EGO

EGO 

MAGAZIN 

DVA ARHITEKTA 

http://www.dva-arhitekta.hr/ 

0018 

2017

Colorland, Cara Dušana 68, Beograd tel. +381 11 3284 619 , +381 11 3284 918 E-mail: mail@colorland.rs www.colorland.rs

COOL 

WORKING 

by 

www.actiu.com 

CAPE COD 

Distributer i zastupnik za Srbiju: arcoSITE 

kontakt 0113376020 / 0114045482, e-mail: office@arcosite.com 

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

008/009 

www.ego-magazine.com 

Ego magazin 

maj 2017 / N°0018 

Fera Palace Hotel 

Dva Arhitekta 

Mauritzhof hotel 

010/011 

Casa Cavia Restaurant 

012/013 

The Ascott Murunouchi 

014/015 

Wally 

016/017 

Centar Botin 

018/019 

Salvador de Bahia, Brasil 

020/021 

Fredericia 

024/029 

Geberit 

030/039 

Siniša Ubović 

040/051 

Herzog & de Meuron 

052/065 

Snøhetta 

066/075 

Dva Arhitekta 

076/089 

Deklava Gregorić Arhitekti

010/011 


NOVOSTI 

Casa Cavia Restaurant 

Buenos Aires, Argentina 

Od kad je otvoren 2014.godine u jednom dinamičnom kvartu Buenos 

Airesa, restoran Casa Cavia postao je vrlo popularan, privukavši veliki 

broj posetilaca u svoju mrežu prostorija visokih plafona koje su 

uređene u različitim stilovima i pretvorene u restoran, izdavačku 

kuću, knjižaru, cvećaru i parfimeriju. Verovatno zbog ekonomskih 

uslova pod kojima se vodi jedan multifunkcionalni prostor, vlasnica 

Guadalupe Garcia Mosqueda obogatila je ponudu hrane i pića. 

Za projekat su bili angažovani arhitekti iz studija Kallos Turin Architects, 

čiji je zadatak bio da prošire prostor restoranskog dela 

velikom kuhinjom, kao i dvorištem koje okružuje bazen, i da ga 

oplemene ozelenjenim zidom i visokim stolicama od mesinga i kože. 

Još značajniji korak predstavljalo je imenovanje Juliete Caruso za 

šefa kuhinje. Nekada isključivo argentinski, meni je sada postao 

fantastična mešavina svih svetskih kuhinja. Iako literarna potka 

nije uvek tako očigledna, na meniju se mogu naći specijaliteti inspirisani 

književnošću – govedina sa povrćem kao u romanu ‘Kuća 

Uloa’ Emilie Pardo Bazan ili čokoladni keksići sa pelivom od mleka 

kao u delu ‘Prohujalo sa vihorom’ Margaret Mičel. Za koktel od 

nane, žalfije, viskija od zelene jabuke i cimeta treba zahvaliti nikome 

drugome do - Vilijemu Fokneru! 

Tekst: Jelena Blagojević 

https://www.facebook.com/casacavia/

012/013 www.ego-magazine.com 

NOVOSTI 

The Ascott Marunouchi 

Tokio, Japan 

U krcatim betonskim kanjonima Tokija, preduzimači su se uključili 

u pravi žestoki rat kako bi došli do malobrojnih najatraktivnijih 

lokacija. Tako je nastao veliki broj divnih prostora, objekata i usluga 

namenjenih stambenim sadržajima više kategorije, za kojim su Japanci 

ludi. Za prvi ulazak u Japan, singapurska kompanija The Ascott 

group odabrala je neboder koji je u pomodnom kvartu Marunoči 

projektovala firma Mitsubishi Estate Co. Zauzevši prostor od 22. do 

29. sprata, hotel ne poseduje samo vizure ka Carskoj palati, već i kompletni 

tim batlera i osoblja. Osim toga, hotel se sastoji od 130 apartmana, 

jednokrevetnih i dvokrevetnih soba koje su opremile firme 

MDI i Kian Liew, pod nadzorom menadžmenta samog hotela Ascott 

grupe. Enterijer je otelotvorenje inspiracije nađene u motivima 

godišnjih doba, i sadrži motive cvetova trešnje, drvenih skulptura, 

mermera, nameštaja Pierre Frey i masivne hrastovine. To su samo 

neki od detalja koji umiruju nerve premorene dinamičnošću Tokija. 

Direktna veza sa stanicom Otemachi je prednost lokacije, baš kao i 

restoran Triple One čiji meni inspirisan singapurskom kuhinjom nudi 

specijalitete kao što su laksa rezanci i pirinač sa piletinom. 


http://www.the-ascott.com/en/japan/tokyo/ascott-marunouchi-tokyo/index. 

html


NOVOSTI 

Wally 

Nova Wally jahta nazvana ‘93’ vizionarski je projekat firme Shipyard 

Wally Yachts iz Monaka. Brod od tikovine dugačak 28 metara trenutno 

je u izgradnji, i predstavlja rezultat sinergije konstruktora 

i arhitekata u idealnim uslovima – kada budžet nije ograničen! 

Izgradnju jahte ‘93’ nadgleda projektantska firma Judel Vrolijk, 

dok je za enterijer zadužen studio Sans Tabu. Trup broda u crnoj 

boji i ogromna jedra jahti daju sofisticirani izgled i upečatljivi oblik. 

Komforna luksuzna paluba od tikovine nudi sasvim dovoljno 

otvorenog prostora za goste koji tu mogu uživati na povetarcu, 

posmatrati pučinu ili odmarati na suncu. Teška ‘samo’ 35,5 tona, ova 

moćna jahta spremna je za umerene uslove plovidbe, dok velika 

jedra može ‘nositi’ brzina vetra od 16 čvorova. Površina jedara u 

gornjoj zoni je 500m2, a u donjoj čak 1060m2. Dizel motor od 255 konjskih 

snaga snažan je dovoljno da jahtu pokreće čak i kada nema 

vetra. Jahta ’93’ biće porinuta sledećeg leta, na već najavljenom 

takmičenju Maxi Yacht Rolex Cup 2018.godine. 


https://www.wally.com/


NOVOSTI 

Centar Botin, Renzo Piano 

Dobitnik Prickerove nagrade, italijanski arhitekta Renzo Piano 

(poznat po čuvenoj saradnji sa Ročardom Rodžersom na projektu za 

centar Žorž Pompidu u Parizu, zatim po projektima The Shard (ljuska) u 

Londonu i Muzeju Vitni u Njujorku), uskoro će najaviti otvaranje svog 

novog objekta – kulturnog centra Botin u Santanderu. To će biti prvi 

Pianov objekat u Španiji. Kako je površina lokacije ogromna, oko 10285m2, 

bilo je potrebno šest godina da se objekat sagradi na obali grada Santandera, 

orijentisan ka zalivu, sa izdignutim šetalištem nad morem, i 

sa ogromnim prozorima koji uokviruju vizure ka okruženju. Sada, kada 

je objekat konačno završen i spreman za otvaranje 23.juna, ljubitelji Pianovog 

haj-tek postmodernističkog stila voleće njegov oblik svemirskog 

broda koji se oslanja na ‘štule’, sa sivim metalnim stepeništem i dva 

bloka u obliku slova D, pokriven sa 270000 svetlucavih keramičkih diskova 

koji reflektuju obilje svetla na severnoj španskoj obali. Kao i uvek, i 

u dizajnerskom rešenju i u estetici, Piano je pronašao ravnotežu između 

prirodnog okruženja i funkcionalnosti, između industrijskih materijala 

i prirodnih kvaliteta. Površina starog vrta Pereda, u kome se Muzej 

nalazi, udvostručena je projektom koji je Piano izradio u saradnji sa 

pejzažnim arhitektom Fernandom Karunčom, naglašavajući Pianovo 

interesovanje za povezivanje objekta sa okruženjem, stvarajući pravu 

arenu namenjenu umetnosti na otvorenom, kao što je nedavno otkupljena 

skulptura sa tekućom vodom umetnice Kristine Iglesias. Centar 

Botin biće sedište Fondacije Botin, jedne od najvećih kolekcija internacionalne 

savremene umetnosti, a osim stalne postavke, u Muzeju će 

se održavati specijalne privremene izložbe u prostoru površine 2500m2. 

Izložbe koje će biti otvorene prilikom otvaranja Muzeja prikazivaće 

lokalnu istoriju i globalnu sadašnjost: instalacija umetnika Karstena 

Holera (koji se po prvi put predstavlja španskoj publici) predstavljaće 

jednu sobu u kojoj će biti rotirajući krevet koji će posetioci moći da 

rezervišu unapred kako bi izložbu videli iz različitih perspektiva, dok 

će velika Gojina izložba nuditi jedno statično iskustvo izloženim 

crtežima na kojima je prikazana kulturna istorija Španije. 


http://www.rpbw.com/


NOVOSTI 

Salvador De Bahia, Brazil 

Fera Palace Hotel 

Marcelo Lima i Antonio Mazafera, nekadašnji direktori marketinga 

u lancu hotela Maybourne nisu mogli da nađu idealniju lokaciju 

za svoj prvenac u novom lancu hotela – Fera. Sagrađen u stilu 

čuvene njujorške zgrade Flatiron iz 1934.godine, Hotel Palace predstavljao 

važni ar-deko reper u kvartu Salvador de Baia Pelurinjo. 

Među njegovim najpoznatjim gostima bili su i Karmen Miranda, Orson 

Vels i Pablo Neruda. Pre nego što su ga Lima i Mazafera kupili, 

hotel je više od decenije bio zatvoren. Pod vođstvom danskog 

arhitekte Adama Kurdala, hotel Fera Palace renoviran je i otvoren, 

i raspolaže sa 81 sobom. Projektom enterijera, zadržani su originalni 

prozori, dok su sobe i javni prostori unutar hotela opremljeni 

detaljima od mat čelika, komadima nameštaja Chesterfield i 

malim bifeima obloženim ogledalima. Na krovnoj terasi nalazi se 

spa centar sa bazenom dugačkim 25 metara, a sve to je samo uvod u 

kulinarski meni inspirisan lokalnim specijalitetima. Fera lanac hotela 

uskoro će dobiti još jednog člana – Fera Baixo Augusta, čije otvaranje 

se očekuje u avgustu sledeće godine. 

