Vaša djeca imaju samo vas

Naslov izvornika:
Bru no Fer re ro, I vos tri fig li han no sol tan to voi!
So lo l’e du ca zio ne può cam bia re il mon do
© 2007 by Edit ri ce Elledici, Torino
www.elledici.org
Nakladnik i copyright za hrvatsko izdanje:
© 2017 by SALESIANA d.o.o.
Omiška 8, Zagreb
salesiana@salesiana.hr
www.salesiana.hr
Za nakladnika: Mihovil Kurkut
Prijevod: Anto Stojić
Lektura: Vjeročka Ban
Grafička priprema: Salesiana d.o.o.
Grafičko oblikovanje korica: Marko Đurin
Ilustracija na naslovnici: shutterstock.com
Tisak: Kerschoffset Zagreb d.o.o
ISBN 978-953-205-163-6

BRUNO FERRERO
Vaša dje ca
ima ju sa mo vas
j e d i n o o d g o j m o ž e p r o m i j e n i t i s v i j e t
Salesiana Zagreb, 2017.

Uvod
Ro di telji to mo g u
Strah je ono što da nas os je te mno gi ro di te lji. Kro ni ke i is traži
va nja uva že nih us ta no va i poz na tih pro fe so ra za si pa ju ih
lo šim vi jes ti ma. Svi pri je te, opo mi nju i op tu žu ju. Tvr de da je
obi telj sko oz ra čje loše.
Ma lo je onih ko ji pred la žu bilo kak vu te ra pi ju.
Lakše je upi ra ti pr stom u ono što ni je dob ro. Na rav no, uz besp
r i je k orne sta t i s t i k e .
Pred lo ži ti po zi tiv na rje še nja zna či kom pro mi ti ra ti se, a da nas
to nitko ne že li.
Ova knji ga kre će po la ko uz vod no i pred la že jed nos tav ne i svima
dos tup ne od goj ne smjer ni ce. U njoj se nas to ji suos je ća ti s
ro di te lji ma.
5

Čvr sti te me lji

Ne k a upo r i š ta
obi teljsk e lju ba v i
obi te lji pos to je no si vi stu po vi na ko ji ma ona po či va. Pot rebno
ih je preg le da ti i pop ra vi ti oš te će nja. Veo ma je ko ris no
U
zaus ta vi ti se pred ne kim upo riš nim toč ka ma obi telj ske lju ba vi.
Ri ječ je o ma lim stva ri ma ko je na še »bi ti za jed no« pret va ra ju u
naj dub lje ži vot no za do volj stvo.
Pr vi stup zna či da sva ki član obi te lji vo li sa mo ga se be.
Mo že se či ni ti bes mis lenim, ali to je od lu ču ju će za ži vot sva koga
po je di nog čla na. Isus je ta ko đer uka zao na lju bav pre ma sa mo me
se bi kao mjeri ko jom tre ba mo lju bi ti bliž nje. Lju bi ti sebe u bi ti zna či
vje ro va ti da si sâm vri je dan, se be po zi tiv no vred no va ti i dr ža ti do
se be. Je dan od te melj nih za kona u di na mi ci lju ba vi tvr di da nas dru gi
do živ lja va ju i ci je ne ona ko ka ko mi sa mi ci je ni mo i vred nu je mo se be.
Ako net ko mis li da je »oti rač«, sna ći će ga gor ko is kus tvo da će dru gi
nji me »oti ra ti no ge«. Lju bi ti se be naj bo lji je put ko ji vo di do lju ba vi.
Tko do se be dr ži, u dru gi ma bu di uva ža va nje i poš to va nje.
Sve kre će od ono g a »Da, ja to že lim!« Ži vot ud vo je je iz bor:
to ni je lju bav na pjes ma, neš to na gon sko ili poe zi ja. To zna či da su
dva ljud ska bi ća od lu či la pos ta ti jed no du šom i ti je lom, umom i
9

