AAO-22

GODINA 1 NEDELJNI ASTRONOMSKI ONLINE BILTEN - BROJ 22 / 2017

REČ UREDNIKA ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 3 

AKTUELNO TOKOM NEDELJE 4 

- PLANETA OD STIROPORA 4 

- ZAŠTO PROSTOR IMA TRI DIMENZIJE 9 

- ZEMLJA NA NIŠANU BUDUĆE SUPERNOVE 11 

- TAVITINA ZVEZDA PONOVO MENJA SJAJ 13 

- NEPOZNATO ASTRONOMSKO NEBESKO TELO 15 

STALNE RUBRIKE 17 

- NASA-APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 17 

- SDO - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 24 

- ESA - SLIKA NEDELJE 25 

- ESO - SLIKA NEDELJE 26 

- HABLOVA SLIKA NEDELJE 27 

- ČANDRA - SLIKA NEDELJE 28 

- SVE OPSERVATORIJE SVETA 29 

- KUTAK ZA MLADE ASTRONOME 31 

TEKSTOVI SARADNIKA 32 

- NGC SSSS - MAGLINA KLJUČAONICA 32 

- ZVEZDA RW CEPHEI 33 

- NEPTUONV SATELIT NAIAD 34 

- REKORDI NAŠE LEPE PLANETE 35 

POZIV II UPUTSTVO ZA SARADNJU 38 

IMPRESUM 39 

BILTEN SARADJUJE SA ORGANIZACIJAMA 40 

2

ZA ONE KOJI PRVI PUT ČITAJU BILTEN 

Dragi čitaoci, 

srdačno se zahvaljujem svima koji su informacijama i aktivnom saradnjom pomogli 

ostvarenju ovog broja. U ovom broju je Posebno se zahvaljujem Mauna Kea opservatoriji 

na Havajima i Univerzitetu za Astronomiju na Havajima na saradnji i poslatim tekstovima. 

Svima hvala na veoma pozitivnim reakcijama za bilten. Astronomski BIlten Online može da 

se pohvali sa sve većim brojem čitaoca, što me posebno raduje. Zahvaljujem se svim 

organizacijama koje su poslale svoje članke, kao i na na pozitivnom mišljenju i lepim 

kritikama. 

Drago mi je da je veliki broj tekstova prenesen putem raznih elektronskih medija i da se 

čak i oni koji se do sada nisu interesovali za astronomiju, polako otkrivaju lepotu ove 

nauke. Zahvaljujem se i raznim upitima za saradnju i dobroj volji na uspostavljanju 

kontakta. 

Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takodje se tamo 

nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen. 

Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena. 

Urednica i izdavač biltena 

Prof. Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin 

3

PLANETA OD STIROPORA 

Pre nekoliko dana je 320 svetlosnih godina udaljena od Zemlje, otkrivena jedna egzo planeta, 

koja kruži oko svoje zvezde KELT 11. Ona po svojim rekordnim osobinama višestruko raduje 

astronome. Njen naziv je KELT-11b i optimalna je kao objekt za posmatranje. Planeta je 40% 

veća od Jupitera, ali ima samo petinu njegove mase. To znaci da je njena gustina ista kao 

gustina stiropora. Trenutno je ovo treća planeta po maloj gustini, koja je do sada poznata. 

Astronome je još vise fascinirala ogromna atmosfera planete, koja ima debljinu više od 2.760 

kilometara. Pošto KELT-11b kruži oko zvezde na veoma maloj udaljenosti od nje, to je čini 

jednom od najbolje posmatranih egzo planeta na Zemljinoj južnoj hemisferi. Planeta je 

pronadjena sa KELT-projektom (Kilodegree Extremely Little Telescope), koji koristi dva 

teleskopa, u Južnoj Africi i u Arizoni. Na atmosferi ove planete, naučnici zele da testiraju neke 

instrumente za merenje. Planeta se približava svom kraju, prema kosmickim merilima. Ona 

kruži oko svoje zvezde za samo pet dana. Ta zvezda je veća i masivnija od našeg Sunca, što 

znači da će da se naduva do crvenog džina i da proguta planete oko sebe. 

PLANETARY SOCIETY 

4

ZASTO PROSTOR IMA TRI DIMENZIJE? 

Prostorvreme kako ga fizičari razumeju od vremena Alberta Ajnštajna, se sastoji od tri 

dimenzije prostora i četvrte dimenzije vremena. Za vremenske dimenzije je već duže 

vremena poznato, da njihove osobine, kao sto je jasan, nepovratan pravac u kome vreme 

teče, mogu da se objasne sa drugim pravilom termodimanike. Prema ovom pravilu, entropija 

u zatvorenom sistemu nikada ne opada. Entropija može da se razume kao mera za broj 

mogućih stanja jednog sistema i pojednostavljuje kao mera reda jednog sistema njeno 

poimanje. Dakle, red ne nastaje sam po sebi. Vreme teče u pravcu u kome se nered 

pojačava. Naučnici su pokušali da pronađu razlog za postojanje tri dimenzije u drugom 

pravilu termodinamike. Centralni koncept njihovog rada je takozvana “slobodna energija”, 

poznata i kao Helmholcova energija. 

Kada se posmatra univerzum napunjen sa zračenjem, kao što je bio kratko posle Velikog 

praska, gustina ove slobodne energije, može da se shvati kao pritisak, koji deluje na ceo 

svemir. Ova slobodna gustina energije zavisi od temperature i broja prostornih dimenzija 

univerzuma. Prema proračunima naučnika, ona je već nekoliko delića sekundi posle Velikog 

praska, dostigla maksimum - tačku na kojoj je temperatura univerzuma bila još veoma 

visoka. U ovom stanju, univerzum je posedovao tri dimenzije. Pošto prema drugoj zakonitosti 

termodinamike, broj prostornih dimenzija samo izvan ovog temperaturno zavisnog 

maksimuma može da se promeni, ali se univerzum širenjem stalno hladi, broj prostornih 

dimenzija je od dostizanja maksimuma kvazi “zaledjen”. To je prvi put da se broj 3 za 

prostorne dimenzije pokazao iz optimiranja fizikalne veličine. Sada se radi na daljem 

istraživanju tako što će naučnici da u svoje proračune uključe i kvantne efekte. 