Tekst: Ego 

http://www.ferapalacehotel.com.br/en/

020/021 


NOVOSTI 

Fredericia u Kopenhagenu 

Tu su sofe brenda Borge Mogensen, stolovi Huga Pasosa, fotelje Gam- 

Fratesi, stolice Welling/Ludvika, betonski podovi i – panoramske vizure! 

Najvažnije je ipak svetlo, zapravo mnogo svetla koje u prostor 

ulazi kroz prozore duple visine i kroz krovne prozore... Radi 

se o novoj centralnoj radnji brenda Fredericia koja je nedavno otvorena 

u Kopenhagenu. Na vrhu nekadašnje Kraljevske pošte u centru 

grada, na dva nivoa, sa pogledom na toranj crkve Svetog Petra, 

nalazi se novi salon površine od preko 1100m2. Osim prepoznatljive 

klasike dugogodišnjeg dizajnera Mogensena, izloženi su i komadi 

nameštaja i upotrebni predmeti i drugih dizajnera iz celog sveta 

- od Japana do Amerike. Saloni Fredericia su postojali i ranije, ali 

nikada nisu sadržali ovako kompletnu kolekciju eksponata nastalih 

tokom 106 godina postojanja. Mogensenova originalna sofa 

pod nazivom ‘2213’ koja se nekada nalazila u njegovom domu, sada 

je izložena u osunčanom foajeu; njegove stolice ‘Spanish’ i ‘Hunting’ 

nalaze se odmah do sofe ‘Kile’ Džaspera Morisona i divana ‘Spine’ 

proizvođača Space Copenhagen. I skoro sve je na prodaju. Direktorka 

Kaja Moler salon naziva ‘dnevnim boravkom’ jer sadrži i radni 

prostor i galeriju sa privremenim izložbama: ‘Trudimo se da okupimo 

arhitekte, klijente i druge posetioce iz celog sveta kako bi naš 

brend doživeli u ovom jedinstvenom ambijentu.’ 

Tekst: Ego 

http://www.fredericia.com/

022/023 


Ljubomir Janković 

Light Years 

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković 

It + web: o3art 

Asistent urednika: Dostana Janković 

Novinar: Jelena Blagojević 

Foto: Mia Janković 

Naslovna stranica Ego magazina [0018] 

DVA ARHITEKTA 


Poštovani čitaoci, 

pred Vama je OSAMNAESTI broj PDF izdanja Ego magazina. I u ovom broju Vam donosimo 

najzanimljivije prikaze iz oblasti arhitekture, enterijera i dizajna koje smo prikupili u 

prethodna dva meseca. BAVLJENJE KREATIVNIM DISCIPLINAMA ČESTO PUTA MOŽE BITI STRESNO I 

BEZNADEŽNO. UKOLIKO VAM SE NE DOPADA VAŠA REALNOST MOŽDA MOŽETE PRONAĆI “PUT PROM- 

RNE” U ISKAZIMA SINIŠE UBOVIĆA. OTKRIJTE PONOVO SVOJE CILJEVE, PRONAĐITE SREĆU U STVARAN- 

JU I NARAVNO, NIKADA NE ODuSTAJTE OD SVOJIH SNOVA. 

Carl Hansen & Son 

090/097 

Studio Simović 

098/065 

Hotel Munster 

108/115 

Chris Dyson Architects 

116/123 


124/127 

Andtradition 

128/131 

Light Years - GamFratesi 

132/137 

Henning Larsen 

138/153 

Brooklyn Bridge New York


Geberit 

Dizajn i funkcionalnost idu zajedno 

Christoph Behling je industrijski dizajner koji živi i radi na relaciji 

Švajcarska – London crpeći svoju inspiraciju iz obe sredine. Njegova 

rešenja prepoznatljiva su u domenu dizajna luksuznih upotrebnih 

predmeta - osim što je idejni tvorac prepoznatljivih modela TAG 

Heuer satova, sarađivao je sa Reebok-om, Donatellom Versace na 

dizajnu Versace mobilnih telefona, ali i kompanijom Geberit evropskim 

liderom u oblasti sanitarne tehnike. Geberit prepoznatljivost 

svojih proizvoda u velikoj meri duguje ovom dizajneru. 

Teks: GEBERIT 

http://www.geberit.rs/sr_rs/index.html


Geberit 

http://www.geberit.rs/sr_rs/index.html 

Svakom dizajneru je potreban izazov – a Christophu 

Behlingu je u saradnji sa Geberitom bilo smanjenje 

eksploatacije vode i energije upotrebom trajnih inovativnih 

rešenja uz prepoznatljivu estetiku proizvoda. 

Saradnja sa Geberitom traje od 2007. i od tada 

je realizovano nekoliko kolekcija. Behling i njegov 

tim saradnika zaslužni su za dizajn najpopularnijih 

i najprepoznatljivijih tipki za aktiviranje ispiranja, 

kao što su najprodavanija Sigma 20, elegantna i kupcu 

prilagodljiva Sigma 50 i minimalistička sigma 60, ali i 

sve prisutnija Sigma40 sa integrisanom jedinicom za 

ventilaciju neprijatnih mirisa Geberit DuoFresh. Varijacije 

u dizajnu, funkcijama, estetici, od velikog su 

značaja za krajnjeg korisnika koji je u trenutku opremanja 

svog kupatila suočen sa gomilom izbora koji će 

ga pratiti godinama. U značajnoj meri olakšan je i rad 

arhitekata koji rade enterijere kupatila, a koji u moru 

različitih rešenja mogu da pronađu najadekvatnije za 

zadatu situaciju. U saradnji dugoj gotovo deset godina, 

granice estetike i funkcionalnosti neprestano 

se pomeraju. Ko zna šta još možemo da očekujemo od 

saradnje Behliga i Geberita, ali sigurni smo da će biti 

upečatljivo i inovativno.

028/029 www.ego-magazine.com

030/031 


INTERVJU 

Siniša Ubović 

Put promene 

EGO: Sve stvari se sastoje od atoma - materija nije “čvrsta stvar” 

već elementi koji vibriraju; sa druge strane - ljudi se doživljavaju 

kroz energiju koju emituju, ne kako izgledaju, niti šta govore, 

rade, već na koji način emituju to što jesu. Pošto svi žele promene 

- da bude uvek bolje nego što jeste, kako MISAO utiče na stvari i 

događaje? Predpostavljam da je misao prva koja menja, bez obzira 

na to u kom se pravcu procesi razvijaju - na bolje ili na gore. 

S.U: Misao je svakako polazište. Jedna misao kreira u nama osećanje, 

a to osećanje dovodi do toga da mi u životu radimo ili ne radimo 

određene stvari. Ali svaka misao koja je kreirala određenu emociju 

dovela je do toga da mi delamo na određeni način. na osnovu tog 

našeg delanja, mi doživljavamo određeno iskustvo, imamo faktički 

rezultat i od tog rezultata koji imamo u svojoj stvarnosti se kreira 

nova misao. Ta uvećana misao je krenula od jedne male misli, koja 

je dovela do određene emocije, emocija je stvorila određenu aktivnost, 

aktivnost je proizvela određeni rezultat. Na osnovu toga 

šta je rezultat, ja imam utisak da je to moja realnost. A na osnovu 

realnosti koju živim, ja imam svoje misli koje su u skladu sa tom 

realnošću. Jedna mala misao ne mora mnogo da znači, ali suštinski 

- ona ima tendenciju da se nagomilava. Od kvaliteta te početne misli 

zavisi i šta će biti naša realnost. Ukoliko nam se ne dopada realnost 

koju živimo, ono što je svakako potrebno da uradimo je da počnemo 

da razmišljamo kakve mi to misli imamo. O čemu mi razmišljamo? I 

kakve su naše misli po pitanju tih određenih životnih polja? To je 

okosnica mog rada sa ljudima: da utvrdimo koje su to misli dovele 

do toga da danas živim tako kako živim. Svako od nas ima svoj 

doživljaj života, a svi mi živimo u istom prostoru, pod istim okolnostima, 

isto nas sunce greje, delimo istu klimu,... ali svako od nas 

ima potpuno različit doživljaj. 

Tekst: Ego 

http://www.putpromene.com/ 

Foto : Ljubomir Janković


EGO: Kako funkcioniše zakon 

privlačenja? Ljudi se žale kao da je 

to “slučaj neuzvraćene ljubavi” - u 

smislu: ja nešto želim, ali to mi se 

ne dešava (?). 

S.U: (smeh) . Ja sam potpuno siguran 

da će jednog dana i taj Zakon 

privlačenja (a ne privlačnosti) imati 

neku svoju težinu, baš kao i zakon 

gravitacije. Gravitacija je oduvek 

postojala, ali dok Njutnu nije pala 

jabuka na glavu, o tome nismo znali 

dovoljno. Pa tako će nekome, nadam 

se, ponovo da padne na pamet nešto 

što će dovesti do novih zaključaka 

iz kojih bi ovaj zakon mogao da se 

izučava. Kako stvari funkcionišu? 

pa upravo na nivou energije - mi 

privlačimo u svoj život predmete 

svog razmišljanja. Najplastičnije 

pojašnjeno: kad pomislite na nekoga 

koga baš dugo niste videli, pa tog 

dana vam se ta osoba javi ili dobijete 

informaciju o njoj; ili: prvi put 

u životu čujete za neki izraz (sin, 

kad se vratio iz škole, izgovorio je 

neku meni potpuno nepoznatu reč, 

a onda, odjednom) a u sledeća tri 

dana na deset mesta čujete tu istu reč 

sa svih strana. Kako to funkcioniše? 

