AAO-06

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 06 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- KOSMIČKI SUDARI KUJU ZLATO 4
- KAKO JE ZEMLJA POSTALA PLAVA PLANETA 7
- NEPOZNATA SILA GURA GALAKSIJE I MATERIJU ISPRED SEBE 8
- DA LI JE MESEC NASTAO OD PUNO MALIH MESEA? 9
- BLAZARI NA REKORDNOJ UDALJENOSTI 10
STALNE RUBRIKE 11
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 11
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 18
- ESA - SLIKA NEDELJE 19
- SANSA - SLIKA IZ ZEMLJINE ORBITE 20
- ESO - GALERIJA SLIKA 21
- AMATERSKE ASTRONOMSKE FOTOGRAFIJE 22
TEKSTOVI SARADNIKA 23
- MAGLINA JAJE 23
- V509 CASSIOPEIAE 24
- HAUMEA I NJENA PATULJASTA PORODICA 25
- ZEMLJINA KORA JE DRUGAČIJEG SASTAVA NEGO ŠTO SE MISLILO 26
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 27
IMPRESUM 28
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 29
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
AKTUELNA ASTRONOMIJA ONLINE je besplatan astronomski nedeljni bilten. U njemu mogu da se
nadju tekstovi o aktuelnim astronomskim dogadjajima u toku protekle nedelje i druge zanimljivosti
u vezi sa astronomijom. Bilten izlazi svake nedelje. U nedelju uveče, posle ponoći se nalazi spreman
za download u PDF-formatu, na ovim mestima: Web-strana, Facebook, Google+, Twitter. Adrese se
nalaze u impresumu.
Niko na ovom svetu nije savršen, pa tako ni urednica ili saradnici nisu savršeni i nepogrešivi. Jasno
mi je da postoje i drugačiji pogledi na bilten i da se on neće svakome dopasti, jer se ukusi razlikuju,
kako po pitanju grafike, tako i po pitanju izbora tema. Kao profesionalan astronom, želim da na
jasan i nekomplikovan način upoznam širu publiku sa informacijama na polju astronomije i
astronomskih nauka, koje inače ne postoje na našem jeziku ili nisu dostupne široj javnosti u toj
formi. Saradnici koji žele da pošalju svoj tekst, su uvek dobro došli. Pre toga vas molim da pročitate
uputstva za kontakt i saradnju na kraju biltena. Zadatak biltena nije trka sa vremenom, kako bi
neko prvi objavio vest, nego objavljivanje informacija na kvalitetan, profesionalan i razumljiv način
i za one koji se ne bave astronomijom.
Pošto je ovo astronomski bilten, komentari i pitanja su poželjni, ali prazne rasprave tipa „zašto stoji
ova reč, a ne ona“, ili bilo koje druge diskusije koje skreću sa teme: „astronomija i srodne nauke“,
neće biti uzimane u obzir. Molim vas za razumevanje po tom pitanju. Mogućnost za kontakt sa
redakcijom, možete da nadjete na poslednjoj strani.
Tekstovi koji su preneseni od neke organizacije su jasno označeni. Za objavljivanje prevedenih
tekstova, postoji izričito odobrenje. Tekstovi od urednice nisu posebno označeni, osim u vidu
informacije na kraju teksta, koji predstavlja izvor. Za fotografije, Copyright ima uglavnom NASA,
ESA ili Creative Commons, koji su pismeno dozvolili objavljivanje slika uz napomenu izvora, a ako
su slike od neke druge organizacije, onda je to jasno navedeno.
Ovaj put se posebno zajvalujem Jevrejsko Univerzittu u Jerusalimu, koji je sopstvenom inicijativom
poslao dva teksta koja tek treba da izadju u štampi, kao i geoloskom univerzitetu iz Oregona, koji je
ustupio svoj materijal najnovijih istraživanja.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
3

KOSMIČKI SUDARI KUJU ZLATO
Naučnici su pronašli mesto, gde nastaju najteži hemijski elementi u univerzumu, kao što su
olovo ili zlato. To je mesto sudara neutronskih zvezda. Detaljne numeričke simulacije su
potvrdile, da se relevantne atomske reakcije, zaista odvijaju tom prilikom i da tako nastaju
najteži elementi sa već posmatranom učestalošću.
Mnogi teški hemijski elementi nastaju nuklearnim izgaranjem u zvezdama. Tako i naše Sunce
u svojoj unutrašnjosti stalno fuzioniše vodonik u helijum i pri tome oslobadja energiju.
Medjutim, ovaj proces funkcioniše samo do gvoždja. Pošto dalji dobitak energije fuzionim
reakcijama nije moguć, teška atomska jezgra ne mogu da budu stvorena. Ona se obrazuju,
kada se nenaelektrisani neutroni spoje sa srednje teškim "zametkom". Pri tome dva procesa
igraju posebnu ulogu: sporo i brzo hvatanje neutrona. Sporo hvatanje neutrona ili takozvani
s-proces (od engleske reči - "slow", za "sporo"), se odvija kod nižih gustina elektrona u
unutrašnjosti zvezda u njihovim kasnijim stadijumima razvoja. Za brzi r-proces (od engleske
reči - "rapid" za "brzo"), je potrebna veća gustina neutrona. Fizičari znaju, da je r-proces
odgovoran za nastanak najvećeg dela teških elemenata (sa masom A>80), medju njima su
platina, zlato, torijum i uran. Ali, astrofizičari nisu znali odgovor na pitanje - u kojim
astrofizikalnim objektima se ovaj proces odvija.
4