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
duhom; da će pos ta ti no va stvar nost »mi« saz da na od dvaju raz li čitih
»ja«. Nas ta la je eki pa ko ja je dinstve nom sna gom kre će za jed no
u ži vot. Ta ko važ nu od lu ku tre ba ob nav lja ti sva kod nev no, a oso bi to
u teš kim tre nu ci ma. »Ja že lim te be, ne tvo je us lu ge, tvo ju paž nju ili
tvo ja nov ča na sred stva.«
L ju bav je stvar m a lih p om ak a. Sret na obi telj plod je ne kog
raz vo ja. Zah ti je va ve li ku str plji vost, vri je me, mno go od go vor nos ti
i tru da oko nao ko spo red nih stva ri u ži vo tu: važ no je tko sre đu je
ra ču ne, tko iz vo di psa u šet nju, tko ku ha, tko pop rav lja kva rove, tko
vo zi kad se ide na du ga pu to va nja, tko pra ti dje cu u ško lu, tko ide
u ku po vi nu. Ni je to baš ro man tič no, ali obi telj ska se lju bav raz vi ja
pos tup no pro ce som us kla đi va nja oso ba ko je ima ju pra vo na vlas ti te
ide je, že lje, pot re be, pa i pra vo na raz li čite ka rak te re. Svat ko mo ra
u svom ži vo tu »pro na ći mjes ta« za dru ge.
U svakom slu ča ju obi telj ski je ži vot pr edivna pr ilik a za rast.
To je »ško la ži vo ta« u ko joj se stje če umi je će među sob nog pre poz
na va nja i ras ta. Obi telj ski ži vot širi vi di ke i per spek ti ve, obo ga ću je
p o j e d i n ce , p o ma že u rj e š a v an j u p ro bl ema i p o te š ko ć a , ja č a , či n i
svo je čla no ve bo lji ma, mud ri jima i is ti ni ti jima. To je in ten zivan
prog ram: dva de set če ti ri sa ta dnev no uče se me đu ljud ski od no si i
usav r ša va ju važ ni je ži vot ne dis cip li ne.
Pet naj važ ni jih pravi la
Prvo pr a vi lo je d o go va r an je. Obi telj ski ži vot bez do go va ranja
jed nos tav no je gru pi ra nje se bič nih po je di na ca. Do go va ra nje je
bi tno za sva ki grup ni rad, za od r ža va nje di na mi ke ono ga »mi«: to se
10

n ek a up o riš ta obi tel j ske l ju b a v i
od no si na ti je lo, emo ci je, miš lje nja, vri je me, pros tor i osob ne stva ri.
Drugo pr avi lo je str plji vo st. Svaki član se kre će, ras te, raz vi ja se
sli je de ći vlas ti te ko ra ke i ri tam na bi lo ko jem pod ruč ju: fi zič kom,
emocionalnom, in te lek tual nom ili du hov nom. Sva ko tvr dog la vo
nas to ja nje do no si ne vo lje. Treće pr avilo je pr iznan je. To zna či
da dru ge tre ba uva ža va ti; tre ba zna ti ci je ni ti sve ono što po je dinci
u obi te lji je su i što či ne. Čet vrto pr a vi lo je prih va ć a n je drugih
baš onak vi ma kak vi oni je su. Važ no je da dru gi ma po ka že mo be z­
uv jet no ra zu mi je va nje kao što že li mo da dru gi nâs ra zu mi ju. To se
uči u su ži vo tu s karak te ri ma ko ji nam ne od go va ra ju. Pe to pr a vi lo
je pr a š ta n je. To nije ni ma lo la ko, ali je je di na mo guć nost da obitelj
skoj lju ba vi za jam či mo traj nost.
U sve mu ovo me ko mu ni k a ci ja je ja ko bit na. Ne ma ve će bo li
od fi zič ke bli zi ne ko ja proživlja va emocionalne po no re.
Is kren di ja log oči u oči, in ten zi van ali bez bu ke, pri je ko je pot rebno
sred stvo za ot kri va nje me đu sob nih pot re ba i že lja, a oso bi to za
pro na la ženje rje še nja ko ji ma će svi bi ti za do volj ni. Ka ko raz mi ri ca
i teš kih tre nu ta ka ne će ne dos ta ja ti, ži vo tno će važ no bi ti um ijeće
pr e go va r a n ja ko je ne do puš ta pob jed ni ke ni po bi je đe ne.
Samo ta ko mo guće je učin ko vi to su če lja va ti ne na da ne pro mjene
i kuš nje kojih je sve vi še. Zbi janje jed nih uz dru ge na ži vot noj
vjet ro me ti ni pro dub lju je obi telj ske ve ze.
Taj na obitelj ske sre će je u pris je ća nju da se lju bav hra ni kao i
sve dru go što ži vi. Sva ki član obi te lji tre ba ula ga ti vri je me, paž nju
i na por te po ti ca ti dob re suod no se. Ako se po mi ri mo s ti me da sve
ide ka ko ide, mo že se do go di ti da od no si os la be i zam ru.
11

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
Ni je do volj no obil no bla go va ti jed nom go dišnje za ob ljet ni ce
i ro đen da ne. Tre ba se hra ni ti sva kod nev no, kao slat kim na pit kom
ko ji ne tra ži ve li ku prip re mu. Pot reb no je ku ša ti i po ka za ti užitak
za jed nič kog su s re ta n ja u ra zo no di i za jed nič kim ra dos ti ma.
Da bi sve to iš lo ka ko tre ba, va lja nje go va ti jaku du hov nost.
Na kra ju kra je va obi telj je pri je sve ga du hov na stvar nost.
12

