PSS 40

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 

1

2 MAGAZIN ZA BEZBEDNOST


3


Sadr`aj 

SECURITY NOVOSTI 6 

INTERVJU 12 

Potro{nja energije u data centrima 12-16 

MENAD@MENT 14 

Direktor bezbednosti novog doba 14-15 

SECURITY PRAKSA 26 

Full HD pod lupom 26 

Lopovi na meti 27 

Raj za studente 28-29 

TEHNIKA 33 

Konvergencija fizi~ke i logi~ke 

kontrole pristupa 33-34 

Ko }e pobediti u ratu brzina 35 

Re{enje po meri 37 

Dobra saradnja para vredi 38-39 

Za detaljno nadgledanje 40-41 

Klasika ili avangarda 41-42 

AKTUELNO 45 

Po~ela je nova trka 45-48 

DA LI SE ZNA 54 

Rezultati i prognoze 54-56 

45 

TEMA 

BROJA 

Stadioni 

- poligoni 

za haos 17-20 

Kad sudija 

omane 22-23 

22 

48 

40 

Professional Security Systems 

izdava~: IN TEAM d.o.o.Beograd •ŸŸ adresa redakcije: Gradski park 2, Beograd Ÿ•Ÿ tel: 011/37 71 562, 011/ 31 62 091, tel/fax: 011/37 71 561 Ÿ•Ÿ e-mail: pss@pss-magazine.com 

www.pss-magazine.com, 

teku}i ra~un: 355-1067900-47 Ÿ PIB 103673280 

gl. i odgovorni urednik: Dragica [ipka •Ÿ direktor: Branislav [ipka • e-mail: komentari@pss-magazine.com, marketing@pss-magazine.com 

redakcijski odbor: prof. dr Mi}o Bo{kovi}, mr Jadranko Janev, Nenad Ognjanovi}, Vladimir Kos 

saradnici redakcije: Mirko Koci}, Mirjana Koji}, Donal Kreg, Dejvid Hemond, Petar Popovi}, Ana Jovanovi}, 

Vladimir Paji}, Piter Stenton, Stjepan Glasnovi}, Aleksandar Vlasov 

prevodioci: Nata{a [ipka, Dilaver ^au{evi} 

marketing: Dragica [ipka •Ÿ web: @eljko [ipka •Ÿ tehni~ki urednik: Mirjana Stepanovi} 

lektura i korektura: Nata{a [ipka •Ÿ {tampa: AMD sistem, Beograd 

CIP broj: 351.74/.76 katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije 

COBISS.SR-ID112914956

Security NOVOSTI 

Mobilna oprema za odbranu od poplava 

Mobilna oprema za zaštitu Novog Sada od viso kih vodostaja 

Dunava biće montirana tokom jeseni duž odbrambene 

linije, saopšteno je u Javnom vodoprivrednom preduze 

ću Vode Vojvodine. Oprema vredna 70 miliona dinara 

biće isko rišćena samo u slučaju izuzetno visokih vodostaja 

Dunava i omogućiće bezbednu odbranu od poplava 

glav nog grada Vojvodine, piše u saopštenju. 

Duž odbrambene linije Novog Sada, na keju i na delu kanala, 

biće postavljeni ankeri i stubovi na oko 40 otvo ra, 

a na tako postavljene stubove će, uko li ko Dunav ozbilj no 

zapreti, biti montirane metalne ploče koje će do datno nadvisiti 

odbrambeni nasip, navodi se u saop šte nju. Do da je 

se da će se oprema čuvati u specijalnom ma ga cinu, koji 

će uskoro biti izgrađen, takođe iz kredita Svet ske banke. 

Ada Ciganlija u novom ruhu 

Jedan od simbola Ade Ciganlije, vodeni gejzir na Sav skom 

jezeru, dobio je novo dekorativno osvetljenje. JP Ada Cigan 

lija postavilo je novu rasvetu, koja u noćnim sa ti ma 

osve tljava gejzir u četiri različite boje. Arhitekte i di zaj neri 

osvetljenja koji su radili na ovom projektu, kao osnovnu 

ideju imali su princip povezanosti sa prirodom, koji je 

u skladu sa konceptom Ade Ciganlije, kao zelene oaze 

grada. Osvetljenje je usklađeno sa radom pumpi za vodu, 

a boje se menjaju u zavisnosti od strane sveta na koju 

pada slap vode. Četiri boje su raspoređene na če ti ri 

strane sveta oko vertikalnog stuba gejzira, te slap vode 

menja boju u zavisnosti od toga sa koje strane sve ta duva 

vetar, odnosno gde pada voda. Ovo je prvi vo do skok te 

vrste u svetu koji je osvetljen prema principu promena 

u prirodi. Na osnovu boje gejzira, mo že se od rediti pra vac 

vetra u glavnom gradu. Tople boje, kakva su žuta i crve 

na, aktiviraju se kada slap gej zi ra pada na ju goistok 

i ju gozapad, dok su plava i zele na rezervisane za se ve roistok 

i severozapad. Reč je o najsa vre menijem i potpuno 

eko loškom led osvetljenju koje predstavlja svetski trend 

i koristi se u mnogim evropskim i svetskim gra dovima. 

Pored toga što minimalno tro ši struju, ovaj tip osvetljenja 

ima duži vek trajanja od običnih teh nologija rasvete. 

Vodeni gejzir visine 60 metara, od svo je izgradnje predstavlja 

zaštitni znak Sav skog jezera, a po red estetskog, 

ima i ekološki značaj, bu du ći da dopri nosi pre čišćavanju 

vode u jezeru. 

Uvođenjem dekorativnog osvetljenja, vodoskok će predstavljati 

svojevrsnu atrakciju Beograda, koja će zasigurno 

privući brojne strane i domaće turiste. 

Mobilno bankarstvo 

Asseco SEE, kompanija specijalizovana za razvoj, integraciju 

i implementaciju rešenja za finansijski sektor, i banka 

Intesa Beograd, uspešno su implemen tirali rešenje za 

mobilno bankarstvo, koje građanima omo gućava brz, sigu 

ran i jednostavan pristup bankar skim in for macijama i 

uslu gama putem mobilnih telefona. 

Uz Intesa Mobi uslugu mobilnog bankarstva, kli jenti banke 

mogu u svakom trenutku sa bilo kog mesta da pla ćaju 

mesečne račune putem mobilnih telefona, zatim da obavljaju 

transakcije između sopstvenih računa ili na ra ču ne 

tre ćih lica bez ograničenja, menjaju novac, pro ve ra va ju 

sta nje i promet na računima i platnim karticama. Pri likom 

uvo đenja ove usluge bankari su se rukovodili či njenicom 

da u Srbiji samo oko 40% stanovništva ima pri stup Interne 

tu, dok mobilni telefon poseduje skoro sva ki građanin 

Srbije. 

Pored navedenog, odlučujući faktori prilikom izbora 

apli ka tivnog rešenja bili su veća bezbednost klijenata, niski 

operativni troškovi korišćenja usluge (troškovi mobilnog 

Interneta), jednostavan korisnički interfejs i pristup 

funk cijama. Uvođenjem Intesa Mobi usluge nismo želeli 

da stvorimo proizvod za samo deo postojećih korisnika 

Inter net bankarstva, već za širi krug klijenata i od njega 

napravimo primarni kanal komunikacije klijenata sa bankom 

u budućnosti – izjavio je direktor eBankinga u banci 

Intesa. 

Našim klijentima uvek želimo da isporučimo kvalitetna 

rešenja koja prate i nude odgovore na izazove moder nog 


Konferencija Cisco Expo, događaj koji je stekao reputaciju 

jedne od najvažnijih konferencija za profesionalce iz 

obla sti informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji 

i Crnoj Gori, biće deseti put održana 7. i 8. decembra 

u Beogradu. Cisco Expo 2010 konferenciji pri su stvovaće 

poslovni ljudi i menadžeri iz oblasti informaci onih 

tehnologija iz najuspešnijih domaćih i stranih kom pa nija, 

kao i predstavnici kompanije Cisco iz inostran stva, Cisco 

partneri, servis-provajderi, članovi Vlade, inže njeri, studenti 

NetAkademije, zaposleni u malim i sred njim pre duze 

ćima, predstavnici medija i poslovni ljudi sa IT tr ži šta 

Srbije i Crne Gore. 

Slogan ovogodišnje konferencije „Kolaboracija i virtuelizaci 

ja bez grani ca“ ukazuje na novu viziju poslovanja u 

kome iskustvo i znanja, sveže ideje i nove tehnologije 

stva raju moćnu neo graničnu mrežu koja će u budućnosti 

biti osnova za efi kasne i produktivne poslovne procese. 

U svetu punom infor macija, kolaboracija i virtuelizacija 

pred stavljaju ključ no oruđe kojim te informacije primamo, 

obra đujemo i organizujemo, a saradnja i povezivanje su 

ne izbežne. Pored tehničkih prezentacija, demonstracija 

najno vijih Cisco rešenja i predstavljanja implementira nih 

rešenja kod korisnika, diskutovaćemo o sadašnjim i budućim 

trendovima, koji su neophodni za donošenje pravih poslovnih 

odluka, navodi se u saopštenju kompa nije Cisco. 

bankarstva, potrebe i zahteve krajnjih korisnika, isto vreme 

no imajući u vidu probleme kad je reč o sigurnosti 

elektronskog i mobilnog poslovanja. Dra go nam je da je 

i Banka Intesa Beograd prepoznala kva li tet i prednosti 

implementiranog rešenja i ponudila svo jim klijentima brz, 

jednostavan i siguran način obavljanja transakcija posredstvom 

ovog servisa mobilnog bankar stva – izjavio je rukovodilac 

eBanking Asseco SEE. 

Novi softver za automatizaciju 

Konferencija Cisco Expo u Beogradu 

Kompanija HP juče je predstavila napredno rešenje za automatizaciju, 

koje korisnicima omogućava da smanje troškov 

e za poslovne aplikacije, bilo da primenjuju re še nja 

za virtuelizaciju ili računarski oblak (cloud computing). 

Hi brid na okruženja predstavljaju kombinaciju IT opreme 

na centralnoj lokaciji i udaljenim lokacijama, kao i fizičkih 

i vir tuelnih sistema, uključujući i računarski oblak. Ovakva 

okruženja povećavaju agilnost preduzeća, ali ako se 

hi brid nim okruženjima ne upravlja sveobuhvatno, mogu 

se po većati rizici i troškovi, te stvoriti IT si losi. HP softver 

za auto matizaciju omogućava korisnicima da se 

su oče s tim izazovima i da na što bolji način iskori ste 

predno sti hibridnog pokretanja aplikacija. 


7


Najnovije mobilne tehnologije 

Očekujemo da će do 2020. godine broj konekcija u 

telekomunikacijama porasti na 50 milijardi, pošto se poveća 

va broj povezanih uređaja, mašina i ljudi – rekla je 

Milena Matić, Ericsson menadžer za mar keting i strategiju. 

Krajnji korisnici su u stalnoj po tra žnji za novim ure đajima 

i aplikacijama koje su sigurne i brze za komunikaciju, 

dok su kompanije više zaintereso vane za namenske 

aplikacije za efikasnije poslovanje i po većanje produktivnosti. 

Državne institucije imaju po trebu da povećaju bezbednost 

ili da poboljšaju kvalitet uslu ga građanima i što 

efikasnije iskoriste prirodne i mate rijalne resurse. 

Nove pogodnosti za putnike 

Niskotarifna kompanija Wizz Air najavila je početkom septembra 

2010. godine da će uvesti letove iz Beograda do 

pet novih de stinacija. 

Stručnjaci kompanije Ericsson boravili su u septembru 

u Beo gradu, kada su u svom demo-centru upo zna li predstav 

nike državnih institucija i medija sa najno vi jim tehno 

logijama i planovima za bu duć nost.To kom trodnevnih 

sesija prikazana su najnovija teh nolo ška rešenja i aplikacije 

za modernizaciju telekomunikaci onih kompanija 

i državnih institucija, kako bi bili što kon kurentniji 

na tržištu i ponudili korisnicima raznovrsne i kva litetne 

usluge. Gostima su bila predstavljena rešenja koja 

omogućavaju da se televizija i mobilni telefoni koriste za 

ko munikaciju između lekara i pacijenata. Demonstrirani 

su sistemi aplikacija koji omogućavaju da se uz GPRS/3G 

ko nekcije prate vitalni telesni parametri pacijen ta, tj. krvni 

pritisak, puls i EKG. Takođe su prikazane infor ma tivno-zabavne 

i telematske usluge za vozila, kao i si stem 

za upozoravanje na opasnosti na putu, koji obez be đu je 

direktan prenos informacija vozilima u nepo sred noj blizini. 

Ericsson je prikazao rešenja namenjena te le komu ni kacio 

nim provajderima, pomoću kojih oni kraj njim korisni cima 

obezbeđuju prenos sadržaja sa Interneta na TV, kao 

i individualno i interaktivno korišćenje televi zije. 

Demonstrirane su i performanse LTE (Long Term Evolution) 

nove tehnologije za mobilnu komunikaciju, koja omogućava 

brži transfer velike količine po da taka na efi ka san 

i rentabilan način i omogućava opti mi zaciju kori šće nja 

frekvencijskih opsega. Zahvaljujući ovoj tehnolo giji koja 

obezbeđuje minimalno kašnjenje u pre nosu po da ta ka, korisnici 

mogu neometano da uživaju u uslu ga ma, kao što 

su pregledanje video-materijala, igra nje igri ca, pri stup Internetu. 

Okruženje u kome živimo menja se brže nego 

što je iko mogao da pretpostavi. Komu nikacija putem Interneta 

dominira i kreira milijarde ko nek cija, između ljudi 

i između ljudi i uređaja. U budućnosti će biti kre irane 

nove paradigme, kao I nove mogućnosti po slo vanja. 

Wizz Air već leti za London i Dortmund, a od 15. decem 

bra planiraju se letovi iz Beograda do Rima i Malmea. 

Takođe, od aprila neredne godine Wizz Air će leteti do 

Stok holma, Ajndhovena i Minhena – najavio je na konferen 

ciji za novinare Jozef Varadi, generalni direktor ove 

kom panije. Varadi je na konferenciji rekao da je kompanija 

odlučila da u Beogradu otvori operativnu bazu, što 

znači da će u Beogradu stalno biti stacioniran avion Airbus 

A320. On je najavio da će u prvo vre me zaposliti 

30 do 40 radnika iz Srbije. Prema rečima Varadija, cilj 

je da kompanija postane lider na srpskom tržištu i na taj 

na čin doprinese razvoju srpske privrede. Prema njegovim 

rečima, kompanija Wizz Air je samo u po slednje tri 

go dine, od početka ekonomske krize, poslovala bo lje za 

oko 30%. Stoga očekuje da će do kraja ove godine ova 

poznata avio-kompanija prevesti oko 10 miliona putnika. 

Direktor beogradskog aerodroma Nikola Tesla, Velimir 

Radosavljević, izjavio je da je samo u avgustu ove godine 

povećan broj putnika za 20% u od nosu na isti period 

lane. Prema nekim zvaničnim proce nama, aerodrom Ni kola 

Tesla je bio domaćin za više od 359.000 putnika. 


Video-veza između Srbije i Hrvatske 

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova, 

Ivica Dačić, i ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, 

Tomislav Karamarko, nedavno su prvi put razgovarali putem 

zaštićenog audio-video linka na relaciji Beograd–Zagreb, 

pomoću kojeg će se i ubuduće odvijati komunikacija 

između policija dveju zemalja. Dačić je tom prilikom 

obja snio da uspostavljanje ovog linka predstavlja početak 

pro jek ta osnivanja regionalnog centra za razmenu operativ 

nih in formacija i neposredne saradnje u borbi protiv 

orga ni zo vanog kriminala. Prvi potpredsednik Vlade rekao 

je da će biti uspostavljena tri video-linka, odnosno tri 

krip to za štićene veze između Beograda i Zagreba, i to izme 

đu ministara unutrašnjih poslova, direktora policija 

i kri mi na lističkih uprava. On je ukazao na visok nivo sarad 

nje između po li cije Hrvatske i Srbije i napomenuo da 

će uspo sta vlja nje ovih kriptozaštićenih veza ubrzati razme 

nu infor ma cija. Prema njegovim rečima, sledeća faza 

pro jekta, po red razmene informacija, predviđa i praćenje 

kri minalnih gru pa, kao i stvaranje pravnih pretpostavki za 

izda va nje za jed ničkih naloga za hapšenje. 

Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji i Albaniji. Prvi 

čo vek budućeg predstavništva Samsung Electro nics 

Adri atic biće Dal Jae Kim, koji je prethodno poslo vao na 

poziciji direktora Samsung Electronics u pred stav ni štvu 

u Beču. Za razliku od prethodnih godina, Samsung će 

sada direktno distribuirati svoje proizvode i opremu na 

po me nutim tržištima. Ranije su taj posao obavljali lokalni 

di stributeri na svakom od navedenih tržišta. Ovakav 

na čin poslovanja će omogućiti da lokalna predstavništva 

di rektno komuniciraju sa Samsungom, dobiju podršku 

i pri lagođena rešenja, što će brend približiti i tržištu i kupci 

ma. Samsung Electronics Adriatic takođe najavljuje nasta 

vak dugogodišnje saradnje sa dosadašnjim partnerima. 

Osnivanje Samsung Electronics Adriatic takođe predsta 

vlja i priliku za otvaranje novih radnih mesta. Samo 

u Beogradu Samsung trenutno upošljava pre ko 20 novih 

rad nika. 

Drago mi je što će Samsung Electronics Adriatic otvoriti 

vrata za dalji razvoj našeg poslovanja, što će mnogim 

stručnjacima iz Srbije omogućiti bolji razvoj nove karijere 

u Samsungu – izjavio je Vlado Gođevac, direktor za Srbiju 

i Crnu Goru. 

Optički link u Valjevu 

Otvoreno predstavništvo Samsung Electronics 

Adriatic 

Samsung Electronics, svetski lider u oblasti digitalnih 

me dija i digitalnih konvergovanih tehnologija, najavio je 

otva ranje predstavništva koje obuhvata tržišta u Srbi ji, 

Savet za bezbednost grada Valjeva je na sednici 14. septem 

bra prihvatio projekat za izgradnju optičkog kabla, 

koji će povezati čvorišta optičke mreže grada Valjeva sa 

objek tom Policijske uprave i opremom za video-nadzor. 

Ovaj projekat se procenjuje na oko 2,3 miliona dinara, a 

realizovaće se u skladu sa odlukama Saveta za bezbednost 

iz sredstava gradskog budžeta. Izgradnjom optičkog 

linka prema Policijskoj upravi stvoriće se uslovi za širenje 

mreže video-nadzora u gradu u skladu sa planom podizanja 

nivoa bezbednosti. 

Na sednici je ukazano na potrebu postavljanja vi deo-nadzo 

ra kako na gradskim saobraćajnicama, tako i u parkov 


9



ima, na trgovima, platou ispred Centra za kultu ru. U narednom 

pe ri odu plani rano je da na kritičnim lokacija ma u 

gradu budu postavljene 34 video-kame re. Ovim će biti 

stvo reni uslovi da se blagovremeno uoče prekršioci pro pisa 

i da pripadnici Policijske uprave brzo i efikasno spro vedu 

adekvatne mere i akcije. 

Osim izgradnje optičkog linka u ovoj godini je predviđena 

i realizacija drugih projekata iz oblasti bezbednosti za 

koje će iz gradskog budžeta biti izdvojeno oko 1,7 miliona 

dinara. Predloge projekata pripremiće radne grupe 

i dostaviti ih Savetu za bezbednost, koji će doneti odluku 

o finansiranju u skladu sa definisanim prioritetima. 

Uskoro narukvice za kućni pritvor 

Zabrana pušenja od 11. novembra 

Primena Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvan 

skom dimu počinje 11. novembra, rekao je ministar 

zdra vlja Srbije, Tomica Milosavljević, koji je najavio vi soke 

kazne za one koji Zakon ne budu poštovali. Ako neko 

bude zapalio cigaretu na Medicinskom fakultetu, onda će 

dekan biti kažnjen i to ozbiljno – rekao je Milosavljavić. 

Prema njegovim rečima, ukoliko u nekoj ustanovi ne bude 

poštovan Zakon, odgovornost će snositi osoba koja je odgo 

vorna za njegovo sprovođenje, onaj ko je zapalio ci garetu, 

ali i rukovodilac ustanove. Tokom septembra, ali i 

oktobra, inspekcijske službe se priprema ju za prime nu Zakona. 

Svakome je jasno da duvanski dim dovo di do niza 

bolesti – ukazao je Milosavljević. On je, kao primer, pomenuo 

da restoran od 90 kvadrata, po Za ko nu, može da 

podeli prostor na pušački i nepušački, kao i da zabrani 

pušenje. 

Bilo bi dobro kada bi takvih primera bilo više. To bi značilo 

da smo kao društvo zreli. Ako je mogla Turska, koja 

je prva zemlja po broju pušača, da potpuno zabrani pušenje, 

ne vi dim zbog čega Srbija ne bi mogla da napravi 

civilizacij ski iskorak u primeni ovog zakona i vrlo brzo posle 

toga usvoji i zakon o potpunoj zabrani – rekao je Milo 

savljević. 

Prema njegovim rečima, broj pušača u Srbiji je proteklih 

nekoliko godina manji za oko sedam odsto u odnosu na 

period pre desetak godina, kada su pušili svaki drugi muškarac, 

svaka treća žena i svako četvrto dete. 

U strategiji Ministarstva zdravlja do 2015. godine planirano 

je da se svake godine za jedan odsto smanjuje 

broj pušača – precizirao je Milosavljević. To nije jednostavan 

posao, ocenio je Milosavljević i dodao da rezultati ne 

za vi se od ministra zdravlja i zadravstvenog sektora. 

