NPR 11

NACIONALNA POSLOVNA REVIJA AVGUST 2016. Broj 11 

Cena 500 dinara Broj 11 Avgust 2016. 

43 I Izbor najboljih tekstova 

Harvard biznis rivju 

55 I Dodatak - Saradnja 

Srbija - Brazil 

ZA NPR GOVORE I PIŠU 

Milan Parivodić 

Uroš Mitrović 

Maruška Topalović 

Milica Dubljević 

Dragan Nedeljkovi} 

Vladimir Vu~kovi} 

Dragan [agovnovi} 

INDUSTRIJA TRANSPORTA 

Žila kucavica 

srpske privrede

Kako do 

stranog tržišta? 

Pozovite nas 

011/33 00 910 

NOVA KOMORA. NOVE USLUGE. 

ZA SMART BIZNIS 

www.pks.rs

Avgust 2016. 

Sadržaj 

9 

TEMA BROJA INDUSTRIJA SAOBRAĆAJA I TRANSPORTA 

12 

Devizni prihod od saobraćaja u 2014. godini je za drumski saobraćaj bio 149.748.000 USD, 

vazdušni saobraćaj 159.978.000 USD i rečni 11.238.000 USD 

25 

POSLOVNI KLUB 

Maruškine 

kreacije 

17 

18 

Promet kontejnera u Srbiji procenjuje se na nešto više od 50.000 godišnje. Glavni pravci kretanja 

kontejnera ka Srbiji su iz pomorskih luka Rijeke, Kopra, Konstance, Soluna, Bara, Ploča i Pireja 

U protekloj godini preko ATA karneta je iz Srbije privremeno izvezena roba u vrednosti od skoro 

4,3 milijarde dinara 

Avgust 2016. Nacionalna poslovna revija 3

Sadržaj 

43 

Harvard biznis rivju 

43 

Stare tehnologije - nove 

industrije 

Piše: Huan Pablo Vaskez Sampere, profesor 

poslovne administracije na IE Poslovnoj školi u Madridu 

44 

Šta posle loše odluke 

Piše: Dori Klark, marketinški strateg koji 

predaje na Fukua poslovnoj školi Djuk univerziteta 

45 

Efekti nadgledanja zaposlenih 

Piše: Grečen Gavet, pomoćnik urednika 

Harvard biznis revije 

46 

Kako da kupci budu 

stalno zainteresovani 

Piše: Gabor Džordž Bert, tvorac platforme 

“Slingšot” 

47 

Nova tržišta u razvoju 

Piše: Ričard Dobs, Jana Rejms 

i Džonatan Vecl 

48 

Povišica – večita dilema 

Piše: Rebeka Najtjer, slobodni novinar i predavač 

na Vezlijan univerzitetu 

50 

Jedan na jedan 

Piše: Rebeka Najtjer, slobodni novinar i predavač na 

Vezlijan univerzitetu” 

51 

Zašto je “Uber” napustio Kinu 

Piše: Vilijam C. Kirbi, profesor 

poslovne administracije u Harvard poslovnoj školi 

55 Saradnja Srbija - SAD 55 

Šansa koju tek 

treba iskoristiti 

Brazilska strana je zainteresovana za 

saradnju u sektoru energetike, rudarstva, 

a posebno biogoriva, u čijoj 

proizvodnji ima veliko iskustvo 

Piše: Dragana Milenković 

4 Nacionalna poslovna revija Avgust 2016.

Avgust 2016. 

18 

28 PRIVREDA 

Dug put do 

prodaje EPS-a 

30 EKONOMIJA 

Podizanje plata 

pokre}e celu 

privredu 

INTERVJU MILAN PARIVODIĆ, SAVETNIK ZA ULAGANJA I BIVŠI MINISTAR 

ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM 

Razvoj infrastrukture je sudbonosan za svaku privredu. Ako ne možeš preneti sirovine i proizvod do i od fabrike, 

nećeš graditi fabriku. U tom smislu vrlo je važno što je naglašeno da će auto-putevi koridora 10 biti završeni i 

prema Bugarskoj i prema Makedoniji do sredine 2018. 

Razgovarali: Dušan Šibinac i Miloš Garić 

34 AKTUELNO 

Vreme velikih radova 

Zakon o planiranju i izgradnji je u 

potpunosti zaìveo, a od po~etka 

godine po~elo je i izdavanje elektronskih 

gra|evinskih dozvola, koje se u proseku 

izdaju za osam radnih dana iako je 

zakonski rok 30 dana, kaže Zorana 

Mihajlović ministarka građevinarsta 

saobraćaja i infrastrukture 

Piše: Miloš Garić 


Sadržaj Avgust 2016. 

32 GLOBUS 

Rekordno 

nepopularni 

70 EKONOMIJA Branko Miljuš i Du{an [ibinac 

Nada od tri slova 

72 OLIMPIJSKE IGRE 

Skuplja dara 

nego mera 

Procene troškova nedavno završenih Olimpijskih igara u 

Rio de Žaneiru kreću se između nerealno skromnih 4,5 do čak 

10 milijardi dolara. Brazil, međutim, veruje da će uz kratkoročne 

finansijske efekte Igara na ekonomiju pozitivna „zaostavština“ 

olimpijade biti vidljiva i u godinama koje dolaze 

Piše: Uroš Mitrović 

7 INICIJATIVA 

Životna sredina 

– razvojna šansa 

Piše: Nikola Vukomanović 

Impresum 

Glavni urednik Branko Miljuš 

Izvršni urednik Miloš Garić 

Redakcija Predrag Nikolić, Dragan Šagovnović, Ivan Nikolić, Vladimir Vučković, Stojan Stamenković, 

Miladin Kovačević, Bojan Đurić, Nikola Vukomanović, Dragana Milenković, Nada Mitrović 

Osnivači Privredna komora Srbije i Ekonomski institut 

Produkcija Alfa Media Team d.o.o. 

Izdavač Senior Media d.o.o. 

Kontakt +381/11 3300 916; /3300 917; marketing¤pks.rs 

Dizajn i priprema Emit 24 d.o.o. 

Tiraž 9.000 

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 33 (497.11) NPR: Nacionalna poslovna revija / glavni urednik Branko Miljuš. 

- 2015 (sep.). - Beograd: Senior Media, 2015. - 30 cm Mesečno. ISSN 2466-2690 = NPR. Nacionalna poslovna revija COBISS.SR-ID 217408780 


Vesti 

Životna sredina 

– razvojna šansa 

P 

predstojećim pregovorima sa EU poglavlje koje 

se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene 

- poglavlje 27 predstavljaće jedan od najvećih 

izazova za državu i privredu. Istovremeno, ekološki projekti 

nose veliki ekonomski potencijal jer ulaganja u infrastrukturu, 

zelene tehnologije i cirkularnu ekonomiju imaju 

velike mogućnosti za razvoj i nova radna mesta. 

“Iskustva zemalja članica EU koje su prošle ovaj put pokazuju 

da su investicioni i operativni troškovi finansiranja zahteva 

evropskih direktiva u ovoj oblasti značajni i zahtevaju 

visok stepen koordinacije na svim nivoima, od republike, 

preko pokrajina i gradova, do opština”, objašnjava Dušan 

Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine PKS. 

To podrazumeva uključivanje svih subjekata u ovaj proces 

- industrije i privrednika, predstavnika nauke i univerziteta, 

lokalnih samouprava, civilnog sektora, medija i svih aktera 

koji mogu dati svoj doprinos. Procenjuje se da će finansijski 

najveći teret implementacije i sprovođenja propisa 

u oblasti zaštite životne sredine podneti privreda - oko 

60 odsto, lokalne samouprave 20 odsto i građani 20 odsto. 

“Ako se posmatraju investiciono najzahtevnije direktive, 

na primer Direktiva o industrijskim emisijama, u sektorima 

energetike, naftne industrije, hemijske industrije, industrije 

građevinskog materijala, metalurgije, rudarstva i 

prehrambene industrije procenjuje se da će za oko 30 instalacija 

koje podležu izdavanju integrisane dozvole biti 

potrebno (IPPC instalacije) 1,1 milijarda evra“, ističe Stokić. 

“Iako se može očekivati da Evropska komisija odobri odlaganje 

primene nekih direktiva, procenjuje se da će svega 

oko 20-30 postrojenja eventualno moći da očekuje saglasnost 

Komisije za dobijanje prelaznih rokova, što je između 

pet i 10 odsto svih IPPC instalacija, ukoliko se za svako pojedinačno 

postrojenje za koje se vode pregovori obezbedi 

validna tehnička, ekonomska i finansijska argumentacija. 

S druge strane, posledice loših pregovora mogu biti fatalne 

kako za privredne subjekte, tako i za državu. Privredni 

subjekti čija postrojenja ne uspeju da odgovore ekološkim 

zahtevima i standardima neće imati uslov za izvoz i 

poslovanje, a država, ukoliko se preuzete obaveze ne ispunjavaju, 

može plaćati visoke kazne kao što je sada slučaj u 

Bugarskoj i Rumuniji. Kada je reč o upravljanju otpadom, 

drugoj velikoj i zahtevnoj oblasti, najveći deo investicionih 

troškova odnosi se na razvoj infrastrukture u cilju sprovođenja 

Okvirne direktive o otpadu, Direktive o deponijama 

i Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Procenju- 

Privredni subjekti čija postrojenja 

ne uspeju da odgovore ekološkim 

zahtevima i standardima neće 

imati uslov za izvoz i poslovanje, 

a država, ukoliko se preuzete 

obaveze ne ispunjavaju, može 

plaćati visoke kazne kao što je sada 

slučaj u Bugarskoj i Rumuniji 

je se da će investicioni troškovi u vezi sa implementacijom 

ovih direktiva iznositi oko 917,7 miliona evra. Novija istraživanja 

pokazuju da je za sprovođenje zahteva Evropske 

unije u vezi s implementacijom direktiva u sektoru komunalnih 

otpadnih voda i vode za piće, kao i direktive o deponijama, 

potrebno oko 7,9 milijardi evra. Relativno visoke 

investicije u ovoj oblasti ne treba posmatrati kao trošak, 

već kao dugoročno isplativo ulaganje u zdravlje ljudi, u čisto 

radno i životno okruženje i u zdravu životnu sredinu”, 

rekao je Stokić. Pravilnom politikom zaštite životne sredine, 

kako je istakao, mogu se ostvariti značajne finansijske 

uštede zbog preventivnog delovanja na zdravlje ljudi 

i sprečavanje nepotrebnih i često veoma visokih troškova 

lečenja i zdravstvene zaštite. Ne treba zaboraviti ni značajan 

ekonomski potencijal jer ulaganja u ekološke projekte, 

infrastrukturu, „zelene“ tehnologije i cirkularnu ekonomiju 

imaju veliki potencijal za razvoj i zapošljavanje. Razvoj reciklažne 

industrije i jačanje i integracija sakupljačke mreže 

u legalne tokove predstavlja veliku poslovnu šansu kako 

za postojeća privredna društva, tako i za preduzetnike i 

inovatore. Nova zakonska rešenja i primena principa cirkularne 

ekonomije treba da omoguće lakše, brže i jednostavnije 

korišćenje otpadnih materijala koji dobijaju status sirovine. 

Ovo može podstaći razvoj industrije i proizvodnje novih 

proizvoda od recikliranog materijala, a koji potiče od, 

na primer, otpada od građenja i rušenja, ambalažnog otpada, 

tekstilnog otpada, bio-otpada, itd. 


Vesti 

Javno-privatno 

partnerstvo 

za ekologiju 

„S 

Najveći trošak jesu zbrinjavanje 

otpada i upravljanje otpadnim 

vodama. U sektoru voda biće 

potrebno 5,6 milijardi evra, u 

segmentu otpada 2,8 milijardi evra 

rbija, prema najnovijim procenama, do 2019. godine 

mora da obezbedi 10,6 milijardi evra za prevođenje 

industrije na održivu proizvodnju i izgradnju 

infrastrukture, za rešavanje problema otpada i otpadnih 

voda, dok ulaganja u životnu sredinu do 2021. treba 

da dostignu tri odsto BDP-a”, rekao je Zoran Vujović, 

potpredsednik Privredne komore Srbije. 

“Najveći trošak jeste zbrinjavanje otpada i upravljanje otpadnim 

vodama. U sektoru voda biće potrebno 5,6 milijardi 

evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi evra, a za smanjenje 

industrijskog zagađenja i buke još 1,3 milijarde evra”, 

istakao je potpredsednik PKS na stručnom skupu o učešću 

privatnog sektora u realizaciji ekoloških projekata. 

“U uslovima ograničenih domaćih izvora i nemogućnosti 

dodatnog zaduživanja, jedan od modela finansiranja za 

čiju primenu se PKS posebno zalaže jeste javno-privatno 

partnerstvo kojim se, prema nekim procenama, može pokriti 

značajan deo investicionih potreba, posebno u upravljanju 

komunalnim otpadom i otpadnim vodama“, objasnio 

je Vujović. Privredna komora, po rečima potpredsednika, 

inicira unapređenje i zalaže se za punu implementaciju 

Zakona o javno-privatnom partnerstvu (JPP), što bi 

privuklo neophodan infrastrukturni kapital. Vujović je ukazao 

na važnost formiranja zelenog fonda - kako bi se sredstva 

za zaštitu životne sredine koja se ubiraju od privrede 

po više osnova slivala na jedno mesto i efikasnije koristila. 

Podseća da je Srbija u protekle dve godine usaglašavanjem 

regulatornog okvira sa evropskim direktivama postigla 

ogroman napredak, što nam je otvorilo vrata za početak 

pregovora o poglavlju 27 najkasnije do kraja ove ili početkom 

naredne godine. Međutim, Srbija se istovremeno 

suočava sa problemom primene regulative, posebno u lokalnim 

zajednicama. 

“Važno je da se ugledamo na pozitivna iskustva i izbegnemo 

greške zemalja koje su u procesu evropskih integracija 

već prošle put koji je pred nama, da obezbedimo dobru 

koordinaciju aktivnosti svih učesnika i da privreda bude 

aktivna i u implementaciji evropskih direktiva, preuzetih 

obaveza i finansiranju investicija”, naveo je Vujović. 

“Država i kompanije mogu da računaju na Privrednu komoru 

Srbije kao nacionalnu asocijaciju cele privrede. Naša 

uloga u pregovaračkom procesu je osnažena i bićemo, kao 

i do sada, stabilan partner administraciji u procesu ekoloških 

integracija, kako bi industrija uspela da obezbedi potpun 

finansijski okvir, dostupan i održiv, za nove zelene 

tehnologije i zelena radna mesta”, poruka je potpredsednika 

PKS. 

Gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan kaže da 

je Srbija od formiranja Ministarstva životne sredine napredovala, 

ali da je problem primena propisa. “Ako hoćete da 

konkurišete za novac koji je dostupan u evropskim fondovima 

morate imati projekte jer se već sada planiraju sredstva 

za 2019“, objasnio je Trivan. Kako je najavio, Beograd 

ima puno gotovih projekata i u septembru će početi razgovore 

sa donatorima. 

”U rebalansu budžeta do kraja godine grad Beograd će na 

osnovu taksi i naknada za životnu sredinu inkasirati 997 

miliona dinara. Po aktuelnom zakonu to nije naš novac, i 

to je neprihvatljivo. On mora biti namenski korišćen. Međutim, 

u Beogradu smo se dogovorili da ta sredstva budu 

korišćena u svrhe životne sredine“, kazao je Trivan. 

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović 

ukazao je na velike mogućnosti srpske privrede i 

nova zapošljavanja u razvoju zelene ekonomije, a Vladica 

Božić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine 

da u Srbiji nema dovoljno privatnih investicija u zaštiti 

životne sredine. 

Predstavnik resornog ministarstva napomenuo je da u 

oblasti čvrstog otpada postoji osam centara, od kojih je 

četiri u privatnom vlasništvu, i da će iduće godine biti završen 

još jedan regionalni centar, ali da je to tek trećina 

onoga što bi prema strategiji trebalo da bude – 27 centara. 

Skup u PKS okupio je veliki broj stručnjaka, predstavnika 

kompanija, asocijacija i organizacija, a predstavljen je i Vodič 

za učešće privatnog sektora u finansiranju zaštite životne 

sredine. 


Tema broja 

Žila kucavica 

srpske privrede 

U međunarodnom drumskom saobraćaju broj teretnih 

vozila koja izlaze iz Srbije sa robom namenjenom izvozu u 

prvom kvartalu 2016. je za 55% veći u odnosu na isti period 

prethodne godine, dok je u uvozu taj obim veći za oko 7%. 

U svim vidovima saobraćaja, tokom 2014. godine potrošeno 

je 323.000 tona goriva i 188.000 MWh električne energije 



Tema broja 

Značaj saobraćaja i transporta se 

često opisuje kao „žila kucavica 

privrede i društva“, sredstvo 

povezivanja privrede, kulture, 

društvenog razvoja... Međutim, 

u ekonomskom smislu, tri nepobitne činjenice 

visoko pozicioniraju saobraćaj i njegovu 

ulogu u društvenoekonomskim aktivnostima. 

Naime, saobraćaj i transport predstavljaju 

isključivo servis privrede i društva, 

drugo u modernom društvu ogromna većina 

svega što možemo da vidimo, čujemo, 

pomirišemo, okusimo ili dodirnemo, 

uključujući i nas same, bar jednom je bilo 

predmet transporta i, na kraju, sve troškove 

transporta plaća krajnji korisnik, direktno 

ili indirektno - kao ugrađene u cenu 

krajnjeg proizvoda ili usluge. 

U tom smislu, jedan od osnovnih pokretača 

saobraćajne industrije predstavlja međunarodna 

trgovina, odnosno obim međunarodne 

robne razmene, koja od perioda 

svetske ekonomske krize konstantno raste. 

Više od 100.000 zaposlenih 

u sektoru 

U ukupnom bruto društvenom proizvodu 

u poslednjih nekoliko godina, učešće 

saobraćaja i skladištenja se kreće oko 5 

% (u 2014. 5,3%), sa tendencijom rasta od 

oko 6% godišnje, dok je 2011. godine učešće 

u BDP-u iznosilo više od 15%. 

Broj zaposlenih u sektoru saobraćaj i 

skladištenje varira po godinama i kreće 

se oko 100.000 ljudi. Prema podacima od 

maja meseca 2016. u ovom sektoru zaposleno 

je 113.000 ljudi, što je za 3,8% manje 

u odnosu na prethodnu godinu, posmatrano 

za period od prvih pet meseci. 

Prosečna zarada zaposlenih u sektoru 

saobraćaj i skladištenje u prvih pet meseci 

2016. godine iznosi 45.478 dinara neto. 

Broj privrednih subjekata u ovoj grani je 

oko 32.000, od čega preko 80% čine preduzetničke 

radnje, dok je broj privrednih društava 

ispod 5.000, odnosno oko 16%. Od 

ukupnog broja privrednih društava, malih 

i srednjih preduzeća je manje od 15%, 

dok većinu čine mikro-preduzeća. Velikih 

preduzeća je svega 1 % od broja privrednih 

društava (podaci su za 2013-2014. godinu). 

Indeks fizičkog obima u prevozu putnika 

veći je za 3,3% u odnosu na prethodnu 

godinu. Najveći porast zabeležen je u 

prevozu putnika u vazdušnom saobraćaju, 

gde je promet putnika na aerodromima 

veći za 48,8% u odnosu na prethodnu godinu. 

U prevozu robe registrovano je povećanje 

obima za 15,4% u drumskom i 13,2% 

10 Nacionalna poslovna revija Avgust 2016. 

u vodnom saobraćaju, dok ostali vidovi beleže 

stagnaciju. 

U međunarodnom drumskom saobraćaju 

broj teretnih vozila koja izlaze iz Srbije 

sa robom namenjenom izvozu u prvom 

kvartalu 2016. je za 55% veći u odnosu na 

isti period prethodne godine, dok je u uvozu 

taj obim veći za oko 7%. U svim vidovima 

saobraćaja tokom 2014. godine potrošeno 

je 323.000 tona goriva i 188.000 MWh 

električne energije. 

Ukupni transportni rad u 2014. godini 

iznosio je 12,2 milijarde putnik-kilometara 

i 7,6 milijardi tona-kilometara. Ukupni kapacitet 

saobraćaja iznosi 583.000 putničkih 

mesta i 696.000 tona nosivosti (2014). 

Devizni prihod od saobraćaja u 

2014. godini je za drumski saobraćaj bio 

149.748.000 USD, vazdušni saobraćaj 

159.978.000 USD i rečni 11.238.000 USD. 

U strukturi količina roba koje se javljaju 

u transportu, u 2014. godini dominira-

ju rude metala i proizvodi vađenja ruda i 

kamena, prehrambeni proizvodi, pića i 

duvan, ugalj i lignit, sirova nafta i prirodni 

gas, poljoprivredni proizvodi, proizvodi 

lova, šumarstva i riba, hemikalije i hemijski 

proizvodi, proizvodi od gume, bazni 

metali i proizvodi od metala, bez mašina 

i opreme. 

Sektorska grana, kako je definisan „saobraćaj 

i skladištenje“, osim aktivnosti u navedenim 

vidovima saobraćaja obuhvata i 

aktivnosti skladištenja i manipulacije teretom, 

distribucije, integralni, unutrašnji 

i industrijski transport i druge prateće aktivnosti 

koje su danas najčešće obuhvaćene 

terminom „logističke aktivnosti“, iako 

se pod pojmom logistika podrazumeva još 

širi spektar aktivnosti. 

Železnički saobraćaj 

Ukupan transportni rad železnice obavlja 

se na 18.586 lokomotivskih kilometara, 

5.464 tonska i 1.666 putničkih kilometra. 

Vlada Srbije je 2. jula 2015. donela odluku 

o statusnoj promeni „Železnica Srbije“, 

izdvajanju uz osnivanje novih akcionarskih 

društava - „Infrastruktura železnice 

Srbije“, „Srbija voz“ i „Srbija kargo“. 

Od 10. avgusta, kada je Agencija za privredne 

registre donela rešenje o upisu u registar 

novoformiranih društava, spske železnice 

nastavile su da postoje kao četiri akcionarska 

društva - “Železnice Srbije a.d.”, 

Društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom 

„Infrastruktura železnice Srbije“, 

Društvo za železnički prevoz robe „Srbija 

kargo“ i Društvo za železnički prevoz 

putnika „Srbija voz“. 

Strateški cilj je reforma kojom bi se zaustavio 

silazni trend u kapacitetu nacionalnog 

železničkog operatera da obavlja 

osnovne poslove, kao i realizacija tekućih 

projekata, što bi trebalo da obezbedi veće 

brzine i efikasniji rad preduzeća, kao i regionalno 

povezivanje. 

Železnički saobraćaj ima značajan potencijal, 

posebno u teretnom saobraćaju - 

u tranzitu između bliskog i srednjeg istoka 

i EU. 

Železnička infrastruktura konačno dolazi 

na vrh liste prioriteta u državama regiona 

i po prvi put je, prema podacima SEE- 

TO, broj železničkih projekata izjednačen 

sa projektima izgradnje puteva. 

„Sa aspekta smanjenja saobraćajnog opterećenja, 

povećanja bezbednosti, potrošnje 

goriva i smanjenja emisije ugljen dioksida, 

prepoznaje se potreba za stvaranjem efikasne 

transportne železničke infrastrukture, 

koja će sa jedne strane biti finansijski rentabilna, 

a s druge strane biti u mogućnosti da 

prati rast nacionalne i evropske ekonomije. 

Poboljšanje uslova poslovanja i isplativosti 

železnice otvoriće železničko tržište Srbije za 

privatne operatere. U ovom momentu 12 privrednih 

subjekata, državnih i privatnih, poseduje 

licencu za prevoz u železničkom saobraćaju, 

izdatu od strane Direkcije za železnice 

Republike Srbije”, kaže za Nacionalnu 

poslovnu reviju Milica Dubljević, sekretar 

Udruženja za saobraćaj i direktor Centra 

za stručno osposobljavanje u transportu PKS. 

Intermodalni transport 

Promet kontejnera u Srbiji procenjuje 

se na nešto više od 50.000 kontejnera godišnje. 

Glavni pravci kretanja kontejnera 

ka Srbiji su iz pomorskih luka Rijeke, Kopra, 

Konstance, Soluna, Bara, Ploča, Pireja. 

Transport kontejnera sa ovih destinacija 

obavlja se uglavnom drumskim i železničkim 

saobraćajem. 

Avgust 2016. Nacionalna poslovna revija 11

Tema broja 

Devizni prihod od saobraćaja u 2014. 

godini je za drumski saobraćaj bio 

149.748.000 USD, vazdušni saobraćaj 

159.978.000 USD i rečni 11.238.000 USD 

Obim kontejnera u saobraćaju na unutrašnjim 

plovnim putevima je mali, s obzirom 

na nedostatak pretovarne mehanizacije 

i nemogućnost nakupljanja dovoljnih 

količina roba za kapacitete brodova. Rečne 

luke u kojima je moguć pretovar kontejnera 

u Srbiji su Luka Beograd, Luka Dunav 

Pančevo i Luka Novi Sad. 

Kvalitetan i efikasan železnički transport 

u Srbiji biće nosilac razvoja intermodalnog 

transporta. Protokol o saradnji 

na izgradnji intermodalnog terminala sa 

logističkim centrom zaključen je 9. juna 

2015. godine između Repubike Srbije - Ministarstvo 

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 

Grada Beograd i Direkcije za 

građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda. 

Skupština grada Beograda je 23.6.2015. 

godine usvojila Plan detaljne regulacije 

za intermodalni terminal i logistički centar 

Batajnica, sa ciljem smanjenja finalne 

cene proizvoda kroz smanjenje cene transportne 

usluge, povećanja kvaliteta usluge 

i unapređenja životne sredine kroz optimizacije 

različitih vidova transporta. 

Roba na putu do krajnjeg korisnika 

usmerava se na logističke centre-intermodalne 

terminale, koji predstavljaju mesta 

ukrštanja tokova robe i saobraćajne infrastrukture, 

a u Batajnici je predviđeno ukrštanje 

drumskog i železničkog saobraćaja 

za transport kontejnera. 

„Međunarodna unija drumskih transportera 

IRU radi Studiju o razvoju intermodalnog 

transporta u BSEC regionu pomoću 

TIR sistema kao primer dobre prakse 

i s tim u vezi u Privrednoj komori Srbije 

organizovani su sastanci javnog i privatnog 

sektora iz oblasti železnice“, kaže Dubljevićeva. 

Vodeni saobraćaj 

Republika Srbija raspolaže sa 959 km 

unutrašnjih plovnih puteva sa međunarodnim 

statusom (588 km reke Dunav, 207 

km reke Save i 164 km reke Tise). Na ovoj 

plovidbenoj mreži, koja sa kanalskim sistemom 

Dunav-Tisa-Dunav i plovnim delovima 

Tamiša i Begeja prelazi 1.500 km, pretovar 

se obavlja u 12 luka i pristaništa. Kroz 

proces privatizacije nisu prošle i sada su u 

većinskom državnom vlasništvu samo dve 

luke - Novi Sad i Prahovo. 

U 2015. godini, prema podacima Republičkog 

zavoda za statistiku, na unutrašnjim 

plovnim putevima Republike Srbije 

prevezeno je 1.443.000 tona robe, što bi u 

odnosu na prevezenih 2.010.000 tona bio 

pad za oko 40%. Ipak, ako se kao podatak 

uzme transportni rad, koji kalkuliše i dužinu 

transporta, 2015. godine je zabeležen 

rast za nešto preko 13% (858 mil. tkm 2015. 

u odnosu na 758 mil. tkm 2014. godine). 

Ovo se objašnjava dužim relacijama transporta 

u 2015. godini i dužim periodom niskog 

vodostaja. 

Transport robe unutrašnjim plovnim putevima 

obavlja se sa preko 300 plovnih objekata 

oko 100 pravnih i fizičkih lica, upisanih 

u Upisnik brodova, koji vodi Uprava za utvrđivanje 

sposobnosti brodova za plovidbu. 

Putnički saobraćaj na mreži unutražnjih 

plovnih puteva obavlja se na tri postojeća 

putnička pristaništa: Novi Sad, Beograd i 

Donji Milanovac. Sav putnički saobraćaj 

odvija se u okviru turističke ponude agencija. 

Sem lokalnih tura, koje se organizuju 

u pojedinim lokalnim samoupravama, najveći 

deo čine strani turisti čiji je broj u konstantnom 

porastu. 

Prema Strategiji razvoja vodnog saobraćaja 

Republike Srbije od 2015. do 2025. godine, 

planiran je porast u opsegu od 7 do 


9% godišnje, a potencijal za razvoj putničkih 

pristaništa prepoznat je u 16 opština, i 

to na Dunavu, Savi i Tisi. 

U okviru Privredne komore Srbije, privredni 

subjekti iz oblasti vodnog saobraćaja 

zastupaju svoje interese i stavove kroz 

rad u Grupaciji za rečno brodarstvo i Grupaciji 

za luke i pristaništa. 

„Uz aktivnu podršku predsednika PKS 

Marka Čadeža, prihvaćene su inicijative 

PKS od strane resornog ministarstva - sektora 

za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe 

za izmenu i dopunu niza podzakonskih 

akata, i zajedničkim zalaganjem ide se 

u pravcu stvaranja pozitivnog ambijenta u 

skladu sa evropskim razvojem rečnog saobraćaja 

i luka, kao i nacionalnih interesa u 

oblasti rečne privrede“, ističe Dubljevićeva. 

