Knjiga PODGORICA.Nemojte mi vise biti prijatelji ne mogu izdrzati.2017. A.Markusa

Ђоко и Михаило склонили су се у пећину испод које је
( на истој обали) био млин звани „Бања“, власника Радуловића
из Комана, чији је главни млинар тога дана вјеровао савезницима.
Он је, за разлику од осталих, стајао на вратима млина посматрајући
авионе, док у кориту ријеке није експлодирала бомба
усмртивши га облутком, који се под притиском дигао. Детонација
је потпуно разнијела дрвену бараку, која је ту, под пећинама,
Њемцима служила као радио-станица. Нико други, ни од њих ни
од Њемаца, није погинуо... Погинула је вјера у пријатеље, која је
до данас остала несахрањена.
Савезници су се постарали да то не остане незапамћено,
те су нас 1999-е подсјетили „хуманитарним бомбардовањем“ које
је трајало 78 дана. Нијесу били сигурни, према расправама које
смо водили, да ли су нас први пут бомбардовани 72 или 78 пута,
те су, за сваки случај, то урадили 78 пута. То посљедње бомбардовање
назвали су „Милосрдни анђео“, што и пристоји од
„анђеоских пријатеља!“
Током Другог свјетског рата спасили смо преко 500 савезничких
авијатичара, који су се падобраном спустили из погођених
авиона на путу до Румуније. Око 500 спасили су, по евиденцији,
четници, а вјероватно неки број и партизани. У Америци
је послије рата постојало удружење тих спашених авијатичара,
из захвалности четницима, којима је предсједник Америке
одао признање за то. Крај рата је био ту, и више им нијесмо били
потребни, ни за авијатичаре, ни за друго.
Престанком бомбардовања, Ђоко и Михаило враћали
су се кући. Задржали су се код оближње порушене куће Ђуровића,
гдје су (помогнути другим људима) извукли из рушевине живе
и здраве четворо дјеце са мајком, који су тражили помоћ... То
вријеме, колико су се задржали, било је веома дуго за већ окупљене
Ђокове родитеље, који нијесу могли да вјерују да су им
синови остали живи.
Иако је њихова породица тога дана била на шест мјеста,
24