Knjiga PODGORICA.Nemojte mi vise biti prijatelji ne mogu izdrzati.2017. A.Markusa

ЧУДНА ХОРТИКУЛТУРА.
СТОГОДИШЊА ЛОЗА СА ТРИ РОДА
Лозу су засадили Сулејман и Бећир-бег Османагић,
да би је с кућом, прије 86 година, продали Вукчевићима
У овом, по много чему на Балкану безродном времену,
интересантно је говорити о било чему што и једном
годишње нормално рађа, поготову три пута, као лоза у Старој
вароши у Подгорици, која је тиме најчуднија хортикултура.
Неуморно – сто година рађа, остварујући норму за
триста година, а да истовремено обезбјеђује хладовину испред
куће. У једном животу, који још траје, живјела је три
по сто година.
Преживјела је англоамеричко бомбардовање 1944.
Док је она три пута годишње рађала, 72 пута се умирало у
једној години од тог бомбардовања.
Бећир-бег Османагић био је срећне руке не само садећи
ову лозу, која ће мимо свих доносити три рода годишње,
што, сем комшија, нико у граду не зна. Бећирово име
носи подгорички трг код Сахат куле, на који ништа нијесу
посадили да би, Бећировом помоћи, три пута рађало.
Браћа Сулејман и Бећир-бег 1919. године продали
су кућу и ову лозу испред ње Илији Вукчевићу, са уобичајеном
честитком: „Срећна ти била“, за које бисмо рекли да
се остварило – да је једном годишње лоза добро рађала, и
додатно – укупно три пута.
213