29.01.2018 Views

Кораци

Школски часопис ученика и наставника ОШ "Мићо Матовић" Катићи

Школски часопис ученика и наставника ОШ "Мићо Матовић" Катићи

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

<strong>Кораци</strong><br />

Лист ученика и наставника<br />

ОШ “Мићо Матовић”, Катићи<br />

27. јануар 2018. година<br />

У овом броју:<br />

Впли уметнпст у себи, а не<br />

себе у уметнпсти!


<strong>Кораци</strong><br />

За школски лист „<strong>Кораци</strong>“ директор школе<br />

Милета Караклајић говори о својим<br />

плановима за школску 2017/2018. правећи<br />

осврт на оно што је од почетка године<br />

остварено:<br />

Моје активности ове школске године<br />

усмерене су на осавремењивање наставе и на<br />

том пољу су се догодиле и највеће промене.<br />

Опремање учионица, набавка техничких и<br />

видео-уређаја, опремање кабинета, библиотеке<br />

неки су од планираних и реализованих<br />

циљева.<br />

Директор школе Милета Караклајић<br />

Најважнији циљ чијој реализацији тежим је да све учионице и у матичној школи и<br />

издвојеним одељењима постану мултимедијалне и на добром смо путу да то у<br />

потпуности и остваримо. Све учионице су поред новог намештаја, плазма телевизора<br />

и пројектора, добиле и беле магнетне табле, а скоро сви наставници нове<br />

рачунаре и лаптопове, што је додатна модернизација у односу на прошлу годину.<br />

Поред матичне школе у Катићима и у школи у Мочиоцима је уграђен видео-надзор<br />

који је такође у духу модернизације наших школа, а има за циљ повећање<br />

сигурности и безбедности у школским просторијама. Наставници су добили и<br />

бројна наставна средства која ће им олакшати наставу и подићи њен квалитет. У<br />

плану је реновирање фискултурне сале у Катићима, као и изградња сале у<br />

Мочиоцима, што ће несумњиво допринети побољшању услова рада и наставника и<br />

деце.<br />

Наши ђаци и наставници и даље ће<br />

наставити да се такмиче и боре за<br />

престижан углед школе и што<br />

боље резултате на свим пољима,<br />

вођени питањем – шта ми можемо<br />

да учинимо за своју школу – а<br />

подршка од мене неће изостати.<br />

Наставићу са улагањем у школске<br />

објекте и радићу на побољшању<br />

статуса запослених у образовању<br />

посматрано како са материјалног,<br />

тако и са друштвеног аспекта.<br />

Директор школе не доприноси само развоју<br />

школе којом руководи, већ и села у целини.<br />

Активно је учествовао у организацији и<br />

спровођењу радова на изградњи цркве<br />

Свете Петке, на којој се већ гради<br />

централна купола; постављању великог<br />

крста на Балтића стени, каменом масиву<br />

изнад школе; изграђивању моста преко<br />

реке која протиче кроз школско двориште,<br />

којим су обезбеђене обале и отклоњена<br />

опасност од изливања река, када су и оба<br />

школска игралишта пресвучена асфалтом.<br />

Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет.<br />

Нелсон Мандела<br />

Јануар 2018.<br />

2


<strong>Кораци</strong><br />

Сеоска школа — чувар народне традиције<br />

Основна школа „Мићо Матовић― која се<br />

налази у Катићима, селу које припада<br />

Ивањици, општини моравичког округа, почела<br />

је са радом 6. новембра 1892. године<br />

под називом „Брезовачка школа― и на<br />

својим почецима окупљала децу из Брезове<br />

и Шареника. Данас, после 125 година рада у<br />

њу иде преко 120 ученика из Брезове, Равне<br />

Горе, Беле Цркве, Катића, Мочиоца, Пресеке<br />

и Шареника распоређених у матичној<br />

школи у Катићима и њеним издвојеним<br />

одељењима. Школа је носилац културних и<br />

друштвених активности у сеоском окружењу,<br />

па је самим тим њена улога одговорнија<br />

и већа. Она опстаје и наставља са радом<br />

упркос чињеници да је ђака, чувара села,<br />

традиције, културе и образовања, у сеоским<br />

срединама све мање.<br />

Беспрекорно чист ваздух, надомак<br />

планине Мучањ, на надморској висини од<br />

1000 м, својеврсна је ваздушна бања у којој<br />

теку школски дани неуморних, вредних и<br />

одговорних ђака пешака, који сваког јутра у<br />

освит зоре крећу пут школе, макадамом до<br />

асфалтног пута где их чека школски аутобус.<br />

Због непредвидивих, често и сурових<br />

временских, првенствено зимских услова,<br />

није лако по планинским беспућима стићи у<br />

школу, па се тако пут до школе и наставницима<br />

и ђацима претвори у изазов и<br />

авантуру.<br />

Квалитетан и стручан наствни кадар<br />

препознатљиво је обележје школе и он<br />

својим залагањем, ентузијазмом и љубављу<br />

према свом позиву чини да постигнућа и<br />

резултати школе не заостају за градским<br />

школама.<br />

Ученици показују велико залагање и<br />

ентузијазам и у наставним, ваннаствним и<br />

слободним школским активностима,<br />

секцијама и пројектима које школа реализује<br />

у складу са планом школских тимова и<br />

чине да се образовни процес одвија у<br />

живописној, аутентичној и позитивној клими.<br />

Средства која би обезбедила квалитетније<br />

услове за рад, за стручно усавршавање<br />

запослених и награђивање успешних<br />

ученика захваљујући спретности и умећу<br />

директора школе стално се прибављају јер<br />

желимо да успоставимо тренд промовисања<br />

успеха и знања и испратимо актуелне<br />

тенденције у образовању, а рад школе подигнемо<br />

на још виши ниво.<br />

Издвојено одељење у Мочиоцима је<br />

осмогодишња основна школа коју похађа око<br />

50 ученика. Настава се одвија у потпуно<br />

новој школској згради, савременом објекту<br />

школске инфраструктуре изграђеном по<br />

светским стандардима. Нова зграда чини<br />

школске дане лепшим, угоднијим и безбеднијим<br />

за рад. Објекат има шест учионица,<br />

опремљених техничким помагалима за<br />

наставу, новим намештајем и савременим<br />

училима, кабинет информатике са новим<br />

рачунарима и интернетом, централно грејање,<br />

кухињу са трпезаријом, салу за наступе<br />

и свечаности, два школска игралишта. Један<br />

од приоритетних пројеката чија се<br />

реализација ускоро очекује је изградња<br />

фискултурне сале, изградња трибина, базена<br />

и тениског терена.<br />

3<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

УЧЕШЋЕ РОДИТЕЉА У ПРОЦЕСУ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА<br />

ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА<br />

Сваки човек у детињству искуси<br />

неки вид насиља, било да је у улози<br />

вршиоца насиља, онај који трпи или је<br />

једноставно сведок насиља над неким<br />

другим.<br />

Насиље се појављује у различитим<br />

облицима.<br />

Вербално насиље је сваки вид исмевања, називање погрдним именима, ругање, вређање,<br />

добацивање. Није неопходно наглашавати колико деца, без обзира на узраст, могу бити инвентивна<br />

у оваквим ''креативним'' облицима вербалног изражавања. Физичко насиље подразумева<br />

ударање, гурање, отимање и уништавање ствари. Деца која су изолована из друштва,<br />

игнорисана од стране другова, трпе оговарање и о њима се измишљају разне приче које<br />

обично немају леп и истинит садржај, јесу жртве социјалног насиља. Психичко насиље подразумева<br />

претеће погледе, гримасе, нежељене коментаре, изнуђивање новца, уцењивање.<br />

Сексуално насиље је нежељено додиривање на нежељени начин и нежељене делове тела,<br />