Ako bi se cena cigareta povećala dvostruko, onda bi 

se značajnije smanjio procenat pušača. Kada bih se ja 

pitao, cigarete bi koštale tri puta više, ali cenovna politika, 

međutim, zavisi od mnogo aktera – zaključio je Milosav 

ljević. 

Krajem septembra počinje da funkcioniše sistem elektronskog 

nadzora za osobe koje su osuđene na kućni pritvor, 

najavljuju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i ističu 

da će to rasteretiti zatvore. Direktor Centra Uprave za 

izvršenje krivičnih sankcija za obuku i stručno osposobljavanje, 

Damir Joka, je najavio da će krajem meseca po četi 

da funkcioniše sistem elektronskog nadzora nad osobama 

kojima sud odredi kućni pritvor, odnosno kućni zatvor. 

Centar za monitoring biće smešten u sedištu Uprave 

u kojoj se trenutno montira centralna oprema za elektronsko 

praćenje, a očekujemo da ćemo već krajem septembra 

početi sa primenom, u zavisnosti od toga kad će pravosudni 

sistem početi da izriče takve mere i kazne – rekao 

je Joka. 

Mera elektronskog nadzora važiće za osobe ko jima sud 

umesto klasičnog odredi kućni pritvor, kao i kad ih osu di 

na godinu dana zatvora i za me ni je merom kućnog pritvora. 

Elektronska narukvica je uređaj koji se stavlja na nogu 

osuđenika, da ne bi bio upad ljiv i primetan. U stanu lica 

nad kojim se vrši nadzor insta lira se centralna jedinica 

koja obaveštava centar za mo nitoring o prisustvu osobe 

ili o eventualnom prekršaju. Na ekranu komandnog centra 

neprekidno se prati kreta nje kažnjenika, odnosno njegov 

ulazak u zabranjene zone kretanja i kontroliše se da 

li kažnjenik poštuje meru suda. 


11

INTERVJU 

Dragica Šipka 

pss@pss-magazine.com 

Intervju 

Potrošnja energije u data centrima 

O značaju data centara, njihovoj efikasnosti i racionalizaciji njihovih resursa razgovaramo sa Berijem Eliotom, direktorom 

Capitoline i Mariom van der Krojfom, direktorom marketinga u kompaniji Optelecom-NKF iz Velike Britanije 

Globalno zagrevanje je tema o 

kojoj se danas često govori, 

a stručnjaci koji se bave ovim 

fenomenom tvrde da gotovo svaka 

aktivnost na planeti na neki način 

utiče na globalno zagrevanje, bilo 

da vozite auto, letite avionom 

ili ručate s prijateljima u nekom 

restoranu. Rezultat je isti, planeta se 

neprekidno zagreva. A da li ste znali 

da nedavna istraživanja potvrđuju 

da se svake sekunde, provedene 

u čitanju neke internet‐stranice, 

emituje 20 miligrama 

ugljen‐dioksida u atmosferu? 

Beri Eliot 

Mario van der Krojf 

Ova tema je interesantna 

i stručnjacima za IT mreže, pa danas 

mnogi vodeći proizvođači, sistem 

integratori, projektanti u data 

centrima kreiraju i usvajaju efikasne 

i ekonomične tehnologije, sa ciljem 

da se smanji emisija ugljen-dioksida 

u atmosferu. Mnogi se pitaju kako 

je pokrenuta inicijativa krenula 

baš u data centrima. Odgovor je 

vrlo jednostavan: data centri su 

žila kucavica svakog mrežnog 

sistema, jer su u njemu smeštene 

sve komponente datog sistema. 

Poznato je da su oni najveći 

potrošači energije u IT svetu, ali 

se takođe zna da racionalizacija 

potrošnje njihovih resursa može 

značajno da utiče na bolju 

efikasnost celokupne mreže. 

Redukcija i reorganizacija 

Data centri se sastoje od različitih 

elektronskih uređaja, pre svega 

IT opreme, bez koje ne bi 

bilo moguće koristiti Internet 

i Intranet mreže, sve do uređaja za 

osvetljavanje i hlađenje prostorije. 

Stoga projektanti i direktori data 

centara traže efikasan način da 

smanje količinu utrošene energije 

ne samo za proizvodne procese već 

i dodatnu potrošnju energije. 

Novi data centri su odlična 

mesta za primenu veoma efikasnih 

metoda i tehnologija za uštedu 

energije – ističe Beri Eliot, direktor 

komapanije Capitoline iz Velike 

Britanije. 

Ova kompanija je specijalizovana 

za redukciju potrošnje energije, 

pruža pomoć kompanijama 

u implementaciji ekoloških 

komponenti u data centrima. 

Međutim, ne treba zanemariti 

mogućnost da se i u postojećim 

data centrima poboljšava 

efikasnost, ukoliko se primene neke 

sasvim jednostavne mere – dodaje 

Beri Eliot. 

Ono što treba imati na umu 

prilikom projektovanja data 

centara je da, kao što izreka kaže, 

sve što uđe, mora i da izađe. 

Naime, energija koju uređaji troše 

tokom efektivnog rada, stvara 

određenu količinu toplote koja se 

na kraju mora osloboditi. Imajući 

u vidu ovu činjenicu, pojedine 

kompanije ulažu napore da stvore 

tehnologije koje štede energiju, 

kako bi smanjile potrošnju struje 

neophodne za rad jednog data 

centra. 

Mario vad der Krojf za PSS navodi 

primer kako Optelecom-NKF 

koristi postojeću tehnologiju da na 

inventivan način smanji troškove, 

kao i potrošnju postojećih resursa 

za napredna rešenja nadzora. 

12 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST

Primenjena tehnologija je 

prvobitno kreirana u kompaniji 

Optelecom-NKF za konvertovanje 

energije u tehnologiji solarnih 

panela – objašnjava Van der Krojf. 

Za tu namenu postoje Siqura 

ormarići za napajanje, koji su 

projektovani za efikasnu potrošnju 

električne energije. Pored ormarića 

pomenuo bih i video-servere 

Optelecom-NTF, koji značajno štede 

energiju i smanjuju operativne 

troškove data centra. 

Korišćenje prirodnih resursa 

Beri Eliot iz kompanije 

Capitoline je opisao niz tehnika 

za osavremenjavanje sistema 

hlađenja, u cilju povećanja 

efikasnosti i smanjenja potrošnje 

energije. Dobrom termoizolacijom 

data centara i zaptivanjem svih 

otvora kroz koje prolaze kablovi 

u zidovima, može se osetno 

poboljšati učinak postojećih 

tehnika hlađenja, što se takođe 

može postići primenom besplatnih 

prirodnih opcija hlađenja. Ukoliko 

se osigura efikasan sistem hlađenja 

i primene nove tehnike hlađenja, 

troškovi se mogu prepoloviti, što 

ne treba zanemariti, dodaje naš 

sagovornik. 

Besplatno hlađenje podrazumeva 

da se, umesto sistema za 

klimatizaciju, za smanjenje 

temperature koriste prirodni 

elementi, kao što su vazduh ili voda. 

U tom slučaju, nephodno je da data 

centri budu smešteni u oblasti sa 

umerenom temperaturom. 

Data centri se obično postavljaju 

u blizini računarskih mreža 

– objašnjava Eliot. 

Većina korisnika želi da im data 

centar bude na dohvat ruke, iako 

je mnogo jeftinije da se on locira 

u oblasti sa hladnijom klimom. 

Bez obzira na sve, računica 

pokazuje da uštede ostvarene 

primenom besplatnog hlađenja 

ne uspevaju uvek da se izjednače 

s troškovima premeštanja data 

centara na veće udaljenosti, pa je 

važno da se brzo stigne do lokacije. 

Nije dobro rešenje za svako 

preduzeće da premesti data centar 

u oblast sa umerenom klimom. 

U stvari, u prednosti su centri 

koji su smešteni u oblastima sa 

hladnijom klimom. U Amsterdamu 

je na primer značajno redukovana 

potrošnja energije, a gradska 

vlast planira da do 2015. godine 

potpuno neutrališe emisiju 

ugljen-dioksida. Prvi korak ka cilju 

smanjenja potrošnje energije 

jeste renoviranje data centra koji 

je trenutno smešten u zgradi 

gradske opštine. Naime, planirano 

je premeštanje data centra u staro 

atomsko sklonište ispod zgrade 

opštine, gde će se voda iz reke 

Amstel (koja protiče u neposrednoj 

blizini objekta) iskoristiti za 

hlađenje sistema. Zagrejana voda 

se dalje distribuira kroz sisteme 

za zagrevanje zgrade, čime se 

smanjuju operativni troškovi data 

centra, kao i troškovi gradske 

opštine. 

Iako će se ovim vrlo originalnim 

projektom redukovati potrošnja 

energije u opštinskim objektima 

grada Amsterdama, finansijski 

efekti će se osetiti tek za deset 

godina, kada je predviđen povraćaj 

početnih ulaganja. 

Beri Eliot komentariše: 

Menadžeri zaista treba da obrate 

pažnju na potrošnju energije 

u svojim data centrima, što mi 

neprestano ističemo u našim 

programima za obuku. Osim 

toga, veoma je važno voditi 

računa i o povraćaju ulaganja 

u razumnom roku, koji u proseku 

iznosi oko tri godine. I pored toga 

što vam nove tehnologije mogu 

pomoći da održite kontrolu emisije 

ugljen-dioksida na relativno 

odgovarajućem nivou, takođe je 

moguće da će povraćaj početnog 

ulaganja biti usporen. Dakle, biće 

vam potrebno deset do petnaest 

godina za povraćaj uloženog novca 

u skupu tehnologiju, što je dug 

period za mnoge kompanije. 

ŠTA JE DATA CENTAR? 

Data centar je centralizovana 

lokacija na kojoj se 

računarski resursi (na primer 

host računari, periferija, 

aplikacije, baze podataka 

i tačke za pristup na mrežu) 

kritični za funkcionisanje 

organizacije održavaju 

u strogo kontrolisanom 

okruženju. Data centar je 

poveren samo obučenim 

profesionalcima. Postrojenje 

nije obezbeđeno samo 

fizički, već i sa aspekta 

bezbednosti rada na mreži. 

Svi sistemi raspolažu 

„čistim“ napajanjem 

i rezervnim izvorima 

napajanja u slučaju prekida 

komercijalnog izvora 

napajanja. Aplikativni 

softver se pažljivo 

kontroliše da ne bi došlo 

do narušavanja softverskih 

licenci i stvaranja 

međusobnih softverskih 

konflikata. U sistemu se 

redovno prave rezervne 

kopije podataka koje 

se čuvaju u centru i na 

izmeštenoj lokaciji. Prema 

opštem mišljenju, ova 

definicija navodi neke na 

pomisao da ovako treba da 

izgleda idealni data centar. 

Ovo ipak nije kompletna 

lista. Napominjemo da 

idealni data centar treba 

da omogućava rezervni 

režim rada u formi „hot“, 

„warm“ ili „cold“ standby 

režimu. „Hot“ standby je 

krajnja i najskuplja opcija, 

koja može odmah da 

preuzme kontrolu u slučaju 

katastrofalnih otkaza rada 

sistema. „Warm“ standby 

je skoro ista opcija, 

sa izvesnim razlikama. 

Potrebno je više vremena za 

preuzimanje, jer se aktivira 

tako što se učitavaju 

najskorije ažurirani podaci. 

„Cold“ standby režim 

traje još duže, jer je nekad 

potrebno rekonfigurisati 

opremu, učitati aplikacije 

i baze podataka. 


13


Troškovi hlađenja se takođe mogu 

smanjiti primenom jednostavnih 

mera za postojeći sistem hlađenja. 

Kontrolišite da hladan vazduh ne 

odlazi tamo gde ne treba, tako da 

može efikasno da hladi data centre 

i opremu u njima. 

Svaki data centar se može 

modernizovati. Dobar primer za to 

je Amsterdam. Prvi korak u procesu 

modernizacije je detaljna revizija 

sistema i smanjenje dodatnih 

troškova, zatim primena kreativnih 

projekata i novih tehnologija. 

Često obeshrabruje visoka cena 

takvih projekata i usporen povraćaj 

uloženih sredstava. Projektanti 

i administratori sistema moraju 

realno da procene pozitivne 

i negativne posledice smanjenja 

troškova, da bi ostvarili cilj. 

Hlađenje, međutim, nije jedini 

način da se smanje troškovi 

i potrošnja energije u data 

centrima. Savremena oprema je 

potpuno funkcionalna i neće biti 

teško izabrati i primeniti nove 

tehnologije koje će smanjiti 

potrošnju energije IT opreme, 

a samim tim i troškove hlađenja. 

Staro za novo 

Pošto IT oprema generalno troši 

dve trećine energije koju potroši 

jedan data centar, zamena starih 

uređaja novim može da smanji 

troškove, kao i potrošnju električne 

energije – navodi Eliot. 

Ovaj stručnjak implicitno ukazuje 

da projektanti i administratori 

data centara nisu jedini koji 

brinu o racionalizaciji potrošnje. 

Danas mnoge kompanije nude sve 

efikasnije uređaje za ovu namenu. 

Recimo, sve aktuelniji su uređaji sa 

većim kapacitetom za manji prostor 

i sa manjim utroškom energije. 

Jedan ovakav primer za rešenja 

sa velikom gustinom zapisa je 

osmokanalni Siqura S-68 E videoserver 

iz Optelecom-NKF-a. 

Server S-68 troši samo 0,9 vati po 

kanalu i jedan je od ekonomičnijih 

kodera u industriji – tvrdi Van 

der Krojf, direktor marketinga 

u Optelecomu. 

S-68 E ima kapacitet za 

strimovanje do 88 analognih 

video‐kanala po jednom ormariću 

za napajanje veličine 5,25 x 19 inča, 

pa se ubraja u najkompaktnije 

rešenje na tržištu. 

Dakle, ukoliko se prate nove 

tehnologije koje štede energiju, 

mogu se istovremeno zadovoljiti 

finansijski i ekološki aspekti, ali 

i smanjiti ukupni troškovi. 

Široka lepeza mogućnosti 

Ponekad je veoma teško 

početi, jer postoji zaista veliki 

broj kompanija u razvoju u ovoj 

delatnosti, koje nude razne ideje 

za efikasnu upotrebu energije. 

Mi se načelno trudimo da 

primenimo evropske standarde, 

mada nema sumnje da inicijative 

poput Grin Grid i sistem etiketiranja 

sa potvrdom kvaliteta, Energy Star, 

doprinose uspostavljanju različitih 

kriterijuma za potrošnju energije 

– dodaje Eliot i objašnjava da 

racionalizacija potrošnje električne 

energije nije moguća bez jasnih 

pokazatelja potrošnje energije 

u data centrima. 

Dakle, najvažniji kriterijum je 

određivanje potrošnje energije u 


15

data centrima. Jedinica mere koja 

se koristi u okviru projekta Green 

Grid, naziva se efektivnost potrošnje 

energije (PUE), jednostavan je 

i precizan način za procenu 

potrošnje energije i racionalizaciju 

potrošnje u data centrima. 

Mera PUE može poslužiti za 

upoređivanje efikasnosti jednog 

data centra u odnosu na drugi, 

kao i za izbor najboljeg načina za 

smanjenje njegove proračunate ili 

stvarne potrošnje. 

Eliot takođe navodi i nedostatke ove 

merne jedinice, među kojima su: 

jedna od loših strana je to što 

PUE, na žalost, nije pokazatelj 

odnosa između količine korisnog 

rada i količinu utrošene električne 

energije – objašnjava Eliot. 

U ovom trenutku neke druge 

organizacije, poput Agencije za 

zaštitu okoline (EPA), bave se 

razvojem raznih metoda merenja, 

ali još uvek ne postoje jasni 

pokazatelji o potrebnoj količini 

električne energije, koja se realno 

koristi za procedure predviđene 

u data centru.” 

Zbog svega toga, merenje 

PUE je dobar način za početak 

modernizacije data centra, ali 

je jednako važno pratiti nova 

dostignuća za merenje njegove 

efikasnosti. 

Izazov za menadžere 

Nije lako biti menadžer sistema 

nadzora u današnje vreme. U 

svetu je sve izraženija potreba da 

se otklane uzroci i spreče efekti 

globalnog zagrevanja u atmosferi. 

Istovremeno, poslovanje je sve 

nestabilnije, a računi za struju 

sve veći. Ipak, postoje načini da 

se smanje operativni troškovi 

– napominje Eliot. 

Ključno mesto za smanjenje 

troškova je upravo data centar. 

Da bi menadžeri osigurali potrebnu 

količinu energije koja treba data 

centru, najbolje je da staru opremu 

zamene novijim tehnologijama, 

rešenjima velike gustine zapisa, 

poput Siqura S-68. Takođe je 

važno da se vodi računa o tome 

da se oprema i uređaji nabavljaju 

od kompanija koje kreiraju i 

implementiraju održive tehnologije 

i rešenja. Još jedan neophodan 

korak je provera efikasnosti 

sistema za klimatizaciju u data 

centru i pronalaženje načina za 

iskorišćenje efikasne tehnologije 

hlađenja uz istovremeni povraćaj 

ulaganja. Cilj je svakako da se 

resursi iskoriste na najefikasniji 

i najekonomičniji mogući način. 

Beri Eliot spremno ističe: 

menadžeri mogu da uštede 

stotine hiljada dolara godišnje ako 

se smanji potrošnja električne 

energije uz efikasnu organizaciju 

računarskih centara sa malom 

emisijom ugljen-dioksida. 

Optelecom-NKF 

kompresiji sa 88 analognih kamera 

po svakoj kutiji za napajanje 

od 19 inča/3U, S-68 je jedno 

od najefikasnijih rešenja velike 

gustine, koje se ugrađuje u velike, 

profesionalne instalacije, u kojima je 

važan skladišni kapacitet i cena po 

video-kanalu. 

Optelecom-NKF, dobavljač 

naprednih rešenja 

video‐nadzora, najavio je novi 

video-server Siqura S-68 E. Koder 

S-68 E ima dobre performanse, 

jednostavno se instalira i održava, 

i vrlo je pouzdan. Sa kapacitetom 

i strimingom videa u H.264 

Osim toga, modul troši samo 

0,9 vati po kanalu, pa se svrstava 

u ekološka i ekonomična rešenje. 

Preko intuitivnog veb interfejsa sa 

kontrolom pristupa, konfiguriše 

se niz funkcija – video-detekcija 

pokreta (VMD) ili serijski tok 

podataka za kontrolu PTZ kamera, 

kao i kontrola pristupa. 

Povrh toga, ovi kompaktni 

video‐serveri izrađeni su u skladu 

sa standardnom arhitekturom 

otvorenog striming-a (OSA) 

i jednostavno se kombinuju sa 

opremom drugih proizvođača. 


Mirjana Kojić 


TEMA BROJA 

Obezbeđivanje velikih sportskih događaja 

Stadioni – poligoni za haos 

Zemlje-domaćini velikih sportskih događaja suočeni su s ozbiljnim bezbednosnim problemima. Nedavno je završen 

svetski fudbalski kup u Južnoj Africi, a uskoro će biti održana i Zimska olimpijada 2010. u Vankuveru. Kako najbolje 

zaštititi sportiste i gledaoce od huligana, nasilja i potencijalnih terorističkih pretnji na sportskim terenima? 

H 

uliganstvo i nasilje na 

sportskim terenima su 

društveni fenomeni koji dugo 

postoje, a divljanje navijača na 

tribinama ili van stadiona osim 

što ugrožavaju bezbednost, 

mogu imati tragične posledice. 

Na utakmice ne dolaze samo 

navijači već i prestupnici, kojima 

su ovakvi događaji odlična prilika 

da naprave incidenat i učestvuju 

u masovnoj tuči, u kojoj neko ili 

izgubi život ili biva teško povređen. 

Podgrejana navijačka strast mora 

biti strogo kontrolisana, da bi 

se izbegle ljudske žrtave, kao 

i materijalna šteta. Pored toga, 

bezbednost stadiona mogu da 

ugroze i terorističke pretnje, koje 

su realna opasnost u današnjem 

svetu. Teško je odgovoriti na 

pitanje da li je sport samo igra 

i takmičenje, pošto su fudbalski 

stadioni vrlo često poligoni 

za organizovani haos, umesto 

mesto sportskog susreta. Stručna 

javnost se uveliko bavi pitanjem 

kako da odvoji sport od nasilja, 

pošto je jedan deo navijača 

najblaže rečeno problematičan. 

Ako govorimo o bezbednosti 

stadiona i sportskih hala i novim 

tehnologijama, video‐nadzor 

je neizostavni deo svakog 

ozbiljnog sistema obezbeđenja. 

Evo koja rešenja preporučuju 

bezbednosni stručnjaci za masovne 

manifestacije. 

Za preglednu lokaciju 

Osnovni uslov da ljudi na 

stadionima, tribinama i kritičnim 

mestima budu bezbedni jeste da 

su lokacije pregledne, što se postiže 

uvođenjem integrisanog sistema 

zaštite, čija je osnovna komponenta 

video-nadzor. Na masovnim 

događajima je najvažnije 

obezbediti dobar pregled kritičnih 

lokacija, na kojima su pravilno 

pozicionirane kamere. 

Pre svega treba dobro proceniti 

bezbednosnu situaciju i izraditi 

projekat za svaki sportski objekat, 

a zatim instalirati integrisni sistem 

zaštite. Prilikom projektovanja 

sistema video-nadzora mora se 

uzeti u obzir specifičnost objekta, 

njegova namena, položaj i okolina. 