INSTITUTE FOR ASTRONOMY HAWAII 

5

ZEMLJA NA NIŠANU BUDUĆE SUPERNOVE -- WR 104 

Wolf-Rayet-zvezde kao sto je WR 104 u sazvežđu Strelca su kratkoživotne, masivne zvezde, 

koje kolabriraju već posle nekoliko miliona godina i za vreme eksplozije supernove, šalju 

ogromne količine gama zračenja sa oba pola. Astronomi računaju sa time, da će WR 104 da 

eksplodira u sledećih nekoliko stotina hiljada godina, pošto njen spektar ukazuje na jaku 

nestabilnost. 

Početkom 2008. godine, proširile su se mnoge vesti da će WR 104 sa svojom rotacionom 

osom, da bude okrenuta direktno prema Sunčevom sistemu. Pošto je zvezda od nas udaljena 

samo oko 8.000 svetlosnih godina, naučnici su smatrali za moguće, da gama zračenje uništi 

život na Zemlji. Zbog toga se vrše detaljna istraživanja u tom pravcu. 

WR 104 je dvostruki zvezdani sistem. Sastoji se od Wolf-Rayetove zvezde i pratioca nesto 

manje mase, spektralnog tipa OB. One kruže oko zajedničke tačke za osam meseci. WR 104, 

kao tipična Wolf-Rayet zvezda, izbacuje ekstremno jak zvezdani vetar, brzinom od 2.000 

kilometara u sekundi. Ovaj vetar udara na normalni zvezdani vetar OB-pratioca, tako da u 

njegvoj blizini nastaje veliki udarni talas. Pri tome se gas koji izlazi sa Wolf Rayet zvezde 

snažno komprimira. posto on sadrži puno ugljenika, nastaje velika količina prašine, koja kao 

rep napušta dvostruki zvezdani sistem. Pošto se sistem ne okreće veoma brzo, rep će, kao 

kod vode rotirajuce pumpe za travu da bude izvučen (slika ispod). Prašina je topla i može 

dobro da se posmatra u infracrvenom svetlu. 

6

Prema slikama rotirajućev sistema, astronomi su zaključili, da je jedan pol Wolf Rayetove 

zvezde okrenut direktno prema Zemlji. To je značilo neizbežnu katastrofu za našu planetu. 

Istraživački tim na Kek opservatoriji na Havajima je detaljno istražio sistem WR 104 i mogao 

je da zaključi, da prve pretpostavke nisu bile ispravne. Pol zvezde je okrenut za najmanje 30 

stepeni pored Zemlje. To znači, da nismo u direktnoj opasnosti od udara gama bliceva i da će 

kad god da se dogodi eksplozija, gama zračenje da nas promaši za 30 stepeni. 

MAUNA KEA OBSERVATORY 

. 

7

TAVITINA ZVEZDA PONOVO MENJA SJAJ 

O „Tavitinj zvezdi“ je bilo reči u prvom broju AAO biltena. Sada je ova zvezda ponovo postala 

aktivna. Od 19. maja, ona je počela da gubi svetlost. Od tada su teleskopi na Zemlji upereni u 

ovu 1.500 svetlosnih godina udaljenu zvezdu sa oznakom KIC 8462852, kako bi se otkrilo 

zbog čega ona stalno menja jačinu sjaja. Astronom Tavita Bojajian je otkrila ovaj neobičan 

efekat, da zvezda petostriko pojacava svoj sjaj i onda se isto toliko smanjuje sjaj. Relativno 

brzo je bilo jasno da se ne radi o klasičnoj promenljivoj zvezdi, jer efekat ne može da se 

objasni zvezdanom aktivnošću. Astronomi smatraju da postoji nešto, što izaziva ove 

promene sjaja i što kruži oko zvezde. Pošto je Tavitina zvezda jedan ipo puta veća od Sunca, 

to što je u ovoj meri pokriva, bi moralo da ima ogromne dimenzije. 

U svakom slučaju, ovde se radi o ekstremno retkom događaju. Tavitina zvezda je do sada 

jedina poznata zvezda ovakve vrste. Tako su i predlozi o čemu bi ovde moglo da se radi 

veoma egzotični. Neki pretpostavljaju da je zvezda upravo progutala svoju planetu, drugi 

smatraju da prašnjav oblak neutronske zvezde stvorio obruč oko nje. Najverovatnije je, do 

sada veoma prozaično objašnjenje, prema kome se interstelarni molekularni oblak nalazi 

između nas i zvezde, koja je u svojoj unutrašnjosti poseduje strukturu. To bi značilo da čudna 

kriva svetlosti potiče od grudvica prašine u malom oblaku, koji se slučajno našao ispred 

zvezde upravo u momentu kada je teleskop Kepler posmatrao. Ali, ni sa ovim objašnjenjem, 

niko nije srećan. 