Saobraćajna 

infrastruktura 

Putevi 

4.794 km puteva prvog reda 

10.341 km puteva drugog reda 

29.271 km opštinskih puteva 

Unutrašnji plovni putevi i luke 

959 km međunarodnih plovnih 

puteva 

588 km Dunav 

207 km Sava 

164 km Tisa 

Oko 550 km za domaći saobraćaj 

(kanalski sistem Dunav-Tisa-Dunav, 

Tamiš, Begej) 

12 luka i pristaništa 

Železnička infrastruktura 

546 železničkih stanica 

3.819 km pruga, od čega 

283 km dvokolosečnih 

1.279 km elektrificirano 

Vazdušni saobraćaj 

2 međunarodna aerodroma – 

Aerodrom ‘’ Nikola Tesla’’ Beograd 

i JP ‘’Aerodrom Niš’’ 

22 aerodroma sa dozvolom za 

korišćenje 

5 aerodroma sa saglasnošću za 

korišćenje 

10 letilišta sa dozvolom za 

korišćenje 

3 heliodroma sa saglasnošću za 

korišćenje 

Drumski saobraćaj 

Drumski saobraćaj je dominantan vid 

prevoza putnika i robe. Iako zvanična statistika 

stavlja ovaj vid prevoza na drugo 

mesto po učešću u ukupnom obimu prevoza, 

kada se izuzmu tranzitna kretanja 

železnicom i uključi distribucija robe, učešće 

drumskog prevoza se procenjuje na oko 

70-80%, dok je u prevozu putnika učešće 

drumskog veće od 80%, ako se u statistiku 

uključe javni gradski i prigradski prevoz 

putnika. 

Jedna od osnovnih karakteristika drumskog 

saobraćaja koja ga čini atraktivnim, 

bez obzira na visoku cenu i druge negativne 

osobine, jeste fleksibilnost, odnosno 

mogućnost prevoza robe i putnika „od vrata 

do vrata“. Ostali vidovi transporta su vezani 

za stanice, luke i aerodrome, gde većina 

robe i putnika od terminala do krajnjih 

odredišta stiže drumskim saobraćajem. 

Ukupnu komercijalnu drumsku flotu 

Srbije čini 190.968 teretnih vozila i 9.045 

autobusa. Među teretnim vozilima dominiraju 

ona koja obavljaju prevoz za sopstvene 

potrebe, gde je veliki broj dostavnih 

i manjih teretnih vozila. Teška teretna 

vozila dominiraju u javnom prevozu stvari, 

posebno međunarodnom. 

U prevozu putnika veći broj autobusa 

učestvuje u javnom gradskom i prigradskom 

prevozu putnika, dok međumesni 

i međunarodni prevoz putnika karakteriše 

upotreba najkvalitetnijijh i savremenih 

autobusa. 

Domaći drumski saobraćaj 

Domaći prevoz putnika regulisan je i 

obavlja se u segmentu javnog gradskog i 

prigradskog prevoza, javnog linijskog međumesnog 

prevoza putnika, vanlinijskog 

i ugovorenog prevoza, kao što su prevoz 

radnika, turističke ture, prevoz učenika, 

ekskurzije... 

Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju 

Privredna komora Srbije je ovlašćena 

da utvrđuje Opšte uslove poslovanja autobuskih 

stanica, propisuje kategorizaciju 

autobuskih stanica u Srbiji, utvrđuje Opšte 

uslove prevoza u međumesnom drumskom 

prevozu putnika, vrši usaglašavanje 

redova vožnje u međumesnom drumskom 

prevozu putnika i utvrđuje Daljinar za međumesni 

saobraćaj. 

Opštim uslovima prevoza u međumesnom 

drumskom prevozu putnika propisani 

su procedura i uslovi usaglašavanja 

redova vožnje u međumesnom drumskom 

prevozu putnika. U poslednjem registracionom 

periodu za 2016-2017. godinu 

zahteve za usaglašavanje novih redova 

vožnje podnela su 134 prevoznika za uspostavljanje 

1.162 linije sa 4.784 polaska. 

Od strane Ministarstva građevinarstva, 

saobraćaja i infrastrukture za 2016-2017. 

godinu ukupno je registrovano i overeno 

2.715 redova vožnje po zahtevu 168 prevoznika. 

Postupak usaglašavanja sprovodi 

Komisija za međumesni prevoz koju je 

odbrazovao upravni odbor Privredne komore 

Srbije. Novi Zakona o prevozu putnika 

u drumskom saobraćaju stupio je na 

snagu 12.8.2015. godine, a puna primena 

će biti od februara 2017. godine. Privredna 

društva drumskog putničkog saobraćaja 

radom u Grupaciji za prevoz putnika u 

drumskom saobraćaju i autobuske stanice 

i radnim grupama direktno utiču na uređenje 

poslovnog ambijenta u Srbiji. 

„Tako su nadležno ministarstvo i i PKS 

obrazovali odgovarajuće grupe sa zadatkom 

da izrade podzakonske akte u skladu 

sa novim Zakonom o prevozu putnika 

u drumaskom saobraćaju, i to: Radnu grupu 

Ministarstva građevinarstva, saobraćaja 


Tema broja 

i infrastrukture za izradu Nacrta zakona o 

prevozu putnika u drumskom saobraćaju i 

podzakonskih akata, Komisiju PKS za izradu 

Opštih uslova poslovanja autobuskih 

stanica i Akta o kategorizaciji autobuskih 

stanica, Komisiju PKS za međumesni prevoz 

i Komisiju PKS za Daljinar“, objašnjava 

Milica Dubljević. 

Takođe, učešćem u radu Radne grupe 

za suzbijanje sive ekonomije u oblasti prevoza 

u drumskom saobraćaju koju je rešenjem 

obrazovao ministar Ministarstva 

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, 

kao i Stručnog tima za prevoz putnika i 

robe u drumskom, vodnom i železničkom 

saobraćaju predložene su mere za suzbijanje 

sive ekonomije u drumskom saobraćaju. 

U domaćem prevozu tereta dominiraju 

mikro-preduzeća i autoprevozničke 

radnje koji obavljaju javni tj. uslužni prevoz, 

kao i veliki broj vozila kojima se obavlja 

prevoz za sopstvene potrebe, odnosno 

vozila u vlasništvu proizvođača, trgovačkih 

lanaca, uvoznika i distributera, kojima 

se roba uglavnom prevozi između skladišta 

i od skladišta do maloprodajnih objekata. 


Drumski saobraćaj – 

domaći javni međumesni 

linijski prevoz putnika 

168 

prevoznika za period 

2016-2017. godine 

127 

autobuskih stanica i preko 

5.200 stajališta 

10.200 

polazaka 

Međunarodni drumski 

prevoz putnika 

334 

prevoznika za linijski i vanlinijski 

prevoz putnika 

505 

linijskih dozvola (broj redovnih 

međunarodnih linija) 

104 

prevoznika u linijskom prevozu 

9.240 

vanlinijskih dozvola 

Međunarodni drumski saobraćaj 

Prevoz stvari i putnika u međunarodnom 

drumskom saobraćaju obavlja se na 

osnovu bilateralnih i multilateralnih sporazuma 

sa drugim državama i to uglavnom 

u režimu dozvola. Prevoz putnika u međunarodnom 

drumskom saobraćaju obavlja 

se kao redovan linijski prevoz, vanlinijski i 

povremeni prevoz putnika. 

Linijski prevoz karakteriše princip reciprociteta, 

gde je za registrovanje i dobijanje 

linijske dozvole neophodno postojanje 

kooperanata iz dve zemlje – jednu liniju 

po pravilu održavaju dva prevoznika iz 

dve zemlje. 

Vanlinijski prevoz putnika karakterističan 

je za turističke ture i najčešće se obavlja 

u režimu dozvola za vanlinijski prevoz putnika 

koje se na osnovu bilateralnih sporazuma 

razmenjuju između dve zemlje. 

Za međunarodni drumski prevoz stvari 

registrovano je preko 1.300 transportnih 

kompanija koje u svojim voznim parkovima 

imaju više od 11.000 teretnih vozila. U 

teretnoj floti Srbije dominiraju vozila evro 

5 i evro 3 kategorije, uz trend rasta učešća 

vozila evro 6 kategorije, što Srbiju svrstava 

u red zemalja sa vrlo kvalitetnim voznim 

parkom u međunarodnom transportu. 

Najkvalitetnija vozila čine više od polovine 

flote - srpski prevoznici u svojim voznim 

parkovima registrovanim za međunarodni 

prevoz stvari poseduju 1.471 teretno 

vozilo kategorije „evro 6 bezbedno“ 

i 5.909 teretnih vozila kategorije „evro 5 

bezbedno“. 

Postoji više dozvola za međunarodni 

prevoz stvari, ali je osnovni princip da 

teretno vozilo registrovano u jednoj zemlji 

ne može pristupiti ni teritoriji ni tržištu 

druge zemlje ukoliko se u vozilu ne nalazi 

odgovarajuća dozvola. Srbija je sa određenim 

zemljama uspela da dogovori potpuno 

ili delimično ukidanje režima dozvola, 

odnosno potpunu ili delimičnu liberalizaciju 

prevoza tereta u drumskom saobraćaju. 

Na osnovu bilateralnih sporazuma, Srbija 

na bazi reciprociteta razmenjuje više od 

280.000 pojedinačnih i 270 godišnjih dozvola 

različitih vrsta. 

Nasuprot zemljama sa kojima je postignuta 

potpuna ili delimična liberalizacija 

(Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, 

Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Bugarska, 

Slovačka, Letonija, Estonija, itd), postoje 

i zemlje čiji broj dozvola ne zadovoljava 

potrebe naših prevoznika, među kojima 

prednjače Italija, Austrija, Češka i Rusija. 

Povećanje broja dozvola ili liberalizacija 

mogući su samo na sastancima mešovitih 

komisija između delegacija dve zemlje, 

koji se najčešće održavaju jednom godišnje 

ili ređe. 

„Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja 

i infrastrukture upravo je zakazalo sastanke 

mešovitih komisija za drumski saobraćaj 

sa Italijom u drugoj polovini septembra 

i Austrijom u oktobru, od kojih se 

očekuje relaksacija drumskog prevoza tereta 

ka ovim destinacijama. Jedan od alata 

olakšavanja međunarodnog drumskog 

prevoza tereta jesu tzv. CEMT dozvole zasnovane 

na multilateralnom sporazumu 

CEMT (nekadašnja Evropska konferencija 

ministara transporta, današnji ITF – međunarodni 

transportni forum) kojima je moguće 

obavljati prevoz na teritorijama svih 

zemalja potpisnica CEMT uz izvesna ograničenja 

pristupu teritorijama Austrije, Italije, 

Grčke, Mađarske i Rusije“, kaže Milica 

Dubljević. 

Srbija je svoju baznu kvotu za obračun 

konačnog broja dozvola opredelila za vozila 

kategorije evro 5 ili bolja, tako da raspolaže 

sa ukupno 1.810 CEMT dozvola. 

S obzirom na to da broj dozvola ne zadovoljava 

potrebe, sve dozvole domaćim 

prevoznicima raspodeljuje nadležno ministarstvo 

na osnovu Uredbe o raspodeli stranih 

dozvola za međunarodni javni prevoz 

stvari domaćim prevoznicima, uz upotrebu 

softverskih alata i baza podataka za izra-

čunavanje kriterijuma raspodele kako bi se 

postigla što pravednija raspodela. 

TIR konvencija i TIR karnet 

Udruženje za saobraćaj PKS je partner 

privrede i carine kao izdavačko-garantna 

asocijacija i izdaje TIR karnete. TIR sistem je 

međunarodni carinski sistem, koji u skladu 

sa TIR konvencijom olakšava trgovinu i transport, 

podstiče ekonomski rast i efikasno štiti 

naplatu carinskih dažbina i poreza svih zemalja 

kroz koje se transport robe obavlja. 

Međunarodni prevoz robe, do uvođenja 

TIR sistema, bio je značajno usporavan na 

svim graničnim prelazima, imajući u vidu 

da je svaka ulazna carinarnica na putnom 

pravcu sprovodila nacionalne propise svoje 

zemlje što je podrazumevalo podnošenje 

raznolike dokumentacije i visokih garancija. 

Međunarodna unija drumskih transportera 

IRU aktivirala je TIR sistem još 

davne 1940. godine u Evropi, koji nastavlja 

dalje da se širi, nadgledan od strane 

Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija 

(UNECE), uz stalnu ekspanziju, i danas 

broji 70 ugovornih članica iz Evrope, 

Evroazije, Afrike, Azije i Bliskog istoka. 

O njegovom značaju i efikasnosti govori 

činjenica da je od jula meseca ove godine 

Kina pristupila TIR konvenciji kao 70. 

ugovorna članica. 

Cilj PKS je da omogući rast privrede u zemlji 

i prisustvo na novim tržištima. Aktiviranjem 

TIR sistema na carinskoj teritoriji Srbije 

olakšani su trgovina i pristup drugim tržištima, 

otvorene su nove destinacije, smanjeni 

su troškovi transporta i omogućen je 

brži protok robe na graničnim prelazima. 

„Poslednjih godina u korišćenju TIR sistema 

poseban akcenat je na bezbednosti 

i kompjuterizaciji, pa je s tim u vezi IRU 

usavršila aplikaciju TIR-EPD, koja služi za 

elektronsku pre-najavu TIR karneta. U proteklom 

periodu uloženi su značajni napori 

od strane naše Uprave carina, IRU i Udruženja 

za saobraćaj kako bi se Srbija uključila u 

napredne tehnologije kompjuterizacija TIR 

tranzita, a koliki je značaj za naše prevoznike 

koji su prepoznali prednosti najbolje govori 

podatak da su srpski prevoznici godinama 

bili na prvom mestu po slanju TIR- 

EPD podataka, procentualno po broju korišćenih 

TIR karneta. Implementacija TIR- 

EPD aplikacije, pored podizanja bezbednosti 

garantnog lanca za carinske administracije, 

pomogla je skraćenjem vremena i povećanjem 

nivoa usluge, a broj karneta koji 

su u potraživanju zbog nepropisnog korišćenja 

smanjen je na 0,003 %“, pojašnjava 

naša sagovornica. 

Prijem u TIR sistem je proces koji se odvija 

u dve faze, po striktno propisanoj proceduri 

od strane IRU, UNECE, Srpske uprave 

carina i PKS-Udruženja za Saobraćaj. 

Kako bi TIR sistem opstao na tržištu 

Evrope i nastavio svoju ekspanziju ka novim 

destinacijama, izvršena je celokupna 

izmena pristupa tipovima TIR karneta i 

obračunu osiguranja TIR karneta, što je rezultiralo 

povećanjem nivoa bezbednosti, 

ali i značajno nižom cenom karneta. 

Garancija za plaćanje carina i carinskih 

dažbina po jednom TIR karnetu od 

1.7.2016. godine iznosi 100.000 evra. 

„Privredna komora Srbije je, kao aktivna 

članica IRU, izašla u susret privrednicima 

i omogućila im da po povoljnijim 

uslovima kada su u pitanju garancije prevoze 

svoju robu, posebno za tržište carinske 

unije Rusije, Belorusije i Kazakstana, 

kao i za pravac ka Turskoj. U Srbiji je trenutno 

261 međunarodni prevoznik aktivan 

u TIR sistemu. U toku ove godine od 

strane IRU-a izdato je ukupno 824.750 

TIR karneta i računa se da je oko 10.000 

TIR karneta u opticaju dnevno, što je pokriveno 

garancijom od oko milijarde USD 

na dnevnom nivou. Srpskim prevoznicima 

u 2015. godini izdato je 19.686 karneta, 

a u prvih sedam meseci tekuće godine 

10.229 karneta. U narednom periodu 

očekuje se porast korišćenja TIR karneta, 

nakon implementacija nižih cena TIR 

karneta sa višom garancijom“, napominje 

Milica Dubljević. 

Vazdušni saobraćaj 

Na Aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd 

u 2015. godini prevezeno je više od 4,77 miliona 

putnika. To je povećanje od 3% u odnosu 

na parametre iz 2014. Takođe je prevezeno 

oko 13.067 tona robe i 1.772 tone 

pošte, što predstavlja povećanje od izuzetnih 

25%, odnosno 43% u odnosu na 

2014. god. 

U januaru 2016. godine prevezeno je 

1.100 tona robe i pošte, čime je ostvaren 

rast od 33% u odnosu na isti period 2015. 

godine. Broj tranzitnih putnika u 2015. je 

povećan za čak 52% u odnosu na 2014. godinu. 

Usluge beogradskog aerodroma tokom 

2015. godine u proseku je koristilo 13.085 

putnika dnevno ili 545 putnika na sat, odnosno 

devet putnika u minutu. 

„Na beogradskom aerodromu `Nikola 

Tesla` zabeležen je istorijski rekord u broju 

putnika u jednom mesecu! U julu ove godine 

opsluženo je 589.159 putnika, čime je 

za 3% nadmašen prethodni rekord iz avgusta 

2015. godine, kada je bilo 574.654 putnika. 

Od početka 2016. godine aerodrom je 

opslužio više od 2,7 miliona putnika. Prošle 

godine na Aerodromu `Nikola Tesla` zabeleženo 

je više od 4,7 miliona putnika, a 

do kraja ove godine očekuje se i 5-milioniti 

putnik“, kaže Milica Dubljević. 

Što se tiče kargo prevoza, robni terminal 

za domaći i međunarodni saobraćaj Aerodroma 

“Nikola Tesla” Beograd poseduje 

skladišni prostor kapaciteta 5.500 m 2 i 

aneks od 2.500 m 2 za smeštaj operativnih 

službi. 

J.P. “Aerodrom Niš” je u 2015. godini 

opslužio je 36.258 putnika i 553.537 kilograma 

robe. 

Nakon potpisivanja Sporazuma o 

vazdušnom saobraćaju između Vlade Srbije 

i Vlade SAD 29. maja 2015, iz Srbije je 

u junu ove godine prema SAD, posle 25 godina, 

poleteo prvi direktan let za Njujork. 

Uvođenje ove linije je od strateškog značaja 

za zemlju, kako za putnički tako i za kargo 

saobraćaj, jer je to jedina direktna linija 

za SAD u regionu, koja će privući ne samo 

putnike i robu iz Srbije, već i iz okolnih zemalja. 

U skladu sa dolaskom stranih investitora 

i otvaranjem novih fabrika u Srbiji sve 

više se javlja potreba za korišćenjem ,,aerodroma 

koji se ne koriste za međunarodni 

javni avio-prevoz’’ tj. strani investitori i 

njihovi poslovni saradnici iskazuju potrebu 

da sa svojim sopstvenim vazduhoplovom 

slete na aerodrom koji je najbliži njihovoj 

željenoj destinaciji. Kada se tome dodaju 

lovački i ribolovački turizam i sportske 

manifestacije, jasan je potencijal ‘’malih’’ 

aerodroma. 

U Privrednoj komori Srbije 23.3.2015. 

godine osnovana je Grupacija za vazdušni 

saobraćaj, u okviru koje je prepoznata potreba 

i osnovana Sekcija aerodroma koji se 

ne koriste za međunarodni javni avio-prevoz. 

Grupacija je aktivno učestvovala na 

javnim raspravama zakonske regulative 

iz oblasti vazdušnog saobraćaja. U radu 

grupacije i sekcije zaključeno je da postoje 

mnogobrojni problemi sa kojima se suočavaju 

postojeći aero-klubovi i aerodromi 

koji se ne koriste za međunarodni javni 

prevoz i s tim u vezi pokrenuta je inicijativa 

da se u narednom periodu, zajedno 

sa resornim ministarstvom, iznađu svrsishodna 

rešenja. 

ATA KARNET - PASOŠ ZA ROBU, 

ŠTEDI VREME I NOVAC 

U okviru Udruženja za saobraćaj realizuje 

se dosta javnih ovlašćenja. Tako udru- 


Tema broja 

ženje pruža jednu veoma interesantnu i 

jako korisnu uslugu za privredu. To je izdavanje 

ATA karneta. 

Milica Dubljević objašnjava šta je zapravo 

ATA karnet. 

„ATA karnet je jednostavan međunarodni 

carinski dokument za privremeni 

izvoz robe. U svetu je to sinonim za `pasoš 

za robu`. Ovaj dokument višestruko smanjuje 

novčane i vremenske troškove, kako 

samim korisnicima karneta, tako i carini. 

Izdavanje i primena ATA karneta funkcioniše 

u skladu sa međunarodnim carinskim 

konvencijama (ATA konvencija i Istanbulska 

konvencija), a u okviru Svetske carinske 

organizacije (WCO). Sistemom upravlja 

Svetski odbor za ATA karnete (WA- 

TAC-ICC), sa sedištem u Parizu, u kooperaciji 

sa Svetskom carinskom organizacijom 

(WCO)“, kaže naša sagovornica. 

Privremeni izvoz pod ATA karnetom 

podrazumeva da će sva roba koja je privremeno 

izvezena biti vraćena u nepromenjenom 

stanju u propisanom roku. 

U proteklih 50 godina postojanja, sistem 

karneta se proširio od nekoliko zapadnoevropskih 

zemalja i danas pokriva 

najveći broj industrijalizovanog sveta i sve 

veći broj novih ekonomija. U 2015. godini 

izdato je oko 180.000 karneta širom sveta, 

a vrednost robe obuhvaćena njima je bila 

blizu 21 milijarde dolara. 

ATA karnet u Srbiji 

PKS je, uvidevši od kakvog značaja bi 

ovaj carinski dokument bio za srpsku privredu, 

a naročito za mala preduzeća koja 

se tek probijaju i traže plasman svoje robe 

na inostrano tržište, pokrenula višemesečne 

pregovore sa Upravom carina Republike 

Srbije i Svetskom federacijom komora 

(ICC WCF). 

Tako je Srbija preko Privredne komore 

Srbije postala član ATA sistema 1. novembra 

2004. godine. Počelo se sa skromnih 20 

karneta 2004, a stiglo se do 3.722 karneta u 

2015, po čemu je Srbija trenutno na 11. poziciju 

u svetu po broju izdatih ATA karneta 

godišnje, od ukupno 76 članica ATA sistema. 

U protekloj godini, preko ATA karneta 

je iz Srbije privremeno izvezena roba u 

vrednosti od skoro 4,3 milijarde dinara. Minimalna 

vrednost robe u 2015. po jednom 

ATA karnetu iznosila je 1.200,00 dinara, a 

maksimalna čak 184.470.264,00 dinara. Srbija 

svake godine beleži rast u broju izdatih 

ATA karneta za oko 10%, što je pokazatelj 

da privreda prepoznaje olakšice koje pruža 

ovaj dokument. 


Bezbednost saobraćaja 

U 2015. godini broj 

saobraćajnih nezgoda: 

551 

sa poginulim licima 

13.087 

sa povređenim licima 

Broj nastradalih lica 

u 2015. godini: 

601 

poginulo 

3.446 

teže povređenih 

15.862 

lakše povređena 

ATA karneti se izdaju fizičkim i pravim 

licima. Fizička lica moraju biti državljani 

Republike Srbije, a pravna lica moraju 

biti registrovana u Republici Srbiji. Navedena 

roba mora biti u vlasništvu podnosioca 

zahteva za ATA karnet i moraju se navesti 

realne vrednosti robe. Kada se karnet 

izda, prilikom prvog putovanja, sva roba 

navedena u karnetu mora biti fizički prisutna 

na srpskoj granici. Carinik proverava 

robu i nakon toga svojim pečatom i potpisom 

otvara ATA karnet na prednjoj korici. 

Dalja procedura se odvija tako što na 

svakom graničnom prelazu carinik popunjava 

nosiocu karneta njegov primerak koji 

ostaje u karnetu, a za sebe otcepljuje svoj 

primerak iz karneta. Najvažnije za nosioca 

karneta je da ne pređe granicu bez carinskog 

pečata. 

Vrsta robe 

ATA karnet se koristi za svu robu namenjenu 

ličnoj ili profesionalnoj upotrebi, 

prezentaciji, demonstraciji, uključujući trgovačke 

uzorke, stručnu i naučnu opremu, 

sajamske eksponate, izložbene predmete 

i sl. Uz pomoć ATA karneta, u stranu 

zemlju privremeno se uvozi uobičajena 

roba, kao što su: tehnička oprema, alati, 

kamere i rasveta, video i scenska oprema, 

uzorci odeće i obuće, umetnička dela, 

industrijske i poljoprivredne mašine, merni 

instrumenti, životinje za prikazivanje 

na izložbama i takmičenjima, muzički instrumenti, 

pozorišna scenografija, sportski 

rekviziti… 

ATA karnet se ne izdaje za potrošnu 

robu, kao što su hrana i piće, robu namenjenu 

preradi, obradi ili doradi, kao i reklamni 

materijal koji će biti podeljen na 

sajmovima ili izložbama na teritoriji privremenog 

uvoza, a i za opremu koja treba 

da se koristi za industrijsku proizvodnju 

ili pakovanje robe ili za eksploataciju 

prirodnih izvora, za izgradnju, opravku ili 

održavanje zgrada, za uklanjanje zemlje i 

slične radove. 

Prednosti ATA karneta su to što karnet 

važi godinu dana od momenta izdavanja, 

potom raznovrsnost robe, to što vrednost 

robe po ATA karnetu nije ograničena, što je 

višestruko jeftiniji od klasičnih garantnih 

dokumenta za privremeni izvoz, što štedi 

vreme jer se sve se završava na jednom mestu 

- u Privrednoj komori Srbije, kao i brži 

prelazak preko granice. 

Kolike su prednosti ATA karneta možda 

najbolje govori iskustvo mnogobrojnih 

preduzeća, pa i našeg poznatog pozorišta 

Bitef teatra:

Promet kontejnera u Srbiji procenjuje se 

na nešto više od 50.000 godišnje. Glavni 

pravci kretanja kontejnera ka Srbiji su iz 

pomorskih luka Rijeke, Kopra, Konstance, 

Soluna, Bara, Ploča i Pireja 

„ATA karnet je jedno od najvećih dostignuća 

demokratskih promena u Srbiji. Bitef 

teatar često izvodi pozorišne predstave 

van zemlje. Za potrebe izvođenja predstava 

uvek se moraju nositi pozorišni dekor 

i kostimi. Ranije smo procedure privremenog 

izvoza radili sa špediterskim kućama, 

a sada to završavamo na lak i jednostavan 

način u Privrednoj komori Srbije preko 

ATA karneta. Razlozi njegovog korišćenja 

su brojni: skraćena procedura na jedan 

dan, preglednost obrazaca, jednostavnost 

popunjavanja, pojednostavljena procedura 

za plaćanje i da ne zaboravimo ljubaznost 

i predusretljivost zaposlenih.” 

Specifični transporti - transport 

opasnog tereta 

Jedna od najspecifičnijih vrsta transporta 

je transport opasnih tereta. Zbog potencijalno 

velikog rizika koji nosi sa sobom, 

ovaj vid transporta je morao biti posebno 

zakonski uređen. U zakonodavstvu Republike 

Srbije je do 2010. postojao jedan vakuum 

u kom zakonska i podzakonska akta 

nisu bila usklađena sa propisima i direktivama 

EU vezano za ovu oblast. Donošenjem 

Zakona o transportu opasnog tereta 

(“Sl. glasnik RS” 88/2010) stekli su se uslovi 

za sistematsko uređenje ove oblasti. 

U skladu sa zakonom formirana je Uprava 

za transport opasnog tereta (UTOT), čiji 

je primarni cilj povećanje bezbednosti i sigurnosti 

u oblasti transporta opasnog tereta 

kroz sprovođenje Zakona o transportu 

opasnog tereta u skladu sa propisanim međunarodnim 

ugovorima i podzakonskim 

propisima. U proteklom periodu UTOT je 

doneo niz neophodnih podzakonskih akata 

– pravilnika i uredbi kojima je bliže regulisana 

ovu oblast. 

Jedna od najvažnijih novina u primeni 

ovog zakona je uvođenje zvanja savetnik 

za bezbednost transporta opasnog tereta, 

gde su preduzeća koja se bave ovom 

vrstom transporta u obavezi da imaju bar 

jednog savetnika za bezbednost. 

U transportu opasnog tereta u Srbiji najzastupljenije 

robe su goriva, boje i lakovi, 

amonijak, hlor, veštačka đubriva, eksplozivi, 

kiseline i bitumen. 

Specijalni transport – vangabaritni 

Specijalni transport tereta koji po svojim 

dimenzijama ili težini prevazilazi dozvoljene 

vrednosti, tzv. vangabaritni transport 

predstavlja poseban segment transportne 

industrije. 

Osim što iziskuje visoke investicije u 

transportna sredstva kojima je moguće 

obaviti prevoz teškog ili velikog komadnog 

tereta, za realizaciju ove vrste prevoza 

neophodni su izuzetno obučeni i vešti 

kadrovi. Pripreme ovakvih prevoza 

su dugotrajne i ništa se ne sme prepustiti 

slučaju. 

„Primeri tereta koji se javljaju su: trafo-stanice, 

delovi ili čitavi generatori u 

elektro-energetici, delovi cevovoda ili delovi 

energetskih postrojenja, u građevinarstvu 

gotovi betonski elementi, stubovi. 

Kako su korisnici ovih transportnih usluga 

uglavnom sistemi od strateškog nacionalnog 

značaja, kvalitet i pouzdanost transportnih 

usluga su od velike važnosti“, pojašnjava 

Nebojša Jevtić, rukovodilac Centra 

za stručno osposobljavanje u transportu 

PKS. 