Mi živimo u jednom energetskom, 

jednom informacionom polju, i 

mi sebe otvaramo da vidimo neke 

stvari ili smo za te stvari zatvoreni. 

Od stepena informisanosti i zatvorenosti 

zavisi šta će to ulaziti u 

naše vidno polje i naše iskustvo. 

AKo ja sada počnem da razmišljam 

u određenom pravcu, sigurno će 

se predamnom otvarati putevi koji 

će me voditi do toga da imam sve 

više potrebnih informacija koje će 

me podržati u ostvarenju nečega. I 

to nije nešto što ljudi ne prepoznaju. 

Na predavanju često navodim 

primer trudnih žena: trudnica će, 

od trenutka začeća, na svakom koraku 

videti trudnice. Ili - ako želim 

da kupim novi auto i 

krenem da razmišljam o tom modelu, 

najčešće će baš on da mi ulazi 

u fokus - ne zato što su odjednom 

svi počeli to da voze, nego zato što 

je moja pažnja usmerena ka tome i 

otvoreniji sam da primetim upravo 

to što je predmet mog razmišljanja. 

Taj zakon je uvek na delu! I upravo 

je zato, ako znamo kako zakon 

privlačenja funkcioniše, jako važno 

da osvestimo o čemu razmišljamo. 

Da li smo okrenuti ka lošim mislima, 

takvim očekivanjima, negativnim 

projekcijama ili smo otvoreniji za 

to da pronađemo rešenje. Svaki 

put, kada pričamo o bilo čemu, mi 

možemo da pričamo sa dva različita 

aspekta: o trenutnoj situaciji, koja je 

takva kakva jeste i da i dalje u svom 

iskustvu imamo potvrde da to jeste 

tako kako jeste ili da izaberemo 

drugačiji pogled - da razmišljamo i 

govorimo o rešenju koje bi mi voleli 

da pronađemo! Tada se otvaraju 

mogučnosti. 

EGO: Da li vaši motivacioni treninzi 

mogu trajno da promene energiju 

neke osobe? 

S.U: Ne. Treninzi koje ja vodim ne 

mogu ništa da urade za nekoga ko 

nije tome posvećen istinski. Čak 

sam i u svojim knjigama pisao da 

ne postoji program koji će nama da 

donese trajnu sreću. Ali, mi kroz 

određeni program dobijamo alate, 

dobijamo informacije, dobijamo 

tehnike koje mogu da nam pomognu 

u trenucima kada ne možemo 

više i skrenemo sa puta, da nas kao 

neki GPS vrate na pravi put. Ja ne 

verujem u “konačno rešenje svega” 

zato što život onda ne bi imao smisla 

- odem kod nekoga, taj neko mi 

da neku mantru i isceli me i ja sam 

od tog trenutka srećan i zadovoljan. 

Život ne funkcioniše tako jer mi 

živimo život, a život je promenljiv, 

stvari se dešavaju oko nas. U naš 

život ulaze ljudi i iz našeg života 

izlaze ljudi. Imamo drugačija iskustva. 

Samo je pitanje kako se mi nosimo 

sa svim tim životnim stvarima. 

To je ono što učim i što prenosim 

ljudima: kako da u pronađem bolji 

pogled na situaciju, kako da iz onoga 

što mi se dešava izvučem ono 

što bi mogla da bude esencija nekog 

koraka ka uspehu i da na taj način 

sam sebe vodim u pravcu rešenja, 

u pravcu mira. Sve ovo što radim 

sa ljudima jesu bukvalno tehnike, 

alati, načini kako da prevaziđemo 

najrazličitije životne izazove. Ne 

postoji univerzalni recept koji kaže: 

“ ovo uvek uradi i ovo će uvek da 

prođe!”. Neće uvek tako da bude, 

jer je situacija potpuno drugačija, 

za dve godine ćemo biti u novoj fazi 

i mi ćemo biti potpuno drugačiji. 

Već danas smo potpuno drugačiji 

u odnosu na ono što smo bili juče. 

Samo naša spremnost da gledamo i 

idemo u pravcu rešenja je onaj prvi, 

najvažniji korak, a onda se, verujem, 

uključi i taj zakon privlačenja 

i sve potrebno da nam pomogne u 

ostvarenju. 

EGO: Većina ljudi mašta o uspehu, 

o stanju u kojem je sve idealno. 

To je neko zamišljeno stanje u 

kojem se nižu događaji u kojima vi 

napredujete. Svi bi želeli da imaju 

dovoljno da se osećaju odlično, da 

su zadovoljni i priznati, da žive u 

izobilju. 

S.U: Izobilje je stanje svesti. 

Nemoguće je privlačiti u svoj 

život izobilje ukoliko je naša svest 

skučena. Ukoliko ja ne mogu da vidim 

izobilje u onome što mi se trenutno 

dešava, ma kako to jeste, ja ne 

mogu da pravim korak ka tom nekom 

višem nivou. Šta to znači? Ako 

nisam neko ko može da pronađe u 

sebi zahvalnost za one male stvari 

koje imam, teško da mogu da otvorim 

vrata nekog većeg uspeha. 

Zašto? Zato što život upravo tako 

funkcioniše - ako nisam neko ko 

može da primeti, ko može da vidi, 

ko može da nađe radost i u nečemu 

malom, onda ću ja konstantno tragati 

za nekim velikim uspesima i 

imaću utisak da je uvek potrebno 

da se desi “ovo” i “još ovo” i... konstantno 

ću biti u trci za nečim, 

uvek ću imati utisak da mi uspeh 

izmiče. Zato što nikad ne umem da 

primetim tu lepotu u trenutku kada 

mi se nešto dešava. Najveći problem 

mnogih ljudi koji žele da ostvare 

određene ciljeve je činjenica da - 

kada dođu do tog cilja, oni ga ni ne 

primete, ne uživaju u tom uspehu, 

ne daju sebi malo oduška u svemu 

tome, već razmišljaju šta bi novo 

mogli. Jer, uspeh mora da je nešto 

više od onoga što ja sada imam. Ali 

izobilje je u svemu! Izobilje je i u 

komunikaciji, ne odnosi se samo na 

materijalne stvari. Izobilje svega je 

izobilje radosti, mira, prijateljstva,... 

da li ja to primećujem, da na osnovu 

onog što imam krenem da gradim 

neku drugačiju sliku ili sam sklon 

da budem fokusiran samo na ono 

što mi nedostaje 

EGO: U stvari - da li je čaša polu 

puna ili je polu prazna... 

S.U: Bukvalno je tako! Nije to nikakva 

new age teorija. Zaiste je tako 

- ukoliko je moja svest tkao skučena, 

ukoliko ne umem da primetim 

ono što već imam, ja kao da šaljem 

poruku životu: “ja nemam!” Kako 

da uđem u zonu izobilja ako verujem 

u nemaštinu? Ako verujem u 

oskudicu - oskudica će biti moje 

prirodno stanje. Čovek koji živi kao 

i ja, u istim uslovima, radi u istoj 

firmi, na istoj poziciji, ali živi u potpunom 

izobilju. Pitanje je onda: “šta 

ta osoba zna drugačije u odnosu na 

mene?”. 

EGO: Kako čovek da otkrije svoj 

potencijal i da spozna šta može da 

uradi u životu? Onaj koji misli da 

je izabrao pogrešnu školu, 

pronašao posao koji mu ne odgovara, 

ušao u vezu koja mu ne donosi 

radost... niz okolnosti zbog 

kojih se oseća zarobljen u zamku. 

Možda oseća da postoji bolji put, 

ali ne pronalazi unutrašnju snagu 

da dođe do tog novog stanja. 

S.U: Činjenica je da uglavnom 

živimo tako što reagujemo na stvari. 

Reagujemo na događaje. I to reagujemo 

u trenutku i na to se svede 

ovaj brzi život - da budemo bića 

koja samo reaguju, ne zastanu da se 

zapitaju “hej, da li meni ovo stvarno 

treba?”, “Šta ja mislim o ovome, da 

li je ovo u redu?”, “da li ja pristajem 

ovo da radim zato što želim ili 

zato što mislim da moram?”... jednostavno: 

dok ne počnemo malo 

više da osluškujemo sebe, teško 

ćemo doći do odgovora koji je naš 

full potencijal, šta je to što mi stvarno 

možemo, koja je svrha našeg 

života. Kad pokušamo da se malo 

više fokusiramo na sebe, kada praktikujemo 

da u toku ovih brzih dana 

imamo neki kontakt sa sobom, a 

to može da bude šetnja, meditacija, 

vođenje dnevnika, zapisivanje 

nekih svojih misli, osećanja, mogli 

bi da dođemo do važnih odgovora. 

A svi odgovori zaista leže u nama. 

Na radionicama koje radim, postoje 

mnoge vežbe koje nas povezuju sa 

tim delom našeg bića, gde se nalaze 

ti odgovori. A to je negde, kada se 

vratimo u neke trenutke iz detinjstva, 

da se prisetimo u čemu smo 

tada uživali. Život i jeste igra koju 

smo nekad, kao deca, mnogo bolje 

igrali. Sada smo prihvatili pravila 

nekih odraslih ljudi koji to rade na 

određen način, pa se trudimo da se 

uniformišemo, da budemo kao i svi 

drugi i naravno da u tom okruženju 

teško da možemo da se setimo ko 

smo. Zato i jeste važno da se kroz 

neku vežbu, kroz neki kontakt sa 

sobom, vratimo do tog dela našeg 

bića, da se setimo u čemu smo to 

zaista uživali, šta volimo da radimo. 

I onda? Pa čak i ako sam izabrao 

pogrešnu profesiju, da vidim kako 

mogu da te neke elemente u kojima 

zaista uživam, da unesem u to, u tu 

situaciju u kojoj jesam, pa da vidim 

kako će stvari početi da se menjaju. 

A promene su, zaista, fascinantne. 