Če ti r i »ja ha ča«
obi teljsk e apo k a lip se
Ka ko »umi re« obi telj? Umi ra nje pone kad po či nje kad se po čnu
za pos tav lja ti nor mal ni obi telj ski od no si, kad nas zap ljusnu
bolna iznenađenja. Z apravo, najpr ije se pojave »znakovi opasno ­
s ti«. Po s to ji, pri je sve ga, spi ra la ne ga tiv nih suod no sa, os je ća ja i
po na ša nja ko ja ra za ra ju obi telj sku lju bav. Ovo se uru ša va nje
obič no do ga đa na četi ri pred vidljiva na či na, koja je je dan uče njak,
John Got tman, naz vao »če ti ri ja ha ča Apo ka lip se«: kri tizi ra nje,
oma lo va ža va nje, ob ram be na reak ci ja i zid šut nje. Te če ti ri stva ri
ve li ka su nes re ća za dje cu i ro di te lje.
Pr vi »ja hač«: kri ti zi ra nje
Pos to ji bit na raz li ka me đu poj mo vi ma p ri g o v a ra ti i kri tiz irati.
Pri go vo ri idu uz spe ci fi čan na čin p onaš a nja, dok je kri ti ka na pad
na oso bu .
Pri go vor ili pred ba ci vanje je jed nos tav no kad net ko neš to tvrdi,
a kri ti ka je čes to pro sud ba i znači da bi kri ti zi ra na oso ba tre ba la bi ti
druk či ja od ono ga što ona jest. Kri ti kom se že li re ći da di je te ima
neot klo nji vu ma nu. Kri ti ka se iz ra ža va op će ni tim ri je či ma: »Ti mi nikad
ne po ma žeš u kuć nim pos lo vi ma« ili »Ti pre vi še te le fo ni raš«.
13

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
Kritika je čes to iz raz frus tra ci je ot r plje ne u šut nji i iz ra ža va ljut nju.
Uči nak mo že bi ti ko ban. Kri ti ka zna či či tav niz me đu sob no od voje
nih pri go vo ra: »Uvi jek kas niš u ško lu«, »Neu re dan si«, »Ni kad
ne ka žeš ka mo ideš«, »Ob la čiš se svakojako«, »Mje se ci ma ni si bio
kod ba ke«, »U ško li lo še sto jiš, a i da lje ljen ča riš« ili »Tvo ji pri ja te lji
mi se ni ma lo ne svi đa ju«.
Naj bo lji na čin iz bje ga va nja ovak vih opas nih kri ti ka jest da se
nes po ra zu mi i prob le mi rje ša va ju čim se po ja ve. Ne tre ba če ka ti da
nas pre kom jer no na lju te ili uv rije de. Ne go do va nje ili ljut nju tre ba
ra di je po ka za ti pre ma ono me u če mu je di je te pog ri je ši lo, ne go
pre ma nje mu kao oso bi ili pre ma nje go vu ka rak te ru.
Važ no je us re do to či ti se na ono što se tre nut no do ga đa i su z­
dr ža va ti se od poop će nih tvr dnji. Kad se iz ražava ne za do volj stvo,
tre ba iz bje ga va ti ri je či kao što su: »Mo rao si«, »Ti si uvi jek« ili »Ti
ni kad ni si«.
Dru gi »ja hač«: pre zi ra nje
Pre zir je ek strem na kri ti ka. Ro di te lji ko ji pre zi ru dje cu, psi hič ki ih
vri je đa ju ili ra nja va ju. Pre zir čes to proiz la zi iz os je ća ja da ne ko ga ne
prih va ća mo ili ne vo li mo, da ne odob ra va mo neči je po na ša nje ili
pak da želimo da se ne ko mu os ve ti mo. Kad pre zi re mo, naš se um
pu ni ne ga tiv nim ide ja ma: moje di je te niš ta ne zna, nes po sob no je,
idiot. Gor ka ra zo ča ranja s vre me nom uma nje i uniš te kom pli men te,
li je pe mis li i njež ne ges te. Ne ga tiv ne emo ci je i ok rut ne ri je či po tis nu
po zi tiv ne os je ća je i lju baz nost.
Na ljut nju svo je dje ce ro di te lji mo gu od go vo ri ti ne mar no i pri jete
ći ili is prav lja ju ći prim je ri ce gra ma ti ku ne či jih re če ni ca izreče nih u
14