Za profesionalne astronome, stručni članak iz Astrofizičkog žurnala se nalazi ovde: 

https://drive.google.com/open?id=0B--EUzUnAPuwVUl6SkFVZzdKcWs 

Roskosmos 

8

NEPOZNATO ASTRONOMSKO NEBESKO TELO -- OTS 44 

Oko 554 svetlosnih godina udaljen od nas, nalazi se usamljen, nepoznat objekat, kakav 

astronomi nisu videli do sada. To je OTS 44, objekat planetarne mase, što znači da ima 

nekoliko Jupiterovih masa, izmedju asteroida i braon patuljka. Ali, ovaj objekat nije ni 

planeta, ni zvezda, ni asteroid, ni zvezda, ni braon patuljak. Uz pomoć ALMA - radio 

teleskopa, naučnici su saznali da ovaj objekat oko sebe ima jednu vrstu protoplanetarnog 

diska od prašine, kao što ih imaju mlade zvezde. To otkriće je potpuno neočekivano za 

astronome, jer jedan objekat sa ovako malom masom, ne može da nastane na isti način kao 

zvezda. Takodje je ono što se dogadja u protoplanetarnom disku, izvan svih dosadašnjih 

saznanja o nastanku nebeskih tela. 

Nova posmatranja dopunjavaju dosadašnja saznanja da OTS44 i dalje raste, tako što privlači 

materiju sa diska na sebe. To je karakterističan postupak mladih zvezda. Jedino rešenje do 

koga se došlo je, da je objekat OTS44 nastao kao zvezde i braon patljuci, naime kolapsom 

oblaka gasa i prašine. Prema do sada poznatim modelima, objekti sa ovako malom masom 

kao što je ima OTS44 ne mogu da nastanu na ovakav način. Moguća alternativa je nastajanje 

više objekata istovremeno, od kojih je OTS44 samo jedan, ali ovo se suproti posmatranjima, 

koja nisu otkrila prateće objekte u blizini OTS44. 

9

Jačina zračenja na milimetarskim talasnim dužinama ukazuje na prisutnost milimetaski 

velikih zrnaca prašine. Ovo je takodje neočekivano. Pod uslovima, kakvi vladaju u disku oko 

astronomskog objekta male mase, prašina ne bi smela da se razvije do ove veličine i da se 

zgrudva. Uprkos tome, prašnjave čestice oko OTS44 rastu i dalje i mogle bi da su na putu da 

obrazuju minijaturni satelit oko objekta, što je još jedna sličnost sa zvezdama i njihovim 

planetarnim sistemima. 

Astronomi su fascinirani činjenicom da je moguće direktno posmatranje prašine mase 

polovine Zemljine mase oko objekta sa deset Jupiterovih masa na rastojanju od 500 

svetlosnih godina. Ali, novi podaci nam pokazuju i granice našeg znanja o svemiru. Očito 

postoje objekti za koje naučnici jos nemaju objašnjenja, ni kako su nastali, ni kako se razvijaju 

ili koje su im osobine, da bi mogli da ih svrstaju u neku kategoriju. 

Za profesionalne astronome, stručni tekst se nalazi ovde: 

https://drive.google.com/open?id=0B--EUzUnAPuwOHlXTGJROUg5YkE 

ROSKOSMOS 

10

www.apod.rs 

22. maj 2017. 

ZODIJAKALNO NEBO IZNAD MEANDRA U OBLIKU POTKOVICE 

Objašnjenje filma: Kako nastaje neobičan beli zrak koji se izdiže iznad sredine horizonta? To 

je prašina koja kruži oko Sunca. U odredjenim godišnjim dobima, pre izlaska Sunca se vidi 

markantna traka prašine u unutrašnjem Sunčevom sistemu, koju reflektuje Sunce i označava 

se kao Zodijakalna svetlost. Prašina potiče najvećim delom od bledih kometa iz Jupiter 

familije. Ispred Zodijakalnog svetla je spektakularan pogled na meandar u obliku potkovice 

reke Kolorado. Daleko iza Zodijakalnog svetla sjaji zadivljujuće nebo sa mnogim zvezdama. 

Jedna od njih je Sirijus, osim toga, mnoga plava, zvezdana jata, kao što su Plejade i nekoliko 

crvenih maglina, kao što je Barnardova Petlja u Orionu. Kompozit od 30 slika je napravljen 

početkom meseca pri skoro potpunoj tami, samo 15 santimetara udaljeno od opasnog 

ponora. Da biste videli obeleženo nebo, pritisnite ovaj link: 

https://apod.nasa.gov/apod/image/1705/HorseShoeSky_Lane_960_annotated.jpg 

Kredit za film i autorska prava: 

David Lane 

11

www.apod.rs 

23. maj 2017. 

PRIBLIŽAVANJE JUPITERU 

Objašnjenje videa: Kako izgleda kada bismo se približavali Jupiteru? Da bi dobili odgovor na 

to, tim od 91 amatera astrofotografa je napravio sa Zemlje više od 1.000 slika Jupitera i 

spojio ih je u ovaj video. Fotografije počinju u decembru 2014. godine i traju nešto duže od 

tri meseca. Fiktivan film približavanja ima sličnosti sa onim što je videla NASINA robotska 

svemirska sonda Juno, kada se zadnjeg jula prvi put približila Jupiteru. Video počinje sa tim, 

da se Jupiter kao mala kugla nalazi u blizini centra slike. Dok se posmatrač približava Jupiteru 

od dole, planeta postaje sve veća i rotacija njegovih traka oblaka se jasno razaznaje. 

Jupiterova crvena fleka se pojavljuje dva puta u vidnom polju i rotira, pokazujući neobičnu 

aktivnost. Mnogi beli ovali plove oko ogromne planete. Video se završava kada imaginarna 

svemirska sonda pocčinje da leti preko Jupiterovog severnog pola. 

Video Kompozicija & Copyright: 

Peter Rosén et al. 

Muzika: 

The Awakening by Clemens Ruh 

12

www.apod.rs 

24. maj 2017. 

