20 godina EXIT aktivizma - compressed

Srbija je danas na sigurnom putu ka članstvu 

u Evropskoj uniji, a EXIT je jedan od najvažnijih 

simbola tog puta i siguran sam da su osnivači 

Exita to imali na umu kada su ga, pre 20 

godina, pokrenuli. 

Majkl Davenport, šef Delegacije EU u Srbiji 

Pojava Exita bi se mogla uporediti s velikim 

praskom u fizici. EXIT je eksplodirao na 

početku novog milenijuma i danas smo 

svedoci da se od njega stvara jedan mali 

kosmos. 

Marko Vidojković 

Svakako ne postoji manifestacija koja je imala 

tako snažan i dubok značaj za povezivanje 

mladih ljudi u regionu Jugoistočne Evrope s 

ostatkom Evrope i sveta kao EXIT. 

Vladimir Arsenijević 

EXIT je i za strance, kao i za Srbe i za (eks) 

Jugoslovene, od prvog trenutka postao simbol 

novonastale normalnosti. 

Muharem Bazdulj 

EXIT je svakako odavno postao inkubator 

pozitivne Srbije koji ne priznaje lokalne 

granice i svoje delovanje i uspehe meri 

isključivo svetskim standardima. 

Ivan M. Lalić 

EXIT je naš jedini exit. 

Olja Bećković 

Klinci koji se ne sjećaju Jugoslavije, oni koji su 

se rodili tokom balkanskih ratova, po Zagrebu, 

Ljubljani, Splitu, Osijeku, Sarajevu kupovali 

su karte za EXIT. Pakovali su rance i šatore 

i putovali u zemlju o kojoj su na televiziji i u 

školi mogli čuti sve najgore. To je najvažnija 

stvar koju je EXIT postigao u svih dvadeset 

godina svoga postojanja 

Miljenko Jergović 

Sve ove godine EXIT radi na tome da se ljudi 

povežu i da se ne traže razlike među nama, 

već da se traže sličnosti, da se svijet promatra 

očima zajedničke suradnje i uvijek pozitivne 

energije. 

Damir Urban 

EXIT festival ne samo da podržava one koji 

smatraju sebe aktivistima, već i otvara oči 

ljudima i ukazuje im na aktivizam u njihovom 

radu. 

Marko Dražić, Njuz.net 

EXIT je u čitavoj Jugoistočnoj Evropi bio 

važna tačka susretanja, razlog da se prekorači 

granica i dođe u posetu. 

Aleksandar Zograf 

Kroz muziku i digitalnu tehnologiju uspeli smo 

da, zajedno sa Exitom, preispitamo stereotipe 

o ovom delu sveta i pokažemo ga u jednom 

novom svetlu. Podstakli smo razgovor između 

mladih ljudi iz različitih delova Balkana. 

Kler Sirs, direktorka British Councila za 

Zapadni Balkan 

Očito se EXIT nametnuo kao gravitacijski 

centar za mnoge Evropljane i izvrsna prilika 

da “svi vide sve”. 

Sale Veruda, eks KUD Idijoti 

Živ bio EXIT i vidimo se i na festivalu i na 

nekim akcijama! 

Zoran Kesić 

Mi iz EXIT Fondacije ne volimo da ostavljamo 

stvari nedovršenima. 

Jovan Simić 

Festival EXIT je moderni evropski ram, kreiran 

za sliku Srbije kakvu smo zamišljali. A onda 

se desilo nešto neuobičajeno - mnogi se 

ramovi pokažu nedostojni slika; ovde se slika 

pokazala nedostojnom rama. 

Kokan Mladenović 

Izvoz se svuda u svetu tretira kao velika 

vrednost, a Srbija, bez foliranja, nema veći 

izvozni brend od Exita. Zahvaljući Exitu, Srbija 

je deo sveta, i to ne samo kad je muzika u 

pitanju. 

Srđa Popović 

U ovom nestabilnom i izmučenom dijelu 

svijeta moguće je napraviti nešto golemo, 

globalno relevantno i regionalno atraktivno. 

Zato EXIT nije samo novosadski ponos, EXIT 

je naš. 

Ida Prester 

Na kraju Exitove akcije “Tiha balkanska 

većina” stoji jasna poruka - ne dozvolimo 

da nam ponovo prodaju istu priču i da nas 

retorikom vraćaju u ono grozno vreme! 

Aleksandar Timofejev 

Razni su politički i tržišni čekići i nakovnji 

udarali okolo, a EXIT je gledao da nikako ne 

izgubi šarm i osnovnu liniju. I danas je to 

mesto na kome mladi čovek može samog 

sebe da isproba, testira sopstveni identitet 

i otkrije nešto novo o sebi - i dalje je to 

privremena država koja traje četiri dana, od 

mladih za mlade. 

Dragan Ambrozić 

Sa EXIT aktivizmom probudila se svest 

ljudi da je tako nešto ovde i sad moguće. 

Zasluženo se taj pokret stavlja među 

najvažnije društvene činioce novije istorije 

kod nas. 

Branislav Grubački Guta 

EXIT & Aktivizam = Optimizam 

Bogoljub Arsenijević Maki 

Iz Londona jasno vidim EXIT na mapi Evrope 

i sveta. 

Brajan Rašić 

EXIT je za mene ukratko ovo: Sunce, Dunav, 

Tvrđava, omladina i još uvijek djetinjasti 

matorci iz cijeloga svijeta spremni na sve. 

Bekim Sejranović 

Želim Exitu svu snagu u budućnosti, istu onu 

koju je imao u prošlosti, i da uspeva i dalje u 

svojoj misiji! 

Zoran Kostić Cane

Serbia, 

ready 

are you 

future? 

for 

the

future? 

ready 

are you 

Serbia, 

the 

for

20 GODINA EXIT AKTIVIZMA 

Uvodnik 

Piše: Branko Rosić 

Boravak i rad u “specijalnoj jedinici” koja je pripremala ovu publikaciju omogućio mi je 

privilegiju da prisustvujem brzom učenju novije istorije Srbije pretočene u “20 godina 

EXIT aktivizma” od koje je samo jedan deo mogao stati u ovo izdanje. U nizu razgovora 

sa Dušanom Kovačevićem, osnivačem festivala, često je isticano kako EXIT jedini 

među velikim svetskim festivalima baštini nasleđe embriona i etalona svih open air 

muzičkih događaja - Vudstoka. Jer taj američki predak Exita, nije bio samo turiranje Maršalovih 

pojačala pod vedrim nebom i paleta rokenrol vedeta. Vudstok je promenio dotadašnji svet. Zato i 

EXIT festival nije mogao biti samo inventar svetski poznatih muzičkih zvezda i platforma sa koje 

će se meriti ko nas (ni)je posetio. Glastonberi i ostali veliki festivali imaju privilegiju da ugošćuju 

najprestižnija rokenrol imena i da od tona prodatih buradi IPA, lagera, craft pivskog sazvežđa 

prave redove za Ginisa (knjigu, a ne pivo), ali je EXIT morao da bude više od toga. On nikada nije 

mogao da zaboravi svoj embrion začet na studentskim protestima 1996/97. u Kolarčevoj ulici u 

Beogradu, kada su se na uličnom mejnstejdžu sudarili pretorijanska odbrana sistema i mladost 

koja je s pištaljkama, muzikom i ostalim saundtrekom menjala Srbiju. Nije mogao ni da zaboravi 

kada je 1998. u Novom Sadu simbolično srušen zid od stiropora jer su mladi hteli otvaranje 

prema svetu. To je bilo na devetogodišnjicu pada onog betonskog zida u Berlinu, kada je Srbija, 

za razliku od Istočne Evrope, krenula u suprotnom smeru. 

Na kraju je taj svet stigao u Srbiju, a EXIT je bio moćni transporter. Od tada pa do danas 

festival nije zaboravio svoj aktivizam, pa je ona davna parola “Srbija je svet” zaživela čak i 

u desetinama hektolitara vode poslate područjima u Aziji pogođenoj cunamijem. Zato je i 

šengenski zid, poput onog novosadskog od stiropora, srušen nigde drugde već na Exitu, kada 

je Oli Ren odigrao fudbal i pre drugog poluvremena objavio ukidanje viznog režima. 

EXIT i njegov aktivizam uspeo je da okupi najveće trenere - slavnog Radomira Antića, o kojem 

piše i pisac Nik Hornbi u „Stadionskoj groznici”, mitsku ličnost Meksika - Boru Milutinovića, kao 

i najbolje srpske fudbalere i u najvećoj humanitarnoj utakmici na ovim prostorima privukao više 

publike nego nacionalna reprezentacija. Uoči ovogodišnjeg izdanja festivala oživela je stara 

retorika u regionu, pa je bilo normalno da krene akcija “Tiha balkanska većina”, u kojoj su javne 

ličnosti podigle glas protiv oživljavanja pregradnih (međudržavnih) balkanskih zidova, jer je 

tradicija festivala da ih ruši. Ove jeseni, kao dokaz da se oduvek radilo o povratnoj sprezi a ne 

samo uvozu sveta u Srbiju, EXIT je doneo Novom Sadu titulu Evropske prestonice kulture. 

Reč balast uknjižena je u rečnicima i svesti ljudi kao teg koji ograničava kretanje. U leksici 

festivala, balast služi kao teg da dodatno osnaži binsku konstrukciju kako bi izdržala najveća 

opterećenja. Aktivizam Exita uspostavljen je i pre nego što su ti binski “tegovi” podmetnuti 

pod konstrukciju mejnstejdža na Petrovaradinu. Aktivizam je bio taj teg koji je osnažio festival, 

doveo svet u Srbiju, a i Srbiju izveo u svet, i nije izneverio nijedno od onih očekivanja i želja 

istaknutih na mejnstejdžu Kolarčeve ulice. 

5

20 GODINA 

EPOHA 1 1996–2000. 

EXIT 

AKTIVIZMA 

Sadržaj: 

Branko Rosić: Uvodnik 5 

Epoha 1: 

1996–2000. Traži se glas! 7 

Epoha 2: 

2001–2005. State of EXIT 20 

Epoha 3: 

2006–2012. Visa Free 31 

Epoha 4: 

2013–2016. EXIT fondacija 365 40 

Autorski tekstovi: 

Dušan Kovačević: 

EXIT fondacija 2037. 10 

Srđa Popović: 

Temelj Exita – Šakom u glavu 15 

Pavle Milenković: 

Fenomen Exita 22 

Ivan M. Lalić: 

Najbolje godine naših života 26 

Dragan Ambrozić: 

EXIT je stalna revolucija u Srbiji 38 

Ivan Petrović/ Nemanja Milenković: 

Misija EXIT fondacije 41 

Jovan Simić: 

Ne volimo da ostavljamo stvari 

nedovršenima 49 

Aleksandar Timofejev: 

Tiha balkanska većina protiv mržnje 

u regionu 51 

6

EPOHA 1 1996–2000. 

TRAŽI SE GLAS!


Kako je 

sve počelo? 

Na početku 

beše šetnja... 

To je bila prva ozbiljnija 

akcija koju sam inicirao i 

bilo je fantastično. I dan 

danas se sećam dočeka u 

trenucima kada smo ulazili 

u Beograd. Sačekalo nas 

je 10.000 ljudi koji su bili 

egzaltirani. 

*Flajer od koga je sve počelo, koji je Dušan 

Kovačević odštampao na svom računaru, 

fotokopirao u Našoj borbi i sa prijateljima podelio 

po univerzitetskom kampusu 

Odlomak iz intervjua 

Branka Rosića sa 

Dušanom Kovačevićem 

„Da, sve počinje 1996, kada sam upisao fakultet. Oduvek 

sam univerzitet zamišljao kao u scenama studentskog 

života iz američkih filmova sedamdesetih godina. 

Kada sam upisao fakultet, očekivao sam taj život, akciju, 

angažman... Kad ono – ništa. 

A onda, kad su počeli protesti 1996/97, meni je to 

bilo to. Odmah sam se ubacio u blokadu fakulteta i 

organizaciju protesta u Novom Sadu. Svakodnevno 

smo šetali ulicama. Jednog dana kaže mi otac tadašnje 

devojke: „Što vi ne biste išli peške u Beograd? Da 

radikalizujete protest u celoj Srbiji”. Odem na sastanak 

vođa protesta, kažem im za ideju i ona se usvoji. To 

je bila prva ozbiljnija akcija koju sam inicirao i bilo je 

fantastično. I dan danas se sećam dočeka u trenucima 

kada smo ulazili u Beograd. Sačekalo nas je 10.000 

ljudi koji su bili egzaltirani. Padala je kiša i neko je na 

radiju B92 ili Indexu rekao: „Njima trebaju čarape”. Svi 

su doneli čarape, tako da sam i ja dobio svojih deset 

pari. Bilo je to kao ulazak oslobodilaca, sećam se da 

sam tada pomislio kako nikada na lepši način neću 

ući u Beograd. To mi je najdraže sećanje na taj period. 