изнуђивање сексуалних услуга, принуда на сексуални чин.<br />

Дете које трпи насиље<br />

Потенцијална жртва насиља јесте дете<br />

које је субмисивно, дефанзивно, интрoверт<br />

са ниским самопоштовањем. Овакво<br />

дете ће и на најбезазленије опаске<br />

реаговати плачем, повлачењем, изоловањем<br />

од друштва. Плашљиво, тихо и<br />

повучено дете омиљена је мета оних који<br />

воле да своју снагу демонстрирају над<br />

другима, било физичку или психичку.<br />

Први корак ка решавању насиља јесте<br />

отворен разговор са дететом. Покушајте да<br />

дознате од када се насиље догађа, како,<br />

где, ко су актери. Покажите детету да<br />

саосећате са њим и да ћете дати све од<br />

себе да зауставите текућу непријатну<br />

ситуацију. Али немојте обећавати да ће све<br />

и одмах бити у реду. Пробајте заједно да<br />

нађете решење. Договорите се о<br />

предстојећим корацима решавања проблема.<br />

Имајте на уму да родитељи које не<br />

пријаве насиље не могу га ни зауставити.<br />

Ово наравно не подразумева да се ви<br />

лично светите насилнику или некоме њему<br />

блиском. Многа деца ће престати са насиљем<br />

уколико њихови родитељи сазнају<br />

чиме се деца баве у слободно време.<br />

Деца која врше насиље<br />

Зашто деца уопште врше насиље?<br />

Мотиви могу бити заиста разнолики. Нека<br />

деца, нарочито млађег узраста, немају<br />

адекватан увид у сопствено понашање.<br />

Насиље обично врше деца које пролазе<br />

кроз неки тежак период у животу, губитак<br />

или развод родитеља или нешто слично,<br />

могу своје незадовољство показати и кроз<br />

агресију над другом децом. Родитељи би<br />

у том случају морали више пажње<br />

посвећивати детету које је неспремно за<br />

новонасталу ситуацију и потражити помоћ<br />

стручних лица.<br />

Насиље ће вршити и дете које је и само<br />

жртва породичног насиља или се у<br />

породици толерише овакав вид понашања.<br />

Родитељи који су без саосећања и<br />

топлине, или превише попустљиви и не<br />

постављају границе у понашању, одговорни<br />

су за наслино понашање деце.<br />

Такође, стереотипни начин мишљења,<br />

систем вредности и менталитет утичу на<br />

развој личности сваког од нас, могуће и<br />

негативно.<br />

Јануар 2018.<br />

4


<strong>Кораци</strong><br />

Готово сваком родитељу је непријатно када га позову из школе и саопште да његово дете врши<br />

неки облик насиља над другим дететом. Оно што је јако битно у оваквој ситуацији је да не<br />

затварате очи пред истином и да озбиљно схватите проблем и приступите његовом решавању.<br />

Први корак је, погађате, разговор са дететом. Јасно му ставите до знања да не толеришете насиље.<br />

Немојте на његово насиље одговарати батинама или било којим видом насиља.<br />

Ускраћивање нечега што дете воли је много<br />

ефикаснији метод кажњавања. Затим му помозите да<br />

стекне увид у своје понашање и последице онога што<br />

је чинило. Питајте га на који је начин могао другачије<br />

да реагује. Развијајте емпатију код њега<br />

питајући га шта мисли како се то друго дете осећало<br />

док је исмевано, тучено или изнуђивано. Научите га<br />

да се извини и поправи грешке. Похвале и награде су<br />

неизоставни део васпитања. Похвалите га за жељено<br />

понашање. Питајте га како се оно тада осећало.<br />

Будите у току и пратите шта ваше дете ради. Научите<br />

га да стиче и одржава пријатељства. Сарађујте са<br />

школом и не стидите се да потражите стручну помоћ!<br />

Дете које је сведок насиља у школи<br />

Постоје многобројни сведоци насиља,<br />

али се нико не усуђује да га пријави.<br />

Важно је да објасните детету разлику<br />

између тужакања и пријављивања насиља.<br />

Разлика је у крајњем циљу пријаве.<br />

Један од разлога пријаве одраслим<br />

лицима може бити и страх да онај који<br />

пријављује и сам не постане жртва<br />

истог насилника. У том случају сте ви<br />

дужни као родитељ да сакупите детаљне<br />

информације о акту насиља и<br />

пријавите их одељењском старешини<br />

или стручним сарадницима у школи.<br />

И за крај, сетите се да сте ви као родитељ први модел понашања који дете усваја. Стога<br />

научите да контролишете сопствени бес и љутњу.<br />

Разговарајте са децом о емоцијама. Али их и показујте! Научите да увидите<br />

сопствене грешке и да пред дететом изговорите магичну реч ''извини''.<br />

Не исмевајте и не понижавајте дете. Заједно коментаришите<br />

филмове и књиге. Нађите заједничке активности, било да су то<br />

друштвене игре или излети који ће вам омогућити да се међусобно<br />

добро упознате и изградите поверење.<br />

Научите дете да се у животу и губи и добија. Постављајте<br />

питања која ће детету помоћи да самостално дође до<br />

решења, уместо да му ви понудите готова. И не<br />

заборавите да сваки пут загрлите дете када се вратите<br />

кући јер љубављу све почиње.<br />

Педагошка служба ОШ „Мићо Матовић―<br />

5<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Свечани дочек<br />

првака<br />

Почетак школске године је<br />

један од најузбудљивијих<br />

дана за све ђаке, нарочито<br />

за оне који полазе у први<br />

разред. Узбуђени су и<br />

њихови родитељи, као и<br />

учитељи, који су и овог, као<br />

и сваког првог септембра са<br />

радошћу присуствовали свечаном пријему нове генерације првака у матичну школиу у Катићима<br />

и издвојена одељења у Мочиоцима, Шаренику и Белој Цркви. Ове године у школу је уписано 16<br />

првака. Том приликом уручени су им скромни поклони - школски прибор, добродошлица и<br />

беџеви.<br />

Битка за знање<br />

У оквиру акције Битка за знање,<br />

која за циљ има стварање<br />

модерног образовног система за<br />

децу, пружањем подршке за<br />

развој информатичког образовања<br />

у основним школама, наша школа<br />

је, уз велики труд и ангажовање<br />

наставника Војислава Миловића и<br />

Милкице Марковић, постала<br />

учесник пројекта и добитник наставног средства - мбот<br />

робота који ће ученицима помоћи да се упознају са<br />

програмирањем! Прва битка је јасна – изборити се да<br />

деца науче основе програмирања кроз игру, јер је то пут,<br />

како се истиче, за боље сутра! Програмирање је део<br />

описмењавања за 21. век, учи децу логичком<br />

размишљању, подстиче креативност и изграђује<br />

самопоуздање. Делегација школе је роботе преузела на<br />

свечаном пријему у Прељини 13. септембра од председнице<br />

владе Ане Брнабић и министра просвете, Младена<br />

Шарчевића.<br />

Код председника општине<br />

У оквиру Дечије недеље је у СО Ивањица одржан<br />

пријем за ученике из свих основних школа, где су<br />

имали прилику да проведу време са председником<br />

општине, поразговарају са њим и добију одговоре<br />

на многа питања која их занимају. Ученици су<br />

могли да се упознају са локалном самоуравом, као<br />

и да се осврну на властиту, индивидуалну<br />

одговорност, на важност марљивог учења зарад<br />

боље будућности како појединаца, тако и града и<br />

државе у целини. Нашу школу и Ученички<br />

парламент су представљале три ученице осмог<br />

разреда из Катића, Сузана Радојичић, Ана<br />

Стојковић и Тања Караклајић и педагог -<br />

координатор ученичког парламента Драгана<br />

Караклајић.<br />

Јануар 2018.<br />

6


<strong>Кораци</strong><br />

Јубиларни рођендан школе, 125. по реду, ОШ "Мићо Матовић" обележен је у матичној школи на<br />

Катићима, као и у издвојеном одељењу у Мочиоцима приредбом коју су наставници и ученици<br />

припремили за наше драге госте. Публика је имала прилику да сазна нешто више о историји наше<br />

школе, као и о актуелним околностима у којима она функционише. Свечани програм започео је<br />

хором ученика старијих разреда који је извео песму "За милион година". Потом су се смењивале<br />

музичке и рецитаторске нумере. Позоришна дружина наше школе извела је адаптирани драмски<br />

комад "Избирачица", који је забавио и насмејао публику. На самом крају, уместо традиционалног<br />

кола, уследило је извођење кола на хармоници талентованог ученика шестог разреда.<br />