Da bi operateri u kontrolnim 

sobama imali dobar pregled 

određenih kritičnih lokacija na 

MAGAZIN ZA BEZBEDNOST 17

Struktura komandnog centra 

Najviši nivo korisnika 

Vojska, 

mornarica 

i vladine 

institucije 

Hitne službe 

i civilne 

vlasti 

Regionalni 

komandni 

centar 

Regionalni 

komandni 

centar 

Lokalni 

komandni 

centar 

Lokalni 

komandni 

centar 

Mesta 

sporstkih 

događaja 

Smeštaj u 

hotelima 

Luka 

i brodski 

hoteli 

Ostala 

olimpijska 

mesta 

Gradski 

centar za 

nadgledanje 

kojima su postavljene kamere, treba 

stvoriti adekvatne uslove. Jedan 

od njih je kvalitetan video‐signal, 

od kamere do mesta za nadzor 

i snimanje. Jedina tehnologija 

koja ima kapacitete da pouzdano 

i ekonomično obezbedi takav 

nadzor je distribuirani video‐nadzor. 

Arhitektura IP videa 

Kvalitet integrisanog sistema 

video-nadzora, koji nadgleda 

velike sportske terena sa više 

udaljenih lokacija zavisi od izbora 

IP video-arhitekture. Činjenica 

da se sistem nadzora oslanja na 

digitalnu mrežnu tehnologiju nije 

jedina garancija za odgovarajuću 

arhitekturu IP videa, ukoliko se ne 

uskladi sa specifičnim okolnostima 

na sportskim terenima. 

Ovakav problem se pojavio 

prilikom instalacije sistema na 

Olimpijadi 2004. u Atini. 

Grafikon prikazuje strukturu 

komandnog centra koji je radio 

tokom trajanja igara. 

Na Olimpijadi je bilo postavljeno 

63 komandna centra, u kojima je 

1.250 operatera pratilo 47 lokacija 

na teritoriji od 250 kvadratnih 

kilomatara. Operateri su radili za 

različite agencije, koje su imale 

različite zahteve u odnosu na 

informacije i video-zapise sa CCTV 

sistema. 

Agencije zadužene za poštovanje 

zakonskih procedura, hitne 

službe, vojska, saobraćajci, obalska 

straža i lokalno obezbeđenje 

zahtevali su određeni pristup svim 

delovima sistema, uz mogućnost 

da se svakom operateru dodeli 

jedinstveno pravo pristupa do 

određenih komponenti sistema. 

Time je ostvaren visok stepen 

redundantnosti, što je omogućilo 

da se kontrola prebaci do bilo kog 

drugog centra, ukoliko se dogodi 

da neki od komandnih centara 

postane neoperativan. 

Iz primera Olimpijade iz Atine 

jasno se može videti značaj pravog 

distribuiranog IP video-sistema. 

A šta se zapravo podrazumeva pod 

distribuiranim sistemom? To se 

može objasniti indirektno pomoću 

centralizovanog sistema, koji je 

alternativa distribuiranom sistemu. 

Mnogi IP mrežni sistemi nadzora 

oslanjaju se na centralizovanu 

arhitekturu i često imaju nedostatke 

ukoliko se primenjuju na velikim 

aplikacijama. Kod centralizovanih 

sistema celokupna baza podataka 

je smeštena u centralnoj sobi, na 

centralnom serveru i serverima 

za video-snimanje. Svaka kamera 

i radna stanica na udaljenoj 

lokaciji mora redovno (ponekad 

i neprekidno) da komunicira sa 

centralnom stanicom, radi provere 

promena i ažuriranja u bazi 

podataka na lokaciji. Reč je zapravo 


o proveri važećih licenci ili čuvanju 

snimljenih i alarmnih podataka. 

Koji su nedostaci 

centralizovane arhitekture? 

❶ Cena – Svi korisnici su u stalnoj 

komunikaciji sa centralnom 

sobom. To znači da ćete na 

LAN (Local Area Network) mreži 

morati da nabavite najnovije 

skupe komutatore (switch), 

dok ćete na WAN (Wide 

Area Network) mreži zauzeti 

dragoceni propusni opseg. 

❷ Pouzdanost i elastičnost – Šta 

se dešava ako dođe do pada 

LAN ili WAN mreže? Može se 

dogoditi da udaljeni korisnici 

ne mogu da pristupe živom i 

snimljenom video‐materijalu sa 

kamera. 

❸ Jedinstveno mesto otkazivanja 

sistema – Šta se dešava ukoliko 

otkaže server, na koji je smeštena 

baza podatka s lokacije, pošto 

je poznato da svi korisnici 

sistema zavise od pristupa bazi 

podataka s lokacije. Navešćemo 

primer: kada se prilikom provere 

identifikatora za prijavljivanje 

ili provere dozvola i ovlašćenja 

korisnika dogodi da otkaže 

server na kome je smeštena 

baze podataka, automatski 

dolazi do pada celokupnog 

sistema za menadžment. 

❹ Nadogradnja – Dodavanjem 

novih kamera i korisnika 

na svaku udaljenu lokaciju 

i dodavanjem udaljenih lokacija 

na mrežu, doći će do zagušenja. 

Intenzivan saobraćaj na mreži, 

koji nastaje kada se proveraju 

izmene u bazi podataka 

s lokacije, validnost ovlašćenja 

i arhiviranje snimaka i alarma 

prouzrokovaće zagušenje LAN 

i WAN linkova, kao i centralnog 

servera. 

Prednosti distribuirane 

arhitekture 

Dakle, najbolje rešenje za velike 

površine, kao što je olimpijski 

stadion u Atini, jeste distribuiran 

sistem video-nadzora. Kod 

distribuirane arhitekture, svaka 

udaljena radna stanica za 

video- menadžment čuva kopiju 

celokupne baze podataka lokacije. 

Podaci o konfiguraciji se ne 

menjaju tako često, što znači da 

se u slučaju izmena, sinhronizuju 

informacije između centralnog 

servera i udaljenih radnih stanica, 

prema utvrđenom planu, ili 

na određeni zahtev. U slučaju 

otkazivanja centralnog servera, LAN 

komutatora ili WAN mreže, korisnici 

mogu da nastave sa radom na 

radnim stanicama, koristeći lokalno 

keširanu bazu podataka. 

Slično tome, mnogo je bolje 

čuvati podatke lokalno na LAN 

mreži, umesto da se neprekidno 

strimuju snimljeni i alarmni podaci 

sa udaljenih lokacija do centralne 

lokacije preko WAN mreže. Lokalni 

mrežni video-snimači (NVR) na 

svakoj udaljenoj lokaciji smanjuju 

saobraćaj preko WAN mreže 

i omogućavaju korisnicima da 

pristupe snimcima i alarmima sa 

udaljenih lokacija, čak i onda kada 

je WAN mreža van funkcije. 

Postoji mogućnost primene 

funkcije dual striminga pomoću 

kamera, gde se strim šalje u niskoj 

rezoluciji za potrebe nadgledanja 

u realnom vremenu, dok se 

strimovanje u visokoj rezoluciji 

koristi samo za potrebe snimanja. 

Na ovaj način video-snimak može 

da se koristi kao forenzički dokazni 

materijal nakon nekog incidenta. 

Nadzor velikih oblasti 

Najvažniji zahtev koji treba da bude 

ispunjen u nadzoru olimpijskih 

stadiona jeste mogućnost da se 

video-signal dobrog kvaliteta 

emituje na veoma velikim 

razdaljinama. Najčešći problemi 

koji se dešavaju prilikom prenosa 

videa sa velikih razdaljina jeste 

propusna moć i latentnost. Ukoliko 

je za emitovanje videa potrebna 

velika propusna moć, onda je 

sigurno neophodna skupa mrežna 

infrastruktura. Ovo takođe utiče na 

visoku latentnost, tj. kašnjenje u 

video-transmisiji, što operaterima 

dodatno otežava da kontrolišu PTZ 

funkcije na velikim razdaljinama. 

Ovaj problem se može prevazići 

primenom najboljih tehnologija 

kompresije. 

Uprkos tome što se IP video‐rešenja 

različitih proizvođača dosta 

razlikuju, najvažnije je da su MPEG- 

4 ili H.264 standardi kompresije 

dobro implementirani. Brzine 

prenosa podataka se razlikuju 

od proizvoda do proizvoda, 

čak i kada se upoređuju kamere 

sa implementiranim H.264 

standardom. Ovo ne samo što ima 

uticaj na mrežnu propusnu moć, 

već i na kapacitet diska za čuvanje 

podataka na NVR uređaju. Ovaj 

problem je još veći kod HD videa, 

pošto HD kamere daju mnogo više 

detalja i imaju veće vidno polje, 

što olakšava identifikaciju osoba 

i registarskih tablica. Jedna HD 

kamera može da zameni nekoliko 

kamera standardne definicije. 

U okviru velikog programa 

nadogradnje i priprema za Zimsku 

olimpijadu 2010, kanadska carinska 

agencija CBSA instalirala je do 

sada najveći HD IP video‐sistem 

sa 500 HD IP kamera, koje su 

nadgledale rad carinika na 

graničnim prelazima sa SAD i na 

aerodromu Vankuver. Bežični 

Eternet mostovi se koriste za 

proširenje mreže u oblastima u 

kojima je nemoguće ili preskupo 

postavljati mrežne kablove, što je 

veoma često slučaj u aplikacijama 

nadzora velikih oblasti. 

Integracija više proizvođača 

CCTV je sistem koji najviše koriste 

operateri koji rade u integrisanom 

okruženju, zbog čega je važno 

da IP video-rešenje ima alarm 

i interfejs za bešavnu integraciju sa 

bezbednosnim sistemima drugih 

proizvođača na IP mrežama. 

Tokom proteklih priprema za svetski 

fudbalski kup 2010, u južnoafričkoj 

pokrajini Eastern Cape, instalirano je 

integrisano bezbednosno rešenje. 


19

U ovoj oblasti živi preko 1,3 miliona 

ljudi, na površini od 2000 km 2 . 

Ovaj integrisani sistem bezbednosti 

čini CCTV sistem, kontrola 

pristupa, protivprovalna detekcija, 

perimetarska zaštita i detekcija 

požara. Navedeni sistemi su 

potpuno integrisani preko 1 Gbit 

LAN mreže putem optičkog 

kabla i bežičnih mrežnih veza sa 

više udaljenih lokacija. Sistem 

obuhvata i usluge IP telefonije 

i interkoma. Integracijom različitih 

sistema preko IP mreže korisnici 

veoma jednostavno upravljaju 

bezbednosnim okruženjem. 

Alarmi sa jednog sistema aktiviraju 

određenu radnju na drugom 

sistemu. Na primer, alarm u okviru 

sistema kontrole pristupa, aktiviran 

zbog nedozvoljenog ulaza, 

može da pokrene najbližu CCTV 

kameru i usmeri je do prethodno 

definisane pozicije, a signal sa te 

kamere automatski upozorava 

operatera u kontrolnoj sobi. Često 

na nadgledanim lokacijama ili 

saobraćajnim infrastukturama 

već postoje klasični analogni 

CCTV sistemi, a budžet nije 

dovoljan za njihovu nadogradnju 

u IP video‐sisteme. I za to postoji 

hibridno rešenje koje postojeći 

CCTV sistem jednostavno integriše 

u veći CCTV sistem. 

Analitika i alarmi 

Za potrebe nadzora zimske 

Olimpijade održane 2006. 

u Turinu u Italiji, instaliran je 

distribuirani IP video-sistem sa 

500 kamera. Kao i kod svakog 

projekta video‐nadzora trebalo je 

obezbediti alate za određivanje 

prioriteta i upravljanje više stotina 

emitovanih video-signala, za koje 

su bili zaduženi operateri. Videoanalitika 

je u Turinu služila za 

automatizaciju funkcija nadzora 

u oblasti niskog rizika, dok su 

rizične zone nadgledali operateri. 

Ovaj zadatak jednostavno je rešen 

primenom detekcije pokreta, i 

drugim naprednijim funkcijama 

– detekcije ostavljenih predmeta, 

detekcije zagušenja i nadzora 

kretanja u suprotnom smeru. 

Snimci su analitički obrađivani 

u realnom vremenu na obodima 

mreže u IP predajnim modulima, 

povezanim sa analognim 

kamerama. Nakon što funkcija 

analitike aktivira alarm, softver 

za menadžment bezbednosti 

automatski upozorava operatera 

i prikazuje odgovarajući signal sa 

kamere na spot monitoru. 

Alarmi u okviru sistema drugih 

proizvođača mogu da rade po 

istom principu kao i analitika, 

tj. mogu automatski da pokreću 

određene postupke u softveru za 

menadžment bezbednosti. Ovaj 

uzročni odnos omogućava sistemu 

da radi u onome što je poznato 

kao ‘crni’ ili ‘tamni’ režim ekrana 

za monitoring, pri čemu se video 

prikazuje samo na alarmu. Rezultat 

je brži odziv na incidente i veća 

ukupna efikasnost rada sistema za 

nadzor. 

Fleksibilna konfiguracija 

Kao fleksibilan sistem, IP video 

ima značajnu ulogu u sportu. 

Svaka komponenta distribuiranog 

mrežnog sistema za nadzor – radna 

stanica za video-menadžment, 

kamera ili NVR – može da se postavi 

na bilo koji deo mreže. To takođe 

znači da je veoma lako izmeniti 

konfiguraciju sistema po završetku 

igara i prilagođavanje sistema novoj 

nameni u sportskim objektima. 

Policija može da se proširi na 

sisteme koji ostaju u funkciji nakon 

završenih manifestacija, kako bi 

dodatno pojačale bezbednost, kao 

što je učinjeno u Štutgartu, nakon 

svetskog fudbalskog kupa 2006. 

Pomoću IP video-rešenja, 

u Štutgartu je proširena stara 

analogna CCTV infrastruktura, 

čime je obezbeđen centralni 

monitoring za mrežu gradskog 

prevoza u prečniku od 30 km oko 

postojećeg fudbalskog stadiona. 

CCTV nadzor na stadionu je takođe 

nadograđen IP video-sistemom, 

te je stvoreno potpuno integrisano 

rešenje sa snimcima visokog 

kvaliteta u kontinuitetu, uz punu 

brzinu smenjivanja kadrova, 

do nekoliko kontrolnih centara 

smeštenih oko grada. Nakon 

svetskog kupa, grad Štutgart je 

dalje proširio sistem dodavanjem 

kamera na mrežu za potrebe 

nadzora tunela, saobraćajnica 

i pešačkih zona. 



21

TEMA BROJA 

Donald Kreg 


Kad sudija omane 

Ova godina je bila pravo uživanje za fudbalske navijače. Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi nikog nije ostavilo 

ravnodušnim. Međutim, ni na ovom prvenstvu mečevi nisu protekli bez protivurečnih stavova, polemika i svađa oko 

sudijskih odluka 

pomoći sudijama da sagledaju 

greške prilikom suđenja, isprave 

ih i utiču na pravedniji rezultat? 

Ovo su pitanja koja muče sportsku 

javnost, a da bi se izbegle dileme, 

treba iskoristiti sve prednosti CCTV. 

Setite se spornog gola engleske 

reprezentacije. Da je gol bio 

priznat kada je lopta prešla liniju, 

promenio bi se tok igre, tvrde 

neki navijači iz Engleske. Sve više 

je onih koji smatraju da nove 

tehnologije mogu da doprinesu 

kvalitetu utakmica bez straha da to 

značajno usporava igru, a posebno 

ukoliko se video-snimci i sporni 

momenti posmatraju dok igra traje. 

Ukoliko se desi da sudija donese 

neku pogrešnu odluku, u izvesnim 

situacijama nije moguće promeniti 

stav. Na primer, ako nekom igraču 

sudija dosudi ofsajd, sat ne može 

da se vrati unazad i rekonstruiše 

situacija. 

Mnogo navijačke strasti, radosti, 

ali i nezadovoljstva prate 

gotovo svaku fudbalsku utakmicu. 

Tako je proteklo i nedavno održano 

svetsko prvenstvo u Južnoj Africi. 

Kao i uvek, navijači tvrde da su 

sudije podbacile i da je teško 

oceniti ispravnost suđenja, naročito 

kad gube njihovi klubovi. Svi 

se slažu u jednom – navijači su 

pristrasni, a sudije nepravdene, 

pa im ko zna iz kog razloga 

promiču važni detalji prilikom 

suđenja utakmica. Izgleda da su 

privilegovani bili jedino gledaoci, 

koji su iz svojih fotelja pratili 

prenose utakmica. Oni su mogli 

da uoče sve sporne momente 

i nepravilnosti tokom igre, 

zahvaljujući usporenoj reprodukciji 

snimka. Doduše, istu mogućnost 

su mogli da iskoriste glavni i linijski 

sudija nakon završene utakmice, 

iako nisu mogli da menjaju već 

donete odluke. 

Prednosti novih tehnologija 

Kako izbeći problematične i sporne 

situacije, kao i nepotrebne svađe za 

vreme i nakon utakmica? Šta može 

Dok sam pratio utakmice na 

svetskom kupu, primetio sam bitne 

stvari u vezi sa primenom kamere, 

vidnim poljem i pregledom terena, 

koje mogu da utiču na CCTV 

sisteme. Navešću osnovne aspekte 

na koje treba posebno obratiti 

pažnju: 

Da bi CCTV sistem zadovoljio 

specifične uslove pojedine 

aplikacije (u ovom slučaju terena), 

najvažnije je pravilno pozicionirati 

kamere, kako u odnosu na 

pokrivenost nagledane oblasti, tako 

i perspektive prikaza. 

22 


Ukoliko su različite kamere 

usmerene na određeni prizor iz 

više uglova, stiče se bolji uvid 

u situaciju. Kamere su vrlo često 

postavljene tako da prikazuju 

samo jednu stranu neke prostorije 

ili oblasti. U tom slučaju kadar je 

nejasan, jer je zaklonjen ljudskom 

figurom, i događaj na terenu 

se samo naslućuje. Da bi se 

izbegle nedoumice, na svetskom 

fudbalskom kupu raspoređen 

je veliki broj kamera iz različite 

perspektive, tako da je omogućen 

dobar pregled terena i igrača. Jasno 

se vidi igrač koji je postigao gol, kao 

i onaj koji je poslednji šutirao loptu. 

 

Krupan plan akcija nam pruža 

mogućnost da vidimo jasnu 

sliku s terena, što je naročito 

potrebno sudijama kada izriču 

kaznu. Jedino tako mogu utvrditi 

tačan broj prekršaja, obaranje 

protivničkog igrača, sudar sa 

drugim igračem ili zakačinjenje 

ramenom. Za ovakve situacije 

najbolje je kombinovati PTZ ili brze 

dom sa fiksnim kamerama. 

Reprodukcijom usporenih 

snimaka dobili smo odgovore 

na pitanja na koja do sada nismo 

mogli da odgovorimo. Gol 

reprezentacije Engleske koji nikada 

nije priznat, jeste sjajan primer, 

mada se treba setiti i brutalnog 

udarca u finalu, kada je Nigel de 

Jong iz holandske reprezentacije 

naleteo kopačkom na grudi igrača 

Xabi Alonsa. Usporeni snimci otkrili 

su igrača i način na koji je šutnuo 

loptu, što nije bilo u skladu sa prvim 

zaključkom komentatora, za vreme 

i nakon utakmice. Još uvek mi je 

teško da poverujem da klijenti 

nabavljaju CCTV sisteme vredne 

više miliona evra uz softver koji 

nema opcije usporene i ubrzane 

reprodukcije, analizu kadar po 

kadar, i jednostavnu navigaciju do 

određenih segmenata video-strima. 

 

Mnogo se govori o video‐analitici 

kao o praktičnom rešenju 

koje treba da zamene ljude (što ja 

osporavam). Video-analitika pre 

svega daje jasniju sliku tokom 

utakmice, čime se omogućava 

pravilnije suđenje. Pregled 

dosuđenih ofsajd pozicija bezbroj 

puta je ilustrovan zatamnjenom 

linijom na terenu, koja treba da 

pokaže da li je igrač u napadu bio 

ili nije bio u ofsajd poziciji. Time se 

trenutno mogla potvrditi ili osporiti 

dosuđena ofsajd pozicija. Sada 

već postoje video-analitički alati 

za otkrivanje pokreta ili promenu 

stanja unutar definisane oblasti. 

Kreatori video‐analitike moraju 

da povedu računa o primeni ovih 

tehnika ne samo kao o alatima 

za video-analizu, već kao i o 

alatima za otkrivanje incidenata. 

Analitika može biti korisna kada 

se primenjuje na određenom delu 

ekrana, ili na određenom isečku. 

Mene je iznenadila činjenica 

koliko je važno da glavni ili linijski 

sudija pravilno odlučuju tokom 

utakmica. Mada su sudije napravile 

nekoliko grešaka, moramo biti 

pošteni i odati im priznanje za 

njihove sposobnosti. Njihov 

položaj je mnogo drugačiji 

od položaja gledalaca koji iz 

udobne fotelje gledaju usporeni 

snimak. Video‐analitika će se sve 

više primenjivati na fudbalskim 

utakmicama u budućnosti, pod 

uslovom da ne utiče na dinamiku 

igre. FIFA će, bez sumnje, morati 

uskoro da se suoči s ovim izazovom. 

Zapravo, ideja uspostavljanja CCTV 

je potekla iz televizijskih prenosa 

koji su nas podstakli da razmišljamo 

o tome kako da poboljšamo 

nadgledanje utakmica. Veoma 

često zaboravljamo šta skraćenica 

CCTV znači i kakve pouke treba da 

izvučemo iz profesionalnih prenosa 

ovog sjajnog sporta. 

Sa sajma iSEC u Beogradu 

Modernizacija stadiona 

D 

a li su stadioni u regionu 

bezbedni? Ili treba izgraditi 

nove objekte na kojima će gledaoci 

biti sigurni? Koje tehnologije, 

koje se primenjuju na modernim 

stadionima, delotvorno sprečavaju 

nasilje i vandalizam? Koliko 

postojećih fudbalskih stadiona ima 

odgovarajuće uslove iz aspekta 

bezbednosti i kakav je psihološki 

uticaj modernih bezbednosnih 

trendova na ponašanje navijača? 

