Prispodobe milosrđa

PRISPODOBE
MILOSRĐA
don Damir Stojić
7 propovijedi za godinu C
Salesiana

Nakladnik i copyright:
© 2016 by SALESIANA d.o.o.
Omiška 8, Zagreb
salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta,
© Kršćanska sadašnjost d.o.o., Zagreb, 2008.
Za nakladnika: Mihovil Kurkut
Recenzija: Zoran Vladušić
Lektura: Anja Novak
Prijepis: Sanja Bučan
Grafičko oblikovanje korica: Marko Đurin
Ilustracija: www.shutterstock.com
Grafička priprema: Salesiana d.o.o.
Tisak: »Denona d.o.o., Zagreb
ISBN 978-953-205-129-2

DAMIR STOJIĆ
Prispodobe
milosrđa
SALESIANA
7 propovijedi
za godinu C

Predgovor
Don Da mir Stojić iz dao zbir ku svo jih ned jeljnih
pro po vi je di. Nema bo lje rek la me za knji gu od
sa me či nje ni ce da to či ni je dan ta ko po pu la ran
stu den tski ka pe lan mla dih. Ja ko dob ro se sje ćam
stu den tskog pas to ra la osam de se tih go di na ko ji je
ta da bu jao u gra du Zag re bu, ali i u dru gim gra do vima
u Hr vat skoj. Oso bi to u Zag re bu. Pred nja či li su
To mis lav Ivančić i nje go va za jed ni ca MiR, ko ji su
i me ni osob no bi li svjet lo u stu den tskim da ni ma.
Za tim, fra Zvjez dan Linić, on da ka te he ta mla dih na
Kap to lu, i uvi jek snaž ni pas to ral isu so va ca u Palmo
ti će voj. Okup lja le su se sto ti ne na vje ro nau ku
sva kog od njih, po ne kad i po 300 – 400 stu de na ta.
Ne ka da pri je ža rio i pa lio je na daleko poz na ti filo
zof i isu so vac, kas ni je bis kup Mi jo Škvo rc, ko ji
je i sa mom re ži mu za da vao sil nih mu ka svo jom
5

Prispodobe milosrđa
fi lo zof skom bis tri nom, ko jom je jed nom do tu kao
poz na tog ko mu nis tič kog ideo lo ga u jav noj de ba ti
pred ti su ću stu de na ta, i od nio bri ljan tnu pob je du
koja je da ni ma ta ko snaž no od je ki va la u kru go vima
mla de ka to lič ke in te li gen ci je. Uvi jek se Zag reb
bo rio i op sta jao, Bog je uvi jek slao pro ro ke i mla di
su se uvi jek ka či li za ne kog ka te he tu ko ji pred njima
ide pr vi, svje doč ki, hrab ro, po bož no, do no se ći
Bo ga sa da i ov dje.
Tek je je dan pe riod bio ona ko po ma lo umuk nuo,
neg dje na po čet ku ovog sto lje ća ka da se či ni lo ka ko
nam je no vo vri je me do ni je lo, eto i to, da vi še ne ma
ni pas to ra la mla dih, i da je proš lo ono do ba vje ronau
ka, ka te he za i ma sov ki. Pa ter Zvjez dan Linić
je oti šao u Ta bor, oso bi to se pos ve tiv ši du hov nim
se mi na ri ma. Vlč. Ivančić je nas ta vio s ha giote rapijom,
frat ri su pro mije ni li mo del ra da i pos ve ti li se
ra du s ma lim za jed ni ca ma u Fra mi, a u krat ko vreme
na zab ljes nu la je zvi jez da isu sov ca Lu ke Ra đe,
ko ja je sil no pu no obe ća va la, a nag lo je utih nu la jer
je on teš ko na stra dao u pro met noj nes re ći. Za čas
je sve bi lo dru ga či je, i vje ro nauk je pos ve nes tao.
Ne ki su u to me pre pozna li no vo vri je me, s tim su
6

Predgovor
se poma lo i mi ri li te po ti ca li na tra že nje no vih mode
la. A on da nam je iz Ka na de Bog pos lao oma njeg
sa le zi jan ca – Her ce gov ca po ri jek lom, ka ko bi kroz
nje ga pok re nuo naj ve ći vje ro nauk ikad u po vi jes ti
Zag re ba i po ja vio se na jut je caj ni ji ka te he ta mla dih
kak vog Hr vat ska ni ka da pri je ni je ima la. I mi sio nar,
Hrvat ske i ši re. Sa da se ne ra di o sto ti na ma, ne go
o ti su ća ma. U vri je me in ter ne ta, druš tve nih mreža,
pa met nih te le fo na i maš to vi tih ap li ka ci ja, na
stu den ske vje ro nau ke ko je zbog sil nog in te re sa za
nje go ve no ve te me, mo ra dr ža ti u dva nav ra ta, kao u
dvi je pred sta ve, skup lja se vi še od ti su ću stu de na ta.
Pro ču lo se pos vu da za ne ko no vu teo lo gi ju – Teolo
gi ja tijela, sve tog pa pe Iva na Pav la II, ali dois ta i
o sve mu dru go me o če mu tre ba go vo ri ti mla di ma.
Sve mu to me, na rav no, tre ba pri do da ti i one ko ji ga
pra te preko me di ja ili slu ša ju ći nje go ve po pu lar ne
ka teheze. Ne znam ko li ko je don Da mir bio in spira
ci ja to me da se tak vi prog ra mi da nas do ga đa ju
di ljem Hr vat ske, od Osi je ka, no vi proc va ti u Ri jeci,
Spli tu i Dub rov ni ku, ali mo me pas to ra lu sva ka ko
je st – i oh rab renje i iza zov. Eto, te či nje ni ce, broj nima
poz na te, sa me po se bi su dos ta da bi se ovak ve
7