S druge strane, s obzirom na to da su prilikom 

ovakvih transporta osovinska opterećenja 

koje trpe putevi izuzetno velika i 

moguća su oštećenja kolovoza, za svaki 

ovakav prevoz neophodno je pribavljanje 

posebne dozvole koju izdaje JP “Putevi Srbije”, 

uz saglasnost Ministarstva građevinarstva, 

saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva 

unutrašnjih poslova. Takse koje 

prevoznik mora platiti su visoke i zavise od 

karakteristika svakog pojedinačnog prevoza, 

odnosno težine i dimenzija i neretko zahtevaju 

pratnju policije. 

Broj prevoznika koji je specijalizovan za 

ovu vrstu prevoza je veomo mali, usled neophodnih 

vrlo specifičnih znanja, velikih 

finansijskih zahteva i malog tržišta. Takođe, 

pristup stranim tržištima za ove prevoznike 

je veoma ograničen jer se ovi prevozi 

često vrše samo na kraćim relacijama, kada 

se praktično radi o kabotaži (prevoz stranog 

prevoznika unutar druge zemlje) koja 

uglavnom nije dozvoljena. 

Transport robe pod 

kontrolisanom temperaturom 

Transport robe pod kontrolisanom temperaturom 

u najvećem broju slučajeva podrazumeva 

transport lako kvarljivih namirnica 

i lekova. Uglavnom su to meso, proizvodi 

od mesa i mesne prerađevine, mleko 

i mlečni proizvodi, sveže voće i povrće. 

Ova vrsta robe prevozi se specijalnim 

teretnim vozilima - hladnjačama ili specijalnim 

termoizolovanim cisternama kojima 

se najčešće prevozi pothlađeno voće – 

maline i višnje. 

Uslovi za vozila u drumskom saobraćaju 

kojima se prevoze ove vrste robe definisani 

su ATP sporazumom koji je Srbija ratifikovala. 

Ovaj sporazum definiše karakteristike 

vozila i nadgradnje koje moraju 

zadovoljavati ne samo u proizvodnji, već i 

tokom eksploatacije, kako bi se obezbedilo 

da roba bude isporučena u istom stanju 

u kojem je i utovarena. 

Imperativ u ovoj vrsti prevoza je brzina, 

odnosno što kraće vreme nepotrebnog 

zadržavanja vozila, gde su transporteri 

uslovljeni veoma kratkim vremenom 

isporuke. Vreme isporuke ovakve robe 

je posebno karakteristično za distribuciju, 

odnosno prevoz od centralnog skladišta 

do maloprodajnih objekata, gde se rokovi 

isporuke mere satima. Karakterističan 

primer je distribucija lekova, gde je 

standardni rok isporuke dva sata od momenta 

poručivanja robe, što uz neophodnu 

pripremu i administrativne aktivnosti 

ostavlja prevozniku jako kratko vreme za 

transport. 

Prevoz živih životinja 

Prevoz živih životinja obavlja se vozilima 

sa specijalnom nadgradnjom koja se razlikuje 

u zavisnosti od toga koje životinje 

se transportuju. Ova vozila moraju obezbediti 

higijenske i druge uslove kako životinje 

u toku prevoza ne bi izgubile na težini i 

kvalitetu usled psihičkog i fizičkog stresa. 

Neki od uslova su da otvori za ventilaciju 

moraju biti tačno određene veličine i postavljeni 

na određenoj visini za svaku vrstu 

životinja, da mora biti obezbeđena mogućnost 

pojenja, hranjenja i osvetljavanja, broj 

životinja u vozilu je ograničen, kao i vreme 

njihove vožnje. Ova vrsta prevoza se realizuje 

uglavnom u domaćem saobraćaju, s 


Tema broja 

obzirom na to da trgovina živim životinjama 

ima dosta ograničenja. 

Trendovi u razvoju saobraćajne 

infrastrukture 

Iako dugi niz godina saobraćajna infrastruktura 

Srbije i dela regiona nije razmatrana 

u okvirima saobraćajnih politika 

Evropske unije, poslednjih godina je na 

tom planu ostvaren značajan napredak. Na 

prvom mestu je uvrštavanje osnovne saobraćajne 

mreže Srbije u revidirane smernice 

razvoja TEN-T mreže EU (TEN-T = TransEuropean 

Network – Transport). Ova integracija 

je izvršena tokom 2014. godine kroz 

sveobuhvatnu SEETO transportnu mrežu 

(SEETO – South East Europe Transport Observatory, 

tj. Transportni sekretarijat JIE). 

Kao rezulat posvećenosti svih šest zemalja 

zapadnog balkana (WB6) za unapređenjem 

saobraćaja kroz Berlinski proces i 

samite premijera WB6 i koordiniranih aktivnosti 

kroz SEETO, transportna mreža 

Srbije uključena je u osnovnu transportnu 

mrežu EU preko tri TEN-T koridora. 

Orient/East-Med koridor, koji se najdužim 

delom podudara sa nekadašnjim Panevropskim 

koridorom 10 uz dodatke delova 

nekadašnjih koridora 4 i 8. Ovaj koridor 

povezuje nemačke luke na Severnom moru 

sa jugom Grčke i Bugarske. U delu kroz Srbiju 

proteže se od mađarske do makedonske 

granice, sa krakom od Beograda ka Jadranskom 

moru. 

Drugi je Danube-Rhine koridor, koji se u 

delu kroz Srbiju podudara sa nekadašnjim 

Panevropskim koridorom 7, odnosno tokom 

reke Dunav. 

Treći koridor čija glavna osa ne prolazi 

teritorijom Srbije ali igra značajnu ulogu 

u čitavom regionu zbog svoje dužine jeste 

Mediteranski koridor. Osnovna osa povezuje 

granicu Ruske Federacije sa jugom 

Španije, dok jedan krak predstavlja deo nekadašnjeg 

koridora 10, odnosno vezu od 

Austrije do Beograda. 

„U delu koji se ne odnosi na transportnu 

infrastrukturu, jedna od osnovnih aktivnosti 

jeste i realizacija tzv. mekih mera 

sa ciljem olakšavanja i ubrzavanja transporta 

kroz realizaciju prekograničnih sporazuma, 

formiranje zajedničkih graničnih 

prelaza, pojednostavljenje prekograničnih 

procedura, itd. Kroz Berlinski proces i samite 

zemalja WB6 definisan je čitav niz „mekih 

mera“ za čije sprovođenje su odgovorne 

nadležne institucije zemalja zapadnog 

Balkana, uz konstantan nadzor Evropske 

komisije i SEETO. U cilju efikasnije realizacije 

ovih mera, u okviru SEETO i pod okriljem 

DG MOVE EC, formirana je radna grupa 

za olakšavanje transporta TFWG (Transport 

Facilitation Working Group) koju čine predstavnici 

ministarstava nadležnih za saobraćaj, 

privredu, carinu, unutrašnje poslove i 

privatnog sektora. PKS – Udruženje za saobraćaj 

u ovoj radnoj grupi ima stalnog člana 

sa zadatkom praćenja rada i iznošenja stavova 

bitnih za sve vidove saobraćaja sa aspekta 

privrede“, objašnjava Nebojša Jevtić. 

U protekloj godini preko ATA karneta 

je iz Srbije privremeno izvezena roba u 

vrednosti od skoro 4,3 milijarde dinara 

Definisane mere usaglašavanja politika 

ili tzv. meke mere podrazumevaju otvaranje 

transportnog tržišta sa fokusom na 

implementaciju reforme železnica, konkurentan, 

pouzdan i bezbedan transportni 

sistem, unapređenje bezbednosti saobraćaja, 

olakšavanje trgovine i transporta, 

implementaciju ITS, kao i funkcionalan sistem 

održavanja i efikasne upotrebe prekograničnih 

sporazuma. 

„Zahvaljujući posvećenosti svih učesnika, 

prvenstveno Vlade Republike Srbije, 

najveći napredak u realizaciji definisanih 

„mekih mera“ ostvarila je Srbija, ali 

u pojedinim segmentima bez pune regionalne 

saradnje realizacija neće biti moguća. 

Stav Evropske komisije je prvenstvena 

realizacija svih definisanih „mekih mera“ u 

skladu sa iskazanom posvećenošću zemalja 

JIE u okviru Berlinskog procesa“, kaže 

Jevtić, i ovakav stav objašnjava jednostavnim 

primerom: 

„Ukoliko je za podizanje prosečne brzine 

kretanja komercijalnog vozila ili železničke 

kompozicije za 20 km/h na nekoj 

deonici, čime se vreme transporta skraćuje 

za nekoliko desetina minuta, potrebno investirati 

nekoliko stotina miliona evra, ka- 


kav je ekonomski efekat takve investicije 

ukoliko se na kraju te deonice nalazi granični 

prelaz na kojem roba ili putnici čekaju 

po nekoliko sati usled administrativnih 

ili funkcionalnih prepreka?“ 

Ovakav pojednostavljeni pristup isključuje 

indirektne benefite izgradnje ili rekonstrukcije 

infrastrukture kao što su poboljšanje 

bezbednosti saobraćaja, interoperabilnost, 

privlačenje privatnih investicija i 

sl, ali ostaje kao dovoljan razlog za aktivniju 

regionalnu saradnju i bržu implementaciju 

mera. 

U cilju brže implementacije svih mera, 

osim direktne saradnje zemalja u regionu, 

potrebno je intenzivirati i korišćenje svih 

instrumenata koje pružaju međunarodna 

tela za olakšavanje transporta i trgovine, 

kao što su SEETO, CEFTA, RCC, UNE- 

CE (TEM/TER), OECD i druga, kažu u PKS. 

Takođe, za Srbiju je od velike važnosti 

i pripadnost u dva makro-regiona Evrope, 

jadransko-jonski i dunavski, posebno sa 

aspekta mogućnosti pristupa programima 

finansiranja različitih strateških i manjih 

projekata, koji su uglavnom namenjeni podizanju 

kapaciteta institucija, ali i privatnog 

sektora u oblasti transporta i logistike. 

Investicije 

Prema podacima SEETO, za razvoj osnovne transportne mreže jugoistočne Evrope 

u periodu od 2004. do 2015. godine namenjene su oko 12,2 milijarde evra, od čega 

je realizovano oko 48%. 

Po vidovima saobraćaja investije su: putna infrastruktura 9,94 milijarde evra, železnička 

infrastruktura 1,76 milijardi evra, pomorske luke 107 miliona evra, vazdušni 

saobraćaj 436,4 miliona evra, unutrašnji plovni putevi 16,7 miliona evra. 

Po izvorima finansiranja, struktura je sledeća: 

IFI krediti 39%, nacionalni budžeti 29%, drugi izvori (bilateralni aranžmani) 27%, 

koncesije 3%, EU finansiranje 2%. 

Narodna skupština Republike Srbije 

proglasila je 24. juna 2015. godine Zakon 

o potvrđivanju Konvencije o zajedničkom 

tranzitnom postupku. Republika Srbija je 

od 1. februara 2016. godine počela sa primenom 

zajedničkog tranzitnog postupka 

NCTS (New Computerized Transit System). 

Izazovi 

Iako su u mnogim segmentima saobraćaja 

vidljiva poboljšanja i pomaci, postkrizni 

period karakterišu konstantan i intenzivan 

rast cena goriva i energenata, nedostatak 

obrtnih sredstava i otežana naplata usluga, 

rad po damping cenama nauštrb amortizacije 

osnovnih sredstava, nizak stepen iskorišćenja 

transportnih kapaciteta, visoki troškovi 

pri ustaljenom načinu poslovanja, mali 

broj putnika kao odraz niskog standarda stanovništva, 

mala privredna proizvodnja – nizak 

obim potreba za prevozom robe. 

Imajući u vidu opšte naznake, najveći 

izazovi sa kojima će se saobraćaj suočavati 

u budućnosti i ka čijem rešavanju se moraju 

usmeriti napori su optimizacija potrošnje 

goriva i energije usled rastućih cena, suzbijanje 

sive ekonomije, kao i nedostatak kvalifikovane 

radne snage i kadrova. 


Intervju 

Milan Parivodić 

SAVETNIK ZA ULAGANJA I BIVŠI MINISTAR ZA 

EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM 

Infrastruktura 

i turizam 

srpska šansa 

Razvoj infrastrukture je sudbonosan za svaku privredu. 

Ako ne možeš preneti sirovine i proizvod do i od fabrike, 

nećeš graditi fabriku. U tom smislu vrlo je važno što je 

naglašeno da će auto-putevi koridora 10 biti završeni i 

prema Bugarskoj i prema Makedoniji do sredine 2018. 

Razgovarali: Dušan Šibinac i Miloš Garić 


Vlada je odlično započela fiskalnu konsolidaciju 

poslednjih godina i siguran sam da će je nastaviti 

jer su isti ljudi ostali na čelu tog procesa. 

Ova domaćinska politika trošenja je suprotnost 

vulgarnim interpretacijama Mejnarda Kejnza 

koje su bile zagovarane ranije. Ovo u intervjuu za Nacionalnu 

poslovnu reviju, između ostalog, kaže Milan Parivodić, 

savetnik za ulaganja i nekadašnji ministar za ekonomske 

odnose sa inostranstvom. 

 

Kako ocenjujete ekonomski deo ekspozea premijera 

Vučića u srpskom parlamentu? 

- Ekspoze Vučića vidim kao ambiciozan iskaz namera 

da se srpska privreda postavi na noge. Vrlo je sistematičan, 

ima više formu programskog dokumenta nego usmenog 

obraćanja i pokriva praktično sve ključne politike. 

U prvom delu ekspozea definisane su politike međunarodnog 

položaja Srbije i Srba uopšte: EU integracija, spoljna 

politika, nacionalna bezbednost, Kosovo i odnos sa dijasporom. 

Ovde se nastavljaju staložene i realne politike koje 

odslikavaju međunarodni položaj Srbije i njenje aspiracije. 

Ne vidim iznenađenja, i to je dobro. Male zemlje kao što je 

Srbija moraju biti predvidive. U suprotnom se smatraju remetilačkim 

faktorom i veliki ih kažnjavaju za primer drugima, 

što smo doživeli u svim mogućim oblicima tokom 90- 

ih godina. Iz tona ovog dela ekspozea deluje da smo naučili 

lekciju o stvarnom međunarodnom položaju Srbije i Srba. 

 

Nova industrijska politika i infrastrukturni projekti naznačeni 

su kao temelji ubrzanog razvoja srpske privrede? 

- Drugi deo ekspozea bavi se i industrijskom politikom. 

Grane privrede koje treba posebno aktivno podstaći jer je 

njihov razvoj realan i uz to mogu zaposliti veliki broj ljudi su 

prehrambena industrija, mašinska, drvna i prerada gume i 

plastike, tekstilna industrija i informacione tehnologije. Ovi 

sektori mi deluju kao racionalan izbor. Druga mera podrške 

usmerena je na promociju izvoza i privlačenje investicija. 

Treća mera odnosi se na integrisanje lokalnih preduzeća u 

lanac vrednosti kako bi se u Srbiji proizvela što veća komponenta 

ukupne vrednosti finalnog proizvoda. Smatram da je 

i turizam trebalo uvrstiti u aktivne industrijske politike jer 

se pokazalo da je postao važna privredna grana. Naime, Beograd 

je postao jedna od prestonica vikend zabave i gastronomije 

cele Evrope. Turizam donosi velike koristi, ne zahteva 

velika ulaganja, njime se mogu mnogi baviti, zapošljava 

mnogo ljudi, podstiče lokalnu maloprodaju i pokreće lanac 

proizvodnje hrane u celoj zemlji. Turizam izuzetno utiče na 

popravljanje imidža Srbije koji je uništen tokom 90-ih. Turizam 

je od 2012. porastao za čak 40%, a mislim da bi mogao 

još značajno da se uveća razvojem beogradskog priobalja, 

koje je geografski jedinstveno u Evropi. Naši ljudi imaju talenta 

i volje za ugostiteljstvo zbog svoje maštovitosti i ljudske 

otvorenosti i topline. Treba razmotriti ambiciozne turističke 

politike koje će biti otvorene i podstaći svakog ko 

ima talenta i volje da radi ovaj posao na svetskom nivou. 

Ekspoze Vučića vidim kao 

ambiciozan iskaz namera da se 

srpska privreda postavi na noge. 

Vrlo je sistematičan, ima više 

formu programskog dokumenta 

nego usmenog obraćanja 

 

Šta još vidite kao veoma važno u ekonomskom planu 

Vlade? 

- Ono što je vrlo važno jeste da je u eskpozeu naglašeno 

da se ne sme narušiti slobodna konkurencija na tržištu. Industrijska 

politika ne sme da šteti drugim delovima privrede 

i da ugrožava tržišnu utakmicu. Ona treba da je zasnovana 

na jasnim kriterijumima, da koristi opšte instrumente 

orijentisane prema određenim sektorima, a ne prema pojedinačnim 

preduzećima unutar tih sektora, pri čemu treba 

da postoji i određena fleksibilnost kako bi se uspešno 

odgovorilo na nepredvidive krize i dobre poslovne prilike. 

Razvoj infrastrukture je sudbonosan za svaku privredu. 

Ako ne možeš preneti sirovine i proizvod do i od fabrike, nećeš 

graditi fabriku. U tom smislu vrlo je važno što je naglašeno 

da će auto-putevi koridora 10 biti završeni i prema Bugarskoj 

i prema Makedoniji do sredine 2018. Dosta je auto-puteva 

već izgrađeno u poslednje dve godine i vidi se da se na tome 

intenzivno radi. Takođe, premijer je obećao da će auto-putevi 

nastaviti da se grade i na koridoru 11, tako da će Srbija i po 

liniji sever-jug biti povezana. Koridor 11 je presudan za razvoj 

Srbije jer Ibarska magistrala ne zadovoljava potrebe investora 

i oni zbog toga retko ulažu u regionima koji su udaljeni od koridora 

10. Čuli smo i o unapređenju železnice, posebno glavnih 

koridora prema Budimpešti, što je takođe velika stvar. 

Rudarstvo je druga grana koja će bitno doprineti razvoju 

Srbije. Veoma veliki projekti su u razvoju i oni će značajno 

doprineti podizanju bruto domaćeg proizvoda Srbije. Dobar 

zakon o rudarstvu je donet 2015. i njegovi efekti se već 

zapažaju u velikom interesovanju međunarodnih rudarskih 

kompanija za Srbiju i povećanim ulaganjima u geološka 

istraživanja. Privatno rudarstvo je budućnost. 

Da li postojeći investicioni ambijent omogućava još 

snažnije privlačenje stranih ulagača? 

- Premijer je izneo da je novim Zakonom o ulaganjima, 

koji je stupio na snagu u novembru 2015, uređen opšti 

pravni okvir za ulaganja i uspostavljena je transparentna 

procedura za podršku investicijama, pri čemu su svi podsticaji 

u skladu sa propisima kojima se uređuju državna pomoć, 

poreski podsticaji i olakšice i oslobođenja od plaćanja 

taksi, carinske povlastice i sistem obaveznog socijalnog 

osiguranja. Podršku direktnim ulaganjima i promociji 

izvoza danas pruža novoosnovana Razvojna agencija Srbije 

osnovana 11. februara 2016. kao naslednica Agencije 

za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA i Nacionalne 

agencije za regionalni razvoj, koja je sada jedina tačka komunikacije 

s investitorima. Osnovan je Savet za ekonomski 

razvoj, izjednačeni su domaći i strani ulagači. 

Zakon o ulaganjima je dobar, i ako se primeni na način 

da se zaista želi podstaći osećaj pravne sigurnosti i predvi- 


Intervju Milan Parivodić 

divosti kod ulagača, što mu je osnovi cilj donošenja, njegov 

efekat na privredu Srbije biće vrlo pozitivan. 

 

Šta je tu potrebno još da se uradi? 

- Konkretno, potrebno je da Razvojna agencija Srbije za 

ulaganja od nacionalnog značaja čini isto ono što su obavezne 

da čine lokalne samouprave za lokalna ulaganja. Da 

formira radne grupe od predstavnika svih državnih, lokalnih, 

pokrajinskih i republičkih organa koji će izdavati dozvole 

za konkretno ulaganje. Da članovi radne grupe i predstavnici 

državnih organa potpisuju investicioni program i 

time da se obavežu da će, čim im investitor preda dokumenta 

koja su navedena u programu, izdati dozvolu do 

određenog datuma. 

Mislim da je vrlo važno da Savet za ekonomski razvoj 

postane ekstrovertni dinamo strateških ulaganja, koji će 

pružiti efikasnu podršku realizaciji velikih ulaganja, uvažavajući 

realne ekonomske potrebe takvih ulaganja za pravnom 

sigurnošću i predvidivošću. 

Sve ove prakse primeniti i na postojeće ulagače, domaće 

i strane, jer su njihova dalja ulaganja najveći neposredni 

potencijal razvoja. Mora se brinuti o svakom ulagaču, postojećem 

ili budućem, pošteno i jednako. 

Ako bi se ovako radilo, mnogi problemi koje pravni sistem 

krije i birokratija pokazuje bili bi prevaziđeni u praksi 

ulaganja i Srbija bi se istakla u regionu. 

 

Domaći i strani investitori najčešće i najviše se žale na 

neefikasnost i sporost srpskog pravosuđa. Kako unaprediti 

pravni poredak? 

- U ekspozeu Vučić je izneo: “Najznačajniji zadatak u 

predstojećem periodu biće koordinacija preko pedeset institucija 

koje su nadležne za sprovođenje Akcionog plana 

za poglavlje 23, kao najsloženijeg i najzahtevnijeg pregovaračkog 

poglavlja, koje obuhvata reformu pravosuđa, borbu 

protiv korupcije i zaštitu osnovnih ljudskih prava.” 

Pravosuđe u svim svojim vidovima je najveći problem 

u Srbiji i to je premijer Vučić, i sam pravnik, konstatovao. 

Najveći problem za život u Srbiji svakog građanina, preduzeća 

i preduzetnika jeste ako sudovi prodaju presude 

onome ko ima uticaja, političkog, finansijskog i dr. Suština 

uloge države je da zaštiti prava građana koje je ugroženo 

od drugog građanina ili države. U tome Srbija podbacuje 

i građani se osećaju nesigurno i rešavanje tog problema 

je “najznačajniji zadatak u predstojećem periodu”. 

Dakle, da u postupanju državnih organa budemo što bliži 

mentalitetu gospođe Merkel, a što dalji od mentaliteta 

Erdogana. 

Iz moje lične pravne prakse, iz saznanja koja dobijam od 

mnogih advokata, sudija, pravobranilaca i građana uopšte, 

jasno je da čak i najviši sudovi Republike Srbije povremeno, 

obično kad su u pitanju sporovi više vrednosti, donose 

nebulozne presude koje sa pravom nemaju ni dodira. Kada 

vidite te presude, a ja sam ih video, jasno vam je da se pojedine 

sudije ne boje da otvoreno i namerno krše zakon i 

presuđuju protivzakonito u korist onoga pod čijim su uticajem. 

Prolaze im vozovi, i zato se ne boje. Institucije postoje, 

ali često ne deluju u važnim slučajevima kada su najpotrebnije. 

Građani zbog toga nemaju poverenje u pravosuđe 

koje u “velikim slučajevima” skoro po pravilu izneveri. 

Turizam je od 2012. porastao za 

čak 40%, a mislim da bi mogao 

još značajno da se uveća razvojem 

beogradsko g priobalja, koje je 

geografski jedinstveno u Evropi 

Svi pošteni pravnici su očajni ovim stanjem jer se time narušava 

temelj civilizovanog života u Srbiji. 

 

Kako sprečiti negativne pojave u sudovima? 

- Sadašnji unutarsudski pravni mehanizam provere donetih 

presuda koji treba da zaustavi nezakonite presude 

pre nego što izađu iz suda nije dovoljno pouzdan i mora 

se suštinski unaprediti. Kada nezakonita presuda izađe iz 

suda, tada korupcija postaje pravo, a oštećeni ostaju očajni 

zbog nepravde koju im je država nanela. Time se stvara razdor 

između poštenih građana i države, a učvršćuju koruptivni 

mehanizmi koju razdiru pravnu državu. Ta manjina 

sudija koja prodaje svoje presude za nešto, koji time izdaju 

svoju profesiju, mora biti osujećena efikasnim pravnim 

mehanizmom koji će poslati jasnu poruku da se mora suditi 

po zakonu i da sankcije i te kako postoje. Sloboda sudijskog 

uverenja, iza koje se kriju ovakve brojne zloupotrebe, 

ograničena je poštovanjem zakona i to svaki ozbiljni pravnik 

zna. Ona velika većina poštenih sudija koja marljivo 

radi svaki dan kao na pokretnoj traci i koja decenijama deli 

i brani pravdu u Srbiji, mora biti aktivna u pročišćenju svojih 

redova. Ipak, glavnu ulogu u ovom poslu imaju Vlada 

RS i Narodna skupština RS. Mislim da je njihova autentična 

volja da se kroz poglavlje 23 suštinski popravi nepodnošljiva 

situacija u pravosuđu najveći izazov koji Vlada i Narodna 

skupština Srbije pred sobom imaju i želim im da uspeju 

jer je ovo stanje u pravosuđu razlog iseljavanja naše dece 

iz Srbije. Ono je i razlog zašto pošteni ljudi neće da se odvaže 

da postanu preduzetnici, zašto ljudima pošteno stečena 

imovina bude “legalno” oteta, ukratko - to je razlog 

zašto je Srbija i dalje siromašna zemlja. Dobri zakoni i njihova 

pravična i dosledna primena bili su u temelju uspeha 

svake napredne civilizacije, od antičkog Rima do EU i SAD. 

 

Fiskalna konsolidacija je dala odlične rezultate, ali međunarodni 

kreditori očekuju nastavak reformi? 

- Vlada je odlično započela fiskalnu konsolidaciju poslednjih 

godina i siguran sam da će je nastaviti jer su isti ljudi 

ostali na čelu tog procesa. Ova domaćinska politika trošenja 

je suprotnost vulgarnim interpretacijama Mejnarda 

Kejnza koje su bile zagovarane ranije - što si više dužan treba 

više da trošiš jer ćeš tako da podigneš privredni zamajac, 

pa će to da podigne fiskalne priihode. Cilj ovih “kejnzijanaca” 

bio je naravno da se kupe izborni glasovi čitavih 

kategorija stanovništva na račun zaduživanja potomstva. 

Kad sam bio ministar koordinator Ministarstva finansija 

2006. držao sam se osnovnih rezona domaćinskog ponašanja 

- troši manje nego što zarađujes. Višak ulaži u in- 


vesticije, a ne u potrošnju. Zaboga, pa to je narodni novac, 

a ti si samo taj koji ima veliku odgovornost da njime racionalno 

raspolaže u interesu tog naroda. Kada ulažeš, uvek 

gledaš da prvo zadovoljiš opšti interes, pa tek onda gledaš 

partikularne interese pojedinih preduzeća, krajeva i dr. Pomažeš 

samo onom koji uprkos iskrenom trudu nema snage 

sam sebi da reši problem, a ne trošiš novac na neradnike. Iz 

tona ekspozea prepoznajem ove stavove. 

 

Najveći izazovi su sređivanje stanja u javnim preduzećima, 

okončanje privatizacije i rešavanje statusa preduzeća 

u restrukturiranju? 

- Fiskalna konsolidacija je samo deo rešenja za održivost 

državnog budžeta - ona znači da se smanje planirana trošenja 

iz budžeta. Zamislite državni budžet kao kadu koja 

se puni iz fiskalnih prihoda, porezima, akcizama i dr. Ako 

je ta kada izbušena, onda fiskalni prihodi stalno cure neracionalno 

i onda nikada nema dovoljno novca za planirane 

troškove, kao što su zdravstvo, školstvo, odbrana, policija 

i dr. Da bi se te rupe začepile, a kod nas su decenijama te 

rupe ogromne, potrebno je restrukturirati javna preduzeća 

u celoj Srbiji, od najvećeg do najmanjeg, i uvesti ih u poredak 

odgovornosti i ekonomskog ponašanja na tržištu. Treba 

završiti najdužu privatizaciju u Evropi. Zaštićena preduzeća 

ili prodati ili ugasiti jer se u njima decenijama dobijaju 

plate bez rada i time isisava narodni novac. Proces restrukturinja 

tih preduzeća je dobro započet od strane prethodne 

Vlade, hrabro ali i odmereno, i nadam se da će se i okončati 

tokom rada ove Vlade. 

 

Kako odvojiti politiku od javnih preduzeća? 

- Nadam se da će se nastaviti proces odvajanja javnih 

preduzeća od političkih centara moći i prevođenje u ekonomski 

koordinatni sistem jednakosti u tržišnoj utakmici. 

Postoje uhodani načini da se javna preduzeća odseku 

od političkog uticaja i da država postane normalni akcionar 

u njima. Austrijski sistem postojanja državne holding 

kompanije kao tampon zone između vlade i javnih preduzeća 

je dobar način da se odvoje ova preduzeća od svakodnevnog 

uticaja vlade. O tome mi je detaljno pričao austrijski 

ministar privrede Martin Bartenštajn, koji se hvalio da 

je ovim sistemom konačno eliminisao pozive koju su mu 

stizali da zaposli ovog ili onog – jer to više nije ni mogao. 