Ako je fudbal porodična zabava, 

a ne poligon za ekstremizam svih 

vrsta, koliko je važno investirati u 

bezbednost stadiona? Nije slučajno 

što se u evropskim metropolama 

grade sportski kompleksi, na kojima 

porodice s malom decom treba da 

se osećaju bezbedno. 

Dekod telekom i Insig 2 iz Zagreba 

ostvarili su zajednički projekat, 

koji treba da zadovolji specifične 

zahteve korisnika. Naime, izradili 

su jedan od najboljih sistema 

za izdavanje karata na stadionu. 


23

Firma Dekod je specijalizovana 

za izradu kompletnih softverskih 

rešenja za mala, srednja i velika 

preduzeća. Rešenje je zasnovano 

na Oracle tehnologiji, a ulaznice 

se mogu prodavati na blagajnama 

i biletarnicama, putem Interneta, 

SMS-a ili WAP-a, kao i u agencijama 

u prodajnoj mreži. Na fudbalskom 

stadionu Dinama na Maksimiru, 

ove godine je počeo da radi 

upravo ovakav novi elektronski 

sistem kontrole pristupa. Reč je 

o integrisanom sistemu zaštite 

sa definisanim zonama kretanja, 

prema pravilima i specifičnim 

zahtevima korisnika. 

Koje su prednosti ovog 

sistema? 

Uvođenjem ovog sistema za 

prodaju ulaznica, kontrolu pristupa 

i barijera, Dinamo je zadovoljio 

nekoliko aspekata – bezbednosni, 

finansijski i marketinški. Gledaoci 

mogu ući na stadion isključivo 

s ispravnom ulaznicom, odnosno 

s ulaznicom koja ima barkod, 

a koji očitava uređaj za kontrolu 

pristupa. Očitavanjem barkoda 

zna se tačan broj gledalaca koji 

se nadziru, što je izuzetno važno 

za utakmice visokog rizika. U tom 

slučaju znaju se pojedinačni podaci 

o svakom gledaocu (ime i prezime, 

tribina, red, broj sedišta). Sve je 

elektronski numerisano i podešeno 

tako da sistem pokazuje podatke 

o prodatim kartama u realnom 

vremenu, što klubovima olakšava 

da kreiraju marketinšku strategiju. 

Tvorci sistema tvrde da je sistem 

ekonomičan i da se njegovom 

primenom smanjuju troškovi. 

Naime, štampa se samo broj 

kupljenih ulaznica, pa se prema 

potrebama planira broj radnika 

na biletarnicama i u obezbeđenju. 

Takođe, postojeće barijere i brojači 

ostaju u vlasništvu kluba i ne 

moraju se nadograditi. 

Poslednje, ali ne i manje važno je 

to što se uvođenjem ovog sistema 

bolje mogu planirati marketinške 

aktivnosti, jer se otvaraju nove 

mogućnosti, kao što su kreiranje 

dodatnih kategorija ulaznica 

(porodičnih, sponzorskih, počasnih, 

godišnjih i dr.). 

Ako se ima u vidu da je ranijih 

godina trećina gledalaca ulazila 

na stadion bez ulaznica, onda je 

sasvim izvesno da se ovo ulaganje 

isplati. Tvorci ovog sistema 

prognoziraju da će fudbalski klub 

Dinamo za godinu dana isplatiti 

uloženu investiciju, posebno 

ako se uzme u obzir da mnogi 

klubovi plaćaju kazne FIFI zbog sve 

češćih nasilničkih ispada navijača. 

Uostalom, za sportska takmičenja 

nužna su profesionala rešenja. 

Krajnji korisnik odlučuje o tome 

hoće li povezati i video-nadzor sa 

postojećim instaliranim sistemom. 

Zahvaljujući konvergenciji 

savremenih tehnologija, postignut 

je nezamisliv napredak, a izgleda 

da ima još mnogo novih 

mogućnosti. 



SECURITY PRAKSA 

Dejvid Hemond 


HD doktor 

HD doktor 

Full HD pod lupom 

HD tehnologija se sve češće koristi na tržištu bezbednosti. Dejvid Hemond 

stručnjak za HD tehnologiju u kompaniji Sanyo, smatra da je to najvažnija 

karakteristika o kojoj treba povesti računa prilikom planiranja i izrada specifikacija 

za CCTV ili IP sistem 

P 

re 

samo dve godine HD (High 

Definition) kamere su bile 

specijalizovani CCTV uređaji, koji su 

zbog cene bile nedostupne većini 

krajnjih korisnika. 

Mnogobrojniji su bili oni koji 

su smatrali da HD kamere nisu 

namenjene za široko tržište i da ne 

mogu biti zamena za standardne 

CCTV kamere. Međutim, već prošle 

godine mnogo toga se promenilo, 

naročito onda kada je odnos cene 

i performansi full HD kamera 

ispunio sva očekivanja krajnjih 

korisnika. 

Oni koji su sumnjali da će HD ući u 

širu upotrebu su postavljali pitanje 

– zašto baš HD? A danas se može 

postaviti pitanje: a zašto da ne 

HD? Mnogi krajnji korisnici danas 

insistiraju na dobrom kvalitetu 

slike koji imaju na HD televizorima. 

Bez sumnje, HD je tehnologija sa 

velikim brojem piksela, što nije 

odlika klasičnih CCTV kamera, 

koje imaju manje piksela po slici 

od nekih kamera u najnovijim 

mobilnim telefonima. 

Full HD ili standardna 

kamera? 

U zavisnosti od vidnog polja Full HD 

slika od 1920 x 1080 piksela može 

da zameni četiri do pet standardnih 

kamera. To znači da za nadzor 

velikih oblasti treba instalirati veći 

broj kamera na različitim lokacijama 

u okviru istog vidnog polja, da bi 

se dobio kvalitet i rezolucija slike 

full HD kamere. 

Ovo je dovoljno jak argument 

zbog kog treba da izaberete 

full HD umesto standardne 

CCTV kameru. Da ne govorimo 

o drugim prednostima. Naravno, 

izbor kamera pre svega 

određuje specifičnost aplikacije. 

HD tehnologije imaju još jednu 

veliku prednost. Naime, mnogo je 

lakše analizirati događaje nakon 

nekog incidenta na HD snimcima 

sa rezolucijom od 4 megapiksela. 

Prednosti zumiranja 

Visoka definicija ima opciju 

uvećanja slike i jasno zumiranje 

detalja, koje standardna kamera ne 

može da ostvari. Dodatna prednost 

full HD kamere je funkcija za 

detekciju lica, koja omogućava 

kameri da prepozna prisustvo 

jednog ili više lica na slici. U takvim 

situacijama kamera optimizuje 

fokus, tj. funkcije kontrasta 

i pozadinskog osvetljenja, tako da 

se dobija jasna slika svakog lica, 

bez obzira na jačinu pozadinskog 

osvetljenja. Osim pomenutih 

prednosti u odnosu na klasične 

kamere, HD kamere imaju 

ugrađenu funkciju video‐analitike, 

koja joj omogućava posebno 

programiranje za potrebe 

prepoznavanja specifičnog 

ponašanja ljudi na nadziranom 

prostoru. 

26 


Petar Popović 



Honeywell 

Lopovi na meti 

Problem koji sve više okupira trgovce jeste kako da se zaštite od kriminala i krađa. 

Britanci su istraživali ovaj problem i došli do zaključka da je broj krađa od 

prošle godine uvećan za 40%. Rezultati su poražavajući i u drugim evropskim 

zemljama 

lokacija, uz mogućnost pomeranja, 

kontrole, ili raspodele resursa na 

većem broju lokacija. Ovo rešenje 

za kontrolu pristupa kompanije 

Honeywell instalirano je u tri John 

Lewis robne kuće u Velikoj Britaniji, 

u Liverpulu, Kembridžu i Lajkasteru. 

Svaka prodavnica ima 18 ulaza sa 

uređajima za kontrolu pristupa, kešautomate 

i 200 alarmnih zona. 

Podaci govore da u robnim 

kućama ne kradu samo mušterije, 

već i zaposleni, po sistemu ko pre 

devojci, njegova devojka. Da ne 

treba sumnjati u ispravnost ovih 

podataka, potvrđeno je i na 

nedavno održanom Svetskom 

kongresu trgovaca, na kome je 

uspostavljena prava dijagnoza, ali 

nije pronađeno i pravo rešenje. 

Recesija, nezaposlenost, besparica, 

sve je to uticalo na pad životnog 

standarda, koji bez sumnje utiče na 

povećanje broja krađa. Međutim, 

očigledno je da je i pre ekonomske 

krize izmenjen kriminalni obrazac, 

koji trgovci srećom više ne 

primaju olako i ne smatraju samo 

prolaznom fazom. Zbog manjkova 

i učestalih krađa mnogi od njih 

su uveli nove tehnologije i tako 

najavili novi pristup bezbednosti u 

trgovačkim objektima. Možda je to 

i bolje, nego da stave katanac na 

radnje. 

U jednom od vodećih 

maloprodajnih lanaca u Velikoj 

Britaniji, John Lewis, primenjeno je 

Honeywell bezbednosno rešenje. 

U robnoj kući u Liverpulu instalirani 

su protivprovalni i sistem kontrole 

pristupa. Instalacija je praktično 

započeta od nule, s obzirom na 

činjenicu da je Liverpool One 

potpuno nov kompleks zgrada. 

Kao i svaka druga maloprodajna 

kompanija, menadžeri ove 

kompanije su se takođe suočili sa 

mnogim bezbednosnim izazovima. 

Osim brige o potrošačima 

i zaposlenima, trebalo je efikasno 

sprečiti krađu robe. Najbolji način 

da se to ostvari bio je da se postavi 

centralizovani nadzor iz kontrolne 

sobe, pa nije slučajno izabran 

mrežni sistem kontrole pristupa 

i protivprovalne zaštite. Podacima 

sistema se može pristupiti preko 

Interneta, a sistem se po potrebi 

može proširiti i nadograditi na sve 

ostale prodavnice u lancu. 

Rešenje 

Instalaterski radovi su trajali dva 

meseca i završeni su pre otvaranja 

prodavnice. Odabrano je Honeywell 

WIN-PAK rešenje kontrole 

pristupa i Honeywell Galaxy 

Dimension sistem protivprovalnih 

alarma i kreirana platforma sa 

unapređenim funkcijama. Sve 

funkcije koje su nekada bile 

povezane fizičkim, relejnim i 

ulaznim uređajima sada se logički 

kontrolišu preko mreže. Nakon 

prijavljivanja može se upravljati 

čitavim sistemom sa jedne ili više 

Ostvareni rezultati 

Do sada je integrisani sistem 

kontrole pristupa ostvario sledeće 

rezultate: 

Zaposleni sada mogu da kupuju 

hranu u menzi služeći se svojim 

karticama za pristup. Na ovaj način 

se sprečava krađa novca iz kase, 

a čitavom procedurom upravlja 

WIN-PAK sistem, koji kontroliše 

i nadgleda kreiranje karata 

i dozvola. 

Alarmne zone se mogu aktivirati 

i deaktivirati nakon očitavanja 

kartice, čime se smanjuje broj lažnih 

alarma i obaveštava bezbednosno 

osoblje o nedozvoljenom boravku 

osobe u zoni sa kontrolisanim 

pristupom. Vlasnici kartica 

mogu da upravljaju sistemom 

sa tri različite lokacije. Sistem se 

može proširiti i podesiti u slučaju 

potrebe dodavanja lokacija, što 

je vrlo praktično za kompaniju 

John Lewis. U slučaju incidenata, 

preko WIN‐PAK aplikacije se mogu 

manuelno kontrolisati određene 

funkcije, poput zaključavanja 

i otključavanja, aktiviranja i 

deaktiviranja vrata. Ovo je veoma 

važna funkcija naročito u slučaju 

proboja sistema bezbednosti ili 

sličnih incidenata. Bezbednosno 

osoblje prati ulazna vrata, preko 

korisničkog grafičkog okruženja 

i dinamičkog prikaza osnove i plana 

prostorija u robnoj kući. Dakle, 

operater može da identifikuje tačnu 

lokaciju u objektu gde se dogodio 

neki incident. 




Hibridno rešenje 

Raj za studente 

Univerzitetski koledž u Londonu (UCL) sa tradicijom dugom 180 godina jedna je od najstarijih i najpoznatijih obrazovnih 

institucija u Velikoj Britaniji. U objektima ovog Univerziteta nedavno je stari CCTV sistem uspešno nado građen NVT 

UTP sistemom za video-prenos 

U 

niverzitet UCL još uvek 

je jedan od vodećih 

londonskih Univerziteta, sa 8000 

zaposlenih i 22.000 studenata, 

iz preko 150 zemalja, a smešten 

je u nekoliko starih fakultetskih 

zgrada, koje su raspoređene kao 

kampus. U zgradama Univerziteta 

bezbednosni koncept je bilo 

potrebno prilagoditi studentima 

i njihovim svakodnevnim 

aktivnostima. Zastareli CCTV sistem, 

instaliran pre 11 godina, sastojao 

se od 25 spoljašnjih kamera, koje 

su nadgledale prilazni put za 

pešake i vozila u okviru kampusa. 

Nakon nekog perioda sistem je 

trebalo proširiti, tako da je 2003. 

postavljena složena CCTV mreža, 

a sistem definisan u koherentnu 

strukturu. Prema uobičajenoj praksi, 

sistem je povezan komplikovanom 

mrežom koaksijalnih kablova 

i nstaliran je NTV (network time 

protocol) UTP (unshielded 

twister pair) sistem za prenos 

snimaka, dodate su nove kamere 

i premeštena kontrolna soba na 

novu lokaciju u okviru kampusa. 

UTP vs. koaksijalna 

Umesto mreže koaksijalnih kablova, 

koja je skupa za proširivanje, 

posebno kada je reč o kamerama, 

uveden je NTV UTP sistem 

prenosa i delimično iskorišćena 

infrastruktura kablova sa upredenim 

paricama, koja je postojala kao 

deo interne telefonske mreže. 

Ova mreža povezuje sve objekte 

univerziteta, a postavljena je 

u podzemne cevovode, zajedno 

sa ostalom infrastrukturom 

– električnom mrežom i servisom 

za prenos podataka. Univerzitet je 

direktno povezan na ovu mrežu, 

čime je izbegnuta interferencija sa 

drugim servisima. 

Nije bio jednostavan zadatak 

preseliti kontrolnu sobu 

i istovremeno ostaviti Univerzitet 

bez video-nadzora. NVT sistem 

prenosa preusmerio je slike do 

nove UTP mreže pomoću NVT 

prijemnika koji se montiraju u 

reku i tako održao video-strim 

pre uspostavljanja konekcije u 

novoj kontrolnoj sobi. Na taj način 

postignut je tzv. bašavni prelaz 

između dve kontrolne sobe, a na 

Univerzitetu je obezbeđen nadzor 

tokom preseljenja sistema. 

Superiorni video 

Nakon zamene koaksijalnih kablova 

NVT UTP kablovima, dobijene 

su slike boljeg kvaliteta u odnosu 

na slike koje su emitovane preko 

koaksijalnih kablova. Nadogradnju 

je olakšala postojeća infrastruktura 

kablova sa upredenim paricama 

i kompaktnim, fleksibilnim 

vodovima za UTP kablove, tako da 

je svaka izabrana lokacija pokrivena 

kamerama čak i u zgradama 

u kojima enterijer nije smeo da se 

menja. 

Hibridno rešenje 

Slike sa svake kamere se prenose 

do više NVT NV-862, NV-1662 i 

NV-3262 aktivnih UTP razvodnika 

video-prijemnika smeštenih u sobi 

za tehniku, u blizini nove kontrolne 

sobe. Na samom početku projekta 

instaliran je Pelco IP kontrolni 

sistem, iako su bezbednjaci odlučili 

da izbegnu IP infrastrukturu, zbog 

28 


određenih ograničenja latencije 

i cene uređaja. 

Pomoću NVT UTP tehnologije 

kreirano je hibridno video‐rešenje 

i iskorišćene prednosti obe 

tehnologije – analogne 

i IP tehnologije. Takođe, nije bilo 

potrebno nabaviti nove IP kamere 

i izbegnuta je latencija, koja se 

često javlja prilikom instalacija. 

Pojedini korisnici zastupaju 

mišljenje da IP kamere imaju lošije 

performanse od analognih, pa se 

radije opredeljuju za analogne, 

kao što je učinjeno i na ovom 

Univerzitetu. A pošto je reč 

o hibridnom rešenju, slike sa 

analognih kamera se standardno 

kodiraju i prenose preko namenske 

IP mreže do susedne kontrolne 

sobe, gde operateri nadgledaju 

sve događaje preko video-zida 

i spot monitora. Snimanje se vrši na 

nekoliko video-snimača (DVR). 

Na lokacijama su postavljene Pelco 

dom kamere, koje pokrivaju sve 

aspekte univerzitetskih zgrada, 

a postojeći CCTV sistem je 

osposobljen za dalju nadogradnju 

i povezivanje dodatnih kamera 

na specifikovane lokacije. Početak 

projekta je bio prava noćna mora, 

ali se ispostavilo da su bezbednjaci 

bili zadovoljni konačnim 

rezultatom, jer su ostvarili ono što 

je najvažnije – fleksibilnost u radu 

i smanjenje troškova. 

Vizuelne dobrobiti 

U okviru novog CCTV sistema, 

integrisana je i kontrola pristupa, 

koja je sa službom obezbeđenja 

u funkciji 24 sata. 

Operateri iz kontrolne sobe 

pristupaju slikama iz svih 

unutrašnjih i spoljašnjih prostora 

kampusa, kao što su glavni ulazi/ 

izlazi, hodnici, menze i prostorije za 

razonodu. 

Sistem koristimo i za praćenje 

kretanja vozila po kampusu, 

s obzirom na to da raspolažemo 

ograničenim prostorom i da 

svakodnevno imamo veliki broj 

isporuka, saobraćaj mora biti 

efikasno regulisan na svakoj 

lokaciji u okviru kampusa. Sistem 

se pokazao i kao sjajno oruđe 

za upravljanje zdravstvenom i 

životnom zaštitom u prostorijama 

naše zgrade za nanotehnologiju, 

kod kojih se moraju poštovati 

zdravstveni i bezbednosni protokoli 

– izjavio je glavni menadžer za 

bezbednost Univerziteta. 

Celokupan sistem je proširen 

UTP vodovima za prenos slike 

dužih od 900 metara i NVT Digital 

EQ razvodnikom. Bezbednosni 

menadžer Univerziteta je dodao: 

Digital EQ razvodnik se 

automatski podešava, što je vrlo 

praktično. Pored brze instalacije, 

automatski se kompenzuje svaka 

promena u sadržaju video‐signala. 

Na primer, ukoliko se zameni jedan 

deo voda starog UTP kabla na 

mreži, to menja signal koji primaju 

razvodnici u komunikacionoj sobi, 

dok NVT Digital EQ razvodnici 

automatski kompenzuju signal, bez 

intervencije, čime se dugoročno 

štedi vreme i novac za pozive 

upućene tehničkoj službi. 


29

30 



32 


Bulevar Mihaila Pupina 165 V 

11000 Beograd, Srbija 

T: +381 11 222 50 70; 222 50 71 

W: www.spica.rs 

E: info@spica.rs


TEHNIKA 

Špica 

B 

ankovne kartice su postale 

nezaobilazne u našim 

novčanicima i u svakodnevnom 

životu. Zbog toga je važno da se 

dobro informišete o pogodnostima 

i troškovima kartica koje vam 

se nude. Pojedine banke nam 

odnedavno nude pogodnost da 

različite PIN kodove sa kartica, 

kojih imamo sve više u novčaniku, 

zamenimo jedinstvenim PIN 

kodom. Slična mogućnost, ili bolje 

rečeno potreba, nameće se i kada 

je reč o različitim vrstama kontrole 

pristupa gde takođe koristimo 

različite ID kodove (ID kartce, ID 

tagove, PIN kodove). 

Pojam fizičke kontrole pristupa 

podrazumeva kontrolu pristupa 

određenom fizičkom prostoru, 

kao što je pristup poslovnoj 

zgradi, kancelariji, parkiralištu, 

server‐sobama, dok logička 

kontrola pristupa podrazumeva 

kontrolu pristupa informacionom 

sistemu, odnosno pristupa 

podacima ili nekim drugim ICT 

resursima. 

Konvergencija fizičke i logičke 

kontrole pristupa 

“Nema sumnje da će se ljudi vremenom sve ređe oslanjati na lozinke. Za pristup različitim sistemima 

koriste se iste lozinke, ljudi ih zapisuju i one jednostavno više ne odgovoraju sigurnosnim izazovima,” 

rekao je Bil Gejts na RSA Konferenciji o bezbednosti 2004. 

Uvođenjem standardne fizičke 

kontrole pristupa uspešno ćete 

zaštiti centralni informacioni sistem, 

ali to neće biti dovoljno. S druge 

strane, biće ugroženi vaši poslovni 

podaci i softverski resursi, koji po 

pravilu, imaju veću vrednost, pa 

je njihova zaštita pravni i etički 

imperativ za svaku kompaniju. 

Sa stanovišta sigurnosti informacija, 

najčešće postavljamo sledeća 

pitanja: 

Gde zaposleni čuvaju lozinke - 

u računaru, mobilnom telefonu, 

možda čak na listiću papira u 

novčaniku? 

Koliko lozinki ima zaposleni, 

koliko često ih treba menjati, 

koliko su kompleksne, odnosno 

sigurne šifre? 

Da li zaposleni zaključaju 

računar svaki put kada napuste 

radni prostor? 