Naravno, tu je i Kolarčeva ulica u Beogradu. Sedam dana 

neprestanog protesta ispred kordona policije koji se 

smenjivao. Smenjivali smo se i mi. Svaki dan sam bio u 

Kolarčevoj da pojačam brojno stanje i da se punim tom 

energijom. Muzika, didžejevi, kuvana vina i čajevi, jedna 

prava protestna žurka. 

8 

Duh tog studentskog protesta 1996/97. utkan je u 

samu srž i karakter Exita.“

20 GODINA EXIT AKTIVIZMA 

EXIT fondacija 2037. 

10 

U ovom tekstu neću se baviti time šta je 

postignuto u prethodnih dvadeset godina. 

Ova publikacija svedoči o delu fantastičnih 

akcija i projekata koje su na stotine sjajnih 

mladih ljudi, deca Exita, realizovali u 

proteklom periodu. Ovde i sada želim da se 

bavim budućnošću. Gde ćemo kao društvo, 

kao vrsta, biti za dvadeset godina? 

S jedne strane, ta budućnost ne izgleda 

previše svetla. Na Balkanu su se ponovo 

pokrenuli vetrovi što su u poslednjoj deceniji 

XX veka doveli do gubitka 200.000 života. 

Upravo zato, Tiha balkanska većina (str. 

50) prerašće u glasnu balkansku većinu, i 

svim našim snagama borićemo se da ratne 

devedesete budu poslednji balkanski krvavi 

ciklus. 

Na globalnom nivou stvari naizgled ne 

deluju bolje i sve podseća na period od pre 

pedeset godina, kada je rat u Vijetnamu 

inspirisao takozvano “Leto ljubavi” 1967. 

godine i stvaranje hipi pokreta. Danas 

nemamo Vijetnam, ali imamo Siriju. Imamo i 

terorističke pretnje koje su učinile da veći deo 

sveta postane veoma nebezbedno mesto i 

potencijalni ratni front. 

Međutim, usudiću se da kažem da postoji 

nešto još gore od ratova. A to je naša 

mazohistička moć da zbog pohlepe i 

konzumerizma uništimo gotovo sve prirodne 

resurse, te ugrozimo budućnost generacija 

koje dolaze. U tome se 2017. suštinski 

razlikuje od 1967. godine. Dok je pre pedeset 

godina bilo šanse da se odgovarajućim 

strategijama spreči uništavanje prirode, danas 

stojimo na samom rubu provalije kada je u 

pitanju egzistencija živog sveta, uključujući

i čoveka, na našoj planeti. Naučnici su 

potvrdili da prisustvujemo šestom masovnom 

uništenju živih bića, pogubnijem od onog 

koje je zbrisalo dinosauruse. Do 2020, 

preko dve trećine biljaka i životinja koje su 

postojale pre pedeset godina biće svrstane 

u kategoriju “izumrlih”. Ako tako nastavimo, 

gotovo je sigurno da će se za pedeset godina 

i čovečanstvo pridružiti toj kategoriji. 

Sada, ne za pedeset, deset ili pet godina - 

sada je poslednja šansa za buđenje svesti 

i početak rešavanja posledica ekološke 

katastrofe u kojoj živimo! Ne želim da zvučim 

pesimistično, jer to i nisam. Duboko verujem 

da Izlaz uvek postoji. Jer dok je kod jednog 

dela čovečanstva sumrak svesti očigledan, 

s druge strane dešava se novo buđenje 

svesti, koje možda još od doba renesanse 

nismo imali u ovom intenzitetu. I, ono što je 

najvažnije - to se dešava širom planete. I ti 

ljudi, organizacije i institucije koji se bude, 

odlučni su da se ujedine i spasu budućnost 

naše dece. I mi ćemo sve naše snage 

udružiti sa svima njima kako bi na našoj 

planeti zavladala neka druga, bolja pravila. 

Nazovimo tu snagu u nastajanju “Tihom 

globalnom većinom”, što je organizacija o 

kojoj će se tek pričati... 

Muharem Bazdulj 

EXIT je i za strance i za Srbe 

i za (eks)Jugoslovene od 

prvog trenutka postao simbol 

novonastale normalnosti. I kao što je i titulu 

teže odbraniti nego osvojiti, pred Exitom je 

svih ovih godina misija da taj prvi utisak ne 

pokvari. I to mu dosad dosta dobro ide. 

11


Oslobađanje 

Univerziteta 

Odmah nakon završetka studentskog 

protesta, Dušan Kovačević, budući 

osnivač EXIT festivala, Strahinja Došen 

i Goran Pilipović, sa još nekoliko kolega 

osnivaju prvu politički nezavisnu 

studentsku organizaciju na Univerzitetu 

u Novom Sadu - Studentsku uniju 

Fakulteta tehničkih nauka (SU FTN), 

koja će nastaviti da neguje tekovine 

Studentskih protesta 1996/97. U tom 

trenutku sve uprave fakulteta, kao i 

savezi studenata su pod direktnom 

političkom kontrolom vladajućeg 

režima. I pored nedostatka prostorija, 

finansija, računara i ostalih logističkih 

stvari neophodnih za normalno 

funkcionisanje organizacije i uprkos 

brojnim pritiscima uprava fakulteta, ali 

i policijskih i bezbedonosnih službi, SU 

FTN realizuje na desetine zapaženih 

akcija i projekata, najviše u domenu 

društvenog aktivizma. Jedan od njih 

je i prvi nezavisni studentski časopis 

“Impuls”, potom veliki broj tribina i 

debata, prva evaluacija profesora na 

Univerzitetu, i niz drugih aktivnosti. 

SU FTN nakon tri godine prerasta u 

Studentsku uniju Univerziteta u Novom 

Sadu i postaje jedan od osnivača 

Studentske unije Srbije, koja ubrzo 

po osnivanju broji preko sedamdeset 

lokalnih studentskih unija na gotovo 

svim fakultetima u zemlji. 

12 

Olja Bećković: 

EXIT je naš jedini exit.


Prva žurka... 

Jedna od značajnijih studentskih akcija, 

koja je bila na neki način pored društvenog 

i muzički embrion Exita, jeste organizacija 

koncerta u ledenoj dvorani Spensa. 

Plan je bio da se napravi velika žurka 

koja bi bila povezana sa protestima. 

Sagrađen je ogroman zid od stiropora 

iza kojeg je stajao Dragoljub Đuričić sa 

svojim bubnjarima. U jednom trenutku 

zid je eksplodirao, što je bila simbolična 

poruka da mladi hoće da se otvore prema 

svetu. Cela strana u Našoj borbi bila je 

posvećena ovome. Fantastičan koncert 

doneo je i potpunu finansijsku katastrofu 

i dugove koje su organizatori dugo nakon 

toga morali da vraćaju. 

NAŠA BORBA, nezavisni politički dnevnik – ponedeljak – 25. 5. 1998. 

„Da srušimo zid ispred nas...“ 

U ledenoj hali novosadskog Spensa oko dve i po hiljade 

studenata, prekjuče je, kao što slike kažu, uživalo i na 

najbolji način se zabavljalo, zahvaljujući Studentskoj 

uniji Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Noise 

Spring Party ili, kako je najavljeno, „Žurka godine“ 

organizacijom i raspoloženjem potvrdila je oba svoja 

imena i, sasvim je izvesno, niko nije iz ledene hale 

mogao izaći (a poslednji su izlazili oko pola pet ujutro) i 

reći da provod nije bio vrhunski. U goste Novosađanima 

došlo je, na poziv organizatora, i nekoliko stotina 

studenata iz drugih univerzitetskih centara u zemlji. 

Kako su u Studentskoj uniji FTN objavili, ovo je tek 

jedna u nizu žurki koje će, svaki put u drugom gradu, 

organizovati jugoslovenske studentske organizacije. 

Jedno je sigurno: novosadski studenti zadali su „domaći 

zadatak“ organizatorima sledeće žurke koja će se, 

kako smo saznali, održati početkom idućeg semestra, 

najverovatnije u Beogradu. 

Danka Milosavljević 

13


Uoči nultog Exita održan 

je multimedijalni protestni 

događaj „Šakom u glavu”, a 

sve je izvedeno u dosluhu 

sa Otporom i ostatkom 

beogradske diverzantske ekipe. 

U glavama četvoro mladih 

entuzijasta, koji su bili među 

prvim aktivistima Otpora u 

Vojvodini, rodila se ideja da 

muzikom animiraju javnost, 

da na jedan potpuno drugačiji, 

nekonvencionalan način 

motivišu i pokrenu velike i 

značajne mase ljudi, 

posebno mlade. 

Blizu 20 hiljada ljudi okupilo se na otvorenom 

prostoru uz reči pesama „Proći će njihovo”, 

„Bacam kamenje na sistem”, a sve ovo bilo je 

propraćeno predstavom „Makijaveli – Dijalog 

u paklu”, video–retrospektivom Miloševićeve 

vladavine (ratovi, izbeglice…) emitovanom na dva 

velika ekrana, uz zastavu s ogromnom pesnicom 

u zadnjem delu bine. Ovim događajem rođena 

je ideja Otpora u Vojvodini. 

14 

Ono što se nije moglo videti na ovom događaju jeste njegova 

pozadina: sati ispitivanja od strane policije, skoro neverovatna 

mešavina ljubaznih saveta i pretnji...


Temelj Exita - 

Šakom u glavu 

EXIT u kolevci i merdevine za Otpor 

Sve ima neki svoj početak, tako 

i EXIT. Naravno da svi mi koji 

smo tog oktobra 1999. bili ispred 

novosadskog Spensa nismo ni 

slutili da prisustvujemo stvaranju 

istorije, kao što to obično biva. Sećam se 

kako se na jednom mestu našlo dve grupe 

entuzijasta. Spajalo nas je nemirenje sa 

tim kako izgleda naša stvarnost. Jedni 

su želeli da naprave protestni koncert, a 

drugi su započinjali projekat koji je bio bliži 

totalnoj utopiji – pravljenje Otpora u ratom 

razrušenoj i ekonomski opustošenoj zemlji. 

U Srbiji koja je izašla iz bombardovanja, 

verujem da je to izgledalo kao sizifovski 

posao. Borili smo se protiv Miloševića 

šaljivim nalepnicama i uličnim pozorištem. 

Zajedno, i prvih i drugih, bilo nas je za dva 

autobusa. 

Verujem da je „Šakom u glavu” jedan od 

događaja koji se najviše prepričava u istoriji 

Novog Sada. Lagao bih kada bih rekao da 

se dobro sećam repertoara ili bendova, 

pošto nisam imao privilegiju da ih slušam. 

Tada sam bio potrebniji da držim „lopovske” 

merdevine osnivačima Otpora u Vojvodini, 

jer su upravo oni verovali da je jedini način 

da se pošalje poruka tako što će se taj 

koncert izbrendirati. U tom trenutku Otpor 

je imao samo jedno „veliko” platno. Spoj tog 

platna i muzike bio je temelj Exita. 

U Srbiji mnogi misle da istorija počinje od 

njihovog imena. Mi ne mislimo da pre nas 

ništa nije postojalo. Podsetimo da smo tada, 

kao i sada, imali dve Srbije. Jednu koja je 

odrasla na Pankrtima, Haustoru i EKV-u, 

i drugu, koja je mislila da nije važno šta 

slušaš. Važno je, veoma je važno, i upravo 

ta scena bila je poslednja barijera ratnom 

ludilu. Od poslednjeg antiratnog koncerta 

Bijelog dugmeta u Sarajevu do „Rimtutitukija” 

na kamionu u Beogradu i 13. januara 1997. 

godine, kada je održan verovatno najveći 

protestni rok koncert na planeti. Svi ti 

bendovi koje smo posle viđali i ovde i onde 

na improvizovanim binama bili su presudno 

važni za odbranu građanske Srbije. Logično 

je da je veći deo njih u godinama koje su 

usledile svoje mesto našlo na binama Exita. 

Gde smo danas? Ako pogledate ovih 17 

godina, verovatno ne postoji nešto što 

u tom vremenskom intervalu nije ljude 

razočaralo, nešto u šta su verovali, a danas 

preziru. Ne 

„Exit nikoga nije 

izdao, prodao, 

jer je uvek znao 

šta je njegova 

uloga u društvu” 

ulazim u to 

da li su ta 

osećanja 

opravdana 

ili ne, samo 

konstatujem 

stanje, ali isto 

tako kažem 

da postoji jedan izuzetak. To je EXIT. On 

nikoga nije izdao, prodao, jer je uvek znao 

šta je njegova uloga u društvu. Zato što je tu 

bio kada je bilo važno odbraniti građanske 

vrednosti, ali je i onda razumeo šta je njegov 

put. Izvoz se svuda u svetu tretira kao velika 

vrednost, a Srbija, bez foliranja nema veći 

izvozni brend od Exita. Zahvaljući Exitu, 

Srbija je deo sveta, i to ne samo u muzici. 