Јубиларни рођендан ОШ „Мићо Матовић“<br />

Покренимо нашу децу!<br />

Наша школа учествује у програму<br />

„Покренимо нашу децу―, који има за<br />

циљ увођење свакодневне<br />

петнаестоминутне физичке<br />

активности за ученике од првог до<br />

четвртог разреда у свих 1206<br />

основних школа у Србији , чији је<br />

протокол о реализацији министар<br />

просвете, науче и технолошког<br />

развоја Младен Шарчевић потписао са<br />

Српским савезом професора физичког<br />

васпитања и спорта и Aqua Viva,<br />

брендом компанијом ‖Књаз Милош‖<br />

почетком 2017. године. Физичка<br />

активност има велики значај за<br />

правилан развој деце, као и за<br />

њихову социјализацију и због тога је<br />

неопходно подићи свест јавности о<br />

проблему и последицама недовољне<br />

физичке активности код деце<br />

школског узраста и указати на значај<br />

превенције бројних здравствених<br />

проблема редовним вежбањем,<br />

нарочито током детињства.<br />

800 година од крунисања Стефана Првовенчаног<br />

Богољуб Делић, наставник историје, у октобру<br />

месецу ученицима је одржао предавање на тему<br />

„800 година од крунисања Стефана Првовенчаног― и<br />

основне податке истакао на паноу у холу школе.<br />

Стефан Немањић је био први крунисани краљ, због<br />

чега је назван Првовенчани. Био је други син<br />

великог жупана Стефана Немање, родоначелника<br />

династије Немањића. Почео је да влада као велики<br />

жупан а 1217. године је подигао државу Немањића<br />

на статус краљевине. Његово крунисање била је<br />

тачка стављена на дугу борбу коју су његов отац<br />

Стефан Немања и његови претходници водили за<br />

самосталност српске државе, која је тада у односу<br />

на западне државе била напреда и изузетно богата.<br />

Нема много народа који могу да се похвале круном<br />

старом 800 година.<br />

За две године очекује нас и обележавање још два<br />

значајна датума — 800 годишњица аутокефалности<br />

цркве и исто толико година од усвајања првог<br />

српског општег законика — Законоправила (Крмчије)<br />

Светог Саве.<br />

7<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Захваљујући програмској акцији Радио Београда<br />

"Књига солидарности" (у којој су водећи<br />

се крилатицом "Стварамо–чувамо–дарујемо"<br />

слушаоци, гледаоци и читаоци РТС-а доносили<br />

књиге из своје бибилотеке, а заузврат добијали<br />

једно издање РТС издаваштва на поклон)<br />

библиотека Основне школе "Мићо Матовић" у<br />

Мочиоцима 2. децембра постала је богатија за<br />

више од хиљаду књига. Скромна и стара<br />

школска библиотека проширена је бројним<br />

насловима наставног, ваннаставног и<br />

популарног карактера.<br />

Ученике ОШ „Мићо Матовић― је овај<br />

драгоцени поклон, донација велике образовне<br />

и културне вредности, веома обрадовао. Бројне<br />

књиге по које су до сада одлазили у градску<br />

библиотеку у Ивањици сада су им доступне у<br />

школи и радују им се, зато што, како кажу,<br />

воле да читају. Велики број нових књига<br />

мотивисаће ученике да чешће посећују<br />

библиотеку и више читају. То је посебно важно<br />

у овом веку дигиталне револуције, у коме су<br />

традиционална књига и читање угрожени.<br />

Књига солидарности<br />

Библиотека је душа школе. Овај поклон је<br />

душу наше школе оплеменио и проширио.<br />

Наша је дужност да и сами допринесемо<br />

њеном расту и на тај начин се придружимо<br />

свима који су књиге донирали и сакупили.<br />

Једино тако ћемо се адекватно одужити и<br />

захвалити.<br />

У једној јединој књизи има више љубави и<br />

смисла него у једном великом граду, рекао је<br />

Јован Дучић и замислите колико љубави и<br />

смисла је овом акцијом удахнуто у нашу малу<br />

школску библиотеку, школу, село и ученике,<br />

чуваре традиције и културе овог краја.<br />

Захваљујемо се тиму који реализује акцију<br />

на челу са уредником Михаилом Шћепановићем,<br />

који је до сада опремио је десет<br />

библиотека у школама у Србији и уручио више<br />

од 11.500 књига.<br />

Пригодним свечаним програмом и<br />

дружењем које је уследило обележили смо<br />

овај дан у школи у Мочиоцима.<br />

На Фестивалу науке, који је и ове године од 14. до 17. децембра<br />

одржан на Београдском сајму, ученици наше школе заронили су у<br />

тајанствене светове научних достигнућа. Бројни научни изазови,<br />

различите поставке и шоу програми одушевили су и<br />

заинтересовали све учеснике, па су се вратили пуни утисака које ће<br />

данима препричавати. Радозналост је водила ученике од штанда до<br />

штанда, тако да су могли чути доста корисних савета, лично се<br />

уверити у начин деловања силе судара на симулаторима, одмерити<br />

своју брзину са брзином различитих звери на атлетској стази,<br />

прошетати кроз виртуелне светове минулих цивилизација...<br />

Организатори су нас одвели у еру леденог доба, у свет диносауруса, а<br />

дружили смо се и са људима из каменог и бронзаног доба. Тако смо<br />

на овом својеврсном полигону науке прошетали кроз простор и време,<br />

одлутали у васионске бескраје, нашли пут до средишта Земље,<br />

дружили се са Теслом који нам је показао неке од својих<br />

експеримената. Упознали смо тајне човекових чула, откривали<br />

фосиле у утроби земље, летели на крилима змаја...<br />

Хладан децембарски дан нас дочека и врати у стварност. Повратак на<br />

Катиће протекао је у размени утисака онога што смо видели и<br />

доживели. Наравно, нећемо пропустити ни следеће дружење ове<br />

врсте.<br />

Милош Мрдак, профеор српског језика<br />

Јануар 2018.<br />

8


<strong>Кораци</strong><br />

20. новембра у ОШ „Мићо Матовић― обележен је<br />

Светски дан детета, под слоганом „Здраво,<br />

свете, ја сам дете!― предавањем о неопходности<br />

остваривања права деце и израдом зидних новин<br />

од ученичких ликовних и литерарбих радова.<br />

Права детета су неотуђиви део универзалних<br />

људских права и зато је обавеза целог друштва<br />

да деци пружи најбоље услове за одрастање.<br />

Новогодишњи вашар<br />

Новогодишњи квиз<br />

И ове школске године у ОШ „Мићо Матовић―<br />

на Катићима и ИО Мочиоци ученици су у<br />

сарадњи са Ученичким парламентом и Тимом<br />

за културну и јавну делатност реализовали<br />

традиционални Новогодишњи вашар, један од<br />

догађаја у календару забавних дешавања у<br />

школи, на којем су посетиоци манифестације<br />

по симболичним ценама могли да купе изложена<br />

мала уметничка дела креативних ученика од<br />

првог до осмог разреда. Од сакупљеног новца,<br />

купили су слаткише којим су засладили новогодишњу<br />

журку која је уследила.<br />

У организацији Ученичког парламента у<br />

петак, 29.12.2017. године са почетком у 13<br />

часова организован је новогодишњи квиз<br />

знања. Квиз је припремила и водила<br />

координатор УП Драгана Караклајић.<br />

Новогодишњи квиз знања односио се на<br />

опште знање из књижевности, билологије,<br />

хемије, географије, историје, музике,<br />

филма, спорта и сл. Учесници квиза су<br />

били сви ученици старијих разреда<br />

матичне школе у Катићима. У квизу су<br />

учествовале четири екипе, а победничка<br />

екипа је награђена "слатким пакетићем".<br />

Међународни дан људске солидарности<br />

Ученички парламент из Мочиоца са<br />

координатором Јеленом Стишовић 20.<br />

децембра обележио је Међународни дан<br />

људске солидарности који су установиле<br />

Уједињене нације 2006. године.<br />

"Анонимни Деда Мраз"<br />

Крајем децембра, у оквиру рада Ученичког парламента<br />

реализована је активност под називом "Анонимни Деда Мраз" - у<br />

сусрет новогодишњим и божићним празницима.<br />

Сви ученици старијих разреда тајно су бирали друга или<br />

другарицу којима ће купити поклон за празнике и анонимно им<br />

тај поклон доставити - тако да не сазнају од кога је.<br />

У радионицама у којима су<br />

учествовали, ученици су се<br />

подсетили сколико су<br />

хуманост, љубав,<br />

солидарност и заједништво<br />

фундаменталне и<br />

универзалне вредности<br />

које морају постати главни<br />

циљ човечанства 21. века.<br />

9<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Градимо мостове међу генерацијама—за радост сваког детета<br />

Мост је сила. Мост је нераскидива<br />

веза међу генерацијама и<br />

временима. Андрићев чувени<br />

лутајући мотив, велика<br />

инспирација: „У свему што човек у<br />

свом животном нагону подиже и<br />

гради, ништа није у мојим очима<br />

боље и вредније од мостова. Они су<br />

важнији од кућа, светији, општији<br />

од храмова. Свачији и према сваком<br />

једнаки, корисни, подигнути увек<br />

смислено, на месту на којем се<br />

укрштава највећи број људских<br />

потреба, истрајнији су од других<br />

грађевина и не служе ничему што је<br />

тајно и зло.― вредност.<br />

Ученици су у сарадњи са наставницима разредне наставе,<br />

српског језика, ликовне и музичке културе, физичког<br />

васпитања и представницима парламента реализовали план<br />

активности поводом Дечје недеље традиционално планиране<br />

за прву недељу октобра.<br />

Слоган овогодишње Дечје недеље је „Градимо мостове<br />

међу генерацијама – на радост сваког детета― и све наше<br />

активности праћене су жељом да од љубави, вере и наде<br />

саградимо један чврст мост, који ће повезати обале<br />

садашњости и боље будућности, болести и здравља, бриге<br />

и среће.<br />

Низом активности обележена је Дечја недеља и у оквиру ње одржана хуманитарна приредба која<br />

