Кораци
Школски часопис ученика и наставника ОШ "Мићо Матовић" Катићи
Школски часопис ученика и наставника ОШ "Мићо Матовић" Катићи
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
<strong>Кораци</strong><br />
Лист ученика и наставника<br />
ОШ “Мићо Матовић”, Катићи<br />
27. јануар 2018. година<br />
У овом броју:<br />
Впли уметнпст у себи, а не<br />
себе у уметнпсти!
<strong>Кораци</strong><br />
За школски лист „<strong>Кораци</strong>“ директор школе<br />
Милета Караклајић говори о својим<br />
плановима за школску 2017/2018. правећи<br />
осврт на оно што је од почетка године<br />
остварено:<br />
Моје активности ове школске године<br />
усмерене су на осавремењивање наставе и на<br />
том пољу су се догодиле и највеће промене.<br />
Опремање учионица, набавка техничких и<br />
видео-уређаја, опремање кабинета, библиотеке<br />
неки су од планираних и реализованих<br />
циљева.<br />
Директор школе Милета Караклајић<br />
Најважнији циљ чијој реализацији тежим је да све учионице и у матичној школи и<br />
издвојеним одељењима постану мултимедијалне и на добром смо путу да то у<br />
потпуности и остваримо. Све учионице су поред новог намештаја, плазма телевизора<br />
и пројектора, добиле и беле магнетне табле, а скоро сви наставници нове<br />
рачунаре и лаптопове, што је додатна модернизација у односу на прошлу годину.<br />
Поред матичне школе у Катићима и у школи у Мочиоцима је уграђен видео-надзор<br />
који је такође у духу модернизације наших школа, а има за циљ повећање<br />
сигурности и безбедности у школским просторијама. Наставници су добили и<br />
бројна наставна средства која ће им олакшати наставу и подићи њен квалитет. У<br />
плану је реновирање фискултурне сале у Катићима, као и изградња сале у<br />
Мочиоцима, што ће несумњиво допринети побољшању услова рада и наставника и<br />
деце.<br />
Наши ђаци и наставници и даље ће<br />
наставити да се такмиче и боре за<br />
престижан углед школе и што<br />
боље резултате на свим пољима,<br />
вођени питањем – шта ми можемо<br />
да учинимо за своју школу – а<br />
подршка од мене неће изостати.<br />
Наставићу са улагањем у школске<br />
објекте и радићу на побољшању<br />
статуса запослених у образовању<br />
посматрано како са материјалног,<br />
тако и са друштвеног аспекта.<br />
Директор школе не доприноси само развоју<br />
школе којом руководи, већ и села у целини.<br />
Активно је учествовао у организацији и<br />
спровођењу радова на изградњи цркве<br />
Свете Петке, на којој се већ гради<br />
централна купола; постављању великог<br />
крста на Балтића стени, каменом масиву<br />
изнад школе; изграђивању моста преко<br />
реке која протиче кроз школско двориште,<br />
којим су обезбеђене обале и отклоњена<br />
опасност од изливања река, када су и оба<br />
школска игралишта пресвучена асфалтом.<br />
Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.<br />
Нелсон Мандела<br />
Јануар 2018.<br />
2
<strong>Кораци</strong><br />
Сеоска школа — чувар народне традиције<br />
Основна школа „Мићо Матовић― која се<br />
налази у Катићима, селу које припада<br />
Ивањици, општини моравичког округа, почела<br />
је са радом 6. новембра 1892. године<br />
под називом „Брезовачка школа― и на<br />
својим почецима окупљала децу из Брезове<br />
и Шареника. Данас, после 125 година рада у<br />
њу иде преко 120 ученика из Брезове, Равне<br />
Горе, Беле Цркве, Катића, Мочиоца, Пресеке<br />
и Шареника распоређених у матичној<br />
школи у Катићима и њеним издвојеним<br />
одељењима. Школа је носилац културних и<br />
друштвених активности у сеоском окружењу,<br />
па је самим тим њена улога одговорнија<br />
и већа. Она опстаје и наставља са радом<br />
упркос чињеници да је ђака, чувара села,<br />
традиције, културе и образовања, у сеоским<br />
срединама све мање.<br />
Беспрекорно чист ваздух, надомак<br />
планине Мучањ, на надморској висини од<br />
1000 м, својеврсна је ваздушна бања у којој<br />
теку школски дани неуморних, вредних и<br />
одговорних ђака пешака, који сваког јутра у<br />
освит зоре крећу пут школе, макадамом до<br />
асфалтног пута где их чека школски аутобус.<br />
Због непредвидивих, често и сурових<br />
временских, првенствено зимских услова,<br />
није лако по планинским беспућима стићи у<br />
школу, па се тако пут до школе и наставницима<br />
и ђацима претвори у изазов и<br />
авантуру.<br />
Квалитетан и стручан наствни кадар<br />
препознатљиво је обележје школе и он<br />
својим залагањем, ентузијазмом и љубављу<br />
према свом позиву чини да постигнућа и<br />
резултати школе не заостају за градским<br />
школама.<br />
Ученици показују велико залагање и<br />
ентузијазам и у наставним, ваннаствним и<br />
слободним школским активностима,<br />
секцијама и пројектима које школа реализује<br />
у складу са планом школских тимова и<br />
чине да се образовни процес одвија у<br />
живописној, аутентичној и позитивној клими.<br />
Средства која би обезбедила квалитетније<br />
услове за рад, за стручно усавршавање<br />
запослених и награђивање успешних<br />
ученика захваљујући спретности и умећу<br />
директора школе стално се прибављају јер<br />
желимо да успоставимо тренд промовисања<br />
успеха и знања и испратимо актуелне<br />
тенденције у образовању, а рад школе подигнемо<br />
на још виши ниво.<br />
Издвојено одељење у Мочиоцима је<br />
осмогодишња основна школа коју похађа око<br />
50 ученика. Настава се одвија у потпуно<br />
новој школској згради, савременом објекту<br />
школске инфраструктуре изграђеном по<br />
светским стандардима. Нова зграда чини<br />
школске дане лепшим, угоднијим и безбеднијим<br />
за рад. Објекат има шест учионица,<br />
опремљених техничким помагалима за<br />
наставу, новим намештајем и савременим<br />
училима, кабинет информатике са новим<br />
рачунарима и интернетом, централно грејање,<br />
кухињу са трпезаријом, салу за наступе<br />
и свечаности, два школска игралишта. Један<br />
од приоритетних пројеката чија се<br />
реализација ускоро очекује је изградња<br />
фискултурне сале, изградња трибина, базена<br />
и тениског терена.<br />
3<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
УЧЕШЋЕ РОДИТЕЉА У ПРОЦЕСУ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА<br />
ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА<br />
Сваки човек у детињству искуси<br />
неки вид насиља, било да је у улози<br />
вршиоца насиља, онај који трпи или је<br />
једноставно сведок насиља над неким<br />
другим.<br />
Насиље се појављује у различитим<br />
облицима.<br />
Вербално насиље је сваки вид исмевања, називање погрдним именима, ругање, вређање,<br />
добацивање. Није неопходно наглашавати колико деца, без обзира на узраст, могу бити инвентивна<br />
у оваквим ''креативним'' облицима вербалног изражавања. Физичко насиље подразумева<br />
ударање, гурање, отимање и уништавање ствари. Деца која су изолована из друштва,<br />
игнорисана од стране другова, трпе оговарање и о њима се измишљају разне приче које<br />
обично немају леп и истинит садржај, јесу жртве социјалног насиља. Психичко насиље подразумева<br />
претеће погледе, гримасе, нежељене коментаре, изнуђивање новца, уцењивање.<br />
Сексуално насиље је нежељено додиривање на нежељени начин и нежељене делове тела,<br />
изнуђивање сексуалних услуга, принуда на сексуални чин.<br />
Дете које трпи насиље<br />
Потенцијална жртва насиља јесте дете<br />
које је субмисивно, дефанзивно, интрoверт<br />
са ниским самопоштовањем. Овакво<br />
дете ће и на најбезазленије опаске<br />
реаговати плачем, повлачењем, изоловањем<br />
од друштва. Плашљиво, тихо и<br />
повучено дете омиљена је мета оних који<br />
воле да своју снагу демонстрирају над<br />
другима, било физичку или психичку.<br />
Први корак ка решавању насиља јесте<br />
отворен разговор са дететом. Покушајте да<br />
дознате од када се насиље догађа, како,<br />
где, ко су актери. Покажите детету да<br />
саосећате са њим и да ћете дати све од<br />
себе да зауставите текућу непријатну<br />
ситуацију. Али немојте обећавати да ће све<br />
и одмах бити у реду. Пробајте заједно да<br />
нађете решење. Договорите се о<br />
предстојећим корацима решавања проблема.<br />
Имајте на уму да родитељи које не<br />
пријаве насиље не могу га ни зауставити.<br />
Ово наравно не подразумева да се ви<br />
лично светите насилнику или некоме њему<br />
блиском. Многа деца ће престати са насиљем<br />
уколико њихови родитељи сазнају<br />
чиме се деца баве у слободно време.<br />
Деца која врше насиље<br />
Зашто деца уопште врше насиље?<br />
Мотиви могу бити заиста разнолики. Нека<br />
деца, нарочито млађег узраста, немају<br />
адекватан увид у сопствено понашање.<br />
Насиље обично врше деца које пролазе<br />
кроз неки тежак период у животу, губитак<br />
или развод родитеља или нешто слично,<br />
могу своје незадовољство показати и кроз<br />
агресију над другом децом. Родитељи би<br />
у том случају морали више пажње<br />
посвећивати детету које је неспремно за<br />
новонасталу ситуацију и потражити помоћ<br />
стручних лица.<br />
Насиље ће вршити и дете које је и само<br />
жртва породичног насиља или се у<br />
породици толерише овакав вид понашања.<br />
Родитељи који су без саосећања и<br />
топлине, или превише попустљиви и не<br />
постављају границе у понашању, одговорни<br />
су за наслино понашање деце.<br />
Такође, стереотипни начин мишљења,<br />
систем вредности и менталитет утичу на<br />
развој личности сваког од нас, могуће и<br />
негативно.<br />
Јануар 2018.<br />
4
<strong>Кораци</strong><br />
Готово сваком родитељу је непријатно када га позову из школе и саопште да његово дете врши<br />
неки облик насиља над другим дететом. Оно што је јако битно у оваквој ситуацији је да не<br />
затварате очи пред истином и да озбиљно схватите проблем и приступите његовом решавању.<br />
Први корак је, погађате, разговор са дететом. Јасно му ставите до знања да не толеришете насиље.<br />