EXIT je više nego svi političari i organizacije 

institucionalizovao urbanu Srbiju. On je 

danas njena ključna tačka oslonca za sve 

one koji ne pristaju na folk ikone i rijaliti 

zvezde. I zato treba da ga volimo i čuvamo 

u vremenu koje dolazi. 

Piše: Srđa Popović 

15


EXIT 2000. 

GOTOV JE! 

16 

Sve je počelo uoči prvih 

demokratskih izbora, kada su 

Novosađani, ali i gosti iz drugih 

gradova, 100 dana i noći, uz 

muziku, žurke, koncerte tada 

svih najvećih domaćih bendova, crtanje 

grafita, pozorišne predstave, performanse, 

tribine, filmove i druge muzičke i kulturne 

sadržaje, odbrojavali dane režimu 

Slobodana Miloševića. EXIT je predstavljao 

beg iz apatije, novi oblik aktivizma, 

otpor mediokritetima i novolansiranim 

stereotipima, nadu, IZLAZ iz decenijskog 

bezumlja. Nulti EXIT Noise Summer Fest 

2000. tako je postao jedan od najvećih 

kulturno-društvenih projekata u regionu 

i više nego uspešno postigao je svoj 

glavni cilj – privukavši preko 200 hiljada 

posetilaca, motivisao je sve društvene 

slojeve, a naročito mlade ljude, da glasaju 

na izborima. 

Poslednji koncert pod nazivom „EXIT 

sistemski virus 2000 – Gotov je“ održan 

je 22. septembra 2000. godine, dva dana 

uoči glasanja za predsedničke izbore, 

sa porukom “Gotov je” pred oko 20.000 

posetilaca iz cele Vojvodine, ali i Beograda. 

Virus nade je zarazio sve prisutne, a poruka 

je bila više nego jasna – vidimo se za dva 

dana, na izborima!


Marko Vidojković 

Pojava Exita mogla bi se uporediti s 

velikim praskom. EXIT je eksplodirao 

na početku novog milenijuma i 

danas smo svedoci da se od njega stvara 

jedan mali kosmos, sačinjen od sada već 

četiri festivala, značajnog humanitarnog 

rada i neprekidne društvene angažovanosti. 

Ko zna šta nam još EXIT sprema i ko zna u 

šta će se EXIT još pretvoriti, ali za mene će 

EXIT zauvek biti asocijacija na nezaboravne 

koncerte kojima sam prisustvovao, ali i na 

koncerte koje sam tamo odsvirao/otpevao. 

17


Zdravko 

Vulin,direktor 

Studentskog 

kulturnog centra u 

Novom Sadu 

Izlaz i želja za Slobodom bili 

su početak ove ponosne priče. 

Tu želju je EXIT pretvorio u 

akciju, koja, kao na veliko 

putovanje, vodi hiljade onih 

koji traže i raduju se talentu i 

lepoti svakog, prvog čoveka 

do sebe. Na tom putu i 

traganju popravljamo i sami 

sebe. Popravke i remonti ove 

naše livade i planetuljice su 

neizbežni! Ponos ostaje, što 

je EXIT prepoznao, zna i ne 

izbegava da i dalje predvodi taj 

put... aplauz! 

18


Zoran Kostić Cane 

Želim Exitu svu snagu u 

budućnosti, istu onu koju 

je imao u prošlosti, i da 

uspeva i dalje u svojoj misiji. 

19

EPOHA 2 2001–2005. 

State of EXIT 

20 

EXIT 2001 predstavlja prvi masovni događaj nakon ratova koji je na 

jednom mestu skupio veliki broj mladih iz celog regiona, zemalja koje 

su do pre koju godinu bile u ratu. Kad je održan prvi EXIT festival, 2001. 

godine, jedna od najčešćih slika na glavnoj bini bila je vijorenje zastave 

stare Jugoslavije – kao simbola nekadašnjeg zajedništva i međusobne 

povezanosti. Pomirenje i regionalno povezivanje, danas potrebniji nego 

ikada, utkani su u srž misije EXIT festivala. 

Pismo Tihe balkanske većine (str. 50)


Miljenko Jergović 

Klinci koji se ne sjećaju Jugoslavije, oni koji su se rodili 

tokom balkanskih ratova, po Zagrebu, Ljubljani, Splitu, 

Osijeku i Sarajevu, kupovali su karte za EXIT, pakovali rance 

i šatore i putovali u zemlju o kojoj su na televiziji i u školi mogli čuti 

sve najgore. Eto, to je, meni se čini, najvažnija stvar koju je EXIT 

postigao u dvadeset godina svoga postojanja. I najbolja stvar koja 

se Srbiji u tom vremenu dogodila. Barem u kontekstu komšiluka 

i međukomšijskih odnosa. Sve drugo je, uključujući i Exitovu 

evropsku slavu i ugled, manje važno i veliko. Od ovog, naime, 

većega nema, niti može biti. 

Marko Tomaš 

Svima je manje ili više poznato da 

novosadski festival EXIT ima razrađenu 

aktivističku platformu. Bitno je istaći i da 

je EXIT svojim glavnim proizvodom, glazbenim 

festivalom, otvorio granice među zemljama regije 

i, ono još bitnije, otvorio je mnoge mlade umove 

i natjerao ih da priđu jedni drugima u prašnjavoj 

ljetnjoj novosadskoj noći. 

21

EPOHA 2 2001–2005. 

FENOMEN 

Exita 

22 

Tekst koji potpisuje Pavle Milenković preuzet je iz publikacije 

„ Serbia, Are You Ready For The Future“, izdate 2002. godine 

U 

etimologiji novije srpske i jugoslovenske istorije 

ključni su bili kriza, blokada, sankcije i rat. Ovoj 

uvrnutoj skandinavci svako od nas mogao bi dodati 

ostale ružne reči (koje će, nadam se, uskoro biti 

ako ne baš sasvim zaboravljene, a ono izbačene 

iz upotrebe): izbeglice, kolektivne grobnice, ratni zločini… 

Nedostajuća reč, ona koja je bila prizvana u „magijskim“ 

projekcijama kolektivnog jugoslovenskog tela, no koja se 

nikako nije događala, bila je izlaz. Ta reč je, doduše, stajala 

prilično čvrsto u gramatici javnog govora; ali u obliku složenice 

koja je, kao sažetak prethodnih ključnih reči, značila jedino 

nemoć da se opsesivna i psihotična balkanska drama ma kako 

preokrene. Dakle, bezizlaz je reč koja je utemeljivala taj prekul 

i turobni govor, sačinjen jedino od reči izlaza koji izazivaju jezu, 

strah i katatoničko beznađe da se može pomeriti s mesta koje 

nam ne pripada, koje nije naše. Ali na kojem smo se, tokom 

toliko godina, „namestili“, uveravajući se da nam je dobro 

samo kad nam nije gore. 

Najzad, događa se: exit – u engleskom izlaz, u francuskom 

odlazak sa scene. Simbolički ili ne, taj izlaz događa se prvoga 

leta posle pada srpskog starog režima. I on, zbilja, znači 

potvrdu odlaska sa scene, skidanje jednog mračnog komada u 

kojem su se, tokom toliko neuspelih premijera, umorili i reditelj, 

i scenarista i glumci. Najzad, i publika. Njoj smo pripadali 

svi, obavezni da gledamo i da aplaudiramo u pretesnoj sali 

jugoslovenske zajednice. Dok nam nisu popucali dlanovi, 

dok nismo popucali svi. Odlazak sa scene srpskog starog 

režima omogućio je najzad klaustrofobičnoj publici ne samo 

da izađe, nego i da razruši zidove demokratskog teatra. Ali 

ne da bi ukinula teatar, još manje da bi ukinula igru. Već da bi 

je učinila istinski zanosnom, istinski ludačkom. Jedino je to 

smisao zamišljene evolucije koja vodi od krhotina skupštinskih 

stolica – od rekvizita jedne pozorišne drame koja je eskalirala 

oktobra 2000. do smirene, post-antičke koliko i post-moderne, 

performativne scene novosadskog exita. 

Jer, poslednja noć srpskog exita poklapa se i sa četrnaestim 

julom, padom Bastilje davne 1789, kada je počela jedna velika 

priča, priča koja traje sve do danas. Dvestotinedvanaest godina 

kasnije, pirovanje srpskih, jugoslovenskih i evropskih mladića 

i devojaka na zidinama Petrovaradinske tvrđave utvrdilo 

je, u razmerama, jungovski rečeno, kolektivnog nesvesnog 

pobedu te velike priče: građanskih prava i sloboda, liberalizma, 

tolerancije, slobode duha i prava na izbor. Ne verujem da 

je ijedno od tih mladih bića, stešnjenih dojučerašnjicom, 

želelo išta drugo osim da izađe iz pretesne kože u koju ih je 

frustrirajuća „novija istorija“ dovela; kao što ne verujem da 

ijedno od njih, dok je izvijalo vratove i ćulilo uši na „skalama“ 

podno petrovaradinskih zidova u nestrpljenju da vidi i čuje šta 

se to „gore“ zbiva - opterećivalo sebe datumima i analogijama, 

kao što to sada ja činim, u pokušaju da razumem lepotu Exita. 

A možda nju ni ne treba razumeti, već, naprosto doživeti. Taj 

kolektivizam Exita, taj ekstatični trans, to neizrecivo gibanje 

prosečne starosti od dvadesetidve godine oba pola nema više 

ništa zajedničko sa kolektivizmom dojučerašnjeg balkanskog 

kazamata. Exit je tek prvi korak ka izlazu, tek početak 

početka. Taj hod najčešće ume da bude klecav, tek, dobro je 

da su noge pokrenute. 

I dobro je da su pokrenute uz muziku. Pored toga što znači 

sve to što znači, EXIT je pre svega muzika koja je odjekivala 

sa uzvisina drevne utvrde, u foknerovskom julu, u moldurskom 

melangeu, woofera, zrikavaca i mladalačkog transa. A stizala 

je daleko, svakako dalje od zamišljene granice istoka i zapada, 

koja evo već vekovima mili po nekima Drinom, a po nekima 

Dunavom. 

Hoću da verujem da EXIT nije samo strelica koja vodi po 

izlazu. Nego i skazaljka na busoli koja, u punom krugu od 

tristotinešezdeset stepeni, privlači i dovodi ljude sa raznih 

strana u Novi Sad, u Vojvodinu koja je Srbija, i koji su svi 

zajedno, Balkan. Kao što hoću da verujem da problematika 

prokletstva može biti zamenjena gramatikom tolerancije 

i kreativnosti. Jer, ovaj početak izlaza ne znači ništa 

ako ne omogućuje i ulaz, i to pre svega u nacionalnu i 

kolektivnu zrelost u suočavanje sa sobom, sa sopstvenim 

mogućnostima, potencijalima, pa i ograničenjima. 

Sa ograničenjima, ne sa granicama. Granice se pomeraju a 

ograničenja se prevazilaze. Naučeni smo da preživljavamo. 

Vreme je da počnemo da živimo. Dosta je sa mentalnim 

pomeranjima koja vode u poremećaje. I sa patologijama 

koje vode u anomije. Naštimujmo žice. Ovogodišnji „buka i 

bes“ možda po prvi put posle toliko godina obećavaju tišinu i 

smirenje. 

Dogodine, novi exit.


STATE OF EXIT 

U svetlu osećaja pripadnosti novoj 

nadnacionalnoj ravni koju je EXIT 

simbolički predstavljao od osnivanja 

do danas, osećaja koji su imali svi 

posetioci festivala iz zemalja bivše 

Jugoslavije, 2003. godine proglašena 

je simbolička država „The State of 

EXIT“. Štampani su i počasni pasoši 

koje je dobio svaki posetilac festivala, 

ulaznica je bila lična karta, a na 

festivalu su se vijorile zastave nove 

države. Posetioci su dobijali i putni list, 

a u velikom atlasu sa tvrdim povezom 

mogla se pronaći i mapa festivalske 

države, smeštene u jedinstvenom, 

metaforičkom prostoru. Kampanja je 

mladima, koji su ostali dezorijentisani 

u potpuno razjedinjenom prostoru 

nekadašnje Jugoslavije pružila 

snažnu poruku da postoji “zemlja 

za nas, zemlja za svu našu decu”. 

Istovremeno, ona je sve brojnijim 

stranim posetiocima poslala poruku 

da na ovim prostorima postoji jedan 

novi izlaz iz svega negativnog što su 

gledali u medijima tokom 90-ih godina, 

prošlog veka. Deca posetilaca koji su 

se zaljubili na ovom festivalu danas 

imaju trinaest godina i uskoro će i 

sami postati državljani države EXIT. 