Dugo vremena se mislilo da ovi elementi nastaju prilikom eksplozije supernove, medjutim
novi naučni modeli su pokazali da to nije tačno. Neutronske zvezde u dvojnom sistemu, na
kraju njihovog razvoja koji traje milionima godina, se sudaraju i stapaju u jedno telo. Tom
prilikom se dogadja gigantska eksplozija. Naučnici su prvi put mogli da sa velikom tačnošću
proračunaju modele ovakvih dogadjaja. Pri tome su kombinovali relativne, hidrodinamične
simulacije kosmičkih sudara sa proračunima atomskih reakcija preko 5.000 vrsta atomskih
jezgra (hemijske elemente i njihove izotope), u materiji koja je izbačena prilikom ovakvih
sudara.
Stabilni hemijski elementi, bogati neutronima, nastaju posle sudara neutronskih zvezda
kompleksnim reakcijama: Počevši od hvatanja neutrona i beta-raspada, na "zametku" se
obrazuju sve teža jezgra bogata neutronima. Kada postanu dovoljno teška, ona se raspadaju
i pri tome "recikliraju" celokupan materijal nekoliko puta u lakša jezgra. Ovi atomski procesi
se odvijaju u roku od jedne sekunde i traju toliko dugo, koliko neutrona stoji na raspolaganju.
Kada su na kraju, svi neutroni uhvaćeni, jezgra se raspadaju u stabilne elemente. Na
dijagramima su prikazani princip različitih lančanih reakcija, pri čemu različite boje
označavaju učestalost elemenata.
5

Gravitacijom i pritiskom se u roku od hiljaditog dela sekunde, posle sudara neutronskih
zvezda izbacuje ekstremno vrela materija. Kada se ta plazma ohladi na ispod 10 milijardi
stepena, dogadjaju se najrazličitije atomske reakcije. Medju njima, i radioaktivni raspadi, koji
omogućavaju nastajanje teških elemenata. Pri tome se oni više puta recikliraju u procesima,
koji dovode do razbijanja superteških nuklida, što igra odlučujuću ulogu u celom procesu.
Tako raspored krajnje učestalosti nastalih elemenata, veoma malo zavisi od početnih uslova.
Ovo dobro odgovara pretpostavkama koje naučnici imaju već duže vremena, da je
sposobnost reakcije atomskih jezgra prilikom ovih dogadjaja, od glavne važnosti za nastali
raspored elemenata. Samo tako može da se objasni, zašto u svim istraženim zvezdama, kao i
u Sunčevom sistemu, postoji skoro identična relativna učestalost teških elemenata koji su
nastali u r-procesima.
Simulacije su pokazale da se rasporedjenost učestalosti najtežih elemenata (sa masom od
A>140), poklapa sa onim sto je posmatrano u Sunčevom sistemu. Kada se kombinuju
rezultati računskih modela sa procenjenim brojem sudara neutronskih zvezda, koji se
dogadjaju u Mlečnom putu, potvrdjuje se, da su ovi dogadjaji zaista glavni izvori najtežih
elemenata u univerzumu. Da bi se ova istraživanja potvrdila, planirane su nove studije, kao i
kompjuterske simulacije, gde će fizikalni procesi da se još tačnije posmatraju, kao i realni
dogadjaji, kako bi se pojavljivanje teških elemenata dokazalo na licu mesta njihovog
nastanka. Putem radioaktivnog raspada super teških atomskih jezgra, izbačen materijal će
biti veoma snažno zagrejan i zračiće skoro isto tako svetlo kao eksplozija supernove, iako
samo u trajanju od nekoliko dana. Astronomi su već u potrazi za takvim dogadjajima.
Za profesionalne astronome, tekst na ovu temu iz 2011. godine iz "Astrophysical Journal
Letters", može da se nadje ovde:
https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75MNXNsM09oSUxhS0U
OBJAŠNJENJA ZA AMATERE:
Neutronske zvezde su ektremno kompaktne mrtve zvezde, koje nastaju na kraju života
masivnih zvezda, kada zvezdano jezgro kolabrira, dok se njihov omotač odbacuje u eksploziji
supernove. Neutronska zvezda koja nastaje tom prilikom je jedan ipo puta teža od našeg
Sunca, ali ima prečnik od samo 20-30 kilometara. U nekim slučajevima, u dvojnim sistemima
prilikom eksplozije dve super nove, nastaju dve neutronske zvezde, koje kruže jedna oko
druge i pri tome gube energiju, dok se ne približe toliko, da se medjusobno sudare i stope.
Takvi dogadjaji nisu česti u svemiru. Astronomi procenjuju, da se u našem Mlečnom putu,
ovakvo nešto dogodi svakih 100.000 godina.
Izotopi su atomi, čije jezgro ima jednak broj protona, ali razlicit broj neutrona.
MPI
6

