosnom, istinski ludačkom. Jedino je to

smisao zamišljene evolucije koja vodi od krhotina skupštinskih

stolica – od rekvizita jedne pozorišne drame koja je eskalirala

oktobra 2000. do smirene, post-antičke koliko i post-moderne,

performativne scene novosadskog exita.

Jer, poslednja noć srpskog exita poklapa se i sa četrnaestim

julom, padom Bastilje davne 1789, kada je počela jedna velika

priča, priča koja traje sve do danas. Dvestotinedvanaest godina

kasnije, pirovanje srpskih, jugoslovenskih i evropskih mladića

i devojaka na zidinama Petrovaradinske tvrđave utvrdilo

je, u razmerama, jungovski rečeno, kolektivnog nesvesnog

pobedu te velike priče: građanskih prava i sloboda, liberalizma,

tolerancije, slobode duha i prava na izbor. Ne verujem da

je ijedno od tih mladih bića, stešnjenih dojučerašnjicom,

želelo išta drugo osim da izađe iz pretesne kože u koju ih je

frustrirajuća „novija istorija“ dovela; kao što ne verujem da

ijedno od njih, dok je izvijalo vratove i ćulilo uši na „skalama“

podno petrovaradinskih zidova u nestrpljenju da vidi i čuje šta

se to „gore“ zbiva - opterećivalo sebe datumima i analogijama,

kao što to sada ja činim, u pokušaju da razumem lepotu Exita.

A možda nju ni ne treba razumeti, već, naprosto doživeti. Taj

kolektivizam Exita, taj ekstatični trans, to neizrecivo gibanje

prosečne starosti od dvadesetidve godine oba pola nema više

ništa zajedničko sa kolektivizmom dojučerašnjeg balkanskog

kazamata. Exit je tek prvi korak ka izlazu, tek početak

početka. Taj hod najčešće ume da bude klecav, tek, dobro je

da su noge pokrenute.

I dobro je da su pokrenute uz muziku. Pored toga što znači

sve to što znači, EXIT je pre svega muzika koja je odjekivala

sa uzvisina drevne utvrde, u foknerovskom julu, u moldurskom

melangeu, woofera, zrikavaca i mladalačkog transa. A stizala

je daleko, svakako dalje od zamišljene granice istoka i zapada,

koja evo već vekovima mili po nekima Drinom, a po nekima

Dunavom.

Hoću da verujem da EXIT nije samo strelica koja vodi po

izlazu. Nego i skazaljka na busoli koja, u punom krugu od

tristotinešezdeset stepeni, privlači i dovodi ljude sa raznih

strana u Novi Sad, u Vojvodinu koja je Srbija, i koji su svi

zajedno, Balkan. Kao što hoću da verujem da problematika

prokletstva može biti zamenjena gramatikom tolerancije

i kreativnosti. Jer, ovaj početak izlaza ne znači ništa

ako ne omogućuje i ulaz, i to pre svega u nacionalnu i

kolektivnu zrelost u suočavanje sa sobom, sa sopstvenim

mogućnostima, potencijalima, pa i ograničenjima.

Sa ograničenjima, ne sa granicama. Granice se pomeraju a

ograničenja se prevazilaze. Naučeni smo da preživljavamo.

Vreme je da počnemo da živimo. Dosta je sa mentalnim

pomeranjima koja vode u poremećaje. I sa patologijama

koje vode u anomije. Naštimujmo žice. Ovogodišnji „buka i

bes“ možda po prvi put posle toliko godina obećavaju tišinu i

smirenje.

Dogodine, novi exit.


EPOHA 2 2001–2005.

STATE OF EXIT

U svetlu osećaja pripadnosti novoj

nadnacionalnoj ravni koju je EXIT

simbolički predstavljao od osnivanja

do danas, osećaja koji su imali svi

posetioci festivala iz zemalja bivše

Jugoslavije, 2003. godine proglašena

je simbolička država „The State of

EXIT“. Štampani su i počasni pasoši

koje je dobio svaki posetilac festivala,

ulaznica je bila lična karta, a na

festivalu su se vijorile zastave nove

države. Posetioci su dobijali i putni list,

a u velikom atlasu sa tvrdim povezom

mogla se pronaći i mapa festivalske

države, smeštene u jedinstvenom,

metaforičkom prostoru. Kampanja je

mladima, koji su ostali dezorijentisani

u potpuno razjedinjenom prostoru

nekadašnje Jugoslavije pružila

snažnu poruku da postoji “zemlja

za nas, zemlja za svu našu decu”.

Istovremeno, ona je sve brojnijim

stranim posetiocima poslala poruku

da na ovim prostorima postoji jedan

novi izlaz iz svega negativnog što su

gledali u medijima tokom 90-ih godina,

prošlog veka. Deca posetilaca koji su

se zaljubili na ovom festivalu danas

imaju trinaest godina i uskoro će i

sami postati državljani države EXIT.

Kokan Mladenović

Festival EXIT je moderni evropski

ram, kreiran za sliku Srbije kakvu smo

zamišljali. Izmišljen je da urami i svetu

pokaže lice jedne zemlje otvorene ka svetu,

urbane i nasmejane, demokratske i prosperitetne.

A onda se desilo nešto neuobičajeno - mnogi se

ramovi pokažu nedostojni slika; ovde se slika

pokazala nedostojnom rama.

23


EPOHA 2 2001–2005.

MTV EXIT - ANTIHUMAN

TRAFFICKING - kampanju

„Stop trgovini ljudima!”, koja je

lansirana na EXIT festivalu 2004.

godine, podržale su evropska

MTV fondacija, švedska agencija

“Sida”, USAID i Freedom House, a

organizovali EXIT i Anti trafiking

centar iz Beograda. Na EXIT

festivalu tada je lansirana i

globalna MTV EXIT kampanja

koja je producirala 30 koncerata

i broji preko 6.000 emitovanja

svojih MTV EXIT programa na

13 MTV kanala i nacionalnih

TV stanica, u preko 25 zemalja

Evrope i Azije. Kampanju

MTV EXIT su podržali neki od

najpoznatijih i najuticajnijih

ljudi iz sveta muzike i pop

kulture, kao što su Angelina

Jolie (prezenter MTV EXIT

dokumentarca Inhuman Traffic),

Lucy Liu (presenter Traffic: An

MTV EXIT Special), dobitnik

Nobelove nagrade za mir Jose

Ramos-Horta, Radiohead, R.E.M.,

Placebo, Thievery Corporation,

The Killers, Muse i mnogi drugi…

Tom Ehr iz evropske MTV

fondacije, koja je 2004. godine

bila partner u realizaciji projekta

“Stop trgovini ljudima”, izrazio je

zadovoljstvo učinjenim, najavivši

niz konkretnih projekata nastavka

saradnje između MTV-ja i Exita.

“MTV oseća da je EXIT glas

budućnosti Srbije i takve glasove

ćemo i ubuduće podržavati”,

rekao je Ehr.

24


EPOHA 2 2001-2005

25


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Dvadeset godina

EXIT aktivi

najbolje godine

naših života

26

Piše: Ivan M. Lalić

Kada je u leto 2000. godine, grupa

novosadskih studenata pokrenula

tzv. nulti EXIT duž obale Dunava,

na čuvenoj novosadskoj plaži

Štrand, kao znak protesta protiv

desetogodišnje vladavine Miloševića, ratova,

žrtava, izbeglištva i zatvorenih granica,

niko nije verovao da će jedna generacija

dvadesetogodišnjaka za par godina napraviti

masovni muzički festival evropskog značaja

koji će vrlo brzo postati mesto eruptivne,

pozitivne energije što oslobađa, spaja i nudi

izlaz iz mraka devedestih. Kao masovni

medij komunikacija, EXIT je vrlo brzo postao

deo najpozitivnijeg mogućeg identiteta

mlađih generacija koje su nestrpljivo čekale

drugu nedelju jula da bi se sreli sa svojim

vršnjacima iz regiona, Evrope i sveta. Reke

mladih ljudi slivale su se na EXIT kao na

hodočašće tolerancije, ljubavi i nade za

mlade koji su svet poznavali samo preko

interneta.