Kokan Mladenović 

Festival EXIT je moderni evropski 

ram, kreiran za sliku Srbije kakvu smo 

zamišljali. Izmišljen je da urami i svetu 

pokaže lice jedne zemlje otvorene ka svetu, 

urbane i nasmejane, demokratske i prosperitetne. 

A onda se desilo nešto neuobičajeno - mnogi se 

ramovi pokažu nedostojni slika; ovde se slika 

pokazala nedostojnom rama. 

23


MTV EXIT - ANTIHUMAN 

TRAFFICKING - kampanju 

„Stop trgovini ljudima!”, koja je 

lansirana na EXIT festivalu 2004. 

godine, podržale su evropska 

MTV fondacija, švedska agencija 

“Sida”, USAID i Freedom House, a 

organizovali EXIT i Anti trafiking 

centar iz Beograda. Na EXIT 

festivalu tada je lansirana i 

globalna MTV EXIT kampanja 

koja je producirala 30 koncerata 

i broji preko 6.000 emitovanja 

svojih MTV EXIT programa na 

13 MTV kanala i nacionalnih 

TV stanica, u preko 25 zemalja 

Evrope i Azije. Kampanju 

MTV EXIT su podržali neki od 

najpoznatijih i najuticajnijih 

ljudi iz sveta muzike i pop 

kulture, kao što su Angelina 

Jolie (prezenter MTV EXIT 

dokumentarca Inhuman Traffic), 

Lucy Liu (presenter Traffic: An 

MTV EXIT Special), dobitnik 

Nobelove nagrade za mir Jose 

Ramos-Horta, Radiohead, R.E.M., 

Placebo, Thievery Corporation, 

The Killers, Muse i mnogi drugi… 

Tom Ehr iz evropske MTV 

fondacije, koja je 2004. godine 

bila partner u realizaciji projekta 

“Stop trgovini ljudima”, izrazio je 

zadovoljstvo učinjenim, najavivši 

niz konkretnih projekata nastavka 

saradnje između MTV-ja i Exita. 

“MTV oseća da je EXIT glas 

budućnosti Srbije i takve glasove 

ćemo i ubuduće podržavati”, 

rekao je Ehr. 

24

EPOHA 2 2001-2005 

25


Dvadeset godina 

EXIT aktivi 

najbolje godine 

naših života 

26 

Piše: Ivan M. Lalić 

Kada je u leto 2000. godine, grupa 

novosadskih studenata pokrenula 

tzv. nulti EXIT duž obale Dunava, 

na čuvenoj novosadskoj plaži 

Štrand, kao znak protesta protiv 

desetogodišnje vladavine Miloševića, ratova, 

žrtava, izbeglištva i zatvorenih granica, 

niko nije verovao da će jedna generacija 

dvadesetogodišnjaka za par godina napraviti 

masovni muzički festival evropskog značaja 

koji će vrlo brzo postati mesto eruptivne, 

pozitivne energije što oslobađa, spaja i nudi 

izlaz iz mraka devedestih. Kao masovni 

medij komunikacija, EXIT je vrlo brzo postao 

deo najpozitivnijeg mogućeg identiteta 

mlađih generacija koje su nestrpljivo čekale 

drugu nedelju jula da bi se sreli sa svojim 

vršnjacima iz regiona, Evrope i sveta. Reke 

mladih ljudi slivale su se na EXIT kao na 

hodočašće tolerancije, ljubavi i nade za 

mlade koji su svet poznavali samo preko 

interneta. 

Kao mlad pisac, u to vreme sam bio 

upravnik Srpskog narodnog pozorišta u 

Novom Sadu. Stara, socijalistička kuća, 

ustrojena po Kardeljevom modelu, uz svu 

slavu i bogatu istoriju, delovala mi je kao 

umorni div na izdisaju kome je infuzija 

dobre energije bila preko potrebna. Činio 

sam sve da iskorenim depresiju i apatiju 

iz kuće, a onda sam došao na hrabru ideju 

da pozovem EXIT da odradi marketing 

kampanju za ni manje, ni više - nego 

operu “Magbet”. Ispostavilo se, bila je to 

neverovatno dobra odluka, sve tri premijere 

u velikoj Sali SNP-a, koja prima 1.200 ljudi, 

bile su rasprodate. Većina gledalaca bili 

su mladi ljudi koji su verovatno po prvi 

put kročili u SNP da gledaju jednu operu. 

Shvativši neverovatan potencijal projekta, 

vrlo brzo napuštam SNP i pridružujem se 

musketarima iz Exita. 

Slede najbolje godine mog života, 

kada je Novi Sad zaista bio svet, ali pre 

svega mesto okupljanja celog regiona, 

predvođenih Beograđanima, kao 

najbrojnim gostima tih prvih godina. Bilo 

je tu puno umetnika, novinara, aktivista, 

na Agora stejdžu, ređale su se veoma 

posećene tribine gde se osećao zanos 

progresivnih promena. EXIT nije mirovao 

ni u pauzama između festivala, brojne 

kampanje za afirmaciju društveno korisnog 

poslovanja, ponašanja i solidarnosti bile 

su zaštitnik brenda EXIT. Nacionalni talas 

pomoći nastradalima u Aziji gde, nakon 

katastrofalnog cunamija, nije bilo vode, 

jeste kampanja na koju sam posebno 

ponosan – skupili smo na desetine 

hektolitara vode koju smo poslali na mesto


zma 

nesreće. Na desetogodišnjicu Srebrenice, 

EXIT je smogao snage i javno se solidarisao 

sa žrtvama iz tog namučenog grada, uz sve 

političke rizike koji je takav čin nosio. 

Zaštita LGBT prava, tribine posvećene novim 

tehnologijama, medijskim slobodama, 

kreativnosti, pomirenju regiona, velika 

regionalna kampanja “EXIT on the move”, 

koja je gostovala u svim glavnim gradovima 

bivše Jugoslavije, samo su neki od brojnih 

primera aktivizma Exita koji je etablirao nove 

standarde društvenoodgovornog poslovanja 

zasnovanog na principima tolerancije i 

afirmacije apsolutnih vrednosti. 

Danas, kao već zreo i etabliran projekat, 

EXIT ima novu obavezu u edukaciji 

mladih – a to je razvijanje preduzetništva 

i kreativne industrije kao novog zamajca 

privrede koja može pokrenuti neke nove 

ekonomske cikluse i obezbediti nova radna 

mesta za mlađe generacije. IT sektor kao 

“Aktivizam Exita je etablirao nove 

standarde društvenoodgovornog 

poslovanja zasnovanog na 

principima tolerancije i afirmacije 

apsolutnih vrednosti” 

najperspektivniji segment ekonomskog 

razvoja Srbije, pogotovu u Novom Sadu, 

raste velikom brzinom, i velikom zaslugom 

Exita, kao katalizatora ovog procesa, ali i 

velikog implementatora tehnološkog razvoja. 

Kraj se ne nazire, osim da je EXIT svakako 

odavno postao inkubator pozitivne Srbije 

koji ne priznaje lokalne granice i svoje 

delovanje i uspehe meri isključivo svetskim 

standardima. 

27


Bogoljub Arsenijević Maki 

“Exit & Aktivizam = Optimizam” 

OTVORENO NA EXITU 

STATE OF EXIT 

ZONE 

Od svog osnivanja, važan i 

neizostavan segment festivala 

predstavlja State of EXIT zona, 

koja je od samog početka za cilj 

imala da deo pažnje koju EXIT 

Festival privlači usmeri na one koji se trude da 

svet učine boljim mestom za sve nas. 

Od Otvorenog studija, preko Agore, sve do 

State of EXIT zone, omladinske i nevladine 

organizacije i udruženja predstavljale su 

tokom godina posetiocima festivala svoj 

program, dok je ova aktivistička zona oduvek 

predstavljala utočište za neke od najvažnijih 

društvenih i političkih tema. 

Na State of EXIT zoni gostovali su 

najeminentniji intelektualci, društveni radnici 

i pokretači pozitivnih promena. Neke od 

tema pokrenutih na ovom modernom forumu 

predstavljale su prekretnice za ključne 

promene u društvu. 

28


Vladimir Arsenijević 

Svakako ne postoji manifestacija 

koja ima toliko snažan i dubok 

značaj za povezivanje mladih u 

regionu Jugoistočne Evrope i svih zajedno 

s ostatkom Evrope i sveta, kao što je 

manifestacija zvana EXIT. Nastavši u vreme 

kad nam je najviše bio potreban, EXIT 

od samog početka vrši mudru zamenu 

identiteta pretvarajući mlade, potencijalno 

uzajamno nepoverljive i donedavno 

zaraćene Hrvate, Bosance i Srbe, u 

egzaltirane ljubitelje ovog ili onog benda. 

Tim jednostavnim receptom, EXIT ih je 

ujedno pacifikovao, obrazovao i pozitivnim 

primerima podsetio da naši identiteti nisu 

jednodimenzionalni i da, svakako, nisu 

reducirani na ono etničko i nacionalno, ma 

šta o tome mislili i uporno govorili naši vajni 

političari. Da bi potkrepio svoju elementarnu 

tezu, EXIT je ponudio dobru muziku, zabavu 

i druženje kao idealnu platformu za ponovno 

uspostavljanje pokidanih veza između 

nekadašnjih Jugoslovena. Ujedno, on je 

svojeručno snažno uticao na stvaranje 

prve pozitivne slike o Srbiji nakon deset 

godina mraka i užasa, koje su proizveli oni 

isti koji su navodno činili sve da “prava 

istina o Srbiji prodre u svet”, kako je glasila 

lažljiva i oveštala fraza iz doba destruktivne 

Miloševićeve vladavine. Koja je to prava 

istina, nikada nismo saznali. Međutim, EXIT 

je nastavio da vrši svoj pozitivan aktivistički 

uticaj spajajući nas s regionom i svetom. Da 

li smo mogli, da li smo uopšte smeli, tamo 

neke davne 2000. godine da očekujemo išta 

više od toga? 

29


Kampanja 

Role Model 

30 

Na Exitu 2005. pokrenuta je društvena kampanja 

Role Model. Ideja kampanje je bila da se mladima 

pruži alternativa u odnosu na negativne uzore koji 

su svakodnevno preplavljivali TV ekrane. U okviru 

omladinskog aspekta bilo je reči o zaštiti zdravlja, 

reproduktivnom zdravlju mladih i mobilnosti studenata. Ekološkim 

aspektom se ukazalo na primere aktivnosti ekoloških organizacija 

i pojedinaca, dok je ekonomski aspekat predstavljao promociju 

društveno-savesnog poslovanja i stvaranja novih radnih mesta. 

U okviru priče o multikulturalnosti i ljudskim pravima izrađeni su 

projekti namenjeni Romima i drugim nacionalnim manjinama, 

kao i deci. Kampanja Role Model pripremljena je u saradnji sa 

mnogobrojnim međunarodnim organizacijama i institucijama, 

među kojima su USAID, Evropska agencija za rekonstrukciju, UNDP 

i mnogi drugi. Deset godina kasnije, ova kampanja evoluiraće u 

nacionalni konkurs za mlade heroje, Youth Heroes. 

Youth Heroes (str. 46) 

Godine 2004. u Aziji 

i delu Afrike ubitačni 

talas cunami odneo je 

blizu 300.000 života. 

Ceo svet se uključio u 

akciju pomoći ugroženom 

području, uključujući i 

organizatore festivala 

EXIT. Uz pomoć sponzora 

festivala prikupljeno je 

350.000 litara vode, a 

akciji su se pridružile i 

mnoge druge domaće 

kompanije.


31


Konačno 

IZLAZ! 

32 

Ambasador Majkl 

Davenport, šef Delegacije 

EU u Srbiji. 

Društvena angažovanost mladih, 

aktivizam i vizija u bolje sutra su ideje 

koje su pokrenule EXIT pre 20 godina. 

Danas ta želja i dalje živi i potrebna je 

isto kao i tada. Pre 20 godina osnivači 

Exita borili su se za demokratiju, u želji 

da žive kao njihovi vršnjaci u celoj Evropi. 

Danas, EXIT privlači u Novi Sad hiljade 

mladih Evropljana na jedan od najboljih 

muzičkih i kulturnih festivala u Evropi. 

Mladih Evropljana koji verovatno ni ne 

znaju kako je EXIT nastao, ali znaju šta 

on danas znači za mlade cele Evrope. 

Srbija je danas na sigurnom putu ka 

članstvu u Evropskoj uniji, a EXIT je jedan 

od najvažnijih simbola tog puta i siguran 

sam da su osnovači Exita imali to na 

umu kada su ga pre 20 godina pokrenuli. 

Dragi ‘Exitovci’, vaš posao još nije 

završen - nastavite da pomažete Srbiji da 

se nađe u društvu koje ste prepoznali pre 

20 godina. 