NGC 4565: OBOD GALAKSIJE 

Objašnjenje slike: Da li je naša galaksija tako tanka? Verovatno. Lepa spiralna galaksija NGC 

4565 je vidljiva sa planete Zemlje. Zbog njenog uskog profila je poznata i kao - galaksija Igla. 

Svetla NGC 4565 je omiljena stanica prilikom teleskopskih putovanja na severnom nebu u 

bledom, ali dobro prepoznatljivom sazveždju Coma Berenices. Ova osštra, šarena slika, 

pokazuje uzdignuto centralno jezgro galaksije, ispresecano nevidljivim prašnjavim trakama, 

koje opkoljavaju tanku galaktičku ravan od NGC 4565. Ovaj pogled sadrži i još nekoliko 

pozadinskih galaksija, na primer susednu galaksiju NGC 4560 gore levo. NGC 4565 je od nas 

udaljena oko 40 miliona svetlosnih godina i ima veličinu od oko 100.000 svetlosnih godina. 

NGC 4565 može da se vidi sa malim teleskopima. Posmatrači smatraju ovu galaksiju za 

značajno nebesko umetničko delo, koje je Messier propustio da vidi. 

Kredit za sliku i autorska prava: 

Lóránd Fényes 

13

www.apod.rs 

25. maj 2017. 

ZVEZDANA JATA, SPIRALNA GALAKSIJA II SUPERNOVA 

ž 

Objašnjenje slike: Ovo šareno teleskopsko polje, kosmička fotografija od 19. maja, pokazuje 

1 stepen ili 2 prečnika puna Meseca na nebu. Špicaste zvezde Mlečnog puta u prvom planu 

su razasute u kraljevskom sazveždju Kefej, dok se zvezde otvorenog jata NGC 6939, udaljene 

oko 5.000 svetlosnih godina nalaze okupljene na gornjoj ivici slike. Spiralna galaksija NGC 

6946, vidljiva od gore je udaljena skoro 22 miliona svetlosnih godina. Pomoćne crvene linije 

pokazuju pre kratkog vremena otkrivenu supernovu SN 2017eaw. To je smrtna eksplozija 

masivne zvezde, ušuškane u plavičaste spiralne krake galaksije. U poslednih 100 godina su u 

NGC 6946 otkrivene 10 supernove. Za poređenje: prosečna stopa otkrivenih supernova u 

našem Mlečnom putu iznosi 1 u 100 godina. NGC 6946 je poznata i kao galaksija Vatromet. 


Paolo Demaria 

14

www.apod.rs 

26. maj 2017. 

SPIRALNA GALAKSIJA NGC 6774 

Objašnjenje slike: Velika, lepa spiralna galaksija NGC 6744 ima veličinu od skoro 175.000 

svetlosnih godina, dakle veća je od našeg Mlečnog puta. Od nas je udaljena oko 30 miliona 

svetlosnih godina i nalazi se u južnom sazvežđu Paun, odakle u malim teleskopima izgleda 

kao bledi, izuženi objekat. Disk ovog bliskog ostrvstkog univerzuma se nalazi koso prema 

našoj liniji pogleda. Ovaj zadivljujuće jasni, detaljni galaktički portret pokriva prostor sa 

ugaonom veličinom od jednog punog meseca. U žućkastom jezgru galaksije, vlada svetlost 

starih, hladnih zvezda. Izvan jezgra se pružaju spiralni kraci, napunjeni mladim, plavim 

zvezdanim jatima i crvenkastim oblastima gde se rađaju zvezde. Kraci se pružaju pored 

manje, prateće galaksiji dole levo, koja podseća na Veliki Magelanov oblak, prateću galaksiju 

Mlečnog puta. 


Daniel Verschatse, Antilhue Observatory 

15

www.apod.rs 

27. maj 2017. 

KOMETA KLARK NA IVICI 

Objašnjenje slike: Ispred kosmičkih oblaka, kroz ovaj zadivljujući pogled leti kometa 

71P/Clark. Na teleskopskom mozaiku od dve slike su pojačane boje i on obuhvata oko pet 

stepeni (10 prečnika punog Meseca). Na njemu je pozicija blede komete u noći od 23. na 24. 

maj. Kometa je od Zemlje udaljena 5 svetlosnih minuta i dolazi u vidnu liniju sa svetlom 

zvezdom Antares i sa kompleksom oblaka Ro-Ophiuchi. Ispod, u sredini slike je Antares, Alfa 

Scorpii, okružena prašnjavim kosmičkim oblakom, koji reflektuje žućkastu svetost hladne 

zvezde džina. Kuglasto zvezdano jato M4 svetluca desno pored antaresa, ali M4 je udaljen 

oko 7.000 svetlosnih godina, dok je Antares udaljen samo 500 svetlosnih godina. Plavičasta 

svetlost zvezda od Ro-Ophiuchi, koja je nesto blize Antaresu, se reflektuje gore od prašine 

ovih molekularnih oblaka. Koma i kratki rep komete se prepoznaju kao bleda fleka u sredini 

desne ivice slike. Markantna zelenkasta boja komete nastaje, kada diatomski molekuli 

ugljenika fluoresciraju u svetlosti Sunca. 


Raul Villaverde Fraile 

16

www.apod.rs 

28. maj 2017. 

KOAPS U HEBES CHASMA NA MARSU 

Objašnjenje slike: Šta se dogodilo u Hebes Chasma na Marsu? Hebes Chasma je dolina 

severno od ogromnog kanjona Vales Marineris. Pošto dolina nije povezana sa drugim 

površinskim strukturama, nije jasno gde se nalazi materijal iz unutrašnjosti. Unutar Hebes 

Chasma, nalazi se Hebes Mensa, uzvisina visoka 5 kilometara, koja se očito delimično srušila. 