KAKO JE ZEMLJA POSTALA PLAVA PLANETA?
Na Zemlji je voda uslov za postojanje života kakav mi poznajemo. Ali, odakle je voda došla na
Zemlju i od kada postoji na njoj? Naučnici diskutuju o dve mogućnosti. Jedna od njih je voda
postojala još za vreme nastanka Zemlje. Druga mogućnost je hipoteza da je Zemlja bila
potpuno suva, ali da su je udari kometa ili vodenih asteroida koji potiču iz spoljašnjih oblasti
Suncevog sistema, "nakvasili". Planetolozi trenutno ispituju ovu hipotezu uz pomoć veoma
preciznih merenja izotopa. Za to je odabran plemeniti metal rutenijum. Razlog tome je da
plemeniti metali imaju ekstremnu tendenciju da se povežu sa drugim metalima i tako je
moguće da su prililikom nastanka Zemlje dopreli do Zemljinog jezgra. Medjutim, i u Zemljinoj
kori postoje plemeniti metali.
To se objasnjava time da su posle obrazovanja jezgra, manja nebeska tela, kao što su
asteroidi ili komete, kolidirali sa Zemljom i tako je
na Zemlju dosao nov materijal. Ovakav materijal se
zove "late veneer" (kasniji tanki sloj). Sa tim
materijalom je moguće da je i voda donesena na
Zemlju, medjutim, istraživanja su pokazala, da u
asteroidima postoje razlike u sastavu izotopa
rutenijuma.
Sav rutenijum u Zemljinoj kori potice od "late veneer". Razlike u sastavu izotopa pokazuju da
se "late veneer" ne sastoji samo od asteroida, nego i od materijala koji mora da potiče iz
unutrašnjosti Sunčevog sistema. Što su razlike veće, to je asteroid bio udaljeniji od Sunca.
Naučnici smatraju da ovaj princip važi i za komete. Ali, pošto samo asteroidi i komete sadrže
dovoljno vode, ovi podaci isključuju, da voda na Zemlji potice od "late veneer"- udara. Tako
je Zemlja morala već mnogo ranije u svojoj fazi nastanka da primi vodena tela.
Ovaj rezultat odgovara novijim modelima nastanka planeta, koje ukazuju na to, da je
nastankom Jupitera, već u ranoj fazi vodeni materijal donesen od spoljašnjeg prema
unutrasnjem Sunčevom sistemu. Tako je naša planeta, za razliku od ostalih planeta u
Sunčevom sistemu, dobila mogućnost za nastanak života na njoj. Ovu teoriju podupire većina
naučnika pod naslovom: "Kasni rast planeta sličnih Zemlji.
ASTEROID DAY
7

NEPOZNATA SILA AKTIVNO GURA GALAKSIJE II MATERIJU ISPRED SEBE
Naša galaksija, Mlečni put, je sa mnogim drugim galaksijama deo 520 miliona svetlosnih
godina velike oblasti sa nazivom Laniakea. Ova tvorevina od brojnih galaksija se ne nalazi u
stanju mirovanja, ona se kreće kroz svemir brzinom od oko 630 kilometara u sekundi u
odredjenom pravcu. Astronomi sa univerziteta u Jerusalimu, su napravili zanimljivo otkriće.
Do sada se polazilo od toga, da je snažna privlačnost Šarpli atraktora razlog za kretanje super
jata. Medjutim, najnoviji podaci merenja pokazuju oblast siromašnu masom, iza super jata, u
kojoj galaksije istom snagom bivaju odgurane, kao sto su Šarplijevim karakterom istom
snagom privučene. Simulacija najnovijih podataka je astronomima pokazala nepoznatu
oblast sa čudnom osobinom, da gura masu od sebe. Kompjuterski program je pokazao
upadljivo vezivanje linija koje ne poseduju snagu privlačnosti, nego predstavljaju odbacivanje
materije.
Tako su astronomi utvrdili da se naš Mlečni put udaljava od velike, ranije nepoznate oblasti,
niske mase. Posebno je iznenadjujuće za naučnike, da “Dipol Repeller”, skoro isto tako
snažno utiče na kretanje galaksija, kao i privlačnost putem Šarpli atraktora. To je prvi put da
je identifikovan izvor odbacivanja u svemiru. Do sada je ostalo potpuno nejasno, šta utiče na
odbacivanje mase i zašto se to dogadja.
THE HEBREW UNIVERSITY OF JERUSALEM
8