EXIT se 2006. godine fokusira na ukidanje viza koje su 

dotad bile neophodne građanima Srbije za putovanje 

u gotovo sve evropske zemlje. Obraćajući se domaćoj 

javnosti, EXIT apeluje na vlade u regionu da ispune 

osnovne kriterijume Saveta Evrope i omoguće nizu 

novih generacija da već u studentskim danima izađu u svet, 

sa dubokim uverenjem da upravo otvorene granice pomažu da 

se smanji trajni odliv mladih sa ovih prostora. Istovremeno se 

upoznaje javnost evropskih zemalja, zajedno sa donosiocima 

odluka u administraciji Evropske unije, da zatvorene granice 

Balkan čine svojevrsnim getom u njihovom najbližem susedstvu. 

U kritičnom trenutku kada su bili prekinuti pregovori o članstvu 

Srbije u EU, na EXIT festival dolazi evropski komesar za 

proširenje Oli Ren i učestvuje u tribini „Mitovi i legende o beloj 

šengenskoj listi – Kada ćemo putovati kao sav normalan svet“. 

Prethodno je istog dana odigrao prijateljsku utakmicu u EXIT 

kampu sa posetiocima, a organizatori su evropskom komesaru 

Oliju Renu dodelili i plaketu počasnog građanina „State of 

EXIT“ obavezujući ga da EU učini otvorenijom, posebno za 

mlade ljude sa Balkana. 

“Sa zadovoljstvom sam nedavno prisustvovao, u Novom 

Sadu, u Srbiji, festivalu EXIT, najvećem rok festivalu u Evropi”, 

nekoliko dana kasnije izjavio je Ren u govoru u finskom gradu 

Poriju, prema saopštenju Evropske komisije u Briselu. „Na tom 

izuzetno dobro organizovanom festivalu, više stotina hiljada 

učesnika, uglavnom mladih iz Srbije i Jugoistočne Evrope, 

podigli su svoj glas za evropsku budućnost svojih država” 

istakao je Ren i dodao: “Ovo nije samo težak posao - već i 

prelepa misija”. 

Mnogi su sa skepsom ispratili ovaj događaj, ali je iznenađenje 

stiglo tri godine kasnije, na specijalnoj konferenciji za novinare 

u Briselu, kada je zvanično saopšteno da se ukida vizni režim 

za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju. Tom prilikom je u direktnom 

televizijskom prenosu Oli Ren novinarima pokazao uramljenu 

plaketu državljanstva “State of EXIT”, podsećajući da mu je ona 

poslužila kao inspiracija da uveća svoje napore na ubrzavanju 

ovog procesa. Na plaketi je pisalo i sledeće: “Počasno 

državljanstvo State of EXIT nije obavezujuće za bilo šta osim 

za rad da se svet učini boljim mestom sa više slobode”.


Sale Veruda, 

eks KUD Idijoti 

Naravno da je na Exit festival 

bilo ugodno doći i na njemu dati 

sve od sebe. Za nas je to bila značajna 

prilika da nas, uz Novosađane, čuju 

i vide ljudi iz mnogih manjih sredina 

u koje mi inače ne bismo mogli doći. 

Potvrda tome su pisma koja smo 

dobivali po povratku kući, uglavnom u 

stilu: „Bilo je super na Exitu, pozdrav od 

nas iz...” i onda slijede svi krajevi SFRJ, 

da ne navodim pojedinačno. Očito se 

EXIT nametnuo kao gravitacijski centar 

za mnoge Evropljane i izvrsna prilika da 

“svi vide sve”. 

MOVEMENT BY EXIT&MTV 

Jula 2007. godine pokrenuta je kampanja 

Movement Exita i MTV-ja – za toleranciju i 

poštovanje različitosti: u saradnji sa razvojnim 

programom UN i ambasadom SAD u Srbiji, 

EXIT i evropska MTV fondacija pokrenuli su 

kampanju MTV Movement, koja promoviše 

toleranciju i različitost u Evropi. 

Kampanja je na Exitu 07 pre svega predstavljena 

na MTV Movement stejdžu, smeštenom 

na jednom od najlepših mesta na tvrđavi. 

Nastupom na ovom stejdžu kampanju su 

podržali Tom Findlay (Groove Armada), Rob 

Garza (Thivery Corporation), Blackstrobe, Bez 

iz Happy Mondays i mnogi drugi. Bendovi Crazy 

Steps Crew, BBC, Flying Crew, URAN, Cement, 

Sekundarne sirovine i Magic Steps predstavili 

su hip-hop romskih predgrađa gradova Srbije, 

čudesnu mešavinu tradicionalnih romskih 

melodija i žestokih ritmova uz tekstove na 

romskom, srpskom, nemačkom, švedskom, 

turskom... 

33


ZELENA GERILA 

Zelena Gerila jedna je od najvećih društvenih 

kampanja EXIT festivala. U pitanju je 

ekološki projekat koji je nastojao da okupi, 

zainteresuje i mobiliše što više mladih ljudi, 

da ih edukuje i snabde alatima uz pomoć 

kojih bi doprineo adresiranju i rešavanju problema u 

životnoj sredini. 

Snažnim gerila marketingom istaknuti su najveći 

problemi društva, koji su proizvod neodgovornosti 

kako na individualnom, tako i na nivou institucija. 

Branislav Grubački Guta 

Promena koja je došla sa 

Exitovim aktivizmom, ona koja 

je oživela svest ljudi i uverila 

ih da je tako nešto moguće i ovde, 

zasluženo stavlja taj pokret među 

najvažnije društvene činioce u našoj 

novijoj istoriji. 

Veliki broj nalepnica, grafita, postera, cegera, bedževa 

i drugih alata doprineli su vidljivosti kampanje i uticali 

na javno mnjenje i svest, kao i na direktno rešavanje 

određenih problema kao što je visoka javna potrošnja. 

34 

Paket alata Zelene Gerile (EXIT Green Guerrila 

Toolkit) sadržao je papirnu kesu sa brojnim alatima: 

nalepnicama - podsetnicima za gašenje svetla, 

uštedu vode i struje, izbegavanje suvišne 

ambalaže, motivisanje na vožnju bicikla i 

pešačenje; šablonima za grafite, posterima, 

bedževima... Paketi su se mogli besplatno 

preuzeti na Exitovim info deskovima, kao i u 

„Regrutnom centru Zelene Gerile” na tvrđavi za vreme 

trajanja festivala.


HUMANITARIZAM 

EXIT FESTIVALA – 

LOVE MUSIC FEST 

na Be Human by EXIT Aid (str. 45) i Asovi za decu (str. 48) 

EXIT stipendije 

i grantovi za 

studente 

Početkom 2010. potpisan je 

Memorandum o saradnji između 

Univerziteta u Novom Sadu i Exita, 

koji je predviđao stipendiranje 

studenata Univerziteta u Novom 

Sadu, podršku studentskim 

projektima, kao i finansiranje 

studijskih boravaka u inostranstvu 

i zapošljavanje studenata u 

okviru EXIT festivala. Dodeljeno je 

ukupno 75 stipendija u iznosu od 

500 evra za studijska putovanja i 

uručeno je ukupno 11 grantova u 

iznosu do 3.000 evra za različite 

studentske projekte. 

Marko Dražić, Njuz.net 

EXIT festival ne samo da podržava 

one koji smatraju sebe aktivistima, 

već i otvara oči ljudima i ukazuje 

im na aktivizam u njihovom radu. Tako je 

Njuz.net 2011. godine na glavnoj bini ovog 

festivala dobio nagradu za aktivizam na 

društvenim mrežama, a da niko od nas do 

tada nije posmatrao naše delovanje kao 

neku vrstu aktivizma. 

35


Ambasadori regiONA 

protiv droge 

Humanitarni projekat EXIT tima „Ambasadori regiona protiv droge” ujedinio je istaknute sportiste, muzičare, 

didžejeve, novinare i druge javne ličnosti u kampanji za borbu protiv bolesti zavisnosti. Kampanja je 

ponudila mladim ljudima kvalitetan način zabave uz razvijanje međusobne tolerancije, druženje, film, sport 

i muziku kao alternativu nezdravim izborima. Najviše medijske pažnje izazvao je hip-hop duet čuvenog 

tenisera Novaka Đokovića i njegovog hrvatskog kolege Iva Karlovića pod nazivom „Moja droga je tenis”. Duet je 

snimljen uoči Dejvis kup meča između Srbije i Hrvatske u Splitu, što je uticalo na smanjenje tenzija pred meč. 

36


YOUTH FAIR 

Tokom svih godina postojanja EXIT festivala, ceo EXIT tim je veoma 

uspešno radio na promociji pozitivnih vrednosti i destinacije. 

Vođeni idejom Dušana Kovačevića da se region 

Balkana promoviše kao jedna od vodećih 

destinacija za mlade na svetu, organizatori 

prvog Youth Faira okupili su se da zajedničkim 

snagama pripreme za posetioce EXIT festivala, ali 

i sve druge zainteresovane, prvi Regionalni sajam 

omladinskog turizma, koji je održan 2012. godine. 

Upravo iz ove manifestacije potekla je inicijativa 2014. 

godine da se Grad Novi Sad kandiduje za omladinsku 

prestonicu Evrope (OPENS), a upravo titulu OPENS 

Grad Novi Sad poneo je za 2019. godinu. Već 2015. 

godine, YOUTH FAIR dobija prefiks, te pun naziv ove 

manifestacije postaje OPENS YOUTH FAIR. 

više od 100 milijardi evra godišnje, predstavlja veliki 

potencijal za sve države Zapadnog Balkana, a upravo 

ovakvom međusobnom promocijom i udruživanjem može 

se postići maksimalan učinak za svaku državu ponaosob. 

Saradnicima na ovom projektu, Exit timu, Turističkoj 

organizaciji Grada Novog Sada, Prirodno-matematičkom 

fakultetu i SKCNS-u, svake godine pridružuju se brojne 

druge organizacije, koje su doprinele da se broj izlagača 

proširi na preko 60, iz velikog broja zemalja, a da se broj 

posetilaca povećava svake godine i iznosi više desetina 

hiljada ljudi. 

Omladinski sajam turizma OYF redak je primer sajma 

što se održava na otvorenom, a bogat muzički program 

koji čini zabavni deo ove manifestacije pokazao se kao 

idealna formula za privlačenje velikog broja posetilaca. 

Cilj omladinskog sajma turizma jeste da se kroz 

zajedničku regionalnu inicijativu Balkan pozicionira kao 

jedna od najatraktivnijih destinacija za mlade na svetu. 

Omladinski turizam, koji na globalnom nivou prihoduje 

37


EXIT je stalna 

revolucija u 

Piše: 

Dragan Ambrozić 

Dovodeći svet u Srbiju, EXIT je ljudima dao priliku 

da sebe bar malo izmere po drugačijim merilima 

od onih ovde diktiranih, te izgrade drugačiji ukus, 

a kroz njega i drugačiju svest o svemu što se kod 

nas i sa nama dešava 

38


Svojevremeno sam, tokom septembra 

i oktobra 1999, imao priliku da 

upoznam ljude iz Studentske unije 

Novog Sada, te da sa njima i Free B92 

timom koji sam vodio, organizujem 

protestnu koncertnu akciju pod imenom „Šakom 

u glavu” (po pesmi Ramba Amadeusa). Bio je 

to vrlo mlad svet, spreman na sve, samo da se 

izvuče iz egzistencijalne klopke u koju su ga 

ugurali i prekine da živi u svom omladinskom 

getu, unutar geta zvanog Srbija pod sankcijama. 

Doveli smo Darkwood Dub, KKN, Atheist Rap i 

Dragoljuba Đuričića sa svojim bubnjarima, na 

stepeništu Spensa igrala se i predstava „Dijalog 

u paklu između Makijavelija i Monteskijea”, 

konferansije je bio mladi Sergej Trifunović. 

Naslov u novinama je bio: „POLICIJA JE 

ZAPLENILA 3.000 REKLAMNIH PLAKATA, 

kojima se najavljuje novosadski multimedijalni 

hepening Šakom u glavu u organizaciji Otpora, 

Studentske unije Novi Sad i Free B92.” 

Dramatično kako je sve to izgledalo, dešavanje 

je okupilo par hiljada ljudi i predstavljalo je glavni 

signal da ovaj model možemo primeniti širom 

Srbije, tada pod žestokim pritiskom unutrašnje 

cenzure kroz Zakon o informisanju. Tokom 

jeseni smo, uz podršku mreže ANEM, napravili 

seriju koncerata „Nije ljudski ćutati”, tokom koje 

Srbiji 

smo obišli 12 gradova u Srbiji sa bendovima 

Sunshine, Darkwood Dub i KKN i tribinama o 

slobodi govora. Ova turneja je bila takav uspeh, 

da smo u produžetku, u saradnji sa Otporom, 

kreirali i izveli još veću festivalsku turneju „Izađi 

na crtu”, sa sedam do osam sastava u svakom 

od 23 grada koje smo posetili pred same 

izbore koje je na kraju Milošević izgubio - pored 

ostalog, i zahvaljujući visokoj izlaznosti među 

onima koji su prvi put izašli na izbore, a koji 

su se na pomenutim koncertima uverili da je 

promena moguća ako u njoj učestvuju. 