Prispodobe milosrđa
pro po vi je di tis ka le i pro da va le. I ja ih že lim ima ti.
Toli ko o to me ka ko ne će bi ti pot reb no ni ko me tuma
či ti ka ko se ra di o vri jed nom dje lu, i mož da ni
po ti ca ti iko ga da knji gu ku pi.
Ali, bi lo bi manj ka vo do pus ti ti da u či ta nje ove
knji ge kre ne te s pre dod žbom ka ko su to tek pro povi
je di. Ni su! Či ta ju ći ih, te pro po vi je di, do živ lja vam
na čas ka ko me don Da mir vo di bib lij skom ar heo logi
jom ta ko ži vo pis no opi su jući mjes ta ko ji ma Isus
pro la zi, stavlja ju ći ih u po vi jes ni kon tek st. Stoga su
izvr stan pre lu dij za me di ta ci ju o Evan đe lju o ko je će
us ko ro tu ma či ti. Dok sam či tao pris po do bu o mi los
r dnom Sa ma ri jan cu, od nos no pri je ne go me uveo u
tu ma če nje pris po do be o mi los r dnom Sa ma ri ja ncu,
naj pri je me pro veo Pa les ti nom, dao mi os je ti ti duh
Je ri ho na i sve to st Je ru za le ma, te sam ta ko mo gao
pos ve za ne sen os ta ti ne ko vri je me i pro mat ra ti
duh mjes ta. Ta ko đer nje go ve pro po vi je di mo že te
do živ je ti kao ugod ne ma le bib lij ske eg ze ge ze, jer
de talj no pro la zi sve mo men te pe ri ko pe, os vr ću ći
se čes to na ana li zu gra ma tič kih i zna čenj skih vrijed
nos ti, ka ko bi nam još vi še prib li žio zna če nje
tek sta, i nje go vu pra vu bit no st. Čes tim tu ma če njem
8

Predgovor
gr čkog iz vor ni ka, pro ši ru je ili ko ri gi ra pr vot no
shva će no zna če nje.
Ali, je su li on da ovo uop će pro po vi je di, ili što
je ovo?
Ni ka da ni sam bio na don Da mi ro voj ned jelj noj
sve toj Mi su u 12 sa ti, u cr kvi Sve ta Ma ti Slo bo de,
gdje su ove pro po vi je di na vi ješ ta ne »ur bi« – on dje
pri sut nom mnoš tvu te, da nas naj zna me ni ti je Crkve
mla dih u Hr va ta, »et or bi« – broj ni ma po svi je tu,
pu tem in ter ne ta, ili ka ko već. Ovog ča sa mi je to baš
dra go. Jer bi u sup rot nom, pod doj mom vi đe no ga i
pro živ lje no ga, uz kras no pje va nje i uskr snu ra do st
on dje sva ke ned je lje ta ko ži vu, mož da bio neob jekti
van. A mož da bih, i ta ko hva le ći sve napi sa no,
bio ne si gu ran je li bi lo baš ta ko. Bu du ći da nje go ve
ned jelj ne pro po vi je di do živ lja vam sa mo kroz ovu,
ov dje što će te i Vi či ta ti. Smi jem vje ro va ti da će te,
či ta ju ći ih, bi ti uneseni u sa mu Sve tu Mi su, i os jeti
ti baš ži vo go vo re nu ri ječ.
Či tao sam pu no knji ga »ned jelj nih pro po vi je di.«
Pu no pu ta sam os je tio da to one zap ra vo ni su. Nego
šti va pi sa na iz ne kih ka bi ne ta i ure da, ali ni su
9

Prispodobe milosrđa
ži vlje ne i od živ lje ne s na ro dom i pred na ro dom.
Ne ke su naz va ne pro po vi je di ma, ali, još dok su
pi sa ne, bi le su na mi je nje ne za knji gu, ili iz ne kog
dru gog raz lo ga jed nos tav no ni su us pje le. Ov dje
ni poš to ni je ta ko. Ovo su dois ta, pra ve prav ca te
propovi je di, ko je odi šu eu ha ris ti jom, pas to ral nom
bri gom za vjer ni ke, i kad us tre ba, hrab rim osob nim
svje do če njem, čes to i priz na njem vlas ti tih sla bos ti
i gri je ha, ra dos ti i sus re ta s Bo gom ži vim.
Da, ovo su dois ta pro po vi je di.
pa ter Ivan Ike Mandurić
10

Uvod
Heb rej ska ri ječ mas hed, u Sta rom Zav je tu, označava
pos lo vi ce, za go net ke, mud re iz re ke i us po redbe.
Nas pram to ga, za No vi Zav jet oso bi to je važna
grčka ri ječ pa ra bo le ko ja dos lov no znači: »us po redba«,
»pris po do ba«. No vo zav jet ne su pris po do be
re me k-dje lo poučava nja Gos po di na Isu sa Kris ta,
bi se ri ko ji ni ti na kon go to vo dvi je ti suće go di na
ne gu be ništa od svo je ga sja ja.
Ra di se o načinu iz ražava nja ko jim se kroz slike,
ko je su slušate lji ma ili čita te lji ma poz na te iz
sva kod nev nog živo ta, nas to ji pre ni je ti od ređena
pou ka o vje ri i/ili mo ra lu. Pris po do be su ute me ljene
na sličnos ti vid lji vog i ne vid lji vog, ze malj skog
i ne beskog, ljud skog i božan skog. Čak i više od
to ga – pris po do be se os la nja ju na je din stvo sveko
li ke stvar nos ti, ko je je naj pot pu ni je zas ja lo u
11