To bi praktično značilo da vlada formira nacionalno holding 

preduzeće na koje bi prenela akcije javnih preduzeća 

EPS-a, “Srbija gasa”, “Železnica Srbije”, koja moraju prethodno 

biti korporatizovana. Tada se akcije tih preduzeća 

iznose na berzu i time se uvodi i privatni kapital kao kontolni 

faktor u upravljanju. U upravu nacionalnog holding 

preduzeća postavljaju se nepolitički ljudi: ugledni seniorski 

privredni direktori. Oni prate upravljanje javnim preduzećima, 

holdingu se podnose izveštaji. Javna preduzeća 

raspisuju oglase za izbor direktora među najboljim evropskim 

menadžerima u tim industrijama, a holding kontroliše 

bez uticaja politike. Tako se to radi u Evropi i tako se 

prave internacionalni šampioni od javnih produzeća. Do 

sada nije bilo volje da se ide tim putem iako se o tome stalno 

govori. 

 

Koliko je realna projektovana stopa rasta BDP-a? 

- Mislim da je realna. Nivo BDP-a zavisi od nivoa privatnog 

preduzetništva u naciji, zavisi od poverenja ljudi u sopstvenu 

državu da će im dati da rade po zakonu, da će svakoga 

tretirati jednako i da će im sačuvati i pravno zaštititi 

ono što su pošteno stekli od nezasitih ambicija pojedinaca. 

Ako bi se pravosudni sistem i ukupna zakonitost i predvidivost 

države unapredili, onda bi mnogi bili podstaknuti da 

uđu u privatni posao. Uz to, obrazovanje mora da nam se 

temeljno promeni da bismo postali preduzetnici. Nadam 

se da će ministar prosvete Šarčević pragmatizmom privatnog 

obrazovanja osavremeniti obrazovni sistem, inspirisan 

proverenim međunarodnim programima, udžbenicima 

i metodama obrazovanja. 

 

Kada možemo očekivati značajan pad javnog duga? 

- Kada država obezbedi takvu pravnu sigurnost i predvidivost 

ponašanja svih državnih organa da Srbi steknu poverenje 

u državu i odluče da postanu preduzetnici. Čvrsta 

pravična pravna država je najjači motor razvoja privrede. 

Subvencije su samo štaka invalidnoj državi ili jagoda na 

vrhu torte. Pre toga moramo da začepimo rupe u budžetu 

o kojima sam već govorio. 

 

NBS prilično vešto drži pod kontrolom inflaciju, kurs i 

održava cenovnu stabilnost? 

- Zaista je impresivno koliko NBS stabilno drži dinar i koliko 

je inflacija pod kontrolom. To je od ogromnog značaja i 

čestitam NBS na tom uspehu. Mi smo dugo patili od visoke 

inflacije, koju je NBS dobrim politikama suzbio. 

Šta biste vi posebno dodali i naglasili, a mislite da je važno 

za razvoj privrede Srbije? 

- Mislim da uz podsticanje efikasnosti moramo da unapređujemo 

i prava zaposlenih posle decenija sužavanja njihovih 

prava. Jedno od najvažnijih prava svih zaposlenih jeste 

pravo zaposlenog na ishranu u toku radnog vremena, 

čime se obezbeđuju zdravlje i produktivnost, što je u interesu 

i zaposlenih i poslodavaca, a dovodi do rasterećenja 

nacionalnog zdravstvenog sistema i uvećane produktivnosti 

cele privrede. Pravo zaposlenih na ishranu može se 

ostvariti jedino ako se zaposlenom obezbedi hrana u naturi 

u toku radnog vremena. 

Novčani “topli obrok” u Srbiji predstavlja beznačajan 

iznos novca, u proseku 17 dinara dnevno, i zbog toga se za 

topli obrok ne daju nikakve fiskalne povlastice. Topli obrok 

se u Srbiji tretira isto kao plata i na njega se plaćaju isti porezi 

i doprinosi kao na zaradu. Naš “topli obrok”, takav kakav 

je, predstavlja puku formu bez sadržine. 

Države članice Evropske unije i mnoge druge zemlje 

širom sveta imaju fiskalne podsticaje radi organizovanja 

ishrane u naturi u toku radnog vremena, a da to nimalo ne 

opterećuje državni budžet, čak mu doprinosi, i privlačno 

je za zaposlene i za poslodavce. 

Male zakonske izmene omogućile bi odgovarajući fiskalno-pravni 

okvir da se organizuje ishrana naših radnika 

u naturi u toku radnog vremena. To bi se izvelo na način 

da se onemoguće bilo kakve poreske evazije i uveća ukupni 

budžetski prihod, a osigura pravi obrok zaposlenima, 

podigne im se kvalitet života, unaprede zdravlje, produktivnost 

i radna uspešnost. 


Vesti 

Centar malog biznisa 

PKS u Kragujevcu 

C 

entar malog biznisa Privredne komore Srbije počeo 

je 28. jula sa radom u Regionalnoj privrednoj 

komori Kragujevac, sa ciljem pružanja podrške i 

pomoći, kako početnicima u biznisu, tako i radnicima koji 

su proglašeni tehnološkim viškom. To je prvi centar koji će 

nacionalna asocijacija srpske privrede u narednom periodu 

pokretati i u drugim regionalnim komorama. 

„U ovim centrima svi koji žele da pokrenu privatni posao 

ili unaprede poslovanje moći će da pribave pravne i finansijske 

informacije - o propisima, proceduri i uslovima registracije 

firme, troškovima koji ih očekuju, subvencijama i 

kreditima za koje mogu da konkurišu, potrebama tržišta... 

Dobiće i savete pri definisanju i razradi preduzetničke ideje, 

izradi biznis i marketing plana, kao i adekvatnu edukaciju. 

Centri će podržati i njihovo međusobno umrežavanje 

i povezivanje s malim i velikim firmama radi mogućih proizvodnih 

i drugih kooperacija”, kaže Marko Čadež, predsednik 

PKS. 

Bitno je, ističe Čadež, da novac koji im je sada na raspolaganju 

- od otpremnina i iz različitih programa Godine preduzetništva 

- iskoriste na najbolji mogući način, investiraju 

u posao koji će njima i njihovim porodicama obezbediti 

egzistenciju i pristojan život, kao i da su sigurni da imaju 

na koga da se oslone u prevazilaženju izazova u godinama 

nakon ulaska u preduzetništvo, za dalji rast i razvoj poslovanja. 

Čadež napominje da uz to Privredna komora Srbije razgovara 

sa velikim kompanijama, kao što je “Simens”, koje su 

zainteresovane da angažuju deo radnika “Fijata” koji ostaju 

bez posla. 

Po rečima Predraga Lučića, predsednika Regionalne privrede 

komore Kragujevac, pokretanje ovog, prvog u 

nizu centara PKS, odgovor je jedinstvenog komorskog 

sistema Srbije na potrebu razvoja preduzetničkih ideja 

i privatnog sektora, kao i aktuelnih zbivanja na restrukturiranju 

privrede Šumadije i Pomoravlja. To je za ljude 

u ovom regionu utoliko važnije jer je start centra došao 

u trenutku kada je njegovim budućim korisnicima 

najpotrebniji, bilo da su već na tržištu rada ili da ostaju 

bez posla. “Fijat” optimizuje svoje poslovanje, u skladu 

sa kretanjima na tržištu, a najavljeno je ili se očekuje, 

u sklopu restrukturiranja i reorganizacije, smanjenje broja 

radnika i u “Zastava vozilima”, jagodinskim “Kablovima” 

i “Resavici”. 


Poslovni klub 

Maruškine 

kreacije 

blistale 

u Riju 

„Studio Maruška“ je partner Olimpijskog komiteta Srbije od Londona do Rija, a u saradnji sa 

olimpijskim dizajnerskim timom u Preljini kod Čačka nastala je posebna kolekcija koja predstavlja 

zvaničnu kravatu i maramu olimpijskog tima Srbije 

piše: Dragana Gašić 

Kada pre više od dve decenije nije uspela da 

upiše Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu 

nije ni slutila da će umetnost ipak 

biti njen životni i put uspeha. Maruška Topalović 

nije tada mogla ni da sanja sa će je 

po modnim detaljima koje izrađuje firma “Studio Maruška” 

prepoznavati čitav svet. I pored mnogobrojnih 

prepreka uspela je da napravi porodičnu firmu u kojoj 

proizvodi unikatne, rukom oslikane i štampane marame, 

ešarpe... 

Iz njenog ateljea u svet odlaze i ručno šivene kravate 

od najkvalitetnijih italijanskih materijala. Godišnje proizvede 

više od 20.000 marama, ešarpi i kravata, a svakodnevno 

nastaju i unikatni radovi... 

Sve je počelo vizijom umetnice, koja je uspela da od 

male porodične firme “Studio Maruška” napravi prepoznatljiv 

srpski brend. 

„Možda bih i odustala da klijenti nisu prepoznali spoj 

kvaliteta, elegancije i stila i zahtevali tako poseban proizvod’’ 

priseća se Maruška svojih početaka. 

’’Uspeli smo da od malih serija napravimo dobar posao. 

Klijenti vole modni detalj koji je specifičan. Kupili smo 

i najsavremeniju opremu, što nam omogućava da radimo 

nešto što se ne može proizvesti ne samo u Srbiji, nego ni u 

zemljama u okruženju. Naši proizvodi polako ali sigurno 

osvajaju i inostrano tržište i ponosni smo na put koji smo 

prošli jer verujemo da je to put koji jedna mala firma mora 

da prođe”, ističe vlasnica ovog nesvakidašnjeg preduzeća. 


Poslovni klub 

Danas u referentnoj listi firma “Studio Maruška” 

ima oko 350 klijenata, od kojih su neki: “Er Srbija”, 

“Telekom”, Aerodrom “Nikola Tesla”, “Sberbanka”, 

“Banka Inteza”, “EFG banka”, “Del ekspres”, “Telenor”. 

Modne detalje ekskluzivnog dizajna sa njenim potpisom 

nose brojne ugledne ličnosti iz javnog života, sveta 

kulture, politike, sporta i drugih oblasti. U diplomatskim 

krugovima proizvode “Studija Maruška” rado nose 

ambasadori i njihove supruge, a sve ćešće nezaobilazan 

su poklon poslovnim saradnicima i uspomena na boravak 

u Srbiji. 

„Možda bih i odustala da klijenti 

nisu prepoznali spoj kvaliteta, 

elegancije i stila i zahtevali tako 

poseban proizvod’’, kaže Maruška 

Topalović 

To je ovoj kompaniji dodatan motiv i inspiracija, pa 

su proizvodi i radovi postali srpski brend sa posebnom 

pričom. Marame, ešarpe i kravate koje nose umetnički 

potpis “Maruška” danas su i neizostavni deo uniformi 

i reprezentacija u najpoznatijim i najvećim kompanijama 

i finansijskim kućama ne samo u Srbiji. 

Jedinstveni modni detalji “Studija Maruška” koji odišu 

posebnošću i luksuzom bili su jedan od ekskluzivnih 

zvaničnih poklona Republike Srbije na svetskoj izložbi 

EXPO Milano 2015. “Maruška” je partner Olimpijskog 

komiteta Srbije od Londona do Rija, a u saradnji sa olimpijskim 

dizajnerskim timom u Preljini kod Čačka nastala 

je posebna kolekcija koja predstavlja zvaničnu kravatu 

i maramu olimpijskog tima Srbije. 

Od titule “Žena zmaj”, do “Biznis dame Srbije” i 

“Dame regiona” nižu se priznanja. Firma “Studio Maruška” 

poseduje više značajnih sertifikata od kojih su 

najznačajniji Excellent, Sertifikat Privredne komore Srbije 

i Bisnode sertifikat koji predstavljaju potvrdu dugogodišnjeg 

sistematskog i kvalitetnog rada. 

Sertifikovanje kompanije je dugogodišnja međunarodna 

praksa koja nosiocima sertifikata osigurava ugled 

i prednost u odabiru u odnosu na ostala preduzeća iz segmenta 

njihovog poslovanja. Ujedno njihovim klijentima 

ili pak partnerima potvrđuje sigurnost poslovanja 


kako iz perspektive finansijske sposobnosti, tako i iz 

perspektive odgovornog poslovanja. 

“Međutim, to u Srbiji danas ne donosi mnogo pomoći 

firmama koje ih poseduju”, kaže Maruška naglašavajući 

da je to vrlo važan segment poslovanja koji bi i kupci 

i dobavljači trebalo da prate. 

“Ako toliko važna institucija kao što je Privredna 

komora Srbije izdvoji pojedine firme, one na neki način 

postaju merni partneri, a to bi za naše kupce i dobavljače 

trebalo da bude prvi kriterijum po kome će se 

opredeliti za poslovanje sa nama. Velika borba i želja 

malih firmi kao što je naša da opstanu na tržištu, a zatim 

polako i sigurno rastu u stvari je ključ uspeha srpske 

privrede. Tu pomoć Privredne komore i države koja 

je već opredelila mnoga sredstva za takve firme treba 

da bude pokazatelj značaja malih i srednjih preduzeća“, 

kaže vlasnica čačanske firme koja je, kako navodi, 

u dosadašnjem poslovanju koristila gotovo sva sredstva 

države koje je mogla. To, međutim, prema njenim 

rečima još uvek nije dovoljno da bi postali kompanija 

sa više zaposlenih. 

Maruška ističe i da su im sada potrebni konsultanti 

koji bi vodili firmu u veći rast jer su vlasnici i lideri koji 

su sa mnogo energije i želje da nešto urade u životu sami 

doveli firmu na ovaj nivo. 

Iz njenog ateljea u svet odlaze 

i ručno šivene kravate od 

najkvalitetnijih italijanskih 

materijala. Godišnje proizvede 

više od 20.000 marama, ešarpi i 

kravata, a svakodnevno nastaju i 

unikatni radovi... 

“Svake godine beležimo od 15 do 30 odsto rasta, ali 

nam je potrebno da Privredna komora i naša vlada prepoznaju 

koliko je malo potrebno da zaposlimo više ljudi 

i postanemo mnogo vidljiviji i uspešniji”, kaže ova 

uspešna preduzetnica. 

Zbog svoje vizije, misije i uspeha, Maruška je predsednica 

Udruženja poslovnih žena ’’Nadežda Petrović“ 

u Čačku, koje je primer kombinacije dobre energije, 

istrajnosti i uspešnosti. 


Privreda 

Dug put do prodaje EPS-a 

Ekonomski institut u saradnji sa „Energoprojekt Entelom“ tre}i put radi procenu vrednosti 

imovine „Elektroprivrede Srbije“. Liberalizacija na trì{tu struje morala bi biti postepena. 

Opasno je EPS, koji nas je odrào u prethodnim decenijama deindustrijalizacije, „preko 

no}i“ izloìti konkurenciji, kaè direktor EI Dragan [agovnovi} 

Pi{e: Du{an [ibinac 

U 

„Elektroprivredi Srbije“ napravljeni 

su prvi koraci u pravcu 

korporativizacije, u skladu 

sa planom da EPS grupa postane 

akcionarsko dru{tvo. Kreatori 

te ideje isti~u da je cilj da se gubita{ koji 

je obuhvatao 13 privrednih dru{tava i gubio 

100.000 evra dnevno centralizuje i unapredi 

svoje poslovanje, a planovi sre|ivanja stanja 

u EPS-u predstavljaju sastavni deo aran`mana 

sa Me|unarodnim monetarnim fondom. 

- Po kuloarima i u nezvani~nim razgovorima 

EPS je ve} dosta dugo te{ka tema, decenijama 

ne gradi nove objekte, sumnjivi su 

izve{taji o poslovanju, kadrovski je uru{avan, 

atmosfera me|u zaposlenima je napeta, 

a iz vlasti stiù prekori i kritike - kaè za Ekspres 

Dragan Nedeljkovi}, stru~njak za energetiku, 

o dodaje: - Ipak, izjava ljudi iz MMF-a 

da }e EPS uskoro postati najve}i problem srpske 

privrede mnoge je za~udila, a ni brzi demanti 

iz te firme nisu razvejali sumnje, pogotovo 

me|u stru~njacima. 

Nedeljkovi} isti~e i da se o stvarnom stanju 

u EPS-u ne mogu pribaviti pouzdane informacije. 

- Posredno se moè ustanoviti u kakvom 

stanju je EPS. Upore|enje sa Hrvatskom 

elektroprivredom nagove{tava ozbiljnu 

bolest: HEP godi{nje proizvodi pribli`no 

polovinu energije EPS-a, dok po zavr{nom 

ra~unu ima dvostruko ve}i prihod. Enigme 

nema - re~ je o cenama. Moè li EPS opstati 

i koliko dugo sa najniìm cenama u Evropi 

pokaza}e vreme. Ako je ugalj, iz koga se 

proizvodi najvi{e elektri~ne energije u Srbiji, 

prirodno bogatstvo, {ta se dobija njegovim 

kori{}enjem. [ta }emo kad se iscrpi, a to }e 

se dogoditi za par decenija. Pomislite {ta se u 

svetu radi sa prirodnim bogatstvima i koliko 

bogatstvo je nastalo njihovim kori{}enjem - 

upozorava Nedeljkovi}. 


Veliki zna~aj 

Pojedini energeti~ari ukazuju i na to da 

sve reforme, reorganizacije, statusne promene 

i sve {to se doga|a poslednjih godina 

donose sasvim suprotne rezultate od proklamovanih. 

Vredi li podse}ati, kaù, da je EPS 

bio kompanija za diku i ponos, me|u retkim, 

ako ne jedina srpska kompanija koja je 

radila kao da je Srbija ~lanica EU. Na~in proizvodnje, 

efikasnost, kvalitet proizvoda... sve 

je bilo po evropskim standardima i nikakvih 

smetnji nije bilo da se priklju~i i radi u evropskim 

sistemima. Neki doma}i objekti, kao {to 

su termoelektrane u Obrenovcu, postizali su 

vrhunske rezultate i kad bi poredili broj zaposlenih 

po instalisanoj snazi ili godi{njem 

~asovnom kori{}enju sa najboljim evropskim 

objektima. 

- Ne postoji va`niji zadatak za Vladu u 

narednih godinu dana od restrukturiranja 

EPS-a i ostalih javnih preduze}a i okon~anja 

procesa privatizacije - isti~e za Ekspres 

Vladimir Vu~kovi}, ~lan Fiskalnog saveta 

Srbije. 

- Ukoliko bi se nastavilo odlaganje reformi 

najve}ih javnih i dràvnih preduze}a i, eventualno, 

prevalili njihovi ogromni dugovi na 

dràvu, to bi poni{tilo sve dosada{nje napore 

za ozdravljenje javnih finansija. Lo{e poslovanje 

javnih i dràvnih preduze}a je ubedljivo 

najve}i potencijalni rizik po doma}e javne 

finansije, a njihova reforma jedva da je i zapo~ela 

- dodaje Vu~kovi}, i dalje obja{njava: 

- Planovi za reformu postoje, a jedan deo 

konkretnih mera, poput otpu{tanja vi{ka zaposlenih 

u javnim preduze}ima, kao i rok za 

okon~anje procesa privatizacije, u{ao je i u 

zvani~ni sporazum sa MMF-om. U EPS-u jo{ 

nije usvojena izmena kolektivnog ugovora 

koja bi omogu}ila otpu{tanje prekobrojnih 

radnika, a {to je prema planu trebalo da 

se zavr{i do kraja pro{le godine, a odlaè se i 

najavljeno poskupljenje struje. 

Kako je EPS pre{ao put od kompanije za 

ugled i ponos do problema srpske privrede 

trebalo bi da bude tema ozbiljnih analiza i 

istraìvanja. 

Iz „Elektroprivrede Srbije“ poru~uju da 

nisu zaustavljene reforme, da EPS posluje u 

skladu sa programom reorganizacije koji je 

usvojila Vlada Srbije. 

„Javno preduze}e ‘Elektroprivreda Srbije’ 

posluje u skladu sa zacrtanim programom 

reorganizacije preduze}a koje je trasirala Vlada 

Srbije i ni u jednom trenutku nije odustala 

niti zaustavila reforme. O tome govori i podatak 

da smo u prvom kvartalu poslovali sa 

vi{e od 13 milijardi dinara dobitka, koji je prevazi{ao 

i plan koji je usvojila Vlada. EPS od 

2000. godine ne uzima ni dinar iz budèta, 

ve} upravo puni budèt sa vi{e od 67 milijardi 

dinara godi{nje“, navodi se u saop{tenju. 

Nekako nezapaèno je pro{la i primedba 

stranaca da je u~e{}e plata zaposlenih 

u tro{kovima EPS-a previsoko. Nekada je 

iznosilo ~etiri do pet procenata, a danas je 

to u~e{}e gotovo 30 odsto. Dakle, ljudi koji 

pamte duè mogu se setiti da je svojevremeno 

na plate zaposlenih u „Elektroprivredi“ 

odlazilo par procenata ukupnih izdataka, 

mada su i tada kriti~ari napadali „elektri~are“ 

zbog previsokih plata. Dva su razloga {to 

sada na plate odlazi znatno ve}i deo tro{kova: 

prvi je ve} pomenuti nivo cena koji Srbiju 

stavlja na za~elje u Evropi, drugi je broj zaposlenih. 

îja je imovina 

Tako|e, u javnosti se privatizacija delova 

EPS-a pominje kao jedno od re{enja nagomilanih 

problema. 

- Ekonomski institut u saradnji sa „Energoprojekt 

Entelom“ tre}i put radi procenu 

vrednosti imovine „Elektroprivrede Srbije“ 

- kaè za Ekspres Dragan [agovnovi}, predsednik 

Skup{tine akcionara i generalni direktor 

Ekonomskog instituta u Beogradu, i 

dodaje: - Pored „Elektroprivrede Srbije“, radili 

smo i procenu vrednosti imovine „Elektroprivrede 

Crne Gore“, „Elektroprenosa 

Crne Gore“, „Elektroprivrede Bosne i Hercegovine“ 

u Sarajevu, „Elektroprivrede Herceg 

Bosne“ u Mostaru, „Elektroprenosa Bosne i 

Hercegovine“, kao i „Elektromreè Srbije“. 

Kada je re~ o poslu koji je trenutno aktuelan u

EPS-u va`no je naglasiti da on nema nikakve 

veze sa privatizacijom EPS-a. Procena vrednosti 

imovine radi se na najvi{e ~etiri godine, 

a u cilju adekvatnog vrednovanja imovine 

u poslovnim knjigama preduze}a, odnosno 

posedovanja pozitivnog mi{ljenja revizora, 

{to je izuzetno va`no za svaku kompaniju, 

pa tako i EPS. Dakle, Ekonomski institut 

je radio na mnogo procena vrednosti imovine 

energetskih kompanija sa prostora biv{e 

SFRJ i nijedna nije imala nikakve veze sa privatizacijom 

nego pre svega sa me|unarodnim 

ra~unovodstvenim standardima. 

[agovnovi} se osvr}e i na mogu}u privatizaciju 

delova EPS-a. 

- Mislim da ova dilema ne bi smela da 

bude aktuelna. Korporativizacija, u uèm 

smislu, zna~i izraàvanje kapitala javnih preduze}a 

u akcijama. Privatizacija, opet, predstavlja 

proces kojim se kapital prodaje novom 

vlasniku. Sledi da se i korporativizacija 

i privatizacija odnose na kapital. A znamo li 

{ta je kapital? Kapital je razlika izme|u vrednosti 

imovine i vrednosti obaveza. Znamo li 

{ta je imovina javnih preduze}a? Znamo li da 

li je re~ o imovini javnih preduze}a ili imovini 

Republike Srbije? Ne. Po{to je dràva ~esto 

vlasnik imovine, a ujedno i vlasnik kapitala. 

Zato, pre usagla{avanja vlasni{tva nad imovinom 

sa zakonima Republike Srbije i njene 

vrednosti sa ra~unovodstvenim standardima 

i standardima finansijskog izve{tavanja 

ne moèmo znati {ta je kapital, a samim tim 

ni {ta bismo izrazili u akcijama (korporativizovali) 

ili prodali (privatizovali). Privatizacija 

EPS-a i drugih kompanija u dràvnom vlasni{tvu 

bez re{avanja prethodnih pitanja je 

mogu}a, ali na silu i uz diskont proporcionalan 

riziku koji ima savestan kupac koji ulazi 

u nerazja{njene odnose - napominje [agovnovi}. 

On podse}a i da kad pri~amo o EPS-u ne 

smemo gubiti iz vida da je on najve}i donator 

srpske privrede decenijama unazad. Ve} 

i od ukupnog procesa privatizacije (prodaja 

svih preduze}a i banaka), direktnih investicija, 

me|unarodnih finansijskih institucija i 

donatora. 

- Procene Ekonomskog instituta su da je 

samo u periodu od 2001. godine zbog socijalne 

a ne ekonomske cene struje EPS izgubio 

od 7,5 do ~ak 20 milijardi evra. I to se mora 

imati u vidu pri svakoj raspravi o ceni struje, 

investicijama, izvorima i partnerima za 

finansiranje investicija i kona~no vrednosti 

EPS-a i njegovoj potencijalnoj privatizaciji. 

Redosled poteza po meni bi morao biti 

slede}i: korporativizacija EPS-a uz ubrzani 

prelazak na ekonomsku cenu struje. Cilj 

korporativizacije je da dràva umesto lo{eg 

„Izgubljena“ struja 

Me|u najva`nijim zahtevima koje su MMF i Svetska banka postavili pred EPS jeste da 

smanji tehni~ke gubitke i kra|u struje. Samo u prvoj polovini godine izgubljeno je struje 

u vrednosti od 900 miliona dinara. Iako je to 10 puta manje nego u istom periodu lane, 

zabrinjava ~injenica da je gotovo polovina ukradena. Praksa pokazuje da dve tre}ine otkrivenih 

u kra|i mogu da plate, ali ne}e. Od januara do juna sa mreè je nestalo 2.000 

gigavat-sati struje. Tom koli~inom struje moglo je da se snabde milion doma}instava. 

Kada se utvrdi kra|a, skida se brojilo i demontira merno mesto. To, kao i tro{ak novog 

priklju~enja, pla}a potro{a~, a sledi sudski postupak. U 2015. godini EPS je zbog kra|e 

struje podneo 11.500 krivi~nih prijava. Struja se, ina~e, najvi{e krade na podru~ju Novog 

Pazara, Pre{eva i Ni{a, a najmanje u Pirotu, Zaje~aru i Sremskoj Mitrovici. U prethodnoj 

deceniji godi{nje se kralo struje u vrednosti od oko 60 miliona evra. 

menadèra postane odgovorni vlasnik. Cilj 

prelaska na ekonomsku cenu struje je strate{ka 

konsolidacija EPS-a. Analize pokazuju 

da rast cene struje od jednog evrocenta podiè 

vrednost EPS-a za milijardu evra. Dalje, 

liberalizacija na trì{tu struje morala bi biti 

postepena. Opasno je EPS, koji nas je odrào 

u prethodnim decenijama deindustrijalizacije, 

preko no}i izloìti konkurenciji. To vreme 

trebalo bi iskoristiti za strate{ko povezivanje 

sa „Elektroprivredom Republike Srpske“. 

Radi se o skoro 10 godina staroj inicijativi 

Ekonomskog instituta. Re~ je o dva potpuno 

kompatibilna sistema, ~ijim bi se povezivanjem 

omogu}ilo bolje upravljanje resursima, 

ve}i stepen energetske nezavisnosti, 

sopstveni potencijal za izgradnju novih 

kapaciteta i vreme za ispravku gre{aka iz 

pro{losti. 

Javna ponuda 

Direktor Ekonomskog instituta ovaj projekat 

smatra va`nijim od svih privatizacija i 

velikih projekata koji se danas u Srbiji pominju. 

- Tek po zavr{etku prethodnih aktivnosti 

razmatrao bi se model eventualnog smanjenja 

100 odsto u~e{}a dràve u vlasni{tvu 

EPS-a. Po meni, kada je EPS u pitanju, to bi 

trebala da bude inicijalna javna ponuda, a 

u cilju prikupljanja dodatnih sredstava bez 

ugroàvanja ve}inskog vlasni{tva dràve. 

Za{to bi neko kupovao akcije? Zato {to mu 

donose ve}i prinos od {tednje, dràvnih obveznica 

i sli~no, a nose manji rizik od investicija 

u rizi~ne hartije od vrednosti. Da bi akcije 

obezbe|ivale takav prinos, EPS bi morao 

profitabilno da posluje. A da bi profitabilno 

poslovao, morao bi da ima adekvatno korporativno 

upravljanje, upravljanje tro{kovima, 

itd. Iskreno verujem da „Elektroprivreda Srbije“ 

moè biti profitabilna i regionalno konkurentna 

kompanija u ve}inskom dràvnom 

vlasni{tvu. Izgubimo li EPS, preko no}i }emo 

se suo~iti sa vi{im cenama struje bez prava 

na populisti~ku debatu o uticaju cene struje 

na standard gra|ana. Bolje bi bilo da, umesto 

prethodne, imamo debatu o efektima ve} 

e profitabilnosti EPS-a na budèt Republike 

Srbije i mogu}nosti dràve za pove}anje socijalnih 

davanja i standarda stanovni{tva iz realnih 

izvora - zaklju~uje [agovnovi}. 

Ina~e, deluje ~udno da stranci „brinu“ o 

„Elektroprivredi Srbije“ i na~inu na koji se 

reformi{e jer retko ko od doma}ih stru~njaka 

shvata da je EPS kalup po kome se ure|uju 

svi ostali odnosi u dru{tvu, pa i cela dràva. 