Kako brinemo o sigurnosti 

informacija i kako da povećamo 

sigurnost? 

Implementacijom odgovarajućeg 

rešenja možete pojednostaviti 

administraciju logičke kontrole 

pristupa i time, s jedne strane, 

značajno povećati sigurnost 

pristupa, a sa druge strane, smanjiti 

troškove uvođenja sistema kontrole 

pristupa i njegovog održavanja. 

Ukoliko čitav sistem osposobite za 

korišćenje samo jedne ID kartice, 

ostvarićete efikasnu konvengerciju 

postojeće fizičke i logičke kontrole 

pristupa. 

Dva u jednom 

Špica razvija konvergenciju 

fizičke i logičke kontrole pristupa 

u saradnji sa dugogodišnjim 


partnerom, komapnijom HID 

Corporation, vodećim svetskim 

proizvođačem ID kartica i čitača 

ID kartica. Pri tome, oslanja se na 

koncept identifikacione kartice 

u okviru koje je objedinjena 

beskontaktna RFID tehnologija 

i kontaktna Smart-chip tehnologija. 

Integracijom ove tehnologije i i 

Time&Space rešenja ostvaruje se 

efikasna fizička kontrola pristupa 

(parking, poslovna zgrada, lift, 

kancelarija), kao i efikasna logička 

kontrola pristupa (login, pristup 

računarima, pristup domenu, mreži, 

aplikacijama, štampačima i drugim 

informacionim resursima). Miks ove 

dve identifikacione tehnologije sa 

Time&Space sistemom, značajno 

utiče na smanjenje troškova 

nabavke i implementacije rešenja 

koje objedinjuje fizičku i logičku 

kontrolu pristupa. 

Ovo je najbolji način da se izbegnu 

različite tehnologije kada su 

u pitanju sistemi kontrole pristupa. 

Prednost Time&Space rešenja jeste 

što nisu potrebne nikakve dodatne 

licence za integraciju fizičke 

i logičke kontrole u standardnom 

sistemu za evidenciju radnog 

vremena i kontrolu pristupa. 

Logička kontrola pristupa se 

jednostavno implementira 

preko aktivnih direktorijuma, uz 

prethodno precizno definisane 

profile i privilegije korisnika. 

U tom slučaju, za zaštitu različitih 

sertifikata i kriptovanih podataka 

koriste se čip kartice (Smart Card). 

Postoji više modela čitača takvih 

kartica, a najviše se primenjuju 

stoni čitači (desktop readeri) za 

stone računare i PCMCIA kartice za 

lap-top računare. 

Svaka kartica kompanije Špica 

obuhvata HID Crescendo 

tehnologiju, u kombinaciji sa 

beskontaknim RFID tehnologijama 

HID Prox, INDALA proximity, iCLASS 

i Mifare. Ove tehnologije se mogu 

kombinovati sa magnetnom 

trakom (magnetic stripe), radi 

veće fleksibilnosti i ispunjavanja 

raznovrsnih zahteva, prilikom 

konvergencije. 

Na kraju možemo potvrditi da 

kompaktno rešenje sa jednom ID 

karticom rešava osnovnu slabost 

korišćenja različitih sistema za 

kontrolu pristupa, odnosno dva 

načina autentifikacije, na primer: 

iCLASS RFID ID kartica (nešto što 

već imate) i lozinka (nešto što znate, 

ili mislite da znate)! 

Za više informacija posetite: 

www.spica.rs. ili www.spica.com 

Fluidmesh 

Nastavlja se bežična revolucija 

F 

luidmesh Networks, 

lider na polju bežičnih 

IP backbone sistema, 

najavio je novu MITO 

seriju bežićnih uređaja 

zasnovanih na MIMO 

tehnologiji. Ovi uređaji 

su namenjeni za 

specifičnu primenu u IP 

Backhauling aplikacijama. 

MITO serija se sastoji od uređaja FM1100 i FM3100 

MITO, koji su namenjeni kreiranju point‐to‐point, 

point‐to‐multipoint, meš, i mešovitoj arhitekturi, 

kao i aplikacijama za video‐nadzor, enterprise 

backhauling, VOIP backhauling, SCADA, i smargrids. 

Uređaj 1100 MITO ima ugrađene 2x2 MIMO patch 

antene, dok 3100 MITO ima ugrađene 2 x 2 MIMO 

sektor antene i namenjen je za srednje i velike 

point to multi‐point mrežne arhitekture sa najviše 

150 klijenata. Korišćenjem ovih uređaja korisnici ne 

moraju da instaliraju nikakve eksterne antene ili mrežu 

koaksijalnih kablova, kao ni uzemljenja za antene. 

Sve navedene karakteristike integrisane su u kućištu, 

namenjenom za spoljašnju primenu, koje nije veće od 

dva špila karata. 

Ova serija je opremljena jednim tropojasnim radiouređajem 

i radi na frekvencijama od 4.9 GHz, i 5.1- 5.8 

GH, modulacije do 300 Mbps. Poput svih Fluidmesh 

uređaja, u uređajima MITO serije zastupljen je Prodigy, 

vlasnički inteligentni protokol prenosa visokih 

performansi, koji nadmašuje ograničenja standardnih 

besplatnih protokola. Takođe, Prodigy radi pouzdanije 

u bežičnim infrastrukturama. Iz kompanije su najavili 

da će uređaji iz MITO serije moći da se nabave krajem 

trećeg kvartala tekuće godine. 

Još jednom smo razmišljali avangardno, pa 

očekujemo da će se uvesti nova pravila igre u svetu 

wireless IP backhauling sistema. Do sada neviđene 

performanse, faktor kompaktne forme i jednostavna 

instalacija doprineće da wireless backhauling 

sistemi budu vrlo popularni, a istovremeno će 

svima uštedeti vreme i novac. Bežična revolucija se 

nastavlja! – poručio je Umberto Maleski iz kompanije 

Fluidmesh. 

34 


TEHNIKA 

Bluetooth high speed i Wi-Fi Direct 

Ko će pobediti u ratu brzina? 

Mnogi su donedavno smatrali 

da su Bluetooth i Wi-Fi 

komplementarne tehnologije. 

Međutim, razvojem ovih 

tehnologija one se u praski 

pokazuju kao sve manje 

komplemetrane. Agencija 

IMS Research je istraživala ima li 

mesta za obe tehnologije u nekim 

specifičnim uređajima i koja će od 

njih biti zastupljenija u budućnosti. 

Počnimo sa Bluetooth high-speed 

tehnologijom, koja je kombinacija 

klasične Bluetooth tehnologije sa 

802.11 protokolom za veliki protok 

podataka. Naime, ona korisnicima 

omogućava da putem Bluetooth 

interfejsa prenose velike datoteke, 

sinhronizuju muziku i brzo 

prenese video-snimak. Prednost 

ove tehnologije je u tome što 

ima veliku bazu, posebno kada 

je reč o mobilnim telefonima. 

Prema nekim podacima Bluetooth 

je ugrađen na više od 60% mobilnih 

telefona koji su proizvedeni 

tokom 2009. 

Sa druge strane, Wi-Fi Direct 

(poznat kao Wi-Fi Peer-to-Peer) 

je skup softverskih protokola, koji 

omogućavaju da uređaji sa Wi-Fi 

komunikacijom ostvaruju vezu 

bez prethodnog podešavanja ili 

potrebe za namenskom bežičnom 

pristupnom tačkom (hot spot). 

Wi-Fi Direct omogućava izgradnju 

privremenih mreža, u kojima 

aktivirani uređaj komunicira 

s drugim uređajem. Wi-Fi Direct, 

u stvari, koristi postojeću bazu 

WLAN uređaja (svaki laptop je 

opremljen WLAN karticom). 

Kod Wi-Fi Direct je bitno da ažurirate 

firmware za jedan radio, dok su za 

Bluetooth high speed potrebna 

dva radija (Bluetooth and 802.11). 

Međutim, kao što svi znamo, 

Wi-Fi nije u suštini peer‐to‐peer 

tehnologija i ima nekih nedostataka 

da se recimo uspostavi link, 

ovlašćenje, uparivanje i identifikuje 

sistem. Bluetooth je ove probleme 

već rešio dodavanjem 802.11 

protokola. Pored toga, Bluetooth 

high speed uređaji su uveliko 

najavljeni, dok se za Wi-Fi uređaje 

očekuje da će se pojaviti tek 2011. 

Zbog toga su u najvećoj dilemi 

proizvođači uređaja. 

Filomena Berardi, analitičar tržišta 

u agenciji IMS Research i autor 

nedavno objavljenog izveštaja 

„Svetsko tržište WLAN tehnologije 

2010“ je istraživala koja će od dve 

tehnologije biti dominantnija u 

budućnosti. Dobijeni rezultati 

potvrđuju prednost Wi-Fi Direct 

tehnologije. Uprkos prednostima 

Bluetooth tehnologije kada 

govorimo o formiranoj bazi, 

Wi‐Fi tehnologije su namenjene 

širokom tržištu. I pored toga, 

Bluetooth neće nestati preko noći! 

Bluetooth tehnologija je vrlo važna 

u mobilnim telefonima zbog malog 

utroška energije. Upravo zato će 

se sve više primenjivati u medicini, 

sportu, automobilizmu i drugim 

oblastima u kojima je važno štedeti 

energiju. 

Kao što smo rekli Wi-Fi je namenjen 

širokom tržištu. Štaviše, Wi-Fi 

i WiGig Alliance su nedavno najavile 

saradnju kroz razmenu tehnoloških 

specifikacija, u cilju kreiranja 

naredne generacije Wi‐Fi uređaja. 

Sa druge strane, očekuje se da 

Bluetooth SIG uskoro oformi 

grupu stručnjaka, koja će se baviti 

razvojem buduće verzije Bluetooth 

tehnologije u gigabit klasi. 


36 


TEHNIKA 

SALTO oflajn čitač 

Rešenje po meri 

F 

irma SALTO Systems, svetski 

lider za oflajn kontrolu pristupa 

je u saradnji sa kompanijom 

Siemens nedavno kreirala 

integrisano rešenje, koje se 

sastoji od SALTO oflajn čitača, 

namenjenog sistemima kontrole 

pristupa i Siemens SiPass sistema za 

menadžment bezbednosti. 

Ovom integracijom 

pojednostavljena je kontrola 

pristupa, za koju je sada potrebna 

samo jedna kartica. Svi podaci 

o vlasniku kartice smešteni su u 

SiPass integrisanu bazu podataka, 

kao i događaji sa svih vrata (oflajn 

i onlajn), odakle se beleže u SiPass 

integrisanu evidenciju događaja. 

Prednost SALTO oflajn sistema 

se ogleda u tome što upravlja 

neograničenim brojem vrata 

i korisnika u okviru jednog sistema 

i pouzdano kontroliše njihovo 

kretanje, vreme i mesto u svakom 

trenutku. 

Integrisani SiPass je vrlo fleksibilan 

sistem kontrole pristupa, kreiran 

sa ciljem da zadovolji vrlo 

složene potrebe korisnika, vrši 

kompletnu evidenciju događaja 

zahvaljujući naprednim funkcijama 

koje upravljaju karticama, 

multimedijalnim alarmima, 

liftovima, kao i video-nadzorom. 

Upravo zbog toga se na mnogim 

lokacijama Integrisani SiPass 

koristi kao stanica za menadžment 

bezbednosti (SMS), koja integriše 

kontrolu pristupa, provalnu zaštitu 

i video-nadzor u jedan sistem. 

Sistem je dizajniran tako da 

se uklapa u najsavremenije 

IT okruženje i podržava praktično 

neograničen broj kartica 

i kontrolera, tako da odgovara 

objektima svih veličina. 

Partnerstvo između kompanija 

SALTO i Siemens, ostvareno u cilju 

razvoja integrisanog rešenja, 

označava početak nove ere 

u menadžmentu bezbednosti. 

Korisnici integrisanog sistema su 

zadovoljni činjenicom da mogu 

da koriste samo jednu karticu na 

svim vratima, dok će menadžeri 

bezbednosti rešiti problem 

upravljanja ključevima, koji postoji 

kod vrata sa mehaničkim bravama. 

Na osnovu informacija pohranjenim 

u SALTO kartici precizno se prate 

protekle aktivnosti za svaku bravu, 

koja je deo integrisanog SiPass 

sistema. 

Mark Handels, potpredsednik 

globalnog marketinga za SALTO 

Systems poručuje da je ova 

saradnja značajna za obe komanije, 

koje na ovaj način žele da odgovore 

na potrebe krajnjih korisnika 

za integrisanim bezbednosnim 

rešenjima i da im ponudi rešenje 

po meri, koje je dizajnirano 

prema njihovim bezbednosnim 

potrebama. 

Veoma nam je drago što smo 

u prilici da budemo partneri sa 

kompanijom SALTO, liderom na 

tržištu sistema za oflajn kontrolu 

pristupa – napomenuo je Piter 

Grejs, menadžer proizvoda 

u kompaniji Siemens. 

Očekujemo da će ova integracija 

biti posebno atraktivna za 

ustanove kao što su bolnice, velike 

korporacije i druge institucije, 

u kojima postoji veliki broj vrata. 

Menadžeri u ustanovama ovog tipa 

više neće morati da biraju između 

ekonomičnosti i udobnosti, jer sad 

mogu da imaju i jedno i drugo. 


TEHNIKA 

Piter Stenton 


IT + security 

Dobra saradnja para vredi 

Piter Stenton je menadžer za CCTV uređaje u kompaniji ADT i godinama istražuje kako najbolje konfigurisati IP CCTV 

sistem. On tvrdi da je to veliki izazov u doba brzih tehnoloških promena, ali još veći izazov za IP i CCTV 

dobre saradnje IT i menadžera 

bezbednosti, teško se može 

govoriti o kvalitetnoj instalaciji. 

Naime, sistem-administrator 

održava mreže u IT odeljenju i ne 

bavi se pitanjima bezbednosti, dok 

instalater, koji često ne poznaje rad 

mreže, brine da ostvari efikasnu 

i ekonomičnu instalaciju, koja neće 

ometati mrežni protok i mrežne 

resurse. 

D 

izajn IP CCTV sistema je 

prividno jednostavan, 

a u suštini veoma zahtevan posao 

za instalatere i IT administratore 

sistema. Zato je važno da pre 

nego što instalirate IP sistem, 

pažljivo razmislite o potencijalnim 

problemima sa kojima ćete se 

suočiti, a zatim detaljno isplanirate 

konfiguraciju mreže „po meri“, 

koja će zadovoljiti sve operativne 

zahteve. Svaki IT menadžer vodi 

računa o tome da mreža u svakom 

trenutku bude potpuno bezbedna, 

kao i da dodatni servisi koji se 

oslanjaju na mrežu, ne utiču 

negativno na ukupne performanse 

rada. Jednom rečju, sistem ne sme 

biti neoperativan duži vremenski 

period, da se ne bi narušila ukupna 

bezbednost podataka na mreži. 

Na primer, razlog za ugrožavanje 

bezbednosti IT mreže može biti 

i otvaranje određenih portova na 

mrežnoj barijeri (firewall), kako bi 

CCTV sistem mogao da emituje 

slike preko mreže. 

Ključni prioriteti 

Prilikom kreiranja predloga za 

prenos CCTV slika preko mreže, 

instalater ima zadatak da sagleda 

određene specifičnosti, pa tek 

onda da ponudi moguća rešenja 

koja su odgovarajuća za neku 

organizaciju ili kompaniju. Da bi 

se pravilno definisali operativni 

zahtevi za CCTV sistem, prvo treba 

proceniti bezbednost i prevenciju 

gubitaka. Prioritet svake kompanije 

jeste da izvrši dobru procenu, 

da bi instalateri mogli lakše da 

uoče rizične zone i definišu način 

rada CCTV sistema. Tek nakon 

utvrđivanja ovih činjenica bira se 

adekvatno rešenje. U suštini, bez 

Napredno znanje 

Savremene potrebe za 

IT arhitekturom se brzo menjaju, 

pa je neophodno da menadžer 

prodaje CCTV sistema bolje upozna 

oblast mrežnog rada, budući da 

će sa IT menadžerom biti u tesnoj 

vezi, tokom planiranja i instaliranja 

određenih mrežnih rešenja. A da 

bi se izbegli konflikti, IT menadžer 

treba da shvati rad i karakteristike 

bezbednosnih sistema. Vrlo često 

kompanije imaju zahteve da CCTV 

sistem radi neprekidno. U zavisnosti 

od njegove primene, sistem je 

često opterećen u periodu van 

radnog vremena. Na nesreću, 

upravo je to vreme kada 

IT administratori obavljaju redovno 

održavanje ili nadogradnju sistema. 

Istovremeno, zaboravljaju da je 

najkritičnije vreme kada je sistem 

isključen i kada su učestale provale. 

Korist od integracije 

Uprkos ovim okolnostima, svi 

se slažu da je integrisan sistem 

zaštite najbolje rešenje, za koje nisu 

potrebne skupe mreže kablova, 

38 


a postoji udaljena kontrola pojedinih parametara 

sistema. CCTV sistem na bazi IP obično nije komplikovan 

koncept za instalatere sa višegodišnjim iskustvom u 

instaliranju analognih sistema. 

Ušteda na mreži kablova, primena PoE funkcije 

(napajanje preko Etherneta) kojom se otklanja potreba 

za namenskim izvorima napajanja i jednostavna audio 

i telemetrijska kontrola, koja se instalira po principu 

poveži, uključi i koristi, ključne su prednosti sistema 

koji se osljanjaju na IP po meri. Ako se uzmu u obzir 

sve navedene prednosti, može se započeti dijalog sa 

IT menadžerom, da se racionalno iskoristi postojeća 

mrežna infrastruktura ili bar jedan njen deo. 

Dobra koordinacija 

IT menadžer će dati svoje stručno mišljenje 

o ogranizaciji mreže, a kompanija zadužena za 

instaliranje će sa svoje strane ponuditi stručno mišljenje 

o planiranju sistema koji poštuje precizne operativne 

zahteve klijenta. Uz ovakvu organizaciju posla nije 

teško izabrati sistem, uspešno ga realizovati i koristiti 

mrežne resurse. Takođe, nema razloga za brigu ukoliko 

postoji dobra koordinacija između IT administratora i 

instalatera. 

Smiths Detection 

Prvi eko-skener na 

aerodromima u Aziji 

tahnologijom skeniranja 

i milimetarskim talasima, generiše 

jasne, pokretne slike osobe pred 

ravnim panelom u standarnom 

kontrolnom punktu. 

Operater na slici vidi da li neko sa 

sobom nosi skriveni predmet, koji 

bi mogao da predstavlja opasnost, 

bilo da je to metalni predmet, 

predmet od nekog drugog 

materijala ili tečnost. Sistem je 

mnogo manji od klasičnog skenera, 

a njegova otvorena forma ne 

usporava protok putnika. Putnici 

treba samo na kratko da zastanu 

i okrenu se ka panelu, pre nego što 

nastave dalje. 

N 

a aerodromima Gimpo, 

Gimphae i Jeju u Južnoj 

Koreji instaliran je prvi napredni 

eko-sistem za skeniranje tela. Ovaj 

sistem kompanije Smiths Detection 

ima elektronsku vizuelizaciju, 

koja u realnom vremenu otkriva 

skriveno oružje ili eksploziv. Ovo je 

prvi projekat ovog tipa instaliran 

u Aziji. Sistem eqo, sa patentiranom 

Pored potpunog daljinskog 

upravljanja kojim se obezbeđuje 

anonimnost, sistem ima i ugrađene 

filtere za zamućivanje slike lica. 

Uređaj je takođe programiran da 

ne čuva, prenosi ili štampa slike. 

Ovi sistemi su instalirani i na drugim 

međunarodnim aerodromima, 

među kojima su Hitrou i Getvik 

u Velikoj Britaniji. 


TEHNIKA 

Marko Kocić 


Samsung 

Za detaljno nadgledanje 

Model SNP-3370, mrežna PTZ dom kamera visoke 

rezolucije, deo Samsung iPOLiS serije, opremljena 

je snažnim 37x optičkim zumom. Slike rezolucije od 

550 TVL omogućavaju operaterima da posmatraju 

detalje sa veoma velike udaljenosti. Samsung je 

istovremeno predstavio i model SNP-3301 sa nešto 

manjim zumom 30x i istim karakteristikama kao i model 

SNP-3370. 

Oba modela, SNP-3370 i SNP-3301, imaju H.264/MPEG- 

4/JPEG multi-kodek, pomoću koga simultano mogu da 

šalju najviše šest video-strimova na različite lokacije, sa 

različitim brzinama smenjivanja kadrova, kao i videostrimove 

u realnom vremenu, različitih rezolucija. 

Pored mnogih karakteristika, modeli SNP-3370 

i SNP‐3301, odlikuje se i inteligentnom detekcijom 

pokreta pri brzom kretanju kamere, koja uspešno 

detektuje pokret dok se kamera kreće. Ovom 

inovativnom Samsungovom tehnologijom analiziraju se 

naizmenični kadrovi snimka, na prethodno definisanim 

lokacijama unutar putanje kamere. Tek nakon otkrivanja 

kretanja, kamera se zaustavlja na prethodno definisanoj 

poziciji, dok kretanje ne prestane. Za to vreme na 

ekranu se prikazuje slovo „D“ i aktivira alarmni izlaz radi 

upozorenja putem imejla. 

Kamere SNP-3370 i SNP-3301 su prave dnevno/noćne 

kamere sa infracrvenim filterom (IRC), koji se prema 

potrebi može ukloniti. Oba modela su opremljena 

širokim dinamičkim opsegom (WDR), imaju osam 

zona za funkciju inteligentne detekcije kretanja, osam 

zona za maskiranje privatnosti, meni preveden na 

nekoliko jezika, sa prikazom na ekranu (OSD) i 32 GB 

SD memorije za čuvanje video-snimaka koji pokreće 

predefinisani događaj. 