Kao mlad pisac, u to vreme sam bio

upravnik Srpskog narodnog pozorišta u

Novom Sadu. Stara, socijalistička kuća,

ustrojena po Kardeljevom modelu, uz svu

slavu i bogatu istoriju, delovala mi je kao

umorni div na izdisaju kome je infuzija

dobre energije bila preko potrebna. Činio

sam sve da iskorenim depresiju i apatiju

iz kuće, a onda sam došao na hrabru ideju

da pozovem EXIT da odradi marketing

kampanju za ni manje, ni više - nego

operu “Magbet”. Ispostavilo se, bila je to

neverovatno dobra odluka, sve tri premijere

u velikoj Sali SNP-a, koja prima 1.200 ljudi,

bile su rasprodate. Većina gledalaca bili

su mladi ljudi koji su verovatno po prvi

put kročili u SNP da gledaju jednu operu.

Shvativši neverovatan potencijal projekta,

vrlo brzo napuštam SNP i pridružujem se

musketarima iz Exita.

Slede najbolje godine mog života,

kada je Novi Sad zaista bio svet, ali pre

svega mesto okupljanja celog regiona,

predvođenih Beograđanima, kao

najbrojnim gostima tih prvih godina. Bilo

je tu puno umetnika, novinara, aktivista,

na Agora stejdžu, ređale su se veoma

posećene tribine gde se osećao zanos

progresivnih promena. EXIT nije mirovao

ni u pauzama između festivala, brojne

kampanje za afirmaciju društveno korisnog

poslovanja, ponašanja i solidarnosti bile

su zaštitnik brenda EXIT. Nacionalni talas

pomoći nastradalima u Aziji gde, nakon

katastrofalnog cunamija, nije bilo vode,

jeste kampanja na koju sam posebno

ponosan – skupili smo na desetine

hektolitara vode koju smo poslali na mesto


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

zma

nesreće. Na desetogodišnjicu Srebrenice,

EXIT je smogao snage i javno se solidarisao

sa žrtvama iz tog namučenog grada, uz sve

političke rizike koji je takav čin nosio.

Zaštita LGBT prava, tribine posvećene novim

tehnologijama, medijskim slobodama,

kreativnosti, pomirenju regiona, velika

regionalna kampanja “EXIT on the move”,

koja je gostovala u svim glavnim gradovima

bivše Jugoslavije, samo su neki od brojnih

primera aktivizma Exita koji je etablirao nove

standarde društvenoodgovornog poslovanja

zasnovanog na principima tolerancije i

afirmacije apsolutnih vrednosti.

Danas, kao već zreo i etabliran projekat,

EXIT ima novu obavezu u edukaciji

mladih – a to je razvijanje preduzetništva

i kreativne industrije kao novog zamajca

privrede koja može pokrenuti neke nove

ekonomske cikluse i obezbediti nova radna

mesta za mlađe generacije. IT sektor kao

“Aktivizam Exita je etablirao nove

standarde društvenoodgovornog

poslovanja zasnovanog na

principima tolerancije i afirmacije

apsolutnih vrednosti”

najperspektivniji segment ekonomskog

razvoja Srbije, pogotovu u Novom Sadu,

raste velikom brzinom, i velikom zaslugom

Exita, kao katalizatora ovog procesa, ali i

velikog implementatora tehnološkog razvoja.

Kraj se ne nazire, osim da je EXIT svakako

odavno postao inkubator pozitivne Srbije

koji ne priznaje lokalne granice i svoje

delovanje i uspehe meri isključivo svetskim

standardima.

27


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Bogoljub Arsenijević Maki

“Exit & Aktivizam = Optimizam”

OTVORENO NA EXITU

STATE OF EXIT

ZONE

Od svog osnivanja, važan i

neizostavan segment festivala

predstavlja State of EXIT zona,

koja je od samog početka za cilj

imala da deo pažnje koju EXIT

Festival privlači usmeri na one koji se trude da

svet učine boljim mestom za sve nas.

Od Otvorenog studija, preko Agore, sve do

State of EXIT zone, omladinske i nevladine

organizacije i udruženja predstavljale su

tokom godina posetiocima festivala svoj

program, dok je ova aktivistička zona oduvek

predstavljala utočište za neke od najvažnijih

društvenih i političkih tema.

Na State of EXIT zoni gostovali su

najeminentniji intelektualci, društveni radnici

i pokretači pozitivnih promena. Neke od

tema pokrenutih na ovom modernom forumu

predstavljale su prekretnice za ključne

promene u društvu.

28


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Vladimir Arsenijević

Svakako ne postoji manifestacija

koja ima toliko snažan i dubok

značaj za povezivanje mladih u

regionu Jugoistočne Evrope i svih zajedno

s ostatkom Evrope i sveta, kao što je

manifestacija zvana EXIT. Nastavši u vreme

kad nam je najviše bio potreban, EXIT

od samog početka vrši mudru zamenu

identiteta pretvarajući mlade, potencijalno

uzajamno nepoverljive i donedavno

zaraćene Hrvate, Bosance i Srbe, u

egzaltirane ljubitelje ovog ili onog benda.

Tim jednostavnim receptom, EXIT ih je

ujedno pacifikovao, obrazovao i pozitivnim

primerima podsetio da naši identiteti nisu

jednodimenzionalni i da, svakako, nisu

reducirani na ono etničko i nacionalno, ma

šta o tome mislili i uporno govorili naši vajni

političari. Da bi potkrepio svoju elementarnu

tezu, EXIT je ponudio dobru muziku, zabavu

i druženje kao idealnu platformu za ponovno

uspostavljanje pokidanih veza između

nekadašnjih Jugoslovena. Ujedno, on je

svojeručno snažno uticao na stvaranje

prve pozitivne slike o Srbiji nakon deset

godina mraka i užasa, koje su proizveli oni

isti koji su navodno činili sve da “prava

istina o Srbiji prodre u svet”, kako je glasila

lažljiva i oveštala fraza iz doba destruktivne

Miloševićeve vladavine. Koja je to prava

istina, nikada nismo saznali. Međutim, EXIT

je nastavio da vrši svoj pozitivan aktivistički

uticaj spajajući nas s regionom i svetom. Da

li smo mogli, da li smo uopšte smeli, tamo

neke davne 2000. godine da očekujemo išta

više od toga?

29


EPOHA 2 2001–2005.

Kampanja

Role Model

30

Na Exitu 2005. pokrenuta je društvena kampanja

Role Model. Ideja kampanje je bila da se mladima

pruži alternativa u odnosu na negativne uzore koji

su svakodnevno preplavljivali TV ekrane. U okviru

omladinskog aspekta bilo je reči o zaštiti zdravlja,

reproduktivnom zdravlju mladih i mobilnosti studenata. Ekološkim

aspektom se ukazalo na primere aktivnosti ekoloških organizacija

i pojedinaca, dok je ekonomski aspekat predstavljao promociju

društveno-savesnog poslovanja i stvaranja novih radnih mesta.

U okviru priče o multikulturalnosti i ljudskim pravima izrađeni su

projekti namenjeni Romima i drugim nacionalnim manjinama,

kao i deci. Kampanja Role Model pripremljena je u saradnji sa

mnogobrojnim međunarodnim organizacijama i institucijama,

među kojima su USAID, Evropska agencija za rekonstrukciju, UNDP

i mnogi drugi. Deset godina kasnije, ova kampanja evoluiraće u

nacionalni konkurs za mlade heroje, Youth Heroes.

Youth Heroes (str. 46)

Godine 2004. u Aziji

i delu Afrike ubitačni

talas cunami odneo je

blizu 300.000 života.

Ceo svet se uključio u

akciju pomoći ugroženom

području, uključujući i

organizatore festivala

EXIT. Uz pomoć sponzora

festivala prikupljeno je

350.000 litara vode, a

akciji su se pridružile i

mnoge druge domaće

kompanije.


EPOHA 3 2006–2012.

31


EPOHA 3 2006–2012.

Konačno

IZLAZ!

32

Ambasador Majkl

Davenport, šef Delegacije

EU u Srbiji.

Društvena angažovanost mladih,

aktivizam i vizija u bolje sutra su ideje

koje su pokrenule EXIT pre 20 godina.

Danas ta želja i dalje živi i potrebna je

isto kao i tada. Pre 20 godina osnivači

Exita borili su se za demokratiju, u želji

da žive kao njihovi vršnjaci u celoj Evropi.

Danas, EXIT privlači u Novi Sad hiljade

mladih Evropljana na jedan od najboljih

muzičkih i kulturnih festivala u Evropi.

Mladih Evropljana koji verovatno ni ne

znaju kako je EXIT nastao, ali znaju šta

on danas znači za mlade cele Evrope.

