AAO-07

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 07 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3
AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4
- ZVEZDA U ZVEZDI 4
- OPTIMIRANA POTRAGA ZA SETI SIGNALIMA 5
- ASTRONOMSKE ZABLUDE ONIH KOJI SU PREČESTO BEŽALI SA ČASOVA 7
- KOLIKO DUGO MOGU ALGE DA PREŽIVE U SVEMIRU? 10
- KAKO SE POSTAJE ASTRONAUT? 12
STALNE RUBRIKE 19
- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 19
- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 26
- ESA - SLIKA NEDELJE 27
- SANSA - SLIKA IZ ZEMLJINE ORBITE 28
- ESO - GALERIJA SLIKA 29
- AMATERSKE ASTRONOMSKE FOTOGRAFIJE 30
TEKSTOVI SARADNIKA 31
- KALABAŠ MAGLINA 31
- ZVEZDA WOH G64 32
- VRELO SRCE STAROG MESECA 33
- STARTOVI I SLETANJA 34
POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 35
IMPRESUM 36
BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 37
2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN
Dragi čitaoci,
AKTUELNA ASTRONOMIJA ONLINE je besplatan astronomski nedeljni bilten. U njemu mogu da se
nadju tekstovi o aktuelnim astronomskim dogadjajima u toku protekle nedelje i druge zanimljivosti
u vezi sa astronomijom. Bilten izlazi svake nedelje. U nedelju uveče, posle ponoći se nalazi spreman
za download u PDF-formatu, na ovim mestima: Web-strana, Facebook, Google+, Twitter. Adrese se
nalaze u impresumu.
Niko na ovom svetu nije savršen, pa tako ni urednica ili saradnici nisu savršeni i nepogrešivi. Jasno
mi je da postoje i drugačiji pogledi na bilten i da se on neće svakome dopasti, jer se ukusi razlikuju,
kako po pitanju grafike, tako i po pitanju izbora tema. Kao profesionalan astronom, želim da na
jasan i nekomplikovan način upoznam širu publiku sa informacijama na polju astronomije i
astronomskih nauka, koje inače ne postoje na našem jeziku ili nisu dostupne široj javnosti u toj
formi. Saradnici koji žele da pošalju svoj tekst, su uvek dobro došli. Pre toga vas molim da pročitate
uputstva za kontakt i saradnju na kraju biltena. Zadatak biltena nije trka sa vremenom, kako bi
neko prvi objavio vest, nego objavljivanje informacija na kvalitetan, profesionalan i razumljiv način
i za one koji se ne bave astronomijom.
Pošto je ovo astronomski bilten, komentari i pitanja su poželjni, ali prazne rasprave tipa „zašto stoji
ova reč, a ne ona“, ili bilo koje druge diskusije koje skreću sa teme: „astronomija i srodne nauke“,
neće biti uzimane u obzir. Molim vas za razumevanje po tom pitanju. Mogućnost za kontakt sa
redakcijom, možete da nadjete na poslednjoj strani.
Tekstovi koji su preneseni od neke organizacije su jasno označeni. Za objavljivanje prevedenih
tekstova, postoji izričito odobrenje. Tekstovi od urednice nisu posebno označeni, osim u vidu
informacije na kraju teksta, koji predstavlja izvor. Za fotografije, Copyright ima uglavnom NASA,
ESA ili Creative Commons, koji su pismeno dozvolili objavljivanje slika uz napomenu izvora, a ako
su slike od neke druge organizacije, onda je to jasno navedeno.
Ovaj put se zajvaljujem časopisu „Astrobiology“ na poslatim najnovijih rezultatima koji jos nisu
objavljeni u štampi, kao SETI institutu na informacionom tekstu i originalu teksta o istraživanju
tranzita Zemlje preko Sunca. Zahvaljujem se i Discovery Channel in Nemačke za zanimljiv tekst, kao
i University of Oxford, koji je poslao čestitke povodom redovnog izlaska biltena.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
3

ZVEZDA U ZVEZDI
Godine 1975 su astronomi Kip Torn i Ana Žitkov postavili hipotezu o postojanju “zvezde u
zvezdi”. Od tada se takav objekat naziva Torn-Žitkov-objekat (TZO). Postojanje ovakvih
zvezda do sada nije moglo biti dokazano, ali kako izgleda, naučnici sa Univerziteta u
Koloradu, su zaista otkrili ovaj fenomen. Isprva su naučnici polazili od toga, da se TZO javljaju
isključivo u dvojnim zvezdanim sistemima. Drugačije nije moguće da se dve zvezde toliko
približe jedna drugoj. Osim toga, smatralo se da moraju da postoje posebni uslovi, da bi
došlo do ovog fenomena. Jedna od
zvezda mora da bude neutronska
zvezda (sa oko 20 kilometara prečnika),
dok je druga morala da bude crveni
džin. Kako je neutronska zvezda
dospela u crvenog dzina, može da se
objasni uz pomoć raznih teorija. Jedna
od njih predvidja, da neutronska zvezda
putem eksplozije supernove dopre u
crvenog džina. Pošto se sa spoljašnje
strane ne prepoznaje da li se u crvenom džinu nalazi neutronska zvezda, naučnici su morali
da tačnije istraže hemijski sastav.
TZO imaju specijalnu osobinu koja se, pre svega ogleda, u velikoj koncentraciji litijuma i
ostalih teških metala. Tako su istraženi 62 potencijalna Torn-Žutkov-objekata u Mlečnom
putu i Magelanovim oblacima, uz pomoć spektralnih analiza, sa zadivljujućim rezultatima.
Zaista je medju istraženim zvezdama postojao crveni džin, koji je sadržavao posebno visoku
koncentraciju litijuma, rubidijuma i molibdena, što je jasno ukazivalo na TZO. Ovaj objekat je
dobio oznaku HV 2112 i još uvek se istražuje da se potvrdi da je to prva zvezda koja ima
zvezdu u sebi.
U astronomskim veličinama, Torn-Žutkov-objekti imaju prilično kratak život. Jedan TZO može
da živi svega 100.000 do milion godina. U Mlečnom putu postoje izmedju 20 i 200 ovakvih
objekata. Razlog njihovom kratkom životu je, da kada neutronska zvezda prodre u crvenog
džina, ona se sve vise približava njegovom jezgru. Kada stigne do njega, ona se stopi sa
jezgrom crvenog džina i oni zajedno kolabriraju u crnu rupu, što je spektakularan kraj svake
zvezde u zvezdi.
4
SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE

OPTIMIRANA POTRAGA ZA SETI SIGNALIMA
Astronomi su do sada otkrili nekoliko hiljada planeta koje kruže oko drugih zvezda. O tome,
da li na tim planetama postoji inteligentan život, do sada ne postoje ni osnovane sumnje, ni
dokazi. Dva astronoma su zato predložila da se potražnja za signalima vanzemaljskih bića
(SETI), ograniči na odredjen predeo na nebu. Moguće je da do sada, prioriteti nisu optimalno
postavljeni. Zbog toga astronomi predlažu koncentraciju na područje, odakle može da se
vidi, kako Zemlja prolazi preko Sunca.
Smatra se da bi eventualni posmatrači mogli da vide Zemlju, sa istim metodima, sa kojima mi
tražimo druge planete. Zbog toga je mogućnost da nam inteligentna bića posalju signale, u
tim podrucjima veća. Osim toga, sa tom strategijom bi se veličina prostora za potragu
smanjila na dve hiljaditinke, što bi doprinelo enormnom smanjivanju količine podataka.
5