če ti ri »ja ha ča« obi telj ske apo ka lip se
tre nu ci ma sr džb e . J e zik ti je la t ada o čituje p o manj k a nje p oš to va nja i
pov je re nja pre ma dru gi ma. U pog le du se po ja ve pret je ra ni pri je ko ri,
smi jeh pos ta ne pod smje hi va nje.
Bu du ći da oma lo va žavanje mo že uniš ti ti div lje nje i njež nost, li jek
za to je bla ga lju bav, pris je ća nje na li jepe tre nu tke, preg le da va nje
sta rih fo tog ra fi ja, jed nos tav no dru že nje i što pri je prom jena ras polo
ženja na bo lje. Gu bi tak poš to va nja nag ri za os je ća je po put hr đe.
Tre ći »ja hač«: ob ram be na reak ci ja
Kad se u obi te lji po ja ve »na pa da či«, os ta li na rav no zau zi ma ju
o b r am b e n e st a v o v e . O b r am b en e reakcij e st v a r a ju v e li ke p ro b l e m e ,
po go to vo sto ga što na pad nu ti ne slu ša ni ko ga, zao kup ljen je je dino
po di za njem ob ram be nog be de ma i ži vi u ro vu. Što vi še, čes to
reagi ra ni je ču ći bi lo kak vu od go vor nost (»Nisam ja kriv, mo ji su me
pri ja te lji izaz va li.«). Po ne kad iz miš lja is pri ke ili sra mot no la že (»Ra do
bih ti bio po mogao, ali sam se spre mao za is pit.«).
Ključ na puš ta nja ob ram be nog mehaniz ma je slu šanje što dru gi
go vo re, ne kao upo zo re nje da do la zi na pad, ne go kao ko ris nu infor
ma ci ju iz re če nu ma lo čvr šćim tvr dnja ma.
Čet vr ti »ja hač«: zid šut nje
Ako ro di te lji i dje ca ne pos tig nu mir i ako nas tave s kri tizi ra njem,
pre ziranjem i ob ram be nim reak ci ja ma, vje ro jat no će sus res ti če tvrtog
»ja ha ča«: zid šut nje. To se do go di kad se jed no od ro di te lja ili
dje ce zat vori u šut nju, jer je spo ra zu mi je va nje pos ta lo tjes kob no ili
ne pod noš lji vo. Net ko od njih dois ta pos ta ne kao zid i ne da je nikakvih
zna ko va da su neš to ču li i da su ra zum je li ono ga koji je go vo rio.
15

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
Ako nis mo ot vo re ni za raz go vor, prob le mi se još us lož nja vaju,
a izo la ci ja po gor šava. Tko že li sru ši ti zid, mo ra se pot ru di ti da sluša
i od go va ra ti je kom ras pra va. Jed nos tav no kli ma nje gla vom ili ti ho
iz go va ra nje »da, da, na rav no« ili »ta ko je, si gur no« ti jekom raz govo
ra ono mu tko go vo ri da je do zna nja da ga se slu ša. Odob ra vanje
može po bolj ša ti od no se. Za po če tak mo že bi ti do volj no, pa se može
pri je ći i na vi še ra zi ne učin ko vi tog slušanja sve dok se ne uka že
pri li ka i za sus ret.
16

Fak tor »Otac«
Pos ta lo je uo bi ča je no da se za poč ne s onim »u ime Oca«.
U suv re me nom odgoju pos to ji ja ko va žan čim be nik, otac.
Iza nas je epo ha de fi ni ra na kao »druš tvo bez oca«. Sve stu dije
iz so cio lo gi je, psi ho lo gi je ili an tro po lo gi je po ka zu ju ko li ko je za
psihič ku sta bil nost dje ce važ na ulo ga oca.
Ljud ska bi ća iz ra ža va ju pot re bu za afek tiv nom i od goj nom prisut
noš ću oso be ko ja se zo ve »otac«, bez ob zi ra na to tko tu ulo gu
obav lja. Mno ge maj ke tuž no priz na ju: »Ja im mo ram bi ti i otac.«
One ja ko dob ro zna ju što to zna či i os je ća ju svu te ži nu tih ri je či.
Lju bi ti je gla gol, a očin stvo ga spre že na se bi svoj stven na čin.
Prva oso bi na očin stva je iz raža va nje snage lju ba vi i to na konkretan
na čin.
Pr i sut n ost
Otac je naj važ ni ja oso ba, is tin ska »pu tov ni ca« kojom se ula zi u
stvar nost. Za dje cu je ona nei zos tav na. Od sut nog ili emo tiv no dale
kog oca dje ca do živ lja va ju kao iz da ju. Ni je u pi ta nju vri je me, ri ječ
je o dje lot vor noj ko mu ni ka ci ji. Kva li te ta dje te to va od no sa s ocem,
či ni se, naj važ ni ji je čim be nik u od re đi va nju ka ko će se ta oso ba
od no si ti pre ma svi je tu. Maj ka je top la »ča hu ri ca«, a otac gu ra prema
iz la zu, pre ma ne poz na tom, pre ma bu duć nos ti.
17