је за циљ имала прикупљање новчаних средстава за лечење болесне колегинице Надежде<br />

Мунитлак - активност подстакнута немилим поводом, али и спремношћу свих запослених у школи<br />

на помоћ и саучествовање у тешким тренуцима.<br />

Гости хуманитарне приредбе су одзивом на<br />

позив ђака показали хуманост, добру вољу и<br />

велико срце и својим примером ученике<br />

научили колико је важно помоћи ближњем<br />

кад наступе они тежи дани, и колико су<br />

заједништво, саосећање, помоћ и брига<br />

чврсти мостови међу људима.<br />

Ученици ове школе желе да њихова<br />

учитељица Нада што пре оздрави, да се<br />

здрава и срећна врати мостом који ће<br />

саградити од добрих жеља и скромне<br />

помоћи и осврне се на све године рада<br />

у школи у којој је провела цео свој<br />

радни век, многе учила, са многима<br />

сарађивала, дочекала и испратила –<br />

учитељ, колега, комшија и пријатељ<br />

свих ових година.<br />

Градимо мостове међу вековима. Дужни смо „ми, деца овог века― - песник би рекао „недостојни<br />

историје наше― - да појачаном историјском свешћу и захвалношћу, осећајем дужности и части, љубави<br />

према својој земљи и родном крају, ојачамо стубове мостова које су нам преци саградили, оштећене<br />

ратовима, бунама, борбама, одрицањем, сиромаштвом, глађу, крвљу. Наша је дужност да не дозволимо<br />

да се ти историјски мостови сруше, јер без њих нема нације, нема рода.<br />

Јануар 2018.<br />

10


Ученици млађих разреда у Мочиоцима украшавали су<br />

двориште кредама у боји, декорисали унутрашњост својих<br />

учионица и школе, маскенбалом и спортским активностима<br />

обележили недељу, док су ученици старијих<br />

разреда учествовали у радионици „Најлепше речи света―,<br />

изради зидних новина и спортском дану када су се<br />

дружили са својим другарима из Катића. Сви ученици<br />

млађих разреда матичне школе и свих издвојених<br />

одељења учествовали су у радионици „Градимо мостове<br />

међу генерацијама, за радост сваког детета―, реализоване<br />

у ИО Мочиоци.<br />

На Катићима су ученици учествовали у луткарској<br />

радионици, маскенбалу, спортском дану. Сви ученици су у<br />

оквиру Дечје недеље присуствовали представи у Дому<br />

културе „Шалабалабајка― и посетили председника општине.<br />

Градимо мостове међу генерацијама.<br />

То су мостови окренути ка<br />

будућности, са погледом на сутра,<br />

увек боље, лепше, савршеније<br />

сутра. Родитељи их граде за своју<br />

децу, садашња за будућа поколења.<br />

Свака наредна генерација исправља<br />

слабости градње, али везивни<br />

материјал је увек исти – љубав,<br />

поштовање, разумевање, честитост,<br />

заједништво, породица, слога. Без<br />

њега би се грађевина распала.<br />

Мостови повезују људе, људске<br />

потребе нераскидивим везама.<br />

Симбол су људске победе над<br />

силама природе. Симбол<br />

повезивања, не поделе, људских<br />

жеља и тежњи.<br />

„Тако, свуда у свету где год се моја<br />

мисао крене или стане, наилази на<br />

верне и ћутљиве мостове, као на<br />

вечиту и вечно незасићену људску<br />

жељу да се повеже, измири и споји<br />

све што искрсне пред нашим духом,<br />

очима и ногама, да не буде<br />

дељења, противности и растанка―.<br />

Дакле, да буде јединства и<br />

заједништва.<br />

<strong>Кораци</strong><br />

Градимо мостове речима.<br />

Најлепшим речима нашег језика које<br />

су нам као драгоценост остављене у<br />

наслеђе, које ћемо и сами,<br />

памћењем и преношењем отргнути<br />

од заборава. Шаљемо их у<br />

У оквиру акције „Дечја недеља― ученици ОШ „Мићо<br />

Матовић― на Катићима организовали су разговор са<br />

бившим наставником и директором школе, Драганом<br />

Тимотијевићем Гагијем, који је дошао давне 1959.<br />

године из банатске равнице у сурове пределе ивањичког<br />

краја, између дивљих планина Мучња, Јавора и Голије.<br />

Дошао и остао цео живот.<br />

У ИО Равна Гора и ИО Шареник у оквиру радионице<br />

„Здрави залогаји―, ученици су након кратког<br />

предавања о значају житарица и њиховој<br />

употреби, украшавали тегле и пунили их разним<br />

житарицама.<br />

Градимо мост ка будућности. За боље сутра наше деце,<br />

сутра у којем неће постојати мржња између људи,<br />

једно толерантно и широко сутра где ће све разлике<br />

бити премошћене.<br />

11<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Из старог Летописа школе у Мочиоцима<br />

По причању првог ђака ове школе, Васа Матовића<br />

Као што знамо, свака школа има обавезу да води Летопис<br />

школе. Један стари Летопис, који је по претпоставци вођен<br />

50-их година прошлог века, пронађен је у просторијама<br />

старе школске зграде.<br />

Подаци који су тада унесени у Летопис су доста оскудни,<br />

записани на основу сећања старијих. Најоскуднији су<br />

подаци о првим учитељима и периоду од 1900. до 1920.<br />

године, што због избијања ратова, што због немара оних<br />

који су писали летопис.<br />

Подаци до којих смо дошли забележени су по причању једног<br />

од првих ђака школе у Мочиоцима, Васа Матовића.<br />

Према причи Васа Матовића, мештани села Мочиоци су 1874.<br />

године решили да подигну школу. Добијено је земљиште,<br />

прикупљен новац и школска зграда је сазидана.<br />

Први учитељ је био, по причи Васовој, ђакон Михаило<br />

Поповић, а после њега долази „неки Јово из Латвице и имао<br />

је 70 ђака―. Јово је засадио воћњак, искрчио двориште и<br />

претпостављамо да је тада посађен бор који се данас налази<br />

код цркве, да би „красио школу―.<br />

Учитељи су се често мењали. Међу њима је био и поп Витомир Видаковић, учитељи Михаило<br />

Стојановић, Младен Симовић и Чедо Миленковић.<br />

Школа није радила у периоду од 1912. године, па све до 1920. године. За време Првог светског<br />

рата у школи су становали Аустријанци који су у зграду увели телефон и обрађивали школско<br />

земљиште.<br />

Наредних година учитељи су се смењивали често. Сваки је по нечему значајан, сваки заслужује<br />

да се о њему пише, сваки је у школу или ван школе унео нешто ново, сваки је оставио неку лепу<br />

успомену.<br />

Године 1920. дошао је учитељ Милосав Тешић, који се кратко задржао. После њега је дошао<br />

Драгољуб Љубичић, који је направио клупе, табле, столове, шпорет и тако реновирао читав<br />

намештај. Огњен и Мара Поповић су били пет година у Мочиоцима. Огњен је добио од државе<br />

10.000 динара, извршио је оправку школе и оградио школско двориште.<br />

Огњен и Мара одлазе на Катиће, а у<br />

Мочиоце долазе Рафаило и Симка<br />

Поповић. Остали су две године. Били су<br />

јако предузимљиви, активни и у школи<br />

и ван ње. Њиховом иницијативом<br />

бетонирана је чесма за пиће, стављен<br />

бетон око школе, стављени олуци на<br />

школи и обављен низ других радова<br />

потребних за живот и рад школе. Како<br />

је био иницијативан и предузимљив,<br />

оставио би још пуно лепих успомена<br />

селу у коме је радио да га болест и<br />

смрт нису предухитрили. Био је врло<br />

нежног здравља и умире од<br />

туберкулозе као учитељ у овој школи.<br />

После његове смрти, жена одлази на<br />

службу као учитељица у крагујевачки<br />

срез.<br />

Јануар 2018.<br />

12


<strong>Кораци</strong><br />

1925. године учитељи Тихомир Јовановић и Борислав Алексић основали су књижницу, која је<br />