Ekonomija 

Podizanje plata 

pokre}e celu privredu 

Pi{e: D. [ibinac 

Plate u javnom sektoru, ta~nije prosveti, zdravstvu, 

vojsci i policiji bi}e pove}ane od oktobra, 

najavili su nedavno neimenovani izvori iz Vlade 

Srbije. Posle tog pove}anja, kao i pove}anja 

minimalne cene rada, o ~emu se razgovaralo 

na prvoj sednici nove Vlade Srbije, prose~na plata u Srbiji 

bi trebalo da poraste na oko 430 evra, sa idejom da idu} 

e godine taj iznos stigne i na celih 500. 

To pove}anje, pokazuju ra~unice, „istera}e“ iz 

budèta oko 200 miliona evra na godi{njem nivou za 

{ta, tvrde dobri poznavaoci prilika, u dràvnoj kasi ima 

novca. 

- Prema sada{njem stanju u dràvnoj kasi prostor postoji 

jer je budètski deficit ispod dogovorenog sa me|unarodnim 

kreditorima, odnosno u{te|eno je vi{e nego 

{to je bilo potrebno - analizira za Ekspres Zoran Grubi{i}, 

profesor Beogradske bankarske akademije. Treba, me|utim, 

imati u vidu da nije dovoljno jedno prolazno vreme 

da se pove}aju plate i penzije jer je potrebno da ti dodatni 

tro{kovi dràve budu na srednji i dugi rok odrìvi, dakle 

da postoje realni izvori finansiranja. 

Grubi{i} isti~e da najavljena pove}anja primanja u javnom 

sektoru ne bi vr{ila inflatorne pritiske. 

- Inflacija je ispod ciljanog nivoa, na donjoj granici, 

tako da ima prostora za popu{tanja u monetarnoj politici, 

ali svakako dozirano i odmereno. Preciznije, treba inflaciju, 

tako i cene i kurs dràti pod kontrolom. Kada do|e 

do pove}anja to }e svakako povoljno delovati na privredu 

jer }e podsta}i takozvani kru`ni tok, odnosno teku}a 

potro{nja (sektor doma}instva ~ini 60 do 70 odsto agregatne 

tra`nje) }e podsta}i tra`nju, pa dodatnu proizvodnju, 

a u psiholo{kom smislu to zna~i dugoro~no planira- 

Zagreb-Beograd 

Potro{a~ke cene u Zagrebu su 

38,6% vi{e nego u Beogradu 

Potro{a~ke cene, uklju~uju}i i rentu, vi{e 

su za 38,87% nego u Beogradu 

Cene zakupa su 24,86% vi{e u Zagrebu 

Cene u restoranima su za 25,87% ve}e u 

Zagrebu 

Cene hrane su 58,03% vi{e u Zagrebu 

Lokalna kupovna mo} je 51,52% 

vi{a u Zagrebu 


Inflacija je ispod ciljanog nivoa, 

na donjoj granici, tako da 

ima prostora za popu{tanja u 

monetarnoj politici, ali svakako 

dozirano i odmereno, kaè Zoran 

Grubi{i}, profesor Beogradske 

bankarske akademije 

nje i razmi{ljanje. îm postoji tra`nja odmah se otvaraju 

vrata privrednom zamajcu. Ne treba, me|utim, zaboraviti 

da }e me|unarodni kreditori insistirati i na sprovo|enju 

strukturnih reformi jer fiskalna konsolidacija je dala 

odli~ne rezultate, ali samo to ne obezbe|uje dugoro~nu 

odrìvost javnih finansija - upozorava Grubi{i}. 

Mere {tednje i fiskalne konsolidacije koje su preduzete 

pre dve godine dale su veoma dobre rezultate. Zbog 

toga se moè govoriti o pove}anju plata vojsci, policiji, 

zdravstvu, socijalnom sektoru, prosveti i obrazovanju. 

Pove}anje bi trebalo da se dogodi u oktobru i iznosi}e u 

proseku 10 odsto, preneli su prestoni~ki elektronski mediji. 

Komparativnom analizom kupovne mo}i glavnih gradova 

zemalja Balkana, ekonomista Dragovan Mili}evi} 

kaè da teorija o Beogradu kao jednom od skupih gradova 

okruènja pada u vodu. Ta~no je da Beograd pored Tirane 

i Skoplja ima najmanju lokalnu kupovnu mo}, ali 

su i cene osnovnih dobara i usluga u obra~unu tro{kova 

ìvota zna~ajno niè nego u drugim gradovima (bez 

Skoplja i Tirane). 

- Neretko se u sredstvima informisanja moè ~uti ili 

pro~itati da je Beograd jedan od najskupljih gradova u 

okruènju, da je u pojedinim segmentima potro{nje i u 

vrhu Evrope i sli~no - obja{njava Mili}evi}, i dodaje: 

- Tako|e, gotovo je pravilo da je Srbija zemlja sa najmanjim 

prihodima po stanovniku (zarade, penzije), ~ak 

je i Makedonija ispred Srbije. Koliko u svemu tome ima 

istine pokazuje analiza po odabranim segmentima potro{nje, 

odnosno uporednom cenom odabranih proizvoda 

i usluga izraènom u dinarima kao uporednom veli~inom. 

Izbegnut je prera~un u evre ili dolare zbog kursnih 

odnosa. Prvi pokazatelj relativnih odnosa cena jesu cene 

u restoranima i to srednje klase, a obrok u jeftnom rastoranu 

je 600 dinara, i samo je u Skoplju zna~ajnije nià 

cena, dok je u Budimpe{ti cena gotovo identi~na Beogradu. 

Svi ostali gradovi imaju vi{e cene nego Beograd. 

Mili}evi} ukazuje i da je kod osnovnih prehrambenih 

proizvoda iskazanih u dinarima Beograd najjeftiniji grad 

od svih analiziranih. 

- Sa prose~no 15.192 dinara za osnovne tro{kove komunalnih 

usluga za stan od 85 metara kvadratnih, Beograd 

se nalazi na sredini po visini tro{kova na mese~nom 

nivou. Niè cene od Beograda imaju Tirana, Sofija, Bukure{t 

i Podgorica. Cene internet i pripejd mobilne tarife 

u Beogradu su najmanje od svih posmatranih gradova. 

Kod ode}e i obu}e se moè tako|e konstatovati da 

je Beograd najjeftiniji u regionu. Kod rentiranja stanova 

Beograd je tako|e pri dnu analiziranih gradova po visini 

mese~ne rente za razli~ite kvadrature stanova. Me|utim, 

cene stanova u Beogradu za kupovinu su me|u najvi{im 

u regionu, pogotovo za stanove u centru grada. Tako|e, 

prose~na plata za potro{nju (neto plata umanjena 

za poreze i doprinose i osnovne komunalne delatnosti) 

u Beogradu je 43.263 dinara i samo je u Skoplju i Tirani 

nià. Ali njena kupovna mo} je zna~ajno ve}a nego ekvivalent 

te plate u gradovima sa ve}im zaradama - isti~e 

Dragovan Mili}evi}. 

Ina~e, za dalji privredni oporavak Srbije kao i podizanje 

ìvotnog standarda veoma je va`no i pove}anje minimalne 

zarade sa 121 na najavljenih 130 dinara za jedan 

sat rada, {to tako|e zna~i pove}anje ukupne tra`nje kroz 

ve}e zarade i u privatnom sektoru. 


Poštovani, 

Privredna komora Srbije i Ekonomski institut 

dostavljaju Vam promotivne brojeve 

Nacionalne poslovne revije. Ukoliko želite da 

se pretplatite kontaktirajte nas: 

+381 11 33 00 916 

+381 11 33 00 917 

marketing¤pks.rs 

broj žiro računa 205-59172-82 

Komercijalna banka 

CENA PO PRIMERKU JE 500 RSD 

A ZA PRETPLATU NA: 

3 MESECA 

rsd 

1.460 

6 MESECI 

9 MESECI 

12 MESECI 

2.850 

4.160 

5.400 

Prvi srpski magazin 

za poslovnu elitu 

Samo za NPR pišu najpoznatiji domaći autori iz oblasti 

ekonomije, menadžmenta, marketinga, politike... 

Samo u NPR-u stalni dodatak Harvard biznis revija 

sa najaktuelnijim tekstovima najpoznatijih svetskih 

biznis autoriteta. 

U svakom broju specijalno izdanje Ekonomskog 

instituta - MAT, sa najnovijim analizama 

makroekonomskih trendova u zemlji i svetu. 

Predstavljamo domaće kompanije, poslovne ljude i 

iskustva stranih privrednih komora.

Vesti 

Inicijative za razvoj 

tekstilne industrije Srbije 

”P 

rivredna komora Srbije (PKS) pomoći će kompanijama 

tekstilne industrije zastupanjem njihovih 

interesa pred institucijama države, inicijativama 

za izmene i doslednu primenu propisa i efikasniji rad inspekcijskih 

i carinskih službi, kako bi se privreda rasteretila 

i smanjile siva ekonomija i nelojalna konkurencija kao najveći 

problemi ove grane”, izjavio je Marko Čadež, predsednik 

PKS. 

“Komora će tekstilcima pomoći i u izlasku na nova tržišta 

i pronalaženju potencijalnih kupaca u inostranstvu”, najavio 

je Čadež nakon obilaska porodične tekstilne kompa- 

“Komora će tekstilcima pomoći 

i u izlasku na nova tržišta i 

pronalaženju potencijalnih 

kupaca u inostranstvu”, najavio je 

Čadež nakon obilaska porodične 

tekstilne kompanije “Forma VS” 

nije “Forma VS” i razgovora sa predstavnicima i rukovodstvom 

te firme. 

“Veliko ograničenje za bolje rezultate i zapošljavanje većeg 

broja ljudi u ovoj industriji, koja ima potencijal za rast 

proizvodnje i izvoza, po rečima predsednika PKS jeste i nedostatak 

kvalifikovanih kadrova. Komora se zato zalaže i 

nastavlja aktivnosti na uvođenju dualnog obrazovanja i reformu 

obrazovnog sistema prema potrebama privrede i 

tržišta rada”, rekao je Čadež. 

On je podsetio da je kompanija “Forma VS”, koja se bavi trgovinom 

i proizvodnjom dečje konfekcije i izvozi na tržišta 

u regionu, odnedavno počela da izvozi u Italiju i da će PKS 

pomoći da se poveže sa italijanskim distributerima. 

Generalni direktor kompanije “Forma VS” Branko Milekić 

govorio je o planovima za proširenje proizvodnje, nove investicije 

i zapošljavanje još 100 radnika. Kompanija zapošljava 

90 radnika u proizvodnji i 30 u veleprodaji. Najviše 

izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju i 

mesečno na tržiste plasira od 25.000 do 30.000 komada 

odeće iz sopstvene proizvodnje. 

Tekstilna industrija Srbije četvrta je izvozna grana Srbije i 

u tom sektoru posluju 1.853 firme. U proizvodnji tekstila 

i odevnih predmeta zaposleno je oko 40.000 ljudi, dok 

se još 10.000 bavi proizvodnjom kože, predmeta od kože 

i obuće. 


Aktuelno 

Vreme velikih radova 

Iz Evropske unije poru~uju da }e u narednih 15 godina na podru~ju Zapadnog 

Balkana biti realizovane investicije vredne sedam milijardi evra, kao i da }e biti 

otvoreno 200.000 novih radnih mesta zahvaljuju}i upravo izgradnji infrastrukture 

Piše: Miloš Garić 

Za sprovo|enje 18 strate{kih infrastrukturnih 

projekata u Srbiji treba uloìti 1,9 milijardi 

evra, a Vlada Srbije namerava da ih realizuje 

kroz najpovoljnije na~ine finansiranja. Kako 

je nedavno saop{teno iz Nacionalnog odbora 

za investicije, koristi}e se bespovratna sredstva Evropske 

unije, pare povoljnih zajmova me|unarodnih finansijskih 

institucija, novac ostalih razvojnih partnera, kao 

i sredstva iz budèta. 

Me|u planiranim projektima su izgradnja puta od 

Ni{a ka Pri{tini, postrojenja za preradu otpadnih voda u 

Novom Sadu i Ni{u, kao i modernizacija pruge na Koridoru 

10 na vi{e deonica. 

- Koridori Srbije su zaduèni za izgradnju auto-put- 

nih pravaca Koridora 10 i Koridora 11, u toku je gra|evinska 

sezona i na svim deonicama se izvode zavr{ni radovi 

- kaè za Ekspres Dmitar \urovi}, direktor „Koridora Srbije“. 

- Podse}am, u 2015. godini asfaltirano je 86,4 kilometara 

novih saobra}ajnica: na ju`nom kraku Koridora 

10, auto-put E-75, zavr{eno je i pu{teno u saobra}aj 26,3 

km auto-puta u punom profilu na deonici Vladi~in Han - 

Donji Neradovac, na kojoj radove izvodi gr~ka kompanija 

„Terna“. Na isto~nom kraku Koridora 10, auto-put E-80, 

zavr{eno je i pu{teno u saobra}aj 13 km auto-puta u punom 

profilu na deonici Crvena Reka - îflik, ~iji je izvo|a~ 

gr~ka kompanija „Aktor“. Na deonici îflik - Stani~enje, 

~iji je izvo|a~ {panska kompanija „Rubau“, zavr{eno je i 

pu{teno u saobra}aj 10,6 km auto-puta u poluprofilu. Na 


Koridoru 11, auto-put E-763, asfaltirano je 36,5 km auto-puta 

na deonici Ljig - Preljina, gde radove izvodi azerbejdànska 

kompanija „Azvirt“ - obja{njava \urovi}. 

Dobri poznavaoci prilika smatraju da je potrebno sanirati 

nedostatke u postoje}oj infrastrukturi i u~initi je 

kompletnom. Na primer, imamo auto-put kroz srce Beograda, 

a nemamo obilaznicu, a kona~no kompletiranje 

infrastrukture done}e ogromne prihode dràvi jer je zavr{etak 

infrastrukturnih projekata bitan za celokupni reformski 

proces Srbije. 

- Pro{la godina je bila mo`da najuspe{nija u poslednjih 

nekoliko decenija kad je re~ o infrastrukturi i gra|evinarstvu 

jer je izgra|eno 100 kilometara auto-puta, obnovljeno 

vi{e od 200 kilometara puteva i pruga i po~ela 

primena novog Zakona o planiranju i izgradnji, koji }e 

podi}i na{u gra|evinsku industriju, ali i omogu}iti brì 

rast bruto doma}eg proizvoda - isti~e Zorana Mihajlovi}, 

potpredsednica Vlade Srbije. 

- Zakon o planiranju i izgradnji je u potpunosti zaìveo, 

a od po~etka godine po~elo je i izdavanje elektronskih 

gra|evinskih dozvola, koje se u proseku izdaju za 

osam radnih dana, iako je zakonski rok 30 dana. Donet 

je, tako|e, i Zakon o ozakonjenju, koji }e se, bez obzira 

na sve kritike koje se mogu ~uti, kona~no obra~unati 

s divljom gradnjom u Srbiji - uverena je Mihajlovi}eva. 

Potpredsednica Vlade, me|utim, ukazuje da ona i 

njen tim nisu uljuljkani postignutim rezultatima. 

- Veliki posao smo uradili, ali nas mnogo toga jo{ o~ekuje. 

Dogodine zavr{avamo izgradnju Koridora 10 i nastavljamo 

izgradnju Koridora 11, gde smo u junu ugovorili 

izgradnju nove deonice od 17,6 kilometara od Sur~ina 

do Obrenovca s kineskom kompanijom „China Communication 

Construction Company“ (CCCC). Pokazali smo 

da je mogu}e raditi i brè i efikasnije. Projekti ne smeju 

da stoje, a novac treba da ulaèmo u nove projekte umesto 

da pla}amo penale na nepovu~ene zajmove - kaè Mihajlovi}eva. 

Pored auto-puteva, u ovoj godini nastavlja se i modernizacija 

èleznice, posle 40 godina iz ruskog kredita se rekonstrui{e 

gotovo 80 kilometara barske pruge od Resnika 

do Valjeva, a u punom zamahu je i projekat rehabilitacije 

1.100 kilometara regionalnih puteva. 

- Ljudi iz ministarstva su svakodnevno na terenu i prate 

kako se realizuju ne samo ovi projekti nego i svi ostali 

koji su aktuelni ove godine: izgradnja nove naplatne stanice 

Vr~in, izgradnja mosta Ljubovija-Bratunac i pro{irenje 

grani~nog prelaza Batrovci - kaè Mihajlovi}eva. Ona 

dodaje da se trenutno pregovara i o nastavku radova na 

obilaznici oko Beograda sa zainteresovanim partnerima 

iz Azerbejdàna i Kine. 

Za izgradnju i rekonstrukciju infrastrukture u na{oj zemlji, 

podse}amo, Nema~ka neto ulaganja od 2002. godine 

iznose 1,39 milijardi evra, a region se menja kroz infrastrukturne 

projekte, pre svega auto-put Ni{ - Pri{tina - 

Dra~. Zato Nacionalna agencija za regionalni razvoj u~estvuje 

u analizi potreba regiona, iniciranju, utvr|ivanju 

prioriteta i odabiru infrastrukturnih projekata od zna~aja 

i uticaja na regionalni razvoj. Iz Evropske unije poru~uju 

da }e u narednih 15 godina na podru~ju Zapadnog Balkana 

biti realizovane investicije vredne sedam milijardi 

Zakon o planiranju i izgradnji je u 

potpunosti zaìveo, a od po~etka 

godine po~elo je i izdavanje 

elektronskih gra|evinskih 

dozvola, koje se u proseku 

izdaju za osam radnih dana iako 

je zakonski rok 30 dana, kaže 

Zorana Mihajlović ministarka 

građevinarsta saobraćaja i 

infrastrukture 

U 2015. 

godini 

91,1 

kilometar 

izgra|enog 

auto-puta 

190 

kilometara 

saniranih 

puteva 

206 

novih 

mostova 

9 

probijenih 

tunela 

evra, kao i da }e biti otvoreno 200.000 novih radnih mesta 

zahvaljuju}i upravo izgradnji infrastrukture. Zato bi 

trebalo sve u~initi da Srbija dobija veliki deo tog investicionog 

kola~a, a na velikim radovima kao glavne izvo|a~e 

treba uposliti doma}e firme koje ispunjavaju me|unarodne 

standarde. Recimo za Fru{kogorski koridor, koji bi trebalo 

da u perspektivi poveè Koridor 10 i Koridor 4 i bude 

najkra}a veza izme|u Bosne i Hrvatske i Rumunije, prvi 

tenderi i po~etak gradnje mogu se o~ekivati ve} u ovoj 

godini. 

- Ogroman je zna~aj razvijene putne i èlezni~ke infrastrukture 

za privredni rast zemlje - smatra Stojan Stamenkovi} 

iz Ekonomskog instituta. - Slikovit je primer 

kragujeva~kog „Fijata“, u kome italijanski partner smanjuje 

proizvodnju i ne uvodi novi model delimi~no i zbog 

nepovezanosti Kragujevca auto-putem sa Koridorom 10, 

a nema ni adekvatne pruge. Ipak, s putnom infrastrukturom 

stanje se popravlja, intezivno se radi na koridorima 

10 i 11, ali je situacija u èlezni~koj infrastrukturi veoma 

lo{a. Ne zna se kada }e biti ura|ena brza pruga Beograd - 

Budimpe{ta, a ni{ta se ne radi ni na pruzi Bar - Beograd. 

Ko danas putuje vozom iz Beograda do Ni{a, a kada sam 

ja bio dete tridesetih godina pro{log veka, u Ni{u su satove 

doterivali kada prolazi Orijent ekspres, me|unarodni 

voz od Pariza do Istanbula. Pogledajmo {ta je od raspada 

Jugoslavije sagradila Hrvatska, a {ta Srbija. O zna~aju 

putne infrastrukture svedo~i i situacija na jugu i istoku 

Srbije, koji su opusteli jer su se stanovnici iselili. Dakle, i 

to je doprinelo metropolizaciji na{e zemlje - upozorava 

Stojan Stamenkovi}. 

Ina~e, koridorski poloàj neke zemlje predstavlja 

zna~ajnu geoekonomsku prednost. Poloàj Srbije u sredi{tu 

Balkana obezbe|uje odre|ene koristi od eksploatacije 

saobra}ajnih pravaca. Odatle je potrebno obratiti veliku 

pa`nju na saobra}ajnu infrastrukturu - kopnene puteve, 

èleznicu, re~ni saobra}aj i vazdu{ne pravce - kao 

izvor prihoda i strate{ki va`nu oblast u ekonomskom razvoju 

zemlje. 


Vesti 

Bolja komunikacija privrede 

sa poreskom administracijom 

P 

redstavnici Saveta mešovitih komora pri PKS na 

sastanku sa rukovodstvom Poreske uprave razmotrili 

su probleme i izazove sa kojima se suočavaju 

njihove članice u domenu poresko-pravnih pitanja i 

dogovorili intenziviranje dijaloga i redovne sastanke kako 

bi došli do efikasnih rešenja u ovoj oblasti. 

“Cilj sastanka bio je upoznavanje sa rezultatima tekuće reforme 

poreskog sistema i identifikacija najkrupnijih problema 

članica Saveta mešovitih komora pri PKS u saradnji 

sa Poreskom upravom na terenu, kako bismo kroz dija- 

Dragana Marković, direktorka 

Poreske uprave, ukazala je na to da 

reforma poreske administracije ide 

predviđenom dinamikom. Pozvala 

je predstavnike mešovitih komora 

na dijalog sa Poreskom upravom 

log usaglasili konkretne predloge i došli do uzajamno prihvatljivih 

rešenja”, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS. 

Savet mešovitih komora pri PKS baviće se, kroz formiranje 

stručnih komisija, pojedinačnim sistemskim pitanjima - poreskim, 

carinskim i finansijskim sistemom, sivom ekonomijom, 

edukacijom, radnim zakonodavstvom i dobavljačkim 

lancima”, objasnio je Čadež. 

Dragana Marković, direktorka Poreske uprave, ukazala je 

na to da reforma poreske administracije ide predviđenom 

dinamikom. Pozvala je predstavnike mešovitih komora i 

njihove članice na dijalog sa Poreskom upravom kako bi se 

našao odgovarajući model za rešavanje izazova sa kojima 

su suočene članice ovih asocijacija. 

Predstavnici Saveta mešovitih komora pri PKS izneli su svoje 

predloge i sugestije za unapređenje rada poreskih organa i 

dijaloga sa privredom, što će doneti unapređenje poslovnog 

ambijenta i državi efikasniju naplatu budžetskih prihoda. 

Na ovom, drugom sastanku Saveta mešovitih komora u 

PKS učestvovali su predstavnici Saveta stranih investitora, 

Amcham, Belgijsko-srpske poslovne asocijacije, Francusko-srpske 

privredne komore, Advantage Austria, Slovenačkog 

poslovnog kluba, Nemačko-srpske privredne 

komore, Britansko-srpske privredne komore, Nordijske 

poslovne alijanse i Danskog biznis kluba. 


Vesti 

PKS od studenata dobio 

priznanje “Partner godine” 

P 

rivredna komora Srbije (PKS) dobila je nagradu 

“Partner godine“ koju Organizacija srpskih studenata 

u inostranstvu (OSSI) dodeljuje institucijama 

i asocijacijama zaslužnim za afirmaciju rada te organizacije. 

Priznanje je uručeno Marku Čadežu, predsedniku PKS, na 

svečanosti u Skupštini Srbije povodom 19 godina osnivanja 

OSSI. PKS je u proteklom periodu bio snažna podrška i partner 

svim aktivnostima organizacije i aktivno je učestvovao 

u realizaciji postavljenih ciljeva, navedeno je u obrazloženju 

nagrade. 

„Obaveza PKS i privrede Srbije jeste da ulažu u najvažniji 

resurs ove zemlje a to ste vi - vaše znanje, iskustvo, kontakti 

i mreže koje imate u zemljama u kojima živite i studi- 

“Obaveza PKS i privrede Srbije 

jeste da ulažu u najvažniji resurs 

ove zemlje a to ste vi - vaše znanje, 

iskustvo, kontakti i mreže koje 

imate u zemljama u kojima živite i 

studirate“, rekao je Marko Čadež 

rate“, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS, obraćajući se 

studentima. 

Kako je istakao, Srbija nije i više nikada ne sme biti zemlja iz 

koje se zauvek odlazi i mesto na kom se živi samo da bi se 

otišlo u inostranstvo. “Srbija postaje zemlja odakle se odlazi 

u potrazi za znanjem i u koju se vraća da bi se radilo za 

dobrobit, rast i razvoj države i kompanija koje ovde posluju”, 

rekao je Čadež, i poručio članovima OSSI da među njima 

vidi dosta budućih ekonomskih predstavnika srpske privrede 

u inostranstvu. 

PKS i OSSI prošle godine potpisali su Memorandum o saradnji 

sa željom da se na što bolji način artikulišu interesi srpskih 

studenata u inostranstvu, alumnista Oksforda, Kembridža, 

Harvarda, Sorbone, kao i naših intelektualaca koji žive van 

Srbije i povežu sa domaćom privredom. Memorandumom 

je predviđeno osnivanje Međunarodnog centra alumnista 

za prenos znanja i razvoj, koji je počeo da radi u prostorijama 

PKS u februaru 2016. Do sada je realizovan niz zajedničkih 

aktivnosti, a u narednom periodu planirana je intenzivnija 

saradnja na promociji povratka mladih ljudi iz inostranstva, 

njihovom uključivanju u privredni život Srbije i ostvarivanju 

ciljeva ekonomskog rasta i razvoja zemlje. 

Svečanost povodom 19 godina postojanja OSSI održana je 

30. jula, a podršku članovima Organizacije dali su i Vuk Jeremić, 

jedan od osnivača i aktuelni kandidat Srbije za generalnog 

sekretara Ujedinjenih nacija, Veroljub Arsić, potpredsednik 

Skupštine Srbije i ministar odbrane Zoran Đorđević. 

Odobren „Bugarsko-srpski gurmanski voz“ 

P 

rojekat Regionalne privredne komore 

Leskovac „Bugarsko-srpski 

gurmanski voz“ (Bulgaran Serbian 

GourmeTrain) ocenjen je kao jedan od najboljih 

na osnovu evaluacija predloga projekata 

predatih u okviru Prvog poziva IN- 

TERREG - IPA Programa prekogranične saradnje 

Bugarska-Srbija. 

Namera projekta je da poveća broj turističkih 

proizvoda u prekograničnom području 

kroz implementaciju inovativnih pristupa u 

oblasti turizma, koji uključuju razvoj i zaštitu 

kulturnog nasleđa. Specifični ciljevi projekta 

su sertifikacija i zaštita prekograničnih 

turističkih proizvoda i usluga koji odražavaju 

poseban karakter destinacija, kao 

što su tradicionalni gastronomski proizvodi 

na bugarskoj i srpskoj strani. Regionalna 

privredna komora Leskovac će sprovesti 

postupak i biti nosilac međunarodnog 

Zaštitnog žiga za specifične gastronomske 

proizvode – „Leskovački specijaliteti sa 

roštilja“, dok će Privredna komora Vratse 

biti nosilac zaštite/sertifikacije gastronomskih 

proizvoda sa bugarske strane. Visoka 

poslovna škola strukovnih studija Leskovac, 

kao i Strukovna škola iz Mezdre, kroz 

realizaciju projekta će opremiti svoje kuhinje/gastronomske 

kabinete neophodnom 

opremom za sprovođenje praktične nastave 

i realizaciju obuka. 

Još jedan od ciljeva projekta je razvoj znanja 

i veština među studentima i profesionalnim 

kuvarima pomoću sprovođenja dodatnih 

treninga na polju gastronomije. 

Ukupna vrednost predloga projekta je oko 

170.000 evra. Potpisivanje ugovora i početak 

realizacije projekta se očekuje septembra 

ove godine, dok je predviđeno trajanje 

projekta 18 meseci. Ovim projektom 

Ukupna vrednost 

predloga projekta je 

oko 170.000 evra. 

Potpisivanje ugovora 

i početak realizacije 

očekuju se tokom 

septembra 

se planira i povećanje kvaliteta gastronomskih 

proizvoda i usluga i uspostavljanje poslovnih 

veza među preduzetnicima u prekograničnom 

regionu. 


Ekonomija 

Nada od tri slova 

Doma}e i me|unarodne finansijske institucije ve} su 

revidirale procene ovogodi{njeg rasta BDP-a Srbije, sa 

prvobitno projektovanih 1,8 odsto na 2,3, odnosno 2,5 odsto 

Srbija je prvo polugodi{te zavr{ila sa procenjenim 

rastom BDP-a od 2,6 odsto u odnosu na isti pro{logodi{nji 

period. Najve}i doprinos rastu u tom periodu 

dali su industrija, posebno prera|iva~ka i 

gra|evinarstvo, a manje trgovina, ugostiteljstvo 

i saobra}aj. 

Rast proizvodnje je u prvom polugodi{tu bio pra}en i rastom 

spoljne trgovine. U prvih {est meseci izvoz je pove} 

an 10,2 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, znatno 

vi{e od uvoza (5,8 odsto), {to je smanjilo i deficit u razmeni 

sa svetom. 

Marko âde`, predsednik Privredne komore Srbije, 

kaè da }e rast BDP-a u drugom polugodi{tu, uz nastavak 

industrijskog rasta, naro~ito ako budemo imali o~ekivane 

efekte pove}anja proizvodnje u „@elezari Smederevo“, pogurati 

poljoprivreda, turizam i ugostiteljstvo i gra|evinarstvo 

koji sezonski tokom leta i po~etkom jeseni daju najbolje 

rezultate. 