Srbija je danas na sigurnom putu ka

članstvu u Evropskoj uniji, a EXIT je jedan

od najvažnijih simbola tog puta i siguran

sam da su osnovači Exita imali to na

umu kada su ga pre 20 godina pokrenuli.

Dragi ‘Exitovci’, vaš posao još nije

završen - nastavite da pomažete Srbiji da

se nađe u društvu koje ste prepoznali pre

20 godina.

EXIT se 2006. godine fokusira na ukidanje viza koje su

dotad bile neophodne građanima Srbije za putovanje

u gotovo sve evropske zemlje. Obraćajući se domaćoj

javnosti, EXIT apeluje na vlade u regionu da ispune

osnovne kriterijume Saveta Evrope i omoguće nizu

novih generacija da već u studentskim danima izađu u svet,

sa dubokim uverenjem da upravo otvorene granice pomažu da

se smanji trajni odliv mladih sa ovih prostora. Istovremeno se

upoznaje javnost evropskih zemalja, zajedno sa donosiocima

odluka u administraciji Evropske unije, da zatvorene granice

Balkan čine svojevrsnim getom u njihovom najbližem susedstvu.

U kritičnom trenutku kada su bili prekinuti pregovori o članstvu

Srbije u EU, na EXIT festival dolazi evropski komesar za

proširenje Oli Ren i učestvuje u tribini „Mitovi i legende o beloj

šengenskoj listi – Kada ćemo putovati kao sav normalan svet“.

Prethodno je istog dana odigrao prijateljsku utakmicu u EXIT

kampu sa posetiocima, a organizatori su evropskom komesaru

Oliju Renu dodelili i plaketu počasnog građanina „State of

EXIT“ obavezujući ga da EU učini otvorenijom, posebno za

mlade ljude sa Balkana.

“Sa zadovoljstvom sam nedavno prisustvovao, u Novom

Sadu, u Srbiji, festivalu EXIT, najvećem rok festivalu u Evropi”,

nekoliko dana kasnije izjavio je Ren u govoru u finskom gradu

Poriju, prema saopštenju Evropske komisije u Briselu. „Na tom

izuzetno dobro organizovanom festivalu, više stotina hiljada

učesnika, uglavnom mladih iz Srbije i Jugoistočne Evrope,

podigli su svoj glas za evropsku budućnost svojih država”

istakao je Ren i dodao: “Ovo nije samo težak posao - već i

prelepa misija”.

Mnogi su sa skepsom ispratili ovaj događaj, ali je iznenađenje

stiglo tri godine kasnije, na specijalnoj konferenciji za novinare

u Briselu, kada je zvanično saopšteno da se ukida vizni režim

za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Tom prilikom je u direktnom

televizijskom prenosu Oli Ren novinarima pokazao uramljenu

plaketu državljanstva “State of EXIT”, podsećajući da mu je ona

poslužila kao inspiracija da uveća svoje napore na ubrzavanju

ovog procesa. Na plaketi je pisalo i sledeće: “Počasno

državljanstvo State of EXIT nije obavezujuće za bilo šta osim

za rad da se svet učini boljim mestom sa više slobode”.


EPOHA 3 2006–2012.

Sale Veruda,

eks KUD Idijoti

Naravno da je na Exit festival

bilo ugodno doći i na njemu dati

sve od sebe. Za nas je to bila značajna

prilika da nas, uz Novosađane, čuju

i vide ljudi iz mnogih manjih sredina

u koje mi inače ne bismo mogli doći.

Potvrda tome su pisma koja smo

dobivali po povratku kući, uglavnom u

stilu: „Bilo je super na Exitu, pozdrav od

nas iz...” i onda slijede svi krajevi SFRJ,

da ne navodim pojedinačno. Očito se

EXIT nametnuo kao gravitacijski centar

za mnoge Evropljane i izvrsna prilika da

“svi vide sve”.

MOVEMENT BY EXIT&MTV

Jula 2007. godine pokrenuta je kampanja

Movement Exita i MTV-ja – za toleranciju i

poštovanje različitosti: u saradnji sa razvojnim

programom UN i ambasadom SAD u Srbiji,

EXIT i evropska MTV fondacija pokrenuli su

kampanju MTV Movement, koja promoviše

toleranciju i različitost u Evropi.

Kampanja je na Exitu 07 pre svega predstavljena

na MTV Movement stejdžu, smeštenom

na jednom od najlepših mesta na tvrđavi.

Nastupom na ovom stejdžu kampanju su

podržali Tom Findlay (Groove Armada), Rob

Garza (Thivery Corporation), Blackstrobe, Bez

iz Happy Mondays i mnogi drugi. Bendovi Crazy

Steps Crew, BBC, Flying Crew, URAN, Cement,

Sekundarne sirovine i Magic Steps predstavili

su hip-hop romskih predgrađa gradova Srbije,

čudesnu mešavinu tradicionalnih romskih

melodija i žestokih ritmova uz tekstove na

romskom, srpskom, nemačkom, švedskom,

turskom...

33


EPOHA 3 2006–2012.

ZELENA GERILA

Zelena Gerila jedna je od najvećih društvenih

kampanja EXIT festivala. U pitanju je

ekološki projekat koji je nastojao da okupi,

zainteresuje i mobiliše što više mladih ljudi,

da ih edukuje i snabde alatima uz pomoć

kojih bi doprineo adresiranju i rešavanju problema u

životnoj sredini.

Snažnim gerila marketingom istaknuti su najveći

problemi društva, koji su proizvod neodgovornosti

kako na individualnom, tako i na nivou institucija.

Branislav Grubački Guta

Promena koja je došla sa

Exitovim aktivizmom, ona koja

je oživela svest ljudi i uverila

ih da je tako nešto moguće i ovde,

zasluženo stavlja taj pokret među

najvažnije društvene činioce u našoj

novijoj istoriji.

Veliki broj nalepnica, grafita, postera, cegera, bedževa

i drugih alata doprineli su vidljivosti kampanje i uticali

na javno mnjenje i svest, kao i na direktno rešavanje

određenih problema kao što je visoka javna potrošnja.

34

Paket alata Zelene Gerile (EXIT Green Guerrila

Toolkit) sadržao je papirnu kesu sa brojnim alatima:

nalepnicama - podsetnicima za gašenje svetla,

uštedu vode i struje, izbegavanje suvišne

ambalaže, motivisanje na vožnju bicikla i

pešačenje; šablonima za grafite, posterima,

bedževima... Paketi su se mogli besplatno

preuzeti na Exitovim info deskovima, kao i u

„Regrutnom centru Zelene Gerile” na tvrđavi za vreme

trajanja festivala.


EPOHA 3 2006–2012.

HUMANITARIZAM

EXIT FESTIVALA –

LOVE MUSIC FEST

na Be Human by EXIT Aid (str. 45) i Asovi za decu (str. 48)

EXIT stipendije

i grantovi za

studente

Početkom 2010. potpisan je

Memorandum o saradnji između

Univerziteta u Novom Sadu i Exita,

koji je predviđao stipendiranje

studenata Univerziteta u Novom

Sadu, podršku studentskim

projektima, kao i finansiranje

studijskih boravaka u inostranstvu

i zapošljavanje studenata u

okviru EXIT festivala. Dodeljeno je

ukupno 75 stipendija u iznosu od

500 evra za studijska putovanja i

uručeno je ukupno 11 grantova u

iznosu do 3.000 evra za različite

studentske projekte.

Marko Dražić, Njuz.net

EXIT festival ne samo da podržava

one koji smatraju sebe aktivistima,

već i otvara oči ljudima i ukazuje

im na aktivizam u njihovom radu. Tako je

Njuz.net 2011. godine na glavnoj bini ovog

festivala dobio nagradu za aktivizam na

društvenim mrežama, a da niko od nas do

tada nije posmatrao naše delovanje kao

neku vrstu aktivizma.

35


EPOHA 3 2006–2012.

Ambasadori regiONA

protiv droge

Humanitarni projekat EXIT tima „Ambasadori regiona protiv droge” ujedinio je istaknute sportiste, muzičare,

didžejeve, novinare i druge javne ličnosti u kampanji za borbu protiv bolesti zavisnosti. Kampanja je

ponudila mladim ljudima kvalitetan način zabave uz razvijanje međusobne tolerancije, druženje, film, sport

i muziku kao alternativu nezdravim izborima. Najviše medijske pažnje izazvao je hip-hop duet čuvenog

tenisera Novaka Đokovića i njegovog hrvatskog kolege Iva Karlovića pod nazivom „Moja droga je tenis”. Duet je

snimljen uoči Dejvis kup meča između Srbije i Hrvatske u Splitu, što je uticalo na smanjenje tenzija pred meč.