Kada jedna planeta prodje ispred svoje zvezde, dolazi do kratkotrajnog, minimalnog
zatamnjenja zvezde. To je tranzit, koji je u zavisnosti od veličine planete, moguće izmeriti sa
osetljivim instrumentima. I zaista, veliki deo do sada otkrivenih planeta je pronadjen upravo
uz pomoću tog metoda. Jedan sličan metod će uskoro omogućiti astronomima da istraže
atmosfere tih planeta u potrazi za tragovima života.
Tako su astronomi postavili sledeće pitanje: Pretpostavimo da vanzemaljski posmatrači
koriste tranzit Zemlje preko Sunca da bi istrazili Zemlju iz daljine - iz kog dela svemira oni
mogu da vide Suncev sistem? Nova studija uzima u obzir potreban tranzit Zemlje za
istraživanje naše atmosfere, jer je samo za vreme dovoljno dugačkog tranzita, moguća
karakterizacija tragova života u našoj atmosferi. Osim toga se prvi put procenjuje, uz pomoć
jednog modela našeg Mlečnog puta, koliko zvezda se zaista nalazi u tom odredjenom
prostoru na nebu. U prvim koracima studije, identifikovan je deo odakle se tranziti Zemlje
pojavljuju preko manje od polovine prečnika Sunca od centra Sunca. Planetarni sistemi
odakle se nudi ovaj pogled se nalaze u uskom pojasu na nebu, koji odgovara prividnoj putanji
Sunca na nebeskoj sferi. Veličina ove trake iznosi oko hiljaditinku celog vidljivog neba.
Naučnici očekuju da na taj način postoji mogućnost da se za vreme dužine jednog ljudskog
života, otkrije, da li postoje vanzemaljski astronomi koji mogu da nas vide i možda pokušaju
da nas kontaktiraju.
Medjutim, nije svaka zvezda povoljna kao domovina stranih civilizacija. Sto je zvezda
masivnija, to je kraći njen zivot. Dugoživotna zvezda se smatra uslovom za razvoj civilizacije.
Zbog toga su naučnici napravili listu sa zvezdama koje se nalaze u pravoj oblasti neba i na
osnovu dužine zivota su povoljne za razvoj inteligentnih bića.
Postoje 82 zvezde, koje ispunjavaju ove kriterijume. One su osnova SETI istraživanja sa
najvišim prioritetom. Doduše, astronomi još uvek ne poznaju sve zvezde u Mlečnom putu, jer
što je neka zvezda udaljenija, to je njen sjaj slabiji, a upravo male zvezde su dugoživotne i
svetlosno slabe. Da bi mogli da procene, koliko zvezda, osim ovih 82 se zaista nalaze u
povoljnom položaju prema Zemlji, naučnici su projicirali ovu nebesku traku na jedan model
gustine zvezda naše galaksije. Rezultat je, da oko 100.000 zvezda u blizini Sunca mogu da
sadrže planete na kojima postoji život, čiji stanovnici su nas možda već otkrili i pokušavaju da
komuniciraju sa nama.
SETI INSTITUTE
Za profesionalne astronome, originalan rad, može da se pročita ovde, download link:
https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75MRmVib19mdDNVZVU
6

ASTRONOMSKE ZABLUDE ONIH KOJI SU PREVIŠE ČESTO
BEŽALI SA ČASOVA U ŠKOLI
ZEMLJA JE OKRUGLA?
Tačno i pogrešno u isto vreme, jer se Zemljina kora konstantno menja kretanjem
kontinentalnih ploča, što u toku jedne godine iznosi oko 5 cm. To nije mnogo kada se
pojedinačno posmatra, ali i te male promene imaju velike posledice na oblik Zemlje koja se
time udaljava od oblika perfektne kugle.
SUNCE OBASJAVA SAMO JEDNU STRANU MESECA?
"Tamna strana Meseca" je mit koji zbunjuje mnoge. Jasno nam je da mi uvek vidimo samo
jednu stranu Meseca kada je ona obasjana Suncem. Ali, šta je sa drugom stranom? Da li na
nju ikada sija Sunce? Pri tome ne treba zaboraviti da je naša pozicija sa koje posmatramo
Mesec uvek "ista", jer je Mesecu potrebno isto vreme da se okrene oko sebe i oko Zemlje.
Posledica toga je da mi, kao fiksni posmatrači vidimo uvek samo tu jednu istu stranu Meseca.
Ali, pošto se Mesec okreće u svemiru, naravno da je i njegova druga, za nas nevidljiva strana,
takodje u odredjeno vreme izložena Suncu.
7

MERKUR JE NAJBLIŽA PLANETA SUNCU, PA SU NA NJEMU NAJVIŠE TEMPERATURE?
Merkur jeste najbliža planeta Suncu, ali na njemu vlada niža temperatura, nego na 50
miliona kilometara udaljenijoj Veneri. Dok se na Merkuru beleže temperature izmedju
+350°C i −170°C, na Veneri one iznose +400°C do +500°C. Razlog tome je činjenica da Merkur
gotovo nema atmosferu (on poseduje samo tanku egzosferu), pa tako i ne može da zadrži
toplotu, dok Venera ima debeli sloj oblaka koji zadržavaju toplotu na planeti i stalnim
zagrevanjem putem Sunca se temperature jos podižu.
SUNCE JE VELIKA VATRENA LOPTA?
Ono sto mi definišemo kao vatru, na Suncu ne postoji. Sunce zrači energiju u obliku toplote i
svetlosti, kao posledicu termonuklearnih procesa, gde se jedan element pretvara u drugi.
Procesi se odvijaju u jezgru Sunca, ali oni izbijaju na njegovu površinu i daju mu izgled
"vatrene kugle".
8

SUNCE JE ŽUTE BOJE?
Nije, Sunce je bele boje, ali naše oko ga vidi
kao žuto, jer ga gledamo kroz atmosferu koja
prelama svetlost na crvenoj i plavoj talasnoj
dužini. Sunce zrači sve elektromagnetne talase
koje ljudsko oko može da vidi, dakle sve boje
odjednom. Kada se one pomešaju, vidi se bela
boja. Ko ne veruje, neka se priseti školskog
eksperimenta iz fizike (ako tada nije pobegao
sa časa), kada smo napravili jedan krug od
kartona. Podelili smo ga na sedam jednakih delova i svaki deo smo obojili sa jednom od
sedam boja ovim redosledom: crveno, narandžasto, žuto, zeleno, svetlo plavo, tamno plavo,
ljubičasto. Onda smo centar kartona nataknuli na špic od olovke i zavrteli smo ga sto brže
možemo. Kada smo pogledali na boje na kartonu, odjednom je on postao beo dok se vrteo!
ČOVEK BI BEZ ASTRONAUTSKOG ODELA EKSPLODIRAO U SVEMIRU?
Uprkos raznim idejama autora naučnofantasticnih filmova,
NASA je dala stručan odgovor na ovo pitanje: Smrt ne bi
bila trenutna. Krvni sudovi su dovoljno elastični i ne bi bili
oštećeni, naši organi bi ostali na mestu gde jesu, i krv ne bi
počela da kuva. Ono što bi se desilo posle 15 sekundi u
vakuumu je, da bi se čovek onesvestio i najkasnije posle
dva do četri minuta bi umro.
LETI KADA JE TOPLO, ZEMLJA JE BLIŽA SUNCU?
Leti je Zemlja najudaljenija od Sunca
(početkom jula - 152,1 miliona
kilometara), dok je zimi najbliža
Suncu (početkom januara - 147,1
milion kilometara). Na severnoj
Zemljinoj polulopti je zimi hladnije,
zato što je Zemljina osa nagnuta za
23,5°, što znači da u odnosu na Sunce
ne stoji sasvim uspravno. Tako je
Zemlja nagnuta od Sunca u doba kada mu je najbliža i zbog toga su temperature na severnoj
Zemljinoj polulopti niže. Upravo tih 23,5° nagnuća Zemljine ose, je izmedju ostalog, faktor
koji omogućava održavanje života na Zemlji, jer se njeni različiti delovi naizmenično
zagrevaju i hlade. Kada bi Zemljina osa stajala uspravno, na jednoj polovini Zemlje bi bila
neizdrživa toplota, dok bi na drugoj polovini bila neizdrživa hladnoća.
DISCOVERY CHANNEL GERMANY
9