Немојте на његово насиље одговарати батинама или било којим видом насиља.<br />
Ускраћивање нечега што дете воли је много<br />
ефикаснији метод кажњавања. Затим му помозите да<br />
стекне увид у своје понашање и последице онога што<br />
је чинило. Питајте га на који је начин могао другачије<br />
да реагује. Развијајте емпатију код њега<br />
питајући га шта мисли како се то друго дете осећало<br />
док је исмевано, тучено или изнуђивано. Научите га<br />
да се извини и поправи грешке. Похвале и награде су<br />
неизоставни део васпитања. Похвалите га за жељено<br />
понашање. Питајте га како се оно тада осећало.<br />
Будите у току и пратите шта ваше дете ради. Научите<br />
га да стиче и одржава пријатељства. Сарађујте са<br />
школом и не стидите се да потражите стручну помоћ!<br />
Дете које је сведок насиља у школи<br />
Постоје многобројни сведоци насиља,<br />
али се нико не усуђује да га пријави.<br />
Важно је да објасните детету разлику<br />
између тужакања и пријављивања насиља.<br />
Разлика је у крајњем циљу пријаве.<br />
Један од разлога пријаве одраслим<br />
лицима може бити и страх да онај који<br />
пријављује и сам не постане жртва<br />
истог насилника. У том случају сте ви<br />
дужни као родитељ да сакупите детаљне<br />
информације о акту насиља и<br />
пријавите их одељењском старешини<br />
или стручним сарадницима у школи.<br />
И за крај, сетите се да сте ви као родитељ први модел понашања који дете усваја. Стога<br />
научите да контролишете сопствени бес и љутњу.<br />
Разговарајте са децом о емоцијама. Али их и показујте! Научите да увидите<br />
сопствене грешке и да пред дететом изговорите магичну реч ''извини''.<br />
Не исмевајте и не понижавајте дете. Заједно коментаришите<br />
филмове и књиге. Нађите заједничке активности, било да су то<br />
друштвене игре или излети који ће вам омогућити да се међусобно<br />
добро упознате и изградите поверење.<br />
Научите дете да се у животу и губи и добија. Постављајте<br />
питања која ће детету помоћи да самостално дође до<br />
решења, уместо да му ви понудите готова. И не<br />
заборавите да сваки пут загрлите дете када се вратите<br />
кући јер љубављу све почиње.<br />
Педагошка служба ОШ „Мићо Матовић―<br />
5<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Свечани дочек<br />
првака<br />
Почетак школске године је<br />
један од најузбудљивијих<br />
дана за све ђаке, нарочито<br />
за оне који полазе у први<br />
разред. Узбуђени су и<br />
њихови родитељи, као и<br />
учитељи, који су и овог, као<br />
и сваког првог септембра са<br />
радошћу присуствовали свечаном пријему нове генерације првака у матичну школиу у Катићима<br />
и издвојена одељења у Мочиоцима, Шаренику и Белој Цркви. Ове године у школу је уписано 16<br />
првака. Том приликом уручени су им скромни поклони - школски прибор, добродошлица и<br />
беџеви.<br />
Битка за знање<br />
У оквиру акције Битка за знање,<br />
која за циљ има стварање<br />
модерног образовног система за<br />
децу, пружањем подршке за<br />
развој информатичког образовања<br />
у основним школама, наша школа<br />
је, уз велики труд и ангажовање<br />
наставника Војислава Миловића и<br />
Милкице Марковић, постала<br />
учесник пројекта и добитник наставног средства - мбот<br />
робота који ће ученицима помоћи да се упознају са<br />
програмирањем! Прва битка је јасна – изборити се да<br />
деца науче основе програмирања кроз игру, јер је то пут,<br />
како се истиче, за боље сутра! Програмирање је део<br />
описмењавања за 21. век, учи децу логичком<br />
размишљању, подстиче креативност и изграђује<br />
самопоуздање. Делегација школе је роботе преузела на<br />
свечаном пријему у Прељини 13. септембра од председнице<br />
владе Ане Брнабић и министра просвете, Младена<br />
Шарчевића.<br />
Код председника општине<br />
У оквиру Дечије недеље је у СО Ивањица одржан<br />
пријем за ученике из свих основних школа, где су<br />
имали прилику да проведу време са председником<br />
општине, поразговарају са њим и добију одговоре<br />
на многа питања која их занимају. Ученици су<br />
могли да се упознају са локалном самоуравом, као<br />
и да се осврну на властиту, индивидуалну<br />
одговорност, на важност марљивог учења зарад<br />
боље будућности како појединаца, тако и града и<br />
државе у целини. Нашу школу и Ученички<br />
парламент су представљале три ученице осмог<br />
разреда из Катића, Сузана Радојичић, Ана<br />
Стојковић и Тања Караклајић и педагог -<br />
координатор ученичког парламента Драгана<br />
Караклајић.<br />
Јануар 2018.<br />
6
<strong>Кораци</strong><br />
Јубиларни рођендан школе, 125. по реду, ОШ "Мићо Матовић" обележен је у матичној школи на<br />
Катићима, као и у издвојеном одељењу у Мочиоцима приредбом коју су наставници и ученици<br />
припремили за наше драге госте. Публика је имала прилику да сазна нешто више о историји наше<br />
школе, као и о актуелним околностима у којима она функционише. Свечани програм започео је<br />
хором ученика старијих разреда који је извео песму "За милион година". Потом су се смењивале<br />
музичке и рецитаторске нумере. Позоришна дружина наше школе извела је адаптирани драмски<br />
комад "Избирачица", који је забавио и насмејао публику. На самом крају, уместо традиционалног<br />
кола, уследило је извођење кола на хармоници талентованог ученика шестог разреда.<br />
Јубиларни рођендан ОШ „Мићо Матовић“<br />
Покренимо нашу децу!<br />
Наша школа учествује у програму<br />
„Покренимо нашу децу―, који има за<br />
циљ увођење свакодневне<br />
петнаестоминутне физичке<br />
активности за ученике од првог до<br />
четвртог разреда у свих 1206<br />
основних школа у Србији , чији је<br />
протокол о реализацији министар<br />
просвете, науче и технолошког<br />
развоја Младен Шарчевић потписао са<br />
Српским савезом професора физичког<br />
васпитања и спорта и Aqua Viva,<br />
брендом компанијом ‖Књаз Милош‖<br />
почетком 2017. године. Физичка<br />
активност има велики значај за<br />
правилан развој деце, као и за<br />
њихову социјализацију и због тога је<br />
неопходно подићи свест јавности о<br />
проблему и последицама недовољне<br />
физичке активности код деце<br />
школског узраста и указати на значај<br />
превенције бројних здравствених<br />
проблема редовним вежбањем,<br />
нарочито током детињства.<br />
800 година од крунисања Стефана Првовенчаног<br />
Богољуб Делић, наставник историје, у октобру<br />
месецу ученицима је одржао предавање на тему<br />
„800 година од крунисања Стефана Првовенчаног― и<br />
основне податке истакао на паноу у холу школе.<br />
Стефан Немањић је био први крунисани краљ, због<br />
чега је назван Првовенчани. Био је други син<br />
великог жупана Стефана Немање, родоначелника<br />
династије Немањића. Почео је да влада као велики<br />
жупан а 1217. године је подигао државу Немањића<br />
на статус краљевине. Његово крунисање била је<br />
тачка стављена на дугу борбу коју су његов отац<br />
Стефан Немања и његови претходници водили за<br />
самосталност српске државе, која је тада у односу<br />
на западне државе била напреда и изузетно богата.<br />
Нема много народа који могу да се похвале круном<br />
старом 800 година.<br />
За две године очекује нас и обележавање још два<br />
значајна датума — 800 годишњица аутокефалности<br />
цркве и исто толико година од усвајања првог<br />
српског општег законика — Законоправила (Крмчије)<br />
Светог Саве.<br />
7<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Захваљујући програмској акцији Радио Београда<br />
"Књига солидарности" (у којој су водећи<br />
се крилатицом "Стварамо–чувамо–дарујемо"<br />
слушаоци, гледаоци и читаоци РТС-а доносили<br />
књиге из своје бибилотеке, а заузврат добијали<br />
једно издање РТС издаваштва на поклон)<br />
библиотека Основне школе "Мићо Матовић" у<br />
Мочиоцима 2. децембра постала је богатија за<br />
више од хиљаду књига. Скромна и стара<br />
школска библиотека проширена је бројним<br />
насловима наставног, ваннаставног и<br />
популарног карактера.<br />
Ученике ОШ „Мићо Матовић― је овај<br />
драгоцени поклон, донација велике образовне<br />
и културне вредности, веома обрадовао. Бројне<br />
књиге по које су до сада одлазили у градску<br />
библиотеку у Ивањици сада су им доступне у<br />
школи и радују им се, зато што, како кажу,<br />
воле да читају. Велики број нових књига<br />
мотивисаће ученике да чешће посећују<br />
библиотеку и више читају. То је посебно важно<br />
у овом веку дигиталне револуције, у коме су<br />
традиционална књига и читање угрожени.<br />
Књига солидарности<br />
Библиотека је душа школе. Овај поклон је<br />
душу наше школе оплеменио и проширио.<br />
Наша је дужност да и сами допринесемо<br />
њеном расту и на тај начин се придружимо<br />
свима који су књиге донирали и сакупили.<br />
Једино тако ћемо се адекватно одужити и<br />
захвалити.<br />
У једној јединој књизи има више љубави и<br />
смисла него у једном великом граду, рекао је<br />
Јован Дучић и замислите колико љубави и<br />
смисла је овом акцијом удахнуто у нашу малу<br />
школску библиотеку, школу, село и ученике,<br />
чуваре традиције и културе овог краја.<br />
Захваљујемо се тиму који реализује акцију<br />
на челу са уредником Михаилом Шћепановићем,<br />
који је до сада опремио је десет<br />
библиотека у школама у Србији и уручио више<br />
од 11.500 књига.<br />
Пригодним свечаним програмом и<br />
дружењем које је уследило обележили смо<br />
овај дан у школи у Мочиоцима.<br />
На Фестивалу науке, који је и ове године од 14. до 17. децембра<br />
одржан на Београдском сајму, ученици наше школе заронили су у<br />
тајанствене светове научних достигнућа. Бројни научни изазови,<br />
различите поставке и шоу програми одушевили су и<br />
заинтересовали све учеснике, па су се вратили пуни утисака које ће<br />
данима препричавати. Радозналост је водила ученике од штанда до<br />