36


EPOHA 3 2006–2012.

YOUTH FAIR

Tokom svih godina postojanja EXIT festivala, ceo EXIT tim je veoma

uspešno radio na promociji pozitivnih vrednosti i destinacije.

Vođeni idejom Dušana Kovačevića da se region

Balkana promoviše kao jedna od vodećih

destinacija za mlade na svetu, organizatori

prvog Youth Faira okupili su se da zajedničkim

snagama pripreme za posetioce EXIT festivala, ali

i sve druge zainteresovane, prvi Regionalni sajam

omladinskog turizma, koji je održan 2012. godine.

Upravo iz ove manifestacije potekla je inicijativa 2014.

godine da se Grad Novi Sad kandiduje za omladinsku

prestonicu Evrope (OPENS), a upravo titulu OPENS

Grad Novi Sad poneo je za 2019. godinu. Već 2015.

godine, YOUTH FAIR dobija prefiks, te pun naziv ove

manifestacije postaje OPENS YOUTH FAIR.

više od 100 milijardi evra godišnje, predstavlja veliki

potencijal za sve države Zapadnog Balkana, a upravo

ovakvom međusobnom promocijom i udruživanjem može

se postići maksimalan učinak za svaku državu ponaosob.

Saradnicima na ovom projektu, Exit timu, Turističkoj

organizaciji Grada Novog Sada, Prirodno-matematičkom

fakultetu i SKCNS-u, svake godine pridružuju se brojne

druge organizacije, koje su doprinele da se broj izlagača

proširi na preko 60, iz velikog broja zemalja, a da se broj

posetilaca povećava svake godine i iznosi više desetina

hiljada ljudi.

Omladinski sajam turizma OYF redak je primer sajma

što se održava na otvorenom, a bogat muzički program

koji čini zabavni deo ove manifestacije pokazao se kao

idealna formula za privlačenje velikog broja posetilaca.

Cilj omladinskog sajma turizma jeste da se kroz

zajedničku regionalnu inicijativu Balkan pozicionira kao

jedna od najatraktivnijih destinacija za mlade na svetu.

Omladinski turizam, koji na globalnom nivou prihoduje

37


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

EXIT je stalna

revolucija u

Piše:

Dragan Ambrozić

Dovodeći svet u Srbiju, EXIT je ljudima dao priliku

da sebe bar malo izmere po drugačijim merilima

od onih ovde diktiranih, te izgrade drugačiji ukus,

a kroz njega i drugačiju svest o svemu što se kod

nas i sa nama dešava

38


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Svojevremeno sam, tokom septembra

i oktobra 1999, imao priliku da

upoznam ljude iz Studentske unije

Novog Sada, te da sa njima i Free B92

timom koji sam vodio, organizujem

protestnu koncertnu akciju pod imenom „Šakom

u glavu” (po pesmi Ramba Amadeusa). Bio je

to vrlo mlad svet, spreman na sve, samo da se

izvuče iz egzistencijalne klopke u koju su ga

ugurali i prekine da živi u svom omladinskom

getu, unutar geta zvanog Srbija pod sankcijama.

Doveli smo Darkwood Dub, KKN, Atheist Rap i

Dragoljuba Đuričića sa svojim bubnjarima, na

stepeništu Spensa igrala se i predstava „Dijalog

u paklu između Makijavelija i Monteskijea”,

konferansije je bio mladi Sergej Trifunović.

Naslov u novinama je bio: „POLICIJA JE

ZAPLENILA 3.000 REKLAMNIH PLAKATA,

kojima se najavljuje novosadski multimedijalni

hepening Šakom u glavu u organizaciji Otpora,

Studentske unije Novi Sad i Free B92.”

Dramatično kako je sve to izgledalo, dešavanje

je okupilo par hiljada ljudi i predstavljalo je glavni

signal da ovaj model možemo primeniti širom

Srbije, tada pod žestokim pritiskom unutrašnje

cenzure kroz Zakon o informisanju. Tokom

jeseni smo, uz podršku mreže ANEM, napravili

seriju koncerata „Nije ljudski ćutati”, tokom koje

Srbiji

smo obišli 12 gradova u Srbiji sa bendovima

Sunshine, Darkwood Dub i KKN i tribinama o

slobodi govora. Ova turneja je bila takav uspeh,

da smo u produžetku, u saradnji sa Otporom,

kreirali i izveli još veću festivalsku turneju „Izađi

na crtu”, sa sedam do osam sastava u svakom

od 23 grada koje smo posetili pred same

izbore koje je na kraju Milošević izgubio - pored

ostalog, i zahvaljujući visokoj izlaznosti među

onima koji su prvi put izašli na izbore, a koji

su se na pomenutim koncertima uverili da je

promena moguća ako u njoj učestvuju.

Međutim, nikad nisam zaboravio prvi koncertni

poduhvat ovog tipa, dugo toplo popodne ispred

Spensa sa osamnaestogodišnjacima koji su sve

hteli da promene. Sledeći put sam ih video kad

su pokušavali da naprave nulti EXIT, leta 2000,

ali tad sam bio zauzet pravljenjem pomenutih

turneja po celoj Srbiji. Ponovo smo se našli

na istom poslu 2003, kad smo zajedno Exitu

dali današnji oblik sa četiri dana dešavanja,

dve velike bine i njih još dvadesetak po celoj

Petrovaradinskoj tvrđavi. Glavni šarm celog

zbivanja bio je, kao i sa događajem „Šakom u

glavu”, neosporna činjenica da je pravljen od

strane mladih - za mlade.

Od tad su razni politički i tržišni čekići i nakovnji

udarali okolo, a EXIT je gledao da nikako ne

izgubi taj šarm i osnovnu liniju. I danas je to

mesto na kome mlad čovek može samog sebe

da isproba, testira sopstveni identitet i otkrije

nešto novo o sebi – i dalje je to privremena

država koja traje 4 dana, od mladih za mlade.

Dovodeći svet u Srbiju, EXIT je ljudima dao

priliku da sebe bar malo izmere po drugačijim

merilima od onih ovde diktiranih, te izgrade

drugačiji ukus, a kroz njega i drugačiju svest

o svemu što se kod nas i sa nama dešava. On

je stalna, tekuća revolucija u mejnstrim kulturi

Srbije, kroz upoznavanje mladog građanstva sa

drugačijim životnim modelima i scenarijima.

Ključna stvar za koju smo morali da se izborimo

kroz ovaj festival jeste da svi u našoj zemlji –

najšira javnost – konačno saznaju da mogu imati

mogućnost izbora, da je to nešto što im pripada,

i da za to moraju solidarno da se bore.

Kao i prvi put kad sam došao na EXIT, 2001.

godine da vidim istorijski nastup Roni Sizea i MC

Dynamitea, i danas sam jednako uzbuđen kad

uđem na tvrđavu – ona je u stvari kao nečiji veliki

stan u kome traje žurka, ima jedan ulaz, u svakoj

sobi je drugačija muzika, celo veče susrećeš

neke neverovatne ljude iz celog sveta, možeš

da pronađeš i svoj tihi kutak, sve to pod vedrim

nebom. Na Exitu uvek možeš da pronađeš sebe.

39


EPOHA 4 2013–2016.

365

40


EPOHA 4 2013–2016.

Misija

EXIT Fondacije

Koristeći snagu brenda EXIT, misija EXIT Fondacije jeste

da pozicionira sebe kao lidera u mobilisanju javnog

mnjenja i donosioca odluka u oblasti razvoja mladih,

kreativnih industrija i brendiranja destinacija

U

poslednje četiri sezone EXIT

aktivizam doživljava svoj

vrhunac kroz formiranje

profesionalnog tima EXIT

Fondacije koji sprovodi

aktivnosti tokom cele godine. U ovom

periodu se društvene aktivnosti EXIT

fondacije strateški profilišu u oblasti koje

su najbliže prirodi Exita, i u kojima EXIT

najviše može da doprinese društvenim

ciljevima.

U ovom periodu EXIT fondacija postaje

jedna od najaktivnijih organizacija civilnog

društva u Srbiji organizujući za četiri

godine preko 200 događaja, konferencija,

projekata, tribina i drugih akcija. Sve ovo

ne bismo mogli da postignemo bez velike

mreže partnera, volontera i saradnika iz

medija, Univerziteta i naravno civilnog,

privatnog i javnog sektora.