EGO: Šta nas uči Louise Hay? 

S.U: Najveća lekcija Louise Hay je 

- važnost ljubavi prema sebi. Ona 

misli i ona kroz sva svoja dela govori 

da najveći problemi koje imamo 

u životu nastaju jer ne znamo, 

nismo naučili da dovoljno volimo 

sebe. To znači da smo konstantno 

ljuti na sebe. Stalno kritikujemo 

sebe, stalno zameramo sebi, nalazimo 

sebi mane, osuđujemo sebe, 

prebacujemo sebi zbog stvari koje 

su se desile, koje smo uradili, koje 

nismo uradili,... na taj način smo, 

u stvari, udaljeni od sebe. Prava 

promena počinje kad počnemo da 

prihvatamo ono što jesmo. Možda 

postoje divne osobine koje imamo, 

možda postoje i neke manje divne, 

ali to ne znači da smo loši ljudi - 

zato što smo doneli određene odluke 

u svom životu, važno je da 

presečemo i kažemo: “OK, od ovog 

trenutka, zaista je važno da budem 

blag prema sebi, da prestanem da 

konstantno zameram sebi i da sebe 

držim u zatvoru prošlosti zbog 

nekih događaja i zbog nekih odluka 

koje sam doneo ili sam prepustio da 

neko drugi donese umesto mene; 

ovaj trenutak je sada moja šansa da 

se približim sebi, da prihvatim sebe, 

da zavolim sve te delove sebe kako 

bih mogao da idem dalje”. Ono što 

je najvažnije je da se oslobodimo 

tereta prošlosti i da malo više poradimo 

na opraštanju. Kako sebi, 

tako i drugima. 

EGO: Koja je vaša najveća nagra



da, sada - kada ste pronašli svoj 

put, kada dobijate potvrdu da to 

što radite znači ljudima, da im 

pomaže i da na neki način služite 

drugima. Šta je najbolje što ste dobili 

od tog čitavog procesa? 

S.U: Možda je najveća nagrada upravo 

to - ta povratna informacija 

koju dobijam od ljudi. Kada vidite 

kakva se promena desi u ljudima, 

kada pošalju email kako ih je moja 

lična priča inspirisala da i oni krenu 

da razmišljaju o sebi na drugačiji 

način. Ili: kada prođu neki trening 

ili radionicu i vidite transformaciju 

koja se desi nakon samo dva-tri 

dana rada. To je nešto što govori u 

prilog tome da sam zaista na pravom 

putu. To je jedna stvar. Druga 

stvar je to što sam kroz ovaj način 

rada promenio sliku koju imam o 

sebi, što sam sebi dao dozvolu da 

budem ono što jesam. Konačno. Da 

radim ono u čemu zaista uživam - 

da budem uglavnom sa ljudima koji 

žele da rade na sebi, koji su otvoreni. 

Da biram na osnovu želje svog srca, 

a ne na osnovu mišljenja drugih. 

Da živim svoju svoju autentičnost. 

Zašto sad spajam ove dve stvari? 

Zato što mislim da je za mene upravo 

najveća satisfakcija da vidim 

da veliki broj ljudi sa kojima sam 

radio - počinje da živi na taj način. 

To ne znači da oni neće imati neke 

dodatne životne izazove, niti da 

ih ja neću imati u svom životu, ali 

- ukoliko želimo da živimo svoju 

Istinu, mnogo ćemo lakše dolaziti 

do rešenja za najrazličitije situacije. 

EGO: Prirodno bi bilo da svako 

ima intuiciju i da kroz taj prirodni 

proces, selekcijom informacija, 

dođe do toga šta je dobro za njega 

- a to se u praksi ne dešava. Iako su 

za nama vekovi razvoja, evolucije, 

građanin metropole raspolaže sa 

mnogo manje intuicije. Kako da 

čovek ponovo probudi svoju in 

tuiciju? S.U: Fantastično pitanje 

stoga što nas vraća na ono što smo 

dotakli - šta je intuicija? Kako povratiti 

svoju intuiciju? Pa tako što 

razvijam poverenje u sebe, razvijam 

poverenje u život! Da bih to radio, 

ja moram da ostvarujem taj kontakt 

sa sobom, da malo više osluškujem 

sebe i svoje potrebe. Da počnem 

da se prisećam svih tih stvari koje 

već znam: ko sam ja? šta ja želim? 

na koji način želim da živim život? 

Češćim kontaktima sa sobom, barem 

15 minuta dnevno da budem u 

tihoj komunikaciji sa sobom, bez 

reči - sebi dajem dozvolu da budem 

u kontaktu sa svojim emocijama. 

Da budem povezan sa svojim mislima 

na jedan zdraviji način. Što više 

sebe osvešćujem, sve mi je i lakše da 

osluškujem poruke koje moje biće 

ima meni da pošalje. Da bismo razvijali 

intuiciju - potrebno je da razvijamo 

kontakt sa sobom. Jedino na 

taj način možemo da oslušnemo te 

poruke i da se ne plašimo da napravimo 

određene korake. Svako od 

nas je bio u takvim životnim situacijama 

kada je apsolutno znao da 

nešto ne treba da uradi, ali je uradio 

“zato što je morao”. E sada - hajde 

da ne uradimo! To je stvar vežbe. 

Nije to “sad sam pročitao da treba 

da sledim intuiciju” - onda ćemo 

da se zbunimo! Jedno je intuicija, a 

drugo je moja projekcija. Da bismo 

sve te zamke izbegli, potrebno je da 

pratimo svoj unutrašnji osećaj, ali i 

da vežbamo da snosimo odgovornost 

za svoje izbore. Na taj način 

vežbamo i drugačije prisustvo u 

životu i u toj životnoj kreaciji. 

EGO: U knjigama koje se bave 

sličnom temom, nalazi se rečenica 

sa kojom se možete složiti ili ne: 

“ubeđenja su jača nego želje”. 

Kako promeniti putanju kojom 

vas taj autopilot rutinski vozi uvek 

do iste tačke (ukoliko ste nezado 

voljni)? S.U: Ja više volim da koristim 

izraz “uverenje” umesto 

“ubeđenje”. Jer, gledajući koren reči 

- u ubeđenju imamo bedu, a u uverenju 

- veru! Šta da uradimo kad je to 

toliko jako? Mi često nismo svesni 

u šta verujemo, nemamo pojma. 

Mi imamo utisak da su stvari takve 

kakve jesu , a kroz programe, radionice, 

najviše ove dvodnevne koje 

radim, najveći zadatak je dospeti 

do toga koja su to uverenja, šta je to 

u šta ja verujem po pitanju ljubavi, 

posla, novca, uspeha? Često imam 

utisak, a ne bavim se time, ali ako 

malo zagrebem - shvatiću: nesvesno 

sam preneo neka verovanja o životu 

od svojih roditelja, od ljudi sa kojima 

sam najviše provodio vremena. 

Zato danas, u nekim srednjim 

godinama, možemo da zateknemo 

sebe kako izgovaramo rečenice koje 

nas podsete na naše roditelje, a da 

ne želimo da to bude tako. Otkud 

to? Godinama se taložilo. Ali ja ne 

mogu to da promenim, ukoliko ne 

osvestim svoja verovanja. Svako ko 

želi da promeni neko polje u kojem 

misli da stvar ne funkcioniše, 

treba to i da zapiše. Primer: šta ja 

to verujem o braku? Kakav su brak 

imali moji roditelji? U kakvom se 

okruženju krećem - kakvi su brakovi 

ljudi sa kojima sam najviše - 

stabilni ili se lako završavaju? Da li 

verujem da je brak insititucija ili zajednica 

u kojoj svako ima pravo da 

se razvija na najbolji mogući način? 

Šta je ono u šta verujem po pitanju 

bilo čega? Kada otkrijem šta je to, 

ono što mi pomaže da promenim to 

uverenje, to jeste proces, jer - tu su 

se neuronske veze toliko prespojile i 

napravile neke putanje za koje mislimo 

da su nepromenljive. Međutim 

- promeljive su! Ukoliko krenem da 

vežbam drugačije - da radim afirmacije, 

vizuelizacije, različite tehnike 

na svakodnevnom nivou 

- ja ću uspeti da te neuronske veze 

prespojim na jedan malo drugačiji 

način. To je ono o čemu u svojim 

knjigama priča Louise Hay. I ja sam 

čitavu knjigu posvetio afirmacijama. 

To su pozitivne misli koje nas 

vode u drugačijem pravcu. Zadatak 

svake afirmacije je da u našem umu 

stvori drugačiju sliku, da stvori sliku 

ishoda koji ja želim da imam u 

svom životu. Ne sviđa mi se posao 

koji radim? Mene u pravcu rešenja 

neće voditi ako govorim šta mi se 

sve ne sviđa na poslu. AKo kažem 

da mi je muka od posla koji radim 

- ja i dalje fokus stavljam na posao 

koji je takav kakav jeste. Ali ako 

krenem da razmišljam da sam sada 

spreman za posao u kojem svi moji 

talenti dolaze do izražaja, za posao 

gde ću moći da napredujem, gde 

ću da imam fenomenalnu komunikaciju 

sa kolegama, ja počinjem 

sebe da otvaram, da u svom umu 

stvaram drugačije slike. A te slike 

u meni počinju da izazivaju potpuno 

drugačiju emociju, a te emocije 

mene vode da reagujem na drugačiji 

način, što dovodi do drugačijih rezultata. 

Prema tome: otkriti uverenja 

je jedan od stubova uspeha kada 

je bilo koja stvar u pitanju. 

EGO: Znači - sudbinu je moguće 

promeniti? Ljudi misle da je to 

posle 30 ili 40 godina nemoguće... 