Prispodobe milosrđa
ut je lov lje nju božan ske oso be Si na. Ta kođer, one
nam ot kri va ju sak ra men tal ni značaj ovo ga svi je ta,
to jest nje go vo svojstvo da nam na se bi svoj stven
način na vi ješta Božje kra ljev stvo i u is to nas uvo di.
Ta ko ele men ti i za ko ni pri ro de, kao i is kus tva iz
eko nom skog, obi telj skog, po li tičkog ili vjer skog
živo ta, pos ta ju kao vra ta ko ja vo de u kuću Nebesko
ga Oca. Isus nam ova vrata svo jim pris po do ba ma
širom ot va ra, po zi va jući nas da uđemo i nađemo
život u izo bi lju.
Ta širom ot vo re na vra ta ipak su is tov re me no i
nep re mos ti va prep re ka. Nai me, one ko ji su ot vore
na sr ca pris po do be po vje ri uvo de u otaj stvo. S
dru ge stra ne, oni ma koji su li je ni pro mišlja ti o
Riječi ili pak preo ho li da po ta ko jed nos tav nim
sred stvi ma pris tu pa ju ne bes kim stvar nos ti ma,
značenje os ta je sak ri ve no. Sve ti Pa vao o to me piše:
»Na ra van čov jek ne pri ma što je od Du ha Božje ga;
nje mu je to lu dost i ne može spoz nati jer po Du hu
va lja pro suđiva ti« (1 Kor 2, 14). U tom smis lu, pris
po do be su iza zov našem umu i našoj slo bo di. One
su po put po zi va ko ji traži naš svjes tan, slo bo dan i
ak ti van oda ziv.
12

Uvod
Svo jim živim sli ka ma, za nim lji vim li ko vi ma
i rad nja ma, kao i obećanjem da će nam prio pćiti
nešto o Bo gu, da ne kažem Bo ga sa mo ga, pris po dobe
po tiču naše os jećaje, ure zu ju se u naše sjećanje i
na taj način nas za vo de nas to jeći nas na ne ki način
uvući u svoju priču. Ako se da mo za ves ti, od jednom
ćemo se naći pot pu no zah vaćeni ovim sve tim
pri po vi jes ti ma te ćemo ih, ne sa mo in te lek tual no
upoz na ti, već i cje lo vi to proživ je ti te ta ko pos ta ti
ut je lov lje njem nji ho vih po ru ka u ovo me svi je tu i
vi je ku.
13

Milosrdni
poput Oca
Pris po do ba o mi los r dnom Ocu
4. ko riz me na ned je lja kroz go di nu C

Okupljahu se oko nje ga svi ca ri ni ci i grešni ci da ga
slušaju. Sto ga fa ri ze ji i pis moz nan ci mr mlja hu:
»Ovaj pri ma grešni ke, i bla gu je s nji ma.«
I nas ta vi: »Čov jek ne ki imao dva si na. Mlađi reče
ocu: ‘Oče, daj mi dio do ba ra ko ji mi pri pa da.’ I
raz di je li im ima nje. Na kon ne ko li ko da na mlađi sin
po ku pi sve, ot pu to va u da le ku zem lju i on dje pot rati
svo ja dob ra živeći raz vrat no.«
»Kad sve pot roši, nas ta lju ta glad u onoj zem lji te
on poče os ku di je va ti. Ode i pri bi se kod jed no ga
žite lja u onoj zem lji. On ga pos la na svo ja po lja
pas ti svi nje. Želio se na si ti ti ro gačima što su ih je le
svi nje, ali mu ih nit ko ni je da vao.«
»Doša vši k se bi, reče: ‘Ko li ki na jam ni ci oca mo ga
ima ju kru ha nap re tek, a ja ov dje umi rem od gla di!
Us tat ću, poći svo mu ocu i reći mu: ‘Oče, sag ri ješih
pro tiv Ne ba i pred to bom! Ni sam više dos to jan zvati
se si nom tvo jim. Pri mi me kao jed nog od svo jih
na jam ni ka.’«
17

»Us ta i pođe svom ocu. Dok je još bio da le ko, nje gov
ga otac ug le da, ga nu se, pot rča, pa de mu oko vra ta
i iz lju bi ga. A sin će mu: ‘Oče! Sag ri ješih pro tiv Neba
i pred to bom! Ni sam više dos to jan zva ti se si nom
tvo jim.’ A otac reče slu ga ma: ‘Br zo iz ne si te ha lji nu
naj lje pšu i obu ci te ga! Sta vi te mu pr sten na ru ku i
obuću na no ge! Te le ugo je no do ve di te i za ko lji te pa
da se po gos ti mo i pro ve se li mo jer sin mi ovaj bi jaše
mr tav i oživ je, iz gub ljen bi jaše i nađe se!’ I sta doše
se ve se li ti.«
»A sta ri ji mu sin bi jaše u po lju. Kad se na pov ratku
prib ližio kući, začu svir ku i ig ru pa doz va jed no ga
slu gu da se ras pi ta što je to. A ovaj će mu: ‘Došao
tvoj brat pa otac tvoj zak la te le ugo je no što si na
zdra va dočeka.’ A on se ras r di i ne htje de ući. Otac
ta da iziđe i sta ne ga na go va ra ti. A on će ocu: ‘Evo,
to li ko ti go di na služim i ni ka da ne pres tu pih tvo ju
za po vi jed, a ni kad mi ni ja re ta ni si dao da se s prija
te lji ma pro ve se lim. A ka da dođe ovaj sin tvoj ko ji
s blud ni ca ma proždri je tvo je ima nje, ti mu zak la
ugo je no te le.’ Na to će mu otac: ‘Sin ko, ti si uvi jek
sa mnom i sve mo je – tvo je je. No tre ba lo se ve se li ti
i ra do va ti jer ovaj brat tvoj bi jaše mr tav i oživ je,
iz gub ljen i nađe se!’«
Lk 15, 1-3. 11-32
18