DA LI JE MESEC NASTAO OD PUNO MALIH MESECA?
Prema vladajućem mišljenju, Zemljin Mesec je nastao posle snažnog sudara. Protoplaneta
velicine Marsa je udarila u Zemlju u njenom ranom stadijumu razvoja i enormne količine
materijala su izbačene u svemir. Tokom vremena se taj materijal spojio i formirao kuglu, koja
je onda kružila današnjom orbitom oko Zemlje. Ovaj scenario može veoma dobro da objasni
mnoge osobine današnjeg Meseca, ali ima jednu slabu tačku.
Iako Zemlja i Mesec izgledaju veoma različito, sa hemijske tačke gledišta su veoma slični.
Osim toga, gde je ostatak tela koje je nekada udarilo u Teju (naziv za Zemlju u nastanku).
Prema simulacijama, jedan veliki deo bi morao da se nadje u sastavu Meseca. Ali, u tom
slučaju bi Zemlja i Mesec morali da budu hemijski različitiji. Kao rešenje problema, naučnici
su razvili dodatne teorije, kao što su
odredjen ugao udarca i procesi koji su
se odvijali posle planetarnog udara. To
je imalo za posledicu, da je materijal
Teje nestao u unutrasnjosti Zemlje ili da
su se materijali dva tela potpuno
pomešali.
Alternativni scenario, kome nisu
potrebne dodatne teorije, su
prezentovali naučnici iz Izraela. Oni su
uzeli stariju teoriju, koja je zaboravljena
posle Teja-teorije. Prema toj starijoj teoriji, više malih tela su se sudarili sa ranijom Zemljom i
pri tome su sukcesivno izbacivali danasnji sastav Meseca u svemir. Posle svakog udarca,
obrazovao se od izbačene mase jedan disk oko Zemlje, čiji delovi su se spojili u male
„Mesečiće“ ili engleski „Moonlet“. Ti protomeseci su plovili udaljavajući se od Zemlje i spojili
su se u jedan veliki Mesec. Tokom miliona godina, tako je nastao današnji Zemljin satelit.
U svojoj simulaciji, naučnici su pokazali, da se tako Mesec uglavnom sastoji od materijala kao
Zemlja. Velika sličnost ova dva nebeska tela bi sa time bila objašnjena. Najmanje 20 udaraca
objekata srednje veličine bi bila potrebna, da bi se izbacilo dovoljno materijala u orbitu.
THE HEBREW UNIVERSITY OF JERUSALEM
9

BLAZARI NA REKORDNOJ UDALJENOSTI
Astronomi su sa NASINIM svemirskim teleskopom za gama zrake FERMI, otkrili do sada
najudaljeniji blazar, koji je moguće posmatrati sa gama zracima. Mi ovaj blazar vidimo kako
je izgledao u vreme kada je univerzum bio tek 1,4 milijardi godina star, što je oko 10%
njegove današnje starosti. Kod blazara se radi o galaktičkim centrima u kojima se kriju
aktivne, supermasivne crne rupe. Aktivne - znači, da ove crne rupe upravo gutaju velike
količine materijala. Pre nego što za uvek nestane, ovaj materijal se skuplja u takozvanoj
akrecionoj ploči, koja se zagreva na enormne temperature. Ona je odgovorna za zračenja,
koja na ovim objektima mogu da se posmatraju. Uspravno na ovoj akrecionoj ploči, po
pravilu nastaju takozvani "džetovi", snopovi zraka čestica. Materijal u ovim džetovima je
ubrzan na skoro brzinu svetlosti. Kod blazara je jedan od ovih džetova uvek usmeren prema
Zemlji.
Blazari koji su otkriveni sa FERMI teleskopom, su verovatno jos mladi, ali opet imaju jedne od
najmasivnijih crnih rupa za koje astronomi znaju. Činjenica da su
se blazari razvili u tako ranom periodu kosmičke istorije, je izazov
za aktuelne teorije o nastanku i rast supermasivnih crnih rupa.
Blazari čine oko polovinu gama izvora, koji su otkriveni sa
teleskopom FERMI. Dosadašnja najveća udaljenost blazara je bila
posmatranje izvora iz doba kada je univerzum bio 2.1 milijardi
godina star. Traženje ovih gama izvora je bilo moguće tek pošto je 2015. godine poboljšano
procesiranje svih do sada sakupljenih podataka od “Large Arae Telescope” (LAT).
Na taj način su naučnici otkrili do sada nepoznate blazare, koje mi vidimo iz vremena kada je
univerzum bio 1,4 do 1,9 miliona godina star. Pošto su pronadjeni ovi izvori, astronomi su
prikupili sve podatke i na drugim talasnim dužinama, kako bi mogli da odrede osobine
objekta, kao što su mase crnih rupa, jačina svetlosti akrecione ploče i jačina džetova. Dva
blazara imaju crne rupe sa masom od najmanje jedne milijarde masa Sunca. Svi objekti
poseduju ekstremno svetle akrecione ploče, koja salje neverovatno snažnu energiju. To znači
da mora da postoji stalna struja materije prema crnim rupama. Kako ovako masivne crne
rupe mogu tako brzo da se formiraju, je za astronome još uvek zagonetka. Zbog toga, oni
traže još primeraka ovakvih ogromnih aktivnih galaksija. Otkriveni izvori su samo prvi
primerci za populaciju galaksija, koju ranije nije bilo moguće posmatrati u oblasti gama
zraka.
JPL
10