S.U: Čvrsto verujem u to! Moj život 

i moje iskustvo, sve što sam kroz knjige 

opisao upravo svedoči o tome - 

ja sam bio neko ko je mislio da su 

stvari takve kakve jesu, da meni sve 

u životu mora da ide na teži način, 

to sam imao kao konstantno iskustvo, 

zaista! Vožnju sam iz petog puta 

položio; glumu sam iz petog puta 

upisao; i kada dođem do određenog 

uspeha, kažem da je naravno moralo 

da dođe sa mukom. Kada sam shvatio 

da je to moje uverenje, počeo 

sam da radim sa određenom afir 

macijom. Jedna od afirmacija koju 

sam koristio svakodnevno, mesecima, 

bila je: “meni se sve u životu 

dešava sa lakoćom i na savršen 

način”. To nije bila istina u tom 

trenutku! Ali je to bio putokaz za 

mene. To je bila slika koju sam ja 

svom umu želeo da pošaljem. To su 

te neuronske veze koje sam ja želeo 

da prespojim, želeo sam da u tom 

pravcu idem. To ne znači da meni 

sada sve ide lako! Ali, u trenucima 

kada se dešavaju određene promene, 

a to se dešava svakodnevno, ja sam 

otvoren da pronađem lakoću. Čak i 

u teškim trenucima, ja gledam kako 

mogu sebi da olakšam tu situaciju, 

kako da bezbolnije prođem. To ne 

znači da neću da imam određena 

iskustva koja možda neće uvek da 

budu divna, ali znam da neću neprestano 

da ponavljam kako mora 

da bude teško. 

EGO: Koliko je bilo potrebno da 

afirmacije počnu da deluju u svesti? 

S.U: Meni se to desilo jako brzo. Ja 

sam prvi nalet uzbuđena doživeo 

gledajući film “Secret” (“Tajna”), 

to je bio planetarni hit, kada su 

ljudi počeli da pominju taj Zakon 

privlačenja. U to vreme sam držao 

piceriju, tavorio tri godine, sam, bio 

u očaju, u kreditima, situacija je bila 

sve gora iz dana u dan. Onda sam 

odgledao taj film i shvatio: “jao, 

moje misli!” To me je držalo dvetri 

nedelje, a onda sam video da se 

ništa ne menja. Mešutim, život je 

pružio novu priliku i tada u moj 

život uđe knjiga Louise Hay i ona 

priča o tome kako sam ja doprineo 

tome da živim tako kako živim. Tu 

se pominje priča o uverenjima. Ona 

tu daje neke vežbe. Ja sam krenuo 

da sam sa sobom radim te stvari i 

krenuo sam da, za sebe, u glavi otvaram 

drugačiju perspektivu kroz 

afirmacije. Radio sam svakodnevno, 

odlazio na probe (radili smo predstavu) 

u pozorište pola sata ranije da 

bi sam sebi u glavi govorio. Na mene 

je to delovalo trenutno. Davalo je rezultate 

za nekoliko dana. I to me je 

negde osnažilo da krenem dublje da 

istražujem tu oblast. Zato sam sada 

već godinama u toj priči. Video sam 

koliko se drastično stvar menja kada 

se posvetimo nekoj drugačijoj perspektivi, 

kad promenimo pogled. Taj 

napredak je zaista dugo išao. Onda 

sam opet imao neki pad, pa sam 

se u tom padu setio koliko je bilo 

važno da se održim u tom nekom 

ipak boljem raspoloženju, da imam 

bolji pogled na rešenje i tako sam 

sam sa sobom radio.I danas sam sa 

sobom radim. I veoma sam srećan 

što i dalje imam taj entuzijazam da 

verujem da sam krojač svog života i 

da mogu da pravim izbore. 

EGO: Moderno društvo se bazira 

na kontroli, živimo u kulturi straha. 

Ljudi žive u strahu od kredita, 

od gubitka posla, od prekida veze, 

od prerane smrti, od mnogo čega 

što ne mora da bude tako. Da li je 

strah upozorenje ili može da bude 

podsticaj za nove pobede? Kako 

treba da gledamo na strah? 

S.U: Ono što nama može da bude 

konstruktivno - to je da posmatramo 

strah kao odskočnu dasku 

da napravimo korak dalje. Jedan 

od najvećih strahova je strah od 

promene. A promene se dešavaju 

neverovatnom brzinom. Mi 

možemo da provedemo ceo život 

vođeni strahom da uradimo nešto, i 

da živimo u žaljenju što nismo probali. 

Ali možemo i da zaista skočimo 

i da zaplivamo. Pa da vidimo gde 

nas to vodi. Naravno, ne treba biti 

lud u svemu tome pa skakati kada 

ne treba da se skoči, ali ne treba 

da se plašimo promene. Nekada je 

strah samo prilika, gde nas život 

malo pogura da iskoračimo iz te


neke zone u kojoj se mi osećamo 

sigurno, jer nam je sve poznato. Ali, 

kada prevaziđemo taj strah, uvidimo 

da nije bilo posebnog razloga 

za to. Često je strah tako veliki da 

nas parališe: mi hiljadu puta odustanemo 

od sebe zato što ne želimo 

da se suočimo sa izazovima, sa 

novim stvarima u životu. Stojimo 

tu gde jesmo i kažemo: “tako je, to 

je moja sudbina!” Treba samo da 

zakoračimo i da vidimo šta nam to 

nepoznato donosi, da li ima i nešto 

dobro u tome. Ako se vratimo unazad 

i vidimo događaje koje nisu bili 

sjajni, ali smo ih preživeli, možemo 

da shvatimo da su nas ti događaji 

(ma kakvi bili) naučili nešto novo 

o sebi, novo o životu, otkrili neke 

svoje uspavane potencijale, otkrili 

neku veštinu unutar sebe. Prema 

tome, kada zakuca strah na vrata, 

možemo da kažemo sebi da je to 

samo jedna misao. Msiao mogu da 

prevaziđem. A šta je iza? Hajde da 

otkrijem, pa da onda vidim da li je 

zaista imalo smisla. A često vidimo 

da nema. 

EGO: Kako ego staviti u funkciju 

uspeha? 

S.U: Ako pričamo o egu, postoje te 

dve kategorije (o njima sam pisao u 

svojoj knjizi “Put promene”): postoji 

Ljubav i postoji Strah. Ljubav 

je naše poverenje u život, ljubav je 

vera u druge ljude, sve najdivnije u 

našem životu. I postoji strah, koji 

uvek negde oslikava nepoverenje, 

oslikava sve suprotno od ljubavi. 

Ljubav je rast, a strah je stajanje u 

mestu. (pauza) Za mene je Ljubav - 

Bog. A ego je - strah. 

Jer, ego nas dovodi u situacije da 

mislimo: “čekaj, da li ti stvarno misliš 

da si toliko dobar?” ili nas vodi do 

toga da budemo suviše kritični, da 

se ljutimo, da se povlačimo u sebe, 

da se zatvaramo, da nemamo poverenja,... 

ako dozvolimo egu da 

vlada nama, bićemo u tom jednom 

začaranom krugu gde ćemo se plašiti 

života, plašićemo se ljudi, plašićemo 

se sebe, jer ne želimo ni da pogledamo 

u to ko smo. I u svakoj situaciji, 

mogli bi da pitamo “kako bi ljubav 

odgovorila?... a kako bi ego odgovorio?”. 

Da li bi rekao “e, nemoj” ili 

“srljaj! i budi bolji od drugih!!!” ? 

Ego nije samo trka u odnosu prema 

nekom drugom, ego je i kada sebe 

sputavamo, to su upravo ti neki 

unutrašnji glasovi, sećanja i uverenja 

koja nas konstantno podsećaju da 

nije pravo vreme, da nije prava situacija. 

Ili - da moramo da budemo 

bolji od drugih. Suština života je da 

uvek pronađemo način da budemo 

bolji od sebe. Da pronađemo snagu 

u sebi. Zato je u stvari ljubav rešenje 

za svaku situaciju. U svakoj situaciji 

treba da pitamo sebe: “čega sam se 

ja sada uplašio? “ Ovo je sada pravo 

vreme da unesem više ljubavi 

u ovaj odnos, u ovaj posao, da ne 

osuđujem, da budem podrška,... da 

budem ono što jesam! 

EGO: Kako bi opisali Vaš lični 

koncept? 

S.U: (smeh) Moj lični koncept je 

“biti, živeti sa sobom i u skladu sa 

svojom isitnom”. 

EGO: Šta očekujete od vremena 

koje dolazi? 

S.U: Od vremena ne očekujem 

ništa. Ja verujem u procvat, jer je 

priroda našeg postojanja da se razvijamo 

i da idemo napred. Verujem 

da dolazi vreme u kom se sve više 

ljudi budi, u kojem sve više ljudi 

shvataju da je došlo vreme da malo 

više ljubavi unesemo u odnose i u 

sve ono što se dešava, jer ovaj način 

funkcionisanja sveta nije način koji 

vodi napred. Ali da bi se napredak 

desio, potrebno je da mi na individualnom 

nivou, da svako u svom 

mikro svetu počne da osvešćuje 

značaj upravo tih kvaliteta. Ako ja 

sam, kao ličnost, nemam potrebu da 

ostavim ovaj svet boljim, kako mogu 

uopšte da očekujem da se desi neka 

promena? Ja mogu da provedem 

život u tom strahu, verujući u tu iluziju, 

rukovođen egom, da su drugi 

krivi za ono što se meni dešava. 

Ali ako želim da popravim svet u 

kom živim, hajde da popravim svoj 

mikro-svet, šta delim sa drugima, 

kako funkcionišem. Tek tada može 

da se desi neka velika promena. Ja 

zaista verujem da to vreme dolazi, 

jer je sve više ljudi koji shvataju da 

su sva ova razdvajanja koja su nam 

se desila i koja se i dalje dešavaju, da 

to ipak ne vodi boljitku. Promena 

se dešava, a koliko će vremena biti 

potrebno - to niko ne zna. Važno je 

da ne odustajemo do sebe. Ako ne 

odustanemo od sebe, onda nećemo 

odustati ni od koga drugog. 