Ovu sliku je napravila robotska ESA-sonda Mars Epress, koja trenutno kruži Marsom. Na slici 

se vide veličanstveni detalji klisure i neobična udubina u obliku potkovice u centralnoj 

uzvisini. Materijal uzvisine je izgleda klizio na dole, pa se na dnu obrazovao taman sloj. 

Aktuelna hipoteza govori, da se neki od dubljih slojeva sastoje od slanog kamenja i da se so 

rastvorila u otopljenim potocima leda, koji su otekli kroz rupe u sloj podzemnih voda ispod 

površine. 


ESA/DLR/FU Berlin (G. Neukum 

17

21. nedelja 2017. 

DVE RASPLETENE PROTUBERANCE 

Objašnjenje slike: Na ivici Sunca je jedna velika protuberanca počela da se menja u manju 

protuberancu i za manje od jednog dana se raspala. Protuberance su notorno nestabilne. 

Magnetne sile vuku plazmu na jednu i na drugu stranu, dok se ne rasprši. Slike su 

napravljene na talasnoj dužini ekstremne ultravioletne svetlosti. Videoklip u trajanju od 18 

sekundi se sastoji od skoro 600 slika, koje se pokazuju sa 30 slika u sekundi. 

Video snimak može da se vidi ovde: 

https://sdo.gsfc.nasa.gov/assets/gallery/movies/UnravelingProminences304_big.mp4 


SDO/NASA 

18


IZGUBLJEN U FOTOSFERI OD AOIFE VAN LINDEN TOL 

Objašnjenje slike: Apstraktna skica od Aoife van Linden Tol, dobitnice prve ESA Ars 

Electronica rezidencije, osnovane u maju 2017. tokom njenog drugog boravka u ESA 

tehničkom srcu u Holandiji. Skica, koja je napravljena sa ugljenim prahom i pigmentima, je 

inspirisana višebojnim snimcima Sunca, kao što su oni od ESA/NASA SOHO opservatorije. Kao 

umetnica koji radi prvenstveno sa eksplozivnim medijima, Aoife često pravi pripremne skice i 

dizajn bacajući prah uglja i pigmente na papir. 

Tokom boravka, ona je istraživala za njen „Star Storm“-projekt, eksplozivan nastup, 

inspirisan zvezdama, uključujući i Sunce. Predstava će biti premijerno izvedena u septembru 

tokom Ars Electronica festivala u Lincu, u Austriji. Ova skica, „Izgubljen u fotosferi“, je 

preliminarna ideja za jedan od mnogih različitih segmenata u njenim impresivnim 

performansima. Cilj ovog segmenta je da publika doživi burne procese koji se dešavaju 

unutar Sunca kao da su to sve gledali iz fotosfere. 

Da bi zaokruzila predstavu, kao i fino 

podešavanje detalja, koje će uključiti i 

eksploziju, umetnica je organizovala niz 

sesija razmena ideja sa ESA - naučnicima. 

Tokom ovih razgovora, ona je predstavila 

pojedine aspekte performansi i pozvala je 

naučnike da razgovaraju o relevantnim 

fizičkim procesima i kako ih najbolje 

predstavljati korištenjem različitih 

eksplozivnih medija. 

. 

Kredit i autorska prava: ESA 

https://twitter.com/ESA_serbia 

19


ALMA ISTRAUJE PRAŠNJAVI DISK FORMALHAUTA 

Objašnjenje slike: Formalhaut je jedna od najsvetlijih zvezda na nebu. Nalazi se relativno 

blizu nas, na udaljenosti od samo 25 svetlosnih godina u sazveždju Piscis Austrinus (Južna 

riba). Fotografija napravljena sa Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) 

teleskopom pokazuje Formalhaut okružen prstenom prašine i česticama - to je prvi put, da je 

ovakva slika napravljena sa tako velikom rezolucijom i osetljivošću u milimetarskom 

talasnom području. Disk Formalhauta se sastoji od mešavine kosmičke prašine i gasa kometa 

Formalhaut-sistema (Egzo komete), koji se oslobadja, kada komete prolete blizu jedna 

drugoj ili kada se sudare. Ova turbulentna okolina liči na ranu fazu naseg Sunčevog sistema, 

koja se označava i kao veliko bombardovanje. To je faza, koja je postojala pre oko 4 milijarde 

godina. U to vreme su mnoge stene transportovane u unutrašnji Sunčev sistem, što je dovelo 

do sudara sa mladim planetama sličnim Zemlji, uključujući i Zemlju i ostavilo je desetine 

hiljada udarnih kratera, od kojih se mnogi još danas vide na Merkuru ili na Marsu. 

Već je poznato da se oko Formalhauta nalaze nekoliko prašnjavih prstenova, ovaj na slici je 

spoljašnji. On je od centralne zvezde je udaljen oko 20 milijardi kilometara i širok je oko 2 

milijarde kilometara. Tako uzak i ekscentričan prsten može da nastane samo gravitacionim 

uticajem planeta u sistemu, kao što Jupiter ima uticaj na naš pojas asteroida. Godine 2008. 

Hablov teleskop je otkrio poznatu egzo planetu Formalhaut b, koja kruži oko zvezde unutar 

ovog prstena. Ona se na ovoj ALMINOJ slici ne vidi. 

Tekst na ESO-strani: https://www.eso.org/public/serbia/images/potw1721a/ 

Kredit i autorska prava: ESO 

20


NADUVANI Sh2-308 

Objačnjenje slike: NASA / ESA Habl svemirski teleskop još uvek ima nekoliko trikova u rukavu 

dok na svom zadatku istražuje univerzum. Kao prvo, u stanju je da slika dva susedna dela 

neba istovremeno. To radi koristeći dve različita kamere - jedna kamera je uperena na ciljni 

objekat, a druga na obližnji deo neba, tako da nove i potencijalno zanimljive oblasti kosmosa 

mogu da se posmatraju istovremeno (ova zapažanja su poznata kao paralelna polja). 