Milosrdni poput Oca
Cr kva s ve li kom pažnjom bi ra eva nđelje koje će
na vi ješta ti u ko riz mi. Koriz ma je dra goc jeno vri jeme
cr kve ne go di ne – ona nas prip re ma za naj važniju
svet ko vi nu – svet ko vi nu Uskr snuća Gos po dinovog.
Već su pr vi kr šćani shvaćali da za dos toj no
bla go va nje te svet ko vi ne mo ra pos to ja ti prip re ma
i ta ko je od pr vih kr šćanskih vre me na nas ta lo ovo
vri je me ko riz me. Cr kva nam ta ko sva ke ko riz me ne
ned je lje iza bi re eva nđelje i da je upu te, način ka ko
da se prip re mi mo.
Da nas se, na ovu čet vrtu ko riz me nu ned je lju, susrećemo
s te mom ob raćenja, ali više od to ga evanđe
lje nam go vo ri o Božjoj dob ro ti i Božjem mi losrđu.
Uzet ćemo sad ovo eva nđelje, ko je je možda najmi
li je ne kim lju di ma jer to je ta ko li je pa priča, pra va
19

Prispodoba o milosrdnom Ocu
dra ma. Sva ki put kad se to čita, ia ko zna mo ka ko
će sve zav ršiti, ne ka ko po bu di uz buđenje u na ma,
kao kad se dje ca pi ta ju što će se do go di ti. Uz mi mo,
dak le, sa da ovo eva nđelje, dio po dio. Vr lo du gačko
eva nđelje, ali Cr kva želi nešto pu no dub lje reći ne go
sa mo prepričati jed nu priču o pov rat ku iz gub lje nog
si na. Cr kva želi pro go vo ri ti o načinu živo ta i našem
od no su pre ma Bo gu. Obraćenje, to nas sve za ni ma.
Budući da je ovo živa ri ječ Božja, ona od zva nja 2000
go di na i uvi jek iz no va iza zi va vjer ni ke.
Ja ko je bit na prva rečeni ca, uvod u ovu priču:
»Okup lja hu se oko Isu sa svi ca ri ni ci i grešni ci da ga
slušaju, sto ga fa ri ze ji i pis moz nan ci mr mlja hu«. Što
se to do gađa u ovoj rečeni ci? Ima mo dvi je sku pi ne
lju di ko ji slušaju Isu sa. Pr va sku pi na je su cari ni ci i
grešni ci. A dru ga sku pi na su fa ri ze ji i pis moz nan ci.
Pog le daj te sad ka ko pris po do ba počinje: »Čov jek
ne ki imao dva si na«. Što Isus ov dje ra di? On se
ob raća i jed ni ma i dru gi ma. Ca ri ni ci ma i grešnici
ma s jed ne stra ne, fa ri ze ji ma i pis moz nan ci ma s
dru ge stra ne. Za nim ljivo, ne ma trećeg ak te ra, ni je
pris po do ba priča o tri si na, ne go dva si na. Kao da
nam Isus go vo ri da u od no su na Bo ga pos to je dva
20

Milosrdni poput Oca
pu ta. Dva pu ta ka ko možemo od lu ta ti od Bo ga, is to
ta ko dva pu ta ka ko se možemo vra ti ti Bo gu i dva
načina ka ko možemo pre biva ti s Bo gom. Samo dva
pu ta. Za to Isus za počinje ovu pris po do bu ri ječima:
»Ne ki čov jek imao dva si na...«, On od mah od ređuje
stra ne. Pog le daj mo na ko joj stra ni mi pre bi va mo.
Jer naš kr šćan ski život je, zap ra vo, jed no ko le ba nje
iz među jed ne i dru ge stra ne. Vje ru jem da bi se svi
ra do vid je li kao mlađi sin, ali pog le daj mo ma lo
dub lje što se ov dje do gađa.
Piše da mlađi sin traži svoj dio ima nja. Mi to ne
možemo shva ti ti, ali za Žido ve u to vri je me ta kav
je zah tjev ne za mis liv. Po židov skom običaju, tek
kada otac um re, si no vi do bi va ju svoj dio. Otac može
unap ri jed od re di ti što će ko ji sin nas li je di ti pos
li je nje go ve smr ti, ali pot pu no pra vo ras po la ga nja
tom imo vi nom si no vi ima ju tek kada otac um re.
Za mi s li mo da je dan sin dođe svom ocu i kaže: »Tata,
ti ćeš iona ko um ri jeti, a ja to ne mo gu čekat
više, jer sam nestr pljiv. Ja želim da što pri je umreš,
zap ra vo si ti za me ne već mr tav, pa daj mi svoj dio
od mah«. Ovo što je učinio mlađi sin iz pris po dobe
bi lo bi rav no to me. Mlađi sin je tražeći svo je
21