Akcenat je stavljen i na organizaciju

humanitarnih akcija prilikom kojih je

prikupljeno više stotina hiljada evra, pre

svega za svrhu izgradnje NURDOR-ovog

dečjeg humanitarno-onkološkog centra u

Nišu i ugožene od poplava 2014. godine.

Tokom EXIT festivala tradicionalno se

organizuje specijalna „State of EXIT” zona.

Ona predstavlja zonu društvenog aktivizma,

gde se, pored društvenih projekata EXIT

fondacije, svake godine publici festivala

predstavlja preko 100 NVO iz zemlje i

regiona, uz performanse, otvorene diskusije

i brojne druge aktivnosti.

Kulminacija društvenog aktivizma EXIT

fondacije predstavlja iniciranje i učešće

grada Novog Sada u osvajanju titula

Evropske prestonice kulture 2021. i

Omladinske prestonice Evrope 2019.

Misija i vizija EXIT festivala

Naša MISIJA je da iniciramo pozitivne

društvene promene i ubrzamo

evoluciju ljudske svesti koristeći

kreativne industrije, vrhunske globalne

umetničke, obrazovne i humanitarne

događaje, kao put za prenošenje

poruke ljubavi i slobode čitavoj planeti.

A sve ovo u cilju ispunjenja naše VIZIJE

- Čovečanstva i Zemlje u harmoniji,

kako na lokalnom i regionalnom, tako i

na globalnom nivou.

Pišu: Ivan Petrović,

predsednik UO

EXIT fondacije

i Nemanja

Milenković,

direktor Fondacije

Novi Sad 2021

41


EPOHA 4 2013–2016.

Datum: 11.07.2014

Medij: Informer

Rubrika: Showtime

Autori: Redakcija

Teme: EXIT

Naslov: Glorija Gejnor pomaže Srbiji da poboljša imidž

Napomena:

Površina: 70

Tiraž: 105606

Brajan Rašić

Iz Londona jasno

vidim EXIT na mapi

Evrope i sveta.

(Re)brand Serbia

Nacionalno

brendiranje Srbije

U

poslednjih 16 godina EXIT je svojim

postojanjem, kao retko koji brend

Srbije, doprineo menjanju lošeg

imidža Srbije i slanju pozitivne

slike u svet. Ako imamo u vidu da

je od 2000. godine objavljeno desetine hiljada

tekstova i repotaža vodećih inostranih medija

koji su afirmativno izveštavali o festivalu i Srbiji

i da je EXIT posetilo preko milion stranih gostiju,

zvuči logično odluka EXIT fondacije da se od

2013. godine sistematski i dugoročno bavimo

nacionalnim brendiranjem i promocijom Srbije.

Za sada su organizovane tri velike konferencije

o nacionalnom brendiranju RE:BRAND SERBIA,

koje su okupile vrhunske svetske i domaće

eksperte oko teme nacionalnog brendiranja, sa

ciljem podizanja svesti javnog mnjenja, medija

i donosioca odluka o važnosti nacionalnog (re)

brendiranja Srbije. (www.rebrand.rs).

EXIT fest

1/1

kliping centar Srbi

www.ninamedia.

Projekat javne diplomatije INDIASERBIA je kroz

organizaciju konkursa za najbolje fotografije

iz obe zemlje i izložbu u Muzeju primenjene

umetnosti u Beogradu, doprineo promociji

saradnje i zbližavanja naroda Srbije i Indije.

(www.indiaserbia.com)

42


EPOHA 4 2013–2016.

Konferencija

kreativnih

industrija Srbije

Konferencija kreativnih industrija

Srbije (KKIS) u organizaciji

EXIT fondacije i Miksera

održana je 28.2. i 1.3.2014.

u Mikser Hausu u Beogradu.

Kako od snalažljivosti, domaćeg imena

za kreativnost, stići do razvijenih

kreativnih industrija kao šanse za novo

zapošljavanje, razvoj kulture i privrede

Srbije, nametnulo se kao ključno pitanje

KKIS-a. Cilj KKIS je bio da kroz razmenu

znanja i iskustava iz zemlje i inostranstva,

nauke i prakse, uspostavi temelje za

dalji razvoj kreativnih industrija Srbije.

Konferencija je okupila neke od vodećih

igrača sektora kreativnih industrija kao

što su: EXIT, Mikser, Srpska filmska

asocijacija, Publicis Group Serbia, Eipix

Entertaiment, Nishville Jazz Festival,

Grupa za kreativnu ekonomiju, Belgrade

Fashion Week, RTV B92, Beogradski

festival igre itd.

Konferenciju je tokom dva dana

posetilo preko 500 predstavnika stručne

javnosti, akademskih radnika, novinara,

studenata i zainteresovanih građana,

a na konferenciji su, između ostalih,

Ida Prester

EXIT je nastao kao simbol

političkog otpora. Iako je u

međuvremenu postao veliki

komercijalan festival, poruka je ostala

ista - može se. I u ovom nestabilnom

i izmučenom dijelu svijeta moguće

je napraviti nešto golemo, globalno

relevantno i regionalno atraktivno. EXIT

nije samo novosadski ponos, EXIT je naš.

43


EPOHA 4 2013–2016.

govorili: Martin Kern, šef operacija pri

Delegaciji EU u Srbiji; Kori Udovički,

direktorka Centra za visoke ekonomske

studije; Endi Igl, direktor kulturnog

prostora Chapter iz Kardifa; Fion

Zarubica, direktorka Fionn Zarubica &

Associates; Mirko Topalski, Direktor

Eipix Entertaimenta; Ana S. Trbović,

dekanka Fakulteta za ekonomiju,

finansije i administraciju; Veran Matić,

predsednik borda direktora B92; Miša

Lukić, predsednik UO Publicis Group

Serbia; Dejan Restak, osnivač i direktor

Vibe Network; Dušan Kovačević, osnivač

i direktor EXIT festivala; Ivan Lalić,

izvršni direktor Miksera; Ivan Blagojević,

Direktor Nišvil festivala i drugi.

Za vreme festivala 2014. godine

EXIT fondacija je organizovala deset

konferencija i tribina na četiri lokacije u

gradu pod zajedničkim imenom – AGORA:

Rebrand Serbia 2, EXIT PRO, Global

Adventure Meeting, EXIT4LIFE, Go Group,

CEETEP – Central Eastern European Talent

Exchange Program, One Young World,

tribina „Evropska prestonica mladih“,

Tribina o medijima na jezicima nacionalnih

manjina, kao i Bike My Fest panel.

44

Bekim Sejranović

Ne znam koliko sam puta

bio na Exitu, ali ne manje od

sedam-osam puta i svaki

put je bilo isto, ali drugačije. EXIT

je za mene ukratko ovo: Sunce,

Dunav, Tvrđava, omladina i još

uvijek djetinjasti matorci iz cijeloga

svijeta spremni na sve da se zabave,

gostoljubivi Novosađani i, moram

da dodam, prekrasne djevojke.

Sljedeći put, ja se nadam već

ovog ljeta, dolazim novim brodom,

Hacklebrryjem, pa eto, ko hoće, može

sa mnom. Jako bih volio da taj moj

brod bude dio EXIT priče.


EPOHA 4 2013–2016.

EXIT AID – program pomoći ugroženima

od nezapamćenih poplava obeležio je

društveno delovanje EXIT fondacije 2014.

godine kroz organizovanje velikog broja

akcija u saradnji sa muzičkim zvezdama,

Fondom B92, Blic fondacijom, kompanijom

VODAVODA i EXIT volonterima.

Najznačajnija akcija EXIT AID programa

jeste organizacija BE HUMAN događaja

u Budvi za vreme trajanja Sea Dance

Festivala. Tokom dvovečernje ekskluzivne

zabave, na kojoj su nastupile glavne

zvezde festivala, Jamiroquai i DJ Example,

i donatorske večere, zajedno sa Opštinom

Budva prikupljeno je preko 140.000 evra

pomoći za ugrožene.

Aleksandar Zograf

EXIT je učinio mnogo

i aktivirao region.

EXIT je u čitavoj

Jugoistočnoj Evropi bio važna

tačka susretanja, razlog da

se prekorači granica i dođe u

posetu.

45


EPOHA 4 2013–2016.