штанда, тако да су могли чути доста корисних савета, лично се<br />
уверити у начин деловања силе судара на симулаторима, одмерити<br />
своју брзину са брзином различитих звери на атлетској стази,<br />
прошетати кроз виртуелне светове минулих цивилизација...<br />
Организатори су нас одвели у еру леденог доба, у свет диносауруса, а<br />
дружили смо се и са људима из каменог и бронзаног доба. Тако смо<br />
на овом својеврсном полигону науке прошетали кроз простор и време,<br />
одлутали у васионске бескраје, нашли пут до средишта Земље,<br />
дружили се са Теслом који нам је показао неке од својих<br />
експеримената. Упознали смо тајне човекових чула, откривали<br />
фосиле у утроби земље, летели на крилима змаја...<br />
Хладан децембарски дан нас дочека и врати у стварност. Повратак на<br />
Катиће протекао је у размени утисака онога што смо видели и<br />
доживели. Наравно, нећемо пропустити ни следеће дружење ове<br />
врсте.<br />
Милош Мрдак, профеор српског језика<br />
Јануар 2018.<br />
8
<strong>Кораци</strong><br />
20. новембра у ОШ „Мићо Матовић― обележен је<br />
Светски дан детета, под слоганом „Здраво,<br />
свете, ја сам дете!― предавањем о неопходности<br />
остваривања права деце и израдом зидних новин<br />
од ученичких ликовних и литерарбих радова.<br />
Права детета су неотуђиви део универзалних<br />
људских права и зато је обавеза целог друштва<br />
да деци пружи најбоље услове за одрастање.<br />
Новогодишњи вашар<br />
Новогодишњи квиз<br />
И ове школске године у ОШ „Мићо Матовић―<br />
на Катићима и ИО Мочиоци ученици су у<br />
сарадњи са Ученичким парламентом и Тимом<br />
за културну и јавну делатност реализовали<br />
традиционални Новогодишњи вашар, један од<br />
догађаја у календару забавних дешавања у<br />
школи, на којем су посетиоци манифестације<br />
по симболичним ценама могли да купе изложена<br />
мала уметничка дела креативних ученика од<br />
првог до осмог разреда. Од сакупљеног новца,<br />
купили су слаткише којим су засладили новогодишњу<br />
журку која је уследила.<br />
У организацији Ученичког парламента у<br />
петак, 29.12.2017. године са почетком у 13<br />
часова организован је новогодишњи квиз<br />
знања. Квиз је припремила и водила<br />
координатор УП Драгана Караклајић.<br />
Новогодишњи квиз знања односио се на<br />
опште знање из књижевности, билологије,<br />
хемије, географије, историје, музике,<br />
филма, спорта и сл. Учесници квиза су<br />
били сви ученици старијих разреда<br />
матичне школе у Катићима. У квизу су<br />
учествовале четири екипе, а победничка<br />
екипа је награђена "слатким пакетићем".<br />
Међународни дан људске солидарности<br />
Ученички парламент из Мочиоца са<br />
координатором Јеленом Стишовић 20.<br />
децембра обележио је Међународни дан<br />
људске солидарности који су установиле<br />
Уједињене нације 2006. године.<br />
"Анонимни Деда Мраз"<br />
Крајем децембра, у оквиру рада Ученичког парламента<br />
реализована је активност под називом "Анонимни Деда Мраз" - у<br />
сусрет новогодишњим и божићним празницима.<br />
Сви ученици старијих разреда тајно су бирали друга или<br />
другарицу којима ће купити поклон за празнике и анонимно им<br />
тај поклон доставити - тако да не сазнају од кога је.<br />
У радионицама у којима су<br />
учествовали, ученици су се<br />
подсетили сколико су<br />
хуманост, љубав,<br />
солидарност и заједништво<br />
фундаменталне и<br />
универзалне вредности<br />
које морају постати главни<br />
циљ човечанства 21. века.<br />
9<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Градимо мостове међу генерацијама—за радост сваког детета<br />
Мост је сила. Мост је нераскидива<br />
веза међу генерацијама и<br />
временима. Андрићев чувени<br />
лутајући мотив, велика<br />
инспирација: „У свему што човек у<br />
свом животном нагону подиже и<br />
гради, ништа није у мојим очима<br />
боље и вредније од мостова. Они су<br />
важнији од кућа, светији, општији<br />
од храмова. Свачији и према сваком<br />
једнаки, корисни, подигнути увек<br />
смислено, на месту на којем се<br />
укрштава највећи број људских<br />
потреба, истрајнији су од других<br />
грађевина и не служе ничему што је<br />
тајно и зло.― вредност.<br />
Ученици су у сарадњи са наставницима разредне наставе,<br />
српског језика, ликовне и музичке културе, физичког<br />
васпитања и представницима парламента реализовали план<br />
активности поводом Дечје недеље традиционално планиране<br />
за прву недељу октобра.<br />
Слоган овогодишње Дечје недеље је „Градимо мостове<br />
међу генерацијама – на радост сваког детета― и све наше<br />
активности праћене су жељом да од љубави, вере и наде<br />
саградимо један чврст мост, који ће повезати обале<br />
садашњости и боље будућности, болести и здравља, бриге<br />
и среће.<br />
Низом активности обележена је Дечја недеља и у оквиру ње одржана хуманитарна приредба која<br />
је за циљ имала прикупљање новчаних средстава за лечење болесне колегинице Надежде<br />
Мунитлак - активност подстакнута немилим поводом, али и спремношћу свих запослених у школи<br />
на помоћ и саучествовање у тешким тренуцима.<br />
Гости хуманитарне приредбе су одзивом на<br />
позив ђака показали хуманост, добру вољу и<br />
велико срце и својим примером ученике<br />
научили колико је важно помоћи ближњем<br />
кад наступе они тежи дани, и колико су<br />
заједништво, саосећање, помоћ и брига<br />
чврсти мостови међу људима.<br />
Ученици ове школе желе да њихова<br />
учитељица Нада што пре оздрави, да се<br />
здрава и срећна врати мостом који ће<br />
саградити од добрих жеља и скромне<br />
помоћи и осврне се на све године рада<br />
у школи у којој је провела цео свој<br />
радни век, многе учила, са многима<br />
сарађивала, дочекала и испратила –<br />
учитељ, колега, комшија и пријатељ<br />
свих ових година.<br />
Градимо мостове међу вековима. Дужни смо „ми, деца овог века― - песник би рекао „недостојни<br />
историје наше― - да појачаном историјском свешћу и захвалношћу, осећајем дужности и части, љубави<br />
према својој земљи и родном крају, ојачамо стубове мостова које су нам преци саградили, оштећене<br />
ратовима, бунама, борбама, одрицањем, сиромаштвом, глађу, крвљу. Наша је дужност да не дозволимо<br />
да се ти историјски мостови сруше, јер без њих нема нације, нема рода.<br />
Јануар 2018.<br />
10
Ученици млађих разреда у Мочиоцима украшавали су<br />
двориште кредама у боји, декорисали унутрашњост својих<br />
учионица и школе, маскенбалом и спортским активностима<br />
обележили недељу, док су ученици старијих<br />
разреда учествовали у радионици „Најлепше речи света―,<br />
изради зидних новина и спортском дану када су се<br />
дружили са својим другарима из Катића. Сви ученици<br />
млађих разреда матичне школе и свих издвојених<br />
одељења учествовали су у радионици „Градимо мостове<br />
међу генерацијама, за радост сваког детета―, реализоване<br />
у ИО Мочиоци.<br />
На Катићима су ученици учествовали у луткарској<br />
радионици, маскенбалу, спортском дану. Сви ученици су у<br />
оквиру Дечје недеље присуствовали представи у Дому<br />
културе „Шалабалабајка― и посетили председника општине.<br />
Градимо мостове међу генерацијама.<br />
То су мостови окренути ка<br />
будућности, са погледом на сутра,<br />
увек боље, лепше, савршеније<br />
сутра. Родитељи их граде за своју<br />
децу, садашња за будућа поколења.<br />
Свака наредна генерација исправља<br />
слабости градње, али везивни<br />
материјал је увек исти – љубав,<br />
поштовање, разумевање, честитост,<br />
заједништво, породица, слога. Без<br />
њега би се грађевина распала.<br />
Мостови повезују људе, људске<br />
потребе нераскидивим везама.<br />
Симбол су људске победе над<br />
силама природе. Симбол<br />
повезивања, не поделе, људских<br />
жеља и тежњи.<br />
„Тако, свуда у свету где год се моја<br />
мисао крене или стане, наилази на<br />
верне и ћутљиве мостове, као на<br />
вечиту и вечно незасићену људску<br />
жељу да се повеже, измири и споји<br />
све што искрсне пред нашим духом,<br />
очима и ногама, да не буде<br />
дељења, противности и растанка―.<br />
Дакле, да буде јединства и<br />
заједништва.<br />
<strong>Кораци</strong><br />
Градимо мостове речима.<br />
Најлепшим речима нашег језика које<br />
су нам као драгоценост остављене у<br />
наслеђе, које ћемо и сами,<br />
памћењем и преношењем отргнути<br />
од заборава. Шаљемо их у<br />
У оквиру акције „Дечја недеља― ученици ОШ „Мићо<br />
Матовић― на Катићима организовали су разговор са<br />
бившим наставником и директором школе, Драганом<br />
Тимотијевићем Гагијем, који је дошао давне 1959.<br />
године из банатске равнице у сурове пределе ивањичког<br />
краја, између дивљих планина Мучња, Јавора и Голије.<br />
Дошао и остао цео живот.<br />
У ИО Равна Гора и ИО Шареник у оквиру радионице<br />
„Здрави залогаји―, ученици су након кратког<br />
предавања о значају житарица и њиховој<br />
употреби, украшавали тегле и пунили их разним<br />
житарицама.<br />
Градимо мост ка будућности. За боље сутра наше деце,<br />
сутра у којем неће постојати мржња између људи,<br />
једно толерантно и широко сутра где ће све разлике<br />
бити премошћене.<br />
11<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Из старог Летописа школе у Мочиоцима<br />
По причању првог ђака ове школе, Васа Матовића<br />
Као што знамо, свака школа има обавезу да води Летопис<br />
школе. Један стари Летопис, који је по претпоставци вођен<br />
50-их година прошлог века, пронађен је у просторијама<br />
старе школске зграде.<br />
Подаци који су тада унесени у Летопис су доста оскудни,<br />
записани на основу сећања старијих. Најоскуднији су<br />
подаци о првим учитељима и периоду од 1900. до 1920.<br />
године, што због избијања ратова, што због немара оних<br />
који су писали летопис.<br />
Подаци до којих смо дошли забележени су по причању једног<br />
од првих ђака школе у Мочиоцима, Васа Матовића.<br />