Ova slika prikazuje deo oblaka od gasa u obliku mehura, to je maglina pod nazivom Sh2-308, 

koja okružuje masivnu i nasilnu zvezdu pod nazivom EZ Canis Majoris. Slika je nastala 

koristeći zapažanja iz Hubble Advanced Camera for Survei, i paralelno polje povezano sa 

drugim pogledom na magline u produkciji širokougaone kamere Habl 3. 

EZ Canis Majoris je poznata kao Wolf-Rayet zvezda, i jedna je od najsvetlijih zvezda te vrste. 

Njena spoljašnja opna od vodonika je potrošena, otkrivajući unutrašnje slojeve težih 

elemenata koji gore na svirepim temperaturama. Intenzivna radijacija koja se prosipa iz EZ 

Canis Majoris, formira guste zvezdane vetrove koji 

oblikuju materijal u blizini, vajaju ga i oduvavaju 

prema napolje. 

Ovi procesi su oblikovali okolni gas u velikom balonu. 

Mehur magline proizveden od Wolf-Rajetove zvezde 

se sastoji od jonizovanog vodonika (HII), koji se često 

nalazi u međuzvezdanom prostoru. U ovom slučaju, 

to su spoljašnji slojevi vodonika od EZ Canis Majoris - 

mehura koji se naduvava od vetrova zračenja, koji 

dolaze iz centralne zvezde. Ivice ovih mehurova su 

nebulozne i tanke, kao što se može videti na ovoj 

slici. 

Credit za sliku: ESA/Hubble & NASA 

https://twitter.com/Hubble_serbian 

21


POČETAK NOVE ERE ZA SUPERNOVU 1987A 

U znak sećanja na tridesetogodišnji ljubileum supernove SN 1987A, napravljen je novi paket 

materijala sa fotografijama, filmovima, animacijama i trodimenzionalnim modelom. SN 

1987A je prvi put posmatrana u Velikom Magelanovom oblaku 24. februara 1987. godine i 

nudi astronomima najbolju priliku da studiraju faze pre, za vreme i posle smrti jedne zvezde. 

Nova kompozitna slika sadrzi rentgenske zrake 

sa NASA-Chandra-rentgenske opservatorije 

(plavo), vidljive svetlosne podatke sa Hablovog 

teleskopa (zeleno) i submilimetarske podatke 

talasnih dužina sa Atacama Large 

Millimeter/Submillimeter Array (ALMA) - 

teleskopa (crveno). Najnoviji podaci ovih snažnih 

teleskopa pokazuju da je SN 1987A prešla u novu 

fazu. Šok talas supernove se kreće iznad gustog 

obruča gasa, koji je produciran kasnije u životu 

pre-supernove, kada se brzivetar iz zvezde sudario sa sporijim vetrom, koji je nastao u ranijoj 

fazi, kada je zvezda bila crveni dzin. 

S obzirom da je ovo bila prva supernova modernog vremena, ona je posebno interesantan 

objekat za astronomske instrumente uz pomoć kojih mogu da se dobiju nova saznanja o 

smrti zvezda. 

Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo) 

22

4. DEO 

OPSERVATORIJA JANTAR MANTAR U INDIJI 

Opservatorija Jantar Mantar u Džaipuru se sastoji od 14 velikih geometrijskih građevina za 

merenje vremena, predviđanje pomračenja, praćenje položaja zvezda za vreme Zemljine 

rotacije oko Sunca, izlazak i zalazak 

planeta, i određivanje udaljenosti 

nebeskih tela i pripadajućih tablica 

(efemeride). Svi su izgrađeni od 

lokalnog kamena i svaki ima 

astronomske mere koje su označene 

na mermeru unutra, a njihove 

bronzane ploče su od izvanredne 

preciznosti. Njihova veličina je 

povećala njihovu preciznost, pa tako 

Sunčani sat meri vreme do dve 

sekunde preciznosti. 

Najveći od njih je Samrat Yantra 

("Vrhovni instrument"), 27 metara 

visok Sunčani sat, čija senka tačno 

ocrtava doba dana. Njegova hipotenuza ima ugao od 27°, što je jedna od koordinata 

Džaipura. Mala kupola na njegovom vrhu je hinduistička chhatri (tornjić) koji je služio za 

najavu pomračenja i dolazak monsuna. 

23

Neki od manjih instrumenata, kao što je Ram Yantra, predstavljaju izvanredne inovacije u 

dizajnu građevina u odnosu na njihovu namenu. Danas je Jantar Mantar vodeća turistička 

atrakcija Džaipura, ali se njegove građevine-instrumenti još uvijek koriste kako bi se 

predvidelo vreme za lokalne farmere, ili za neke lekcije studenatima astronomije i vedske 

astrologije. 

24

Kao odgovor na mnogostruke upite i želje čitaoca biltena, na ovom mestu je etablirana 

stalna rubrika sa pitanjima i odgovorima za naše mlade čitaoce koji se interesuju za 

astronomiju. Vaša pitanja i komentare možete da šaljete na mejl redakcije. 

04. 

DA LI JE NAŠE SUNCE VELIKA ZVEZDA? 