KOLIKO DUGO MOGU ALGE DA PREŽIVE U SVEMIRU?
Zadivljujući rezultat eksperimenta koji je sproveden da bi se ispitala izdržljivost algi u svemiru
je, da su preživele. Uprkos ekstremnih temperaturnih razlika, vakuumu i snažnom
ultravioletnom i kosmičkom zračenju, dve alge su preživele 16 meseci na spoljnjoj strani
Internacionalne Svemirske Stanice - ISS. Ovaj test počiva na projektu BIOMEX (Biology and
Mars-Experiment), Nemačkog Svemirskog Centra (DLR), koji je sproveden u saradnji sa
internacionalnim partnerima, medju njima su ESA i ROSKOSMOS.
Naučnici su sami sakupili alge i cijanobakterije i preparirali su ih za put u svemir. Kod uzoraka
se radi o zelenoj algi Sphaerocystis sp. (CCCryo 101-99) iz Norveške i o plavoj algi Nostoc sp.
(CCCryo 231-06), koja pripada cijanobakterijalnim kriogenim organizmima, koje razvijaju
otpornost i prilagodljivost na mestima gde ljudi ne mogu da opstanu. Vec 18 godina se jedan
tim bavi istraživanjem kriofilnih algi, cijanobakterijama, mahovinom i gljivama koje odolevaju
uslovima u polarnim oblastima. Još u laboratoriji su naučnici uspeli da saznaju da su alge
veoma otporne na uslove gde vlada ekstremno suva klima, ekstremne temperature i UVsvetlost.
Ali, kako će da reaguju u ekstremnim uslovima koji vladaju u Zemljinoj orbiti, je
moguće samo uslovno simulirati.
Za let u svemir su alge delimično isušene i 23. jula 2014. godine su sa svemirskim
transporterom "Progres" na brodu Sojuz rakete poslate u svemir. Tu su na spoljašnjoj stran
ISS-stanice pričvršćene uz pomoć posebnih modula, gde su provele 16 meseci. Za to vreme je
stanje algi podvrgnuto stalnom senzorskom merenju i sve je protokolirano.
10

Naučnici nisu samo hteli da znaju, da li će alge da prežive u orbiti, nego i kako će preparati da
reaguju na UV-A, UV-B i UV-C zračenje, dok su za to vreme izloženi temperaturnim
promenama izmedju -20~C i +50~C. Ono što ih je iznenadilo je, da ekstremno štetno UV-C
zračenje, nije ostetilo alge, a osim toga su dobro podnele i suve uslove u svemiru.
Sledeći korak je bio ispitivanje sposobnosti prilagodjavanja plavih i zelenih algi. Posto UVzračenje
šteti ljudskoj DNA, istražila se i DNA algi, kao i karotinidi koji su sastojak algi, što
znači, njihova bio signatura. Saznanja su značajna i zbog planiranog puta na Mars. Alge
produciraju kiseonik i proteine i mogu da se iskoriste kao izvor hrane. Posebno otporne vrste
bi mogle u specijalnim baštama ili polutransparentnim šatorima da se kultiviraju kao izvor
prehrane.
Takodje je za naučnike interesantna mogućnost da se dobije odgovor, da li je život na Zemlji
pre nekoliko miliona godina nastao od organizama iz svemira, koji su sa meteoritima pali na
našu planetu. Ova teorija panspermije bi posle ISS eksperimenta mogla da dobije nekoliko
odgovora na svoja pitanja. Od rezultata će da profitira i industrija, jer će kozmetički ogranak
uskoro biti u stanju da producira zaštitne kremove protiv UV zračenja, koji će da imaju
komponente algi u sebi. Za prehrambenu industriju su alge sa svojim snažnim reparatornim
mehanizmima i visokim sadržajem Omega-3-kiselina, kao sto je EPA, veoma atraktivne. Iako
je trenutno proces proizvodnje još prilično komplikovan, u bliskoj budućnosti se očekuje
njegovo pojednostavljivanje.
Naučnici su do sada u polarnim oblastima prikupili i ispitali oko 500 algi i sličnih organizama,
što je samo mali delić ogromnog broja vrsta koje su poznate. Tako se uskoro ocekuju dalja
iznenadjenja na ovom polju, koje je otvoreno za razne vrste eksperimenata.
11
ASTROBIOLOGY / DLR / NASA

KAKO SE POSTAJE ASTRONAUT?
Cilj svakog astronauta je da u službi nauke istražuje svemir. Medjutim radna svakodnevnica se odvija
uglavnom na tlu. Astronauti Evropske Svemirske Agencije (ESA) moraju često godinama da čekaju na
svoj prvi let u svemir i za to vreme najveći deo svog vremena provode u Centru za astronaute u
Kelnu, Nemačka.
Takodje je potrebno imati i sreću da bi neki astronaut zaista bio odabran za let u svemir, a još važnije
od sreće je kvalifikacija, kako po pitanju znanja, tako i telesna i mentalna kvalifikacija. Za zadnji
program leta u svemir ESA je imala 23.000 kandidata, od kojih su u uži izbor ušli 5.000 sa perfektnim
sposobnostima. Na kraju su samo šestoro njih bili odabrani. Pa i kada su kandidati odabrani da
apsolviraju astronautski trening, to još uvek ne znači da će zaista i otići u svemir. Evropski astronauti
moraju da pokažu veliko strpljenje.
Obicno se astronautima nazivaju ljudi koji su putovali u svemir. Ali, različite svemirske
organizacije u pojedinim državama imaju drugačije nazive za svemirske putnike. Bivše zemlje
istocnog bloka, astronaute nazivaju kosmonautima, Kinezi ih nazivaju tajkonautima. Ranije
je u Francuskoj postojao naziv spacionauti, ali se tokom vremena to promenilo, pa i Francuzi
koriste reč - astronauti.
Ko želi da postane astronaut, to može da bude samo kao oficijelni pripadnik jedne države,
koja aktivno radi na programima za letove u svemir. To znači, da gradjanin jedne evropske
države ne može da postane NASA-astronaut, ako istovremeno nije i Američki gradjanin. Iako
NASA ima veoma mnogo strana sa uputstvima kako postati astronaut, te strane su
irelevantne za Evropljane.
Nil Armstrong i Juri Gagarin
12