Sve ovo što radim sa 

ljudima jesu bukvalno 

tehnike, alati, načini 

kako da prevaziđemo 

najrazličitije životne 

izazove. Ne postoji univerzalni 

recept koji kaže: 

“ ovo uvek uradi i ovo će 

uvek da prođe!”. Neće uvek 

tako da bude, jer je situacija 

potpuno drugačija, za 

dve godine ćemo biti u novoj 

fazi i mi ćemo biti potpuno 

drugačiji. Već danas 

smo potpuno drugačiji u 

odnosu na ono što smo 

bili juče. Samo naša spremnost 

da gledamo i idemo 

u pravcu rešenja je onaj 

prvi, najvažniji korak, a 

onda se, verujem, uključi 

i taj zakon privlačenja i 

sve potrebno da nam pomogne 

u ostvarenju.


Herzog & de Meuron u Velikoj Britaniji


Herzog & de Meuron 

https://www.herzogdemeuron.com/index.html 

Nalik igri Jenga, koja se sastoji od ređanja malih drvenih blokova, 

arhitekti Herzog & de Meuron podarili su stambenom objektu 

u londonskom kvartu Canary Wharf prave modernističke 

vrednosti. Radi se o prvom stambenom objektu čuvenog arhitektonskog 

dvojca u Velikoj Britaniji. Rasporedivši 483 stambene 

jedinice na 58 spratova, arhitekti su stvorili objekat formiran od 

balkona, terasa i erkera. Prilikom projektovanja primenjena su 

tri stambena tipa koji se smenjuju na etažama, a to je omogućilo 

formiranje balkona i erkera u svakoj stambenoj jedinici. Stanovi 

tipa ‘loft’, visokih plafona i prostranih terasa, smešteni su 

na nižim spratovima, manji stanovi zauzimaju središnji deo objekta, 

dok su na najvišim spratovima smešteni trosobni stanovi. 

Geometrijski usklađeni, ali ipak složeni, ponovljeni su forma i 

slog opeke koji su Herzog i de Meuron upotrebili na svom prethodnom 

projektu Switch House, dok su stambene jedinice složene 

u vidu slojeva, aludirajući na stambene objekte kao što su Barbican, 

Alexandra Road i Brunswick. Prodaja stanova počela 

je u martu ove godine, a završetak radova očekuje se 2018.godine, 

kada će se tokom prve faze prvi stanari useliti u deo od 

oko 330 stanova izgrađenih u ovoj zoni. Kako je Canary Wharf 

ne samo arhitektonski, već i socijalni eksperiment, okupljeni su 

najpoznatiji arhitekti koji će izgraditi identitet ovog kvarta. 

Osim studija Herzog & de Meuron, u kvartu su svoje projekte realizovali 

i Stanton Williams Architects, Allies and Morrison, 

Grid Architects, KPF, Darling Associates, Patel Taylor i Wirtz International, 

u toku prve faze doprinevši razvoju urbane transformacije.






Pešački trg na Tajms skveru - Snøhetta


056/057 


Snøhetta 

http://snohetta.com 

Arhitektura i pejzažno uređenje: Snøhetta 

Projekat konstrukcije: Buro Happold 

Projekat osvetljenja: Arup / Leni Schwendinger Light Projects 

Površina: 2ha Budžet: 55 miliona dolara 

Studio Snøhetta autor je najnovijeg projekta rekonstrukcije 

čuvenog njujorškog Tajms skvera, udvostručivši površinu ovog 

javnog prostora. Ono što je nekada bio gusti saobraćajni čvor 

transformisano je u javni prostor površine 2 hektara u samom 

srcu Menhetna. Noseći nadimak ‘raskrsnica sveta’, ovaj trg poseti 

preko 45 miliona posetilaca godišnje, čineći je najposećenijom 

lokacijom u SAD. Pojedini delovi ulice Brodvej zatvarani su 

za saobraćaj još od 2009.godine, kako bi se promovisao pešački 

saobraćaj. Rešenje studija Snøhetta predvideo je jedistvenu 

površinu od fasade do fasade, uklonivši gustu infrastrukturu. 

U srcu trga nalazi se deset granitnih klupa dužine 15 metara, 

postavljenih tako da omoguće kretanje pešaka.



Snøhetta 

http://snohetta.com 

Nazvana u šali ‘leptir mašna’, lokacija se nalazi u centru 

pozorišnog kvarta, Tajms skvera, i okružena je ulicama Brodvej 

i Sedmom avenijom, između 42. i 47.ulice. Od kada je u proleće 2014. 

godine prvi deo pešačke ulice otvoren, povrede pešaka opale su 

za 40%, saobraćajne nezgode za 15% a ukupna stopa kriminala u 

ovoj zoni za 20%. Takođe se veruje da je zagađenje vazduha opalo 

za 60%. Svakodnevno preko Tajms skvera pređe preko 330000 

ljudi, pa su razumevanje razmere, priroda gužve, kao i putanja 

kretanja bili najvažniji aspekti projekta. Novi trg bi trebalo 

da suptilnim dizajnerskim rešenjima prihvati i različite brzine 

kretanja pešaka. Osmišljen kao ‘soba na otvorenom’, projekat 

i njegove jasne pešačke zone i površine definišu celu lokaciju 

kao svojevrsnu pozornicu. Parter je obložen prefabrikovanim 

pločama od dve tone, u koje su utisnuti mali čelični diskovi 

koji reflektuju sjaj i svetla reklama i znakova odozgo. Dugačke 

granitne klupe postavljene duž ose uokviruju javni trg. Osim 

toga, u klupe je ugrađena i nova infrastruktura, što eliminiše 

potrebu za dizel generatorima i privremenim kablovima, što je 

sve potrebno za više od 350 javnih događaja koji se svake godine 

održe na ovom mestu. ‘Očekuje se da se uspeh ovog projekta meri 

ne samo njegovom novom estetikom već i dugotrajnim fizičkim, 

psihološkim i ekonomskim uticajima na zajednicu, obnova Tajms 

skvera služi kao model za to kako dizajn našeg urbanog pejzaža 

može uneprediti zdravlje i kvalitet života njegovih korisnika, 

obezbeđujući istovremeneo važno mesto javnog okupljanja,’ 

kaže Kreg Dikers, arhitekta i suosnivač studija Snøhetta.



066/067 


Kuća za odmor 

Murter, Hrvarska 

Kuća u okruženju koje karakteriziraju dvije (nažalost) 

tipične dalmatinske situacije - kuća za tržište koja ide u 

visinu, po principu sagradi što više apartmana, sa zapadne 

strane i pseudotradicionalna raskošna vila s bazenom sa 

istočne strane.Uska i dugačka parcela definirala je formu 

objekta, a vlasnikova ljubav prema egzotičnom bilju pobudila 

je u nama ideju da na taj način riješimo problem kontaktne 

zone sa susjednim građevinama i stvorimo svijet za sebe. 

Tekst: DVA ARHITEKTA 

http://www.dva-arhitekta.hr/

068/069 


DVA ARHITEKTA 


PUNI SLUŽBENI NAZIV OSTVARENJA kuća za odmor na Murteru 

LOKACIJA (cjelovita adresa)otok 

Murter, Hrvatska 

INVESTITOR 

privatni 

AUTORI 

Tomislav Ćurković / Zoran Zidarić 

SURADNICI 

Tomislav Burgund d.i.a., Maja Markus d.i.a. 

FOTOGRAF 

Damir Fabijanić 

PROJEKTNA TVRTKA 

DVA ARHITEKTA doo 

GODINA PROJEKTIRANJA 2014. 

GODINA DOVRŠETKA GRADNJE 2016. 

POVRŠINA LOKACIJE 

1215 m2 

UKUPNA TLOCRTNA POVRŠINA 

351 m2 

Taj svijet je kadriran sa dva okvira; prvi, gornji, uokviruje loggiu 

koja služi za dnevne aktivnosti i funkcionalno objedinjuje 

kuhinju, blagovanje i lounge, a zapravo je velika sjenica za 

odmor i svakodnevne aktivnosti uz bazen (poput gradske lože 

na Mediteranu). Drugi, donji, uokviruje pogled na ozelenjeni 

vrt sa zapadne strane u koji samo u jednom kratkom intervalu 

direktno upada sunce. Longitudinalni vrt kroz koji struji blagi 

vjetar mjesto je za bijeg i kontemplaciju. Arhitektura kadrira 

vrtove i bazen, artificijelno stvorenu sekvencu, distancirajući 

se na taj način od neinspirativnog susjedstva. Odabir hortikulture 

snažno određuje ovaj projekt i u takvim okolnostima 

arhitektura gentlemanski prepušta centralno mjesto (poziciju) 

vegetaciji. Forma kuće je elementarna, ona je proizašla 

iz inicijalnog dijagrama i potom minimalno dorađena. Esencijalni 

pristup prisutan je i u izboru materijala – kulir na podu, a 

pročelje u vrlo sličnom materijalu tako da se ta dva arhitektonska 

elementa čitaju kao jedinstvena cjelina.





Dimnjak-kuća, Dekleva Gregorič Arhitekti



Dekleva Gregorič Arhitekti 

http://dekleva-gregoric.com/ 

Lokacija: Logatec, Slovenija 

Period izgradnje: 2012-2016 

Investitor: Andrej Dolenc 

fOTOGRAFIJE: Flavio Coddou 

Projekat ove pomalo neobične kuće baziran je prvenstveno na 

pravilima lokalne arhitekture. Ona poštuje oblikovne vrednosti 

tradicionalnog graditeljskog konteksta, upućujući na 

dominantni tip kuće sa krovnim zabatom i poštujući parametre 

volumena i materijala. Sad druge strane, kuća-dimnjak predstavlja 

i transformaciju ovog tipa kuće – transformaciju koju 

su potakle potrebe samih korisnika. Kuhinja, sa višenamenskom 

peći na drva, igra ključnu ulogu u privatnom i društvenom 

životu para koji živi na selu. Dimnjak peći, centralno postavljen, 

određuje čitav koncept kuće rasporedom prostorija duž ose. 