„Energetika }e se, posle slabijeg u~inka u drugom kvartalu, 

vratiti na ranije nivoe proizvodnje jer se remont elektrana 

zavr{ava u avgustu. Ako nam vremenske prilike 

budu i{le naruku, kao {to sada izgleda, prinosi u poljoprivredi 

bi trebalo da budu vi{i nego pro{le godine, pa samim 

tim ima}emo i ve}i potencijal za izvoz. Ove godine o~ekuje 

se dobar rod {e}erne repe i proizvodnje {e}era, uz izvoz 

oko 180.000 tona, kao i suncokreta i ulja. Izvoz vo}a, jabuka 

u Rusiju i malina u EU trebalo bi da bude ve}i nego 

pro{le godine. Da ne zaboravimo oko 1,4 miliona tona p{enice 

i o~ekivani dobar rod kukuruza. Prehrambena industrija 

u{la je u sezonu prerade vo}a i povr}a, {to }e podi}i 

procente rasta proizvodnje“, poja{njava âde`. 

I ekonomski analiti~ar, direktor Republi~kog zavoda za 

statistiku Srbije Miladin Kova~evi}, kaè da bi ostvarenju 

projekcije rasta BDP-a ve}eg od dva odsto mogao da doprinese 

rast poljoprivrede, kao i aktivnosti u „@elezari“ do 

kraja godine. 

„Ako krajem nedelje padnu ki{e nema rizika za kukuruz, 

suncokret, {e}ernu repu, pa se do kraja godine moèmo 

nadati rastu poljoprivrede od 10 do 15 odsto, {to automatski 

zna~i da }e i prehrambena industrija imati rast, {to 

}e uz aktiviranje i pove}anje proizvodnje u ‘@elezari’ omogu}iti 

i rast BDP-a“, kaè Kova~evi}. 

On napominje da trenutna projekcija rasta BDP-a govori 

da se svakako mogu o~ekivati redovne penzije, ali da se o 

nekom eventualnom pove}anju ne moè razgovarati bez 

MMF-a. On dodaje da }e stanje u budètu biti bolje nego 

pro{le godine zbog investicija i rasta poreza, {to omogu} 

ava ve}e investicije u saobra}aj i gra|evinarstvo. 

A upravo je oporavak gra|evinske privrede i investicionih 

aktivnosti prvi pouzdan znak oporavka jedne ekonomije. 

Prema re~ima Marka âdeà, vrednost izvedenih radova 

je zna~ajno porasla, zbog ~ega je gra|evinarstvo bilo 

sektor sa najbrìm rastom u 2015. godini. 

„Dobar rezultat se o~ekuje i ove godine jer se u drugom 

polugodi{tu, izme|u ostalog, realizuje i najve}i deo kapitalnih 

javnih izdataka. U prilog takvim procenama govori 

i pove}anje broja izdatih dozvola kao rezultat regulatornih 

reformi u ovom sektoru, pokrenute i najavljene privatne 

investicije i rast novoodobrenih investicionih kredita“, 

kaè âde`. 

Na pitanje da li rast BDP-a u okvirima pomenute projekcije 

moè da uti~e i na bolji ìvot gra|ana, pre svega li~nu 

potro{nju, âde` kaè: 

„Za odrànje privrednog rasta najva`niji je rast investicija 

i izvoza, ali je svakako bitno i pove}anje potro{nje jer 

su industrijska proizvodnja i promet povezani i zavise i od 

tra`nje na doma}em trì{tu, posebno u uslovima neizvesnosti 

i ograni~enja na inostranom. Uporedo sa merama finansijske 

konsolidacije i smanjenjem javne potro{nje, privatna 

potro{nja se oporavlja, usled daljeg rasta proizvodnje, 

broja zaposlenih i plata u privatnom sektoru i novih 

Nove {anse za doma}u privredu 

Realno je o~ekivati dalji rast i doma}ih i stranih ulaganja. Kada je re~ 

o doma}oj privredi, rast novoodobrenih investicionih kredita bio je 

jedan od va`nih izvora finansiranja privatnih investicija, kaè Marko 

âde`. 

„Osim projekata kao {to su ‘Beograd na vodi’ i ‘Novi Ni{‘, u toku je 

realizacija vi{e od 20 velikih industrijskih, proizvodnih projekata koji 

su u proteklom periodu pokrenuli strani investitori. Paralelno sa 

privatnim ulaganjima krenuo je novi talas javnih investicija u infrastrukturu. 

Nove investicije i dolazak velikih stranih kompanija otvaraju 

nove mogu}nosti i za doma}u privredu, uklju~ivanje na{ih preduze}a 

u njihove dobavlja~ke lance, otvaranje novih izvoznih kanala. 

Zbog toga je va`no ja~anje njihove sposobnosti i kapaciteta da 

vi{e proizvode po me|unarodnim standardima, ~emu Privredna komora 

Srbije poklanja posebnu pa`nju kroz umreàvanje i podr{ku 

doma}oj privredi i razvoj novog modela predstavljanja na{e privrede 

u svetu“, obja{njava sagovornik Ekspresa. 


Prema poslednjim podacima u~e{} 

e javnog duga u bruto doma}em 

proizvodu zna~ajno je smanjeno, 

sa 76 odsto na kraju 2015. godine, 

na 71,9 odsto na kraju prvog 

polugodi{ta 2016. 

gotovinskih i potro{a~kih kredita, o ~emu svedo~i i pove} 

anje prometa u trgovini na malo. Brojke najbolje govore: 

rast industrijske proizvodnje ve}i od osam odsto i BDP za 

2,6 odsto u prvom polugodi{tu direktno su uticali na uve} 

anje prose~nih zarada u privatnom sektoru za gotovo osam 

procenata, a porastao je i promet - potro{nja za 7,3 odsto“, 

poja{njava âde`. 

On napominje da bi svakako blago pove}anje zarada u 

javnom sektoru doprinelo porastu li~ne potro{nje, ali to pitanje 

je otvoreno i stvar ozbiljnih procena i usagla{avanja 

sa Me|unarodnim monetarnim fondom. 

„U uslovima tog ograni~enja, usmereni smo na napore 

za privla~enje {to vi{e investicija, pove}anje izvoza, podsticanje 

rasta i pove}anje zaposlenosti u privatnom sektoru 

kao izvora za pove}anje li~ne potro{nje. Jer aktuelni model 

privrednog rasta se prevashodno oslanja na uve}anje 

izvoza i investicije i razvoj privatnog sektora“, kaè sagovornik 

Ekspresa. 

Pove}anje BDP-a svakako uti~e na smanjenje optere} 

enja javnim dugom i sposobnost da ga finansiramo. Prema 

poslednjim podacima, u~e{}e javnog duga u bruto doma} 

em proizvodu zna~ajno je smanjeno, sa 76 odsto na kraju 

2015. godine na 71,9 odsto na kraju prvog polugodi{ta 2016. 

„Jasno je da je smanjenje relativnog nivoa javnog duga 

rezultat efikasne fiskalne konsolidacije koja smanjuje i potrebe 

za novim zaduìvanjem. Posmatrano iz ugla privrede, 

manji javni dug i izdaci za njegovo finansiranje vremenom 

}e otvarati sve ve}i prostor za pomo} dràve privredi, 

kroz poreska rastere}enja i podr{ku razvoju infrastrukture 

i malih i srednjih preduze}a, onom zdravom delu na{e privrede. 

Stav Privredne komore Srbije je da se u narednom 

periodu nacionalnim politikama moraju podràti sektori 

koji imaju najve}u dodatu vrednost, odnosno najve}i stepen 

finalizacije proizvoda, potencijal za izvoz i za nove investicije 

i kapacitet da za sobom povuku i ostatak privrede“, 

zaklju~uje âde`. 

Dragan [agovnovi}, direktor Ekonomskog instituta u 

Beogradu, kaè da je za dalji rast BDP-a neophodna „marketizacija 

ekonomske politike“, u smislu prepoznavanja 

grana i sektora u kojima imamo {ansu da budemo konkurentni, 

a da istovremeno postoji tra`nja na trì{tu. 

„Potrebne su nam strategije i vo|enje ekonomske politike 

na bazi dugoro~nih nacionalnih dokumenata, a ne trenutne 

vizije lidera. Mislim na strategije privrednog razvoja, 

razvoja agroprivrede Srbije, energetike. S tim u vezi, slobodan 

sam da kaèm i da nacionalne dokumente treba da 

rade nacionalni instituti, bez obzira na to o kojim oblastima 

da je re~, a ne pojedinci okupljeni pod kapom stranih donatora 

ili strane ku}e ili novoformirane nevladine organizacije 

sa rokom postojanja onoliko dugim koliko traje projekat 

za koji im je donacija odobrena. Dve su grane na kojima 

treba zasnivati razvoj - energetika i prehrambena industrija“, 

nagla{ava [agovnovi}. 

„Kada kaèm energetika, mislim pre svega na EPS, najve}eg 

donatora srpske privrede u prethodnih 25 godina. 

EPS je Srbiji dao vi{e od svih stranih kreditora i donatora, 

vi{e od prodaje svih preduze}a i banaka, a sve to kroz socijalnu, 

a ne ekonomsku cenu struje u Srbiji. Analize pokazuju 

da se od 2000. godine sa cenama struje koje su bile u Srbiji 

u odnosu na cene struje u zemljama biv{e SFRJ, Energetske 

zajednice centralnoisto~ne Evrope i Evropske unije, 

prose~no gubilo od 0,5 do 1,2 milijarde evra godi{nje. I koja 

je cena takve politike? Da Srbija danas, sa postoje}im kapacitetima, 

vi{e ne bi bila energetski nezavisna kada je re~ u 

struji u slu~aju èljenog rasta industrijske proizvodnje. Izgubimo 

li EPS onda }emo se preko no}i suo~iti sa vi{im cenama 

elektri~ne energije bez prava na populisti~ku debatu 

o uticaju vi{ih cena struje na standard gra|ana. Bolje bi 

bilo da, umesto prethodne, imamo debatu o efektima ve} 

e profitabilnosti EPS-a i njegove regionalne ekspanzije na 

Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. I koliki bi bili efekti na 

BDP, budèt Republike Srbije i mogu}nost dràve za pove} 

anje socijalnih davanja i podizanje standarda stanovni{tva 

iz realnih izvora“, poja{njava [agovnovi}. 

Analize pokazuju da bi Srbija samo sa prose~nom bruto 

vredno{}u agrarne proizvodnje po hektaru, karakteristi~nom 

za zemlje EU, mogla da ima tri puta ve}u vrednost 

agrarne proizvodnje godi{nje. 

„Sa natprose~nim prirodnim uslovima, kojima smo privilegovani, 

agrarna proizvodnja po hektaru mogla bi biti 

na nivou najrazvijenih EU zemalja, odnosno na nivou od 

preko 30 milijardi evra, koliko nam je danas ukupan bruto 

doma}i proizvod“, kaè sagovornik Ekspresa. 


Globus 

Rekordno nepopularni 

I Hilari Klinton i Donald Tramp kao dva zvani~na kandidata demokrata i republikanaca 

za Belu ku}u beleè istorijski malu podr{ku ~lanova svojih stranaka. Istovremeno, 

~etvrtina Amerikanaca danas ne bi glasala ni za jednog od ova dva kandidata 

Pi{e: Ivana Miloradovi} 

Ono {to se naziralo potvr|eno je 

- Hilari Klinton je kandidat Demokratske 

stranke za prvu ameri~ku 

predsednicu, dok Republikanska 

partija stoji iza Donalda 

Trampa, kralja nekretnina i politi~kog novajlije 

kome bi Bela ku}a, ukoliko do nje do|e u 

novembru, bila prva politi~ka funkcija. 

Ve} ove dve konstatacije ~ine ameri~ke 

predsedni~ke izbore istorijskim. Ko god da 

pobedi, bi}e prvenac - prva èna predsednik 

ili prvi predsednik koji nije politi~ar. Bira~i sigurno 

jedva ~ekaju da budu u~esnici u istorijskim 

izborima i ~uju sve {to kandidati imaju 

da im kaù. Me|utim, ~etvrtina Amerikanaca 

danas ne bi glasala ni za jednog od ova dva 

kandidata. Situacija nije ni{ta bolja u samim 

politi~kim strankama. I Tramp i Klintonova 

uìvaju podr{ku 70 odsto republikanaca, to 

jest demokrata, i to u nedelji klju~nog politi~kog 

doga|aja za obe stranke - konvencija 

na kojima su izabrani predsedni~ki kandidati. 

Pore|enja radi, pre osam godina o Baraku 

Obami je nepovoljno mi{ljenje imalo samo 

14 odsto demokrata, dok je iza Dòna Mekejna 

(poku{ajte da ga se setite: sedi veteran 

vijetnamskog rata kome je potpredsedni~ki 

kandidat bila kontroverzna Sara Pejlin) stajalo 

89 procenata republikanaca. 


Nikad dramati~nije 

I time stièmo do jo{ jednog prvenca. 

Kandidati za najmo}niju funkciju na svetu 

beleè rekordnu nepopularnost. I ne samo 

to. Oba kandidata dovela su svoje stranke 

do ta~ke unutra{njeg klju~anja. No, da bih 

objasnila ovaj fenomen moram da se vratim 

oko pola veka unazad i podsetim kako 

je stvoren sada{nji sistem izbora kandidata 

za ameri~kog predsednika. Pogodili ste. Sve 

se opet vrti oko rata s Vijetnamom. Naime, 

te burne 1968. godine veliki broj ~lanova Demokratske 

stranke podràvao je antiratnog 

kandidata, senatora iz Minesote Judìna Makartija. 

No, nepopularni potpredsednik Hjubert 

Hamfri kontrolisao je dovoljan broj delegata 

stranke da bi osigurao nominaciju. U 

stranci je nastao haos koji je kulminirao sukobima 

sa policijom na konvenciji u îkagu. 

Kao i uvek kad dara pre|e meru, formirana 

je komisija, predvo|ena senatorom iz Ju`ne 

Dakote Dòrdòm Megavernom, koja je spasla 

ugled stranke tako {to je uvela sada{nji sistem 

unutarstrana~kih izbora predsedni~kih 

kandidata koji traje mesecima pre konvencije 

i podrazumeva izja{njavanja ~lanova u 

svakoj od 50 dràva. Svaka od njih donosi 

kandidatu odre|en broj garantovanih glasova 

delegata na konvenciji. Izuzetak su samo 

superdelegati, strana~ki veterani, koji glasaju 

po èlji. Za primerom demokrata poveli su se 

~etiri godine kasnije i republikanci. Tako su 

izbori za predsedni~ke kandidate uplovili u 

mirne vode. Sve do ove godine. 

Kada je 16. juna pro{le godine Donald 

Tramp saop{tio da se upu{ta u trku za predsednika 

Sjedinjenih Ameri~kih Dràva, ve}ina 

je mislila da se {ali. Magnat je to u~inio sa vrha 

svoje Tramp kule u Njujorku, dva dana po{to 

je u{ao u sedamdesetu godinu. Delovalo je to 

kao jo{ jedan hir milijardera, koji se ènio tri 

puta, oku{ao kao glumac i televizijski voditelj, 

~etiri puta se poigravao rupama u ameri~kim 

zakonima, progla{avaju}i bankrotstvo 

ove ili one svoje kompanije ne bi li izdejstvovao 

povoljnije poreske uslove i bezbroj 

puta rekao ne{to nepromi{ljeno ili kontroverzno 

- izme|u ostalog i da }e se kandidovati 

za predsednika SAD. Me|utim, tokom godine 

iza nas republikanski predsedni~ki kandidati, 

bilo da su umereni ili radikalni, padali 

su kao kegle pred Trampovim predizbornim 

buldoèrom. Jo{ mnogo pre po~etka republikanske 

konvencije u Klivlendu 16. jula potomak 

nema~ko-{kotskih profitera zlatne groznice 

ostao je sam na pobedni~kom postolju. 

Republikanska stranka se nije ni okrenula, a 

Tramp ju je okrenuo naopa~ke. Zato se o~ekivalo 

da }e strana~ki vrh na konvenciju iza} 

i s jakim i ozbiljnim protivkandidatom kako 

bi spre~io da politi~ki diletant sa republikanskom 

zna~kom u|e u Belu ku}u. Ispostavilo 

se da takvog kandidata nema. Ve}inu je sam 

Tramp iz trke izbacio na unutarstrana~kim izborima, 

a ono malo {to je preostalo odbilo je 

da se kocka sopstvenom politi~kom sudbinom 

bez mandata delegata iz 50 dràva. 

Zato su republikanci izbor Trampa 

propratili ne~im drugim - najradikalnije desnim 

strana~kim programom u istoriji. Republikansko 

{tivo zalaè se za apsolutnu zabranu 

abortusa ~ak i ako je ìvot ène direktno 

ugroèn, uvo|enje hri{}anske veronauke 

u srednje {kole, dono{enje zakona u skladu 

sa hri{}anskim vrednostima, imenovanje 

sudija koje podràvaju „porodi~ne vrednosti“. 

Kad smo ve} kod porodice, nova platforma 

odbacuje istopolni brak, u~e{}e èna 

u oruànim snagama i kontrolu naoruànja. 

Prve dve stavke su prihva}ena praksa, a za 

tre}u se aktivno zalaè predsednik Barak 

Obama, naro~ito posle niza nedavnih masovnih 

oruànih incidenata od kojih se 

najve}i masakr (49 mrtvih u gej klubu) 

dogodio na dan Gej prajda u Orlandu na 

Floridi. Na polju energetike, republikanci 

se zalaù za „~istu energiju“ uglja, mada je 

ona odavno odba~ena kao jedna od najprljavijih. 

Dakle, kaù gromoglasno zbogom kon-

troli {tetnih gasova i spre~avanju daljeg globalnog 

otopljavanja. I najzad, na spoljnopoliti~kom 

planu platforma otvara karte i Kinu 

prvi put progla{ava za neprijatelja. Nekada 

su se republikanci ponosili ~injenicom da 

je jedan od njihovih najve}ih sinova Ri~ard 

Nikson uspostavio diplomatske odnose sa 

Pekingom na temelju zajedni~ke odbrane od 

sovjetske dominacije za vreme Hladnog rata. 

Padom Berlinskog zida, Kina je postala vaàn 

trgovinski partner. Za vreme administracije 

Bila Klintona, republikanci sve vi{e paze na 

demokratizaciju Kine i sve je vi{e vide kao 

vojnog rivala. Me|utim, Bu{ mla|i Kinu 

promovi{e u svetsku trgovinsku organizaciju 

i zaliva tlo me|usobne trgovine i saradnje 

u ratu protiv terorizma. Od dolaska Obame 

na vlast, republikanska ve}ina u Kongresu ne 

prestaje da zamera Kini na kr{enju ljudskih 

prava i pove}anoj potro{nji na vojsku. No, nikada 

do sada republikanci nisu oti{li ovoliko 

daleko. „Pona{anje Kine poni{tilo je optimisti~ku 

retoriku na{eg prethodnog programa 

o budu}nosti na{ih odnosa sa Kinom. Politika 

liberalizacije iz prethodnih decenija naglo 

je preokrenuta, disidenti su brutalno u}utkani, 

versko proganjanje je poja~ano, internet 

osaka}en, varvarska kontrola broja stanovnika 

politikom ‘dva deteta’, koja podrazumeva 

prinudne poba~aje i sterilizaciju se nastavlja, 

a kult Mao Cedunga oìvljava. Kina besmisleno 

polaè prava na celo Ju`nokinesko more i 

gradi platforme za sletanje u spornim vodama, 

kao i mornaricu, ~ija veli~ina ne odgovara 

odbrambenim namerama „, ~itamo u najnovijem 

republikanskom politi~kom programu. 

I dok stru~njaci ukazuju na brojne 

neistine u ovom tekstu, a „Njujork tajms“ - 

ina~e naklonjen republikancima - obru{ava 

se na njegove autore, ~ini se da se vrh stranke 

oslonio na najradikalnije u svojim redovima 

samo da bi skrenuo pa`nju javnosti sa Donalda 

Trampa na samu stranku, koja i dalje ima 

jaku ve}inu u Kongresu. Kada tome pridodamo 

necenzurisanu retoriku Donalda Trampa, 

koja se menja iz meseca u mesec, te{ko da 

i najverziraniji me|u spoljnopoliti~kim analiti~arima 

mogu da predvide u kom pravcu } 

e se ameri~ko kormilo okrenuti u slu~aju da 

tajkun u|e u Belu ku}u. 

Demokratski skandal 

No, ako pitate demokrate, to kormilo je 

ve} usmereno - u pravcu koji odgovara Vladimiru 

Putinu. Tako demokratama tradicionalno 

naklonjeni „Va{ington post“ podse}a 

da se Tramp, kada nije mogao da dobije zajam 

od ve}ine ameri~kih banaka, okrenuo ruskim 

{to, isti~e list, nije moglo da pro|e bez 

blagoslova Vladimira Putina. [ef Trampove 

predizborne kampanje Pol Manaford sara|ivao 

je tesno na ruskim oligarsima. Trampov 

savetnik Majkl Flin snimljen je kako sedi sa 

Putinom na prijemu u Moskvi, dok je drugi 

savetnik Karter Pejd` blizak „Gaspromu“. I 

„Va{ington post“ sve to povezuje sa ~injenicom 

da je iz ina~e veoma radikalnog republikanskog 

politi~kog programa izba~ena 

klauzula o prodaji oru`ja Ukrajini, dok sam 

Tramp sumnja u svrsishodnost NATO-a i nije 

siguran da li bi, iako ga ~lan 5 povelje Alijanse 

na to obavezuje, prisko~io u pomo} Balti~kim 

dràvama u slu~aju napada Rusije. 

êmu ovakva sklonost ka teorijama zavere 

u „Va{ington postu“, listu koji je istraìva~kim 

novinarstvom provalio aferu „Votergejt“ 

i primorao Niksona da podnese ostavku? 

Odgovor se krije u stotinama hiljada 

imejlova rukovodstva Demokratske stranke 

koji su (ba{ zgodno) preko Vikiliksa dospeli 

u javnost nedelju dana pre njene konvencije 

i potresli je do srì. âk je i {ef ameri~ke 

diplomatije Dòn Keri na marginama 

samita ASEAN-a od kolege Sergeja Lavrova 

traìo odgovor na optu`be da iza najnovije 

„provale“ u elektronsku komunikaciju 

ameri~kih politi~ara stoje ruski hakeri, koji su 

samo svoj plen prosledili Vikiliksu. Kakvi ruski 

hakeri, kakvi bakra~i, poru~uju republikanci 

optuùju}i samu Klintonovu da je sopstvenim 

„imejlgejtom“ svoju lozinku u~inila 

dostupnom svakom ko je za nju zainteresovan, 

te ugrozila javnu bezbednost. 

Epilog skandala je ostavka predsednice 

Demokratske stranke Debi Vaserman [ulc, 

autorke devet najspornijih imejlova i ve} decenijama 

jedne od najomraènijih politi~arki 

u redovima demokrata. I dok za [ulcovom 

niko ne àli, osim par delegata sa rodne joj 

Floride, javnost se nasla|uje imejlovima koji 

su nam nedvosmisleno obelodanili da je vrh 

te partije ne samo pristrasno podràvao kandidaturu 

Hilari Klinton za predsednicu Sjedinjenih 

Dràva, ve} planirao i negativnu kampanju 

protiv njenog protivkandidata Barnija 

Sandersa. On je, osim {to je nazvan magarcem, 

{to za ~lana stranke ~ija je maskota 

upravo ta ìvotinja i ne bi bila uvreda da ta 

re~ na engleskom nije sinonim za stra`nji deo 

ljudske anatomije, vre|an na razne na~ine, 

pa je ~ak dovedena u pitanje i njegova vera 

u judeizam. Sanders je na konvenciji dobio 

javno izvinjenje, ali i porugu sopstvenih bira~a 

kada je ipak kandidaturu na samom kraju 

ustupio Hilari Klinton naglasiv{i da je to 

„svet u kojem ìvimo“. Sanders je ipak za 

demokrate u~inio isto {to i Tramp za republikance. 

Naveo je svoju stranku da radikalno 

skrene ulevo kao nikada do sada. Njegov 

su{tinski socijaldemokratski program evropskog 

tipa sada je i zvani~ni program stranke, 

koji je ne samo usvojila, ve} umnogome i prisvojila 

i sama Hilari Klinton. 

Dakle, sanderizacijom i trampizacijom, 

dve ameri~ke stranke na{le su se na suprotstavljenim 

ekstremnim pozicijama nekoliko 

meseci pred predsedni~ke izbore. Da je politi~ki 

ishod ovakve situacije potpuno nepredvidiv 

svedo~i i bizarna ~injenica da je ameri~ka 

industrija odbrane, jedna od najmo}nijih 

grana u toj zemlji, najvi{e novca u kampanji 

dala... nikada ne}ete pogoditi - Barniju 

Sandersu, kandidatu koji se zalagao za neodlo`no 

smanjenje potro{nje na oruàne 

snage. Ironi~no, zar ne?! No, taj nam podatak 

govori da mo}ni sektor privrede prosto 

ne zna koga da podrì, {to je u ovom stadijumu 

predsedni~ke trke zabrinjavaju}e. S obzirom 

na to da ve}ina ameri~kih bira~a èli 

isto {to i Sanders, finansiranje ovog kandidata 

moè se shvatiti kao zgodna kratkoro~na 

propagandna strategija industrije odbrane, a 

ne strate{ko sponzorstvo. 

Dakle, na kraju konvencija moèmo jedino 

da zaklju~imo da }e predsedni~ka kampanja 

za Belu ku}u biti prljavija nego ikada. Obe 

stranke suvi{e su utonule u sopstvene probleme 

da bi imale snage da stvarno stanu iza 

svojih kandidata. Zato Trampov predizborni 

{tab li~i na porodi~no-poslovni upravni odbor, 

a iza Klintonove stoji njen suprug Bil sa 

svom teìnom harizme koja bi ga i dan-danas, 

kada bi se kandidovao, sa lako}om uvela 

u Belu ku}u. Tramp je ipak pobednik nedelje 

konvencija jer je prvi put popularniji od 

Klintonove me|u bira~ima, koji i dalje ~itaju 

sporne imejlove i odmahuju glavama. Narednih 

meseci gleda}emo kako dva kandidata 

kao dva gladijatora bitku za Belu ku}u vode 

manje-vi{e sami. Ko god da stigne do Ovalnog 

kabineta bi}e suo~en sa nimalo prijateljski 

nastrojenim Kongresom ~iji ~lanovi imaju 

nekoliko meseci da se oporave od zemljotresa 

u Filadelfiji i Klivlendu. Prva èna predsednik 

ili prvi predsednik koji nije politi~ar najverovatnije 

}e se u Ovalnom kabinetu ose}ati 

usamljeniji nego ikada. I razmisli}e dva puta 

pre nego {to nekome po{alju imejl. 


Kako da pokrenem 

sopstveni posao? 

Pozovite nas 

011/33 00 910 

NOVA KOMORA. NOVE USLUGE. 

ZA SMART BIZNIS 

www.pks.rs

© 2016 Harvard Business Review School Publishing Corp. Dustributed by the New York Times Syndicate 

Huan Pablo Vaskez Sampere, 

profesor poslovne administracije 

na IE Poslovnoj školi u Madridu 

Harvard 

biznis 

rivju 

IZBOR NAJBOLJIH TEKSTOVA 

Stare tehnologije - nove industrije 

Preduzetnici koji žele da kreiraju disruptivne inovacije 

ne bi trebalo da zanemaruju stare tehnologije 

kojima je samo potrebna nova upotreba. 

Uzmimo kao primer norvešku kompaniju 

“Pikl”. Ona koristi celuloidni film kao nosač fotosenzitivne 

emulzije - koji je uveden 1880. godine za fotografsku 

industriju a kasnije i za filmsku industriju - u cilju 

konverzije digitalnih fajlova u fizičke kopije koje mogu da 

traju više od 500 godina. Podaci se zapisuju u vidu koda na 

film sa uputstvima da bi svako mogao u bilo kom trenutku 

da rastumači na koji način može da ih preuzme, bez obzira 

na aktuelne tehnologije ili postojeće dobavljače. 

To je odgovor kompanije “Pikl” na eksploziju potražnje 

za skladištenjem podataka. Nalazimo se na početku 

ere “interneta stvari“, a količina podataka već raste na 40% 

godišnje. U međuvremenu, tehnologija skladištenja podataka 

se menja tolikom brzinom da javnim institucijama i 

velikim kompanijama preti opasnost od nemogućnosti čitanja 

podataka koje skladište. (Sećate li se flopi diskova?) 

Umesto da kreira novu tehnologiju za rešavanje ovog 

problema, kompanija “Pikl” koristi staru tehnologiju za 

nove namene. Konkurentna osnova kompanije je funkcionalnost 

i pouzdanost, a ne pogodnost ili pristupačnosti. 

Kompanije koje koriste disruptivne tehnologije često se takmiče 

u pogledu pogodnosti i pristupačnosti - kao što je, 

na primer, pristupačnija proizvodnja čelika u mini čeličanama 

ili pogodniji metod dostavljanja filmova koji praktikuje 

kompanija “Netfliks”. 