попуњена великим бројем нових књига. Године 1933. на иницијативу Црвеног крста и уз помоћ<br />

мештана основана је кухиња. Црвени крст је дао 20 тањира, 20 шољица, 20 чаша, цедаљку за чај,<br />

шерпу од 12 литара, лонац од 18 литара.<br />

Пред почетак Другог светског рата, 1937. године у<br />

Мочиочкој школи као учитељ ради Небојша<br />

Јерковић. Овако о њему пише у старом Летопису:<br />

„Свакоме ко је познавао, а поготову ко је био<br />

његов ђак, остаће у трајном сећању живот<br />

учитеља, народног хероја, Небојше Јерковића и<br />

његове жене Катарине, који су били овде учитељи<br />

од 1937. до избијања Револуције. Када би хтели<br />

направити неку разлику где је више радио, да ли у<br />

школи као учитељ или ван школе као комуниста,<br />

не би могли, јер је заиста то немогуће. Сву моћ и<br />

снагу коју је имао дао је народу, а на крају и свој<br />

живот. Као учитељ у разреду уносио је напредне<br />

идеје, али то му није било довољно. Имао је снаге<br />

и воље да ради и ван школе. У селу је створио<br />

здраво и напредно језгро, језгро комуниста, које<br />

се избојањем устанка, дигло у борбу. Исто онако<br />

како је знао да организује народ за борбу, исто<br />

тако је знао јуначки да се бори и јуначки је дао<br />

свој живот, где је погинуо као командант<br />

Моравичког партизанског одреда. Ова школа је<br />

срећна што је имала таквога учитеља са таквом<br />

снагом и моћи, који је све своје поклонио за бољи<br />

и срећнији живот. У школи је имао радио-апарат<br />

који народ до тада није видео. Године 1941. га<br />

отпуштају из службе као комунисту, а у пролеће<br />

избија рат. Он одлази као прави родољуб и гине у<br />

првој офанзиви код ваљева, а његова другарица и<br />

даље наставља борбу.<br />

У почетку окупације школа је радила три<br />

месеца и није радила све до 1945. када су<br />

дошли Милош и Јелена Михаиловић. Он је<br />

прикупио добровољни прилог уз помоћ<br />

масовних организација и поправио школу.<br />

После њега, школа остаје без наставника.<br />

Децу прикупљају омладинке – другарице<br />

Милоранка Драшковић и Добринка<br />

Ћурчић, које раде три месеца. У школу<br />

потом долази учитељица Милица<br />

Тодоровић, која ради сама са 292 ученика.<br />

Ово су рекли о њој: „ Ова учитељица била<br />

је сама. Много се залагала за успех у<br />

школи, а исто тако активно је радила и<br />

ван школе... највише је имала успеха на<br />

описмењавању неписмених, тако да је<br />

описменила преко стотину―.<br />

Ево још неких занимљивости из Летописа:<br />

1950. Долазе учитељи Здравко Степановић<br />

и Живорад Манојловић. Здравко се<br />

нaјвише залагао за рад ђачке кухиње и на<br />

његов захтев школска кухиња добија<br />

француски шпорет и мноштво намирница.<br />

У школи остаје Живорад Манојловић, који<br />

остаје све до 1952. године када је<br />

разрешен учитељске дужности због<br />

слабог успеха у школи. Од 50 ученика , 38<br />

по-навља разред.<br />

До 1952. године у школи ради Миленко Тешић. Он је покалдрмио стазе до чесме, клозета и<br />

вратница. Посадио је около дворишта багрем и двадесет борића. Засадио је 18 комада јабука и<br />

5 ораха. Са служитељем Вукоманом оградио је школско двориште.<br />

1952. у школу долазе учитељице Драгиња Пантелић и Анка Вићентић. Драгиња је у разреду<br />

имала добар успех, добро се залагала у свом раду и пружала деци помоћ да постигну што бољи<br />

успех и да што више њих заврши разред, јер је код ње било много деце која су већ неколико<br />

година ишла у пети разред.<br />

До 1953. године школа је четвороразредна, када се оснива шесторазредна, која је укинута 1956.<br />

године. Велики проблем је био непохађање школе, тако да је велики број родитеља платио<br />

казну због неслања деце у школу. Школа се укида јер није имала средстава за издржавање, као<br />

ни довољно наставног кадра. Сви учитељи су отишли, остао је само Милојко Краковић, Борко<br />

Вучићевић и Кречковић Младомир. Борко Вучићевић је премештен у осмогодишњу школу на<br />

Катиће, где је предавао математику, одлази и Кречковић Младомир. Милојку Краковићу у<br />

служби се придружује Војислав Мариновић. 1957. Милојко одлази у армију, а долази Недељко<br />

Лазовић. 1958. Недељко одлази, а долази Драган Ђорђевић. Уместо Војислава, који одлази на<br />

Катиће, долази Краковић Танасије.<br />

Према сећањима оних по чијој причи је писан овај Летопис, у школи у Мочиоцима је радило<br />

најмање 55 учитеља.<br />

Припремип: Звпнкп Свичевић, прпфеспр разредне наставе<br />

13<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Ученици из ИО Мпчипци<br />

У току школске 2016/2017. године ученици су показали<br />

велико залагање и љубав према биологији, тако да<br />

добри резултати на такмичењима нису изостали.<br />

5. марта 2017. године у ОШ „Сретен Лазаревић― у<br />

Приликама одржано је општинско такмичење и ученици<br />

су постигли следеће резултате: Александра Милинковић<br />

је освојила друго место, као и Невена Оцокољић,<br />

Стефан Драшковић и Давид Марковић. Трећа места су<br />

освојили Ненад Петковић, Ивана Драшковић, Невена<br />

Караклајић и Милана Рајковић.<br />

Ученици из Катића<br />

22. маја у ОШ „Филип Филиповић― у Чачку одржано је<br />

окружно (регионално) такмичење из биологије на коме<br />

је Александра Милинковић освојила прво место са<br />

освојених 92 бода! Ученици су добили дипломе, а<br />

наставница биологије Весна Ћурчић захвалницу за<br />

постигнуте резултате.<br />

Честитамо ученицима и наставници Весни на сјајним резултатима које су постигли и надамо се<br />

да ће овакав успех имати и ове школске године!<br />

Велики свет уметности у једном малом месту<br />

Мајски ликовни салон<br />

На 34. Дечјем мајском ликовном салону,<br />

традиционалној годишњој ликовној смотри коју<br />

организује чачански народни музеј учествовало<br />

је 16 школа из града Чачка и општина Лучани и<br />

Ивањица. Ове године тема смотре је била<br />

„Време путовања―. Ученица Гоца Јаковљевић<br />

је освојила прву награду. Честитамо Гоци и<br />

наставнику ликовног Горану Костићу!<br />

Јануар 2018.<br />

14


<strong>Кораци</strong><br />

Још један успех наших ученика и наставника<br />

ликовне културе Горана Костића забележен<br />

је на конкурсу Уметничке школе у Ужицу<br />

где је награђен рад наше ученице Ане<br />

Стојковић. Тема ликовног конкурса била је<br />

―Портрет‖ а његов циљ је афирмисање и<br />

очување аутентичног дечјег ликовног израза<br />

током четворогодишњег образовања.<br />

15<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

У нашој школи се традиционано бира ученик<br />

генерације који се својим учењем, залагањем,<br />

узорним понашањем, школским успехом и<br />

резултатима на такмичењима истакао у текућој<br />

школској години. Наставничко веће наше школе<br />

ове године није имало дилему око избора<br />

најбољег међу свршеним основцима - генерације<br />

2002. За ученика генерације изабран је Марко<br />

Драшковић, ученик одељења у Мочиоцима.<br />

Током свог осмогодишњег школовања Марко је нашу школу представљао на бројним<br />

такмичењима на којима је остварио одличне резултате. Освојио је једанаест диплома од петог<br />

до осмог разреда на општинским и окружним такмичењима из историје, биологије, хемије и<br />

географије... Вуковац, беспрекорног успеха и владања, добар спортиста, омиљен друг, Марко<br />

својим примером показује да се уз труд, рад, залагање и добру организацију све може постићи.<br />