ESA - ASTRONAUTI
ESA (Evropska Svemirska Agencija) ima svoj korpus astronauta, koji se sastoji od Evropskih
astronauta. Do 1998. godine, svaka veća Evropska država je imala nacionalne astronaute.
Dekretom Evropskog ministarstva su ukinuti nacionalni astronauti i stvoren je ESAastronautski
korpus. Naravno od onih astronauta koji su hteli da prihvate ovu odluku. Za
izbor astronauta, to znači sledeće: Do 1998. godine, svaka Evropska drzava je sama
sprovodila testove za izbor nacionalnih astronauta. Oni, koji su bili najbolji na testovima,
mogli su da se prijave u ESA, koja je onda sprovela svoje testove. Sada je tako, da ESA odmah
sama sprovodi testove u Evropskim drzavama, kako bi se održao jednak standard za sve
kandidate. Naravno da i sama država mora da je saglasna sa tim postupkom.
Kada će da se obavi sledeći izbor astronauta zavisi od dva faktora: Broj sadašnjih astronauta i
njihova starost. Trenutno ESA ima previše astronauta, ali mnogi od njih su danas relativno
stari, jer su odabrani krajem osamdesetih godina prošlog veka. Optimalna starost za
astronauta se nalazi izmedju 35. i 37. godine.
Studije vazduhoplovstva i raketne tehnike su veoma dobar preduslov za nekoga ko hoće da
postane astronaut, ali nisu neophodne. Sa druge strane, neko ko je studirao germanistiku, u
tom slučaju ne bi imao nikakve šanse. Ono što je potrebno svemirskim agencijama su mladi
ljudi, koji se bave prirodnim naukama, medicinom ili tehnikom. Kod svih dosadašnjih misija
na ISS stanicu ili za MIR misije, su sprovodjeni naučni eksperimenti i tu je potrebno ne samo
teoretsko znanje, nego i razumevanje toga što se radi. Tako je idealno za astronauta da ima
diplomu hemičara, biologa, medicinara, fizičara ili inžinjera, ali takodje i kandidati iz srodnih
oblasti imaju dobre šanse. Jedna žena astronaut iz Nemačke je bila meteorolog i opet je bila
odabrana za astronautski trening.
13

Veoma je važno da je svaka osoba u svom fahu ne samo dobra, nego izuzetno dobra. Piloti
aviona se skoro više i ne traže kao kandidati, samo komandanti, piloti letilica i Sojuzkomandanti
moraju da ispune ovaj uslov. Ali, pošto je trenutno sve u Američkoj i Ruskoj ruci,
potreba za Evropskim astronautima-pilotima više i ne postoji. Pogotovo od kada je ESA
odustala od plana da se napravi Evropski Šatl HERMES.
Koji dalji uslovi su potrebni, da bi neko postao astronaut? Svi kandidati dobiju ogroman broj
formulara koje moraju da ispune. Tu piše i šta budući astronauti moraju da poseduju.
Izmedju ostaloga, to je sledeće: izvrsno poznavanje engleskog jezika, tečan govor,
besprekorno pisanje, takodje je potrebno poznavati jos jedan strani jezik, imati odličnu
psihičku i fizičku konstituciju i besprekorno zdravlje, Zatim se ispituje zdravlje predaka
nekoliko kolena unatrag. Astronauti ne smeju da budu manji od 153 santimetra, ni viši od
190 santimetra. Za ESA korpus, ne smeju da budu stariji od 37 godina. Treba da poseduju
Evropsko drzavljanstvo i da je njihova drzava članica ESA (Srbija to nije). Da astronauti ne
smeju da nose naočare ili blombe u zubina, nije tačno. Do dve dioptrije su dozvoljene, a
skoro svaki astronaut poseduje blombe ili mostove. Dobra fizička kondicija ne znači da neko
treba da je atleta. Naprotiv, previse mišića smetaju astronautima, a u bestežinskom stanju i
nisu potrebni. Osim toga, to bi samo dovelo do prekomerne potrošnje kiseonika, a povećano
srce, kakvo imaju sportisti uzrokuje prilikom preslabog opterećenja srčanu aritmiju. Ono sto
je važno je dobar metabolizam, koji se testira u centrifugi. Pri tome je potrebno izdrzati 8G u
lezecem stanju (to je osam puta jači pritisak na telo, nego sto ga imamo u normalnom
stanju).
Prilikom testova telesna sposobnost i tako ne igra važnu ulogu. Ono što je kritično, su veoma strogi
psihološki testovi, gde se radi o matematičko-logičnom načinu razmišljanja, o sposobnosti da se
pamti, o prostornoj orijentaciji, psihomotorickoj koordinaciji, a posebno je važna izdržljivost
viseštrukog opterećenja raznih vrsta. Ko je uspeo da položi ove testove, ide na medicinske testove,
koje prosečno 50% kandidata ne polože. A oni koji ga polože, ne postaju automatski astronati.
Sledeća prepreka, na koju niko ne može da utiče, je nacionalna zastupljenost. Tu se svadjaju članovi
parlamenata raznih država sa zastupnicima ESA, koliko astronauta njihove države trebaju da lete u
svemir. Ovo je nečasni postupak, koji nema veze sa sposobnošću pojedinaca, ali iako je astronaut
jedan od najboljih, često se desi da ga ni krivog ni dužnog, ova prepreka košta karijere.
Za one koji su sada deziluzionisani, postoji mogućnost da se aktivno uključe u pripremanje svemirskih
letova kao inžinjeri, posle završenog Tehničkog univerziteta ili studija inžinjerskog vazduhoplovstva.
Godisnje plate ESA astronauta za vreme obuke počinju kod 55.000 evra godišnje. Posle završene
obuke, godišnja plata iznosi 90.000 evra. Posle apsolviranog prvog leta u svemir, godišnja plata se
povišava na 110.000 evra.
Ovde se nalazi ESA/NASA brošura sa odgovorima na razna pitanja o tome kako se postaje astronaut;
Download link: https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75MOXRuaXVjbVhmajg
14

NASA - ASTRONAUTI
Posle kriterijuma za ESA astronauta, pogledajmo kakve uslove postavlja NASA. Od kada je
prvi tim astronauta sa nazivom "Original seven" 1959. godine prošao sve testove, do danas
su samo 300 osoba uspele da zadovolje stroge kriterijume NASE. Lista uslova je veoma
dugačka i dobro osmišljena. Medju uslovima se nalaze i oni koji važe i sa ESA astronaute, kao
sto su visina od 1,58 do 1,90 metara, pritisak koji nije veći od 140/90, univerzitetske diplome
iz inžinjerskih nauka, biologije, fizike, informatike ili matematike. Iskustvo kao pilot nije
dovoljna kvalifikacija, potrebne su tri godine relevantnog iskustva ili 1.000 sati leta kao pilot
u džetu. Plata budućih astronauta je izmedju 64.000 dolara i 141.000 dolara godišnje.
Ko ima Američko državljanstvo, može da se kod NASE informiše o "Astronaut Candidate" -
programu i da pošalje molbu da postane "Astronaut Candidate". Da bi molba uopšte bila
uzeta u obzir, potrebno je da kandidat ima univerzitetsku diplomu iz oblasti matematike,
mašinstva, bionauke ili prirodne nauke. Pri tome treba imati u vidu da neke diplome važe
kao kvalifikacija za rad u NASI, ali ne i kao kvalifikacija za "Astronaut Candidate". Pre nego što
se neko prijavi za program kandidata, treba da ima odredjena iskustva, na primer najmanje
tri godine odgovarajućeg, profesionalnog iskustva posle sticanja univerzitetske diplome.
Molbe mogu da se šalju preko USAJOBS.
Download link za "Astronaut Candidate":
https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75MV2JZWlNqblhKMTQ
15