Prispodoba o milosrdnom Ocu
ima nje pri je vreme na, na du hov noj ra zi ni ubio svog
oca.
Ri ječ ko ju mlađi sin ko ris ti za ima nje jest ri ječ
ko ju je Lu ka pažlji vo bi rao: »ou sia«, što znači »biće«,
ia ko su naši pre vo di te lji pre ve li taj po jam kao da se
ra di o ze malj skom imet ku. Biće je ono što pos to ji
samo po se bi, neo vis no o dru go me. Kao da mlađi
sin ni je sa mo tražio no vac od svog oca te svoj dio
ze malj skog imet ka, ne go je htio da nje gov život bude
pot pu no neo vi san o očevu. On se zap ra vo odrekao
svog od no sa s ocem. Sin kao da go vo ri: »Oče,
ka kav god je si, ja ni sam više tvoj, ne želim gra di ti
svoj život na od no su na te be«. Dak le, on se pot pu no
od riče svog iden ti te ta ko jeg je pri mio od oca.
Da lje se o nje mu ne go vo ri mno go po je di nos ti:
ne zna mo ka mo je točno otišao, kaže se sa mo »u
da le ku zem lju« te još sa znaje mo da je pa sao svi nje.
To je nešto naj go re za Žido ve, pas ti kod po ga ni na
svi nje. Jer svi nja je za Žido ve nečis ta živo ti nja. Dakle,
ovaj mlađi sin je pao na dno. Tek kad je pao na
dno počinje ob raćenje mlađeg si na. Braćo i ses tre,
ovo je ve li ko otaj stvo. Kada smo u naj većem mra­
22

Milosrdni poput Oca
ku, kad smo na ju da lje ni ji od Bo ga, uvi jek mu se
možemo vra ti ti.
Kad je sve pot rošio, kad je shva tio da ne ma ništa,
da je nit ko i ništa, tek ta da počinje nje gov pov ra tak
Ocu. Ri ječi ko je se ko ris te za nje go vo ob raćenje su:
»doša vši k se bi«. To možemo pro tu mačiti kao: »kad
se sje tio tko je on«. Dak le, on se pris jeća svo je »ousia«,
svo je ga pra vog bića, a to nje go vo biće, njegov identi
tet sad ržan je u spoz na ji da je sin svo ga oca. To
nje go vo si nov stvo je iz vor nje go va dos to janstva,
ko je ga je imao, ali ga se sam od re kao. On od lučuje
da će se vra ti ti svo me ocu. Odluka za pov ra tak je
sa mo početak. Tre ba se vra ti ti, a taj put ni je la gan.
I svi mis li mo da je ovo sre tan zav ršetak za ovog
si na, ali pog le daj mo ma lo dub lje nje go vo ob raćenje.
Ia ko on ide u pra vom smje ru, nje go vo ob raćenje
ni je pra vo i pot pu no. Pog le daj te ka ko on gle da na
svog oca, on go vo ri, »Ni sam više dos to jan zva ti se
si nom tvo jim. Pri mi me kao jed nog od svo jih najam
ni ka«. Grčka ri ječ ko ja ov dje sto ji za na jam ni ka
je »mis thios«. Dak le on ima kri vu sli ku o svom ocu:
»Moj otac si gur no me neće pri mi ti. Ja ću bi ti najam
ni k«, bo lje rečeno plaćenik. Još is pad ne da je
23

Prispodoba o milosrdnom Ocu
on skro man i po ni zan, ali to je lažna po niz nost.
Is ti na, sin se ka je, ali nje go vo ka ja nje ne računa na
očin sku lju bav. Sin sa mo želi preživje ti i ne računa
da bi po nov no mo gao ima ti život u izo bi lju kod
svog oca, ne računa da bi mo gao po nov no bi ti sin.
Bi ti na jam nik ni je is to kao i bi ti sin. Na jam nik
ra di ono što mo ra jer je plaćen, ali zna da ima nje
ni je nje go vo, ne ma to li ko od go vor nos ti i lju bavi u
svom ra du i na kra ju on je plaćenik i može držati
jed nu dis tan cu. Od ra diš po sao i to je to. Bi ti sin
je pu no dru gačije. Sin je imao veću od go vor nos ti
mo rao je nad gle da ti slu ge, sin je bio od go vo ran za
ima nje, mo rao je vo di ti ima nje. Sin je bašti nik. A to
je teško jer od go vor nost pa da na te be; jed nom sin
mo ra pos ta ti otac i za to mo ra pos ta ti i kao otac.
Dak le, braćo i ses tre, pog le daj mo ovog mlađeg
si na ko ji, vraćajući se do ma, go vo ri: »Ah, moj otac
si gur no me neće primi ti, ja ću bi ti slu ga«. Ko li ko
ovak vog od no sa ima i u našem od no su prema Bo gu,
gdje se mi to mi ri mo li ni jom ma njeg ot po ra, čak
se hva li mo »ni sam ni ko ga ubio, ma ni sam krao«.
To je kr šćanin, koji kao slu ga ob država za po vi je di
24