Према причи Васа Матовића, мештани села Мочиоци су 1874.<br />
године решили да подигну школу. Добијено је земљиште,<br />
прикупљен новац и школска зграда је сазидана.<br />
Први учитељ је био, по причи Васовој, ђакон Михаило<br />
Поповић, а после њега долази „неки Јово из Латвице и имао<br />
је 70 ђака―. Јово је засадио воћњак, искрчио двориште и<br />
претпостављамо да је тада посађен бор који се данас налази<br />
код цркве, да би „красио школу―.<br />
Учитељи су се често мењали. Међу њима је био и поп Витомир Видаковић, учитељи Михаило<br />
Стојановић, Младен Симовић и Чедо Миленковић.<br />
Школа није радила у периоду од 1912. године, па све до 1920. године. За време Првог светског<br />
рата у школи су становали Аустријанци који су у зграду увели телефон и обрађивали школско<br />
земљиште.<br />
Наредних година учитељи су се смењивали често. Сваки је по нечему значајан, сваки заслужује<br />
да се о њему пише, сваки је у школу или ван школе унео нешто ново, сваки је оставио неку лепу<br />
успомену.<br />
Године 1920. дошао је учитељ Милосав Тешић, који се кратко задржао. После њега је дошао<br />
Драгољуб Љубичић, који је направио клупе, табле, столове, шпорет и тако реновирао читав<br />
намештај. Огњен и Мара Поповић су били пет година у Мочиоцима. Огњен је добио од државе<br />
10.000 динара, извршио је оправку школе и оградио школско двориште.<br />
Огњен и Мара одлазе на Катиће, а у<br />
Мочиоце долазе Рафаило и Симка<br />
Поповић. Остали су две године. Били су<br />
јако предузимљиви, активни и у школи<br />
и ван ње. Њиховом иницијативом<br />
бетонирана је чесма за пиће, стављен<br />
бетон око школе, стављени олуци на<br />
школи и обављен низ других радова<br />
потребних за живот и рад школе. Како<br />
је био иницијативан и предузимљив,<br />
оставио би још пуно лепих успомена<br />
селу у коме је радио да га болест и<br />
смрт нису предухитрили. Био је врло<br />
нежног здравља и умире од<br />
туберкулозе као учитељ у овој школи.<br />
После његове смрти, жена одлази на<br />
службу као учитељица у крагујевачки<br />
срез.<br />
Јануар 2018.<br />
12
<strong>Кораци</strong><br />
1925. године учитељи Тихомир Јовановић и Борислав Алексић основали су књижницу, која је<br />
попуњена великим бројем нових књига. Године 1933. на иницијативу Црвеног крста и уз помоћ<br />
мештана основана је кухиња. Црвени крст је дао 20 тањира, 20 шољица, 20 чаша, цедаљку за чај,<br />
шерпу од 12 литара, лонац од 18 литара.<br />
Пред почетак Другог светског рата, 1937. године у<br />
Мочиочкој школи као учитељ ради Небојша<br />
Јерковић. Овако о њему пише у старом Летопису:<br />
„Свакоме ко је познавао, а поготову ко је био<br />
његов ђак, остаће у трајном сећању живот<br />
учитеља, народног хероја, Небојше Јерковића и<br />
његове жене Катарине, који су били овде учитељи<br />
од 1937. до избијања Револуције. Када би хтели<br />
направити неку разлику где је више радио, да ли у<br />
школи као учитељ или ван школе као комуниста,<br />
не би могли, јер је заиста то немогуће. Сву моћ и<br />
снагу коју је имао дао је народу, а на крају и свој<br />
живот. Као учитељ у разреду уносио је напредне<br />
идеје, али то му није било довољно. Имао је снаге<br />
и воље да ради и ван школе. У селу је створио<br />
здраво и напредно језгро, језгро комуниста, које<br />
се избојањем устанка, дигло у борбу. Исто онако<br />
како је знао да организује народ за борбу, исто<br />
тако је знао јуначки да се бори и јуначки је дао<br />
свој живот, где је погинуо као командант<br />
Моравичког партизанског одреда. Ова школа је<br />
срећна што је имала таквога учитеља са таквом<br />
снагом и моћи, који је све своје поклонио за бољи<br />
и срећнији живот. У школи је имао радио-апарат<br />
који народ до тада није видео. Године 1941. га<br />
отпуштају из службе као комунисту, а у пролеће<br />
избија рат. Он одлази као прави родољуб и гине у<br />
првој офанзиви код ваљева, а његова другарица и<br />
даље наставља борбу.<br />
У почетку окупације школа је радила три<br />
месеца и није радила све до 1945. када су<br />
дошли Милош и Јелена Михаиловић. Он је<br />
прикупио добровољни прилог уз помоћ<br />
масовних организација и поправио школу.<br />
После њега, школа остаје без наставника.<br />
Децу прикупљају омладинке – другарице<br />
Милоранка Драшковић и Добринка<br />
Ћурчић, које раде три месеца. У школу<br />
потом долази учитељица Милица<br />
Тодоровић, која ради сама са 292 ученика.<br />
Ово су рекли о њој: „ Ова учитељица била<br />
је сама. Много се залагала за успех у<br />
школи, а исто тако активно је радила и<br />
ван школе... највише је имала успеха на<br />
описмењавању неписмених, тако да је<br />
описменила преко стотину―.<br />
Ево још неких занимљивости из Летописа:<br />
1950. Долазе учитељи Здравко Степановић<br />
и Живорад Манојловић. Здравко се<br />
нaјвише залагао за рад ђачке кухиње и на<br />
његов захтев школска кухиња добија<br />
француски шпорет и мноштво намирница.<br />
У школи остаје Живорад Манојловић, који<br />
остаје све до 1952. године када је<br />
разрешен учитељске дужности због<br />
слабог успеха у школи. Од 50 ученика , 38<br />
по-навља разред.<br />
До 1952. године у школи ради Миленко Тешић. Он је покалдрмио стазе до чесме, клозета и<br />
вратница. Посадио је около дворишта багрем и двадесет борића. Засадио је 18 комада јабука и<br />
5 ораха. Са служитељем Вукоманом оградио је школско двориште.<br />
1952. у школу долазе учитељице Драгиња Пантелић и Анка Вићентић. Драгиња је у разреду<br />
имала добар успех, добро се залагала у свом раду и пружала деци помоћ да постигну што бољи<br />
успех и да што више њих заврши разред, јер је код ње било много деце која су већ неколико<br />
година ишла у пети разред.<br />
До 1953. године школа је четвороразредна, када се оснива шесторазредна, која је укинута 1956.<br />
године. Велики проблем је био непохађање школе, тако да је велики број родитеља платио<br />
казну због неслања деце у школу. Школа се укида јер није имала средстава за издржавање, као<br />
ни довољно наставног кадра. Сви учитељи су отишли, остао је само Милојко Краковић, Борко<br />
Вучићевић и Кречковић Младомир. Борко Вучићевић је премештен у осмогодишњу школу на<br />
Катиће, где је предавао математику, одлази и Кречковић Младомир. Милојку Краковићу у<br />
служби се придружује Војислав Мариновић. 1957. Милојко одлази у армију, а долази Недељко<br />
Лазовић. 1958. Недељко одлази, а долази Драган Ђорђевић. Уместо Војислава, који одлази на<br />
Катиће, долази Краковић Танасије.<br />
Према сећањима оних по чијој причи је писан овај Летопис, у школи у Мочиоцима је радило<br />
најмање 55 учитеља.<br />
Припремип: Звпнкп Свичевић, прпфеспр разредне наставе<br />
13<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Ученици из ИО Мпчипци<br />
У току школске 2016/2017. године ученици су показали<br />
велико залагање и љубав према биологији, тако да<br />
добри резултати на такмичењима нису изостали.<br />
5. марта 2017. године у ОШ „Сретен Лазаревић― у<br />
Приликама одржано је општинско такмичење и ученици<br />
су постигли следеће резултате: Александра Милинковић<br />
је освојила друго место, као и Невена Оцокољић,<br />
Стефан Драшковић и Давид Марковић. Трећа места су<br />
освојили Ненад Петковић, Ивана Драшковић, Невена<br />
Караклајић и Милана Рајковић.<br />
Ученици из Катића<br />
22. маја у ОШ „Филип Филиповић― у Чачку одржано је<br />
окружно (регионално) такмичење из биологије на коме<br />
је Александра Милинковић освојила прво место са<br />
освојених 92 бода! Ученици су добили дипломе, а<br />
наставница биологије Весна Ћурчић захвалницу за<br />
постигнуте резултате.<br />
Честитамо ученицима и наставници Весни на сјајним резултатима које су постигли и надамо се<br />
да ће овакав успех имати и ове школске године!<br />
Велики свет уметности у једном малом месту<br />
Мајски ликовни салон<br />
На 34. Дечјем мајском ликовном салону,<br />
традиционалној годишњој ликовној смотри коју<br />
организује чачански народни музеј учествовало<br />
је 16 школа из града Чачка и општина Лучани и<br />
Ивањица. Ове године тема смотре је била<br />
„Време путовања―. Ученица Гоца Јаковљевић<br />
је освојила прву награду. Честитамо Гоци и<br />
наставнику ликовног Горану Костићу!<br />
Јануар 2018.<br />
14
<strong>Кораци</strong><br />
Још један успех наших ученика и наставника<br />
ликовне културе Горана Костића забележен<br />
је на конкурсу Уметничке школе у Ужицу<br />
где је награђен рад наше ученице Ане<br />
Стојковић. Тема ликовног конкурса била је<br />
―Портрет‖ а његов циљ је афирмисање и<br />
очување аутентичног дечјег ликовног израза<br />
током четворогодишњег образовања.<br />
15<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
У нашој школи се традиционано бира ученик<br />
генерације који се својим учењем, залагањем,<br />
узорним понашањем, школским успехом и<br />
резултатима на такмичењима истакао у текућој<br />
школској години. Наставничко веће наше школе<br />
ове године није имало дилему око избора<br />
најбољег међу свршеним основцима - генерације<br />
2002. За ученика генерације изабран је Марко<br />
Драшковић, ученик одељења у Мочиоцима.<br />
Током свог осмогодишњег школовања Марко је нашу школу представљао на бројним<br />
такмичењима на којима је остварио одличне резултате. Освојио је једанаест диплома од петог<br />
до осмог разреда на општинским и окружним такмичењима из историје, биологије, хемије и<br />
географије... Вуковац, беспрекорног успеха и владања, добар спортиста, омиљен друг, Марко<br />
својим примером показује да се уз труд, рад, залагање и добру организацију све може постићи.<br />
Поред марљивог рада, проналазио је времена за друштво и забаву.<br />
Марко је ове године уписао Гимназију у Ивањици, природно-математички смер.<br />
Марку желимп пунп<br />
успеха у даљем<br />
шкплпваоу,<br />
ппнпсни смп штп је<br />
бип наш ђак.<br />