ROSKOSMOS - KOSMONAUTI
Šta rade kosmonauti, koji lete u svemir iz Kazahstana sa Sojuz raketom? Pre nego što Sojuz raketa
startuje, autobus sa astronautima se zaustavi na putu do startne rampe. Kosmonauti izadju napolje i
uriniraju na zadnju desnu gumu autobusa. Žene kosmonauti prospu urin iz plastične čaše na gumu.
Ovaj ritual se ponavlja još od doba Gagarina, kada je 1961. godine od napetosti pre starta rakete
morao da urinira i to je uradio na desnu zadnju autobusku gumu. Od tada taj ritual važi kao
osiguranje za srećan i siguran povratak. Dve nedelje pre starta, kosmonauti moraju da budu u
karantinu. Tamo su hermetički odvojeni od ostatka sveta, da se ne bi nepotrebno inficirali. Za to
vreme, svaki kosmonaut zasadi po jedno drvo. U karantinu se nalazi i rezervna posada. Svaki
kosmonaut ima rezervu, ako bi se desilo da se razboli, ta rezerva može odmah da uskoči na njegovo
mesto. Rezerva je i trenirala zajedno sa kosmonautima i može da uradi sve za šta je "prva posada"
obučena. Isto je i u ostalim drzavama ili u NASI. Svaki kosmonaut koji leti sa Sojuz raketom, mora da
perfektno govori i engleski i ruski jezik. Mnogi nemački i americki astronauti su se žalili da im je to bila
najveća prepreka prilikom obuke. Kada se završe casovi ruskog jezika, kosmonautima se daje nekoliko
nedelja odmora, kada trebaju da putuju kroz Rusiju i da usavršavaju svoje znanje jezika.
Svi kosmonauti moraju
pored svojih kvalifikacija da
budu i zanatlije. Najvažniji je
vodoinstalaterski zanat, jer
ako se zapuši toalet na ISSstanici,
moraju odmah da ga
poprave, takodje moraju
stalno da kontrolišu aparat
za prečišćavanje vode i da
ga poprave u slučaju da je to
potrebno. Od urina i
vazduha za disanje se pravi
pitka voda koja je
neophodna za preživljavanje
kosmonauta. Do sada su u
svemiru bili preko 500 ljudi. Svaki dan su na ISS stanici astronauti i kosmonauti obavezni da treniraju,
jer moraju da spreče atrofiju mišića koja nastupa u svemiru. Pa opet, kada se vrate na Zemlju,
kosmonauti obicno moraju da provedu po šest meseci na rehabilitaciji.
Na put u svemir, svaki kosmonaut koji poleće sa Baikonura, ima pravo da ponese jedan ipo kilogram
privatnog prtljaga. To je otprilike veličina kartonske kutije za cipele. Jedna Sojuz raketa je teska 300
tona i ima 26 miliona PS. Let sa Bajkonura do ISS stanice traje šest sati.
Brošura Ruske svemirske agencije Roskosmos na engleskom jeziku.
Download link: https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75Md3lxU0hPdEg1Y1E
16

CNSA - TAJKONAUTI
O Kineskom svemirskom programu se jako malo zna, jer Kina nije tako otvorena u javnosti po
tom pitanju, kao što su ESA, NASA i ROSKOSMOS. Ali, vremenom i Kina organizuje
konferencije na kojima izveštava o svojim planovima i napretcima. Tako je za vreme jedne
konferencije gde su bili prisutni Američki astronauti koji su vec leteli u svemir, imali priliku da
posete centar za obuku taikonauta. Oni su bili iznenadjeni koliko različitih nacija već
saradjuje na Kineskom programu letenja u svemir i kako se ta saradnja odvija kao nešto
najprirodnije, gde u prvom planu stoji zajednički cilj - let u svemir. Rasti Švejkart (NASA
astronaut) je izjavio da Kineski centar za obuku veoma liči na ranije Apolo centre za obuku
astronauta. Tajkonauti takodje posećuju skole, gradjanske centre i preduzeća, kako bi
učenike, naučnike i gradjanie izveštavali o svojim iskustvima u svemiru. Kina ne zazire od
internacionalne saranje i oficijelno je pozvala sve nacije i svemirske agencije na saradnju.
Mnogi su se sa interesovanjem odazvali, medju njima i Japanski inžinjer, koji je svemirski
veteran i saradjivao je na izgradnji jednog dela ISS-stanice. On se već raduje letu sa Kineskom
raketom, jedino se žali što mora da nauči Kineski jezik.
Prvi Kineski tajkonaut je bio Jang Livei, tridesetosmogodišnji pilot, pukovnik Kineskog ratnog
vazduhoplovstva. Jang Livei i njegovih 13 kolega, koji su apsolvirali obuku za tajkonauta su
imali sličan profil. Svi su bili preko 30 godina, iskusni piloti i imali su visinu izmedju 165 i 170
santimetara. Kineski program za trening tajkonauta se sastoji iz četri faze: Osnovni trening,
obrazovanje na polju svemirske tehnologije, trening simuliranih svemirskih letova i direktna
intenzivna priprema za svemirski let. U osnovni trening spada pre svega fizička i psihička
sposobnost, kao i trening izdržljivosti u prirodi. Pored teoretskog obrazovanja na polju
svemirske tehnologije, Kineski tajkonauti moraju da apsolviraju i intenzivan simulacioni
trening u svemirskom brodu i u svemiru.
17