Sunce ima perfektnu veličinu za nas. Njegova trenutna veličina i relativno konstantna količina 

energetskog zračenja je omogućila razvijanje života na Zemlji. Što se tiče dimenzija, Sunce 

pripada zvezdama srednje veličine. Sa njegovim prečnikom od 1,3 miliona kilometara, Sunce 

u sebi sadrži 99% mase celog Sunčevog sistema. Sunce je G2V zvezda, žuto svetleća 

patuljasta zvezda koja se nalazi u najboljim godinama starosti. Ali, postoje još mnogo veće 

zvezde od našeg Sunca. Slike ispod, pokazuju medjusobni odnos veličina. Na primer, zvezda 

KY Cygni ima prečnik koji je 1.420 puta veći od Sunca, a njena svetlost je 300.000 puta jača 

od svetlosti Sunca. Zvezda VV Cephei A je takozvani, nadgigant. Ona je 1.900 puta veća od 

Sunca, a svetli 500.000 puta jače od Sunca. Ova zvezda se nalazi na kraju svog života. Iako će 

naše Sunce, kada dođe do kraja života, da poraste u crvenog giganta, ono nikada neće dostići 

ovu ogromnu veličinu zvezde VV Cephei A. 

25

ALEKSANDAR RACIN 

MAGLINA KLJUČAONICA 

NGC 1999 je svetla difuzna maglina od prašine. Maglina svetli reflektujući svetlost 

promenljive zvjezde V380. Nalazi se na oko 1.500 svetlosnih godina udaljena od nas, u 

pravcu sazvežđa Orion. Ime je dobila na osnovu tamnog oblaka koji pokriva maglinu. Nalazi 

se u blizini poznate Orionove magline M42. 

LITERATURA: Hipparchos Katalog 

O AUTORU: Astronom amater. 

Živi u Hrvatskoj. Bavi se proucavanjem zvezdanih jata i planetarnih maglina. 

26

MOJCA NOVAK 

RW CEPHEI 

Ova zvezda je hiper gigant. To je najsjajnija zvezda u asocijaciji Cep OB1, koja se nalazi u 

sazveždju Kefej na severnoj nebeskoj polulopti. Sa višestrukim zvezdanim sistemime SU 

Lacertae, RW Cephei obrazuje prividnu dvojnu zvezdu, ali u stvarnosti se ova zvezda nalazi na 

znatno većoj udaljenosti. 

Prvi deo naziva "RW", zvezda nosi prema pravilima za nazive promenljivih zvezda i oznacava 

RW Cephei kao petnaestu promenljivu zvezdu, koja je otkrivena u sazvešđu Kefej. Drugi deo 

naziva "Cephei" je genitiv latinskog imena sazveždja Kefej. 

RW Cephei pripada kasnijem G-spektralnom tipu (G8 Ia) ili ranijem K-tipu (K Ia). Masa ove 

zvezde iznosi oko 40 masa Sunca.. Takve zvezde brzo potroše svoje gorivo i dostignu samo 

nekoliko miliona godina starosti, pre nego što eksplodiraju kao super nova ili kao hiper nova i 

na kraju postanu pulsari, to jest, neutronske zvezde ili čak crne rupe. 

LITERATURA: David A. Aguilar: „Encyclopedia of Our Universe” 

Hipparchos Katalog 


Živi u Celju, Slovenija. Njena tema je proučavanje zvezda. 

27

STEFAN TODOROVIĆ 

NAIAD -- NEPTUNOV SATELIT 

Naiad (takodje Neptun III) je unutrašnji mali mesec. Njegov naziv potiče od starogrčke reči "Najaden", 

što znači - tečna voda. Sa svojih sedam sati i četri minuta ima najkraće vreme orbitiranja od svih 

satelita u Sunčevom sistemu. Posto je to brže nego Neptunova rotacija, Naiad gledano sa Neptuna, 

izlazi na zapadu, a zalazi na istoku. Naiad kruži oko Neptuna na rastojanju od 48.227 km, što je 23.463 

km iznad gornje granice oblaka. To je kritično rastojanje u blizini Rošeove granice, pa se zato ovaj 

satelit kreće na spuštajućoj putanji oko planete i u budućnosti će zbog privlačnih gravitacionih sila da 

bude rastrgnut i uploviće u delovima u Neptunov prsten ili će da padne na Neptunovu atmosferu, što 

znači da ce u njoj da izgori. Naiad je tamno, nepravilno oblikovano telo veličine 96km x 60km x 52km. 

On je najmanji od Neptunovih unutrašnjih regularnih satelita i osmi po veličini u Neptunovom 

sistemu. Srednja temperatura na površini se procenjuje na oko −222°C. 

Izvor: Solar Universe 


Živi izmedju Beograda i Rima. Bavi se proučavanjem prirodnih satelita u Sunčevom sistemu. 

Povremeno piše tekstove za Astronomsko društvo u Rimu 

. 

28

DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

REKORDI NAŠE LEPE PLANETE 

1. NAJVIŠI VODOPAD NA ZEMLJI 

To je SALTO ANGEL na jugoistoku Venecuele. 

2. NAJSEVERNIJI GLAVNI GRAD NA ZEMLJI 

REJKJAVIK se nalayi na jugozapadu Islanda samo 270 km od severnog pola. 

3. NAJJUŽNIJI GLAVNI GRAD NA NAŠOJ PLANETI 

VELINGTON na Novom Zelandu se nalazi na jugu severnog ostrva. 

29

4. NAJMANJA DRŽAVA NA SVETU 

To je enklava VATIKAN. Država se nalazi na tlu grada Rima i ima površinu od 0,44 kvadratna 

kilometra sa 900 stanovnika. 

5. DRŽAVA SA NAJVEĆOM GUSTINOM NASELJENOSTI 

To je MONAKO sa 16.600 ljudi po kvadratnom kilometru. Istovremeno je Monako sa jedva dva 

kvadratna klometra druga najmanja država po veličini na svetu. Za poredjenje: Nemacka ima, 

zavisno od grada, izmedju 3.000 i 5.000 stanovnika po kvadratnom kilometru. Sa 47 

stanovnika po kvadratnom kilometru, Srbija spada među najređe naseljena Evropska 

područja. 