www.apod.rs
30. januar 2017.
HABLOVA FOTOGRAFIJA MAGLINE MAČJE OKO
Objašnjenje slike: Neki vide ovde mačje oko. Fascinirajuća maglina Mačje oko se nalazi na
udaljenosti od 3.000 svetlosnh godina u interstelarnom prostoru. Maglina ima oznaku NGC
6543 i to je klasična planetarna maglina, koja ima kratku, ali upečatljivu fazu na kraju svog
života, kao i sve zvezde slične Suncu. Centralna zvezda ove magline je verovatno jednostavnu
spoljašnju mustru prašnjavog, koncentricnog omotača u slojevima odbacivala i potresima
obrazovala nove. Ali, nastanak lepih kompleksnih unutrašnjih struktura, još uvek nije
objašnjen. Ovo kosmičko oko koje se jasno vidi na digitalno obradjenoj slici svemirskog
teleskopa Habl je veće od pola svetlosne godine. Možda astronomi prepoznaju u ovom oku
sudbinu našeg Sunca, kada u svom razvoju dostigne stadijum planetarne magline... za oko 5
milijardi godina.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, ESA, Hubble, HLA;
Obrada & Copyright: Raul Villaverde
11

www.apod.rs
31 januar 2017.
GDE SE VIDI AERIČKO POMRAČENJE
Objašnjenje slike: Da li planirate da posmatrate Američko pomračenje 21. avgusta? Nekoliko
sati posle izlaska Sunca će se na uskoj traci duž USA videti retko totalno pomračenje Sunca.
Ko se ne nalazi na mestu gde se pruža traka, videće delimično pomračenje. Neki Amerikanci
žive tačno duž trake, ali će verovatno mnogi ljudi da posete ta mesta. Problem kod
pomračenja je, da su ponekad oblaci smetnja. Da biste poboljšali vase izglede da vidite
pomračenje, studirajte ovu kartu i potražite odgovarajući cilj sa istorijski slabom šansom
(plavo) da se navuku debeli oblaci za vreme totaliteta. Pošto mnogi Amerikanci poseduju
telefone sa kamerom, ovo pomračenje može da bude najviše fotografisan dogadjaj u istoriji.
Kredit za sliku i autorska prava: Jay Anderson;
Podaci: MODIS Satellite, NASA's GSFC
12

www.apod.rs
01. februar 2017.
ČETRI PLANETE ORBITIRAJU OKO ZVEZDE HR 8799
Objašnjenje filma: Da li postoji život izvan Sunčevog sistema? Da bi to saznala, NASA je
osnovala Nexus for Exoplanet System Science (NExSS), sa ciljem da se daleki zvezdani sistemi
istraže i pronadju mesta gde bi mogli da postoje stanovnici. Novi rezultat posmatranja NExSS
radne grupe je ovaj ubrzani video sa planetama koje su otkrivene pre kratkog vremena i koje
kruže oko zvezde HR 8799. Slike od kojih je napravljen ovaj video su nastale u toku sedam
godina na Kek-opservatoriji na Havajima. Četri egzo planete su prepoznatljive kao bele tačke,
koje delimično kruže oko svoje domaće zvezde. Centar je pokriven. Zvezda HR 8799 je nešto
veća i masivnija od našeg Sunca, a svaka planeta verovatno poseduje petostruku masu
Jupitera. Sistem HR 8799 se nalazi oko 130 svetlosnih godina udaljen u sazveždju leteceg
konja - Pegaza. Osim toga se istražuje, da li na poznatim ili potencijalnim planetama i
njihovim satelitima u zvezdanom sistemu HR 8799, možda postoji život. Video može da se
pogleda ovde: https://youtu.be/Zg9Y4g4e1mU
Kredit za film i CC BY License:
J. Wang (UC Berkeley) & C. Marois (Herzberg Astrophysics), NExSS (NASA), Keck Obs.
13