Međutim, nikad nisam zaboravio prvi koncertni 

poduhvat ovog tipa, dugo toplo popodne ispred 

Spensa sa osamnaestogodišnjacima koji su sve 

hteli da promene. Sledeći put sam ih video kad 

su pokušavali da naprave nulti EXIT, leta 2000, 

ali tad sam bio zauzet pravljenjem pomenutih 

turneja po celoj Srbiji. Ponovo smo se našli 

na istom poslu 2003, kad smo zajedno Exitu 

dali današnji oblik sa četiri dana dešavanja, 

dve velike bine i njih još dvadesetak po celoj 

Petrovaradinskoj tvrđavi. Glavni šarm celog 

zbivanja bio je, kao i sa događajem „Šakom u 

glavu”, neosporna činjenica da je pravljen od 

strane mladih - za mlade. 

Od tad su razni politički i tržišni čekići i nakovnji 

udarali okolo, a EXIT je gledao da nikako ne 

izgubi taj šarm i osnovnu liniju. I danas je to 

mesto na kome mlad čovek može samog sebe 

da isproba, testira sopstveni identitet i otkrije 

nešto novo o sebi – i dalje je to privremena 

država koja traje 4 dana, od mladih za mlade. 

Dovodeći svet u Srbiju, EXIT je ljudima dao 

priliku da sebe bar malo izmere po drugačijim 

merilima od onih ovde diktiranih, te izgrade 

drugačiji ukus, a kroz njega i drugačiju svest 

o svemu što se kod nas i sa nama dešava. On 

je stalna, tekuća revolucija u mejnstrim kulturi 

Srbije, kroz upoznavanje mladog građanstva sa 

drugačijim životnim modelima i scenarijima. 

Ključna stvar za koju smo morali da se izborimo 

kroz ovaj festival jeste da svi u našoj zemlji – 

najšira javnost – konačno saznaju da mogu imati 

mogućnost izbora, da je to nešto što im pripada, 

i da za to moraju solidarno da se bore. 

Kao i prvi put kad sam došao na EXIT, 2001. 

godine da vidim istorijski nastup Roni Sizea i MC 

Dynamitea, i danas sam jednako uzbuđen kad 

uđem na tvrđavu – ona je u stvari kao nečiji veliki 

stan u kome traje žurka, ima jedan ulaz, u svakoj 

sobi je drugačija muzika, celo veče susrećeš 

neke neverovatne ljude iz celog sveta, možeš 

da pronađeš i svoj tihi kutak, sve to pod vedrim 

nebom. Na Exitu uvek možeš da pronađeš sebe. 

39


365 

40


Misija 

EXIT Fondacije 

Koristeći snagu brenda EXIT, misija EXIT Fondacije jeste 

da pozicionira sebe kao lidera u mobilisanju javnog 

mnjenja i donosioca odluka u oblasti razvoja mladih, 

kreativnih industrija i brendiranja destinacija 

U 

poslednje četiri sezone EXIT 

aktivizam doživljava svoj 

vrhunac kroz formiranje 

profesionalnog tima EXIT 

Fondacije koji sprovodi 

aktivnosti tokom cele godine. U ovom 

periodu se društvene aktivnosti EXIT 

fondacije strateški profilišu u oblasti koje 

su najbliže prirodi Exita, i u kojima EXIT 

najviše može da doprinese društvenim 

ciljevima. 

U ovom periodu EXIT fondacija postaje 

jedna od najaktivnijih organizacija civilnog 

društva u Srbiji organizujući za četiri 

godine preko 200 događaja, konferencija, 

projekata, tribina i drugih akcija. Sve ovo 

ne bismo mogli da postignemo bez velike 

mreže partnera, volontera i saradnika iz 

medija, Univerziteta i naravno civilnog, 

privatnog i javnog sektora. 

Akcenat je stavljen i na organizaciju 

humanitarnih akcija prilikom kojih je 

prikupljeno više stotina hiljada evra, pre 

svega za svrhu izgradnje NURDOR-ovog 

dečjeg humanitarno-onkološkog centra u 

Nišu i ugožene od poplava 2014. godine. 

Tokom EXIT festivala tradicionalno se 

organizuje specijalna „State of EXIT” zona. 

Ona predstavlja zonu društvenog aktivizma, 

gde se, pored društvenih projekata EXIT 

fondacije, svake godine publici festivala 

predstavlja preko 100 NVO iz zemlje i 

regiona, uz performanse, otvorene diskusije 

i brojne druge aktivnosti. 

Kulminacija društvenog aktivizma EXIT 

fondacije predstavlja iniciranje i učešće 

grada Novog Sada u osvajanju titula 

Evropske prestonice kulture 2021. i 

Omladinske prestonice Evrope 2019. 

Misija i vizija EXIT festivala 

Naša MISIJA je da iniciramo pozitivne 

društvene promene i ubrzamo 

evoluciju ljudske svesti koristeći 

kreativne industrije, vrhunske globalne 

umetničke, obrazovne i humanitarne 

događaje, kao put za prenošenje 

poruke ljubavi i slobode čitavoj planeti. 

A sve ovo u cilju ispunjenja naše VIZIJE 

- Čovečanstva i Zemlje u harmoniji, 

kako na lokalnom i regionalnom, tako i 

na globalnom nivou. 

Pišu: Ivan Petrović, 

predsednik UO 

EXIT fondacije 

i Nemanja 

Milenković, 

direktor Fondacije 

Novi Sad 2021 

41


Datum: 11.07.2014 

Medij: Informer 

Rubrika: Showtime 

Autori: Redakcija 

Teme: EXIT 

Naslov: Glorija Gejnor pomaže Srbiji da poboljša imidž 

Napomena: 

Površina: 70 

Tiraž: 105606 

Brajan Rašić 

Iz Londona jasno 

vidim EXIT na mapi 

Evrope i sveta. 

(Re)brand Serbia 

Nacionalno 

brendiranje Srbije 

U 

poslednjih 16 godina EXIT je svojim 

postojanjem, kao retko koji brend 

Srbije, doprineo menjanju lošeg 

imidža Srbije i slanju pozitivne 

slike u svet. Ako imamo u vidu da 

je od 2000. godine objavljeno desetine hiljada 

tekstova i repotaža vodećih inostranih medija 

koji su afirmativno izveštavali o festivalu i Srbiji 

i da je EXIT posetilo preko milion stranih gostiju, 

zvuči logično odluka EXIT fondacije da se od 

2013. godine sistematski i dugoročno bavimo 

nacionalnim brendiranjem i promocijom Srbije. 

Za sada su organizovane tri velike konferencije 

o nacionalnom brendiranju RE:BRAND SERBIA, 

koje su okupile vrhunske svetske i domaće 

eksperte oko teme nacionalnog brendiranja, sa 

ciljem podizanja svesti javnog mnjenja, medija 

i donosioca odluka o važnosti nacionalnog (re) 

brendiranja Srbije. (www.rebrand.rs). 

EXIT fest 

1/1 

kliping centar Srbi 

www.ninamedia. 

Projekat javne diplomatije INDIASERBIA je kroz 

organizaciju konkursa za najbolje fotografije 

iz obe zemlje i izložbu u Muzeju primenjene 

umetnosti u Beogradu, doprineo promociji 

saradnje i zbližavanja naroda Srbije i Indije. 

(www.indiaserbia.com) 

42


Konferencija 

kreativnih 

industrija Srbije 

Konferencija kreativnih industrija 

Srbije (KKIS) u organizaciji 

EXIT fondacije i Miksera 

održana je 28.2. i 1.3.2014. 

u Mikser Hausu u Beogradu. 

Kako od snalažljivosti, domaćeg imena 

za kreativnost, stići do razvijenih 

kreativnih industrija kao šanse za novo 

zapošljavanje, razvoj kulture i privrede 

Srbije, nametnulo se kao ključno pitanje 

KKIS-a. Cilj KKIS je bio da kroz razmenu 

znanja i iskustava iz zemlje i inostranstva, 

nauke i prakse, uspostavi temelje za 

dalji razvoj kreativnih industrija Srbije. 

Konferencija je okupila neke od vodećih 

igrača sektora kreativnih industrija kao 

što su: EXIT, Mikser, Srpska filmska 

asocijacija, Publicis Group Serbia, Eipix 

Entertaiment, Nishville Jazz Festival, 

Grupa za kreativnu ekonomiju, Belgrade 

Fashion Week, RTV B92, Beogradski 

festival igre itd. 

Konferenciju je tokom dva dana 

posetilo preko 500 predstavnika stručne 

javnosti, akademskih radnika, novinara, 

studenata i zainteresovanih građana, 

a na konferenciji su, između ostalih, 

Ida Prester 

EXIT je nastao kao simbol 

političkog otpora. Iako je u 

međuvremenu postao veliki 

komercijalan festival, poruka je ostala 

ista - može se. I u ovom nestabilnom 

i izmučenom dijelu svijeta moguće 

je napraviti nešto golemo, globalno 

relevantno i regionalno atraktivno. EXIT 

nije samo novosadski ponos, EXIT je naš. 

43


govorili: Martin Kern, šef operacija pri 

Delegaciji EU u Srbiji; Kori Udovički, 

direktorka Centra za visoke ekonomske 

studije; Endi Igl, direktor kulturnog 

prostora Chapter iz Kardifa; Fion 

Zarubica, direktorka Fionn Zarubica & 

Associates; Mirko Topalski, Direktor 

Eipix Entertaimenta; Ana S. Trbović, 

dekanka Fakulteta za ekonomiju, 

finansije i administraciju; Veran Matić, 

predsednik borda direktora B92; Miša 

Lukić, predsednik UO Publicis Group 

Serbia; Dejan Restak, osnivač i direktor 

Vibe Network; Dušan Kovačević, osnivač 

i direktor EXIT festivala; Ivan Lalić, 

izvršni direktor Miksera; Ivan Blagojević, 

Direktor Nišvil festivala i drugi. 

Za vreme festivala 2014. godine 

EXIT fondacija je organizovala deset 

konferencija i tribina na četiri lokacije u 

gradu pod zajedničkim imenom – AGORA: 

Rebrand Serbia 2, EXIT PRO, Global 

Adventure Meeting, EXIT4LIFE, Go Group, 

CEETEP – Central Eastern European Talent 

Exchange Program, One Young World, 

tribina „Evropska prestonica mladih“, 

Tribina o medijima na jezicima nacionalnih 

manjina, kao i Bike My Fest panel. 

44 

Bekim Sejranović 

Ne znam koliko sam puta 

bio na Exitu, ali ne manje od 

sedam-osam puta i svaki 

put je bilo isto, ali drugačije. EXIT 

je za mene ukratko ovo: Sunce, 

Dunav, Tvrđava, omladina i još 

uvijek djetinjasti matorci iz cijeloga 

svijeta spremni na sve da se zabave, 

gostoljubivi Novosađani i, moram 

da dodam, prekrasne djevojke. 

Sljedeći put, ja se nadam već 

ovog ljeta, dolazim novim brodom, 

Hacklebrryjem, pa eto, ko hoće, može 

sa mnom. Jako bih volio da taj moj 

brod bude dio EXIT priče.


EXIT AID – program pomoći ugroženima 

od nezapamćenih poplava obeležio je 

društveno delovanje EXIT fondacije 2014. 

godine kroz organizovanje velikog broja 

akcija u saradnji sa muzičkim zvezdama, 

Fondom B92, Blic fondacijom, kompanijom 

VODAVODA i EXIT volonterima. 

Najznačajnija akcija EXIT AID programa 

jeste organizacija BE HUMAN događaja 

u Budvi za vreme trajanja Sea Dance 

Festivala. Tokom dvovečernje ekskluzivne 

zabave, na kojoj su nastupile glavne 

zvezde festivala, Jamiroquai i DJ Example, 

i donatorske večere, zajedno sa Opštinom 

Budva prikupljeno je preko 140.000 evra 

pomoći za ugrožene. 

Aleksandar Zograf 

EXIT je učinio mnogo 

i aktivirao region. 

EXIT je u čitavoj 

Jugoistočnoj Evropi bio važna 

tačka susretanja, razlog da 

se prekorači granica i dođe u 

posetu. 