6. NAJGUŠĆE NASELJENO OSTRVO 

Kolumbijansko ostrvo SANTA KRUZ ima površinu od samo 1,2 hektara na kome žive 100.000 

stanovnika po kvadratnom kilometru. 

30

7. NAJDUBLJI OKEAN NAŠE PLANETE 

To je PACIFIČKI OKEAN. Najdublji okean je istovremeno i najveći okean na svetu.Sa površinom 

od oko 181 milion kvadratnih kilometra, Pacifik čini 35% celokupne Zemljine površine. Na 

njegovom najdubljem mestu, Mariana grebenu je dubok 11.000 metara. 

8. NAJDUBLJE JEZERO NA ZEMLJI 

BAJKALSKO JEZERO na jugu Sibira je sa 1.637 metara dubine ne samo najdublje, nego i najstarije 

jezero na svetu. Ono sadrži skoro 20% od sve nezaleđene slatke vode na Zemlji. 

9. VODE SA NAJVEĆOM KONCENTRACIJOM SOLI IZVAN ANTARKTIKA 

To je JEZERO ASAL. Nalazi se u istočnoj Africi u centru Džibutija i sadrži 35% soli. Samo 

hiperslana jezera na Antarktiku su još slanija. 

31

10. NAJVEĆE MORE UNUTAR KONTINENTA 

To je KASPIJSKO MORE. Ono se nalazi između zapadne Azije i istočne Evrope i nema vezu sa 

ostalim morima ili okeanima. Njegova površina je 390.000 kvadratnih kilometra i sa time je 

veće od Nemačke. Naziv „more“ je dobio samo zbog svoje neverovatne veličine. 

11. NAJVEĆE OSTRVO U MORU UNUTAR KONTINENTA 

To je MANTULIN. Njegova površinoma je 2.766 kvadratnih kilometra. 

32

12. NAJVIŠI VULKAN NA ZEMLJI 

To je OJOS DEL SALADO, njegova visina je 6.893 metra. Nalazi se na granici Argentine i Čilea u 

pustinji Atakama i važi za ugašen vulkan. 

13. GEJZER ČIJE AKTIVNE ERUPCIJE SU NAJVIŠE NA SVETU 

To je STEAMBOAT gejzer. On se nalazi u Jelouston nacionalnom parku na visini od 2.303 metra 

iznad nadmorske visine. Najviša izmerena fontana je imala visinu od oko 130 metara. 

14. NAJVIŠA IZMERENA TEMPERATURA NA ZEMLJI 

13. septembra 1922. godine je U EL AZIZIJU u Libiji na 112 metara iznad nadmorske visine, 

izmerena temperatura od 57,8 °C. 

33

15. NAJNIŽA IZMERENA TEMPERATURA NA ZEMLJI 

Na ruskoj istraživačkoj STANICI VOSTOK na istočnom Antarktiku je 21. jula 1983. na3.420 

metara iznad nadmorske visine izmerena temperatura od -89,2 °C. 

16. DRŽAVA SA NAJUŽIM MOREUZOM 

To je GRČKA. Samo 40 metara razdvajaju ostrvo Euboja od ostatka tla. Zanimljivo je da morska 

voda teče kroz ovaj kanal menjajući pravac strujanja do 12 puta na dan. 

34

17. NAJVIŠI IZMEREN PRITISAK NA ZEMLJI 

31. decembra 1968. godine je U GRADIĆU AGATA u Sibiru izmeren pritisak od 1.083,8 hPa. Za 

poredjenje: Na nadmorskoj visini, atmosferski pritisak iznosi 1.013.25 hPa i to se smatra 

normalnim pritiskom. 

18. NAJNIŽI IZMEREN PRITISAK NA ZEMLJI 

12. oktobra 1979. godine je U TAJFUNU „TIP“ kod Guama u Pacifiku izmeren pritisak od 870 

hPa. 

TAJFUN TIP ZA VREME MAKSIMUMA 

O AUTORU: Geofizičar 

Department of Earth Sciences - University of Oregon 

Bavi se studiranjem globalne Zemljine strukture. 

35

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za 

astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju, 

ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju 

astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu. 

STALNI I POVREMENI SARADNICI 

Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena. 

- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj 

pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status. 

Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni 

saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki dogadjaj u 

astronomskom društvu. 

- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u 

impresumu biltena, ali će biti potpisani u tekstu. 

VAŠ TEKST 

Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg: 

1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice 

na slova i pazite na gramatiku. 

2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti 

obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja. 

3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja 

teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim 

vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije 

moguće. 

4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način, 

ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki 

saradnici to pogrešno shvatili. 

5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom. 

6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa 

slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom. 

7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove se ne isplaćuje 

novčana nadoknada. 

36

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN 

KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com 

STALNI SARADNICI (po azbučnom redu): ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN 

TODOROVIĆ, DR. STJEPAN JANKOVIĆ 

PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena: 

„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta. 

FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Umetnička vizija planete od stiropora 

COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA 

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA: 

NASA National Aeronautics and Space Administration 

APOD Astronomy Picture Of the Day 

ESA European Space Agency 

SDO Solar Dynamic Observatory 

IAU International Astronomical Union 

ESO European Southern Observatory 

AWB Astronomers Without Borders 

COPYRIGHT 

Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje saradjuju sa AAO biltenom, 

poseduju dozvolu za prevodjenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz 

tekst. Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, 

pismena dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka. 

DOWNLOAD BILTENA: 

- WEB STRANA I ARHIVA: http://bit.ly/AAObilten 

- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/ 

- GOOGLE+: https://plus.google.com/u/0/109631081348265628406 

- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten 

- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eq=AAO-bilten&etslf=3347 

- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com 

37

38

39

AAO-22

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?