Јануар 2018.<br />
16
<strong>Кораци</strong><br />
Само играјте. Забавите се. Уживајте у игри.<br />
Мајкл Џордан<br />
12. маја 2017. у ИО Мочиоци гости су нам били<br />
ученици и наставници школе из Брекова у оквиру<br />
манифестације „Спортски сусрети на Рзаву―. Мушке и<br />
женске екипе старијих разреда школе домаћина и<br />
гостујуће школе такмичиле су се у фудбалу. Осим<br />
приказа спортске технике, ученици су развијали<br />
спортски дух и културу навијања.<br />
Наставница физичког васпитања Људмила Поповић<br />
је овим поводом рекла да се радује иницијативи<br />
школа и што се сусрети овог типа одржавају у<br />
сеоској средини. Истакла је и да је то добра<br />
прилика да се ученици упознају, да се створе<br />
другарства, развије такмичарски дух и да се на тај<br />
начин фаворизују здрави стилови живота. Што се<br />
тиче просветних радника, то је такође изванредна<br />
прилика да се размене међусобна искуства у<br />
процесу васпитања и образовања.<br />
Спортски сусрети на Рзаву<br />
Олимпијада сеоских школа<br />
24. маја одржана је Олимпијада сеоских школа у<br />
Девићима на којој је учествовало преко 130 ученика<br />
из седам школа. Међу бројним школама, ОШ „Мићо<br />
Матовић― се истакла успешним резултатима. Екипно,<br />
ученице наше школе освојиле су друго место у<br />
одбојци и прво место у фудбалу, а дечаци друго место<br />
у фудбалу, треће у одбојци. Освојене су и<br />
индивидуалне награде - у трчању на 60 метара Никола<br />
Драшковић је освојио друго место, а Марко Грковић је<br />
освојио прво место у бацању кугле.<br />
Школске 2017/2018. домаћин Олимпијаде биће наша школа. Наставницима физичког<br />
и ученицима желимо успешну припрему и добре резултате!<br />
Крос РТС-а<br />
Традиционални крос РТС-а одржан<br />
је почетком октобра 2017. у ОШ<br />
„Мићо Матовић―, у матичној школи<br />
и издвојеним одељењима. Ученици<br />
од првог до осмог разреда<br />
такмичили су се у трчању.<br />
Наставница физичког васпитања Људмила Поповић задовољна је<br />
одзивом ученика јер је физичка активност, како каже, предуслов за<br />
постизање физичког здравља и психолошке добробити детета, утиче<br />
на правилан телесни развој, развој особина и вештина, усвајање<br />
моторичких знања и достигнућа.<br />
У оквиру активности старијих ученика<br />
планираних за реализацију Дечје<br />
недеље одиграна је и пријатељска<br />
утакмица између старијих ученика<br />
матичне школе у Катићима и екипе из<br />
ИО Мoчиоци на којој је екипа из Катића<br />
победила са резултатом 2:1.<br />
Спортски сусрети у оквиру Дечје недеље<br />
17<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Прирпда нас инспирише....<br />
Стигла је јесен<br />
Лето нас полако напушта и у свој кофер пакује<br />
сладоледе, танку одећу и ведре и насмејане<br />
сунчане дане. Заједно са својим најбољим<br />
пријатељем Сунцем одлази и оставља природу<br />
шареноликој јесени која са собом доноси<br />
ватрометне боје и кишне дане. Стиже уз тихи<br />
цвркут птица сва поносна што ће господарити<br />
наредна два месеца.<br />
Стигли су они октобарски дани који упућују на то<br />
да је загосподарила јесен, која је у мом селу<br />
насликала најлепше пејзаже. Букове шуме су<br />
добиле златно-жуте капуте и браон чизме, па се сад<br />
хвале четинарима за нови стајлинг. На планинама<br />
чује се оштар и халапљив ветар који немилосрдно<br />
гута наивне листиће. Упркос његовој моћи, на путу<br />
му стоје четинарске иглице који се боре и пружају<br />
отпор. Сурови ветар је љут и бесан, па све јаче дува<br />
не би ли успео да победи четинаре. Воћњаци су<br />
богати препуним крошњама воћа. Сада када је<br />
наступила јесен, корпе се пуне разним плодовима,<br />
међу којима је и поврће које смо неговали скоро<br />
читаве године. Када се враћам из школе, поред<br />
падања лишћа, чујем звук веверице која излази из<br />
своје јазбине у потрази за жировима које ће чувати<br />
за дугу и хладну зиму. Потоци више нису мале<br />
речице, сада су постали велике бујице због велике<br />
количине падавина. Прелепо цвеће у баштама које<br />
је лети красило двориште и кућу сада је клонуло и<br />
отишло у јесењу самоћу. Његов непријатељ је слана<br />
и магла. И лет понеке бубамаре и цвркут птице чине<br />
да природа буде ведра и расположена. У ваздуху<br />
одзвања звук секире која немилосрдно ратује са<br />
дрвима. Небо није више плаво као море, сада је<br />
утонуло у суморније боје. Ови дани свима значе све<br />
док јесен не заплаче.<br />
Волим јесен, њене мирисе и боје, њену<br />
неухватљиву ћуд и променљиво расположење.<br />
Ненад Петковић VII 2<br />
Спфија Мунитлак I 2<br />
Поглед с прозора моје собе<br />
Поглед с прозора моје собе је диван. Сваког<br />
бајковитог јутра када се пробудим, мој поглед<br />
одлута кроз прозор.<br />
С обзиром на то да је већ позна јесен,<br />
природа се смирује и припрема за дуг зимски<br />
сан. Прво што ми западне за око је планина<br />
Мучањ, природни украс нашег села, која својим<br />
изгледом подсећа на великог успаваног<br />
крокодила. Његове шуме и стене обасјавају<br />
први зраци сунца. У подножју је село са ретко<br />
распоређеним кућама, из чијих оџака се пуши<br />
дим као знак да су вредне домаћице пораниле.<br />
Птице које се нису одселиле прелећу са дрвета<br />
на дрво у нади да ће наћи по коју мрвицу или<br />
зрно жита за свој први оброк. Својим цвркутом<br />
који је неописив, пријатно ремете јутарњу<br />
тишину. Чује се и жубор реке која је надошла<br />
од обилних јесењих киша. Док разгледам<br />
пределе свог села, осећам неку испуњеност и<br />
задовољство. Удахнем дубоко свеж јутарњи<br />
ваздух, затворим очи и тако „напуним батерије―<br />
за предстојећи дан. Волим да посматрам и када<br />
падне мрак. Гледање у небо пуно звезда<br />
смирује ме када сам нервозна. Пресрећна сам<br />
што имам овакав прозор и предиван поглед о<br />
којем бих могла причати цео дан.<br />
Сваком је своје село лепо, али ја мислим да је<br />
моје најлепше. Посматрајући га тако, сваког<br />
јутра уочим нешто ново, занимљиво. Поглед у<br />
јесен је очаравајућ, али и друга годишња доба<br />
имају своје чари, којима се редовно дивим са<br />
свога прозора.<br />
Ивана Драшковић VII 2<br />
Јануар 2018.<br />
Joвана Кракпвић V 2<br />
18
<strong>Кораци</strong><br />
Природа и моја осећања<br />
Изглед природе је променљив, она се мења у<br />
зависности од годишњих доба.<br />
Кажу да природа доста утиче на наша осећања<br />
и мислим да је то тачно. Природа је увек чаробна<br />
на свој начин, било то пролеће, лето, јесен или<br />
зима. Моја осећања имају неки сјај када зими<br />
видим беле пахуље разних, просто необичних<br />
облика, које покривају мој капут, када у пролеће<br />
видим први љубичасти весео каћун, лети када<br />
угледам прву зрелу јагоду којом заруменим своје<br />
образе, у јесен када ми сва она увела природа<br />
прави спокојни шум. Све то ставља неки траг у<br />
мени. Где год да кренем, природа поспе чаробни<br />
прах по мени. Одем у шуму, тамо ме чека пуцкање<br />
лишћа и песма веселих врабаца, кренем на<br />
ливаду, тамо ме чека шарено цвеће и на њему<br />
шарени лептирићи и пуфнасте бубамаре. Највише<br />
волим осећај кад устанем из кревета, још<br />
неразбуђена, трљајући очи, погледам кроз прозор,<br />
а оно се ништа не види јер је јак мраз исцртао<br />
своје чари на мом прозору. То су детаљи из<br />
детињства који ће ме пратити целог живота.<br />
Увек треба мислити о лепим стварима у природи<br />
и наша осећања ће бити баш каква желимо да<br />
буду.<br />
Данијела Тодоровић VIII 2<br />
Слика природе<br />
Анђела Нестпрпвић III 2<br />
У мом животу видела сам и видећу пуно лепих слика<br />
природе, али ту једну ћу увек памтити и гледати. Ту<br />
савршену слику није насликао неки познати сликар и<br />
та слика није увек иста, она се мења са сваким<br />
следећим даном. То није нека обична слика, то је<br />
мој прозор и он ми увек доноси нову авантуру.<br />
Мој прозор је велик и простран, иако не са гледишта<br />
геометрије, он је јако дубока и широка мисаона<br />
слика. У њему видим смену дана и ноћи, црвенкасте<br />
сумраке и беле зоре, окићене студеним капима росе<br />
и лети разнобојним цвркутом птица. Кроз њега су ми<br />
такође приказана плава пространства, зелена поља,<br />
зањихане горе и стеновите, наборане планине. У<br />
даљини се осликавају мале, сеоске куће, задимљени<br />
оџаци из којих излази дим као из парне локомотиве.<br />
Виде се весела бела стада и тек понеко разиграно<br />
чобанче. Ова весела слика те разигране природе у<br />
мени пробуди лепа осећања. Када сам тужна,<br />
погледам у насмејано сунце и у акробације које нам<br />
изводе мали врапци и на мом лицу се опет створи<br />
радостан осмех. Када ми треба љубави, нежности и<br />
топлине, седнем поред прозора и погледам у<br />
отворено звездано небо, препуно малих несташних<br />
звездица, које служе као светиљке на тој црној<br />
површини. Лета и зиме су много лепша са тог<br />
прозора. Зими се за њега залепе игличасте пахуље,<br />
које створе уметничко дело на мом прозору, а лети<br />
је ту весело сунце, зелене ливаде, плаво небо и<br />
понеки пуфнасти облачак, који ме радује.<br />
Мој прозор за мене пре свега представља једну<br />
велику слику живота, у којој су приказане све<br />
авантуре, све благодети и недаће наше лепе мајке<br />
природе.<br />
Мира Ћојбашић VII 2<br />
Позни јесењи дан<br />
Ја ћу писати о позној јесени и хладним данима.<br />
Гране дрвећа су изгубиле зелено одело и постале<br />
суве и промрзле. По травици је попадала слана.<br />
Барице и потоци су добили танак ледени покривач.<br />
Киша пада све јаче и јаче и полако прелази у снег.<br />
Напољу је тихо, само се чује фијукање ветра.<br />
Напољу је веома хладно, облаци су сиви.<br />
Пролази јесен, стиже дуга и хладна зима.<br />
Марија Драшковић II 2<br />
Јесен, радови ученика другог и четвртог разреда, Мочиоци<br />