Ostale bitne karakteristike: 

Kompenzacija preosvetljenosti (HCL) je jedinstvena 

tehnologija pozadinskog osvetljenja snimka, koja 

prepoznaje previše osvetljene delove na slici 

40 


i neutralizuje ih tako što ih invertuje 

u crno/sivo. Zahvaljujući ovoj 

funkciji operateri mogu da vide 

i skrivene detalje. 

Tehnologija digitalne stabilizacije 

slike (DIS) pogodna je za 

eliminisanje efekata potresa kamere 

usled jakih vetrova ili vibracija 

zgrade. 

Samsung super tehnologija za 

redukciju šuma – SSNRIII eliminiše 

šum, koji nastaje u uslovima 

slabog osvetljenja bez stvaranja 

efekta ‘duhova’ ili zamućivanja. 

Dodatna prednost je i to što ova 

vrhunska tehnologija štedi i do 70% 

memorije na hard-disku digitalnog 

video-snimača, uz optimalno 

korišćenje propusnog opsega 

prilikom posmatranja videa preko 

mreže. 

Dvosmerni audio – operateri u 

kontrolnim sobama mogu daljinski 

da kontrolišu zvuk i razgovor i šalju 

poruke upozorenja ili određena 

uputstva. Ova funkcija omogućava, 

takođe, daljinsko otvaranje vrata 

nakon uspešne audio-vizuelne 

verifikacije. 

Jednostavne i fleksibilne 

opcije instaliranja 

Samsungov NET-1 softver za 

centralizovani menadžment i 

prikazivanje efikasan je za mrežni 

rad ‘direktno iz kutije’, ima opciju 

vizuelne, PTZ kontrole i prikaz na 

mapama. 

Sa strane kućišta kupole kamera 

SNP-3370 i SNP‐3301 postoje 

žabice koje omogućavaju brzo 

i jednostavno povezivanje 

i uklanjanje sa dom nosača. 

Veliki izbor dodatne opreme 

i konzolnih nosača pomoću kojih 

oprema može da se montira na 

zidovima, stubovima, parapetu, 

visećim nosačima, ćoškovima 

zidova i plafonima. 

www.masterbc.co.rs 

Za i protiv 

Klasika ili avangarda 

Rik Stjuart 


S obzirom na prednosti i mane svakog tipa kamera, bilo da je reč o analognoj ili IP, odluka ipak najviše zavisi od konkretnih 

potreba nadzora. Uz video-koder možete u okviru istog sistema da kombinujete analogne i IP kamere i tako iskoristite 

prednosti obe tehnologije. Samo dobra procena može da olakša odluku o izboru tipa kamere 

U 

koliko planirate da instalirate 

bezbednosni sistem nadzora, 

prvi korak će biti da se opredelite 

za IP ili analogne kamere. Da biste 

bili sigurni da niste pogrešili u 

odluci, razmotrite sve prednosti 

i nedostatke ovih kamera. Ova 

dva tipa kamera se razlikuju 

pre svega u načinu emitovanja 

video-signala. Analogne kamere 

pretvaraju slike u kompozitni 

video-signal, koji se prikazuje na 

televizoru/monitoru ili se snima na 

VCR ili DVR uređajima. IP mrežne 

kamere digitalizuju video-signal 

primenom specijalnog kodera koji 

ima ugrađen web server. Uz ovu 

karakteristiku IP kamera se ponaša 

kao mrežni uređaj, pa se zabeleženi 

video-snimci mogu posmatrati ne 

samo preko postojeće mreže, već i 

preko web pregledača na Internetu. 

Snimanje sa IP kamera se obavlja 

na NVR uređajima (mrežnim videosnimačima) 

koji su povezani na 

mrežu. Analogne kao i IP kamere 

mogu da prenose signal i bežično, 

kao i preko ožičenih veza, kakve 

su mreže Cat-5 kablova. Dodatna 

prednost IP kamera je mogućnost 

korišćenja komutatora (switch), 

razvodnika (hub), usmerivača 


(router), pa čak i Interneta za 

potrebe proširenja mreže do 

veoma udaljenih lokacija. Da biste 

utvrdili vrstu kamere koja najbolje 

odgovara vašim potrebama, 

pogledajmo bolje koji su argumenti 

za i protiv svake kamere. 

U korist analognih kamera 

Niža cena – za analogne kamere 

treba izdvojiti manje novca nego 

za IP kamere. 

Veća fleksibilnost u organizaciji 

sistema – izbor analognih 

kamera je obično veoma 

raznovrstan, u rasponu od 

malih, diskretnih, do velikih PTZ 

modela. Ukoliko su vaše potrebe 

nadzora specifične, lakše ćete 

pronaći model analogne kamere, 

koji odgovara vašim potrebama. 

Odlična kompatibilnost 

– mnogo je lakše kombinovati 

kamere i brendove, ako 

koristite analogne kamere. 

Ova karakteristika može biti 

olakšavajući faktor ukoliko 

morate da uklopite postojeće 

kamere u novi sistem nadzora. 

Protiv analognih kamera 

Nedostatak određenih funkcija 

– mnogim modelima osnovnih 

analognih kamera nedostaje 

poneka napredna funkcija, kao 

što je digitalni zum. 

Mogući problemi sa 

interferencijom – ukoliko 

instalirate bežični sistem 

nadzora, može doći do 

problema sa interferencijom 

kod analognog sistema. Što je 

još važnije, dobijeni signali se 

ne mogu šifrovati, što znači da 

neko drugi može da posmatra 

emitovani signal sa kamere. 

Aplikacije na velikim 

razdaljinama su mnogo teže za 

izvođenje – analogne kamere 

nisu dobro rešenje za pokrivanje 

široke oblasti, jer načelno, nisu 

predviđene za primenu na 

velikim razdaljinama. 

Konverzija i prenos video-signala 

– analogne kamere konvertuju 

zabeleženu digitalnu sliku u 

analogni signal, da bi je prenele 

do uređaja za posmatranje/ 

snimanje, gde se ona često 

ponovo konvertuje u digitalni 

format za potrebe snimanja. 

Usled ovih procedura konverzije 

dolazi do opadanja kvaliteta 

snimka tokom prenosa. 

U korist IP kamera 

Veća rezolucija – ovo je jedna od 

najvažnijih prednosti IP kamera. 

Većina ovih kamera ima 

rezoluciju slike koja je najmanje 

četiri puta veća od one koju 

nude analogne kamere. HD slike 

je moguće dobiti preko kamera 

koje imaju rezoluciju od 3, 5, 8 

megapiksela i više. Zahvaljujući 

ovoj osobini jedna IP kamera 

može da zameni nekoliko 

analognih kamera i proizvede 

kvalitetnije slike, uz manje 

troškove. 

Bolji bežični prijem – IP kamere 

imaju ugrađenu funkciju 

šifrovanja, čime se postiže bolja 

bezbednost mrežnog rada. 

Korisnici imaju na raspolaganju 

mnoge opcije za prenos signala, 

između ostalog point-to-point, 

point-to-multipoint i prenos 

preko meš mreže. Smanjenje 

interferencije se ostvaruje 

pomoću nekih IP radio-uređaja. 

Mogućnost korišćenja postojeće 

žičane mreže – IP kamere rade 

kao mrežni uređaji, pa ćete 

moći da iskoristite sve prednosti 

postojeće žičane mreže na 

određenoj lokaciji, a to će 

pojednostaviti instalaciju. 

Udaljeni pristup je olakšan 

– IP kamere su bolje opremljene 

za pojedine potrebe nadzora. 

Može postojati veća fleksibilnost 

u načinu na koji se pristupa 

video‐materijalu. 

Kompletno digitalni prenos 

– budući da IP kamere koriste 

digitalni format od trenutka 

„hvatanja“ slike do snimanja, 

nema konverzija, pa tako ni 

gubitka kvaliteta snimka kao kod 

analognih kamera. 

Protiv IP kamera 

Viša cena – cena IP kamere je 

veća od cene analogne kamera, 

zbog dodatne tehnologije koja 

je ugrađena u svaku kameru. 

Širi propusni opseg 

– za IP kamere je potreban 

veći propusni opseg nego za 

analogne kamere. Opseg se 

može smanjiti primenom novih 

formata kompresije i tehnologija 

kojima su kamere opremljene. 

42 




TEHNIKA 

Stjepan Glasnović 


Dimna zavesa (Concept Smoke Screen) 

Ono što ne vidiš, ne možeš ukrasti 

Sistemi sigurnosnog dima 

Smoke Screen su protivprovalni 

sistemi, koji štite imovinu širenjem 

gustog dima u prostorijama u 

kojima su postavljeni. Dim koji 

proizvodi sistem Smoke Screen 

je veoma gust i zadržava se 

u prostoriji do nekoliko sati, tako da 

je prostor zaštićen sve do dolaska 

interventne ekipe. Ovaj veštački 

dim nije štetan po zdravlje ljudi 

i životinja, i ne oštećuje predmete. 

Dakle, ovaj sistem je potpuno 

bezbedan i ne oštećuje skupu 

elektronsku opremu. 

Primeri iz prakse 

Početkom 2009. godine u Sloveniji 

su prvi put instalirani Smoke 

Screen sistemi na 35 bezbednosno 

najugroženijih benzinskih pumpi 

(OMV i Petrol). Od tada do danas 

zabeleženo je 18 provala, koje 

su potpuno ili delimično bile 

sprečene. 

Nedavno su provalnici pokušali da 

ukradu bankomat sa benzinske 

pumpe, ali im to nije uspelo, jer se 

na pumpi aktivirao Smoke Screen 

sistem. Tako je sprečena šteta, koja 

bi prema procenama nadležnih 

iznosila više od 300.000 evra. 

Postavljanjem Smoke Screen 

sistema na benzinskim pumpama 

u Sloveniji ostvareni su pozitivni 

rezultati i umanjen je broj šteta za 

oko 40%, a zabeleženo je i mnogo 

manje provala u odnosu na 

prethodne godine. 

Britanski trgovački lanac Boots je do 

2004. zbog provala godišnje gubio 

više od 2,1 miliona funti. Nakon 

instaliranja Smoke Screen sistema 

u više od 600 prodavnica Boots, 

umanjen je gubitak od provala za 

97% u odnosu na 2004. godinu. 

Distributeri sistema: 

SG biro d.o.o. 

(Slovenija, Hrvatska, Bosna 

i Hercegovina, Crna Gora 

i Makedonija) 

Almaks Security Systems 

(Srbija) 

44 



AKTUELNO 

Održan Sajam bezbednosti u Esenu od 5. do 8. oktobra 

Počela je nova trka 

Na ovogodišnjem sajmu bezbednosti u Esenu dominirale su IT kompanije 

i proizvođači protivpožarnih uređaja. Premijer no su izloženi moderni 

bezbednosni koncepti, dok je preko 1.100 kompanija iz 40 zemalja predstavilo 

svet bezbednosti u potpuno novom svetlu. Organizatori tvrde da je 

bilo više od 40.000 posetilaca iz 115 zemalja sveta 

poređenju sa IFSEC-om, održanim u maju u Velikoj Britaniji, 

U Esen je nedvosmisleno pokazao da je preuzeo vodeću poziciju 

i postao glavni pokretač bezbednosne industrije u svetu. Nakon dve 

godine, pod istim krovom su se našli eminentni inženjeri, konsultanti, 

projektanti i distributeri, da razmene iskustva i predstave nova 

rešenja. Uprkos dugotrajnoj finansijskoj krizi, vodeći svetski 

brendovi su potvrdili da su spremni za novu trku i izazove na 

tržištu bezbednosne industrije. Najveći svetski brendovi su se 

pregrupisali, konsolidovali redove i ne ograničavajući se, usmerili 

svoje marketinške aktivnosti ka svim tržištima sveta, bez obzira 

na njihovu veličinu, razvijenost i trenutne okolnosti. Bitku, kažu, 

treba dobiti na svim tržištima i konkurente iznenaditi onda kada 

se najmanje nadaju. Ove godine Sajam je organizovan u ukupno 

12 hala, na površini od 80.000 kvadratnih metara. Nema sumnje da 

je Security Essen je postao centralno mesto okupljanja eksperata iz 

celog sveta. 


Wolfgang Baumgartner (Netavis) i Vladimir Kos (IP Way) 

Sabina Halilović (Axis) i Dragica Šipka (PSS) 

Dragica Šipka i Bojan Petrović (Bosch) 

Uskoro moguća saradnja (Siegel i Avigilon) 

Požarna zaštita u fokusu 

Na poslednjem sajmu, održanom 2008. godine prvi put 

su se predstavile kompanije koje se bave protivpožarnom 

zaštitom, ali su tada bile smeštene u jednoj hali. Međutim, 

kako je raslo interesovanje za požarnu zaštitu, organizator je 

odlučio da proširi sajamski prostor za ove izlagače. Tokom 

ovogodišnjeg sajma Security Essen, proizvođači preventivne 

požarne zaštite, rane detekcije požara i vatrogastva izlagali 

su u hali 1 u mnogo većem izložbenom prostoru. Deo sajma, 

pod imenom Prevencija od požara, ugostio je mnoge svetske 

stručnjake, a novi koncept je realizovan zajedno sa zvaničnim 

partnerom sajma – Federal Association for Technical Fire 

Protection. 

Ništa bez ljudi 

Kompanije danas moraju biti vrlo oprezne u poslovanju. 

Ljudski faktor je neprocenjivo važan za njihovu bezbednost, 

što je posebno naglašeno na ovogodišnjem sajmu. Segment 

o pružanju usluga je predstavljen u okviru specijalnog 

događaja „Protection, Security and Service“ na površini od 

preko 300 kvadratnih metara . Bilo je to centralno mesto 

okupljanja svih koji se bave poslovima fizičke zaštite. 

Kompanije koje pružaju usluge su tokom svih dana trajanja 

Sajma posetiocima ponudile informacije o čitavom spektru 

njihove ponude i naglasile važnost obuke kako za stručnjake, 

tako i za specijalno trenirane telohranitelje. 

IT bezbednost 

IT bezbednost dobija sve veći značaj u poslovnim procesima 

kompanija, pa joj je na ovom Sajmu posvećena veća pažnja 

u odnosu na prethodne godine. 

Dr Claudia Mrozek (Euro Security) sa urednicom PSS magazina 

U okviru IT tematskog parka, smeštenog u hali 4, stručnjaci 

su pokušali da odgovore na mnoge izazove, koji se 

postavljaju pred IT inženjere u modernom IT svetu. Upravo 

ova tema je bila centralna tema foruma, gde su stručnjaci 

na predavanjima i prezentacijama ponudili informacije 

o bezbednom poslovanju, video‐nadzoru, alarmnim 

instalacijama, kao i IT bezbednosti u celini. 


U ponudi Samsunga 

Kontrola pristupa 

Simon Herold i urednica PSS-a na štandu Mobotix-a 

Matjaž Brinovec (Jantar) i Dragica Šipka (PSS) 

Simpozijum o bezbednosnim istraživanjima 

u praksi 

Od 4. do 6. oktobra premijerno je održan simpozijum 

pod imenom „Essen Security Innovation Symposium“. 

U edukativnom delu simpozijuma, govorilo se o 

sigurnosnim istraživanjima u praksi. U okviru veoma 

bogatog programa prezentovani su različiti itraživački 

i edukativni projekti, među kojima je najvažniji bio 

na temu „Evropski izazovi u odnosu na sigurnost 

građana“. Na Simpozijumu je bilo ukupno 23 govornika, 

zaposlenih u političkim, naučnim i ekonomskim 

strukturama u 12 zemalja. Simpozijum je održan 

u organizaciji Centra za evropske sigurnosne studije, 

Univerziteta iz Beča 

Nagrada za najbolje 

Sajam Security Essen će i ove godine održati ceremoniju 

dodele nagrada „Security Inovation Award“ u tri 

zasebne kategorije – tehnologije i proizvodi, požarna 

zaštita kao i usluge i marketing. Dodela nagrada, prvi 

put organizovana 2008. godine, izazvala je veliko 

interesovanje kompanija iz bezbednosne industrije i 

od tada postala tradicija. Svečana večera i ove godine 

je organizovana nakon održavanja sajma, što će biti 

praksa i ovoga puta. Ove godine nominovana je 

ukupno 91 kompanija, što je za 30 % više nego 2008. 

Pobednici u različitim kategorijama biće proglašeni na 

svečanoj večeri i sva je prilika da će to biti vrlo zabavna 

ceremonija. 

Kompanija Samsung je na ovogodišnjem Esenu 

prikazala sveobuhvatan asortiman uređaja za kontrolu 

pristupa zasnovanih na RFID i biometrijskoj tehnologiji. 

Primenom ovih uređaja korisnici mogu da kreiraju 

ekonomično rešenje za bilo koju aplikaciju kontrole 

pristupa, od sistema za jedna vrata, do velikih objekata 

i projekata na većem broju povezanih lokacija. Serija 

je podeljenja u kategorije samostalnih kontrolera, 

kontrolera za jedna i četvoro vrata, čitača i softvera sa 

verzijama namenjenim za samostalan rad, ili rad na TCP/ 

IP ili RS-485 mrežama. 

Samostalni kontroleri 

Samostalni kontroleri predstavljaju idealno rešenje 

za obezbeđivanje jednih vrata, ali ukoliko se 

povežu na mrežu mogu obezbeđivati i više vrata. U 

mrežnom režimu rada jednostavno se razmenjuje 

baza biometrijskih podataka sa drugim samostalnim 

kontrolerima povezanim na mrežu, bez potrebe za 

zasebnim računarom ili dodatnim softverom. Osim toga, 

korisnici mogu da razmenjuju podatke sa kartica preko 

mreže jer su samostalni kontroleri potpuno kompatibilni 

sa Samsungovim softverskom paketima za kontrolu 

pristupa . 

Kontroleri za jedna i četvoro vrata 

Samsungovi kontrolni paneli za jedna vrata nude 

mogućnost izbora između Mifare i Samsung formata 

direktno ‚iz kutije‘, dok se rešenja za četvoro vrata mogu 

poručiti kao zasebne verzije u Mifare ili Samsung 

formatu. Obe varijante mogu da rade preko TCP/IP 

mreže u opciji standardnog rada u RS-485 protokolu, 

kao i anti pass-back funkciju sa dva ulaza sa čitačima 

na kontrolerima za jedna vrata, i četiri ulazna uređaja sa 

čitačima na kontrolerima za četvoro vrata. 

Čitači 

Veliki asortiman čitača izrađuje se u dva formata. 

Korisnici mogu da izaberu između Mifare ili 

Samsungovog vlasničkog formata kontrole pristupa. 


47

Održan iSEC u Beogradu od 15. Do 18. septembra 

Sajam na udaru kritika 

Pre ili kasnije Beogradski sajam moraće da shvati da 

za ostvarenje interesa izlagača nije dovoljno samo 

prodavati kvadratne metre, već i osmisliti dobru 

koncepciju sajma 

Na Samsungovom štandu 

U kombinaciji sa standardnim čitačima proximity/PIN, 

smartcard i biometrijskim čitačima otisaka prstiju ili 

verzijama otpornim na vandalizme, ovi uređaji su vrlo 

fleksibilni za konfigurisanje u određenom projektu. 

Dodatni pogodnost za korisnike jeste doživotna 

garancija za Samsung smartcard/proximity čitač. 

Softver 

Samsung Access Management softver (SAMS) takođe 

se izrađuje u dve verzije - osnovnoj i profesionalnoj 

server i klijent verziji. Osnovna verzija serverskog 

softvera, „SAMS Basic“, nudi mogućnost potpune 

administracije sistema kontrole pristupa i kreiranje 

detaljnih izveštaja o aktivnostima vlasnika kartice koji 

se mogu izvoziti u Excel ili formi tekstualnog fajla, za 

potrebe integracije sa drugim softverskim paketima 

poput Time & Attendance, ERP ili Payroll. Profesionalna 

verzija „SAMS Pro“, pored svih navedenih funkcija iz 

Basic paketa, ima i dodatne napredne funkcije. Između 

ostalog podržava integrisanje sistema kontrole pristupa i 

video-nadzora, što olakšava operaterima da prate videoaktivnost 

određenog vlasnika kartice. Status čitača, 

ulaza/izlaza i kamera može se pratiti i preko mape koju 

definiše korisnik. Ekvivalentni softverski paketi, „SAMS 

Basic Lite“ i „SAMS Pro Lite“, omogućavaju ovlašćenom 

osoblju da izvršavaju administrativne zadatke, kao što 

su dodavanje, uklanjanje kartica i pregled događaja, bez 

dodatnog konfigurisanja sistema. 

Dejvid Kauli, menadžer proizvoda kontrole pristupa za 

Samsung Techwin Europe Ltd, rekao je za PSS: „Samsung 

nastavlja ubrzan razvoj i nudi totalna bezbednosna 

rešenja. Na Sajmu u Esenu smo predstavili seriju uređaja 

namenjenih kontroli pristupa. To je jasan pokazatelj 

da želimo da ponudimo uređaje i tehnologije koji su 

namenjeni integrisanim bezbednosnim sistemima. Što 

je pogodnost za krajnje korisnike.“ Osim bogate ponude 

uređaja za kontrolu pristupa, Samsung je obezbedio 

kompletnu tehničku podršku, besplatno projektovanje 

sistema, kao i trogodišnju garanciju. Pojedini uređaji 

imaju čak i doživotnu garanciju. 