Međutim, dešava se da preduzetnici često previde jedan 

drugi kriterijum. Disrupcijama na novim tržištima 

stvaraju se industrije koje prethodno nisu imale nove ponude 

ili su ih imale nedovoljno da u potpunosti odgovore 

izazovima poslovnog poduhvata. U skladištenju podataka 

konkurentna osnova uglavnom favorizuje funkcionalnost 

i pouzdanost - atribute starih tehnologija. 

Kompanija “Pikl” nastoji da izvede pomeranja u industriji 

migracije podataka ponovnom upotrebom nekadašnje tehnologije 

koja je već dokazana kao pouzdana i funkcionalna. 


HBR 

Šta posle 

loše odluke 

Da biste ublažili udarac kada 

shvatite da ste doneli lošu odluku 

razmotrite ova četiri koraka 

Priznanje da ste doneli lošu odluku 

može biti bolno. Možda 

ste angažovali pogrešnu osobu, 

prihvatili posao koji nije bio dobro 

rešenje ili lansirali novi proizvod 

koji niko ne želi. U prirodi čoveka je 

da bude optimista i da pretpostavlja da ga 

uspeh čeka iza ugla. 

Međutim, ako se nazire neuspeh ili razočarenje, 

možda ćete početi da sumnjate 

u svoju ideju. Može vam izgledati poražavajuće 

da priznate grešku svojim kolegama 

i saradnicima. Da biste ublažili udarac kada 

shvatite da ste doneli lošu odluku, razmotrite 

ova četiri koraka. 


- TREBA DA SHVATITE DA MORATE 

BRZO DA REAGUJETE. Svi smo veoma podložni 

„zabludi o uloženom“, odnosno određivanju 

buduće vrednosti na osnovu onoga 

što je uloženo, a ona nam otežava da završimo 

posao u koji smo već uložili puno 

vremena, novca i napora. To je razlog zašto 

mnogi ljudi ostaju u nesrećnim vezama 

ili zadržavaju akcije čija vrednost pada čak 

i kada su ishodi nepovoljni. Slično tome, 

možda ste utrošili veliki politički kapital u 

odbrani ideje o geografskoj ekspanziji poslovanja, 

pa sada osećate da je ispravno da 

nastavite sa svojom borbom dok se takav 

potez ne pokaže uspešnim. Ali ako znate da 

se vaša ideja nikada neće realizovati ili da će 

proći decenije dok se ne isplati a vi pritom 

imate mnogo manje vremena na raspolaganju, 

mnogo je bolje za vašu karijeru da odmah 

prihvatite gubitak nego da odugovlačite 

i na taj način gubite i vreme i resurse. 

- IDENTIFIKUJTE REŠENJE, ČAK I AKO 

ONO NIJE LEK ZA SVE. Ponekad loša odluka 

nije fatalna. Možda ste angažovali pogrešnu 

osobu za neki posao, ali ako ona ima 

ispravan stav može biti otvorena za obuku 

u cilju unapređenja svojih veština. Možda 

ste odobrili poslovno proširenje u Južnoj 

Kaliforniji koje će se teško realizovati, ali 

možda možete privremeno da suzite poslo-


Dori Klark, marketinški 

strateg koji predaje na Fukua 

poslovnoj školi Djuk univerziteta 

Grečen Gavet, 

pomoćnik urednika 

Harvard biznis revije 

vanje na pilot-program u okrugu Los Anđeles 

da biste saznali nešto o novom tržištu. S 

druge strane, neki problemi zahtevaju drastičnu, 

odlučnu akciju. Ako ni nakon mesec 

dana ne zavolite svoj novi posao, možda 

ćete želeti da što pre date ostavku tako 

da kompanija može da ga ponudi drugoplasiranom 

kvalifikovanom kandidatu koji je 

intervjuisan tokom procesa zapošljavanja. 

Neophodno je zauzeti jasan stav o tome 

kako ispraviti lošu odluku. 

— IZVUCITE POUKU I POSMATRAJTE 

SVETLIJU STRANU. Da li ste realno mogli 

da predvidite problem? Ponekad ste zaslepljeni 

- potpisali ste neki ugovor o lizingu neposredno 

pre nego što se dogodila prirodna 

katastrofa ili se strategija kompanije promenila 

neposredno pre nego što ste prihvatili 

novi posao. Ali ima i dosta loših odluka koje 

ste mogli da sprečite. Možda niste dovoljno 

pažljivo proverili novog zaposlenog već ste 

se oslonili na svoj osećaj umesto da izvršite 

temeljnu proveru kod njegovih prethodnih 

rukovodilaca i kolega. Možda ste prevideli 

sve prisutnije znake ekonomske nestabilnosti 

i nastavili uporno sa novom visokotehnološkom 

proizvodnom linijom, uprkos saznanja 

da se luksuzni brendovi često bore da opstanu 

na tržištu tokom recesije. Donošenje 

loše odluke je bolno, ali možete bar delimično 

da je ublažite učenjem na iskustvu. Morate 

da shvatite gde ste pogrešili. Da li ste bili 

suviše neoprezni, da li ste slušali nepouzdane 

izvore ili ste bili zaslepljeni optimizmom? 

Razumevanje svojih predrasuda u odlučivanju, 

kao i smišljanje plana za njihovo prevazilaženje, 

može vam pomoći da sledeći put 

pametniji birate. 

— PODELITE ZNANJE. Mnogo je lakše 

staviti loše odluke pod tepih i pretvarati se 

da one nikada nisu donete. Ali snaga leži 

u preuzimanju odgovornosti. Kada je preduzetnik 

Džared Klajnert pokrenuo onlajn 

kurs - za koji je partnerima obećao isplatu 

avansa u vrednosti od 11.000 dolara - a 

nije prodao nijednu pretplatu, suočio se sa 

ogromnim neuspehom. Ali kada je pisao o 

tome analizirajući razloge svojih loših odluka 

i delio svoje lekcije sa drugima, promenio 

je diskurs. „Onog trenutka kada sam 

objavio svoje iskustvo, svi su govorili koliko 

je to bilo ranjivo, ali i transparentno“, rekao 

je Klajnert. „Mislim da je ono privuklo 

poštovanje ljudi“, zaključio je on. 

Svako donosi loše odluke, ali izazov je 

priznati svoje greške, naročito u kulturi 

koja ih često skriva. Međutim, kada priznate 

greške - a radite na tome da ih brzo ispravite 

- možete ublažiti inicijalni problem i zadobiti 

poštovanje kolega. 

Efekti nadgledanja 

zaposlenih 

Kako naterati ljude da rade ono što se od njih očekuje? I da li nadgledanje 

zaposlenih pomaže? Uzmimo kao primer zdravstvo - 

posebno slučaj pranja ruku. Ova jednostavna radnja može da 

spreči smrtonosne bolničke infekcije. Pa ipak, ljudima je teško 

da zapamte da to moraju da rade. 

Istraživanjem koje su sproveli profesori Dejvid Hofman i Bredli Stac iz 

Varton Henčen Daj poslovne škole, zajedno sa profesorima iz Ketrin Milkman 

i Kenan-Flagler poslovne škole, ustanovljeno je da što su zdravstveni 

radnici imali duže smene, to su manje prali ruke u skladu sa standardnom 

procedurom. Ovaj rezultat je bio izraženiji tokom naročito intenzivnog 

rada. 

Šta bi podstaklo ljude da redovno peru ruke? Autori su analizirali podatke 

iz RFID sistema daljinskog slanja i prijema podataka koji je pratio usklađenost 

sa higijenskim standardima u 42 bolnice tokom tri i po godine. Da 

li je RFID sistem uticao na ponašanje zaposlenih? 

Praćenje sistemom RFID je zaista povećalo usklađenost sa higijenskim 

standardima, naročito kada su menadžeri prethodno pripremili svoje zaposlene 

za sprovođenje sistema. Efekat RFID je trajao gotovo dve godine 

pre nego što je počeo postepeno da opada. Međutim, kada su organizacije 

odustale od praćenja, usklađenost je pala ispod nivoa koji je zabeležen 

pre početka praćenja. Navika se nije održala, a situacija se pogoršala. 

Zašto? Po Stacovom mišljenju, rezultati su u skladu sa pričom o istiskivanju 

motivacije. Posmatrano najjednostavnije, mi ulažemo puno napora 

u angažovanje na aktivnostima iz eksternih razloga (npr. da bismo dobili 

novčanu naknadu ili ako nas neko posmatra), kao i iz internih razloga 

(npr. uživamo u tim aktivnostima ili one čine da se osećamo kompetentno). 

Iako eksterni podsetnik da nas neko posmatra može dovesti do promene 

ponašanja, on takođe može istisnuti interne podsetnike. 

Dakle, ako razmatrate program praćenja, zapitajte se šta će praćenje 

vrednosti doneti akterima koji su za vas najvažniji: vaši zaposleni, vaši 

kupci ili pacijenti. Takođe, zapitajte se šta još možete da učinite da biste 

motivisali svoje zaposlene. Stac napominje da je u ovom primeru „daleko 

najsnažnija intervencija bilo ukazivanje bolničkog rukovodstva na značaj 

inicijative“. 


HBR 

Gabor Džordž Bert, 

tvorac platforme 

“Slingšot” 

Kako da kupci budu 

stalno zainteresovani 

Kompanije moraju neprekidno da osvežavaju iskustva svojih 

kupaca uvođenjem novina u pravom trenutku 

Ne postoje trajno zadovoljni kupci. Po prirodi 

stvari, kupci neprekidno žude za artiklima 

koje još ne poseduju. Zbog toga bi trebalo 

da nastojite da ih iznova “zavodite”. Kupci 

mogu biti inspirisani novom ponudom, zavedeni 

njenim očiglednim prednostima, a slepi za njene 

nedostatke. Međutim, kako zaslepljenost vremenom bledi, 

kupci se više ne osećaju zaslepljenim već misle da imaju 

puno pravo da uživaju u pogodnostima vaše ponude. 

Ova promena u stavu predstavlja prelaz u fazu njihovog 

uživanja u pogodnostima vaše ponude, i u tom periodu oni 

izražavaju svoje mišljenje o tome kako bi ponuda mogla da 

se unapredi. Ako dozvolite svojim kupcima da ostanu predugo 

u toj fazi, a ne osluškujete njihove predloge i zahteve, 

oni će postati sve više kritični i u nekom trenutku će potpuno 

odustati od vaše ponude. 

To znači da kompanije moraju neprekidno da osvežavaju 

iskustva svojih kupaca uvođenjem novih dimenzija u 

pravom trenutku, kako bi održale opčinjenost kupaca svojim 

proizvodima. 

Ne tako davno, jedna avio-kompanija je pokrenula sistem 

za zabavu putnika u kabinama u ekonomskoj klasi na interkontitnentalnim 

letovima. Sistem je svakom putniku stavljao 

na raspolaganje TV ekran i daljinski upravljač i omogućavao 

pristup filmovima, TV emisijama, igrama i muzici. Putnici 

su bili oduševljeni. Ali posle izvesnog vremena usledili su 

kritički komentari, a zatim i otvorene žalbe: „Zašto izbor filmova 

ne može češće da se menja? Zašto slušalice nisu bolje?“ 

Od ključnog značaja je da interval opčinjenosti kupaca 

ponudama produžite što je moguće više tako što ćete kreirati 

nove karakteristike proizvoda. Analizirajte povratne 

informacije kupaca da biste saznali šta je potrebno uvesti 

kao novinu. Možete prikupiti povratne informacije od onih 

koji su inicijalno prihvatili proizvode i koji su već prešli na 

fazu u kojoj uživaju u njihovim pogodnostima. Ili, ono što 

ima još snažniji efekat, možete predvideti skrivene želje 

koje kupci još nisu u stanju da izraze. 

Da biste razumeli uticaj i napredak svake faze, posmatrajte 

društvene medije - nesvakidašnji forum koji je posvećen 

ličnom osećaju kupaca. 



Ričard Dobs, Jana Rejms 

i Džonatan Vecl 

Nova tržišta u razvoju 

Radikalna demografska promena 

transformiše tržišta robe široke 

potrošnje. Do kraja prošlog 

veka prirodni priraštaj je generisao 

više od polovine svetske potrošnje. 

Budući da rast populacije usporava, 

taj broj će pasti na samo jednu četvrtinu 

u narednih 15 godina. U ovom novom svetu, 

kompanije moraju da znaju koji potrošači 

imaju kupovinu moć, gde se oni nalaze, 

šta žele da kupe i šta ih stimuliše da troše. 

U nedavnom izveštaju “Mekinzi global 

instituta” pod nazivom „Urbani svet: Ključne 

grupe globalnih potrošača“, identifikovane 

su tri ključne grupe, od kojih su sve tri 

locirane u gradovima. Suština je da će u narednih 

15 godina više od 91% rasta svetske 

potrošnje dolaziti od populacije koja stanuje 

u gradovima. 

STAROSNA GRUPA 60 GODINA I STARI- 

JI U SAD, ZAPADNOJ EVROPI I SEVEROI- 

STOČNOJ AZIJI. Do 2030. godine ova grupa 

će se povećati za više od jedne trećine, 

na 222 miliona. Do tada, ti potrošači će generisati 

više od jedne trećine rasta globalne 

potrošnje. Nasuprot tome, generacija 

evropskih milenijumaca će doprineti sa 

manje od 2%. Mladi mogu biti miljenici tržišta, 

ali za kompanije koje teže rastu glamurozno 

tržište u pravom smislu reči čine 

stariji potrošači. 

RADNO SPOSOBNI POTROŠAČI U KINI, 

UZRASTA OD 15 DO 59 GODINA. U narednih 

15 godina njihov broj će neminovno rasti za 

20%, odnosno za 100 miliona ljudi, a očekuje 

se da će se njihova potrošnja po glavi 

stanovnika udvostručiti. Do 2030. godine 

oni će trošiti 12 centi svakog dolara potrošenog 

u gradovima širom sveta. Ovi potrošači 

su naslednici zapadne bebi-bum generacije 

koja je u svoje vreme predstavljala najbogatije 

potrošače u istoriji. 

RADNO SPOSOBNI POTROŠAČI IZ SE- 

VERNE AMERIKE. Oni su već konstituisali 

glavno tržište i njihova potrošnja će nastaviti 

da se povećava umerenim tempom, 

ako posmatramo po broju i glavi stanovnika. 

Međutim, oni takođe predstavljaju novi 

izazov za kompanije jer je ekonomska nejednakost 

u porastu a najveći deo prihoda 

je pod sve većim pritiskom. Srednja neto 

vrednost 20% domaćinstava mlađe populacije 

danas je osam puta veća od vrednosti 

preostalih 80% domaćinstava; u 2000. godini 

taj sadržatelj je iznosio 1:4. Ova razlika 

nagoveštava da kompanije moraju više da 

se potrude da ponude robu i usluge po različitim 

cenama. 


HBR 

Povišica – 

večita dilema 

Vodite računa da ne posvetite previše 

pažnje onim zaposlenima koji su previše 

ambiciozni i glasni ili da prerano ne 

popustite pred njihovim zahtevima 

Vaš cilj kao menadžera je da svoj tim držite na 

nivou angažovanosti, produktivnosti i zadovoljstva. 

To je lakše reći nego učiniti - posebno 

kada imate posla sa kolegom koji konstantno 

teži dobijanju povišice i unapređenja. 

Da biste rukovodili zaposlenim koji je previše nestrpljiv 

u pogledu ostvarivanja ličnih ciljeva, morate da obavite 

„niz razgovora u kojima ćete postaviti brojna pitanja“, 

kaže Hajdi Grant Halvorson, socijalni psiholog i autor knjige 

„Šta da radite ako vas niko ne razume“. Morate da utvrdite 

„koje ciljeve je taj zaposleni sebi postavio i zašto baš 

to želi“, kaže Halvorson. Zatim morate najpre da „stvorite 

sliku o tome kako bi situacija trebalo da se odvija“ kaže 

Džozef Vajntraub, profesor sa Babson koledža i jedan od 

autora knjige „Obuka za menadžere“. „Želite da ta osoba 

zna da vodite računa o tome šta je u njenom najboljem interesu 

i da joj želite uspeh“, dodaje on. Evo i načina na koji 

ćete to da uradite. 

— BUDITE TRANSPARENTNI. „Vodite česte razgovore 

sa svojim timom o realnim mogućnostima za unapređenje 

i povišicu“, savetuje Halvorson. Objasnite da imate 

ograničeni budžet i samo toliko manevarskog prostora koliko 

vam je dodeljeno uz funkciju. Ovi razgovori bi trebalo 

da se obavljaju na sastancima jedan na jedan i na grupnim 

sastancima sa zaposlenima, tako da oni „razumeju da ste 

iskreni prema njima; da svakome podjednako posvećujete 

pažnju“. Važno je da otvoreno govorite o načinu na koji 

karijerne putanje mogu da se razilaze. Razmena vaših ličnih 

iskustava sa drugima može biti od pomoći. „Karijerno 

unapređenje ne znači uvek vertikalno napredovanje“, kaže 

Vajntraub. „Ono može biti i horizontalno“, dodaje on.. 

- POHVALITE ZAPOSLENE (UZ NAPOMENU DA...) Kada 

zaposleni koji je bistar i talentovan želi unapređenje ali još 

nije spreman za to, jedna od najefikasnijih rečenica koju 

možete da izgovorite je „‘Ja verujem u tebe’ - naravno, ako 

to zaista i mislite“, kaže Vajntraub. “Ali nakon što odate 

priznanje za doprinos koji je osoba dala, odmah pređite na 

loše vesti. Recite: `Danas nisi spreman. Novi nivo ima drugačije 

kriterijume i zahteva drugu vrstu veština. Ali hajde 

da pričamo o tome na koji način ćeš stiči do njega.` Vaš ton 

i stav bi trebalo da budu pozitivni, čak iako vaš sagovornik 

oseća frustracije i razočarenje. Ako je zaposleni motivisan, 

vaš odgovor će mu biti pokretač i daće mu motivaciju da se 

uhvati u koštac sa narednim izazovom“, kaže Halvorson. 

— BUDITE TRENER. “Pomozite svom zaposlenom da 

razume koje znanje, veštine i iskustvo su mu potrebni 



Rebeka Najtjer, 

slobodni novinar i predavač 

na Vezlijan univerzitetu 

Pomozite svom zaposlenom 

da razume koja znanja, veštine 

i iskustva su mu potrebni pre 

unapređenja ili povišice - i dajte 

mu do znanja da ste tu da mu 

pomognete 

pre unapređenja ili povišice - i dajte mu do znanja da ste 

tu da mu pomognete”, kaže Halvorson. Ona preporučuje 

da „predložite mnoštvo različitih ciljeva“ i da dozvolite 

zaposlenom da odabere one čijem ostvarenju će težiti. 

„Kada ljudi osete da imaju izbor, efikasniji su i angažovaniji“, 

objašnjava Halvorson. “Pobrinite se da redovno pratite 

napredovanje zaposlenih”, dodaje Vajntraub. „Definišite 

određeni vremenski period, na primer mesec dana, 

tako da oni znaju da ste ozbiljni u nameri da im pomognete“, 

savetuje on. 

- TRAŽITE DUBLJE MOTIVE. Pokušajte da razumete šta 

motiviše određenog radnika. Postavljajte određena pitanja, 

na primer: „Šta vi želite?“ „Šta je vama važno?“ i „Šta 

je za vas uspeh?“ „Ako osoba želi da dobije priznanje, status, 

veću autonomiju ili veću kontrolu, postoje načini da 

joj to obezbedite a da joj ne dajete unapređenje ili povišicu“, 

kaže Halvorson. “Odgovori će vam takođe pomoći da 

kreirate dugoročne ciljeve koji će izvući zaposlene iz njihove 

zone udobnosti“, kaže Vajntraub. “Možda će jedan 

zaposleni imati koristi od rada na kratkoročnom međunarodnom 

projektu sa klijentom visokog profila ili u 

upravljanju virtuelnim timom. U tom slučaju, možete 

reći: `Realno, vi ste nekoliko godina daleko 

od svog cilja. Ali postoji još jedan izazov 

za koji biste mogli da budete spremni 

u skorije vreme`“, dodaje on. 

— BUDITE POŠTENI. Vodite računa da 

ne posvetite previše pažnje onim zaposlenima 

koji su previše ambiciozni i glasni ili da prerano 

popustite pred njihovim zahtevima. Halvorson 

smatra da ćete na taj način podrivati svoj kredibilitet 

i podstaći ogorčenje ostalih članova svog tima - naročito 

zaposlenih koji su podjednako talentovani ali koji 

nisu toliko zahtevni. „Ne želite da nagrađujete pogrešno 

ponašanje tako što ćete popuštati osobi koja je najglasnija“, 

kaže Vajntraub, dodajući: „Ako unapredite zaposlenog 

pre nego što je spreman, ne činite uslugu ni njemu a ni svojoj 

organizaciji.“ 

- BUDITE ISKRENI. „Davanje povratnih informacija 

je nedvosmisleno posao menadžera“, smatra Halvorson. 

„Potrebno je da govorite istinu i da postupate strateški u 

njenom iznošenju. Kada zaposleni koji traži unapređenje 

ima ùrođene nedostatke` ili kada vi niste sigurni da će on 

ikada voditi određeni posao, izbegavajte lažna obećanja i 

hvalospeve, već mu umesto toga predložite da ispita realne 

mogućnosti“, kaže Vajntraub. „Recite mu, na primer: ‘Karijerni 

potez o kojem govorite nije onaj koji ja smatram dobrim 

za vas. Ali ovaj drugi jeste, pa hajde da razgovaramo 

o tome kako možete doći do tog cilja’“, savetuje Vajntraub. 

- PRILIKOM ZAPOŠLJAVANJA POSTAVITE JASNA OČE- 

KIVANJA. Preventiva je najbolji način da upravljate očekivanjima 

zaposlenog koji vam je podređen. „Morate biti sigurni 

da vaši novi potencijalni kandidati znaju na koji način 

će postići uspeh u vašoj organizaciji i da postave realne 

ciljeve pre nego što se angažuju“, kaže Vajntraub. “Najmanje 

što možete da uradite je da im objasnite plan razvoja 

vaše kompanije i strukturu napredovanja tokom procesa 

socijalizacije u njoj. To vam pomaže da tokom njihovog 

rada u kompaniji izbegnete probleme“, kaže Halvorson. Ne 

čekajte da vas neko pita zašto nije unapređen. 


HBR 

Rebeka Najtjer, slobodni 

novinar i predavač na 

Vezlijan univerzitetu 

Jedan na jedan 

U digitalnoj eri skloni smo da 

komuniciramo sa onima koji su nam 

direktno podređeni putem elektronske 

pošte, instant porukama, telefonom i 

SMS-om. Ali ništa nije bolje od sastanaka 

licem u lice, odnosno jedan na jedan 

Sastanci “jedan na jedan” sa zaposlenima koji su 

direktno podređeni često izgledaju neorganizovano 

i kraće nego što bi trebalo. Važno je da se redovno 

sastajete sa svojim zaposlenima, ali kako 

da na najbolji način iskoristite vreme? 

“U digitalnoj eri skloni smo da komuniciramo sa onima 

koji su nam direktno podređeni putem elektronske pošte, 

instant porukama, telefonom i SMS-om. Ali ništa nije bolje 

od sastanaka licem u lice, odnosno jedan na jedan”, kaže 

Elizabet Grejs Saunders, osnivač kompanije za obuku i trening 

“Ril lajf tajm koučing & trejning”. „Sastanci jedan na 

jedan su najproduktivniji instrument kojim kao menadžer 

možete raspolagati“, kaže Saunders. „Na njima možete postavljati 

strateška pitanja, kao na primer - da li smo fokusirani 

na prave stvari? S aspekta empatije, ti sastanci su način 

da pokažete zaposlenima da ih cenite i da brinete o njima“, 

kaže ona. U svetlu ove dvostruke namene, vođenje 

efikasnog sastanka jedan na jedan zahteva „realnu kognitivnu 

agilnost“, kaže Margaret Mur, izvršni direktor korporacije 

“Velkoučis”. U nastavku navodimo sedam saveta 

kako da izvučete maksimum iz ovih sastanaka. 

— REZERVIŠITE REDOVNE TERMINE U SVOM RASPO- 

REDU. “Učestalost sastanaka “jedan na jedan” zavisiće od 

veličine vašeg tima i organizacije, od toga koliko su vaši zaposleni 

iskusni ili koliko traže vašu pažnju i od toga gde se 

vi nalazite u toj hijerarhiji”, kaže Saunders. Učestalost tih 

sastanaka nije suštinski bitna, ali je važno „da ih upišete u 

svoj poslovni kalendar kao događaj koji se ponavlja“, kaže 

ona. Kada zaposleni znaju da imaju redovne sastanke, manje 

će vas učestalo prekidati. 

— PRIPREMITE TEME ZA DISKUSIJU. „U idealnom svetu, 

vi biste sarađivali sa svojim kolegama na izradi agende 

unapred“, kaže Saunders. Ali vremenska ograničenja to često 

ne dozvoljavaju. Realniji cilj bi bio da napravite spisak 

tema o kojima želite da razgovarate. Potrebna vam je struktura, 

ali ne previše opširna. Ti sastanci su najefikasniji kada 

ste i vi i vaše kolege „kreativno raspoloženi“, kaže Mur. Zajedno 

odlučite šta ćete realno postići tokom vremena koje 

ste izdvojili i da li postoje stvari koje mogu da čekaju. 

— BUDITE U POTPUNOSTI USREDSREĐENI. Nemojte 

misliti na sastanak kao na još jednu stavku na spisku svojih 

obaveza; umesto toga, smatrajte ga „dragocenim trenutkom 

za povezivanje sa drugima“. “Recite sebi: ‘Ja sam 

ovde da bih nešto promenio u životu ove osobe’“, savetuje 

Mur. Posvetite svu svoju pažnju zaposlenima. Isključite 

telefon i računar. „Veoma je lako nesvesno poslati poruku 

da ne marite za drugu osobu i da je sve ono što se nalazi u 

vašem telefonu mnogo važnije“, kaže Mur. 

— ZAPOČNITE SASTANAK U POZITIVNOM TONU. Saunders 

predlaže da započnete sastanak tako što ćete sa drugima 

podeliti optimizam. Možete, na primer, pohvaliti kolegu 

za njegovu prezentaciju. „To je odličan način da se započne 

sastanak jedan na jedan, jer se tako stvara pozitivna 

energija“, kaže Saunders. 

— BAVITE SE PROBLEMIMA. Sastanci “jedan na jedan” su 

dobro mesto za postavljanje velikih strateških pitanja i rešavanje 

problema. Važno je da „uspostavite ravnotežu“ između 

postavljanja pitanja i slušanja onoga što vaš kolega ima da 

kaže, savetuje Mur. “Zapamtite, vi ste tu da učite. Neki menadžeri 

traže od zaposlenih da pre sastanka naprave šablon u 

kojem će navoditi svoje izazove i potencijalna rešenja”, kaže 

Saunders, i dodaje da „nakon toga vi kao menadžer možete 

da im ponudite konstruktivne povratne informacije“. 

— POSTAVLJAJTE PITANJA O KARIJERNIM PLANO- 

VIMA. Iako bi trebalo da date prioritet hitnim pitanjima i 

onim od strateškog značaja, nemojte zanemarivati lična pitanja. 

Sastanci “jedan na jedan” mogu da budu dobra prilika 

da pomognete članovima svog tima da budu promišljeniji 

kada je reč o njihovim karijerama i životima. „Potrebno 

je da prihvatite kolegu kao ljudsko biće sa svim njegovim 

karakteristikama“, kaže Mur. “Dok neki menadžeri 

vole da pričaju o profesionalnom razvoju na svakom sastanku, 

drugi to vole da čine na svakom drugom sastanku“, 

kaže Saunders. “Ako planirate da govorite o karijernim planovima, 

pametno bi bilo da to unapred najavite svom zaposlenom 

jer takvi razgovori zahtevaju razmišljanje“, kaže 

ona. Jednom kada se nađete licem u lice, Saunders predlaže 

da postavljate direktna pitanja koja zahtevaju odgovor 

vašeg podređenog o njegovim ciljevima. 

— IZRAZITE ZAHVALNOST. Završite sastanak na način 

na koji ste ga započeli - u pozitivnom tonu. Mur preporučuje 

da ga „završite u duhu zahvalnosti“. Saunders se slaže: 

„Nemojte govoriti nešto što nije originalno ili što vam 

ne zvuči autentično, već recite zaposlenima da ostvaruju 

napredak ili recite, na primer: ‘Cenim i poštujem ono što 

radite’, jer ova rečenica ima verbalnu snagu.“ 



Vilijam C. Kirbi, profesor 

poslovne administracije 

u Harvard poslovnoj školi 

Zašto je “Uber” napustio Kinu 

Agresivan ulazak kompanije “Uber” na kinesko tržište bio je moguć u vreme kada je ova 

oblast poslovanja bila uglavnom neregulisana 

Kompanija “Uber” je 1. avgusta najavila prodaju 

svog poslovanja u Kini konkurentskoj kompaniji 

“Didi Čuksing” u oblasti rajd-šering usluge 

vožnje. Najnovije vesti iz SAD u prvi plan 

ističu kapitulaciju kompanije “Uber” pred 

konkurentom i učenje na primeru ovog kineskog rivala. 

Ipak, verujem da “Uber” napušta Kinu zbog uplitanja 

države. 

Agresivan ulazak kompanije “Uber” na kinesko tržište 

bio je moguć u vreme kada je ova oblast poslovanja bila 

uglavnom neregulisana. Kompanija je osnovala više lokalnih 

subjekata u Kini kako bi se nadmetala na različitim 

urbanim tržištima. Mnoge uspešne privatne kompanije u 

Kini su shvatile da mogu da ostvare uspeh u oblastima u 

kojima država još nije uspostavila regulativu. 