45


Exitovi 

mladi heroji 

46 

EXIT fondacija u saradnji sa kompanijom 

NIS od 2013. sprovodi višegodišnju 

kampanju „Youth Heroes“ sa ciljem 

promocije pozitivnih uzora mladima u 

Srbiji. Od 2015. godine ustanovljeno je 

nacionalno priznanje „Youth Heroes” koje 

se svečano dodeljuje najboljim mladim 

ljudima iz oblasti obrazovanja i nauke, 

preduzetništva i kreativnih industrija, 

društvenog aktivizma, kulture i umetnosti


Želja Exita, kao najpopularnijeg 

omladinskog brenda kod nas, bila je da se 

mladi heroji u Srbiji izvuku iz anonimnosti, 

predstave javnosti i promovišu kako bi 

postali inspiracija, ponos i uzor za cele 

generacije. To su svi oni mladi ljudi koji 

stvaraju u tišini i postižu velike uspehe, 

osvajaju medalje na međunarodnim 

naučnim takmičenjima, unapređuju svoju 

lokalnu zajednicu, stvaraju vrhunska 

umetnička dela, osmišljavaju kreativne 

poduhvate i pokreću uspešne kompanije, 

a opet su nedovoljno vidljivi. Vizija 

projekta je da ovi mladi heroji budu uzori 

i ambasadori svoje generacije, kao i svih 

nas. Rezultat višegodišnjeg projekta 

„Youth Heroes“ i njegove aktivne promocije 

pozitivnih uzora mladima, jeste da 

stimuliše dolazeće generacije da aktivno 

učestvuju u društvu koje vrednuje znanje, 

kreativnost i rad. U saradnji sa kompanijom 

NIS, kao i uz podršku medijskog servisa 

RTS i kompanije Ringier Axel Springer, 

2016. godine dodeljeno je ukupno 

osamnaest nagrada za mlade heroje iz 

cele Srbije, dok je drugi konkurs raspisan 

početkom 2017. godine. 

www.youth-heroes.org 


Medij: Kurir 

Rubrika: Vesti 



Naslov: Nagrade za istinske heroje današnjice 

Napomena: 

Površina: 298 

Tiraž: 150000 


Medij: Blic 

Rubrika: Kultura 



Naslov: MLADI HEROJI SRBIJE 

Strana: 10 

Napomena: 


Tiraž: 128530 


Medij: Danas 




Naslov: Istinski heroji današnjice 

Napomena: 


Tiraž: 0 

Strana: 17 

47


Humanitarizam EXIT Fondacije – 

Asovi za decu i Sportski bazar 

48 

Na meču Asovi za decu održanom u 

maju 2016. na stadionu Partizana 

u Beogradu, realizovanom na 

inicijativu Jovana Simića, u 

organizaciji EXIT fondacije i NURDOR-a, 

uz podršku FK Partizan, TV Prva i brojnih 

drugih organizacija i pojedinaca, najveća 

fudbalska imena, treneri Radomir Antić i 

Bora Milutinović, zajedno sa Stankovićem, 

Mijatovićem, Žigićem, Jovanovićem, 

Kežmanom, Kraljem, Delibašićem, Ilićem i 

mnogim drugim asovima, održali su lekciju 

pre svega iz humanosti, igrajući zajedno za 

isti cilj – prikupljanje sredstava za izgradnju 

niškog kliničkog odeljenja za decu obolelu 

od raka. Da Srbija nije zaboravila da se 

ujedini kada je najpotrebnije, pokazao je i 

prenos “Utakmice života” na TV Prva, koji je 

to veče bio najgledaniji TV program u Srbiji. 

Na ovoj utakmici prikupljeno je preko 

14.5 miliona dinara, dok aktivnosti 

Fondacije za prikupljanje sredstava za 

izgradnju dečjeg hemato-onkološkog 

odeljenja u Nišu traju i danas. U 

decembru 2016. godine u Mikseru 

u Beogradu održan je humanitarni 

Sportski bazar u organizaciji Jovana 

Simića, EXIT Fondacije i Miksera. To 

je bila jedinstvena prilika da se ljudi 

druže sa sportistima iz svojih omiljenih 

klubova, piscima, glumcima, muzičarima, 

voditeljima i drugim poznatim ličnostima. 

Posetioci su od njih lično mogli da kupe 

sportsku opremu, rekvizite, knjige i 

majice svojih omiljenih emisija, a tokom 

Sportskog bazara prikupljeno je preko 

1.6 miliona dinara za izgradnju niškog 

bolničkog krila za decu obolelu od raka.


„Ne volimo da ostavljamo 

stvari nedovršenima“ 

U 

aprilu 2014. godine slučajno sam 

na internetu video apel za pomoć 

devojčici od devet godina koja boluje 

od retke i ozbiljne bolesti za čije 

lečenje je bilo potrebno 300.000 evra. Bila je to 

priča o Nađi, a pažnju mi je privukla i fotografija 

devojčice koja je uslikana u dvorištu Osnovne 

škole „Ivo Andrić“ na Kanarevom Brdu u koju 

sam i ja nekada išao. Rešio sam da se aktivnije 

uključim u celu akciju. Ponudio sam na prodaju 

dresove koje sam sakupljao godinama i 

organizovao aukciju i to u Osnovnoj školi „Ivo 

Andrić“. Od akcije za koju sam očekivao da će 

skupiti 500 evra, uz pomoć medija, sportista 

i dobrih ljudi, skupilo se prodajom dresova u 

Beogradu i Novom Sadu 80.000 evra, a vrlo 

brzo i cela suma od 300.000 evra. Nađa je, 

posle lečenja u Nemačkoj, zdravo dete koje 

se vratilo obavezama u školi i svakodnevnom 

životu. Tako sam posle jedne pročitane vesti i 

novinske fotografije zakoračio u svet aktivizma. 

Druga akcija, posle koje sam i postao deo 

EXIT Fondacije, jeste Sportski bazar u kojoj 

su sportisti, voditelji, glumci, muzičari i druge 

javne ličnosti same prodavale stvari vezane 

za svoju karijeru. Cilj je bio skupiti sredstva za 

opremanje i modernizovanje Osnovne škole 

„Radivoj Popović“, koju pohađaju deca koja 

imaju smetnje sa govorom, sluhom i vidom. 

Na sreću, akcija je uspela i danas ova škola 

poseduje najmodernije uslove koji mogu 

da omoguće napredak u razvoju deci sa 

smetnjama. 

fudbala na jednom mestu u do tada najvećoj 

humanitarnoj utakmici na ovim prostorima. 

Treneri timova bili su proslavljeni stručnjaci 

Radomir Antić i Bora Milutinović, dok su 

se na terenu našli Predrag Mijatović, Dejan 

Stanković, Mateja Kežman, Nikola Žigić, 

Danko Lazović, Niša Saveljić, Ivica Kralj, 

Jovan Stanković i mnogi drugi. Cilj je bio 

da skupimo sredstva za građenje novog 

hemato-onkološkog centra pri Niškoj bolnici, 

u kojem bi deca sa juga Srbije mogla da 

dobiju adekvatne tretmane i lečenje u borbi 

protiv raka. Te večeri je uz pomoć fudbalera, 

donatora, sponzora, gledalaca i dobrih ljudi 

skupljeno 120.000 evra. U želji da ne stanemo 

sa podrškom Nacionalnom udruženju roditelja 

dece obolele od raka, koje je i pokrenulo 

projekat gradnje bolnice, na ovogodišnjem 

izdanju EXIT festivala skupljali smo stvari od 

zvezda koje su nastupale. 

Impozantan kontigent muzičkih memorabilija, 

među kojima i one od Eli Gulding, Prodidžija, 

Skrileksa, Dejvida Gete, Džordža Klintona 

i mnogih drugih svetskih zvezda, naći će 

se na globalnoj aukciji koju pripremamo. I 

nedavno završeni Sportski bazar u Beogradu, 

koji je okupio mnoge sportiste, pisce, 

muzičare i javne ličnosti bio je usmeren ka 

skupljanju sredstava za projekat gradnje 

bolnice. Ta sredstva nisu mala, ali, kao što 

sam sam rekao jednom prilikom: „Mi iz EXIT 

Fondacije ne volimo da ostavljamo stvari 

nedovršenima“. 

Piše: Jovan Simić 

Nakon toga, Dušan Kovačević i ljudi iz EXIT 

Fondacije ponudili su mi da postanem 

deo tima verujući da zajedno možemo da 

učinimo dosta kako bi pomogli društvu i 

pomerili neke stvari nabolje. 

Počeli smo sa utakmicom Asovi za decu 

koja je odigrana 24. maja 2016. godine na 

stadionu Partizana. Uspeli smo da okupimo 

najveće zvezde jugoslovenskog i srpskog 

Zoran Kesić 

Čitajući spisak svih Exitovih akcija, shvatam da 

verujemo u iste vrednosti i zalažemo se za iste stvari. U 

mnogim akcijama koje je organizovao ili podržao EXIT 

i sam sam učestvovao. Poslednja u nizu je Sportski bazar za 

prikupljanje sredstava za izgradnju dečije bolnice u Nišu. Živ 

bio EXIT i vidimo se i na festivalu i na nekim akcijama. 

49


Povodom rastućih nacionalnih tenzija u regionu, na inicijativu 

EXIT tima, neformalna grupa istaknutih umetnika i javnih 

ličnosti iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine sastavila 

je otvoreno pismo javnosti. Potpisnici redova ispred “Tihe 

balkanske većine” bili su reditelji Oliver Frljić i Kokan Mladenović, 

glumci Zoran Cvijanović, Sergej Trifunović, Nenad Okanović, muzičari 

Ida Prester (Lollobrigida), Dino Šaran (Letu Štuke), Nemanja Kojić (Hornsman Coyote), 

jedan od osnivača Otpora i gostujući predavač na Harvardu Srđa Popović, osnivač Exita 

Dušan Kovačević, direktor Studentskog kulturnog centra Novog Sada Zdravko Vulin, 

dramaturg i osnivač Miksera Ivan Lalić, novinar i pisac Branko Rosić, te brojni drugi koji 

u pismu pozivaju javnost da se otvoreno suprotstavi ekstremnoj nacionalističkoj retorici 

koja je zavladala regionom, uz sve učestalije fašističke i ultradesničarske parole. 

Otvoreno pismo Tihe balkanske većine 

50 

Zaostala esktremna nacionalistička retorika, 

fašističke parole, ultradesničarski javni 

nastupi i zatezanje odnosa od strane 

političkih predstavnika u celom regionu, 

čiji smo svedoci poslednjih dana i nedelja, 

deluju kao da smo svi kolektivno upali u vremeplov! 

Ali onaj koji nas vuče za nos unatraške! Ista bajata 

priča iz 90-ih, izvađena iz iste ladice! Da se razumemo 

u startu, nijedna decenija nije ni dobra ni loša. Tih 

90-ih nastalo je dosta civilizacijskih dostignuća iz 

oblasti nauke i umetnosti. Svi mi na ovim prostorima, 

koji odlično razumemo i govorimo suštinski jedan isti 

jezik, tih godina bili smo zauzeti anticivilizacijskim 

tekovinama. Mrzeli smo, optuživali i naposletku 

uništavali jedni druge, do te mere da se još uvek nismo 

oporavili u svojim krhkim, podeljenim društvima. A 

svet je grabio napred, ne čekajući na nas. Istok, zapad, 

sever, jug, svi redom su se razvijali i jurišali u 21. vek, 

dok smo mi jurišali jedni na druge u nečemu što ne 

priliči ni srednjem veku. 

Umesto da je neka bolja budućnost dočekala sve 

rođene pod teretom 90-ih, baš njih danas najviše 

truju zaostale ideje onih kojima je ta decenija bila 

najbolja! I zato im poručujemo kao većina, ona tiha, 

ali nesalomiva, da svaki pokušaj raspirivanja podela i 

vraćanja života unazad više ne može da prođe. Pravo 

da kroje sudbine nas običnih, vrednih i poštenih ljudi 

su izgubili. Zajedno sa tim promašenim i praznim 

pričama iz 90-ih! 

Jer niko ti neće više i iskrenije pomoći u ovom sumanutom 

svetu od tvog balkanskog komšije. Niko ti neće dodati 

bolju loptu u globalnoj utakmici od onog odmah tu, pored 

tebe. Nema tog Istoka ili Zapada koji te bolje poznaje, koji 

bolje govori tvoj jezik, koji zna tvoju dušu. I to dobro znaju 

huškači i lažne patriote, i to svi oni, na svim stranama! Oni 

koji bez pardona obmanjuju lakoverne i pravdoljubive ljude 

sa ovih prostora. Nas sve, i mene, i tebe. 

Njima treba samo tvoj glas, ti si za njih samo brojka, 

statistika. Daju ti lažni osećaj pripadnosti da bi te posle 

koristili za svoje poslaničke plate, fotelje, da im plaćaš 

račune, a da oni tebi nikad ne polože nijedan svoj! Oni se 

ne razlikuju međusobno, a od tebe zahtevaju nacionalne 

podele, nude ti zaostale ideje sa dna čovečanstva. 