Najveći broj vežbi se odvija u simulatorima leta, koje je Kina sama projektovala i izgradila.
Kod tih simulatora se radi o tačnim kopijama realnih svemirskih brodova, tako da tajkonauti
sve faze leta i priprema za start do sletanja, mogu stalno da vežbaju.
Ovaj trening je veoma težak i u toku više od pet godina, svih 14
Kineskih tajkonauta su pokazali da raspolažu sa potrebnim fizičkim i
psihološkim kvalifikacijama za let u svemir. Svih 14 su uspešno
polozili sve ispite i bili su u stanju da ispune zadatke koji su potrebni
prilikom leta u svemir. Zbog cega je bas Jang Livei (slika levo)
odabran da bude prvi Kineski tajkonaut, objašnjava odgovorno lice
za obrazovanje budućih tajkonauta: "Svi naši tajkonauti su postigli
posebno dobre rezultate. Ali, kod Jang Liveia su njegov miran karakter i stabilna psiha,
doprineli tome da se odlučimo za njega, a takodje su fizičke sposobnosti i psihološka situacija
tajkonauta bile malo bolje nego što je to slučaj kod ostalih." Supriga ovog tajkonauta je
takodje ostavila dobar utisak kod odgovornih, jer je ona tiha, povučena osoba, koja potiče iz
iste provincije kao Jang Livei i uvek ga je podrzavala u tome što je on radio. Iako je morao
više puta da se preseli na različita mesta, gde uslovi za život nisu bili najpovoljniji, ona se
nikada nije žalila.
Kineski svemirski brod Šenzhou-5 je konstruisala Kina bez saradnje sa ostalim nacijama. On
poseduje tri dela: Modul za pogon i upravljanje, orbitalnu sekciju i kapsulu za spuštanje. Ona
ima velicinu od 6 kvadratnih metara i nudi mesto za tri tajkonauta. Za vreme leta je
tajkonaut mora da pazi na regulacioni sistem toplote, koji je važan kako zbog hladnoće u
svemiru, tako i prilikom ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu. Tajkonaut ne upravlja sam
brodom, to se obavlja preko konrole leta u Kini uz pomoć kompjuterskh programa. Do sada
je Kina u svemir slala samo iskusne vojne pilote, kao što je to bio u početku slucaj kod NASE i
kod prvih kosmonauta u Sovjetskom Savezu. Za sledeću grupu taikonauta je predvidjeno, da i
inzinjeri i ostali strucnjači budu obučeni kao tajkonauti. Glavna deviza prilikom obuke
tajkonauta je da svako na brodu mora da zna kako raketa leti i da poznaje sve njene funkcije,
iako nije pilot. S obzirom da Kina za 2022. godinu planira etabliranje svemirske stanice u
Zemljinoj orbiti, potrebni su ljudi koji su u stanju da održavaju tu stanicu i da vrše naučne
eksperimente. Uslovi za tajkonaute će biti oštriji nego do sada, jer će misije da traju duže, pa
je tako potrebna i obuka medicinskog personala. Ukoliko ISS zaista bude obustavila funkciju
2024. godine, ova Kineska svemirska stanica će biti jedina aktivna stanica u Zemljinoj orbiti.
Osim toga, 2021. godine Kina želi da spusti svoju sondu na Mars, a 2024. godine se planira
spustanje na Mesec sa ljudskom posadom.
Dve brosure Kineskog casopisa "Go taikonauts!" na engleskom jeziku:
1) https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75McDVRUnBEOFJkV1k
2) https://drive.google.com/open?id=0BxcybjDjP75MS2RoUWhCdUZqOFk
18

www.apod.rs
06. februar 2017.
HABLOV SNIMAK GALAKSIJE MORSKO PRASE
Objašnjenje slike: Šta se dogadja sa ovom spiralnom galaksijom? Pre nekoliko stotina
miliona godina je NGC 2936, gornja od ove dve galaksije verovatno bila normalna spiralna
galaksija, ona je rotirala, u njoj su se radjale zvezde i sve je išlo svojim tokom. Ali, onda je
došla preblizu masivne eliptične galaksije NGC 2937 i uronila je u nju. NGC 2936 se zbog
njenog markantnog oblika naziva i galaksija Morsko prase. Ona je ne samo savijena, nego i
zbog gravitativnog medjusobnog dejstva, izobličena. Gomila mladih, plavih zvezda obrazuju
nos morskog praseta desno pored gornje galaksije, dok centar spirale izgleda kao oko. Neki u
ovom paru galaksija, koje su zajedno poznate pod oznakom Arp 142, vide pingvina, koji štiti
jaje. Kompleksne prašnjave staze i svetle, plave zvezdane reke se nalaze dole iza nemirne
galaksije. Ova ponovo obradjena slika pokazuje Arp 142 nevidjeno detaljno, a fotografisana
je prošle godine sa svemirskim teleskopom Habl. Arp 142 je udaljena oko 300 miliona
svetlosnih godina i slucajno se nalazi u sazveždju Vodene zmije (Hydra). Za oko milijardu
godina, obe galaksije će da se verovatno spoje u jednu veću galaksiju.
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, ESA, Hubble, HLA;
Obrada & Copyright: Raul Villaverde
19

www.apod.rs
7. februar 2017.
NGC 6357: MAGLINA JASTOG
Objašnjenje slike: Zašto maglina Jastog obrazuje neke od najmasivnijih zvezda za koje
znamo? To nije poznato. Maglina Jastog dole levo, u blizini upadljivije magline Mačja sapa,
gore desno na slici, je katalogizovana kao NGC 6357 i sadrži otvoreno zvezdano jato Pismis
24, gde se nalaze ogromne, svetle, plave zvezde. Opšte crveno svetlucanje u blizini
unutrašnje oblasti gde se radjaju zvezde, potiče od emisija jonizovanog vodonika. Maglina na
slici je kompleksan tepih od gasa, tamne prašine, zvezda u nastanku i novih zvezda.
Kompleksne mustre nastaju medjusobnim dejstvima izmedju interstelarnih vetrova, pritiska
zračenja, magnetnih polja i gravitacije. Puna verzija slike, koja može da se uveliča, sadrži oko
dve milijarde piksela i time je jedna od najvećih svemirskih slika, koje su ikada objavljene.
NGC 6357 ima veličinu od oko 400 svetlosnih godina i nalazi se oko 8.000 svetlosnih godina
udaljena u sazveždju Skorpija.
Kredit za sliku i autorska prava:
ESO, VLT Survey Telescope
20

www.apod.rs
8. februar 2017.
HABLOVA FOTOGRAFIJA MAGLINE LEPTIR
Objašnjenje filma: Svetla jata i magline na noćnom nebu planete Zemlje, često dobijaju
imena prema cveću ili insektima. Iako je raspon njegovih krila više od 3 svetlosne godine,
NGC 6302 nije izuzetak. Sa procenjenom površinskom temperaturom od oko 250.000
stepeni celzijusa, umiruća centralna zvezda ove lepe planetarne magline, je prilično vrela,
ona svetli u ultravioletnoj svetlosti, ali je sakrivena u gustim naborima prašine. Oštra
fotografija magline je napravljena sa Hablovim teleskopom i ovde je prezentovana u
novoobradjenim bojama. Prašnjava izbočina koja obuhvata zvezdu se pojavljuje kroz svetlu
udubinu jonizovanog gasa. Nalazi se u blizini sredine na ovoj slici, a njena ivica se nalazi skoro
tačno na liniji vidljivosti. U kosmičkoj prašnjavoj opni vrele zvezde je otkriven molekulatni
vodonik. NGC 6302 se nalazi na udaljenosti od oko 4.000 svetlosnih godina u sazveždju
Škorpije
Kredit za sliku i autorska prava:
NASA, ESA, Hubble, HLA;
Ponovna obrada & Copyright:
Jesús M.Vargas & Maritxu Poyal
21