Exitovi

mladi heroji

46

EXIT fondacija u saradnji sa kompanijom

NIS od 2013. sprovodi višegodišnju

kampanju „Youth Heroes“ sa ciljem

promocije pozitivnih uzora mladima u

Srbiji. Od 2015. godine ustanovljeno je

nacionalno priznanje „Youth Heroes” koje

se svečano dodeljuje najboljim mladim

ljudima iz oblasti obrazovanja i nauke,

preduzetništva i kreativnih industrija,

društvenog aktivizma, kulture i umetnosti


EPOHA 4 2013–2016.

Želja Exita, kao najpopularnijeg

omladinskog brenda kod nas, bila je da se

mladi heroji u Srbiji izvuku iz anonimnosti,

predstave javnosti i promovišu kako bi

postali inspiracija, ponos i uzor za cele

generacije. To su svi oni mladi ljudi koji

stvaraju u tišini i postižu velike uspehe,

osvajaju medalje na međunarodnim

naučnim takmičenjima, unapređuju svoju

lokalnu zajednicu, stvaraju vrhunska

umetnička dela, osmišljavaju kreativne

poduhvate i pokreću uspešne kompanije,

a opet su nedovoljno vidljivi. Vizija

projekta je da ovi mladi heroji budu uzori

i ambasadori svoje generacije, kao i svih

nas. Rezultat višegodišnjeg projekta

„Youth Heroes“ i njegove aktivne promocije

pozitivnih uzora mladima, jeste da

stimuliše dolazeće generacije da aktivno

učestvuju u društvu koje vrednuje znanje,

kreativnost i rad. U saradnji sa kompanijom

NIS, kao i uz podršku medijskog servisa

RTS i kompanije Ringier Axel Springer,

2016. godine dodeljeno je ukupno

osamnaest nagrada za mlade heroje iz

cele Srbije, dok je drugi konkurs raspisan

početkom 2017. godine.

www.youth-heroes.org

Datum: 24.06.2016

Medij: Kurir

Rubrika: Vesti

Autori: Redakcija

Teme: EXIT

Naslov: Nagrade za istinske heroje današnjice

Napomena:

Površina: 298

Tiraž: 150000

Datum: 24.06.2016

Medij: Blic

Rubrika: Kultura

Autori: Redakcija

Teme: EXIT

Naslov: MLADI HEROJI SRBIJE

Strana: 10

Napomena:

Površina: 330

Tiraž: 128530

Datum: 24.06.2016

Medij: Danas

Rubrika: Kultura

Autori: Redakcija

Teme: EXIT

Naslov: Istinski heroji današnjice

Napomena:

Površina: 212

Tiraž: 0

Strana: 17

47


EPOHA 4 2013–2016.

Humanitarizam EXIT Fondacije –

Asovi za decu i Sportski bazar

48

Na meču Asovi za decu održanom u

maju 2016. na stadionu Partizana

u Beogradu, realizovanom na

inicijativu Jovana Simića, u

organizaciji EXIT fondacije i NURDOR-a,

uz podršku FK Partizan, TV Prva i brojnih

drugih organizacija i pojedinaca, najveća

fudbalska imena, treneri Radomir Antić i

Bora Milutinović, zajedno sa Stankovićem,

Mijatovićem, Žigićem, Jovanovićem,

Kežmanom, Kraljem, Delibašićem, Ilićem i

mnogim drugim asovima, održali su lekciju

pre svega iz humanosti, igrajući zajedno za

isti cilj – prikupljanje sredstava za izgradnju

niškog kliničkog odeljenja za decu obolelu

od raka. Da Srbija nije zaboravila da se

ujedini kada je najpotrebnije, pokazao je i

prenos “Utakmice života” na TV Prva, koji je

to veče bio najgledaniji TV program u Srbiji.

Na ovoj utakmici prikupljeno je preko

14.5 miliona dinara, dok aktivnosti

Fondacije za prikupljanje sredstava za

izgradnju dečjeg hemato-onkološkog

odeljenja u Nišu traju i danas. U

decembru 2016. godine u Mikseru

u Beogradu održan je humanitarni

Sportski bazar u organizaciji Jovana

Simića, EXIT Fondacije i Miksera. To

je bila jedinstvena prilika da se ljudi

druže sa sportistima iz svojih omiljenih

klubova, piscima, glumcima, muzičarima,

voditeljima i drugim poznatim ličnostima.

Posetioci su od njih lično mogli da kupe

sportsku opremu, rekvizite, knjige i

majice svojih omiljenih emisija, a tokom

Sportskog bazara prikupljeno je preko

1.6 miliona dinara za izgradnju niškog

bolničkog krila za decu obolelu od raka.


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

„Ne volimo da ostavljamo

stvari nedovršenima“

U

aprilu 2014. godine slučajno sam

na internetu video apel za pomoć

devojčici od devet godina koja boluje

od retke i ozbiljne bolesti za čije

lečenje je bilo potrebno 300.000 evra. Bila je to

priča o Nađi, a pažnju mi je privukla i fotografija

devojčice koja je uslikana u dvorištu Osnovne

škole „Ivo Andrić“ na Kanarevom Brdu u koju

sam i ja nekada išao. Rešio sam da se aktivnije

uključim u celu akciju. Ponudio sam na prodaju

dresove koje sam sakupljao godinama i

organizovao aukciju i to u Osnovnoj školi „Ivo

Andrić“. Od akcije za koju sam očekivao da će

skupiti 500 evra, uz pomoć medija, sportista

i dobrih ljudi, skupilo se prodajom dresova u

Beogradu i Novom Sadu 80.000 evra, a vrlo

brzo i cela suma od 300.000 evra. Nađa je,

posle lečenja u Nemačkoj, zdravo dete koje

se vratilo obavezama u školi i svakodnevnom

životu. Tako sam posle jedne pročitane vesti i

novinske fotografije zakoračio u svet aktivizma.

Druga akcija, posle koje sam i postao deo

EXIT Fondacije, jeste Sportski bazar u kojoj

su sportisti, voditelji, glumci, muzičari i druge

javne ličnosti same prodavale stvari vezane

za svoju karijeru. Cilj je bio skupiti sredstva za

opremanje i modernizovanje Osnovne škole

„Radivoj Popović“, koju pohađaju deca koja

imaju smetnje sa govorom, sluhom i vidom.

Na sreću, akcija je uspela i danas ova škola

poseduje najmodernije uslove koji mogu

da omoguće napredak u razvoju deci sa

smetnjama.

fudbala na jednom mestu u do tada najvećoj

humanitarnoj utakmici na ovim prostorima.

Treneri timova bili su proslavljeni stručnjaci

Radomir Antić i Bora Milutinović, dok su

se na terenu našli Predrag Mijatović, Dejan

Stanković, Mateja Kežman, Nikola Žigić,

Danko Lazović, Niša Saveljić, Ivica Kralj,

Jovan Stanković i mnogi drugi. Cilj je bio

da skupimo sredstva za građenje novog

hemato-onkološkog centra pri Niškoj bolnici,

u kojem bi deca sa juga Srbije mogla da

dobiju adekvatne tretmane i lečenje u borbi

protiv raka. Te večeri je uz pomoć fudbalera,

donatora, sponzora, gledalaca i dobrih ljudi

skupljeno 120.000 evra. U želji da ne stanemo

sa podrškom Nacionalnom udruženju roditelja

dece obolele od raka, koje je i pokrenulo

projekat gradnje bolnice, na ovogodišnjem

izdanju EXIT festivala skupljali smo stvari od

zvezda koje su nastupale.

Impozantan kontigent muzičkih memorabilija,

među kojima i one od Eli Gulding, Prodidžija,

Skrileksa, Dejvida Gete, Džordža Klintona

i mnogih drugih svetskih zvezda, naći će

se na globalnoj aukciji koju pripremamo. I

nedavno završeni Sportski bazar u Beogradu,

koji je okupio mnoge sportiste, pisce,

muzičare i javne ličnosti bio je usmeren ka

skupljanju sredstava za projekat gradnje

bolnice. Ta sredstva nisu mala, ali, kao što

sam sam rekao jednom prilikom: „Mi iz EXIT

Fondacije ne volimo da ostavljamo stvari

nedovršenima“.

Piše: Jovan Simić

Nakon toga, Dušan Kovačević i ljudi iz EXIT

Fondacije ponudili su mi da postanem

deo tima verujući da zajedno možemo da

učinimo dosta kako bi pomogli društvu i

pomerili neke stvari nabolje.