Prvi međunarodni sajam zaštite imovine, lica 

i poslovanja – iSEC održan je sredinom septembra 

u hali 3, na Beogradskom sajmu. Izlagalo je 

36 domaćih i poneka strana kompanija iz Hrvatske 

i Slovenije. Sajam je svečano otvorio Slobodan 

Nedeljković, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova 

Srbije. On je izrazio nadu da će ovogodišnji Sajam 

prerasti u ozbiljnu manifestaciju koja će tradicionalno 

biti organizovana svake godine. Takođe je naglasio 

značaj Sajma za privatne i društvene kompanije, 

vladine institucije i sve građane Srbije. Istina, mnogi 

od njih nisu ni znali da se iSEC održava, a neki su 

ga pomešali sa britanskim IFSEC-om. Nije ni čudo 

s obzirom na to da se imena razlikuju samo u jednom 

slovu, ako se izuzme razlika u veličini fonta s početka 

imena. 

Elem, na Sajmu je izložena oprema za fizičku, 

tehničku, korporativnu i informatičku bezbednost, kao 

i inteligentne zgrade. Organizovanje ovakvih sajmova 

je već uveliko trend u svetu, gde poznati svetski 

brendovi izlažu opremu i najnovije tehnologije. 

Sasvim je sigurno da će Beograd pre ili kasnije postati 

bezbednosni sajamski centar za jugoistočnu Evropu, 

ali jedino pod uslovom da se pristupi ozbiljnoj, 

temeljnoj i marketinški dobro osmišljenoj strategiji . 

Takav trend je naročito neophodan u vreme kada se 

korenite promene odigravaju velikom brzinom, kao 

što je to slučaj na tržištu bezbednosti. Princip koji 


predstavlja okosnicu marketinške strategije temelji se 

na unutrašnjoj modernizaciji sajma, boljoj promociji, 

dobrom poznavanju tržišta i uspešnoj komunikaciji sa 

izlagačima. 

Na kraju ne smemo zaboraviti ni cenu kvadratnog 

metra. Izvesno je da je to zanemarivanje primarnih 

interesa izlagača, što se neće promeniti u doglednoj 

budućnosti, a ni do sada se nije dovoljno poštovalo. 

Moramo imati u vidu da ćemo prokockati mogućnost 

da zauzmemo lidersko mesto u regionu, bar kada je reč 

o sajmu zaštite. Glavnu reč će voditi one države koje 

nemaju argumente da budu rame uz rame sa Srbijom, 

a neprimereno i prikriveno se guraju na naše tržište, 

istovremeno nerealno veličajući sopstvenu ulogu. 

Ima li nade za izlagače? 

Svaki put kad se izlagači ponadaju da će sajam makar 

jednom ostvariti rekordnu posetu, Beogradski sajam 

iznova dokaže da nema snage, ni sposobnosti za tako 

nešto. I umesto da se oglase u svim medijima i najave 

feštu dostojnu izlagača koji su prihvatili sve njihove 

uslove, oni se po ko zna koji put neuspelo dodvoravaju 

instant moćnicima, u ime lične promocije. Obleću oko 

njih prilikom otvaranja manifestacije, umesto da više 

pažnju posvete onima koji su pošteno platili skup zakup 

štanda. Užasava pomisao da organizatori ne razmišljaju 

o nekim izmenama u budućnosti, već stalno prave iste 

greške. Uglavnom se fokusiraju na zaradu, pa koliko 

košta da košta. A izlagače košta mnogo. 

Ali nije jedini problem u njima, već u ćutanju izlagača. 

U njihovoj sposobnosti da sve podnesu. U spremnosti 

da možda tek kroz podsmeh prokomentarišu neke 

propuste organizatora. Istina, možda bi to izgledalo 

kao da laju na mesec, ali sigurno je još opasnije 

da njihova svest i savest postanu taoci nedelanja. 

Ukoliko ne pokrenu pitanje valjane organizacije i bolje 

posećenosti , mogu samo očekivati da će i naredne 

godine biti slično. A onda će izgubiti svoje mesto u 

globalnom bezbednosnom svetu, u kome ovako mali, 

nikome potrebni, statiramo poput statističke greške. 

Ili je postojala nada da će im pomoći Udruženje pri 

Privrednoj komori Srbije?! Tek to je statistička greška, 

nastala u nadi da će se neko pozabaviti problemima 

privatnih bezbednjaka. 

Kao što vidite, svi su postali nedeljiva celina u ovom 

sektoru, baš kao integrisan sistem zaštite. Razlika je 

jedino što tamo svi moraju da funkcionišu po sistemu 

ujednačenih otvorenih standarda, a ovde svi rade po 

sistemu ja u klin, ti u ploču. Pa ko pobedi. 

Mišljenja: BIĆEMO I DALJE LIDERI NA TRŽIŠTU 

S obzirom na to da je nepovoljna ekonomska 

situacija u čitavom svetu, mogu reći da sam 

zadovoljan ostvarenim projektima u Srbiji. Uprkos 

svim ekonomskim nedaćama kroz koje je prošla vaša 

država, još uvek ste dominantno tržište u regionu. 

Smatram da je veoma bitno da Axis zauzima vodeću 

poziciju na svetskom tržištu. Istina je da su u ovom 

regionu uglavnom kritična tržišta, ali je važnije da još 

uvek postoji veliki potencijal, posebno u Srbiji. Interes 

kompanije Axis je da bude prisutna na tržištima 

u regionu i zato poštujemo korektne poslovne odnose 

sa firmom IP Way, našim dugogodišnjim partnerom iz 

Beograda. 

Na ovogodišnjem sajmu iSEC nije bilo mnogo 

posetilaca, ali i dalje sam fasciniran optimizmom 

koji zrači. Generalno, jugoistočna Evropa kasni u 

svemu, pa što ne bi i s krizom? Neke države je kriza 

već uveliko napustila (primer Nemačke), što će se 

dogoditi i Srbiji sa zakašnjenjem. 

Axis je dokazao da je uveliko lider na svetskom 

tržištu IP‐video‐nadzora i dalje neprestano radi na 

tome da zadrži takvu poziciju. Zato smo i u kriznim 

vremenima ulagali u naš razvojni tim i ostale 

zaposlene. Naročito smo okrenuti konvergenciji 

analognog i IP video-nadzora, kao i tehnologijama sa 

otvorenim standardom (ONVIF). Samo prošle godine 

Axis je lansirao na tržište preko 20 novih proizvoda, 

što potvrđuje da investiramo u opremu i u vreme 

najveće krize – rekao je za PSS Nadir Yilmaz, 

regionalni menadžer za Evropu. 

Njegova koleginica Sabina Halilović, marketing 

menadžer u kompaniji Axis, dodaje da će kompanija 

pojačati aktivnosti u marketingu, u cilju šo boljih 

odnosa sa krajnjim korisnicima. 

Takođe, mislim da su najvažniji dobro očuvani 

partnerski kanali – od distributera, preko 

sistem‐integratora do dilera. Za dobru prodaju treba 

edukovati dilere i krajnje korisnike, pa ćemo kao 

i do sada organizovati Akademije zajedno sa našim 

partnerom firmom IP Way. 

Saradnju s magazinom PSS svakako nastavljamo 

i naredne godine. Smatram da je informacija vrlo 

moćno sredstvo komunikacije – dodala je Sabina 

Halilović. 


49

AKTUELNO 

Zabrana upotrebe mobilnog u vožnji 

pro uzrokovana nepažnjom vozača koji je telefonirao za 

vre me vožnje, da bi se ozbiljno pristupilo sankcionisanju 

ne sa vesnih vozača. 

Još krajem prošle godine izglasan je Zakon o bezbednosti 

saobraćaja. Ovaj zakon koncipiran je tako da natera ne savesne 

vozače da stave prst na čelo i shvate da svo jim 

ponašanjem dovode i sebe i druge učesnike u sao bra ćaju 

u veliku opasnost. Na usvajanje ovog va žnog za kona čekalo 

se godinama. Podsetimo, u njemu ima mno go no vina 

– strože kazne za saobraćajne prekršaje, si stem kaznenih 

bodova, nova obuka i na či n polaganja vo začkih 

ispita, zabrana upotrebe radar-de tektora, kao i te lefoniranja 

u toku vožnje, ukoliko se ne telefornira pomo ću 

„hend fri“ uređaja. Osim toga, policajci neće više do laziti 

u kontakt s novcem, već će vozači koji naprave saobraćajni 

prekršaj dobiti nalog koji će uplaćivati u po šti ili 

banci. Prema zvaničnoj informaciji MUP je odavno spreman 

za primenu novih odredbi, koje treba da obez be de 

efikasnu borbu za povećanje bezbednosti na pute vi ma, 

kao i za smanjenje broja poginulih i povređenih u ne srećama. 

Da li je tako? 

Novi Zakon je trebalo da stupi na snagu početkom decem 

bra prošle godine, zajedno sa podzakonskim aktima, 

od no sno posebnim pravilnicima za kontrolu i re gulisanje 

saobraćaja, tehnički pregled vozila, kao i pra vilnike koji 

važe za centre za obuku vozača. Takođe, sve je trebalo 

uvezati sa Ministarstvima zdravlja, pravde i finansija. 

Po licija je još prošle godine najavila da želi da učesnici 

u saobraćaju budu što bolje upoznati sa novim odred bama, 

jer je njihov zadatak i obaveza da sprovode zakon od 

dana kada stupi na snagu, objašnjavaju nadležni. 

Uprkos donetom zakonu pre godinu dana, neki vozači 

još uvek telefoniraju za vreme vožnje, bez „hend fri“ dodat 

ka, pa se bojimo da je doneti Zakon još uvek mrtvo 

slo vo na papiru, bar kad je reč o korišćenju mobilnog tele 

fona. Kao i uvek u Srbiji mora da se dogodi nesreća, 

Učestale prevare na Internetu 

Odeljenje za visokotehnološki kriminal poslednjih godi na 

ima pune ruke posla. Različiti oblici finansijskih pre vara 

kao i prevare pu tem na gradnih igara, koje u svetu nisu 

ni šta novo i spek ta ku larno, „preselile“ su se na Internet 

Sve češće se pojavljuju organizovane kri minalne grupe 

sa jasnom hijerarhijom, koja za razne obmane ko riste sofi 

sti cirana i napredna računarska sredstva. Struč njaci iz 

Mi nistarstva unutrašnjih poslova tvrde da je iz tehničkog 

aspekta ve oma teško i komplikovano otkriti takve grupe, 

a veoma je značajno zapleniti „teh niku“ sa kojom je preva 

ra počinjena. 

Govoreći o finansijskim prevarama na Internetu, u MUPu 

objašnjavaju da su svi oblici prevara podjednako zastuplje 

ni – od krađe podataka o platnim karticama, njihovom 

fal sifikovanju, krađe naloga za elektronsko bankarstvo, 

pa do takozvanih „nigerijskih“ prevara. „Nigerijske“ preva 

re podrazumevaju da korisnik na imejl dobije poruku 

o neverovatnom nasledstvu ili premiji u nagradnoj igri, 

u ko joj nikada nije učestvovao. 

Internet je više nego pogodan za finansijske preva re, orga 

nizovanje nagradnih igara, pranje novca, prikri va nje tragova 

o tome, kao i za elektronske transfere nov ca, tvr de 

u MUP-u. 

50 


AKTUELNO 

Budućnost perimetarske zaštite 

Oblast perimetarske zaštite najvećim delom je namenjena 

spe cifičnim projektima. Vlada svake države ima ozbiljan 

za datak da kreira smernice i regulativu za sve vertikalne 

sek tore. Stoga je očigledno da je tržište preplavljeno uputstvi 

ma za procenu rizika namenjenim individualnim sek tori 

ma na lokalnom nivou. Za razvoj pe rimetarske za šti te 

ne ophodno je izdvojiti velika sredstva u budući raz voj. 

Ipak, do dvocifrene cifre rasta može se doći samo uz zakon 

sku regulativu. 

Internet stiže u vozila 

Novi izveštaj agencije IMS Research odnosi se na ure đa je 

za elektronsko obezbeđenje perimetara i predviđa zna čajno 

uvećanje rasta ovog segmenta tržišta u narednih pet 

go dina. Iako je globalna ekonomska kriza usporila rast 

pe rimetarske zaštite u 2009. godini, očekuje se ubr zan 

opo ravak zahvaljujući aktiviranju novih državnih fon do va 

i zakonskih regulativa. Procenjeno je da je globalno tržište 

perimetarske zaštite imalo vrednost od 371,2 mi li ona 

do lara u 2009. godini, a predviđa se uve ća nje od 570,4 

mi liona do 2014. godine, uz godišnju ku mulativnu sto pu 

ra sta od 9,0%. 

Autor ovog izveštaja i analitičar tržišta, Blajku Kozaku, 

sma tra da država ima veliki uticaj na perimetarsku zaštitu, 

me đu tim, još uvek ne postoji adekvatna kontrola. Iako 

se da nas izdvajaju velika finansijska sredstva za zaštitu 

he mijskih postrojenja (CFATS) od terorističkih na pa da, 

ima mnogo objekata koji se još uvek ne nadziru. Su protno 

tome, za potrebe projekta „Virtuelna ograda“, koji je 

deo projekta “Bezbedna granica” (SBInet), predviđeno je 

izdvajanje manje sredstava u 2011. u odnosu na pret hodne 

godine, upravo zbog nedostatka odgovarajuće kontro 

le i inicijative. 

Internet-konekcija danas postoji u gotovo svim domovi 

ma i firmama, a unekim zemljama Internet je uveden 

i u put ničkim vozilima. Izveštaj agencije IMS Research, 

pod nazivom „Svetsko tržište telematike u vozilima“, potvr 

đu je da će se ovo sta nje uskoro promeniti i da će se 

broj novih vozila sa Inter net pristupom od 1,1 milion, koli 

ko je iznosilo 2009. po ra sti na 6 miliona, kako se očeku 

je do 2017. (oko 6% ukup nog broja novih vozila) na 

glo bal nom nivou. Šta se to izmenilo i pokrenulo nakon 

mno gih obećanja? Prema re čima autora izveštaja, Džona 

Kro pli ja, dva faktora su ključ na za sve veću popularnost 

apli kacija za preuzimnje sa Interneta i napredak mobilnih 

teh no logija. 

Na polju mobilnih komunikacija u poslednje tri godine postoji 

trend, da korisnici na mobilne telefone preuzi maju 

aplikacije sa Interneta. Ovo je podstaklo automobilsku indu 

striju da razmotre ideju o aplikacijama koje bi se ko ristile 

u vozilima. Trenutno postoji aplikacija za vre mensku 

Kozak je dodao: 

Iako nedostatak kontrole jeste problem on se može rešiti. 

Perimetarska industrija je jedinstvena po tome što nije 

dna pojedinačna lokacija/okruženje nije isto. Usled toga, 

u svakoj aplikaciji kombinuju se perimetarske tehnologije 

prema specifičnoj vrsti primene. Na aerodromima, na primer, 

stajanka je najčešće na meti kriminalaca koji po kuša 

vaju neovla šće no da prođu kroz perimetarsku ogradu. 

Ovu oblast treba dodatno zaštititi zemaljskim radarima ili 

bezbednosnim kamerama, sa softverom za analizu vi deosa 

dr žaja. 


51

AKTUELNO 

prognozu i čitanje elektronske pošte tokom vo žnje. Izveštaj 

predviđa da će ovo tržište do 2017. ostva ri ti pri hod 

pre ko 4 milijarde dolara. 

Porast broja novih vozila sa Internet pristupom podstiče 

razvoj tehnologija mobilnih komunikacija. Prenos podataka 

kod mobilnih uređaja prve generacije nije bio dovoljno 

brz, da se održi Internet u vozilima. Tehnologija treće gene 

racije (3G) je izmenila ovo stanje, posebno u raz vi jenim 

zemljama kao što je Japan. Naime, u Japanu je 3G 

teh no logija široko rasprostranjena, pa ne iznenađuje što 

u ve likom broju vozila postoji Internet. Raz voj na redne gene 

ra cije tehnologije mobilnih telefona (opšte po znate pod 

ime nom 4G) neće ubrzati samo pri me nu Inter neta u vo zilima, 

već će omogućiti korišćenje no vih servisa i usluga. 

Nisu svi prihvatili ideju o korišćenju Interneta u vo zi li ma. 

Protivnici ovog tren da opravdano iz ra žavaju za brinu tost 

da će Internet ometati pa žnju vozača i uticati na bezbednost 

u sa obra ćaju. 

Zato su mnogi proizvođači automobila sproveli istra živa 

nja koja pokazuju da Internet u vozilima postaje sve 

po pularniji i da utiče na odluku o kupovini automobila. 

Auto-industrija je pred ve li kim izazovom – da obezbedi 

pri stup Inter netu, a da pritom ne ugrozi bezbednost u saobra 

ćaju. 

Ambiciozni sistem-integratori 

Samo tokom 2009. godine, evropsko tržište bezbednosti 

ostvarilo je prihod preko 5 milijardi evra uvođenjem inte 

grisanih bezbednosnih sistema u 2009. prema po slednjem 

istraživanju agencije IMS Research. Ovim istra živa 

njem koje se bavilo instaliranjem i održavanjem bezbed 

nos nih sistema, utvrđeno je da se najbrže razvijaju 

servisi sa uslu ga ma tipa analize i planiranja, sa oče kivanom 

udvostručenom zaradom u periodu između 2009. 

i 2013. 

Analiza i planiranje pokrivaju široku oblast usluga, među 

ko jima su: analiza rizika, procena ugroženosti, revizija 

sistema, analiza polise bezbednosti, specifikacija sistema 

i projektni zahtevi. Ranije je bilo teško naplatiti ove usluge, 

pošto su se one obično obavljale u tenderskoj fazi 

projekta, a njihova naplata je morala da se ostvari naknad 

no u okviru ugovora o instaliranju i servisiranju. Među 

tim, mnogi sistem-integratori traže način da izbegnu 

niske zarade i sve više se usmeravaju na nove izvore priho 

da, a to su analiza i procena rizika. 

Prema izveštaju autora i analitičara tržišta, Najala Dženkin 

sa, deo velikih sistem-integratora bavi se isklju čivo 

po slovima instaliranja bezbednosne opreme. U kru go vima 

bezbednjaka instaliranje se svrstava u najma nje profi 

ta bilan servis, gde ima mnogo malih regionalnih igra ča. 

U stvari, to je veoma podeljeno tržište, gde vlada če sto 

nelojalna konkurencija u pogledu cena. Najbolje i najpraktičnije 

rešenje za sistem-integratora jeste da anga žuje 

pod iz vođača za osnovnu instalaciju. 

Integratori su procenili da je analiza i procena rizika 

mnogo profitabilniji segment tržišta – nastavlja Dženkins. 

Mada će bezbednosni kosultanti uvek dobijati deo 

procenta sa tržišta kroz direktnu saradnju sa krajnjim kori 

snikom, IMS Research predviđa da će sistem integratori 

obo gatiti svoj portfolio, analize i planove tokom nared nih 

nekoliko godina i tako iskoristiti profitabilnost ovog tržišta. 

Raste interesovanje za video-analizu 

Nedavna istraživanja agencije BSIA ukazuju na sve aktuelniju 

analizu video-sadržaja (VCA) u okvi ru bez bednosnih 

aplikacija. Ova funkcija predstavlja automat sku analizu 

CCTV slika, radi dobijanja korisnih infor ma cija o njihovom 

sadržaju. Zastupljena je u raznim apli ka ci ja ma – od 

detekcije provalnika, ostavljenih paketa i ne pro pis no parkiranih 

vozila, do prebrojavanja ljudi koji ula ze ili na pu štaju 

određeni objekat. 

Gotovo 80% ispitanika navodi da je VCA funkcija ugrađena 

u više od četvrtine ukupnog broja njihovih pro iz voda. 

Sa proizvođačima se slažu i instalateri, koji tvrde da 

korisnici sve više traže uređaje sa ugrađenom VCA funkci 

jom, naročito poslednjih 12 meseci. Instalateri navode 

da je broj zahteva uvećan za 7%, dok su proizvođači nave 

li skromnije povećanje od 4%. 

52 


AKTUELNO 

bazi otvorenih platformi, nezavisno od vrste hardvera. 

U istom vremenskom intervalu u izveštaju je najavljeno 

da će u pomenutom periodu biti manje korišćena vla snička 

reše nja softvera za video-menadžment. 

Ovo su vrlo interesantni podaci, ako se uzme u obzir globalna 

ekonomska kriza, koja je dominirala u ovom sektoru 

cele prethodne i ove godine. Rolf Senger, generalni 

direktor See Tec AG, ocenjuje ovaj pozitivan razvoj kao 

do bru potvrdu nedavno usvojene strategije firme. 

Istraživanje je takođe potvrdilo da se VCA funkcija najčešće 

koristi u sektorima saobraćaja i maloprodaje, za tim 

u avio-saobraćaju, komunalnim delatnostima i dr žav nim 

in sti tucijama. Prema navodima većine korisnika, ova funkcija 

je najprikladnija za spoljašnju i unutrašnju detek ci ju 

pro valnika. 

Ulaskom na nova tržišta u Evropi, kao i fokusiranjem na 

razvoj rešenja po meri korisnika za specifična vertikalna 

tržišta, uspeli smo da se izborimo za dobru poziciju na 

tr žištu, kada je reč o softveru za IP nadzor – poručuje 

Sen ger. Nakon uspešnog debitovanja na skandinavskom 

tržištu, u Turskoj i Ruskoj federaciji, See Tec ove go dine 

planira da nastavi sa ekspanzivnom strategijom i formi 

ranjem predstavništava za prodaju i podršku na svim 

ključ nim evropskim tržištima. 

Polin Norstrom, predsednica CCTV odeljenja agencije BSIA, 

komentariše: 

Ovo su ohrabrujući rezultati, koji potvrđuju da sve veći 

broj ljudi koristi VCA funkciju. To ne treba da nas čudi, 

s obzirom na to da je ovo napredna tehnologija, koja se 

može iskoristiti da se poveća efikasnost i povraćaj ula ganja 

u CCTV sisteme, ako se unaprede kapaciteti za otkrivanje 

incidenata i analizu video-snimaka nakon do gađaja. 