Milosrdni poput Oca
i pro pi se za to što mo ra. Ovaj sin ko ji se vraća, on
ne računa na očevu lju bav i op rošte nje, kao da želi
bi ti slu ga. U našem pov rat ku pre ma Bo gu, naša
Cr kva traži da mi ne bu de mo slu ge, da ne iz vršavamo
sa mo iz dužnos ti ne ke za ko ne, mi mo ra mo s
lju bav lju to iz vršava ti.
Za to otac, kad ga je vi dio, ni je mu dao ni pri li ku
da se is priča. »Dok je još bio da le ko, nje gov ga otac
ug le da, ga nu se, pot rča, pa de mu oko vra ta i iz lju bi
ga.« Otac mu da je ha lji nu, pr sten i obuću i ko lje
ugo je no te le, nap ra vi feštu. Zašto? Pr vo mu da je
ha lji nu. Ha ljina je sim bol čas ti. Svo jim gri je si ma
sin je iz gu bio svo ju čast. On da mu da je pr sten, to je
sim bol iden ti te ta, od nos no da je bašti nik. Pr sten je
bio znak da ne ko me pri pa daš. Otac mu ne do pušta
da bu de na jam nik. Nje go vo po ka ja nje je zap ra vo
počelo kad je »doša vši k se bi«, kad se sje tio tko je,
ko ji je nje gov iden ti tet. Sva ki put kad gri ješimo
mi gu bi mo svoj iden ti tet, kao da se raz baštini mo.
I za to mu otac da je pr sten. On da mu stav lja obuću,
sim bol dos to jan stva. Svo jim gri je si ma je sin iz gubio
svo je dos to ja nstvo. Ta da otac prip re mi goz bu,
na re di da se zgo to vi ugo je no te le, sim bol obi lja i
25

Prispodoba o milosrdnom Ocu
ras košnos ti. Sin se vra tio, tre ba se ve se li ti ra do va ti,
sla vi ti. Ima ti iden ti tet, čast i dos to jan stvo i ra dost,
značilo je živ je ti kod oca i sa ocem. Očevo mi los rđe
i lju bav mu vraćaju čast, iden ti tet, dos to jan stvo i
ra dost.
Zap ra vo, ne ki bi rek li da otac pret je ru je i da ovo,
ljud ski gle da jući, ni je fer. Za to je Isus is pričao ovu
pris po do bu da on dašnjim ca rinici ma, grešni ci ma,
fa ri ze ji ma, pa ta ko i da nas na ma, kaže da je Bog naš
Otac, da je Bog ljubav i da je Bog mi los r dan. Ka ko je
važno zna ti svoj iden ti tet, da si di je te Božje, da si sin
ili kćer ka svo ga oca. Sje ti se sa mo svo je obi te lji.
Pri je mo je 17. go di ne, pri je mog ob raćenja, ko je
god sam ga dos ti ra dio pe tak i su bo tu navečer, braća
i ja na pu tu pre ma do ma učini li bi sve sa mo da
ma ma i ta ta ne saz na ju. I sjećam se, mi bi se vo zi li
svi bu som, braća i ja bi žva ka li sva kak ve žva kaće
sa mo da prik ri je mo smrad al ko ho la i du ha na. A
zašto? Jer u tim grije si ma, raz vrat nom živ ljenju,
ko li ko god je ta ko bi lo, ja sam znao da sam ja sin
svo jih ro di te lja i da mo ja ma ma i ta ta ko ji me vo le,
ne odob ra va ju to što ra dim te bi me bilo sram da
26

Milosrdni poput Oca
ma ma i ta ta saz na ju. A za nim lji vo, većinu mo jih
pri ja te lja Ka nađana ni je bi la bri ga što ro di te lji misle.
Još su nas is mi ja va li: »Joj tvo ji ro di te lji, ka ko su
oni sta ro mod ni, pri mi tiv ni i stro gi«. Tek sad vi dim
ko li ko je to bit no, jer što god sam ra dio, braća i ja, i
kad god bi upa li u prob lem i kad bi se sas ta li, pr vo
pi ta nje – »Jel ta ta saz nao, jel mama saz na la?« Zašto?
Jer sam imao iden ti tet. Jer ja sam znao da u mo joj
kući to po našanje ni je dob ro i una toč to me što sam
u svo joj sla bos ti gri ješio, du bo ko sam u se bi znao
da to ni je is prav no i ni sam htio da ro di te lji zna ju.
A mi, po go to vo naša mlađari ja, čes to se, nažalost,
po našamo kao slu ge. A slu ga ide sa mo li ni jom manjeg
ot po ra. Ra di dok mo ra i ta ko da lje... Ovaj otac
uli je va u svo ga si na svo dos to jan stvo. Ali teško je
to živ je ti. Za to je mlađi sin ra di je htio bi ti slu ga. U
ovo ko riz me no vri je me mi smo poz va ni bi ti si no vi
Božji, dje ca Božja.
Sa da ćemo pri jeći na sta ri jeg si na. Kao da nje ga
obično izos tav lja mo iz ove priče, a nev je ro jat no je
što se kod nje ga do gađa. Svi mis le da je ovo pris
po do ba o mlađem sinu, a mog la bi se naz va ti i
pri s po do bom o stari jem si nu. Pog le daj mo nje go ve
27