Traže da traćiš svoj, za račun njihovih života! Njihovo zlo 

nacionalizma uspelo je da rastoči jedno bogato, srećno i 

pravedno društvo, pretvorivši ga u balkansku džunglu u kom 

vlada zakon jačeg, primitivnijeg, lukavijeg, besprizornijeg. 

Umesto oni nas da vraćaju, hajde da mi njih lepo i 

jednom za sva vremena pošaljemo u tu njihovu prošlost, 

tamo gde i pripadaju! Dvadeset i prvi vek neka prepuste 

rođenima u 90-im, onima zbog kojih će ta decenija 

ponovo biti svetla! Svetla za obične, vredne i poštene 

ljude. Za tihu, ali nepobedivu većinu na ovim prostorima! 

Za tebe, i onog do tebe! Na svakom mestu, u svakoj 

situaciji koja proizvodi mržnju i nasilje, reagovaćemo 

glasno, jasno i argumentovano. Jer komšija je susjed i 

susjed je komšija! 

#komšijajesusjed 

#zbogom90te


Tiha balkanska većina 

protiv mržnje 

u regionu 

“Dok su svi jurišali u 21. vek, mi smo jurišali jedni na druge” 

Uoči Exita 2016. grupa istaknutih 

intelektualaca, umetnika i javnih 

ličnosti iz regiona bivše Jugoslavije 

objavila je pismo protiv ”narastajuće 

nacionalističke retorike koja 

počinje da liči na devedesete”. I prva tribina 

ovogodišnjeg Exita bavila se ovom temom, što 

je bilo i logično, jer je inicijativa suprotstavljanja 

nacionalističkim trendovima bila jedna od 

centralnih društvenih poruka poslednjeg izdanja 

festivala. 

Mene su ljudi iz Exita pozvali da pomognem 

oko pravljenja dokumentarca o Tihoj balkanskoj 

većini koja ustaje protiv mržnje u regionu. Film 

je sniman tokom trajanja ovogodišnjeg festivala 

i, iako je u fazi montaže i ne zna se tačan 

datum premijere, sigurno je da će biti aktuelan. 

Od završetka snimanja prošlo je tek nekoliko 

meseci, a već smo dva puta imali slučajeve u 

kojima se dizala tenzija protiv koje je i ustala 

Tiha balkanska većina. Naravno, radilo se o 

prepucavanju političara i nekoj vrsti njihovog 

verbalnog rata koji je odjeknuo u celom regionu. 

Poslednjih nedelja se situacija smirila jer je 

čitav ovaj prostor bio preokupiran američkim 

izborima i pobedom Donalda Trampa, ali 

te tenzije bivaju po običaju oživljene kada 

se približe izbori na eks YU prostoru. To je 

tradicija izbora i ona nas, nažalost, nikada 

ne mimoiđe jer jedan nacionalizam počinje 

da “hrani” onaj drugi, a pokazalo se da je on 

pojedinim strankama i političarima “savršen 

partner”. 

Gotovo u isto vreme trajanja tih 

međunacionalnih trvenja, na Exitu smo imali na 

hiljade mladih iz zemalja kojima je ovo pismo 

bilo namenjeno. Oni su se sjajno zabavljali na 

festivalu došavši na njega otvorenog srca. Kada 

bi nekog od njih pitali o ovoj temi, oni bi nas 

pogledali i kao da se u tom njihovom ćutanju, u 

tom nemom titlu dalo pročitati: “Šta nas pitate o 

tim temama? Pustite nas da uživamo!” 

Ali na suprotnoj strani, oduvek smo imali 

ponavljače iz istorije koji nisu shvatali bogatstvo 

naših “različitih jednakosti”. Zbog njih je i 

posvećen onaj red iz pisma Tihe balkanske 

većine – „Dok su svi jurišali u 21. vek, mi smo 

jurišali jedni na druge”. 

Snimali smo Josipu Lisac koja je nastupala 

na Exitu i ona je rekla da je posvećena širenju 

ljubavi. Ida Prester je rekla da je nju ljubav 

preselila iz Zagreba u Beograd i zato je 

njoj smešno pitanje granica i nacija. Kokan 

Mladenović je rekao da je u čitavom regionu 

stasala nova klasa koja za cilj ima sopstvene 

interese bez obzira na to da li će oni voditi u 

novo krvoproliće. 

Na kraju našeg filmovanog praćenja Exitove 

akcije stoji zaključak da se ponekad činilo kao 

da smo upali u kolektivni vremeplov u koji nas je 

vratio huškački jezik u regionu. Poruka je jasna – 

ne dozvolimo da nam ponovo prodaju istu priču 

i da nas retorikom vraćaju u ono grozno vreme! 

Piše: Aleksandar 

Timofejev 

Damir Urban 

S obzirom na naše političare i činjenicu da nitko od njih 

nije čovjek budućnosti i vizije, već apsolutno svi žive 

u prošlosti i pokušavaju sve nas uvući u taj mračni 

labirint stalne ugroženosti, EXIT nosi sasvim suprotnu energiju 

i ideju. Sve ove godine radi na tome da se ljudi povežu i da se 

ne traže razlike među nama, već da se traže sličnosti, da se 

svijet promatra očima zajedničke suradnje i uvijek pozitivne 

energije. Svaki put kada dođem na taj festival, kao da sam 

sletio na neku drugu planetu, kao da sam došao na mjesto 

gdje sam slobodan i gdje sam siguran. EXIT je festival koji je 

imao misiju od samog početka, pa je tako ima i danas. 

51

kliping centar Srbije 


Novi Sad – Evropska 

Datum: 20.10.2016 

Napomena: 

Medij: Novosadski Reporter 


Rubrika: Bez naslova 

Tiraž: 3625 

Autori: Miloš Dukić 

prestonica kulture 


2021. 

Naslov: EVROPSKA PRESTONICA KULTURE 

Strana: 1,4,5 

52 

Laskava, ali prestižna titula 

Evropske prestonice kulture 

ustanovljena je 1985. godine 

sa ciljem da se povežu ljudi 

u Evropi i da se poveća 

svest o zajedničkoj istoriji i 

vrednostima. Ova inicijativa 

je ubrzo postala jedan od 

najprestižnijih događaja 

u Evropi. Od tada, više 

od 40 evropskih gradova 

ponelo je titulu Evropske 

prestonice kulture. Misija 

projekta Evropska prestonica 

kulture jeste naglašavanje 

bogatstva i različitosti 

evropskih kultura, jačanje 

kulturnih veza, spajanje ljudi 

i promovisanje uzajamnog 

razumevanja.


Novi Sad, nacionalno poznat i priznat kao 

centar kulturnih zbivanja, biće jedan od tri 

kulturna centra Evrope 2021. godine. Ekipa 

mladih i kreativnih ljudi iz EXIT festivala 

i drugih kulturnih organizacija, na čelu 

sa Nemanjom Milenkovićem, tadašnjim 

predsednikom UO EXIT Fondacije, preuzela 

je organizaciju kandidature Novog Sada za 

titulu EPK i pokrenula je projekat “Novi Sad 

2021” sa ciljem da, pre svega, motiviše i 

inspiriše radnike u kulturi, ali i sve građane 

na postavljanje novih ciljeva u pravcu 

urbanog, sociološkog i kulturnog razvoja 

grada. Ti mladi ljudi doneli su neophodnu 

svežu kreativnost u smišljanju projekta 

kojim je konkurisano za titulu. Originalnost 

i smelost pokazala se tokom finalnog 

izbora u Briselu, kada je održana jedna 

od najkreativnijih prezentacija. Upravo ta 

pokazana kreativnost i vizija modernog 

razvoja Novog Sada, pod krilaticom “Za 

nove mostove”, velikim delom presudili su 

da Novi Sad postane Evropska prestonica 

kulture. 


Medij: Kurir 

Rubrika: Stil 



Naslov: Novi Sad evropska prestonica kulture! 


Medij: Danas 


Autori: G. Nonin 


Naslov: Čestitke Novom Sadu stižu sa svih strana 

Napomena: 


Tiraž: 150000 

Napomena: 


Tiraž: 0 

Strana: 28 

Strana: 12 


1/1 


www.ninamedia.rs 

53


Medij: Večernje novosti 

Rubrika: Novi Sad 

Autori: Z.GRUMIĆ 

Teme: Evropska prestonica kulture (EPK) 

Naslov: PRESTONICA MLADIH EVROPE 



Tiraž: 165227 

Strana: 29 

Medij: Dnevnik 

Rubrika: Novosadska hronika 

Autori: S. Krstić 

Teme: EXIT, Evropska prestonica kulture (EPK) 

Naslov: Dupla kruna za Novi Sad 

Napomena: 


Tiraž: 0 

Strana: 15 


Medij: Dnevnik 

Rubrika: Novosadska hronika 

Autori: A.Brzak 


Naslov: Novi Sad ušao u prvih pet gradova kandidata 

Napomena: 


Tiraž: 0 

Strana: 1 


1/1 




Novi Sad Omladinska 

1/1 



prestonica Evrope 

54 

Kler Sirs, direktorka 

British Councila 

za Zapadni Balkan 

Partnerstvo British Councila 

i EXIT Festivala dovelo je do razvoja 

balkanske verzije digitalne muzičke 

platforme www.mixthecity.com. Ovaj 

sajt nastao je kao rezultat saradnje 

britanskog muzičara Ghostpoeta i 12 

muzičara sa Balkana. Više od 250.000 

posetilaca do sada je posetilo Mix 

the City, imalo priliku da se upozna 

sa različitim zvukovima Balkana i 

kombinujući semplove napravi svoj 

originalni muzički video. Kroz muziku 

i digitalnu tehnologiju uspeli smo 

da, zajedno sa Exitom, preispitamo 

stereotipe o ovom delu sveta, 

pokažemo ga u jednom novom svetlu i 

podstaknemo razgovor između mladih 

ljudi iz različitih delova Balkana. 


Nesvesni proces brendiranja 

Novog Sada i Srbije započet 

1/2 

EXIT festivalom, jednim od 



najboljih evropskih muzičkih 

festivala, koji je „srpsku Atinu” 

prvi put postavio na turističku 

mapu Evrope, postao je deo 

dugoročnog planiranog procesa 

rebrendiranja Srbije. 

Da bi taj proces svojim kontinuitetom bio još 

snažniji i svrsishodniji, EXIT fondacija bila je 

inicijator i nosilac projekata da se Novi Sad 

kandiduje za Omladinsku prestonicu Evrope 

2018. godine. Godinu dana kasnije ta inicijativa 

preusmerena je na omladinske organizacije 

i aktiviste, koji uz pomoć i iskustva članova 

EXIT fondacije, Novom Sadu donose titulu 

Omladinske prestonice Evrope 2019.

the 

FUTURE 

is 

NOW

NOW 

FUTURE 

the 

is

20 godina exit aktivizma 

Izdavač: 

EXIT Fondacija 

Urednik: 

Branko Rosić 

Tekstovi: 

Branko Rosić, Dušan Kovačević, 

Ivan Petrović, Nemanja Milenković, 

Sagor Mešković, Bojana Kozomora, 

Srđan Popović, Dragan Ambrozić, 

Ivan M. Lalić, Aleksandar Timofejev, 

Jovan Simić, Tihana Putin, 

Pavle Milenković 

Saradnici: 

Dr Igor Stamenković, 

Zorica Tepić, David Bajazet, 

Ljubica Vranić, Dobrivoje Drobac, 

Bojana Tepić, Predrag Kovačev, 

Katarina Kelić, Zdravko Vulin, 

Brankica Svijić, Aleksandra Jovanović, 

Branislav Krnač, Saša Lekić, 

Martina Basrak 

Art direktor: 

Srđan Vuk Stankov 

Dizajn: 

Vladimir Dudaš 

Miljan Kljajić 

Prelom i pre-press: 

Vladimir Dudaš 

Lektura: 

Milana Mandić 

Štampa: 

Daniel Print 

Specijalna zahvalnost 

Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Библиотека Матице српске, Нови Сад 

061.235(497.113 Novi Sad)”1997/2017” 

20 godina EXIT aktivizma / [tekstovi Branko Rosić ... [et al.] ; 

urednik Branko Rosić]. - Novi Sad : EXIT fondacija, 

2017 (Novi Sad : Daniel print). - 58 str. : ilustr. ; 23 cm 

Tiraž 500. 

ISBN 978-86-80820-00-2 

I. EXIT fondacija 

a) Егзит фондација (Нови Сад) - Акције - 1997-2017 

COBISS.SR-ID 311885575

exitfest.org | fondacija.exitfest.org | youth-heroes.org 

2017.

20 godina EXIT aktivizma - compressed

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?