VCA tehnologija se danas sve češće primenjuje u različitim 

delatnostima. Očekujemo da će interesovanje pora 

sti naročito naredne godine, kada korisnici budu po stali 

sve sni prednosti koje im VCA nudi – napomenula je Polin 

Norstrom. 

See Tec na zavidnom mestu 

Nedavno objavljen izveštaj agencije IMS Research pod nazi 

vom „Uređaji za CCTV i video-nadzor 2010“ potvrdio je 

vo deću poziciju kompanije See Tec, kad je reč o softveru za 

me nadžment IP video-sistema 

U kategoriji ‘Snabdevača softverom na bazi otvorenih platformi 

za menadžment mrežnog videa (VMS)’, See Tec se 

trenutno plasirao na drugo mesto u EMEA regiji i ubrzano 

grabi ka prvoj poziciji. Na rang listi dobavljača softvera za 

video-menadžent i dobavljača hardvera, na bazi otvorenih 

platformi, See Tec je zauzeo treće mesto. U izveštaju 

je u periodu od 2009. do 2014. predviđen globalni zaokret 

ka softverskim rešenjima za video-menadžment na 

Pored tržišne ekspanzije, prioritet kompanije jeste da 

raz vija rešenja koja su usmerena na različita vertikalna 

tr ži šta. See Tec rešenje za video-menadžment ima status 

‘platforme sa više rešenja’, što omogućava be šav no 

povezivanje poslovnih procedura, primenjenog hard vera 

kao i toka podataka. Na taj način See Tec je u prili 

ci ne samo da ponudi vodeća rešenja u svojoj obla sti 

za vertikalna tržišta, kao što su maloprodaja, lo gi stika, 

i fi nansije, već i da se na neki način izdvoji od kon ku rencije. 

Promovišući integrisanu i jednostavnu primenu VMS 

soft vera sa ostalim IT i mrežnim tehnologijama koje se 

obi čno primenjuju u poslovanju, See Tec je proširio svoju 

de latnost, tako da sada pokriva i oblast poslovne inte ligen 

cije i IT sektor u širem smislu. 


53

DA LI SE ZNA 

Aleksandar Vlasov 


Rusko bezbednosno tržište 

Rezultati i prognoze 

Stručnjaci za bezbednosnost iz agencije Grotek su u jeku svetske ekonomske 

krize procenili osnovne faktore koji utiču na razvoj bezbednosnog tržišta, 

i naveli da će aktivnosti države direktno uticati na rusko tržište bezbednosnih 

tehnologija. Rezultati iz 2009. pokazuju da je finansijska, regulativna i zakonodav 

na aktiv nost države sprečila da se ovo tržište dramatično uruši 

usvajanje tehničkih propisa 

i strukovnih zakona) osnovni 

faktor koji stimuliše razvoj tržišta 

u 2010. Ispitanici očekuju da 

država i osiguravajuće kuće aktvino 

učestvuju u donošenju zakonske 

regulative. 

Socijalni uticaj 

Interesantan je podatak da su naša 

istraživanja različita u odnosu na 

uticaj socijalnih faktora. Naime, 

krajem 2008. govorilo se kako će 

2009. potrošnja bezbednosne 

tehnike za fizička lica ostati na 

istom nivou ili će se procentualno 

smanjiti. Međutim, gotovo polovina 

ispitanika smatra da će mnogi 

osigurati svoje domove, zbog 

velike nezaposlenosti i povećanog 

broja ilegalnih imigranata, što će 

biti važan podsticaj razvoja tržišta 

tokom 2010. 

Politički pokazatelji 

Prema procenama naših istraživača 

država će i dalje uticati na potražnju 

na ruskom bezbednosnom tržištu, 

jer je ona glavni faktor razvoja ovog 

sektora. 

Iznenađuje zaključak da ti faktori 

nisu ni zakonodavne aktivnosti 

države, niti sredstva iz budžeta, 

već zainteresovanost državnih 

čelnika za probleme nacionalne 

bezbednosti, kao što je borba 

protiv terorizma, čuvanje državnih 

granica, sprečavanje tehnoloških 

katastrofa, požarna zaštita u 

društvenim institucijama. 

Može se reći da malo ko veruje 

u pružanje bezbednosnih 

usluga po principu osiguranja. 

15% ispitanika međutim navodi 

da razvoj bezbednosnog tržišta 

u 2010. podstiče osiguravajuće 

kuće. Nakon tehnoloških katastrofa, 

terorističkih napada i požara, koji su 

poslednjih godina pogađali Rusiju, 

kada se nisu poštovali nikakvi 

zakonski propisi, mnogi eksperti 

veruju da država može da napravi 

potpuni zaokret. 

Uticaj zakonodavstva 

Preko 50% ispitanika navodi da 

je državna regulativa (posebno 

Izveštaji vodećih kompanija 

navode činjenicu da je tokom 

2009. godine povećana potrošnja 

tehničkih bezbednosnih sredstava 

u privatnom sektoru, uprkos nekim 

predviđanjima. Različitost stavova 

naših ispitanika predstavlja jedan 

od najzanimljivijih rezultata naše 

ankete. 

Ekonomski faktori 

Analiza ekonomskih faktora razvoja 

tržišta u 2010. nije donela nove 

rezultate. Jedna trećina ispitanika 

nada se da će se stabilizovati 

cena nafte i oporaviti građevinski 

sektor. Zbog značaja uloge države 

u razvoju bezbednosnog tržišta, 

više od jedne trećine ispitanika 

računa na usklađivanje postojeće 

opreme sa državnim propisima, 

što je najzastupljeniji odgovor. 

Iz svega gore pomenutog može 

se zaključiti da nema značajnih 

promena u 2010. godini, osim 

procedura za ubrzano usvajanje 

tehničkih propisa pod kontrolom 

54 


države. U ovom slučaju jedina 

dilema je hoće li korisnici 

izdržati takav pritisak i primeniti 

najefikasnija rešenja ili ona koja 

preporučuju odgovarajuće državne 

strukture. Po svemu sudeći, 

državne organizacije će podržati 

bezbednosni sektor u velikim 

projektima kao što su Asia‐Pacific 

Economic Cooperation na ostrvu 

Russkiy, Olimpijske igre u Sočiju 

2014. godine, Univerzijada u 

Kazanu 2013, izgradnja brzih 

železnica i autoputeva, izgradnja 

gasovoda Severni i Južni tok, 

Istočnosibirsko-pacifički naftovod, 

uspostavljanje četiri zone za igre 

na sreću, kao i primenu programa 

„Bezbedan grad“, „Bezbedna 

regija“ i „Bezbedno selo.“ Ispitanici 

ne očekuju povećanje stope 

rasta tržišta kao ni brz oporavak 

sektora komercijalne potrošnje. 

Naime, oko četvrtine ispitanika 

očekuje stabilizaciju građevinskog 

sektora, dok gotovo dve trećine 

ima konzervativan stav po pitanju 

razvoja tržišta bezbednosne 

tehnike u 2010. 10% ispitanika su 

kao glavni ekonomski faktor za 

razvoj bezbednosnog tržišta naveli 

stabilizaciju cene nafte i drugih 

proizvoda namenjenih izvozu, 

i nada se da će model iz 2000. biti 

adekvatan i u 2010. Novac od nafte 

raspoređuje se u sve sektore ruske 

ekonomije, što utiče na porast 

potrašnje na bezbednosnom 

tržištu. 

Sektori potrošnje 

Potrošači se nadaju odmrzavanju 

budžeta i projekata stopiranih 

u 2009. (između ostalog i za 

nabavku bezbednosne opreme). 

S druge strane, svedoci smo da 

postoji manje-više ravnopravan 

odnos između instalatera 

i distributera. Najveći potrošači 

u 2010. godini su sektori naftne 

i gasne industrije, energetike 

i saobraćaja. Nabavka bezbednosne 

opreme biće u značajnom 

porastu u periodu 2011–2012. 

Naši ispitanici smatraju da će banke, 

trgovinske organizacije, mesta 

za javna okupljanja, zdravstvene 

i obrazovne institucije učestvovati 

sa 40% u ukupnoj potražnji. 

Tehnološki faktori 

Naše pretpostavke o tehnološkim 

pokretačkim faktorima, stručnjaci su 

u potpunosti potvrdili. Integracija 

bezbednosnih i IT sistema na bazi 

otvorenog protokola je na prvom 

mestu, dok je IP nadzor zauzeo 

drugo mesto, iako je svima jasno da 

bez IP nema integracije. 

Zahtevi korisnika 

Kupci su sve više zainteresovani 

za efikasnu i automatizovanu 

bezbednosnu opremu, koju će da 

opslužuje mali broj ljudi. Pad cene 

nafte direktno utiče na smanjenje 

profita, izdaci su ograničeni i velika 

pažnja se poklanja povećanju 

profitabilnosti. Cilj je ostvariti 

dobre rezultate sa što manje 

novca. Dakle, zahtevi za nabavku 

sistema su sve veći, što produžava 

proces kupovine. Treba se dobro 

informisati sa različitih strana, iz 

štampanih izvora, stručnih skupova, 

na Internetu, od prijatelja... 

Konkurencija i lanac 

nabavke 

Većina ispitanika (2/3) tvrdi da je 

konkurencija postala oštrija, kao 

posledica obaranja cena i skraćenje 

lanca distribucije. Šta znači u stvari 

veća konkurencija? Ranije je samo 

3–4 kompanije učestvovalo na 

tenderima, a sada ih je 40. Mnoge 

kompanije su ojačale, a pojavile su 

se i neke nove. Pojedine kompanije 


55

su počele da nude skromna rešenja, 

prilagođavajući se na taj način 

budžetima korisnika. 

Dakle, u ovom slučaju nije ojačala 

konkurencija, već je porasla želja 

kompanija, da sarađuju sa onim 

kupcima koji su ostali na tržištu. 

Međutim, ovaj proces ima 

i svoje naličje, a to je što su 

kupci dezorijentisani ponudom 

i proizvodima. Jasna slika tržišta 

razbijena je poput slagalice na 

mnogo malih nezavisnih komadića, 

što pre svega utiče na cenu i lanac 

snabdevanja. Nijedna kompanija 

sa velikim lancem snabdevanja 

neće osvojiti tender, te je idealno 

da prodavac sam učestvuje na 

tenderu, a potom unajmi glavnog 

dilera kao podizvođača. 

Povraćaj ulaganja (ROI 

– Return on Investment) 

Ako analiziramo rezultate 

sprovedenog istraživanja, jasno 

je da nema kontradiktornosti 

u dobijenim podacima. Ovo je 

samo još jedna potvrda da će 

odnos kvaliteta i cene biti prioritet 

tokom 2010. Još jednom se 

potvrđuje da je obaranje cena pre 

reakcija na veće zahteve kupaca 

u odnosu na pomenuti kriterijum, 

nego stedstvo za dobijanje 

projekata. Pozitivno je to što 

povraćaj investicija (ROI) podržava 

gotovo 40% ispitanika. 

Tehnologije 

Ne procenjujte potrebe kupaca 

i prodavaca na osnovu rezultata 

koji pokazuju da dominiraju 

grupe tehnologija i sistema koji 

su u tesnoj vezi sa informatičkim 

sistemima. Glavna aktivnost 

danas pripada snabdevačima 

IP kamera i IP sistema za kontrolu 

pristupa. Ukoliko pogledamo naše 

publikacije zaključićemo da su 

najaktivniji dobavljači IP kamera 

i sistema za kontrolu pristupa. 

Kao što je dobro poznato, nema 

prosperiteta bez publiciteta. 

Rezultati iz 2009. 

2009. je vladao opšti stav da je 

stanje veoma loše, iako to nije bilo 

baš tako. U prethodnoj godini bilo 

je puno oprečnih stavova, ali smo 

mi zadržali konzervativan stav, da 

je nivo tržišta ostao nepromenjen 

u odnosu na 2008, tj. smanjen za 

5–10% američkih dolara, a povećan 

za tih 5–10% u rubljama. Što se 

tiče IT sektora, koji se oslanja 

na bezbednosnu tehnologiju, 

zaključujemo da su oni koji su 

bili u sredini, povećali promet za 

5–10%. 

Prognoze za 2010. 

Ispitanici pokazuju veliki optimizam 

u pogledu 2010. Prognoze da će se 

obim tržišta u ovoj godini smanjiti 

u odnosu na 2009. pokazuju 

zanemarljivo mali indeks (ne veći 

od 16%). Važno je uporediti 

indekse od 32,2% i 40% koji idu 

u prilog konzervativnom scenariju. 

U 2010. rusko bezbednosno 

tržište će ostati na približno istom 

nivou kao i u 2009. Ako se uzme 

u obzir srednji kurs, uprkos naglim 

fluktuacijama odnosa evro-dolar, 

rublja-dolar i rublja-evro, tržište 

će se neznatno uvećati ili smanjiti. 

Ako se uporede parametri koje 

su kompanije uzimale u obzir za 

planiranje budžeta za 2008. i 2009 

a zatim 2009. i 2010. dolazi se do 

zaključka da će na tržištu dominirati 

dobavljači onih IP tehnologija koje 

su isplative. 

Segmenti bezbednosnog 

tržišta 

Sva predviđanja govore da se 

najveći rast očekuje na tržištu 

video-nadzora i sistema kontrole 

pristupa. Međutim, trenutna 

situacija je sasvim suprotna, pošto 

su upravo ovi segmenti pogođeni 

novim zahtevima kupaca, posebno 

u pogledu cene. Predstavnici ovih 

segmenata tržišta jasno shvataju, 

možda bolje od bilo koga, da je 

ekonomski faktor ključni faktor 

razvoja bezbednosnog tržišta. 

U sektoru protivprovalnih 

i protivpožarnih alarma, koji je 

pao na najniže grane zbog zatišja 

u građevinskom sektoru, ipak je 

zabeležen najveći rast u 4. kvartalu, 

što se podudara sa pojačavanjem 

državnih zahteva. Danas, ima 

optimizma na ovim tržištima – ona 

se i dalje oslanjaju na ulogu države, 

a tek neznatno na povećanje 

potražnje. Perimetarska zaštita je 

gotovo uvek uključena u velike 

državne projekte, i ovaj trend će se 

nastaviti i ubuduće, te proizvođači 

perimetarske zaštite ne očekuju 

značajna pomeranja. Možda se 

upravo u sektoru perimetarske 

zaštite najbolje ogleda situacija 

na ruskom tržištu bezbednosne 

opreme u 2010. 

56 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

Digital Security 

Španskih boraca 22 

11 070 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 311 8 113 

+381 11 311 5 302 

www.pelco.co.rs 

office@pelco.co.rs 

Posetite sajt PSS magazina 

www.pss-magazine.com 

Dragi čitaoci, 

budite član rubrike 

BusinessPartners – tako ćete biti 

lakše dostupni vašim poslovnim 

partnerima. 

Ispod logotipa svake firme naći ćete 

osnovne podatke. 

I vi pripadate ovoj grupi. 

Zato nas kontaktirajte! 

Pošaljite svoje podatke na: 


pss-magazine@sbb.co.yu 

Zvanični zastupnik i sistem-integrator za SCG za 

opremu Pelco 

Salmont d.o.o 

Stojana Aralice 1 

11 077 Novi Beograd 

tel/fax: +381 11 22 80 870 

+381 11 22 80 875 

+381 65 21 34 151 

www.salmont.co.rs 

office@salmont.co.rs 

Manifacture and engeneering of security system 

Boma 

Čarli Čaplina 39 (hala Pionir) 

11 000 Beograd 

office@boma.rs 

www.boma.rs 

tel/fax: +381 11 30 30 840 

+381 11 30 30 838 

Zastupanje, veleprodaja, distribucija, projektovanje, 

izvođenje, inženjering 

Master CCTV centar 

Miloša Bandića 16 

11 080 Zemun 

tel/fax: +381 11 307 6 444 

+381 11 307 6 888 

+381 11 316 7 222 

www.masterbc.co.rs 

masterbc@masterbc.co.rs 

Zvanično najveći distributer sigurnosne opreme 

Tehnomobil Protech 

21000 Novi Sad 

Branimira Ćosića 13 

tel.: +381 21 427 027 

tel./fax: +381 21 531 433 

www.tehnomobil-protech.co.rs 

Detekcija požara, detekcija otrovnih i eksplozivnih 

gasova, kontrola pristupa i evidencija radnog vremena, 

protivprovalni sistemi, video nadzor 

primion Technology AG 

Steinbeisstrasse 2-4 

D-72510 Stetten a.k. Markt 

Germany 

phone +49 (75 73) 952 494 

fax +49 (75 73) 952 110 

www.primion.de 

sidiropoulos@primion.de 

Axis Communications GmbH 

Lilienthalstr. 25 

85399 Hallbergmoos, Germany 

Tel.: +49 811 555 08 44 

Fax: +49 811 555 08 69 

www.axis.com 

kai.niedermeyer@axis.com 

ISC Contact 

Porečka 13 


tel/fax: +381 11 329 3 737 

+381 11 329 3 738 

www.iscc.rs 

www.boschsecurity.rs 

iscc@eunet.rs 

Autorizovani zastupnik za Bosch za SCG 

Bosch Security Systems Lic. 

Milutina Milankovića 11a 

11070 Beograd 

tel: +381 11 2052 380 

Fax: +381 11 2052 380 

www.boschsecurity.rs 

bojan.petrovic@bosch.com 

Invented for life 

Dallmeier electronic GmbH&C.KG 

Bahnhofstraβe 16 

93047 Regensburg 

Germany 

phone +49 941 8700-0 

fax +49 941 8700-180 

www.dallmeier-electronic.com 

thomas.dallmeier@dallmeier-electronic.com 

IP WAY 

Tetovska 41 


tel/fax: +381 11 308 95 03 

+381 11 308 95 43 

www.ipway.rs 

info@ipway.rs 

Distribucija profesionalne IP video-opreme i softvera za 

video-menadžment i nadzor 

WLS Electronic 

Kraljevačka 5 

11000 Beograd 

tel./fax. + 381 11 309 70 80 

+ 381 11 309 82 72 

mobilni + 381 63 232 014 

www.wls.izlog.org 

wlsbgd@sezampro.rs 

Isporuka i montaža protivprovalnih sistema, kontrole 

pristupa, sistema video-nadzora, automatskih kapija... 

Kobra 

Dinarska 14 

11000 Beograd 

tel./fax: +381 11 3690 323 

+381 11 3690 313 

+381 11 3692 313 

+381 11 2648 368 

www.kobra.co.rs 

office@kobra.co.rs 

Protivprovalni sistemi, kontrola pristupa, detektori 

metala, network 

Biometrija 

Siemens d.o.o. Beograd 

Siemens Building Technologies 

Omladinskih brigada 21 

11070 Beograd, Srbija 

tel: + 381 11 20 96 377, fax: + 381 11 20 96 390 

sbt.cs@siemens.com 

www.siemens.co.rs/sbt, www.sbt.siemens.com 

Proizvodnja, projektovanje i montaža integrisanih 

sistema zaštite i sistema automatike u zgradama 



www.pss.magazine-com 


BusinessPartners BusinessPartners BusinessPartners 

International Counter-Terrorism 

and Protection Training Center 

Serdara Jola Piletića 2 

81000 Podgorica 

tel: +382 20 202 845 

+382 20 203 243 

www.ctp-trainingcenter.com 

www.ctp-trainingcenter@t-com.me 

Špica Centar 

Bulevar Mihaila Pupina 165 V 


tel/fax: +381 11 222 50 70; 222 50 71; 222 50 72 

info@spica.rs 

www.spica.rs 

Sectron 

Jurija Gagarina 11b 

11070 Beograd 

tel: +381 11 22 85 030, +381 11 22 85 031 

fax: +381 11 22 85 032 

www.sectron.co.rs 

office@sectron.co.rs 

Sistemi za automatsku identifikaciju 

security&communication systems 

RAK Security Systems 

Palmira Toljatija 5 

11070 Novi Beograd 

tel/faks: +381 11 2608162 

www.raksecurity.com 

office@raksecurity.com 

Distributer sistema elektronske zaštite. 

Alarm automatika d.o.o 

Gostivarska 25 

11000 Beograd 

tel. +381 11 3976 939 

tel/fax +381 11 3982 992 

e-mail: AABeograd@alarmautomatika.com 

www.alarmautomatika.com 

Izbor proverenih sistema i komponenti potrebnih za 

kreiranje rešenja tehničke zaštite 

Jonik d.o.o. 

11000 Beograd 

Francuska 61-65/III 

tel/fax: +381 11 22 83 056 

+381 11 22 83 086 

www.jonik.rs 

office@jonik.rs 

Jonik 

Evidencija radnog vremena i kontrola pristupa, sistem 

za pozicioniranje i komunikaciju 

Cadex Engineering d.o.o 

Braće Kovač 5a 


tel/fax: +381 11 344 11 35 

+381 11 344 15 79 

www.cadex.co.rs 

cadex@sbb.co.rs 

Projektovanje, ugradnja i održavanje sistema video 

nadzora 

Alarmcentar d.o.o. 

Sarajevska 14/2 

11000 Beograd 

tel/fax: +381 11 361 07 41, +381 11 361 08 40 

+381 11 264 37 44, +381 11 264 24 17 

www.alarmcentar.com 

office@alarmcentar.com 

Distributeri protivprovalnih i protivpožarnih sistema, 

kontrole pristupa, video i audio-interfona, video-nadzora 

Ako želite da budete u rubrici 

za direktan kontakt, pošaljite e-mail: 

marketing@pss-magazine.com 

PSS NA SAJMU – MESTO OKUPLJANJA


59

Professional 

KARIKA KOJA VAM NEDOSTAJE

PSS 40

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?