www.apod.rs
02. februar 2017.
NGC 1316: POSLE SUDARA GALAKSIJA
Objašnjenje slike: Ogromna eliptična galaksija NGC 1316 je primer za silu u kosmičkim
razmerama i nalazi se na udaljenosti od oko 75 miliona svetlosnih godina u južnom sazveždju
Hemijske peći (Fornax). Astronomi istražuju zadivljujući pogled i pretpostavljaju da se velika
galaksija sudara sa manjom susednom galaksijom NGC 1317 i da pri tome nastaju uvijene
mašne i školjkasti oblici zvezda. Svetlost bliskog susreta je stigla do Zemlje pre oko 100
miliona godina. Na oštroj, detaljnoj slici su centralne oblasti NGC 1316 i NGC 1317, očito
medjusobno udaljene više od 100.000 svetlosnih godina. Kompleksne prašnjave trake
dovode do zaključka, da je NGC 1316 i sama rezultat stapanja galaksija u dalekoj prošlosti.
NGC 1316 se nalazi na ivici Fornax jata i jedan je od najjačih i najvećih radio izvora. Njene
radio emisije se protežu daleko preko teleskopskog vidnog polja, preko nekoliko stepeni na
nebu.
Kredit za sliku i autorska prava:
Steve Mazlin, Warren Keller, and Steve Menaker (SSRO / UNC / PROMPT / CTIO)
14

www.apod.rs
03. februar 2017.
MLEČNI PUT SA JUŽNI SVETLOM NOĆNOG NEBA
Objašnjenje slike: Na ovoj slici od aprila prošle godine, posebno intenzivna svetlost je posle
zalaska Sunca preplavila nebo u Čileu. Nebeska panorama pokazuje zvezde, jata i magline na
južnom Mlečnom putu, kao i Veliki i Mali Magelanov oblak. Svetlucanje nastaje na sličnoj
visini, kao polarna svetlost, putem hemoluminiscence. To je produkcija svetla kroz hemijski
naboj. Osetljive digitalne kamere, često vide crvene i zelene emisije noćnog svetla, kao
zelenkaste. Svetlost potiče uglavnom od atmosferskih atoma kiseonika ekstremno slabe
gustine, na južnom noćnom nebu je mogla da se posmatra veoma često. Kao i Mlečni put, u
ovoj mračnoj noći je i jaka noćna svetlost bila vidljiva golim okom, ali bezbojna. Mars, Saturn
i svetla zvezda Antares u Škorpiji obrazuju noćni trougao, koji se nalazi na sceni dole levo. Put
na slici vodi do Cerro Parnala visokog 2.600 metara, gde se nalazi Very Large Telescope
Evropske Južne Opservatorije. Da biste se bolje snašli na fotografiji, pogledajte obeleženu
sliku ovde: https://apod.nasa.gov/apod/image/1702/beletskYairglow_pano_labelsC.jpg
Kredit za sliku i autorska prava:
Yuri Beletsky (Carnegie Las Campanas Observatory, TWAN)
15

www.apod.rs
04. februar 2017.
KONJUNKCIJA ČETVORO
Objašnjenje slike: 31. januara u sumrak, susreli su se srpast Mesec, svetla Venera i bledi
Mars. Nalazili su se posle zalaska Sunca iznad zapadnog horizonta planete Zemlje. Na ovom
kombinovanom pejsažu noćnog neba se vidi lep trougao kroz oblake i maglu. Te večeri je bila
vidljiva i Internacionalna Svemirska Stanica u niskoj orbiti iznad Le Lude u Francuskoj. Vidljiva
linija fotografa ka Svemirskoj Stanici se nalazila upadljivo blizu Marsa, kada je počeo sa prvim
snimcima. Zbog toga svetli trag Svemirske Stanice izmedju Marsa i crvenog neba, izgleda kao
da se diže prema gornjoj ivici slike.
Kredit za sliku i autorska prava:
Maxime Oudoux
16

www.apod.rs
05. februar 2017.
KRATER ODISEJ NA TETISU
Objašnjenje slike: Neki meseci ovu koliziju ne bi preživeli. Tetis je jedan od Saturnovih
najvecih meseca sa prečnikom od oko 1.000 kilometara. On je uspeo da preživi koliziju i
danas se na njemu vidi udarni krater Odisej, koji se ponekad naziva i "Veliki bazen". Nalazi se
na Tetisovoj prednjoj polulopti, a njegova duboka starost se prepoznaje po malim kraterima
koji se nalaze unutar zidova Odiseja. Gustina Tetisa je slična vodenom ledu. Ovu sliku je u
novembru nparavila robotska svemirska sonda Kasini u Saturnovoj orbiti, kada je proletela
pored ove ogromne ledene kugle. U medjuvremenu je Kasini započeo svoj poslednji put, koji
ga vodi u unutrašnjost Saturnovih prstenova, gde će na kraju da zaroni u Saturnovu gustu
atmosferu
Kredit za sliku i autorska prava:
Cassini Imaging Team, SSI, JPL, ESA, NASA
17