Поред марљивог рада, проналазио је времена за друштво и забаву.<br />

Марко је ове године уписао Гимназију у Ивањици, природно-математички смер.<br />

Марку желимп пунп<br />

успеха у даљем<br />

шкплпваоу,<br />

ппнпсни смп штп је<br />

бип наш ђак.<br />

Јануар 2018.<br />

16


<strong>Кораци</strong><br />

Само играјте. Забавите се. Уживајте у игри.<br />

Мајкл Џордан<br />

12. маја 2017. у ИО Мочиоци гости су нам били<br />

ученици и наставници школе из Брекова у оквиру<br />

манифестације „Спортски сусрети на Рзаву―. Мушке и<br />

женске екипе старијих разреда школе домаћина и<br />

гостујуће школе такмичиле су се у фудбалу. Осим<br />

приказа спортске технике, ученици су развијали<br />

спортски дух и културу навијања.<br />

Наставница физичког васпитања Људмила Поповић<br />

је овим поводом рекла да се радује иницијативи<br />

школа и што се сусрети овог типа одржавају у<br />

сеоској средини. Истакла је и да је то добра<br />

прилика да се ученици упознају, да се створе<br />

другарства, развије такмичарски дух и да се на тај<br />

начин фаворизују здрави стилови живота. Што се<br />

тиче просветних радника, то је такође изванредна<br />

прилика да се размене међусобна искуства у<br />

процесу васпитања и образовања.<br />

Спортски сусрети на Рзаву<br />

Олимпијада сеоских школа<br />

24. маја одржана је Олимпијада сеоских школа у<br />

Девићима на којој је учествовало преко 130 ученика<br />

из седам школа. Међу бројним школама, ОШ „Мићо<br />

Матовић― се истакла успешним резултатима. Екипно,<br />

ученице наше школе освојиле су друго место у<br />

одбојци и прво место у фудбалу, а дечаци друго место<br />

у фудбалу, треће у одбојци. Освојене су и<br />

индивидуалне награде - у трчању на 60 метара Никола<br />

Драшковић је освојио друго место, а Марко Грковић је<br />

освојио прво место у бацању кугле.<br />

Школске 2017/2018. домаћин Олимпијаде биће наша школа. Наставницима физичког<br />

и ученицима желимо успешну припрему и добре резултате!<br />

Крос РТС-а<br />

Традиционални крос РТС-а одржан<br />

је почетком октобра 2017. у ОШ<br />

„Мићо Матовић―, у матичној школи<br />

и издвојеним одељењима. Ученици<br />

од првог до осмог разреда<br />

такмичили су се у трчању.<br />

Наставница физичког васпитања Људмила Поповић задовољна је<br />

одзивом ученика јер је физичка активност, како каже, предуслов за<br />

постизање физичког здравља и психолошке добробити детета, утиче<br />

на правилан телесни развој, развој особина и вештина, усвајање<br />

моторичких знања и достигнућа.<br />

У оквиру активности старијих ученика<br />

планираних за реализацију Дечје<br />

недеље одиграна је и пријатељска<br />

утакмица између старијих ученика<br />

матичне школе у Катићима и екипе из<br />

ИО Мoчиоци на којој је екипа из Катића<br />

победила са резултатом 2:1.<br />

Спортски сусрети у оквиру Дечје недеље<br />

17<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Прирпда нас инспирише....<br />