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
Z a š ti ta
Je dan os mo go di šnjak je re kao: »Oče ve ru ke na mom li cu bi le su
gru be jer su bi le pu ne žu lje va zi dar skog po moć ni ka, ali za me ne su
bi le me ka ne kao svi la, jer me je ja ko vo lio.« Oče va pri sut nost nije
neut ral na. Otac lju bi kao i maj ka, njež no kao da ho će re ći: »Što
god da se do go di, ja sam uza te!« To je pri sut nost ko ja ka že: »Ne
boj se, tu sam!« Iz to ga se ra đa ži vot ni od nos iz me đu oca i dje ce
ko ji se zo ve pov je re nje i ona nev je ro jat na sna ga ko ju da je oče va
pod r ška. Što sve ne bi uči nio svatko od nas za onaj »bra vo« što
ga iz rek ne ta ta!?
Uzor
Otac je, na rav no, uzor »muš kos ti« za si no ve i kće ri. Otac je u
ne kom smis lu zr ca lo: dje ca ga do živ lja va ju ja kim i od luč nim uzo rom.
U proš l os ti su s e »vre d no te« us va ja l e na me t a njem, da na s s e moraju
dokazivati prak tič nim ži vo tom. Otac je za dje cu ču var prak tič ne
ži vot ne mud ros ti, on poz na je cilj i put ko jim se do ci lja sti že. On je
pr va ve li ka »og las na plo ča« ži vo ta, pr vi mje ro dav ni pu to kaz.
R o di telj
Otac ta ko đer »ra đa«. Očin stvo je ne ka vrst umi je ća: ma te ri ja je
čov ješ tvo ko je do la zi na svi jet i osob nost dje ce bo ga ta po ti ca ji ma,
div lje nji ma, zna ko vi ma, iz dan ci ma, ta len ti ma. Od sve ga se sla že
okos ni ca za is tin sku neo vis nost no ve oso be, za sus tav vri jed nos ti
ko je slu že kao kom pas, za sre diš te i sav jest. Sve je op rem lje no sredstvi
ma prik lad nim za spo sob nost r a zm i šljan ja.
18

fak tor »otac«
Au to r i tet
Do ba oca-gos po da ra i oca-za pov jed ni ka je,
bez sum nje, iza nas. Pa ipak, da bi obi telj
živ je la kao mjes to od go ja, net ko se od nje zinih člano
va nuž no mo ra po na ša ti kao od ras la osoba.
Da nas pos to ji mnoš tvo knji ga s nas lovima: »Re ći dje ci ne« ili
»Ako me vo liš re ci mi ne« itd. Ni je to jed nostav no. Mno go je važni
je od lu či ti ko ji su »ve li ki da« ko je ro di te lji tre ba ju pre ni je ti dje ci.
Otac po ne kad tre ba »po su di ti« si nu vlas ti tu sna gu, bi ti mu zamjensko
sre diš te, pod r ža va ti ga kao što zid pod r ža va br šljan. Otac
ko ji nas tu pa u že lji da bu de »naj bo lji pri ja telj svo joj dje ci« sli čan je
pli šanoj ig ra čki, on je niš ko ris ti. Ri ječ je o psi ho loš ki prih vat lji vom
sta vu, ali ob li ko va nje mo ral ne i druš tve ne svi jes ti kod dje te ta ne će
bi ti sta bil no.
Au to r itet u s v o j o j b i ti n i j e u z a p o v i j e d a n j u . R i j e č eti m ol o šk i
do la zi od la tin skog gla go la ko ji otpri li ke zna či »po mo ći pri ras tu«.
Au to ri tet u obi te lji zna či up ra vo to: mla đim čla no vi ma po mo ći
da ras tu iz gra đu ju ći na najbo lji na čin ono što psi hoa na li za na zi va
njiho vim »na če lom stvar nos ti«.
Ako ro di te lji ne po mog nu dje ci svo jim lju baz nim au to ri te tom
da ras tu i da se prip re me ka ko bi pos ta li od ras li, to će on da učiniti
d ru št v en e u st an ov e koj e će i m » na čel o st v ar n o s ti « na m et n u ti
silom. Tako od ras ta ju ne pos luš na starija dje ca, a ne slo bod ni i
odras li gra đa ni.
Pos to ji u sve mu to me neš to neu god no. Su kob sa stvar noš ću
po ne kad pos ta je iz vo rom stra ho va. Cilj od go ja je nau či ti dje cu da
19