5. nedelja 2017.
POVRATAK KORONALNE RUPE
Objašnjenje slike: Značajna koronalna rupa rotira preko Sunca i prošle nedelje je ponovo
duvao solarni vetar u pravcu Zemlje (30. januara - 2. februara, 2017). Ova ista koronalna
rupa je bila okrenuta prema Zemlji pre oko mesec dana i rotirala je u sličnoj situaciji.
Koronarne rupe su oblasti otvorenog magnetnog polja iz kojih potoci solarnih čestica u
obliku vetra, lete u prostor. Na ovoj talasnoj dužini ekstremne ultravioletne svetlosti,
koronalna rupa izgleda kao tamna oblast u blizini centra, koja se pruža prema donjem delu
Sunca.
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
18

KEOPSOVE SOLARNE ĆELIJE
OPIS SLIKE: ESA satelitska misija - Keops - je prošla značajna ispitivanja prošle godine da bi
bila spremna za lansiranje do kraja 2018. godine. Keops će leteti sa niskoj orbiti oko Zemlje,
uzimajući energiju od Sunca, pa su zbog toga važan fokus testiranja pre starta, kvalifikacija
solarnih panela satelita i njihove ćelije.
Slika prikazuje deo od 12 solarnih ćelija koje je su testirane u vakuumu na tehničkom centru
ESA u Holandiji. Ćelije su zagrevane do visokih temperatura kako bi bile izložene onome sto
će satelit doživeti u svemiru. U stvari, temperature su smanjene u cilju ubrzanja starenja, sto
je efekat koji doživljava sonda u toku 3,5 godina. Te ćelije su provele 2.000 sati na 140ºC,
2.000 sati na 160°C i 2.090 sati na 175°C. Nakon testiranja, maksimalna snaga ćelija je
“degradirana” za manje od 2%, što je jasno ispod prihvaćenog kriterijuma od 3%.
Kao rezultat ovih testova, Keopsovi solarni paneli i njihovi elementi, su sada spremni za
misiju. Jednom u svemiru, Keops će meriti gustinu egzoplaneta sa veličinom ili masom
opsega od super-Zemlje do Neptuna. Podaci će postaviti nove smernice u poznavanju
strukture planeta u ovom masovnom opsegu, a samim tim i njihovog formiranja i evolucije.
.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
19

CRVENA PLIMA NA WALKER BAY
Ova fotografija satelita Sentinel 2A je napravljena 11. januara 2017. godine i pokazuje veliku
Crvenu plimu (u žutom kvadratu) u oblasti Vermont u Vestern Cape provinciji Južne Afrike.
„Crvena plima“ je kolokvijalni izraz koji se koristi da označi jedan od prirodnih fenomena kao
što je pojava štetnih algi, kada jugoistočni vetrovi donose hranljive materije sa morskog dna.
Ovo pod određenim uslovima uzrokuje porast populacije fitoplanktona na površini mora.
Određene vrste fitoplanktona, sadrže fotosintetičke pigmente, koji se razlikuju po boji od
zelene preko braon do crvene. Crvena plima nije samo štetna za more i priobalne vrste riba,
ptice i morske sisare, nego takođe predstavlja potencijalnu opasnost za ljudsko zdravlje.
Ljudi mogu ozbiljno da se razbole, ako jedu alge i školjke koje su kontaminirane sa toksinima
Crvene plime.
SANSA Earth Observation Sentinel 2A
Copyright: Copernicus Sentinel data 2017
20

MAGLINA KONJSKA GLAVA
Ovaj šareni kompozit magline Konjska glava i njene bliske okoline, bazira na tri pojedinačne
slike u vidljivom svetlu, koje su napravljene 1. februara 2000. godine sa FORS2-
instrumentom na 8,2 metara Kueyen-teleskopu na Parnalu. Slika je uzeta iz naučne arhive
VLT-a. Tri fotografije su napravljene u B-pojasu (centralna talasna dužina 429 nm, FWHM 88
nm i 600 sekundi ekspozicije; prikazano u plavom svetlu), u V-pojasu (centrirano na 554 nm,
širina 112 nm, 300 sekundi, zeleno) i u R-pojasu (kod 655 nm, odnosno 165 nm u 120
sekundi ekspozicije, crveno). Veličina piksela iznosi dve lučne sekunde, snimci pokrivaju na
nebu površinu od oko 6,5 x 6,7 lučnih minuta. Posmatranje se obavljalo kod 0,75 lučnih
sekundi.
Kredit i autorska prava: ESO
21

PAUL EVANS
ISS TRANZIT PREKO MESECA
Fotografisano 05. februara 2017. u severnoj Irskoj.
22