Prispodoba o milosrdnom Ocu
ri ječi. On uo pće ne želi raz go va ra ti s ta tom, ne ma
tu od no sa, ne go se ob raća slu zi i pi ta ga, kad je primi
je tio slav lje, »Što se ta mo do gađa?« – »Pa tvoj
mlađi brat se vra tio«. I on dođe ocu i go vo ri mu:
»To li ko ti go di na služim«. Bo lji pri je vod sa grčkog
bi bio »To li ko go di na ja ro bu jem za te be«, ne koris
ti se čak ni ri ječ za na jam ni rad ili za služenje,
ne go baš za ro bo va nje. Ja ro bu jem za te be. Ka kav
je taj od nos? Pog le daj te, on ni je nig dje otišao, on
je os tao do ma. Ali kako on doživ lja va os ta ja nje kod
kuće? Kao rop stvo.
Ko li ko ima kr šćana, ka to li ka, ko ji tako doživ ljava
ju Bo ga i našu Cr kvu kao ne ko rop stvo. Joj mo ram
to, joj ta Cr kva, aj me me ni. Bog će me kaz ni ti, itd...
I on kaže ni kad ne pres tu pih tvo je za po vi je di. I onda
on ve li »A ka da dođe ovaj sin tvoj«, ni je on re kao
moj brat. Sa mim tim on se od riče svog iden ti te ta,
on zap ra vo ni je nig dje ni otišao ali se od re kao svog
iden ti te ta. Ni je on re kao moj brat, ne go tvoj sin
proždri je tvo je ima nje. Sad je ov dje ja ko važno što
je Lu ka nap ra vio u iz vor nom tek stu. Dok za mlađeg
si na, on je pot rošio ima nje i ko ris ti se »ou sia«, dak le
»biće«, za sta ri jeg bra ta je dru ga ri ječ. On kaže »Tvoj
28

Milosrdni poput Oca
sin proždri je tvo je ima nje«, a ov dje se za »ima nje«
ko ris ti ri ječ »bios«, a »bios« znači »život« u smis lu
ze malj skih do ba ra ko ja su pot reb na za život. Zašto
je Lu ka to nap ra vio? Jer ov dje Lu ka želi nag la si ti da
je ovaj sta ri ji sin, ko ji je bio do ma, doživ lja vao oca
sa mo kroz ono vid lji vo, kroz ono ze malj sko. Mlađi
sin, kad je gri ješio, gri ješio je do kra ja, ali se i vra tio
na pra vi način. On se od re kao svog iden ti te ta, što
oz načava ri ječ »ou sia«, ali ga je i po nov no za dobio.
Ovaj sta ri ji sin sve gle da kroz »bios«. Da ke, on
doživ lja va svog oca sa mo kao ono ga ko ji da je novac
i ima nje, a bra ta kao kon ku ren ci ju u ras pod je li tih
do ba ra. To ot kri va ma te ri ja li zam sta ri jeg si na, njego
vu škr tost i la ko most. On još go vo ri: »Ja služim,
od nos no ro bu jem za te be, i ni jed nu za po vi jed nisam
prek ršio«. On živi, iz vanj ski gle da jući, je dan
kre pos tan život, ali je pun gri je ha.
Lu ka je ovaj pri kaz maj stor ski nap ra vio, u dvi je,
tri rečeni ce možemo uvid je ti svih se dam glav nih
gri je ha. Spo me nu ta škrtost je sa mo vrh le de nog
bri je ga. Kad je sta ri ji sin saz nao da se nje gov mlađi
brat vra tio nje go va je pr va reak ci ja »on se ras r di«,
srdi tost. »I ne htje de ući« to je li je nost. I on kaže
29

Prispodoba o milosrdnom Ocu
ocu: »Ni ka da mi ni ja re ta ni si dao da se s pri ja te lji ma
pro ve se lim«, tu nas lućuje mo nje gov he do ni zam,
nje govu neum je re nost. Da lje on kaže: »A ka da dođe
ovaj sin tvoj« sa mim ti me on se od re kao svog identi
te ta, a to je oho lost. Jer oho lost jest ne bi ti ono što
je si. A on je sin svog oca i brat svo ga bra ta, dak le,
sa mim ti me on se od re kao svog iden ti te ta i uzoho
lio se. I on da kaže »ko ji s blud ni ca ma proždri je
tvo je ima nje«, a odak le on to zna, to se nig dje ne
spo mi nje, u počet ku se, do duše, kaže da je mlađi
sin raz vrat no živio, ali to je bi lo da le ko od sta ri jeg
si na i on o to me ni je ništa znao. Zašto je on da on
spo me nuo blud ni ce? Jer to je plod nje go ve mašte,
ka ko bi on volio s blud ni ca ma gri ješiti. On je pun
blud nos ti. I pog le daj mo ka ko na kra ju zav ršava
ovaj ja dan raz go vor s ocem: »I ti mu zak la ugo je no
te le«. A tu se vi di nje go va za vist. Vi di te ka ko je ovaj
sta ri ji sin, a do ma je, ništa ni je na iz va na nap ra vio,
ali je pun nečis toće, on ki pi od gri je ha.
Na počet ku pro po vi je di rekao sam da su dva
pu ta od laženja od Bo ga. Pr vi put je onaj na jočiti ji,
ono što je vid lji vo, kad čov jek gri ješi, na iz va na, to
je mlađi sin. To su bi li ca ri ni ci i grešni ci. A pos to ji
30