19<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Зимске чаролије<br />
Зима је стигла у мој крај и својим чаролијама све претворила у бајку.<br />
У природи се примећују велике промене. Ливаде су добиле нове беле<br />
покриваче утабане дечјим стопалима и траговима гладних птица. На гране<br />
дрвећа нападао је снег и иње. Биљке су повиле главу и једва чекају<br />
пролеће да поново процветају. Медвед полако улази у свој зимски сан пре<br />
кога се добро нахранио. Све животиње су у својим стаништима. Још<br />
понегде можемо видети неког гладног зеку који тражи храну и стрепи од<br />
ловаца. Веверице су у своју шупљину дрвета унеле жиреве, кестене, орахе,<br />
лешнике и многе друге плодове. Врапци и голубови су се шћућурили у<br />
своја гнезда из којих разгледају зимски пејзаж. Људи су завршили скоро<br />
све послове. У својим топлим домовима радосно чекају новогодишње и<br />
божићне празнике. Деца ките јелке, украшавају двориште и унутрашњост<br />
куће. Хладно и лоше време их не може спречити у чаробним играма:<br />
санкању, скијању, клизању, прављењу Снешка Белића, грудвању и многим<br />
другим занимљивим играма. На путу до школе скакутали би по снежним<br />
сметовима и правили анђеле свуда око себе. Време је све хладније,<br />
ветровитије и лошије. На појединим местима огреје сунце које отопи снег и<br />
иза себе остави окопнелу ливаду.<br />
После оволиких промена које нам је зима донела, ја је ипак волим и<br />
радујем се њеним чаролијама и лепотама.<br />
Деда Мраз<br />
Снег весело пада,<br />
Деда Мраз нам стиже,<br />
нама доброј деци,<br />
поклоне он ниже.<br />
Мени лопту,<br />
теби пушку,<br />
њему лопту,<br />
меди сочну крушку.<br />
Хвала,хвала,<br />
Деда Мразе,<br />
љубим твоје<br />
беле стазе.<br />
Зима<br />
Пада снег на ливаду и брег.<br />
У снег гледа први пут,<br />
мали зека осмехнут.<br />
Јована Краковић V 2<br />
Рад ученика са Катића<br />
Николина Јанковић III 1<br />
Анђела Караклајић II 1<br />
Снег<br />
Пада, пада снег<br />
и прекрива брег,<br />
ко прекривач бео,<br />
на врх брега сео.<br />
Спушта се све ниже,<br />
долини све ближе.<br />
Ситне, мале пахуљице,<br />
Прекриле су и улице.<br />
Богдан Мрдак III 1<br />
Стигла је зима у мој крај<br />
Дошла је дуга и хладна зима. Са собом је донела и бели<br />
покривач.<br />
Зимска краљица је мој крај зачарала зимским чаролијама.<br />
Дрвеће је добило нове беле хаљине. Гране дрвећа су се<br />
заледиле, па све изгледа као у бајци. Деца једва чекају да се<br />
обуку и да изјуре напоље да преве Снешка Белића. Санкање је<br />
такође забавно. Моје другарице, сестра, брат и ја смо се<br />
санкали. Јурили смо тако брзо, да смо се једва зауставили. Када<br />
смо ушли у кућу, знали смо да ће нас тамо чекати топао чај.<br />
Зима је донела многе лепе ствари. Ја сам много срећна зато<br />
што је зима лепа и у моје село је донела велику радост.<br />
Анђела Мутавџић IV 2<br />
Јануар 2018.<br />
20
Зимске чаролије<br />
Где год погледам, простире се белина која<br />
прекрива већи део природе.<br />
Дебели и сјајни тепих покрио је све ливаде<br />
и планине. Дрвеће више није голо, већ је<br />
добило нове беле огртаче. Пахуље лепршају<br />
као да их је неко бацио с неба, попут белих<br />
перлица. Животиње су прикупиле све што им је<br />
било потребно за зиму. Неке су отишле у<br />
дубоки зимски сан. Животиње, као што су<br />
кокошке, добијају гушће перје да им зими не<br />
би било хладно. Више нема сјајних и<br />
божанствених мелодија птица, већ само<br />
можемо видети понеког врапца на сену или<br />
жици од бандере. Испред кућа се санкају деца<br />
озеблих, румених обрашчића, грудвају се и<br />
праве Снешка Белића. Клизају се на барицама<br />
које су залеђене. Скијаши са брда лете као<br />
птице тркачице. Људи су спремно дочекали<br />
зиму. Радују се новогодишњим и божићним<br />
празницима. У својим топлим домовима се<br />
одмарају од сезонских радова. С кровова кућа<br />
висе хладне леденице.<br />
Зима је својим белим чаролијама улепшала<br />
мој крај.<br />
Доживљај са зимског распуста<br />
<strong>Кораци</strong><br />
У мој крај је дошла краљица зима. Као и<br />
сваки распуст коме се много радујем, зимски распуст<br />
ми увек буде леп. Зими, иако је хладно, доста<br />
времена проводим играјући се на снегу.<br />
На распусту су ми дошли брат и сестра. Мало<br />
смо учили, а када нам је било досадно, излазили<br />
бисмо напоље. Иако није било много снега,<br />
искористили смо и то мало. Правили смо Снешка<br />
Белића и санкали се. На распусту увек неких<br />
доживљаја, а поготову са санкања. Најзанимљивије<br />
ми је било кад смо се брат и ја санкали поред куће<br />
низ једну страну. Брат се први спустио и није га било<br />
страх, али кад је био ред на мене уплашила сам се.<br />
Било ме страх и нисам смела сама. Одлучили смо да<br />
се спустимо заједно. На првој низбрдици обоје смо<br />
пали и котрљајући се дошли до циља. Затим смо се<br />
много смејали нашем паду.<br />
Сваки распуст ми је у сећању. Увек са<br />
санкања ми остаје нешто чега се радо сетим. Тако се<br />
на зимском распусту играмо и није нам досадно, и<br />
увек настају неке нове авантуре.<br />
Маријана Филиповић II 5 , ИО Равна Гора<br />
Јелена Краковић V 2<br />
Деда Мраз<br />
Пршти, пршти бела стаза,<br />
ево нама Деда Мраза!<br />
Деда Мразе, Деда Мразе,<br />
нека твоје санке на кров слете лаке.<br />
Кроз оџак ми поклон дај,<br />
нестрпљив сам, немам сан.<br />
Александар Грковић III 1<br />
Зима, пано ученика првог и трећег разреда, Мочиоци<br />
Шума под снегом<br />
Дошла је зима. Снег је прекрио све ливаде,<br />
а најлепша је шума под снегом.<br />
Ливаде су добиле нови бели тепих, а<br />
дрвеће нове сребрне бунде. У шумама се<br />
виде трагови животиња које беже од вредних<br />
ловаца који желе да их улове. Једино медвед<br />
преспава целу зиму чекајући пролеће. Нема<br />
птица које су нам правиле божанствене<br />
мелодије. Ветар ломи гране или се ломе од<br />
тежине снега који je на њима. Са дрвећа висе<br />
хладне леденице.<br />
Ja највише волим шуму под снегом.<br />
Душан Краковић III 2<br />
Један зимски дан<br />
Дошла је зима. Хладни ветрови дувају доносећи<br />
снежне падавине у шуме и ливаде.<br />
Кад сам дошла јуче из школе, решила сам да<br />
прошетам са сестром кроз шуму. Идући тако белим<br />
стазама, наишли смо на трагове малих шапа. Мало<br />
затим, спазили смо два зечића како трчкарају шумом.<br />
Одједном, са гране дрвета паде ми на главу доста<br />
снега. Погледах горе и видех два врапца како<br />
цвркућу. Остали су без хране, па се чини да се<br />
свађају. Шетајући даље, видех како ловачки пси лају,<br />
вероватно терајући дивље животиње. Пошто је већ<br />
падао мрак, вратили смо се кући стазом прекривеном<br />
белим снегом који се пресијавао као сребрна<br />
тканина. Изморене шетњом, вратиле смо се кући<br />
опијене чистим ваздухом. Много нам се допала шетња<br />
и у слободно време и док трају зимске чаролије,<br />
шетаћемо.<br />
Анђела Несторовић III 2<br />
21<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Поглед с прозора моје собе<br />
Напољу је хладно. Блистави снег посвуда, лед по улици. Тек по која птица прође у потрази за<br />
својим гнездом. Али, ипак, топло је. Топло је када отворим прозор ишаран ињем и видим<br />
разиграну децу која уживају у зимским чаролијама, и старе, који су очарани таквим призором.<br />
Тада схватам да зима заправо наша залеђена срца одмрзне топлим, умиљатим дечјим гласовима.<br />
Путеви јесу завејани, али упорност малих људи да достигну врх брда је нешто што је јединствено.<br />
Зелена трава замењена је белим покривачем по коме стоји тек по која стопа животињице у потрази<br />
за храном, разигране деце или промрзлог страца који вуче своје уморне ноге до куће.<br />
Оголеле гране плачу за својим крошњама препуним шарених листова<br />
јер сада су препуштене хладној и суровој зими. Одједном, чујем неки<br />
звук иза брда, то багериста вредно чисти пут да би људи могли да<br />
стигну до градова да би набавили намирнице које су неопходне док<br />
их нови талас није завејао. Поред пута видим свог малог брата који<br />
прави Снешка Белића и точкиће војних играчака ставља као дугмиће<br />
на оделу, док је мамина најновија шерпа послужила као капа.<br />
Деца су та која не дозвољавају да се за зиму везују ружне ствари,<br />
они нам показују колико заправо све може бити забавно и<br />
интересантно, тако да узмите своје санке и добро се забавите!<br />
Стефан Драшковић VII 2<br />
Зима<br />
Веју беле пахуљице,<br />
Зима слике шара<br />
Ветар лудо завија<br />
И облаке пара.<br />
Лија коке тражи,<br />
Зец је вуку дражи,<br />
Свиња шумом лута,<br />
Скренула је с пута.<br />
Зима<br />
Веју, веју пахуљице,<br />
Веју, веју звездице,<br />
Падају доле, падају ниско,<br />
И смеју се нама блиско.<br />
Зима<br />
Рада Томић I 2<br />
Анђела Несторовић III 2<br />
Лете, лете санке,<br />
Стигла је зима снежна и бела<br />
Лете као стреле,<br />
Свима су потребна топла одела.<br />
Узане и танке<br />
Санкање, скијање, па све у круг,<br />
Наше санке беле.<br />
Шпорет је дедин најбољи друг.<br />
Санке јуре, јуре,<br />
Промрзли врапци на прозор слете<br />
Има снега, има,<br />
А чекају неко добро дете.<br />
Ако се претуре<br />
И ми ћемо с њима.<br />
Овде песми нема краја,<br />
Јулијана Караклајић IV 1<br />
Без шоље доброг, топлог чаја.<br />
Давид Мрдак IV 1<br />
Вук Костић IV 1<br />
Јануар 2018.<br />
22
<strong>Кораци</strong><br />
Чарпбан свет детиоства...<br />
Испраћам детињство и своје мисли поверавам<br />
ветру и птицама<br />
Деца журе да одрасту, као што време јури ка<br />
вечности. Попут брзих, бистрих планинских потока који<br />
теку ка мирној реци и дани нашег детињства одлазе ка<br />
ширем и неизвеснијем простору.<br />
До сада нисам ни схватала како време брзо пролази и<br />
носи промене са собом. Све се мења, највише ја. Ствари<br />