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
poš tu ju iz ra dos nih mo ti va ono što za po či nju po štova ti iz stra ha.
Nauko vanje naj ve ćim di je lom i jest na me ta nje ob ve za. Rast ot vara
ši ro ke vi di ke. Otac je va žan pov rh sve ga za to što po maže pri
us po nu.
N itko se ne r a đa s go tovi m sp os obn o stim a d obr a oca.
To se pos ta je uz mno go str plji vos ti, paž nje i ljubavi. Ipak, ma lo je
stva ri ko je su ta ko uz bud lji ve kao ra dost čov je ka ko ji po di že svo ju
dje cu od ro đe nja, pre ko raz nih raz voj nih raz dob lja sve do da na
ka da pos ta nu sa mos tal ni lju di.
Ne može mo smet nu ti s uma ni či nje ni cu da očin stvo če ka nagra
da »na dru gom svi je tu« ka ko nam je obe ća no u jed noj značaj noj
re če ni ci iz Evan đe lja: »Što god uči nis te jed no me od ove naj ma nje
bra će, me ni uči nis te« (Mt 25,40).
20

De set za po vi je di za oca
1
2
Pr va oče va duž nost pre ma dje ci jest lju bi ti nji ho vu
maj ku. Obi telj je sus tav ko ji po či va na lju ba vi. Ne ljuba
vi ko ja se pod ra zu mi je va, ne go na stvar noj afek tiv noj
lju ba vi. Ži vot ne im pul se obi telj skog ži vo ta ne mo gu će
je od r ža va ti du lje vri je me bez lju ba vi. Ne mo gu će je bi ti
ro di telj »po duž nos ti«. Od goj je uvi jek »tim ski rad«. U
sup ruž nič kom životu kao i u ži vo tu s dje com ko ja ras tu,
nuž ni su du bok sklad i in tim na po ve za nost, jer se ta ko
pro mi če rast, a to je uži tak i te melj sva ke si gur nos ti. Ta ta
ču va ma mu kad se po nu di u »zam je nu«, da se ona mo že
od mo ri ti, pre dahnu ti i na ći ko ji tre nu tak za se be.
Pri je sve ga otac treba bi ti pri su tan. Ta pri sut nost
zna či »vi ste mi naj važ ni ji u ži vo tu«. Ne ke sta tisti ke ka žu
da otac u pros je ku pro ve de ma nje od pet mi nu ta dnevno
is tin ske od goj ne pri sut nos ti me đu svo jom dje com.
Po sto je is tra ži va nja ko ja su ot kri la po ve za nost iz me đu
oče ve od sut nos ti i lo ših oc je na u ško li, kvo ci jen ta in teli
gen ci je te ag re siv nos ti i na sil nič kog po na ša nja dje ce.
Ni je ri ječ o vre me nu, ne go o učin ko vi toj ko mu ni ka ci ji.
Bi ti me đu dje com za oca zna či raz go va ra ti s nji ma, pretre
sa ti po sao i prob le me, uklju či ti ih što je vi še mo gu će
u vlas ti ti ži vot. Tre ba ta ko đer nau či ti uo ča va ti ma le i
ve li ke zna ko ve ko je dje ca nep res ta no ša lju.
21