www.apod.rs
9. februar 2017.
ENCELADUSOV SRP
Objašnjenje slike: Na ovoj slici svemirske sonde Kasini, sa pogledom iz senke, pozira
polulopta unutrašnjeg meseca Enceladusa, koja je okrenuta prema Saturnu. Na dramatičnoj
sceni od poslednjeg novembra, sever se nalazi gore, Kasinijeva kamera je skoro uvek
okrenuta prema Suncu, ovde udaljena oko 130.000 kilometara od Enceladusa. Ovaj daleki
svet reflektuje vise od 90 procenata Sunčeve svetlosti, jer njegova površina ima skoro istu
sposobnost refleksije, kao svež sneg na Zemlji. Enceladus je iznenadjujuće aktivan mesec,
njegov prečnik iznosi oko 500 kilometara. Podaci, koji su sakupljeni tokom Kasinijevih
dugogodišnjih proleta, pri kome su nastale mnoge slike, pokazuju upadljive gejzere na
južnom polu i mogući globalni okean od tečne vode, ispod ledenog pokrivača.
Kredit za sliku i autorska prava:
Cassini Imaging Team, SSI, JPL, ESA, NASA
22

www.apod.rs
10. februar 2017.
MELOT 15 U SRCU
Objašnjenje slike: Kosmički oblaci prave fantasticne formacije u centralnoj oblasti emisione
magline IC 1805. Oblaci se formiraju od zvezdanih vetrova i zračenja masivnih vrelih zvezda u
novoformiranim zvezdanim jatima magline Melot 15. Relativno mlade zvezde u jatu, stare
1,5 miliona godina se na ovom nebeskom pejsažu mogu videti na desnoj strani, zajedno sa
kompozitnom slikom sastavljenom od teleskopskih slika sa područja uskog i širokog pojasa
emisija. On obuhvata oko 30 svetlosnih godina i sadrži emisije jonizovanog vodonika,
sumpora i atoma kiseonika, koji su predstavljeni u zelenim, crvenm i plavim tonovima
poznate Hablove palete boja. Širokougaone slike pokazuju da celokupna ivica od IC 1805
sugeriše njeno narodno ime: Maglina Srce. IC 1805 se nalazi oko 7.500 svetlosnih godina
udaljena u sazveždju Kasiopeja.
Kredit za sliku i autorska prava:
Steve Cooper
23

www.apod.rs
11. februar 2017.
PORTRET SUNČEVOG SISTEMA
Objašnjenje slike: Na dan Svetog Valentina 1990. godine sonda Vojadžer 1, koja je od Sunca
bila udaljena 6,4 milijarde kilometara, napravila je zadnju fotografiju familijarnog portreta
Sunčevog sistema. Potpuni portret je mozaik od 60 slika, koje su napravljene pod uglom od
32 stepena u odnosu na ekliptiku. Slike Vojadžera su napravljene širokougaonom kamerom i
obuhvataju unutrašnji Sunčev sistem na levoj strani, sve do gasovitog džina Neptuna sasvim
desno, u spoljašnjem Sunčevom sistemu. Slova pokazuju pozicije Venere, Zemlje, Jupitera,
Saturna, Urana i Neptuna, a Sunce je najsvetlija fleka u sredini fotografija poredjanih u krug.
Slike iz bliza su dodate i napravio ih je Vojadžer sa svojom kamerom za male slike. Merkur se
ne vidi na ovom portretu, jer je previse blizu Suncu, kao i Mars koji je zabljesnut Sunčevom
svetlošću, jer kamerom upravlja optički sistem. Pozicija malog, bledog Plutona, koji je u to
vreme bio bliže Suncu od Neptuna, nije na ovoj slici.
Kredit za sliku i autorska prava:
Voyager Project, NASA
24

www.apod.rs
12. februar 2017.
KOMETA 45P JE PROLETELA PORED ZEMLJE
Objašnjenje slike: Velika snežna lopta je juče proletela pored Zemlje. To je kometa
45P/Honda-Mrkoš-Padjušakova ili kratko 45P. Ona je proletela pored Zemlje deset puta
bliže, nego što je rastojanje Zemlje od Sunca. Za vreme proleta, kometa je fotografisana sa
njenim jonskim repom i bledom, širokom komom. Zelena boja potiče od naelektrisanih
molekula ugljendioksida. Kometa 45P je dovoljno svetla da može da se vidi golim okom, i
jače svetli nego u decembru kada se približila Suncu. Sada počinje polako da bledi, dok leti
natrag u blizinu Jupiterove orbite, gde provodi najveći deo svog vremena. Jezgro od leda i
prašine je veliko nekoliko kilometara i u unutrašnji Suncev sistem će da se vrati 2022. godine.
Kredit za sliku i autorska prava:
Fritz Helmut Hemmerich
25

6. nedelja 2017.
DVE MALE BAKLJE
Objašnjenje slike: Dve male, baklje C-klase otkrivene su poslednjih 24 sata. Solarna aktivnost
je niska sa umerenim pozadinskim ultravioletnim zracenjem na nivou B-klase. Brzina
solarnog vetra je jos uvek malo povisena sa brzinama izmedju 400-470 km/s, zbog velike
brzine struje iz koronalne rupe 60 (CH 60). Lokalni uslovi geomagnetnih struja su mirni.
Lokalne HF frekvence su malo povisene u odnosu na mesecni prosek predvidjenih vrednosti.
Kredit za sliku i autorska prava:
SDO/NASA
26

ZVEZDA KOJA PROSIPA SVOJU MASU
OPIS SLIKE: Svetla zvezda AG Carinae, gubi masu fenomenalnom brzinom. Njeni moćni vetrovi
dostižu sedam miliona km/h i vrše ogroman pritisak na oblacima materijala koje je zvezda izbacila.
AG Carinae je retka vrsta plave promenljive zvezde koja evoluira od zvezde koja je imala oko 50 puta
masu našeg Sunca. Ona pokazuju promenljivo i cudno ponašanje, doživljava periode mirovanja i
erupcija na sličan način. Ona je takođe jedna od najvažnijih poznatih sjajnih zvezda: Desetine hiljada
do nekoliko miliona puta je svetlija od Sunca. Važno je napomenuti da je svetao odsjaj u centru slike
nije sama zvezda o kojoj je rec, ona je veoma mala i nalazi se sakrivena u sjajnoj centralnoj oblasti.
Beli krst takođe nije astronomska pojava, već je efekat teleskopa. AG Carinae se nalazi na udaljenosti
od 20.000 svetlosnih godina u sazvežđu Karina. Slika je snimljena sa Hablovom širokougaonom
planetarnom kamerom 2.
.
Kredit i autorska prava: ESA
https://twitter.com/ESA_serbia
27

PRIRODNA ČUDA JUŽNE AFRIKE -- REKA ORANJE
Fotografiju je napravio satelit Landsat 8 u neprirodnim bojama, kao kompozitnu slika koja
pokazuje deo reke Oranje (u prevodu: Narandžasta reka). Slika je kombinacija talasne dužine
564 i pokazuje naseljena mesta u nijansama roza, ljubičaste i sive boje, voda je crna, a zdrava
vegetacija i navodnjavanje polja su jarko crvene boje. Struktura u obliku srca, vidljiva na
istočnoj obali je Khi One Solar, 50 megavat snazno postrojenje na solarnu energiju.
Narandžasta reka je najduža reka u Južnoj Africi. Tokom miliona godina, dijamanti su
prenošeni do Atlantika uz pomoć reke Oranje, što je čini jednim od najbogatijih aluvijalnih
dijamanatskih oblasti u svetu. Kao mesto za prikupljanje većine vode Južne Afrike,
Narandzasta reka igra glavnu ulogu u podršci poljoprivredi, industriji i rudarstvu.
SANSA Earth Observation Landsat 8
Copyright: Landsat imagery courtesy of NASA Goddard Space Flight Center
and U.S. Geological Survey
28