које сам некад волела и које су ми биле занимљиве,<br />
више ме не занимају. Ормар моје собе препун је лутки<br />
које сада служе само за украс. Некада су оне биле у<br />
сваком делу моје куће, ишле са мном у куповину,<br />
лечиле мене и ја њих, правила им фризуре и причала са<br />
њима. Часописи за девојчице, костими за виле и многе<br />
друге ситнице сада су спаковане у кутију. Гледам све те<br />
ствари и не знам шта да радим са њима. Осетим неку<br />
тугу у души и пожелим да се време врати уназад.<br />
Албуми препуни мојих слика увек ће ме подсећати на<br />
милу, разиграну девојчицу која је увек правила<br />
различите позе и фризуре. Када гледам те слике,<br />
плачем од смеха. Радосно скакутање по кући и<br />
испуњавање жеља чаробним штапићем сада је само део<br />
сећања. Незаборавног сећања.<br />
То је било јутро са пуно сунца и радосног цвркута<br />
птица. Сада треба да наступи дан. Дуг, дуг дан са пуно<br />
рада и обавеза. Долази озбиљнији период када пуно тога<br />
треба да урадим сама. Старији кажу да је ово што<br />
долази ипак најлепши део мог живота. Желим да<br />
верујем у то. Спремна сам на све што ме чека. Да<br />
паднем и устанем и будем иста она мала девојчица која<br />
ће свима радо притрчати у помоћ, као мала птица која се<br />
недавно излегла и треба да почне свој лет, лет у коме<br />
ће открити много тога занимљивог. Шапућем ове речи<br />
лепршавом ветру и птицама које ће ову поруку раширити<br />
по целом свету.<br />
Зато, немојте журити да одрастете и када стварно<br />
будете зрела особа потрудите се да сачувате дете у<br />
себи. Тада ћете зсигурно знати да сте постигли нешто и<br />
схватити да је бити дете најлепша ствар на свету.<br />
Маја Пантелић VIII 2<br />
Једна од најсрећнијих ствари које могу да вам се<br />
догоде у животу је срећно детињство!<br />
А. Кристи<br />
Здраво, свете, ја сам дете<br />
Све је лако кад си мали,<br />
Али увек нешто фали.<br />
Жеље су без броја,<br />
Испуни се тек по која.<br />
Дани иду године са њима,<br />
Најлепше тајне стоје у грудима.<br />
Што је лепо кад се људи воле,<br />
Увак љубав крене из основне школе.<br />
Као птице мисли лете,<br />
Здраво, свете, ја сам дете.<br />
Милица Краковић VIII 2<br />
Здраво, свете, ја сам дете<br />
Ја сам једно дете мало,<br />
До вас ми је много стало.<br />
Трчим, скачем, свуда стижем,<br />
До неба се плавог дижем.<br />
Звезде бројим и сунцу се дивим,<br />
Све на свету волим,<br />
Јер волим да живим.<br />
Анђела Несторовић III 2<br />
Дете<br />
Ко је то што се<br />
Сваког дана весели?<br />
Ко се радује?<br />
Ко срећу дели?<br />
Ко свима радост шири?<br />
Ко срећу плете?<br />
То је дете.<br />
Мила Томић<br />
III2<br />
23<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Тања Караклајић VI 1<br />
Љубав<br />
Шта је то љубав? То је једна велика загонетка коју још<br />
нико није успео да реши. Тешко је наћи толико лепе и<br />
топле речи, које је могу описати. Мислим да тај немир у<br />
глави свако доживљава на другачији начин.<br />
Када се у мени догоди тај немир, креће брза смена<br />
расположења, времена, годишњих доба. Помешам и дане у<br />
недељи, и бројеве са словима и све немогуће тада се деси,<br />
једном речју настане велика збрка и памет се помути. Када<br />
нечије црне очи и смеђа коса не дају вам мира, када<br />
легнете да спавате и капци се склопе, његов лик се створи<br />
у тој црној магли. Сваки сан и кошмар вам је он, сваки<br />
разиграни лептир у вашем стомаку. Љубав је најлепши<br />
стих, најлепша, најтоплија реч. Она вам претвори сан у<br />
јаву, сунце у месец, кишне облаке у сузне очи. Љубав, то<br />
није нешто о чему треба свима да причамо, како је то рекао<br />
наш познати песник, Мика Антић:<br />
„Љубав, то није ужина коју другари деле―<br />
О љубави мудро ћутиш, чини ти се да о њој знаш све.<br />
Другари моји, из овога можемо закључити то да је љубав<br />
све лепо што нас окружује иако као реч од пет слова не<br />
зачи пуно свакоме, али мени и особама које је доживљавају<br />
на другачији начин, као песму, као птицу, значи много.<br />
Мира Ћојбашић VII 2<br />
Испраћам детињство и своје мисли поверавам ветру и<br />
птицама<br />
Зидови уфлекани и испрљани упркос родитељским забранама,<br />
стара исцепана лопта у углу собе, лутке спаковане у кутију заувек<br />
остају иза мене. Полако отварам врата ка новијем и тајанственијем<br />
свету пуном искушења, препрека и животних лекција. Сусрешћемо се<br />
са изазовима и потешкоћама, сада, када морамо хтели ми то или не<br />
стасати у младе и одговорне људе, одговорне за своје поступке,<br />
људе који се полако морају одвојити од својих родитеља и створити<br />
свој живот. Постаћемо зрелији људи и наши животи постаће животи<br />
са обавезама.<br />
Многи то не схватају. Само желе брз живот. Сви некуда журе.<br />
Деца журе да одрасту, да постану успешни људи, да добију породице<br />
и остаре, а када им се све то оствари, тек тад схватају колико је<br />
лепо бити млад. Многи не схватају колико је важно да зрелији пређу<br />
преко прага младости, да уживају сваки дан у детињству, да једу<br />
чоколаду прстима, да се ваљају по блату и по цео дан шутирају лопту<br />
по дворишту. Све више је младе деце која пребрзо, попут ветра,<br />
протрче кроз врата младости. Та деца која тако брзо пређу границу, у<br />
новом свету не умеју да се снађу па се све више препуштају дроги и<br />
криминалу, уместо да проживе најлепше дане детињства, па тако<br />
неискусни и детињасти задобију ожиљке још у раној младости.<br />
Посебан и чудесни драгуљ у младости је пријатељство. Оно обасјава<br />
целу планету попут „Плаве звезде― Мирослава Антића. Верујем да ће<br />
моји другови постати прави породични људи који ће волети своју<br />
породицу и који неће правити неке огромне грешке у животу. Овде, у<br />
овој школи, ми смо провели најлепше дане детињства и најлепше<br />
тренутке. Остаће нам успомене да нас сећају на лепе школске дане.<br />
Одлазимо! Свако на своју страну. Можда се у будућности поново<br />
будемо срели, али то нећемо бити ми, већ одрасли, пословни људи<br />
са својим бригама који су се некад дружили и били као једна велика<br />
породица.<br />
Једно поглавље се завршило, поглавље детињства, у ком смо све<br />
своје тајне поверавали птицама и ветру. Врата младости су<br />
најважнији прелазни тренутак живота. Нисмо деца, али смо још увек<br />
млади за неке ствари. Нисмо одрасли, али смо велики за љуљашке.<br />
Зато је важно да проживимо сваки тренутак сходно својим годинама,<br />
да би нам пролаз кроз врата младости био бржи и лакши.<br />
Милица Краковић VIII 2<br />
Клинка<br />
Ја сам једна мала клинка<br />
која воли да се шминка.<br />
Мало и ја данас хоћу<br />
важна да се правим,<br />
овај мамин дивни руж<br />
на усне ћу да ставим.<br />
Хтела сам да видим<br />
још како ми стоји<br />
и мамина хаљина<br />
у црвеној боји.<br />
Била је дугачка,<br />
па сам на њу стала,<br />
нисам крива, верујте ми,<br />
што се поцепала!<br />
Пробала сам мало<br />
и мамине сенке,<br />
што је за рођендан<br />
добила од тетке.<br />
На лицу ми руменило<br />
и ја пратим моду,<br />
кутијица испаде ми,<br />
просу се по поду.<br />
Ципелице беле<br />
остале су целе,<br />
ал бисери ситни,<br />
зар су они битни?<br />
Немој да се срдиш, мама,<br />
ти на твоју клинку,<br />
нисам хтела намерно<br />
да уништим ти шминку.<br />
Опрости ми мамице,<br />
немој љута бити<br />
Хтела сам да будем<br />
мало као и ти.<br />
Невена Оцокољић VI 2<br />
Јануар 2018.<br />
24
<strong>Кораци</strong><br />
Моја сека<br />
Неко воли меду,<br />
Неко воли зеку,<br />
Ја највише волим<br />
Моју малу секу.<br />
Кад је била мала,<br />
Родила је мама,<br />
Од тада ја нисам<br />
Ни тренутак сама.<br />
Волим је до сунца,<br />
Облака и неба,<br />
А и она мене<br />
Ваљда тако треба.<br />
Учим је да црта,<br />
Да боји и пише<br />
И на овом свету<br />
Волим је највише.<br />
Кад отац грди<br />
сина<br />
Кад отац грди сина,<br />
сва се кућа тресе!<br />
Нико не зна моју муку,<br />
Не помаже леле, куку!<br />
Несташлуци моји стални<br />
нашкодиће мојој мами.<br />
Уништићу њено здравље,<br />
све због моје луде главе.<br />
Немој сестру никад тући<br />
јер ће тати глава пући.<br />
Псује тата, мама моли:<br />
Немој више, биће бољи!<br />
Никола Јаковљевић VI 2<br />
Дете<br />
Једном детету не треба много,<br />
Да здраво оно буде<br />
Морају бити са њим мама и тата<br />
Да не изгуби веру у људе.<br />
Кад му ти нешто обећаш,<br />
Испуни своје обећање,<br />
Али пре тога добро размисли,<br />
Јер дете не воли лагање.<br />
Детету треба нежна мама<br />
Која му споро прича приче<br />
Која разуме његове туге<br />
И њене туге на дечје личе.<br />
Марко Ћојбашић V 2<br />
Слађана Мутавџић VI 2<br />
Шаљем данас поруку ову: Заједно<br />
можемо урадити свашта, јер<br />
велика, другари, наша је машта!<br />
Дечје право<br />
Свако дете има право<br />
Да оствари своје жеље и снове<br />
Да мирно спава, да мирно сања,<br />
И да се увек нечему нада.<br />
Дете је нежно као пахуља,<br />
Дете је чисто као суза,<br />
Када му пружиш пажњу већу<br />
На његовом лицу видећеш срећу.<br />
Мало је потребно да дете блиста,<br />
Да срећно трчи кроз своје снове,<br />
Дајте му мало снаге и права<br />
И дечјој срећи нема краја.<br />
Мирослав Пантелић V 2<br />
Давид Драшковић I 2<br />
Петао<br />
Чим ујутру рана зора почиње да руди,<br />
из дворишта својом песмом петао нас буди.<br />
Кукурику,кукурику весело се чује,<br />
на све стране његов снажан гласић одјекује.<br />
Устаните, вредна децо, школица вас зове,<br />
да с науком кренете ви у борбе нове.<br />
Ја сам као будилник, ту нема дилеме,<br />
Јер у школу морате отићи на време.<br />
Ми смо певци лепотани и делије праве,<br />
које краси лепа креста баш на врху главе.<br />
Васко Оцокољић IV 5<br />
Равна Гора<br />
25<br />
Јануар 2018.