Milosrdni poput Oca
dru gi put, a to je put sta ri jeg si na, to je put fa ri zeja,
ko ji su sve za ko ne iz vršava li kao sta ri ji sin. Za to
Isus kad go vo ri fa ri ze ji ma i ca ri ni ci ma »ne ki otac
ima dva si na« alu di ra na ova dva pu ta od las ka od
Bo ga: je dan kad grešno živi mo na iz va na, ali i ovaj
dru gi, kad grešno ki pi mo iz nut ra, i sa mo ma lo
ne dos ta je da to izađe. Ali i jed no i dru go je gri jeh,
ne zna se ko ji je go ri. Ta kođer su dva pu ta nat rag.
Put ovog mlađeg si na ko ji je iz gu bio sve i vra tio
se, a i sta ri ji sin ko ji sto ji u bli zi ni, sa mo se tre ba
pri družiti za jed ništvu oca i mlađeg si na. Jer kr šćanstvo
je, braćo i ses tre, jed no slav lje. Bi ti kršćanin,
bi ti ka to lik, naj lje pša je stvar, to je slav lje. Sa mo
mno gi, nažalost, to kri vo shvaćaju kao ro bi ju. I
dok mi ne shvaćamo da živ lje nje kr šćan skog života
do nosi naj veću ra dost ko ju ovo ze malj ski život
može pružiti, bi ti ćemo za rob lje ni iz među mlađeg
si na i sta ri jeg si na.
A ipak na kra ju bi mo rao nešto reći i o ocu. Jer
sva ki sin je poz van bi ti otac. Za to se ovaj mlađi sin
bo jao, jer će mo ra ti i on jed no ga da na mora ti zau ze ti
stav oca ko ji će mir no, str plji vo čeka ti svog si na. Pa
se ne tre ba čudi ti što se lju di da nas teško od lučuju
31

Prispodoba o milosrdnom Ocu
za brak, a i kad se žene i uda ju, sla bo do la ze dje ca,
jer svi se bo ji mo bi ti ma ma i ta ta. I svi zna mo što
smo mi ra di li ma mi i ta ti.
Pog le daj te ovog oca. Otac do pušta da mlađi ode
ali i da sta ri ji os ta ne ona kav ka kav jest. Otac pušta
da se mlađi vra ti i otac mo li sta ri je ga da se prid ruži
goz bi. Mi los r dni otac da je slo bo du. Ka ko je teško
do pus ti ti slo bo du jer zna mo da ćemo možda biti
ranje ni. Na da lje, otac op rašta. Op rašta mlađem
si nu, a spre man je op ros ti ti i sta ri jem si nu. Je li
mo guće? Ame ri kan ci bi rek li: »Too good to be true«.
Ni je la ko pre pus ti ti se tom op rošte nju jer se bo ji mo
bi ti kao otac. Pre teško je. Za to bi mlađi sin prih vatio
bi ti na jam nik a sta ri ji se sin ok li je va prid ružiti
goz bi jer se bo je bi ti kao nji hov otac ko ji op rašta.
Na da lje, otac je da režljiv, čak i ras košan. Ne sa mo
da prih vaća mlađeg si na ne go mu da je iz van red ne
da ro ve i sta ri jem si nu go vo ri: »Sve mo je tvo je je«.
Ko ja da režlji vo st! Bog je da režljiv u op rašta nju i
mi los rđu.
Ova pris po do ba je je di na pris po do ba ko ja je
os ta la ne dov ršena, ne ma »hap py en di ng«. Ovo je
32

Milosrdni poput Oca
pris po do ba ko ja uvi jek tra je. Mlađi sin se vra tio, ali
sta ri ji se sin tek tre ba prid ružiti. Mi ne znamo što
se do go di lo sa sta ri jim si nom, up ra vo za to je ova
pris po do ba uvi jek ak tual na. Ona nas uvi jek iz no va
po zi va, prid ružimo se goz bi! Mlađi sin se vra tio, ne
zna mo što je učinio sta ri ji sin. Jed no zna mo: Otac
lju bi; Bog op rašta; Bog je mi los r dan. Čeka. Zapra vo,
Isu so va prispo do ba nam go vo ri da je uvi jek mo guć
hap py en di ng s Bo gom.
Gdje se možemo prid ružiti ovoj goz bi? Ta mo
gdje je Bog. Ov dje za ol ta rom, gdje bla gu je mo Tije
lo Kris to vo, možemo ući u od nos u Očevoj kući,
a taj se od nos od vi ja ov dje, na svetoj mi si. A doći
dos toj no na ovu sve tu mi su znači po ka ja ti se i prepus
ti ti se Božjem mi los rđu. Mi los r dni Bog nas čeka
u is pov je dao ni ci. Braćo i ses tre, vra ti mo se Bo gu
i dov ršimo ovu pris po do bu da doživi mo »hap py
en di ng«. Ali ne sa mo to. Otići sa sv. mi se znači da ti
ono što si pri mio. Bi ti kao Bog. Lju bi ti, op rašta ti, bi ti
da režljiv, bi ti mi los r dan. I kakvi god bi li, po zva ni
ste da dođete u dom Oca svo ga. AMEN
33

Kazalo
Predgovor ....................................................................................................................................................... 5
Uvod ............................................................................................................................................................................. 11
Milosrdni poput Oca .................................................................................................... 15
P r i s p o do b a o m i lo s r d nom O c u
4. ko riz me na ned je lja kroz go di nu C
Ko me se mno go op rašta, mno go lju bi ......................... 35
Dva dužnika
11. ned je lja kroz go di nu C
Bog je milosrđe ............................................................................................................................... 49
Dobri Samarijanac
15. ned je lja kroz go di nu C
Milosrđe koje nas traži ............................................................................................ 63
Izgubljena ovca i drahma
24. ned je lja kroz go di nu C
Pravedno milosrđe ............................................................................................................... 73
Anonimni bogataš i siromašni Lazar
26. ned je lja kroz go di nu C
U potrazi za milosrđem ........................................................................................ 87
Sudac i udovica
29. ned je lja kroz go di nu C
Iskrenom molitvom do Božjeg milosrđa ............... 99
Farizej i carinik u hramu
30. ned je lja kroz go di nu C
111