Vrh dimnjaka stvara kontinualni krovni prozor koji se linearno 

proteže kroz kuću i svim prostorijama obezbeđuje dovoljne 

količine prirodnog svetla. Smeštena na obodu sela, kuća jasno 

korespondira sa obližnjom brvnarom od tamnog drveta. Svojim 

inovativnim oblikovnim identitetom razlikuje se od lokalne 

arhitekture, ali i povezuje sa crkvom iz 16.veka. Nauljeni paneli 

od ariša u potpunosti definišu spoljašnjost objekta u odnosu na 

tradicionalnu finalnu površinsku obradu lokalnih brvnara. 

Sekundarni krovni pokrivač od drveta predstavlja kontinuitet 

u upotrebi tamnog drveta upotrebljenog za oblaganje fasade. 

‘Omotač’ kuće razvio se kao debeli zid integrišući ostave, 

pomoćnu kuhinju i male prozorske niše koje pažljivo usmeravaju 

prirodno svetlo i nude prelepe vizure ka okruženju. Enterijer 

je takođe osmišljen prema potrebama korisnika: nauljena hrastovina 

upotrebljena je za sve površine koje su ‘u dometu’ ljudskog 

tela – koje se mogu dodirnuti, dok je konstrukcija krova 

ojačana betonom, otkrivajući tragove skela, što omogućava 

kontinuitet teksture drveta u celokupnom enterijeru. Podižući 

pogled, počevši od unutrašnjih površina zidova, ka zenitu, može 

se otkriti i posmatrati stalno promenljivo nebo koje je na ovaj 

način postalo deo svakodnevice u kući.





roof plan 

0 2.5 5 

longitudinal section A-A 

ground floor plan 

basement plan 

0 

2.5 5


N1 Housing 


Stambeni objekat N1 sa četiri stana u Nemanjinoj ulici broj 1 u Kragujevcu 

je smešten u najužem gradskom jezgru, na uskoj plarceli koja 

je tipična za haotično urbano okruženje nasleđeno iz prošlosti. 

Projekat za ovaj objekat je nastao bez direktnog obaziranja na 

najuži kontekst ulice, jer se on tokom godina izgubio u onom smislu 

koji podrazumeva odnos objekta prema ulici, gradu, prolaznicima 

i na kraju korisnicima. Kontekst profane jednoporodične arhitekture, 

bez jasnih stilskih odlika i nedefinisanog odnosa prema urbanitetu 

je postao teren koji je jedino moguće bilo negirati, dok sa 

druge strane objekti koji su imali određenu estetiku međuratne 

arhitekture namenjene za tada nešto boljestojeće korisnike, ostali 

su kao setna reminiscencija na prošlost. Takođe deo ulice čini jedan 

višeporodični objekat izgrađen u poslednjih 10 godina, koji je primer 

klasičnog graditeljstva za tržišnu upotrebu. 

Teks: Studio Simović 

http://studiosimovic.com/ 

Fotografija: Relja Ivanic



http://studiosimovic.com 

Arhitekte: Petar i Marija Simović 

Lokacija objekta: Nemanjina 1, Kragujevac, Srbija 

Godina završetka: 2016 

Bruto kvadratura: 441 m2 

Površina parcele: 245 m2 

Fotograf: Relja Ivanic 

Sajt fotografa: www.reljai.com 

Objekat N1 je projektovan isprva sa slobodnim prizemljem za 

zelenilo i parkiranje, ali kako su se isprečila birokratska 

ograničenja, objekat je „potopljen“, zadržavajući sve zamišljene 

morfološke karakteristike na parceli koja ima ulični front 

oko 7m. Tako je projektantskim rešenjem ulaz u objekat kao i 

parkiranje premešteno u formalno podrumsku etažu. Zelenilo je 

nadomešteno parternom baštom na koju izlazi jedan od stanova 

u prizemlju, kao i dvema krovnim baštama namenjene za dva 

dupleksa. Zbog oblika objekta koji se definiše kao neprekinuti 

niz, on komunicira sa ulicom samo preko ulične fasade. Kako bi 

se ona zaštitila od kasnijih deformacija i intervencija korisnika, 

tretirana je tako da nema terasa, a ventlisanom fasadom 

čiji pločasti HPL materijal je postao i materijal koji je poslužio 

da se razreši zasenčenje stanova, rezultirala je jednom preciznom 

i „akontekstualnom“ fasadom. Dvorišna fasada je sa 

druge strane tretirana tako da postaje nenametljiva u odnosu 

na haotičnu unutrašnjost bloka i svojim oblikom ne sugeriše 

višeporodično stanovanje. Diskretan kontekstualizam sa objektima 

međuratne arhitekture koja je jedino uzeta u obzir kao 

merodavan okvir okruženja. na prvi pogled je neuočljiv i ogleda 

se u urednoj fenestraciji i restauriranim ulaznim vratima sa 

jednoporodičnog objekta koji se prethodno nalazio na parceli. 

U tipološkom smislu zgrada se sastoji od dva dvosobna i dva triplex 

stana na čijoj se trećoj etaži nalaze zeleni krovovi sa kojih 

se pružaju vizure na gradsko jezgro. Posebna pažnja je posvećena 

konstrukciji koja je izvedena kao armiranobetonska sa rasponima 

od jedne do druge bočne granice parcele i to od 7-7,5m zbog 

trapezoidnog oblika parcele. Time je omogućeno budućim korisnicima 

da svoje stambene jedinice organizuju kako žele i sa 

punom slobodom, bez konstruktivnih ograničenja u vidu stubova 

ili nosećih zidova unutar stanova.




Skandinavski dizajn za novi hotel u Münster-u

100/101 


Kresing Architects 

http://www.mauritzhof.de/en/ 

Arhitektonski studio, Kresings Architects, nedavno je 

završio rekonstrukciju Mauritzhof hotela koji se nalazi u 

gradu Münster-u na severozapadu Nemačke. Enterijer hotela 

sadrži elemente skandinavskog modernizma koji je bio 

popularan sredinom prošlog veka. Arhitekte su sa tamnom 

gamom boja i aktuelnom ponudom danskih proizvođača 

nameštaja na sasvim nov način interpretirali ovaj popularan 

arhitektonski stil. Vešto odabrani materijali i elementi 

enterijera poput mesinga na postolju stolova, tapacirungu 

u boji zlata ili jorgovana na stolicama, crnih podnih lampi i 

lustera sa providnim staklenim kuglama, kreiraju ambijent 

visokog stila. Kompanija Gubi opremila je sobe i hol hotela 

stolicama Beetle Chair sa tapaciranim sedištem i naslonom, 

dizajn studia GamFratesi a u holu pored ovih stolica nalaze 

se stolovi GamFratesi TS Table u crnoj boji. Na radnom stolu 

u sobama, nalaze se &Tradition, Bellevue Table Lamp AJ 8, dizajn 

Arne Jacobsen iz 1929. godine. Kraj šanka nalaze se stolice 

kompanije Mater pod nazivom High Stool, dizajn danskog 

studia Space Copenhagen. Na kružnoj ploči stola, pored 

kamina, nalazi se Baby Dom lampa od mesinga koju proizvodi 

kompanija Mater. Više informacija o danskim kompanijama 

Gubi, Mater i &Tradition možete dobiti u salonu nameštaja 

i rasvete IDC, LUKA BEOGRAD, Žorža Klemansoa 24, Beograd. 

Telefon: 011 303 7 303 E-Mail: info@idc.rs




108/109 


Apartman u Londonu



Chris Dyson Architects 

http://www.chrisdyson.co.uk/ 

Arhitektonski studio Chris Dyson Architects nedavno 

je završio rekonstrukciju stambenog objekta iz 19. veka, 

smeštenog u centralnom delu Londona u kvartu Clerkwell. 

Prvobitno je zdanje služilo za proizvodnju buradi 

a zatim kao sedište francuske kozmetičke kompanije, da bi 

nakon rekonstrukcije postalo luksuzni apartman na tri 

etaže. Dnevni boravak, kuhinja i trpezarija smešteni su ispod 

nivoa ulice a spavaće sobe na višim etažama. Dizajn studio 

Scotscape uradio je projekat enterijera. Za opremanje 

trpezarije odabrani su proizvodi danske kompanije Carl 

Hansen & Son, stolice CH 24, Wishbone Chair i sto CH 339 - dizajn 

Hans J. Wegner. Pored kamina nalazi se podna lampa 

Grasshöpa kompanije Gubi, dizajn Grete M. Grossman. Za 

spavaću sobu, iznad kreveta, odabrane su crne zidne lampe 

kompanije La Lampe Gras. Više informacija o poizvodima kompanijama 

Gubi, Carl Hansen & Son i La Lampe Gras možete dobiti 

u salonu nameštaja i rasvete IDC, LUKA BEOGRAD, Žorža 

Klemansoa 24, Beograd. Tel: 011 303 7 303 E-mail: info@idc.rs



Milanski dom kompanije Carl Hansen & Son


120/121 


http://www.carlhansen.com/ 


Danski brend za opremanje doma Carl Hansen & Son obojio je stanmaketu 

živim bojama i opremio ga nameštajem iz pedesetih godina 

prošlog veka za potrebe svoje izložbe u okviru ovogodišnje milanske 

nedelje dizajna. Nazvana ‘Milanski dom’, ova scena dizajnirana 

je da bi istražila šta prostor čini toplim, i ulogu koju nameštaj igra 

u transformaciji domaćeg ambijenta u svetilište. Čuveni brend je 

preispitao ulogu različitih prostorija kao posledicu promena navika 

i potreba ljudi tokom prethodnih nekoliko godina. Na primer, 

kuhinja je smeštena u srcu doma kako bi se naglasila njena novootkrivena 

važnost. Projektovan kao mesto okupljanja cele porodice, 

dnevni boravak smešten odmah do trpezarije otvorenog 

plana poziva na zajedničku večeru. Komode i police proizvedeni su 

od tamnog drveta, dok su obližnji trpezarijski stolovi okruženi 

različitim stolicama. ‘’Ovaj od nedavno veoma važni prostor za 

stanovanje stvara potrebu da se okružimo divnim i bogatim materijalima 

koji ulepšavaju naše susrete – to je gozba za sva čula,’’ 

kažu u kompaniji Carl Hansen & Son. Odvojena trpezarija, odmah do 

kuhinje, namenjena je posebnim okupljanjima. Ova prostorija sadrži 

formalnije detalje kao što su drvene zidne obloge od orahovine 

i trpezarijski sto za šest osoba. Brend je kao prateći asesoar odabrao 

niski nameštaj od drveta, zaobljenih formi, kako bi se sprečio 

suviše strog i krut utisak. Instalacija je ispitivala i ideje o domu 

kao ‘neprobojnoj tvrđavi’, napravivši prolaz između dveju soba. 