<strong>Кораци</strong><br />
Драмска дружина<br />
Талентовани ученици Основне школе „Мићо Матовић― из Мочиоца два пута недељно<br />
присуствују часовима драмске секције и уз велико залагање и љубав према драмској уметности<br />
активно учествују у планирању активности и њиховом реализовању. Развијање колективног<br />
духа, подстицање на исказивање мишљења и давање предлога, развијање критичких<br />
способности, богаћење и развијање маште, слободе и концентрације за јавне наступе, развијање<br />
умећа лепог, течног и креативног импровизованог изражавања, развијање стваралачке<br />
способности, емоционалног уживљавања и сазревања – императиви су ових часова, односно<br />
циљеви и задаци програма који резултира драмским комадима спремним за извођење на сцени<br />
поводом школских свечаности.<br />
Уз помоћ наставника ученици<br />
бирају пригодне драмске комаде за<br />
свечаности које их очекују и у<br />
складу са околностима (бројем ђака<br />
који учествују, временским ограничењем,начелом<br />
савремености са<br />
којим покушавамо да саобразимо<br />
свет уметничког дела) мењају их,<br />
адаптирају и прилагођавају. Бирају<br />
костиме, дају идеје за сценографију,<br />
а често учествују и у њиховој изради. Наставник<br />
срског језика с љубављу и радошћу сваке године окупља<br />
талентоване и креативне ученике који рад у секцији чине<br />
динамичним, инспиративним и забавним. Идеал савременог<br />
образовног система на овим часовима постаје<br />
реалност. Ученицима је омогућено да несметано испоље<br />
своје таленте, слободно изразе унутрашња уметничка<br />
стремљена и они, охрабрени и подржани од предметног<br />
наставника, али и школе у целини, показују своју<br />
креативност, таленат и рад, упечатљиво обележе сваку<br />
школску свечаност, насмеју, развеселе, али и растуже<br />
публику и на тај начин креативно надограђују и унапређују<br />
школску праксу.<br />
Ученици не уче глуму, већ уче да развију оно<br />
што већ имају у себи. Вера у себе побеђује<br />
страх и помаже им да развију сценски<br />
идентитет и индивидуалност. Тако ови мали<br />
уметници у драмској уметности проналазе<br />
простор у којем дух може да дише, као одговор<br />
на жудњу за стварањем хармоније у хаотичном<br />
свету у коме нам сваодневно прети просечност.<br />
“Воли уметност у себи, а не себе у<br />
уметности”, мисао је којом се воде.<br />
Пригодним комадима Драмска дружина даје печат свакој школској свечаности.<br />
Јануар 2018.<br />
26
Занимљивост<br />
<strong>Кораци</strong><br />
УШТЕДА<br />
Марко се договорио са<br />
два друга да заједно<br />
купе кошаркашку лопту,<br />
тако да ће свако од њих<br />
дати подједнако новца.<br />
У међувремену им се<br />
придружио и Стефан,<br />
па су тако цену<br />
поделили на четири<br />
једнака дела. Колико<br />
процената свог новца је<br />
Марко уштедео?<br />
ГОДИНЕ<br />
Маја, њен брат и отац су<br />
пре 10 година заједно<br />
имали 50 година. Колико<br />
година заједно имају<br />
данас?<br />
Лпгичке загпнетке<br />
ЦАРЕВИЋ<br />
Да би ослободио принцезу, царевић је<br />
морао да прође кроз пет капија једног<br />
замка. На свакој капији одузимају му<br />
половину златника које је имао у том<br />
тренутку и још један златник. После<br />
проласка кроз пету капију остао му је<br />
још само један златник. Колико је<br />
царевић имао златника пре проласка<br />
прве капије?<br />
ОДЕЉЕЊЕ<br />
У једном одељењу сваки ученик учи бар<br />
један страни језик, енглески или руски.<br />
Енглески језик уче 24 ученика. Руски језик<br />
учи 10 ученика, што је трећина ученика у<br />
одељењу. Колико ученика учи оба језика?<br />
НОВЧАНИЦЕ<br />
Колико најмање новчаница од 10, 20 и 50<br />
динара треба да поседујете да бисте<br />
имали 270 динара, а да при томе имате<br />
сваки апоен?<br />
‣Иакп се честп сппмиое кап<br />
таква, supercalifragilisticexpialidocious<br />
(пп значеоу слична речи<br />
‘фантастичнп’) није најдужа реч у<br />
енглескпм језику. Ту част има реч<br />
pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis<br />
(врста бплести<br />
плућа).<br />
‣Самп две енглеске речи у<br />
тренутнпј упптреби завршавају се<br />
наставкпм -gry: angry (љут) и hungry<br />
(гладан), штп је с пбзирпм на<br />
учесталпст заједничкпг<br />
ппјављиваоа пвпг стаоа и<br />
емпције савршена кпмбинација<br />
речи!<br />
‣Најдужа реч у енглескпм кпја се<br />
пише без сампгласника је rhythm.<br />
‣Најдужа енглеска реч у чијем<br />
писаоу се не ппнавља ниједнп<br />
слпвп је uncopyrightable.<br />
‣Ова реченица садржи свакп<br />
слпвп енглескпг алфабета: The<br />
quick brown fox jumps over the<br />
lazy dog.<br />
‣Реч у чијем писаоу се највише<br />
греши је pronunciation<br />
Реч уредника:<br />
Да ли сте знали...<br />
‣да је укупна маса свих мрава на свету већа од<br />
укупне масе људске популације?<br />
‣да зарез направљен на кори стабла увек остаје на<br />
истом растојању од земље иако стабло константно<br />
расте?<br />
‣да на планети Земљи има толико злата да је<br />
прекрије целу у слоју од једног метра?<br />
Децп, велика и мала, сетимп се пнпга штп смп<br />
знали, а штп смп успут мпжда забправили - сетимп<br />
се да смп деца - јуче, сутра и увек. Будимп пдважни<br />
да саоамп, маштамп и желимп и свакпг дана<br />
нештп нпвп научимп. Сетимп се да је свет<br />
занимљив пнпликп кпликп смп ми радпзнали и<br />
затп будимп радпзнали да дпзнамп све штп нисмп<br />
дпзнали. Такп ћемп се преппзнати увек када се<br />
сретнемп.<br />
Марија Вукпвић Ђедпвић<br />
‣да квакање патке не прави ехо, али нико не зна<br />
због чега?<br />
‣да када се помножи 111.111.111 x 111.111.111<br />
добије се 12.345.678.987.654?<br />
‣да је кикирики један од сатојака динамита?<br />
‣да су наше очи од рођења увек истих димензија,<br />
али да нос и уши не престају да расту?<br />
27<br />
Јануар 2018.
„Учимо да малим<br />
и потребним<br />
будемо<br />
задовољни.“<br />
„Јер пут је кратак,<br />
браћо моја љубљена,<br />
којим ходимо. Дим је<br />
живот наш, пара, земља<br />
и прах; за мало се<br />
јавља и брзо нестаје.<br />
Мали је труд живота<br />
нашег, а велико и<br />
бесконачно добро као<br />
награда."<br />
Ликовни радови ученика наше школе<br />
Редакција:<br />
Уредници: Главни уредник, Марија Вуковић Ђедовић; Технички уредник, Војислав Миловић; Ликовни<br />
уредник, Горан Костић<br />
Сарадници: Професори предметне и разредне наставе, педагошка служба и ученици<br />
За издавача: Милета Караклајић, директор школе<br />
28