Стигла је јесен<br />

Лето нас полако напушта и у свој кофер пакује<br />

сладоледе, танку одећу и ведре и насмејане<br />

сунчане дане. Заједно са својим најбољим<br />

пријатељем Сунцем одлази и оставља природу<br />

шареноликој јесени која са собом доноси<br />

ватрометне боје и кишне дане. Стиже уз тихи<br />

цвркут птица сва поносна што ће господарити<br />

наредна два месеца.<br />

Стигли су они октобарски дани који упућују на то<br />

да је загосподарила јесен, која је у мом селу<br />

насликала најлепше пејзаже. Букове шуме су<br />

добиле златно-жуте капуте и браон чизме, па се сад<br />

хвале четинарима за нови стајлинг. На планинама<br />

чује се оштар и халапљив ветар који немилосрдно<br />

гута наивне листиће. Упркос његовој моћи, на путу<br />

му стоје четинарске иглице који се боре и пружају<br />

отпор. Сурови ветар је љут и бесан, па све јаче дува<br />

не би ли успео да победи четинаре. Воћњаци су<br />

богати препуним крошњама воћа. Сада када је<br />

наступила јесен, корпе се пуне разним плодовима,<br />

међу којима је и поврће које смо неговали скоро<br />

читаве године. Када се враћам из школе, поред<br />

падања лишћа, чујем звук веверице која излази из<br />

своје јазбине у потрази за жировима које ће чувати<br />

за дугу и хладну зиму. Потоци више нису мале<br />

речице, сада су постали велике бујице због велике<br />

количине падавина. Прелепо цвеће у баштама које<br />

је лети красило двориште и кућу сада је клонуло и<br />

отишло у јесењу самоћу. Његов непријатељ је слана<br />

и магла. И лет понеке бубамаре и цвркут птице чине<br />

да природа буде ведра и расположена. У ваздуху<br />

одзвања звук секире која немилосрдно ратује са<br />

дрвима. Небо није више плаво као море, сада је<br />

утонуло у суморније боје. Ови дани свима значе све<br />

док јесен не заплаче.<br />

Волим јесен, њене мирисе и боје, њену<br />

неухватљиву ћуд и променљиво расположење.<br />

Ненад Петковић VII 2<br />

Спфија Мунитлак I 2<br />

Поглед с прозора моје собе<br />

Поглед с прозора моје собе је диван. Сваког<br />

бајковитог јутра када се пробудим, мој поглед<br />

одлута кроз прозор.<br />

С обзиром на то да је већ позна јесен,<br />

природа се смирује и припрема за дуг зимски<br />

сан. Прво што ми западне за око је планина<br />

Мучањ, природни украс нашег села, која својим<br />

изгледом подсећа на великог успаваног<br />

крокодила. Његове шуме и стене обасјавају<br />

први зраци сунца. У подножју је село са ретко<br />

распоређеним кућама, из чијих оџака се пуши<br />

дим као знак да су вредне домаћице пораниле.<br />

Птице које се нису одселиле прелећу са дрвета<br />

на дрво у нади да ће наћи по коју мрвицу или<br />

зрно жита за свој први оброк. Својим цвркутом<br />

који је неописив, пријатно ремете јутарњу<br />

тишину. Чује се и жубор реке која је надошла<br />

од обилних јесењих киша. Док разгледам<br />

пределе свог села, осећам неку испуњеност и<br />

задовољство. Удахнем дубоко свеж јутарњи<br />

ваздух, затворим очи и тако „напуним батерије―<br />

за предстојећи дан. Волим да посматрам и када<br />

падне мрак. Гледање у небо пуно звезда<br />

смирује ме када сам нервозна. Пресрећна сам<br />

што имам овакав прозор и предиван поглед о<br />

којем бих могла причати цео дан.<br />

Сваком је своје село лепо, али ја мислим да је<br />

моје најлепше. Посматрајући га тако, сваког<br />

јутра уочим нешто ново, занимљиво. Поглед у<br />

јесен је очаравајућ, али и друга годишња доба<br />

имају своје чари, којима се редовно дивим са<br />

свога прозора.<br />

Ивана Драшковић VII 2<br />

Јануар 2018.<br />

Joвана Кракпвић V 2<br />

18


<strong>Кораци</strong><br />

Природа и моја осећања<br />

Изглед природе је променљив, она се мења у<br />

зависности од годишњих доба.<br />

Кажу да природа доста утиче на наша осећања<br />

и мислим да је то тачно. Природа је увек чаробна<br />

на свој начин, било то пролеће, лето, јесен или<br />

зима. Моја осећања имају неки сјај када зими<br />

видим беле пахуље разних, просто необичних<br />

облика, које покривају мој капут, када у пролеће<br />

видим први љубичасти весео каћун, лети када<br />

угледам прву зрелу јагоду којом заруменим своје<br />

образе, у јесен када ми сва она увела природа<br />

прави спокојни шум. Све то ставља неки траг у<br />

мени. Где год да кренем, природа поспе чаробни<br />

прах по мени. Одем у шуму, тамо ме чека пуцкање<br />

лишћа и песма веселих врабаца, кренем на<br />

ливаду, тамо ме чека шарено цвеће и на њему<br />

шарени лептирићи и пуфнасте бубамаре. Највише<br />

волим осећај кад устанем из кревета, још<br />

неразбуђена, трљајући очи, погледам кроз прозор,<br />

а оно се ништа не види јер је јак мраз исцртао<br />

своје чари на мом прозору. То су детаљи из<br />

детињства који ће ме пратити целог живота.<br />

Увек треба мислити о лепим стварима у природи<br />

и наша осећања ће бити баш каква желимо да<br />

буду.<br />

Данијела Тодоровић VIII 2<br />

Слика природе<br />

Анђела Нестпрпвић III 2<br />

У мом животу видела сам и видећу пуно лепих слика<br />

природе, али ту једну ћу увек памтити и гледати. Ту<br />

савршену слику није насликао неки познати сликар и<br />

та слика није увек иста, она се мења са сваким<br />

следећим даном. То није нека обична слика, то је<br />

мој прозор и он ми увек доноси нову авантуру.<br />

Мој прозор је велик и простран, иако не са гледишта<br />

геометрије, он је јако дубока и широка мисаона<br />

слика. У њему видим смену дана и ноћи, црвенкасте<br />

сумраке и беле зоре, окићене студеним капима росе<br />

и лети разнобојним цвркутом птица. Кроз њега су ми<br />

такође приказана плава пространства, зелена поља,<br />

зањихане горе и стеновите, наборане планине. У<br />

даљини се осликавају мале, сеоске куће, задимљени<br />

оџаци из којих излази дим као из парне локомотиве.<br />

Виде се весела бела стада и тек понеко разиграно<br />

чобанче. Ова весела слика те разигране природе у<br />

мени пробуди лепа осећања. Када сам тужна,<br />

погледам у насмејано сунце и у акробације које нам<br />

изводе мали врапци и на мом лицу се опет створи<br />

радостан осмех. Када ми треба љубави, нежности и<br />

топлине, седнем поред прозора и погледам у<br />

отворено звездано небо, препуно малих несташних<br />

звездица, које служе као светиљке на тој црној<br />

површини. Лета и зиме су много лепша са тог<br />

прозора. Зими се за њега залепе игличасте пахуље,<br />

које створе уметничко дело на мом прозору, а лети<br />

је ту весело сунце, зелене ливаде, плаво небо и<br />

понеки пуфнасти облачак, који ме радује.<br />

Мој прозор за мене пре свега представља једну<br />

велику слику живота, у којој су приказане све<br />

авантуре, све благодети и недаће наше лепе мајке<br />

природе.<br />

Мира Ћојбашић VII 2<br />

Позни јесењи дан<br />

Ја ћу писати о позној јесени и хладним данима.<br />

Гране дрвећа су изгубиле зелено одело и постале<br />

суве и промрзле. По травици је попадала слана.<br />

Барице и потоци су добили танак ледени покривач.<br />

Киша пада све јаче и јаче и полако прелази у снег.<br />

Напољу је тихо, само се чује фијукање ветра.<br />

Напољу је веома хладно, облаци су сиви.<br />

Пролази јесен, стиже дуга и хладна зима.<br />

Марија Драшковић II 2<br />

Јесен, радови ученика другог и четвртог разреда, Мочиоци<br />

19<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Зимске чаролије<br />

Зима је стигла у мој крај и својим чаролијама све претворила у бајку.<br />

У природи се примећују велике промене. Ливаде су добиле нове беле<br />

покриваче утабане дечјим стопалима и траговима гладних птица. На гране<br />

дрвећа нападао је снег и иње. Биљке су повиле главу и једва чекају<br />

пролеће да поново процветају. Медвед полако улази у свој зимски сан пре<br />

кога се добро нахранио. Све животиње су у својим стаништима. Још<br />

понегде можемо видети неког гладног зеку који тражи храну и стрепи од<br />

ловаца. Веверице су у своју шупљину дрвета унеле жиреве, кестене, орахе,<br />

лешнике и многе друге плодове. Врапци и голубови су се шћућурили у<br />

своја гнезда из којих разгледају зимски пејзаж. Људи су завршили скоро<br />

све послове. У својим топлим домовима радосно чекају новогодишње и<br />

божићне празнике. Деца ките јелке, украшавају двориште и унутрашњост<br />

куће. Хладно и лоше време их не може спречити у чаробним играма:<br />

санкању, скијању, клизању, прављењу Снешка Белића, грудвању и многим<br />

другим занимљивим играма. На путу до школе скакутали би по снежним<br />

сметовима и правили анђеле свуда око себе. Време је све хладније,<br />

ветровитије и лошије. На појединим местима огреје сунце које отопи снег и<br />

иза себе остави окопнелу ливаду.<br />

После оволиких промена које нам је зима донела, ја је ипак волим и<br />

радујем се њеним чаролијама и лепотама.<br />

Деда Мраз<br />

Снег весело пада,<br />

Деда Мраз нам стиже,<br />

нама доброј деци,<br />

поклоне он ниже.<br />

Мени лопту,<br />

теби пушку,<br />

њему лопту,<br />

меди сочну крушку.<br />

Хвала,хвала,<br />

Деда Мразе,<br />

љубим твоје<br />

беле стазе.<br />

Зима<br />

Пада снег на ливаду и брег.<br />

У снег гледа први пут,<br />

мали зека осмехнут.<br />

Јована Краковић V 2<br />

Рад ученика са Катића<br />

Николина Јанковић III 1<br />

Анђела Караклајић II 1<br />

Снег<br />

Пада, пада снег<br />

и прекрива брег,<br />

ко прекривач бео,<br />

на врх брега сео.<br />

Спушта се све ниже,<br />

долини све ближе.<br />

Ситне, мале пахуљице,<br />

Прекриле су и улице.<br />

Богдан Мрдак III 1<br />

Стигла је зима у мој крај<br />

Дошла је дуга и хладна зима. Са собом је донела и бели<br />

покривач.<br />

Зимска краљица је мој крај зачарала зимским чаролијама.<br />

Дрвеће је добило нове беле хаљине. Гране дрвећа су се<br />

заледиле, па све изгледа као у бајци. Деца једва чекају да се<br />

обуку и да изјуре напоље да преве Снешка Белића. Санкање је<br />

такође забавно. Моје другарице, сестра, брат и ја смо се<br />

санкали. Јурили смо тако брзо, да смо се једва зауставили. Када<br />

смо ушли у кућу, знали смо да ће нас тамо чекати топао чај.<br />