MAGLINA KONJSKA GLAVA
Ovaj šareni kompozit magline Konjska glava i njene bliske okoline, bazira na tri pojedinačne
slike u vidljivom svetlu, koje su napravljene 1. februara 2000. godine sa FORS2-
instrumentom na 8,2 metara Kueyen-teleskopu na Parnalu. Slika je uzeta iz naučne arhive
VLT-a. Tri fotografije su napravljene u B-pojasu (centralna talasna dužina 429 nm, FWHM 88
nm i 600 sekundi ekspozicije; prikazano u plavom svetlu), u V-pojasu (centrirano na 554 nm,
širina 112 nm, 300 sekundi, zeleno) i u R-pojasu (kod 655 nm, odnosno 165 nm u 120
sekundi ekspozicije, crveno). Veličina piksela iznosi dve lučne sekunde, snimci pokrivaju na
nebu površinu od oko 6,5 x 6,7 lučnih minuta. Posmatranje se obavljalo kod 0,75 lučnih
sekundi.
Kredit i autorska prava: ESO
29

RENATO PASSOS
PENUMBRALNA LUNARNA EKLIPSA
Fotografisano 10. februara 2017. Vila Velha, Brazil
30

ALEKSANDAR RACIN
KALABAŠ MAGLINA
Ova Hablova fotografija objekta OH 231.8+04.2 ili Kalabaš maglina, pokazuje kako se zvezda
upravo pretvara od crvenog džina u planetarnu maglinu. Ona se nalazi u sazveždju Krma
(Puppis) i može da se vidi samo sa južne Zemljine polulopte. Kalabaš je član otvorenog jata
M46. Na engleskom jeziku, maglina nosi naziv "Rotten Egg" (pokvareno jaje).
Ovde može da se pogleda animacija magline iz svih uglova: https://youtu.be/zEQbfNY-hyk
© NASA
LITERATURA: Hipparchos Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina.
31

MOJCA NOVAK
ZVEZDA WOH G64
Ovo je jedna od najvećih poznatih zvezda. Nalazi se u Velikom Magelanovom oblaku, koji je
pratilac naše galaksije Mlečni put. Zvezda je u poslednjoj fazi svog razvitka. WOH G64 je od
nas udaljena 160.000 svetlosnih godina u sazveždju Zlatne ribe, koja može da se vidi sa južne
Zemljine polulopte. Zvezda je crveni supergigant, oko koga se nalazi debeo prašnjavi prsten
prečnika oko 30.000 astronomskih jedinica. Kroz izbacivanje materije u ovaj prsten, zvezda je
već izgubila veliki deo svoje prvobitne mase i smatra se da će za oko 1.000 do 10.000 godina
da eksplodira kao supernova. Naučnici pretpostavljaju da je celokupna masa od WOH G64
prilikom njenog nastanka bila 25 puta veća od mase Sunca.
Foto: ESO
Umetnička impresija prašnjavog obruča oko zvezde WOH G64. Prečnik ove zvezde je toliko
veliki, koliko zauzima orbita Saturna u našem Sunčevom sistemu. Unutrašnja praznina u
obruču (žute boje) je 120 puta veća od putanje Zemlje oko Sunca.
LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe”
VizieR 2MASS-Katalog
O AUTORU: Astronom amater.
Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda.
32

STEFAN TODOROVIĆ
VRELO SRCE STAROG MESECA
Mesec u svojoj unutrašnjosti nije toliko hladan, kako bi se pretpostavilo kada se pogleda
njegova prigušena svetlost. Naučnici iz Kine, Japana i USA su pažljivo istražili slabe
deformacije koje su posledica Zemljinog gravitativnog uticaja na Mesec. Kako Mesec svojom
gravitacijom izaziva plimu i oseku na Zemlji, tako se i na Mesecu primećuju mnogo jači uticaji
Zemlje.
Nekoliko svemirskih sondi u orbiti oko Meseca su izmerile da se na Mesecu tlo izobličava i da
njegova kora nije kruti pokrivač, kako se do sada mislilo. To se objasnjava činjenicom, da
Mesečeva kora, koja je duboka oko 1.200 kilometara, poseduje izvesnu fleksibilnost.
Pretpostavlja se da zona debljine 150 kilometara, iznad Mesečevog metalnog, delimično
tečnog jezgra, posebno dobro reaguje na Zemljinu gravitaciju i kada se slojevi "uzburkaju", to
dovodi do odredjenog zagrevanja, što usporava opšti proces hladjenja Meseca i omogućava
zadržavanje toplog jezgra.
Izvor: Solar Universe
O AUTORU: Astronom amater.
Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu.
Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu.
33

U TOKU SLEDEĆIH MESECI
Predvidjen datum: 18. februar 2017.
Misija: SpaceX CRS-10 teretna misija do Internacionalne Svemirske Stanice
Opis: SpaceX Dragon - teretni svemirski brod bez posade će sa Falcon 9
raketom biti lansiran sa kompleksa 39A u Kenedi spejs centru na Floridi. On
će nositi eksperiment "Stratospheric Aerosol Gas Experiment III" (SAGE-III),
svetlosni senzor, eksperiment "Nanobiosym" i tehnologiju za demonstraciju
sposobnosti autonomnog randevua (pripajanja dve jedinice u svemiru).
Datum: februar 2017.
Misija: Ekspedicija 50, odvajanje i sletanje
Opis: NASA astronaut Šejn Kimbrou i kosmonauti Sergej Ružikov i Andrej
Borisenko iz Ruske Svemirske Agencije – Roskosmos, će da odvoje njihov
Sojuz MS-02 od modula Internacionalne Svemirske Stanice i sleteće u
Kazahstanu.
Datum: mart 2017.
Misija: Ekspedicija 51
Opis: U martu 2017. godine, članovi posade ekspedicije 51/52, NASA
astronaut Džek Fišer i Roskosmos kosmonaut Fjodor Jurčikhin će da budu
lansirani na ISS. Jurčikhin će da bude komandant ekspedicije 52.
Predvidjen datum: 19. mart 2017.
Startni prozor: 22:56 – 23:24 po Američkom vremenu
Misija: Orbitalna ATK misija za snabdevanje na Internacionalnu Svemirsku
Stanicu (Orbital ATK CRS-7)
Opis: United Launch Alliance Atlas V raketa sa orbitalnom teretnom
letilicom ATK Cygnus će da startuje za vreme tridesetminutnog prozora sa
lansirnog kompleksa 41 na Kejp kanaveralu na Floridi.
Datum: Ne pre juna 2017.
Misija: ICON (Ionospheric Connection Explorer)
Opis: Ionospheric Connection Explorer će da proučava granicu prema
svemiru: dinamičnu zonu visoko u našoj atmosferi u kojoj se susreću
Zemljine vremenske prilike i svemirske vremenske prilike. ICON će da
startuje sa Kwajalein atola sa ATK Pegasus.
34

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u
impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje
novčana nadoknada.
35

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN
TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija zvezde u zvezdi
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
IAU International Astronomical Union
ESO European Southern Observatory
AWB Astronomers Without Borders
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom,
poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz
tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan,
pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347
36

37

38

39