Počeli smo sa utakmicom Asovi za decu

koja je odigrana 24. maja 2016. godine na

stadionu Partizana. Uspeli smo da okupimo

najveće zvezde jugoslovenskog i srpskog

Zoran Kesić

Čitajući spisak svih Exitovih akcija, shvatam da

verujemo u iste vrednosti i zalažemo se za iste stvari. U

mnogim akcijama koje je organizovao ili podržao EXIT

i sam sam učestvovao. Poslednja u nizu je Sportski bazar za

prikupljanje sredstava za izgradnju dečije bolnice u Nišu. Živ

bio EXIT i vidimo se i na festivalu i na nekim akcijama.

49


EPOHA 4 2013–2016.

Povodom rastućih nacionalnih tenzija u regionu, na inicijativu

EXIT tima, neformalna grupa istaknutih umetnika i javnih

ličnosti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine sastavila

je otvoreno pismo javnosti. Potpisnici redova ispred “Tihe

balkanske većine” bili su reditelji Oliver Frljić i Kokan Mladenović,

glumci Zoran Cvijanović, Sergej Trifunović, Nenad Okanović, muzičari

Ida Prester (Lollobrigida), Dino Šaran (Letu Štuke), Nemanja Kojić (Hornsman Coyote),

jedan od osnivača Otpora i gostujući predavač na Harvardu Srđa Popović, osnivač Exita

Dušan Kovačević, direktor Studentskog kulturnog centra Novog Sada Zdravko Vulin,

dramaturg i osnivač Miksera Ivan Lalić, novinar i pisac Branko Rosić, te brojni drugi koji

u pismu pozivaju javnost da se otvoreno suprotstavi ekstremnoj nacionalističkoj retorici

koja je zavladala regionom, uz sve učestalije fašističke i ultradesničarske parole.

Otvoreno pismo Tihe balkanske većine

50

Zaostala esktremna nacionalistička retorika,

fašističke parole, ultradesničarski javni

nastupi i zatezanje odnosa od strane

političkih predstavnika u celom regionu,

čiji smo svedoci poslednjih dana i nedelja,

deluju kao da smo svi kolektivno upali u vremeplov!

Ali onaj koji nas vuče za nos unatraške! Ista bajata

priča iz 90-ih, izvađena iz iste ladice! Da se razumemo

u startu, nijedna decenija nije ni dobra ni loša. Tih

90-ih nastalo je dosta civilizacijskih dostignuća iz

oblasti nauke i umetnosti. Svi mi na ovim prostorima,

koji odlično razumemo i govorimo suštinski jedan isti

jezik, tih godina bili smo zauzeti anticivilizacijskim

tekovinama. Mrzeli smo, optuživali i naposletku

uništavali jedni druge, do te mere da se još uvek nismo

oporavili u svojim krhkim, podeljenim društvima. A

svet je grabio napred, ne čekajući na nas. Istok, zapad,

sever, jug, svi redom su se razvijali i jurišali u 21. vek,

dok smo mi jurišali jedni na druge u nečemu što ne

priliči ni srednjem veku.

Umesto da je neka bolja budućnost dočekala sve

rođene pod teretom 90-ih, baš njih danas najviše

truju zaostale ideje onih kojima je ta decenija bila

najbolja! I zato im poručujemo kao većina, ona tiha,

ali nesalomiva, da svaki pokušaj raspirivanja podela i

vraćanja života unazad više ne može da prođe. Pravo

da kroje sudbine nas običnih, vrednih i poštenih ljudi

su izgubili. Zajedno sa tim promašenim i praznim

pričama iz 90-ih!

Jer niko ti neće više i iskrenije pomoći u ovom sumanutom

svetu od tvog balkanskog komšije. Niko ti neće dodati

bolju loptu u globalnoj utakmici od onog odmah tu, pored

tebe. Nema tog Istoka ili Zapada koji te bolje poznaje, koji

bolje govori tvoj jezik, koji zna tvoju dušu. I to dobro znaju

huškači i lažne patriote, i to svi oni, na svim stranama! Oni

koji bez pardona obmanjuju lakoverne i pravdoljubive ljude

sa ovih prostora. Nas sve, i mene, i tebe.

Njima treba samo tvoj glas, ti si za njih samo brojka,

statistika. Daju ti lažni osećaj pripadnosti da bi te posle

koristili za svoje poslaničke plate, fotelje, da im plaćaš

račune, a da oni tebi nikad ne polože nijedan svoj! Oni se

ne razlikuju međusobno, a od tebe zahtevaju nacionalne

podele, nude ti zaostale ideje sa dna čovečanstva.

Traže da traćiš svoj, za račun njihovih života! Njihovo zlo

nacionalizma uspelo je da rastoči jedno bogato, srećno i

pravedno društvo, pretvorivši ga u balkansku džunglu u kom

vlada zakon jačeg, primitivnijeg, lukavijeg, besprizornijeg.

Umesto oni nas da vraćaju, hajde da mi njih lepo i

jednom za sva vremena pošaljemo u tu njihovu prošlost,

tamo gde i pripadaju! Dvadeset i prvi vek neka prepuste

rođenima u 90-im, onima zbog kojih će ta decenija

ponovo biti svetla! Svetla za obične, vredne i poštene

ljude. Za tihu, ali nepobedivu većinu na ovim prostorima!

Za tebe, i onog do tebe! Na svakom mestu, u svakoj

situaciji koja proizvodi mržnju i nasilje, reagovaćemo

glasno, jasno i argumentovano. Jer komšija je susjed i

susjed je komšija!

#komšijajesusjed

#zbogom90te


20 GODINA EXIT AKTIVIZMA

Tiha balkanska većina

protiv mržnje

u regionu

“Dok su svi jurišali u 21. vek, mi smo jurišali jedni na druge”

Uoči Exita 2016. grupa istaknutih

intelektualaca, umetnika i javnih

ličnosti iz regiona bivše Jugoslavije

objavila je pismo protiv ”narastajuće

nacionalističke retorike koja

počinje da liči na devedesete”. I prva tribina

ovogodišnjeg Exita bavila se ovom temom, što

je bilo i logično, jer je inicijativa suprotstavljanja

nacionalističkim trendovima bila jedna od

centralnih društvenih poruka poslednjeg izdanja

festivala.

Mene su ljudi iz Exita pozvali da pomognem

oko pravljenja dokumentarca o Tihoj balkanskoj

većini koja ustaje protiv mržnje u regionu. Film

je sniman tokom trajanja ovogodišnjeg festivala

i, iako je u fazi montaže i ne zna se tačan

datum premijere, sigurno je da će biti aktuelan.

Od završetka snimanja prošlo je tek nekoliko

meseci, a već smo dva puta imali slučajeve u

kojima se dizala tenzija protiv koje je i ustala

Tiha balkanska većina. Naravno, radilo se o

prepucavanju političara i nekoj vrsti njihovog

verbalnog rata koji je odjeknuo u celom regionu.

Poslednjih nedelja se situacija smirila jer je

čitav ovaj prostor bio preokupiran američkim

izborima i pobedom Donalda Trampa, ali

te tenzije bivaju po običaju oživljene kada

se približe izbori na eks YU prostoru. To je

tradicija izbora i ona nas, nažalost, nikada

ne mimoiđe jer jedan nacionalizam počinje

da “hrani” onaj drugi, a pokazalo se da je on

pojedinim strankama i političarima “savršen

partner”.

Gotovo u isto vreme trajanja tih

međunacionalnih trvenja, na Exitu smo imali na

hiljade mladih iz zemalja kojima je ovo pismo

bilo namenjeno. Oni su se sjajno zabavljali na

festivalu došavši na njega otvorenog srca. Kada

bi nekog od njih pitali o ovoj temi, oni bi nas

pogledali i kao da se u tom njihovom ćutanju, u

tom nemom titlu dalo pročitati: “Šta nas pitate o

tim temama? Pustite nas da uživamo!”

Ali na suprotnoj strani, oduvek smo imali

ponavljače iz istorije koji nisu shvatali bogatstvo

naših “različitih jednakosti”. Zbog njih je i

posvećen onaj red iz pisma Tihe balkanske

većine – „Dok su svi jurišali u 21. vek, mi smo

jurišali jedni na druge”.

Snimali smo Josipu Lisac koja je nastupala

na Exitu i ona je rekla da je posvećena širenju

ljubavi. Ida Prester je rekla da je nju ljubav

preselila iz Zagreba u Beograd i zato je

njoj smešno pitanje granica i nacija. Kokan

Mladenović je rekao da je u čitavom regionu

stasala nova klasa koja za cilj ima sopstvene

interese bez obzira na to da li će oni voditi u

novo krvoproliće.