Sto PK predstavljen je kao radni sto, dok nedaleko od njega kožna 

fotelja predstavlja mesto za odmor onih kojima je dom kancelarija. 

U kupatilu, tamne pločice kontrastiraju bledo ružičastim – nijansi 

koja je dominirala na ovogodišnjoj milanskoj izložbi. Boja je 

ponovljena i u dnevnoj sobi, sa kontrastirajućim nijansama plave, 

crvene, purpurne i sive boje, inspirisanih arhitekturom tridesetih 

godina prošlog veka.U sobi se nalazi i ugaoni kamin, napravljen 

kao omaž modernističkom arhitekti Poulu Henningesenu. ‘’Nekada 

se ni dom ni život nisu mogli zamisliti bez vatre,’’ kažu u Kompaniji. 

‘’Ovaj simbolizam kamina daje snažan identitet domu i stvara toplinu 

i atmosferu – skoro kao danski koncept ‘hygge’.’’Carl Hansen 

osnovao je svoju stolarsku radionicu u gradu Odense u Danskoj 

1908.godine. Kompanija se na međunarodnom tržištu proslavila 

četrdesetih godina prošlog veka proizvodnjom nameštaja prema 

dizajnu danske legende Hansa J.Wegnera, koji je projektovao 

čuvenu stolicu ‘Wishbone chair’. Danas Kompanija ponovo proizvodi 

nameštaj čuvenih dizajnera sredine dvadesetog veka. Osim 

Wegnerovog dizajna, proizvode se i komadi nameštaja Poula Kjaerholma 

i Fritsa Henningsena.


124/125 


D I Z A J N 

Working Title, Andtradition 

Harri Koskinen 

Finski dizajner Harri Koskinen poseduje jedinstven talenat za oblikovanje 

predmeta. Prihvatio je izazov od strane danske kompanije 

Andtradition da osmisli svetiljku koja može biti sastavni deo savremenih 

stambenih enterijera ali da u isto vreme bude i idealno rešenje 

za Home Office. Working Title lampa se sastoji od tri elementa: baze, 

vertikalnog nosača i senila. Izrađena je od brušenog aluminijuma, 

on čini lampu elegantnom i prijatnom na dodir. Svetiljka ima multifunkcionalni 

karakter i može biti deo svakog prostora. Poseduje 

dimer tako da se može koristiti za rad pored laptop-a ili kompjutera 

ali i za kreiranje lepe atmosfere u prostoru. Ona ima LED sijalicu 

koja pripada najnovijoj energetski efikasnoj tehnologiji. Boja svetla 

može biti bela ili žuta u rasponu od 2700 - 7000 K. Više informacija 

o proizvodima danske kompanije Andtradition možete dobiti u salonu 

nameštaja i rasvete IDC, LUKA BEOGRAD, Žorža Klemansoa 24 . Tel: 

011 303 7 303 E-mail: info@idc.rs 

Teks: Ego 

http://www.andtradition.com/


128/129 


D I Z A J N 

Suspence, Light Years 

GamFratesi 

Studio GamFratesi napravio je dizajn novog lustera, pod nazivom 

Suspence, za dansku kompaniju Light Years. Svetiljka ima organsku 

formu koju upotpunjuju meke, blago zakrivljene ivice. Izrađuje se u 

crnoj, sivoj i beloj boji. Telo lampe sastoji se od senila sa spoljne i difuzora 

sa unutrašnje strane koji usmerava svetlosni zrak i sprečava 

odsjaj. Više informacija o proizvodima danske kompanije Light Years 

možete dobiti u salonu nameštaja i rasvete IDC, LUKA DUNAV, Žorža 

Klemansoa 24, Beograd. Tel: 011 303 7 303 E-mail: info@idc.rs 

Teks: Ego 

http://www.lightyears.dk/



Restoran Guru, Kopenhagen, Danska


Henning Larsen 

http://www.henninglarsen.com/projects/design/guru.aspx 

Lokacija: Kopenhagen, Danska Restoran: GURU Dizajn i realizacija: 

2014 - 2014 Fotografije: Rasmus Heltoft & Peter Nørby 

Za opremanje enterijera arhitekte su izabrale lustere kompanije 

Light Years, model Orient - dizajn Jo Hammerborg iz 

1963 godine i stolice Gubi, dva modela, Gubi 5 i barske stolice 

Gubi 3D - dizajn Komplot Design. Više informacija o danskim 

kompanijama Light Years i Gubi možete dobiti u salonu 

nameštaja i rasvete IDC, LUKA BEOGRAD, Žorža Klemansoa 24, 

Beograd. Telefon: 011 303 7 303 E-mail: info@idc.rs


138/139 


I C O N 

Bruklinski most – Džon Rebling 

Arhitekta: Džon Rebling 

Lokacija: Njujork, SAD 

Godina izgradnje: 1883 

Kao jedan od najstarijih i nesumnjivo najpoznatijih visećih mostova u 

Njujorku, a verovatno i u svetu, Bruklinski most i danas oduševljava 

kao i onog dana kada je izgrađen. Projekat za most je izradio Džon 

Rebling kasnih šezdesetih godina devetnaestog veka, a izgradnja je 

završena 1883.pod nadzorom njegovog sina Vašingtona i snaje Emili 

Rebling. Upravo je ovaj most, u konstruktivnom smislu, promenio 

odnos čovečanstva prema čeličnoj konstrukciji. Zahvaljujući reci 

Ist river, koja i nije prava reka već zapravo moreuz, Njujork i Bruklin 

su veći deo devetnaestog veka proveli kao dva odvojena grada. Do 

1883.godine, jedina veza između dva grada bili su nesigurni i neredovni 

trajekti. Zato je bilo više nego neophodno nešto uraditi, i nije bilo 

političara niti biznismena koji nije sanjao o spajanju ova dva grada. 

Teks: Ego 

http://www.history.com/topics/brooklyn-bridge



144/145 


John Roebling 

http://www.history.com/topics/brooklyn-bridge 

Tajms je pisao da će za Njujork to značiti smanjenje prenaseljenosti i 

stope kriminala, a Bruklin će dobiti na značaju kao grad, povećaće 

se cene zemljišta, dok će stanovnici Njujorka dobiti savršenu alternativu 

trajektima. Predlozi za novi most bili su raznovrsni – od drvenih 

konstrukcija do čak tunela! Ipak, nijedno rešenje se nije na pravi 

način uhvatilo u koštac za ćudljivom rekom. Dno reke je toliko 

duboko, da bi bilo potrebno izraditi šipove na koti najnižoj do tada. 

Reka je, takođe, bila poznata i kao jedan od ‘najprometnijih slanovodnih 

tokova na planeti’. Zbog svih ovih ograničenja i izazova, neophodno 

je bilo isprojektovati arhitektonsko i konstruktivno remek-delo! 

1867.godine Rebling je predložio viseći most okačen na dve 

masivne gotske kule, pa bi tako reka bila premošćena jednim velikim 

‘skokom’. Kota kolovoza raste od kula ka središtu raspona, i to od 36 

metara nadmorske visine kod kula, do 40 metara na sredini raspona. 

Sam raspon od 490 metara između kula bio je dugo najveći na svetu, 

sve do 1903.godine.




John Roebling 

http://www.history.com/topics/brooklyn-bridge 

Kako bi to postigao, Rebling je projektovao dve kule dovoljno 

snažne da nose opterećenje od kablova prečnika 38 centimetara koji 

nose kolovoz, i postavljene tako da raspon drže dovoljno visoko 

kako ne bi remetili rečni saobraćaj. Kule od granita i krečnjaka bile 

su niže samo od tornja crkve Trojstva. Rebling je o kulama rekao: 

‘Ogromne kule služiće kao reperi gradovima koji su se tako spojili, i 

biće imenovane za nacionalni spomenik.’’ Srećom, most je 1964.godine 

postao upravo to - nacionalna istorijska znamenitost. Verovatno 

najzanimljiviju karakteristiku mosta predstavlja izdignuti pešački 

tok. Slično Fredriku Olmstedu koji je projektovao Central park, Rebling 

je smatrao da će ovo šetalište biti neprocenjivo za prenaseljeni 

trgovački grad : ‘Kolovoz na jednom nivou opsluživao je dnevne 

potrebe grada, dok je šetalište iznad bilo namenjeno pešacima’. Ipak, 

Reblingovo insistiranje da se upotrebe čelične sajle, bilo je upravo 

ono što je najviše uticalo na arhitekturu. Nijedan most niti zgrada 

u svetu, pre Bruklinskog mosta, nisu koristili čelik za svoju strukturu.


PROJEKTOVANJE 

ENTERIJERA 

REALIZACIJA 

“KLJUČ U RUKE” 

LIGHT YEARS LIGHT YEARS LIGHT YEARS 

materdesign.com materdesign.com materdesign.com 

20 GODINA ISKUSTVA 

www.jankovicljubomir.com

EGO

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?