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
3
4
5
6
Otac je uzor, htio on to ili ne. Očev lik je veo ma
va žan u pod r šci i po di za nju dje ce. U pr vom re du kao
prim jer u po na ša nju, za tim kao po ti caj da se oda be ru poje
di ni sta vo vi u skla du s na če li ma druš tve ne korekt nos ti.
Uk rat ko, kao uzor po no sa, poš te nja i dobro hotnos ti. I
on da ka da to ne priz na ju, dje ca ite ka ko pa ze na ono
što otac ra di, ka ko to ra di, pa i na raz lo ge zbog če ga to
ra di. Oči to va nje ono ga što zo ve mo »sav je st« ima svo ju
te ži nu kad vi di mo da pot je če iz oče va lika.
Otac da je si gur nost. Otac je ču var. Svi u obi te lji očeku
ju si gur nost od oca. Otac ču va i on da ka da pro pi su je
pra vi la, kad pov re me nim zab ra na ma og ra ni ča va pros tor
i vri je me, što je i naj bo lji na čin da priop ći: »Ja se bri nem
za te be.«
Otac hrab ri i da je sna gu. Otac po ka zu je svo ju lju bav
uva ža va njem, po štova njem, slu ša njem, prih vaćanjem.
Nje go va njež nost ka že: »Što god se do go di, ja sam tu za
te be!« Iz to ga dje ca vu ku onaj ži vot ni stav ko ji se zo ve
sa mo pouz da nje. Otac je uvi jek spre man po mo ći dje ci,
naj vi še on dje gdje su ona ne mo ćna.
Je dan se otac pris je ća i pri po vi je da. Očin stvo je »otok
ko ji pri ma stra da le mor na re na kra ju da na«. Tre ba učini
ti neš to po seb no, prim je ri ce spre mi ti ve če ru, up ri li či ti
za jed nič ki tre nu tak za ci je lu obi telj gdje će se u ved rom
oz rač ju raz go va ra ti. Do bar otac umi je stvo ri ti ma gične
tre nut ke od ma lih us po me na i po je di nos ti s top lim
osje ća ji ma. U proš los ti je otac bio no si telj »vri jed nos ti«,
ko je je pre no sio na dje cu na me ta njem, a sa da ih tre ba
22

de set za po vi je di za oca
7
8
9
po ka za ti. Mo der ni ži vot to one mo gu ću je. Ka ko mo žeš
dje ci neš to po ka za ti ako ne maš vre me na ni to li ko da se
sus ret neš s nji ma, da s nji ma u mi ru razmi je niš ko ju
ri ječ, ide ju, miš lje nje, da neš to za jed no pla ni ra te, da
po di je liš s nji ma na du, ra dost ili neus pjeh?
Otac uči ka ko se rje ša va ju prob le mi. Otac je naj bo lja
pro pus ni ca »za iz las ke«. Ono na što otac ima najvi še
ut je ca ja je spo sob nost gos po da re nja si tua ci jom, mo gućnost
da se prati i up rav lja svi je tom u ko jem se ži vi. To je
vid ko ji uve li ke pri do no si struk tu ri dje te to ve osob nos ti.
Otac dje ci ucr ta va ma pu ži vo ta.
Otac ko ji praš ta. Očev op rost je za dje cu naj ve ća i
naj po želj ni ja zna čaj ka. Je dan dje čak iz ma lo ljet nič kog
prit vo ra svje do či: »Moj je otac uvi jek pre ma me ni bio
hla dan, ni je imao lju ba vi i ra zu mi je va nja. Kad sam bio
ma li, ja ko me je vo lio. Jed no ga sam da na neš to pogrije
šio; od ta da se vi še ni je prib li ža vao, ni kad me ni je
po lju bio. Lju bav ko ju je imao pre ma me ni nes ta la je.
Ta da sam imao tri naest go di na. Uskra tio mi je lju bav
kad mi je bi la naj pot reb ni ja. Ni sam imao ni ko ga ko mu
bih pov je rio svo je mu ke. U to me da sam ta ko nis ko pao
ima i nje go ve kriv nje. Da sam bio na nje go vom mjes to,
po na šao bih se sas vim druk či je, ne bih os ta vio svo ga
si na u tre nut ku ka da bih mu naj vi še tre bao. Hrab rio bih
ga da se vra ti na pra vi put bri gom jed noga si rotog oca.
Ja sam sve ga to ga bio li šen.«
Otac je uvi jek otac. I on da ka da je da le ko. Sva ko di je te
ima pra vo na svo ga oca. Oče vi ko ji za ne ma ru ju i na pušta
ju dje cu, na no se im ra ne ko je ni ka da ne za ci je le.
23

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
10
Otac je sli ka Bo ga. Očin stvo je ve lik po ziv, a ne samo
osob ni iz bor. Sva psi ho loš ka is tra ži vanja ka žu da
dje ca za miš lja ju Bo ga po uzo ru na svo ga oca. Isus nas
je nau čio mo lit vu Oče na ša. Li je po je kad majka mo li sa
svo jom dje com, to je po se bi ra zum lji vo. Kad otac mo li
s dje com, utis ku je u njih neiz bri siv bi ljeg.
24

Sadržaj
uvod
Ro di te lji to mog u ....................................................................................................................................................................... 5
ČVR STI TE ME LJi
Ne k a upor i šta obite ljsk e lju ba v i .............................................................................................................. 9
Č eti r i »jah ač a« obite ljsk e apok a lip se ........................................................................................... 13
Fak tor »Otac« ................................................................................................................................................................................... 17
De set za po vi je di za oca ............................................................................................................................................... 21
Dje ci je pot reb no oh rab re nje ........................................................................................................................... 25
Umi je će obi telj skog uz dr ža va nja ........................................................................................................... 29
Obi te ljsk a »i sk a znic a« ................................................................................................................................................... 33
Obi te ljski s u odnosi ................................................................................................................................................................ 37
Lju bomora među b rać om ...................................................................................................................................... 40
Kad nam dje ca ni su po vo lji ............................................................................................................................ 44
Sta r i ji č l ano v i obitelji ...................................................................................................................................................... 47
Tr i d e se t savjeta b rz opl etim rodi te ljim a .................................................................................. 50
223