“Uber” je trpeo gubitke da bi dobio tržišni udeo, ali je takav 

način poslovanja postao neodrživ. Međutim, isto važi 

i za njegovog glavnog rivala. “Didi Čuksing” je postao dominantan 

igrač na kineskom tržištu. Međutim, nijedna od 

ovih kompanija nije mogla da priušti troškove dobijanja 

novih vožnji, vozača i tržišta. 

“Uber” je pregovarao sa “Didi Čuksingom” u vreme 

kada je rađen nacrt nove regulative. Nacionalizacija regulative 

u oblasti industrije je bila loša vest za startap kompanije 

koje su zavisile od fluktuacija na lokalnom tržištu i 

od sivih zona poslovanja. 

U skladu sa novim propisima, podaci koje je prikupio 

“Uber” došli bi u nadležnost vlade. U skladu sa državnim 

propisima „...preovlađivale bi tržišne cene osim u slučajevima 

kada bi zvaničnici opštinskih vlasti procenili da je 

neophodno primeniti cene koje utvrđuje država“. “Uber” 

bi morao da dobije i pokrajinsko i nacionalno regulatorno 

odobrenje za aktivnosti koje bi obavljao bilo gde u Kini. Onlajn 

i oflajn usluge bi bile regulisane odvojeno. 

U oblasti u koju državni organi načine upliv, preduzetništvo 

postepeno zamire. Prodajom svog poslovanja u Kini 

kompaniji “Didi Čuksing”, “Uber” izlazi sa kineskog tržišta 

u pravom trenutku i po razumnoj ceni. 


Olimpijske igre 

Skuplja dara nego mera 

Procene troškova nedavno završenih Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru kreću se između nerealno 

skromnih 4,5 do čak 10 milijardi dolara. Brazil, međutim, veruje da će uz kratkoročne finansijske 

efekte Igara na ekonomiju pozitivna „zaostavština“ olimpijade biti vidljiva i u godinama koje dolaze 

Piše: Uroš Mitrović 

Nakon što su spektakularnom ceremonijom 

zvanično i završene 31. moderne letnje olimpijske 

igre u Rio de Žaneiru, hroničari ovog 

najznačajnijeg globalnog sportskog događaja 

uveliko su krenuli da analiziraju i beleže postignute 

rezultate. Saznali smo tako da se više od 11.000 sportista 

iz 207 zemalja takmičilo u 31 sportu, kao i da su za najbolje 

takmičare bile spremne 2.102 medalje. U Riju, svetski 

rekordi oboreni su čak 27 puta, a o vanserijskim uspesima 

Juseina Bolta ili plivača Majkla Felpsa ispisan je ogroman 

broj novinskih stubaca širom sveta. Što se učinka srp- 

skih sportista tiče, osvojeno je respektabilnih osam medalja, 

više nego na prethodnim igrama u Londonu i Pekingu 

zajedno… 

Pola sveta uz ekrane 

Međutim, nije samo viteško nadmetanje učesnika na 

Olimpijskim igrama bilo u fokusu brojnih analitičara i medijskih 

poslenika. Iz novinskih izveštaja o sportskim rezultatima 

postignutim u Riju moglo se štošta saznati i o ekonomskim 

i biznis aspektima ovog globalnog sportskog fenomena 

koji se održava svake četiri godine. Sama činje- 


nica da Olimpijske igre izazivaju ogromnu pažnju čitave 

svetske javnosti i da je, prema procenama, takmičenje u 

Riju pratilo više od polovine ukupne svetske populacije, 

odnosno nekih 3,7 milijardi ljudi na planeti, dovoljno govori 

o uticaju olimpijade na ekonomske, privredne, pa i političke 

tokove. 

Rio de Žaneiro polako sabira neposredne finansijske 

efekte od organizacije Olimpijskih igara, uz neizbežno pitanje 

hoće li im se, na kraju, ovaj skupi projekat isplatiti i na 

duže staze. Konačne brojke tek će biti objavljene, ali o nekim 

preliminarnim podacima o zaradi već se uveliko spekuliše, 

kako u domaćim, tako i u stranim medijima. Procene 

troškova olimpijskih igara u Rio de Žaneiru kreću se između 

nerealno skromnih 4,5 do čak 10 milijardi dolara. To 

je manje nego što su koštale ZOI u ruskom Sočiju 2014, koje 

se, inače, smatraju najskupljim u istoriji, i Letnje igre održane 

u Londonu 2012. godine. 

Veliki deo sredstava utrošen je na brojne, ne samo 

sportske, infrastukturne projekte u Riju, a gradske vlasti i 

i organizatori Igara ponosno ističu da je, primera radi, napravljeno 

više od 100 kilometara novih autobuskih linija, 

da su poboljšani transport i podzemna železnica, kao i da 

je potpuno obnovljena gradska luka u tom gradu. 

Uprkos tome što Brazil - odavno načet korupcijom koja 

seže do samog vrha vlasti i biznisa - već izvesno vreme prolazi 

kroz duboku ekonomsku i političku krizu, primetni su 

bili ponos i entuzijazam velikog dela stanovništva najmnogoljudnije 

zemlje Latinske Amerike što je upravo Rio de 

Žaneiro bio domaćin ovog prestižnog sportskog događaja. 

Posebno imajući u vidu da je svega dve godine ranije upravo 

Brazil organizovao još jednu velelepnu sportsku manifestaciju 

– svetsko prvenstvo, čuveni Mundijal, u fudbalu. 

Kratkoročni pozitivni efekti na ekonomiju Brazila već 

su vidljivi. Naime, Centralna banka Brazila iznela je očekivanja 

da će delegacije i brojni turisti iz raznih zemalja tokom 

Olimpijskih igara potrošiti oko 200 miliona dolara tokom 

svog boravka u Riju. To je, međutim, daleko manje 

od 900 miliona dolara koliko je ostvareno tokom Svetskog 

kupa u fudbalu 2014. godine. Istini za volju, ovaj podatak 

ne treba da čudi jer se „najvažnija sporedna stvar na svetu“ 

igrala u čak 12 brazilskih gradova. 

Infrastruktura kao legat 

Što se dugoročnih pozitivnih efekata tiče, oni ne mogu 

biti mereni pukim finansijskim aršinima. Brazil očekuje da 

pozitivna „zaostavština“ olimpijade bude vidljiva u godinama, 

pa i decenijama koje dolaze. Tu se pre svega misli 

na unapređenje života lokalnih zajednica, smanjenje siro- 


Olimpijske igre 

maštva, kao i na obnovu urbanih delova grada, uprkos sve 

glasnijim kritikama da čitava nova infrastruktura uglavnom 

služi bogatijem delu Rija. Nadležni, međutim, negiraju 

ove tvrdnje i poručuju da je, zahvaljujući infrastrukturnim 

projektima vezanim za organizaciju Olimpijskih igara, 

procenat stanovnika Rija koji danas imaju lak pristup 

kvalitetnom javnom prevozu porastao sa 18 procenata, koliko 

je iznosio 2009. godine, na sadašnja 63 odsto. Sve navedene 

investicije u infrastukturu i sportske objekte, nažalost, 

prouzrokovale su i opipljivu „kolateralnu“ štetu. 

Naime, procenjuje se da je zbog brojnih radova više desetina 

hiljada ljudi u Riju bilo izmešteno iz svojih domova. A 

da problemi ostaju ozbiljni i duboki bilo je jasno još kada je 

uoči početka Olimpijskih igara guverner države Rio de Žaneiro 

izjavio da je ta država, zbog nagomilanog duga, faktički 

bankrotirala. 

Ali nisu svi iskazali minus u poslovanju. Međunarodni 

olimpijski komitet (MOK), koji za svoje operativne i administrativne 

troškove ubire deset odsto od ukupnih prihoda 

sa Olimpijskih igara, tvrdi da se čak devedeset procenata 

prihodovanog novca vraća nacionalnim olimpijskim komitetima. 

Oni, pak, dobijena sredstva dalje ulažu u razvoj 

sporta, timove i takmičare. Tako bar kažu. Nedavno istraživanje, 

čije rezultate je preneo britanski „Independent“, 

pokazalo je, međutim, da se svega šest odsto od novca od 

Olimpijskih igara zapravo “vrati” takmičarima u vidu plata 

i premija. Ostalo ide MOK-u i nacionalnim olimpijskim 

savezima, koji sredstva troše po sopstvenom nahođenju. 

Poređenja radi, igrači u engleskoj fudbalskoj Premijer ligi 

ubiraju više od pedeset odsto od prihoda njihovih klubova. 

Milijarde od prihoda 

U Riju su oboreni ne samo sportski, već i medijski rekordi. 

Za to su se postarale TV stanice, koje su potrošile više od 

četiri milijarde dolara na prava da uživo prenose događaje 

sa Olimpijskih igara. Samo je američka mreža NBC platila 

astronomske 1,23 milijarde dolara za TV prava sa tog takmičenja. 

Jedanaest glavnih sponzora OI – među kojima 

su “Koka-Kola”, “Bridžston”, “Panasonik”, “Samsung”, 

“Viza”, “Prokter end gembl” itd. – imaju tržišnu vrednost 

koja prevazilazi 1,5 biliona američkih dolara, te stoga ne 

treba da čudi da će ukupni marketinški i komercijalni prihodi 

od Igara iznositi, prema procenama, više od devet milijardi 

dolara. 

Najveće svetske multinacionalne kompanije pronašle 

su način da svoje ionako visoke prihode tokom trajanja 

Olimpijskih igara još dodatno uvećaju. Mediji su preneli 

da je Brazil izašao u susret prebogatim sponzorima jer im 

je omogućio da faktički ne plaćaju porez na novac koji zarade 

na olimpijadi. Prema propisima, sve do kraja 2017. godine 

poreza su oslobođeni dobit od oglašavanja, prodaje proizvoda, 

uvoza, kao i brojne druge aktivnosti koje se odnose 

na organizaciju Igara. Ovakav preduslov, inače, nameće 

se svakom kandidatu koji pretenduje da bude organizator 

i domaćin velikih sportskih događaja. Pretvoriviši čitave 

Olimpijske igre u svojevrsni poreski raj, Brazil je, prema 

procenama, izgubio negde oko milijardu dolara prihoda. 

Imajući u vidu da su finansijska kriza i ekonomska recesija 

teško pogodili veliki broj stanovnika te zemlje, ogromna 

sredstva koja su na ovakav način faktički „poklonjena“ 

multinacionalnim kompanijama mogla su možda biti 

iskorišćena u daleko korisnije svrhe. Rezultati istraživanja 

brazilskog Ibope instututa pokazali su da 60 odsto ispitanih 

smatra da će Olimpijske igre Brazilu stvoriti više gubitaka 

nego dobiti za zemlju. Imajući u vidu da je nedavna 

studija naučnika sa Univerziteta Oksford pokazala da su 

gotovo svi domaćini Igara još od 1960. godine uveliko premašivali 

zacrtani budžet i stvarali debeli minus u poslovanju, 

sva je prilika da će se slična priča ponoviti i kada je Brazil 

u pitanju. 


Saradnja Srbija - Brazil 

Šansa koju tek 

treba iskoristiti 

Brazilska strana je zainteresovana za saradnju u sektoru energetike, rudarstva, 

a posebno biogoriva, u čijoj proizvodnji ima veliko iskustvo 


Postoji zainteresovanost za 

privatizaciju “Galenike” pošto 

je EMS S.A. iz Brazila dostavila 

ponudu za učešće u privatizaciji, 

kaže Marko Fernandez 

Brazil, daleka južnoamerička zemlja koja je na 

Olimpijskim igrama ugostila i srpske sportiste, 

mogla bi u perspektivi da postane interesantan 

ekonomski partner Srbije, iako trenutne 

brojke pokazuju da je reč o skromnoj 

ekonomskoj saradnji. 

Ukupna vrednost robne razmene Srbije i Brazila u 

2015. godini iznosila je 78,1 milion evra, kažu podaci Republičkog 

zavoda za statistiku. Srbija je u Brazil u 2015. 

godini izvezla robu u vrednosti od 6,6 miliona evra, a 

prošlogodišnji uvoz iz Brazila iznosio je 71,5 miliona 

evra. 

Na listi najznačajnijih proizvoda u uvozu Srbije iz Brazila 

u ovom periodu našli su se kafa, duvan sušen u sušari, 

ekstrakti, esencije i koncentrati kafe, sok od pomorandže, 

kalaj, duvan sušen na vazduhu, obuća... 

Iako je privredna saradnja Srbije sa Brazilom slabo 

razvijena i svodi se na robnu razmenu, Brazil je za Srbiju 

veoma značajan privredni partner, sa kojim je veže 

pre svega komplementarnost privrednih struktura, ali i 

tradicionalni poslovni odnosi, naročito uzimajući u obzir 

da je Brazil jedna od vodećih zemalja Latinske Amerike. 

Tradicionalno, preko 50 odsto trgovinske razmene 

Srbije sa Latinskom Amerikom čini razmena sa Brazilom. 

„Sveoukupni ekonomski potencijal kojim Brazil raspolaže 

čini ovu zemlju potencijalno važnim partnerom 

za Srbiju. Imajući u vidu sektorske potencijale srpskih 

izvoznika trebalo bi istaći mogućnosti koje brazilsko tržište 

pruža izvoznicima voća i povrća, prvenstveno zbog 

visoke potrošnje voća i poljoprivrednih proizvoda, kao 

i zbog sezonske komplementarnosti Srbije i Brazila. Takođe, 

postoji inicijativa domaćih proizvođača putničkih 

guma za automobile za izvoz u Latinsku Ameriku“, kaže 

za Nacionalnu poslovnu reviju Marko Fernandez, savetnik 

u Centru za bilatreralnu saradnju PKS. 

On naglašava da istovremeno sektor poljoprivrede u 

Brazilu predstavlja jedan od sektora koji je, uprkos ekonomskoj 

krizi, nastavio da beleži rast. 

„U tom kontekstu, u granama koje nisu pokrivene domaćom 

proizvodnjom, pružaju se mogućnosti izvoznicima 

u sektorima proizvodnje poljoprivredne opreme i poljoprivrednog 

đubriva“, kaže naš sagovornik. 

On dodaje da trenutno u Srbiji ne postoje brazilske investicije, 

međutim, kao potencijalni sektori u kojima postoji 

načelna zainteresovanost brazilske strane za investiranje 

ističe se učešće u infrastrukturnim projektima. 

„Zainteresovanost, takođe, postoji za privatizaciju 

`Galenike` pošto je EMS S.A. iz Brazila dostavila ponudu 

za učešće u privatizaciji“, kaže Fernandez. 

PKS planira intenziviranje saradnje 

Svakako da je i geografska udaljenost Brazila i Srbije 

prepreka za intenzivniju saradnju. Ona za posledicu ima 

slabu informisanost, kako srpskih privrednika o prilikama 

i mogućnostima koje pruža tržište Brazila, tako i brazilskih 

privrednika o prilikama u Srbiji. 

„U tom smislu, kao najefikasniji vid promocije potencijala 

dveju zemalja preporučuje se neposredno upoznavanje 

sa tržištima i međusobnim mogućnostima ulaganja 

i izvoza kroz posete privrednih delegacija. Istovremeno, 

u planu predstojećih aktivnosti PKS planirano je 

uspostavljanje redovne komunikacije i saradnje sa partnerskim 

institucijama u Brazilu, a u cilju razvijanja efikasne 

razmene informacija u vezi sa izvoznim potencijalima 

i mogućnostima investiranja“, kaže Fernandez. 

U tom pogledu, potrebno je istaći pogodnosti koje Srbija 

pruža stranim investitorima pružajući mogućnosti 

kao što su bescarinski izvoz na tržišta od blizu milijardu 

ljudi, visokokvalifikovana radna snaga koja se lako 

obučava, kao i povoljna poreska i podsticajna sredina. 

„Opšta ocena saradnje Srbije i Brazila jeste da postoje 

veći potencijali za ekonomsku saradnju Brazila sa našom 

zemljom nego što je to realizovano u ovom trenutku 

kroz robnu razmenu. Visok stepen razvijenosti brazilske 

industrije i veliki potencijal zemlje u poljoprivre- 


Saradnja 

di, rudarstvu i energetici čini Brazil potencijalno značajnim 

partnerom za saradnju. Ova saradnja se može 

ostvariti bilo kroz direktan izvoz, s tim da se u Brazilu 

osnuju mešovite firme kako bi se izbegli porezi i takse, 

ili da se formiraju proizvodno mešovita preduzeća. 

Brazilska strana je zainteresovana za saradnju u sektoru 

energetike, rudarstva, a posebno biogoriva, u čijoj proizvodnji 

ima veliko iskustvo. U smislu intenziviranja saradnje 

Srbije i Brazila trebalo bi što pre preći sa ad-hok 

kupoprodajnih odnosa na dugoročne i stabilne poslovne 

aranžmane kroz kooperacije, privatizaciju, zajednička 

ulaganja ili grinfild investicije“, napominje naš sagovornik. 

Kako nastupiti na brazilskom tržištu 

Strane firme, pa i one iz Srbije, u zavisnosti od svojih 

interesa i stepena tražnje za određenim proizvodom 

imaju četiri načina izvoza na brazilsko tržište. Jedan je 

direktan izvoz - izvoznici direktno dogovaraju izvozni 

posao sa uvoznicima, bilo da su fizička lica ili kompanije. 

Ovaj pristup podrazumeva prethodno detaljno upoznavanje 

sa potrebama lokalnog tržišta, kao i detaljnu 

analizu tražnje, a glavne prednosti su da se na ovaj način 

mogu postići povoljniji uslovi za izvoznu kompaniju 

nego što bi bili u slučaju posrednog sklapanja posla. 

Drugi je indirektan izvoz, kada izvoznici ugovaraju 

izvoz posredstvom agenata. U Brazilu agentske usluge 

obavljaju trgovinske i uvozne firme. Uvozne firme 

su zastupljenije zbog činjenice da je njihovo osnivanje 

proceduralno jednostavnije, kao i činjenice da se preko 

njih mogu uvoziti i manje količine robe, dok kod trgovinskih 

firmi postoji propisani minimum robe koja se 

može uvesti. 

Treći način je preko trgovinskih predstavništava, u 

kojima izvoznici mogu ugovoriti usluge lokalnih firmi 

koje za račun uvoznika mogu obavljati funkciju trgovinskih 

predstavništava. Ove firme se ne bave uvozom, 

već isključivo promocijom uvoznih proizvoda i njihovom 

distribucijom. Njihova zarada se bazira na ugovorenom 

procentu od prodate robe. 

Četvrti način je otvaranje kancelarije u Brazilu, što 

izvoznicima sa dugoročnim izvoznim planovima i etabliranim 

na brazilskom tržištu pruža mogućnost otvaranja 

lokalne kancelarije. Na ovaj način izvoznici mogu 

na kvalitetan način da održe postojeće kontakte, ostvare 

nove, kao i da na neposredan način prate proces uvoza 

robe u Brazil. Za otvaranje lokalne kancelrije ne postoje 

zakonske ni administrativne prepreke. 

Šta Srbija izvozi u Brazil 

Na listi najznačajnijih proizvoda u izvozu našli su se veštačka creva 

od očvrsnutih belančevina, delovi mašina i mehaničkih uređaja, 

gume za putničke automobile i motocikle, proizvodi pravougaoni 

od legiranog aluminijuma 3mm-6mm, mašine za sortiranje, prosejavanje, 

separaciju i pranje, zapušači, poklopci i sl. od plastičnih 

masa, hartija, karton, premazani, impregnisani ili prekriveni plastičnim 

masama, oblici od plastičnih masa i dr. 

Uticaj OI na ekonomiju Brazila 

Ovogodišnje Olimpijske igre organizovane su u trenutku 

kada Brazil prolazi kroz ekonomsku recesiju, zbog 

čega se procenjuje da će celokupni pozitivni efekti za 

nacionalnu ekonomiju biti više nego potrebni. Preko 

10.500 sportista iz 206 zemalja boravilo je u Rio de Žaneiru 

i nadmetalo se u različitim disciplinama na najvažnijoj 

sportskoj manifestaciji na svetu. 

Brazil je prva zemlja Latinske Amerike koja organizuje 

Olimpijske igre i koja je od trenutka objavljivanja 

2009. godine da će Rio de Žaneiro ugostiti OI 2016. godine 

do početka OI uložila preko sedam milijardi dolara 

u infrastrukturu. 

Pozitivni efekti održavanja OI u Brazilu prvobitno 

će se odraziti na Rio de Žaneiro, grad u kome su OI or- 


Srbija - Brazil 

i Južnoafrička Republika, kao ekonomski giganti sa persepektivom 

daljeg rasta. 

Sve ove zemlje karakterišu veliki broj stanovnika, 

prostrane teritorije koje zauzimaju, raspolaganje prirodnim 

resursima, kao i značajan rast bruto nacionalnog 

dohotka (BND) u proteklom periodu. Brazil je, takođe, 

članica MERCOSUR, južnoameričke carinske unije 

koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Venecuela 

i Bolivija. 

Uprkos ekonomskoj krizi kroz koju Brazil prolazi od 

2014. godine, privredu Brazila karakterišu velika i dobro 

razvijena poljoprivreda, rudarstvo, proizvodnja i automobilska 

industrija. Posebno su razvijene industrija 

i privreda. Istovremeno, svake godine se poseku velike 

površine Amazonije, čime se stvaraju nove poljoprivredne 

površine. 

Nakon decenije rasta, Brazil se suočio sa ekonomskom 

krizom koja je 2015. godine dovela do pada BND 

za 3,8%, praćen inflacijom od 10,67%. Kao glavni razlog 

ekonomske krize navodi se pad cena sirovina na međunarodnom 

tržištu. Istovremeno, usporavanje rasta kineske 

ekonomije, glavnog izvoznog tržišta Brazila, uticalo 

je na smanjenje spoljnotrgovinske aktivnosti ove južnoameričke 

zemlje. Navedene okolnosti dovele su do pada 

proizvodnog i rasta uslužnog sektora, koji je za posledicu 

imao pad BND sa 2.400 milijardi dolara u 2014. na 

1.800 milijardi dolara u 2015. godini (Izvor ek. indikatora 

brazilske ekonomije: 2015. Synthesis of the Braziian 

Economy – Annual Publication – National Confederation 

of Commerce, Services, and Tourism (CNC)). 

Brazilski trougao 

ganizovane i koji je tokom održavanja OI ugostio preko 

350.000 ljudi. Pozitivni efekti na nacionalnu ekonomiju 

će prvobitno biti posledica izgrađene ili unapređene 

infrastrukture, ali i povećanog obima fiskalnih prihoda 

tokom OI. 

Suočavanje sa krizom i efekti na ekonomiju 

Podetimo, Brazil predstavlja jednu od najsnažnijih 

ekonomija na američkom kontinentu, koja je počela da 

beleži značajan rast 2003. godine kao posledicu rasta 

međunarodne tražnje za sirovinama, a naročito za naftom 

i ugljem. To je dovelo do makroekonomske stabilizacije 

zemlje, smanjenja siromaštva i primene kvalitetnih 

socijalnih programa. 

Brazil je članica međunarodne ekonomsko-trgovinske 

grupacije BRIKS koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina 

Do polovine 20. veka Brazil je karakterisala laka industrija 

- tekstilna, prehrambena, industrija duvana, kože i 

obuće, drvna, farmaceutska, itd. Naročito povolјni uslovi 

postojali su za razvoj drvne industrije, budući da je 

Brazil po površini šuma na drugom mestu u svetu, kao i 

da raspolaže sa osam hektara šume po glavi stanovnika. 

Prekomerna i nekontrolisana eksploatacija šuma dovela 

je do velike ekološke pretnje, tj. mogućnosti nestanka 

šuma Amazona poznatih i kao “svetskih pluća”. Kao direktna 

posledica nametnulo se pitanje iznalaženja alternativnih 

načina kojima bi široki socijalni krugovi ostvarivali 

prihode, od najsiromašnijih do najbogatijih, a koji 

su do tada prihode prvenstveno ostvarivali od eksploatacije 

amazonskih šuma. 

Teška industrija je započela sa razvojem nakon Drugog 

svetskog rata. Najvažnije rude koje se eksploatišu 

su gvožđe, mangan i boksit. Po proizvodnji rude gvožđa 

Brazil je na četvrtom mestu u svetu, posle Rusije, Kine i 

Australije. Najveći deo proizvodnje ove rude se izvozi, 

a manji deo se topi u železarama Sao Paola, koje su manjeg 

kapaciteta, kao i u velikoj železari “Volta Rodonda” 

koja se nalazi u saveznoj državi Minas Žerais, glavnoj rudonosnoj 

pokrajini. 

Gotovo čitava industrija je smeštena u tri grada i njihovoj 

okolini - u Sao Paolu, Rio de Žaneiru i Belo Horizonteu. 

Ovaj „brazilski trougao“ počeo je da se razvija u 

18. veku, na osnovu eksploatacije nalazišta zlata i dijamanata. 


IT Vesti 

Kraj jedne IT ere 

Kriminal 

Bezbednija registracija 

internet domena 

Novi opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena 

RS i .SRB i novi sistem za registraciju „RSreg 2.0“ doneli 

su od 26. jula veću bezbednost i efikasnost u tom postupku. 

Kako se navodi u saopštenju Registra nacionalnog internet domena 

Srbije (RNIDS), važna promena je u tome da će oni koji 

registruju domen ubuduće dobijati imejl poruku za potvrđivanje 

registracije, kao i da će se ostale procedure odvijati kroz 

slanje autorizacionih kodova. 

Fondacija RNIDS istakla je da je važeća i 

aktivna imejl adresa neophodna za registrante 

nacionalnih internet domena za 

potvrđivanje podataka o registrovanom 

nazivu domena, kao i za sve buduće kontakte 

u vezi sa izmenama podataka o domenima. 

Odmah po aktiviranju novoregistrovanog 

naziva domena, registrantu na njegovu 

imejl adresu stiže sistemska poruka od 

RNIDS-a, na koju treba da odgovori u roku 

od 20 dana, klikom na link za potvrđivanje 

registracije i podataka o nazivu domena. 

Ako registrant 

ne odgovori 

u roku od 

20 dana, 

registrovani 

naziv domena 

prestaje da 

bude aktivan 

Ako registrant ne odgovori u tom roku, registrovani naziv domena 

prestaje da bude aktivan, što u praksi znači da internet 

sajt koji je na njemu prestaje da bude vidljiv, kao i da adresa 

e-pošte sa tim domenom prestaje da bude upotrebljiva. 

Kako se dodaje, neaktivnost traje sve dok registrant ne obavi 

potvrđivanje registracije i podataka o nazivu domena. 

Detaljnije informacije o ovim novinama i korisni saveti o nacionalnim 

internet domenima nalaze se na http://domen.rs, a podaci 

o nazivima domena su dostupni na http://domen.rs/whois. 

Opšti uslovi o registraciji naziva nacionalnih internet domena 

nalaze se na https://rnids.rs/uslovi. 

Hakovano 

20 hotela u SAD 

Najmanje 20 hotela čuvenih lanaca 

„Hajat“, „Šeraton“, „Meriot“ i „Vestina“ 

u deset američkih država i okrugu 

Kolumbija mesecima je, po svemu 

sudeći, bilo meta hakerskih napada. 

Kompanija koja se bavi hotelskim 

uslugama “HEI hotels & rizorts” navodi 

da su hakovanjem možda prikupljene 

informacije o imenima gostiju 

hotela, brojevima njihovih kreditnih 

kartica, datumima njihovog isteka 

i verifikacionim kodovima, prenosi 

AP. Kada je problem otkriven proces 

plaćanja kraticama je odvojen u poseban 

sistem. 

Softver 

Virus za špijuniranje u 

ruskim institucijama 

Ruska obaveštajna služba otkrila je 

kompjuterski virus za špijuniranje 

u računarskim mrežama 20 državnih 

institucija i kompanija iz oblasti 

odbrambene industrije, rečeno je za 

TAS iz odeljenja za medije te službe. 

Federalna služba bezbednosti (FSB) 

otkrila je softverski virus za sajber 

špijunažu u računarskim mrežama 

oko 20 organizacija čije je sedište u 

Rusiji, navodi FSB. 


Turbine govore. Mi prevodimo. 

Pretvaranje podataka u inteligentne i proaktivne usluge koje pružaju stvarnu vrednost. 

Energija vetra je ključ u kreiranju održive budućnosti - 

inteligentna usluga je ključ pretvaranja energije u dostupnu 

i pouzdanu. Da bi uvideli pun potencijal svojih vetroelektrana, 

svi proizvođači električne energije se 

obraćaju Siemens-u. 

Svakog dana naša udaljena servisna dijagnostika obradi 

više od 200 gigabajta primljenih podataka sa preko 

8.000 vetroturbina. Naši eksperti koriste napredno modelovanje 

i analizu podataka kako bi obezbedili važne zaključke 

i pomogli našim kupcima da naprave najbolje izbore. 

Kao rezultat, mogu da planiraju unapred i spreče 

neočekivane zastoje, maksimiziraju performanse turbina 

i, na kraju, svojim kupcima ponude niže cene energije. 

Zajedno sa vodećim proizvođačima električne energije, 

Siemens će nastaviti da radi najvažnije: da iskorišćava 

pun potencijal energije vetra. 

siemens.com/energy/wind-service

NPR 11

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?