ALEKSANDAR RACIN
MAGLINA JAJE
Oznake CRL 2688 (takodje i AFGL 2688, RAFGL 2688 ili engleski Egg Nebula) se odnose na
bipolarnu, protoplanetarnu maglinu oko 3.000 svetlosnih godina udaljenu od nas. Objekat je
otkriven 1975. godine u okviru Palomar Observatory Sky Survey.
Najupadljivija struktura magline ja niz svetlih lukova i irizirajućih krugova, koji opkoljavaju
centralnu zvezdu. Ona sama je uvijena u gust sloj gasa i prašine, tako da direktno
posmatranje ove zvezde nije moguće, ali njena svetlost prodire kroz tanke oblasti i osvetljava
spoljašnje oblasti gasa, koje izazivaju lukove na slici. Maglina CRL 2688 pripada u nama
najbliže i najbolje prostudirane bippolarne, protoplanetarne magline.
LITERATURA: Hipparchos Katalog
© NASA
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
23

MOJCA NOVAK
V509 CASSIOPEIAE
V509 Cassiopeiae je zvezda u sazvežđu Kasiopeja. Ima prividan sjaj od 5.1 mag. Udaljena je
7.800 svetlosnih godina od Sunca. Ubraja se, kao i ro Cas, u super džinove. Ima spektralnu
klassu G0Iab. Promenljivog je sjaja, koji se mijenja u polupravilnom periodu od 4.75-5.5 mag.
Veoma je aktivna, ima česti proboj gama zračenja i gubi godišnje oko jedan milioniti deo
mase Sunca. Njena temperatura raste, 1953. godine je iznosila 4.300°C, dok je 1995. godine
porasla na 7.200°C. Kao i ro Casiopeie, ova zvezda će da eksplodira u supernovu.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
24

STEFAN TODOROVIĆ
HAUMEA II NJENA PATULJASTA PORODICA
136108 Haumea je patuljasta planeta, četvrta po veličini u Sunčevom sistemu. Otkrivena je
2004. godine, na opservatoriji Palomar, a 2005. godine na opservatoriji Siera Nevada, što je
osporavano. 2008. godine je Internacionalna Astronomska Unija donela odluku, da se
objekat nazove Haumea, po Havajanskoj boginji porodjaja.
Haumeina ekstremna elongacija je čini jedinstvenom među poznatim patuljastim planetama.
Iako joj oblik nije direktno posmatran, prorečuni svetlosnih krivulja nam omogućavaju da se
nasluti, kako se radi o elipsoidu, čija velika osa je dvostruko duža od manje ose. Uprkos tome
se veruje da Haumea poseduje gravitaciju, koja je dovoljno jaka za hidrostatičku ravnotežu,
čime se zadovoljava definicija patuljaste planete. Smatra se da je njen oblik posledica sudara
sa manjim objektom i da zato poseduje dva mala satelita, Hijaku i Namaku, što su po legendi
na Havajima, ćerke boginje Haumea. Analiza infracrvenog spektra je otkrila da se na površini
nalazi uglavnom vodeni led i da je on u kristalizovanom obliku. Nije poznato, zasto se led nije
pretvorio u amorfnu strukturu, kao što se očekivalo zbog konstantnog uticaja kosmičkog
zračenja. Kod satelita Namake su fotometrijska posmatranja pokazala, da je se i njena
površina sastoji od leda.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu.
25

DR. STJEPAN JANKOVIĆ
ZEMLJINA KORA JE DRUGAČIJEG SASTAVA NEGO ŠTO SE MISLILO
Neobično veliki dijamanti, kao što je Koh-i-Noor ili Kulinan su nastali na sasvim drugačiji
način, nego manji dijamanti. Do ovog rezultata je došla radna grupa Geološkog Instituta u
Americi putem jedne analize mikroskopskih metalnih delića u posebno velikom dragom
kamenju. Prema njihovim saznanjima, duboko u Zemljinoj kori postoje legure gvoždja i nikla,
u kojima se nalaze ugljanik i vodonik. Iz te tečnosti, kristalizuju enormno veliki dijamanti u
toku dužeg vremenskog perioda i tek kasnije se transportuju na gore. Manji kristali nastaju
na dubini od 100 do 200 kilometara na donjoj strani Zemljine kore. Pored posebnog porekla
dijamanata, ovo nalazište otkriva, da se duboka Zemljina kora hemijski potpuno drugačije
izgleda od gornjih slojeva. Samo tako je moguće da tamo postoji elementarni tečan metal,
bez da oksidira, a i ugljenik, od koga se sastoji dijamant bi pod uslovima oksidacije, postao
ugljendioksid. Tim naučnika je tako pronašao 53 dijamanata neobične veličine, koji su
uglavnom okamenjeni fragmenti legure gvoždja i nikla, zajedno sa tragovima metana ili
grafita. Ovi delići u dijamantima potiču od mesta gde su nastali i to su ostaci tečnog metala u
kome su rasli.
IZVORI: Yokohama & Davidson: “About Earth Core”
Foto: Shutterstock
O AUTORU: Geofizičar
Department of Earth Sciences - University of Oregon
Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture.
26

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
27

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija sudara neutronske zvezde
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
IAU International Astronomical Union
ESO European Southern Observatory
AWB Astronomers Without Borders
AWB South African Space Agency
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
28

29

30

31