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
sadržaj
LJU BAV je stvar ŽI VOT NE PRAK Se
Teku ć i rač un obite ljsk e ljubav i ................................................................................................................... 55
Lju bite se oči ma ........................................................................................................................................................................... 58
De ka log njež nos ti ..................................................................................................................................................................... 61
Poš to va nje, po niz na obi telj ska kre po st .................................................................................... 64
Lije po pon ašanje ........................................................................................................................................................................ 67
B L A Ž E N I D I J ALO g
De ka log ko mu ni ci ra nja .............................................................................................................................................. 73
P ro po v ijedi ne služ e nič emu ............................................................................................................................ 76
K a d roditelji z apov ijed aju .................................................................................................................................... 79
Umi je ć e pregovaranja ..................................................................................................................................................... 82
Umi je ć e s vađ anja ..................................................................................................................................................................... 86
K a k o osvojiti dijete? ............................................................................................................................................................ 89
Slu ša nje je razu mijevanje ...................................................................................................................................... 92
Je li mo gu će zato mi ti sr džbu? ........................................................................................................................ 96
De ka log praš ta nja ................................................................................................................................................................... 99
D I S C I P L I N A : V EL IK I I Z AZOv
Dru ga naj važ ni ja stvar na kon lju ba vi ..................................................................................... 105
Dje ci tre ba pos ta vi ti gra ni ce ............................................................................................................................ 109
D i s c ip linski d ek al og ............................................................................................................................................................ 113
IZ GRA DI TI »JA KU« OSOB NO St
Inž e njer i savje s ti ......................................................................................................................................................................... 119
O d ga jati z a pou zd anje ................................................................................................................................................. 123
224

sadržaj
Od goj za od go vor no st ..................................................................................................................................................... 126
Sprem nost za ži vot ................................................................................................................................................................. 129
Od goj za hrab ro st .................................................................................................................................................................... 132
O d ga jati z a optimiz am ............................................................................................................................................... 135
P R I J A T E L J i
»Onaj tvoj pri ja telj mi se baš ne svi đa!« ............................................................................... 141
škola
Po mo zi mo im da uče ........................................................................................................................................................ 147
P r i v i k avati djec u n a k onc e n t rac iju .................................................................................................. 150
O r ga nizirano dijete .............................................................................................................................................................. 153
»Ne znam što ću pos li je ra di ti…« ......................................................................................................... 156
A D O L E S C E N T i
Me mo ran dum jed nog mla di ća svo jim ro di te ljima ........................................ 161
Kon t ramemorandum odraslu sinu ................................................................................................... 164
I mač ke mo žeš vo lje ti ....................................................................................................................................................... 167
Ri je či ko je ne tre ba rabi ti ........................................................................................................................................ 171
Iz gled .................................................................................................................................................................................................................... 177
P r i ja telji i obite lj ......................................................................................................................................................................... 181
VJE rA
Veli ki iz opć enik ............................................................................................................................................................................. 187
Če mu slu ži vje ra? ..................................................................................................................................................................... 190
Nau č imo ih moliti ................................................................................................................................................................... 192
225

uno ferrero: vaša djeca imaju samo vas
sadržaj
MA LA i VE LI KA PI TA NJa
Ne pos to je biv ša dje ca ..................................................................................................................................................... 199
Dje ci je pot reb na pus to lo vi na ....................................................................................................................... 203
D e se t »pojaseva z a s pašavanje« ............................................................................................................... 206
Je su li da ro vi zna ko vi lju ba vi? .................................................................................................................... 210
Pedeset da ro va va šoj dje ci .................................................................................................................................... 214
Taj na je pr ipov ijed ati ...................................................................................................................................................... 218
226

Sva prava pridržana. Nijedan se dio ove knjige ne smije umnožavati,
fotokopirati, reproducirati ni prenositi u bilo kakvu obliku (elektronički,
mehanički i sl.) bez prethodne pisane suglasnosti nakladnika.
ISBN 978-953-205-163-6
CIP zapis dostupan u računalnom katalogu
Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 972667.
Tiskano u Hrvatskoj, rujan 2017.
1 2 3 4 5 • 21 20 19 18 17