Na kraju našeg filmovanog praćenja Exitove

akcije stoji zaključak da se ponekad činilo kao

da smo upali u kolektivni vremeplov u koji nas je

vratio huškački jezik u regionu. Poruka je jasna –

ne dozvolimo da nam ponovo prodaju istu priču

i da nas retorikom vraćaju u ono grozno vreme!

Piše: Aleksandar

Timofejev

Damir Urban

S obzirom na naše političare i činjenicu da nitko od njih

nije čovjek budućnosti i vizije, već apsolutno svi žive

u prošlosti i pokušavaju sve nas uvući u taj mračni

labirint stalne ugroženosti, EXIT nosi sasvim suprotnu energiju

i ideju. Sve ove godine radi na tome da se ljudi povežu i da se

ne traže razlike među nama, već da se traže sličnosti, da se

svijet promatra očima zajedničke suradnje i uvijek pozitivne

energije. Svaki put kada dođem na taj festival, kao da sam

sletio na neku drugu planetu, kao da sam došao na mjesto

gdje sam slobodan i gdje sam siguran. EXIT je festival koji je

imao misiju od samog početka, pa je tako ima i danas.

51


kliping centar Srbije

EPOHA 4 2013–2016.

Novi Sad – Evropska

Datum: 20.10.2016

Napomena:

Medij: Novosadski Reporter

Površina: 1751

Rubrika: Bez naslova

Tiraž: 3625

Autori: Miloš Dukić

prestonica kulture

Teme: EXIT

2021.

Naslov: EVROPSKA PRESTONICA KULTURE

Strana: 1,4,5

52

Laskava, ali prestižna titula

Evropske prestonice kulture

ustanovljena je 1985. godine

sa ciljem da se povežu ljudi

u Evropi i da se poveća

svest o zajedničkoj istoriji i

vrednostima. Ova inicijativa

je ubrzo postala jedan od

najprestižnijih događaja

u Evropi. Od tada, više

od 40 evropskih gradova

ponelo je titulu Evropske

prestonice kulture. Misija

projekta Evropska prestonica

kulture jeste naglašavanje

bogatstva i različitosti

evropskih kultura, jačanje

kulturnih veza, spajanje ljudi

i promovisanje uzajamnog

razumevanja.


EPOHA 4 2013–2016.

Novi Sad, nacionalno poznat i priznat kao

centar kulturnih zbivanja, biće jedan od tri

kulturna centra Evrope 2021. godine. Ekipa

mladih i kreativnih ljudi iz EXIT festivala

i drugih kulturnih organizacija, na čelu

sa Nemanjom Milenkovićem, tadašnjim

predsednikom UO EXIT Fondacije, preuzela

je organizaciju kandidature Novog Sada za

titulu EPK i pokrenula je projekat “Novi Sad

2021” sa ciljem da, pre svega, motiviše i

inspiriše radnike u kulturi, ali i sve građane

na postavljanje novih ciljeva u pravcu

urbanog, sociološkog i kulturnog razvoja

grada. Ti mladi ljudi doneli su neophodnu

svežu kreativnost u smišljanju projekta

kojim je konkurisano za titulu. Originalnost

i smelost pokazala se tokom finalnog

izbora u Briselu, kada je održana jedna

od najkreativnijih prezentacija. Upravo ta

pokazana kreativnost i vizija modernog

razvoja Novog Sada, pod krilaticom “Za

nove mostove”, velikim delom presudili su

da Novi Sad postane Evropska prestonica

kulture.

Datum: 14.10.2016

Medij: Kurir

Rubrika: Stil

Autori: Redakcija

Teme: EXIT

Naslov: Novi Sad evropska prestonica kulture!

Datum: 15.10.2016

Medij: Danas

Rubrika: Kultura

Autori: G. Nonin

Teme: EXIT

Naslov: Čestitke Novom Sadu stižu sa svih strana

Napomena:

Površina: 387

Tiraž: 150000

Napomena:

Površina: 481

Tiraž: 0

Strana: 28

Strana: 12

EXIT fest

1/1

kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs

53


Datum: 17.11.2016

Medij: Večernje novosti

Rubrika: Novi Sad

Autori: Z.GRUMIĆ

Teme: Evropska prestonica kulture (EPK)

Naslov: PRESTONICA MLADIH EVROPE

EPOHA 4 2013–2016.

Površina: 331

Tiraž: 165227

Strana: 29

Medij: Dnevnik

Rubrika: Novosadska hronika

Autori: S. Krstić

Teme: EXIT, Evropska prestonica kulture (EPK)

Naslov: Dupla kruna za Novi Sad

Napomena:

Površina: 1006

Tiraž: 0

Strana: 15

Datum: 30.04.2015

Medij: Dnevnik

Rubrika: Novosadska hronika

Autori: A.Brzak

Teme: EXIT

Naslov: Novi Sad ušao u prvih pet gradova kandidata

Napomena:

Površina: 250

Tiraž: 0

Strana: 1

EXIT fest

1/1

kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs

EXIT fest

Novi Sad Omladinska

1/1

kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs

prestonica Evrope

54

Kler Sirs, direktorka

British Councila

za Zapadni Balkan

Partnerstvo British Councila

i EXIT Festivala dovelo je do razvoja

balkanske verzije digitalne muzičke

platforme www.mixthecity.com. Ovaj

sajt nastao je kao rezultat saradnje

britanskog muzičara Ghostpoeta i 12

muzičara sa Balkana. Više od 250.000

posetilaca do sada je posetilo Mix

the City, imalo priliku da se upozna

sa različitim zvukovima Balkana i

kombinujući semplove napravi svoj

originalni muzički video. Kroz muziku

i digitalnu tehnologiju uspeli smo

da, zajedno sa Exitom, preispitamo

stereotipe o ovom delu sveta,

pokažemo ga u jednom novom svetlu i

podstaknemo razgovor između mladih

ljudi iz različitih delova Balkana.

EXIT fest

Nesvesni proces brendiranja

Novog Sada i Srbije započet

1/2

EXIT festivalom, jednim od

kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs

najboljih evropskih muzičkih

festivala, koji je „srpsku Atinu”

prvi put postavio na turističku

mapu Evrope, postao je deo

dugoročnog planiranog procesa

rebrendiranja Srbije.

Da bi taj proces svojim kontinuitetom bio još

snažniji i svrsishodniji, EXIT fondacija bila je

inicijator i nosilac projekata da se Novi Sad

kandiduje za Omladinsku prestonicu Evrope

2018. godine. Godinu dana kasnije ta inicijativa

preusmerena je na omladinske organizacije

i aktiviste, koji uz pomoć i iskustva članova

EXIT fondacije, Novom Sadu donose titulu

Omladinske prestonice Evrope 2019.


the

FUTURE

is

NOW


NOW

FUTURE

the

is


20 godina exit aktivizma

Izdavač:

EXIT Fondacija

Urednik:

Branko Rosić

Tekstovi:

Branko Rosić, Dušan Kovačević,

Ivan Petrović, Nemanja Milenković,

Sagor Mešković, Bojana Kozomora,

Srđan Popović, Dragan Ambrozić,

Ivan M. Lalić, Aleksandar Timofejev,

Jovan Simić, Tihana Putin,

Pavle Milenković

Saradnici:

Dr Igor Stamenković,

Zorica Tepić, David Bajazet,

Ljubica Vranić, Dobrivoje Drobac,

Bojana Tepić, Predrag Kovačev,

Katarina Kelić, Zdravko Vulin,

Brankica Svijić, Aleksandra Jovanović,

Branislav Krnač, Saša Lekić,

Martina Basrak

Art direktor:

Srđan Vuk Stankov

Dizajn:

Vladimir Dudaš

Miljan Kljajić

Prelom i pre-press:

Vladimir Dudaš

Lektura:

Milana Mandić

Štampa:

Daniel Print

Specijalna zahvalnost

Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

061.235(497.113 Novi Sad)”1997/2017”

20 godina EXIT aktivizma / [tekstovi Branko Rosić ... [et al.] ;

urednik Branko Rosić]. - Novi Sad : EXIT fondacija,

2017 (Novi Sad : Daniel print). - 58 str. : ilustr. ; 23 cm

Tiraž 500.

ISBN 978-86-80820-00-2

I. EXIT fondacija

a) Егзит фондација (Нови Сад) - Акције - 1997-2017

COBISS.SR-ID 311885575


exitfest.org | fondacija.exitfest.org | youth-heroes.org

2017.

Similar magazines