Зима је донела многе лепе ствари. Ја сам много срећна зато<br />

што је зима лепа и у моје село је донела велику радост.<br />

Анђела Мутавџић IV 2<br />

Јануар 2018.<br />

20


Зимске чаролије<br />

Где год погледам, простире се белина која<br />

прекрива већи део природе.<br />

Дебели и сјајни тепих покрио је све ливаде<br />

и планине. Дрвеће више није голо, већ је<br />

добило нове беле огртаче. Пахуље лепршају<br />

као да их је неко бацио с неба, попут белих<br />

перлица. Животиње су прикупиле све што им је<br />

било потребно за зиму. Неке су отишле у<br />

дубоки зимски сан. Животиње, као што су<br />

кокошке, добијају гушће перје да им зими не<br />

би било хладно. Више нема сјајних и<br />

божанствених мелодија птица, већ само<br />

можемо видети понеког врапца на сену или<br />

жици од бандере. Испред кућа се санкају деца<br />

озеблих, румених обрашчића, грудвају се и<br />

праве Снешка Белића. Клизају се на барицама<br />

које су залеђене. Скијаши са брда лете као<br />

птице тркачице. Људи су спремно дочекали<br />

зиму. Радују се новогодишњим и божићним<br />

празницима. У својим топлим домовима се<br />

одмарају од сезонских радова. С кровова кућа<br />

висе хладне леденице.<br />

Зима је својим белим чаролијама улепшала<br />

мој крај.<br />

Доживљај са зимског распуста<br />

<strong>Кораци</strong><br />

У мој крај је дошла краљица зима. Као и<br />

сваки распуст коме се много радујем, зимски распуст<br />

ми увек буде леп. Зими, иако је хладно, доста<br />

времена проводим играјући се на снегу.<br />

На распусту су ми дошли брат и сестра. Мало<br />

смо учили, а када нам је било досадно, излазили<br />

бисмо напоље. Иако није било много снега,<br />

искористили смо и то мало. Правили смо Снешка<br />

Белића и санкали се. На распусту увек неких<br />

доживљаја, а поготову са санкања. Најзанимљивије<br />

ми је било кад смо се брат и ја санкали поред куће<br />

низ једну страну. Брат се први спустио и није га било<br />

страх, али кад је био ред на мене уплашила сам се.<br />

Било ме страх и нисам смела сама. Одлучили смо да<br />

се спустимо заједно. На првој низбрдици обоје смо<br />

пали и котрљајући се дошли до циља. Затим смо се<br />

много смејали нашем паду.<br />

Сваки распуст ми је у сећању. Увек са<br />

санкања ми остаје нешто чега се радо сетим. Тако се<br />

на зимском распусту играмо и није нам досадно, и<br />

увек настају неке нове авантуре.<br />

Маријана Филиповић II 5 , ИО Равна Гора<br />

Јелена Краковић V 2<br />

Деда Мраз<br />

Пршти, пршти бела стаза,<br />

ево нама Деда Мраза!<br />

Деда Мразе, Деда Мразе,<br />

нека твоје санке на кров слете лаке.<br />

Кроз оџак ми поклон дај,<br />

нестрпљив сам, немам сан.<br />

Александар Грковић III 1<br />

Зима, пано ученика првог и трећег разреда, Мочиоци<br />

Шума под снегом<br />

Дошла је зима. Снег је прекрио све ливаде,<br />

а најлепша је шума под снегом.<br />

Ливаде су добиле нови бели тепих, а<br />

дрвеће нове сребрне бунде. У шумама се<br />

виде трагови животиња које беже од вредних<br />

ловаца који желе да их улове. Једино медвед<br />

преспава целу зиму чекајући пролеће. Нема<br />

птица које су нам правиле божанствене<br />

мелодије. Ветар ломи гране или се ломе од<br />

тежине снега који je на њима. Са дрвећа висе<br />

хладне леденице.<br />

Ja највише волим шуму под снегом.<br />

Душан Краковић III 2<br />

Један зимски дан<br />

Дошла је зима. Хладни ветрови дувају доносећи<br />

снежне падавине у шуме и ливаде.<br />

Кад сам дошла јуче из школе, решила сам да<br />

прошетам са сестром кроз шуму. Идући тако белим<br />

стазама, наишли смо на трагове малих шапа. Мало<br />

затим, спазили смо два зечића како трчкарају шумом.<br />

Одједном, са гране дрвета паде ми на главу доста<br />

снега. Погледах горе и видех два врапца како<br />

цвркућу. Остали су без хране, па се чини да се<br />

свађају. Шетајући даље, видех како ловачки пси лају,<br />

вероватно терајући дивље животиње. Пошто је већ<br />

падао мрак, вратили смо се кући стазом прекривеном<br />

белим снегом који се пресијавао као сребрна<br />

тканина. Изморене шетњом, вратиле смо се кући<br />

опијене чистим ваздухом. Много нам се допала шетња<br />

и у слободно време и док трају зимске чаролије,<br />

шетаћемо.<br />

Анђела Несторовић III 2<br />

21<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Поглед с прозора моје собе<br />

Напољу је хладно. Блистави снег посвуда, лед по улици. Тек по која птица прође у потрази за<br />

својим гнездом. Али, ипак, топло је. Топло је када отворим прозор ишаран ињем и видим<br />

разиграну децу која уживају у зимским чаролијама, и старе, који су очарани таквим призором.<br />

Тада схватам да зима заправо наша залеђена срца одмрзне топлим, умиљатим дечјим гласовима.<br />

Путеви јесу завејани, али упорност малих људи да достигну врх брда је нешто што је јединствено.<br />

Зелена трава замењена је белим покривачем по коме стоји тек по која стопа животињице у потрази<br />

за храном, разигране деце или промрзлог страца који вуче своје уморне ноге до куће.<br />

Оголеле гране плачу за својим крошњама препуним шарених листова<br />

јер сада су препуштене хладној и суровој зими. Одједном, чујем неки<br />

звук иза брда, то багериста вредно чисти пут да би људи могли да<br />

стигну до градова да би набавили намирнице које су неопходне док<br />

их нови талас није завејао. Поред пута видим свог малог брата који<br />

прави Снешка Белића и точкиће војних играчака ставља као дугмиће<br />

на оделу, док је мамина најновија шерпа послужила као капа.<br />

Деца су та која не дозвољавају да се за зиму везују ружне ствари,<br />

они нам показују колико заправо све може бити забавно и<br />

интересантно, тако да узмите своје санке и добро се забавите!<br />

Стефан Драшковић VII 2<br />

Зима<br />

Веју беле пахуљице,<br />

Зима слике шара<br />

Ветар лудо завија<br />

И облаке пара.<br />

Лија коке тражи,<br />

Зец је вуку дражи,<br />

Свиња шумом лута,<br />

Скренула је с пута.<br />

Зима<br />

Веју, веју пахуљице,<br />

Веју, веју звездице,<br />

Падају доле, падају ниско,<br />

И смеју се нама блиско.<br />

Зима<br />

Рада Томић I 2<br />

Анђела Несторовић III 2<br />

Лете, лете санке,<br />

Стигла је зима снежна и бела<br />

Лете као стреле,<br />

Свима су потребна топла одела.<br />

Узане и танке<br />

Санкање, скијање, па све у круг,<br />

Наше санке беле.<br />

Шпорет је дедин најбољи друг.<br />

Санке јуре, јуре,<br />

Промрзли врапци на прозор слете<br />

Има снега, има,<br />

А чекају неко добро дете.<br />

Ако се претуре<br />

И ми ћемо с њима.<br />

Овде песми нема краја,<br />

Јулијана Караклајић IV 1<br />

Без шоље доброг, топлог чаја.<br />

Давид Мрдак IV 1<br />

Вук Костић IV 1<br />

Јануар 2018.<br />

22


<strong>Кораци</strong><br />

Чарпбан свет детиоства...<br />

Испраћам детињство и своје мисли поверавам<br />

ветру и птицама<br />

Деца журе да одрасту, као што време јури ка<br />

вечности. Попут брзих, бистрих планинских потока који<br />

теку ка мирној реци и дани нашег детињства одлазе ка<br />

ширем и неизвеснијем простору.<br />

До сада нисам ни схватала како време брзо пролази и<br />

носи промене са собом. Све се мења, највише ја. Ствари<br />

које сам некад волела и које су ми биле занимљиве,<br />

више ме не занимају. Ормар моје собе препун је лутки<br />

које сада служе само за украс. Некада су оне биле у<br />

сваком делу моје куће, ишле са мном у куповину,<br />

лечиле мене и ја њих, правила им фризуре и причала са<br />

њима. Часописи за девојчице, костими за виле и многе<br />

друге ситнице сада су спаковане у кутију. Гледам све те<br />

ствари и не знам шта да радим са њима. Осетим неку<br />

тугу у души и пожелим да се време врати уназад.<br />

Албуми препуни мојих слика увек ће ме подсећати на<br />

милу, разиграну девојчицу која је увек правила<br />

различите позе и фризуре. Када гледам те слике,<br />

плачем од смеха. Радосно скакутање по кући и<br />

испуњавање жеља чаробним штапићем сада је само део<br />

сећања. Незаборавног сећања.<br />

То је било јутро са пуно сунца и радосног цвркута<br />

птица. Сада треба да наступи дан. Дуг, дуг дан са пуно<br />

рада и обавеза. Долази озбиљнији период када пуно тога<br />

треба да урадим сама. Старији кажу да је ово што<br />

долази ипак најлепши део мог живота. Желим да<br />

верујем у то. Спремна сам на све што ме чека. Да<br />

паднем и устанем и будем иста она мала девојчица која<br />

ће свима радо притрчати у помоћ, као мала птица која се<br />

недавно излегла и треба да почне свој лет, лет у коме<br />

ће открити много тога занимљивог. Шапућем ове речи<br />

лепршавом ветру и птицама које ће ову поруку раширити<br />

по целом свету.<br />

Зато, немојте журити да одрастете и када стварно<br />

будете зрела особа потрудите се да сачувате дете у<br />

себи. Тада ћете зсигурно знати да сте постигли нешто и<br />

схватити да је бити дете најлепша ствар на свету.<br />

Маја Пантелић VIII 2<br />

Једна од најсрећнијих ствари које могу да вам се<br />

догоде у животу је срећно детињство!<br />

А. Кристи<br />

Здраво, свете, ја сам дете<br />

Све је лако кад си мали,<br />

Али увек нешто фали.<br />

Жеље су без броја,<br />

Испуни се тек по која.<br />

Дани иду године са њима,<br />

Најлепше тајне стоје у грудима.<br />

Што је лепо кад се људи воле,<br />

Увак љубав крене из основне школе.<br />

Као птице мисли лете,<br />

Здраво, свете, ја сам дете.<br />

Милица Краковић VIII 2<br />

Здраво, свете, ја сам дете<br />

Ја сам једно дете мало,<br />

До вас ми је много стало.<br />

Трчим, скачем, свуда стижем,<br />

До неба се плавог дижем.<br />

Звезде бројим и сунцу се дивим,<br />

Све на свету волим,<br />

Јер волим да живим.<br />

Анђела Несторовић III 2<br />

Дете<br />

Ко је то што се<br />

Сваког дана весели?<br />

Ко се радује?<br />

Ко срећу дели?<br />

Ко свима радост шири?<br />

Ко срећу плете?<br />

То је дете.<br />

Мила Томић<br />

III2<br />

23<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Тања Караклајић VI 1<br />

Љубав<br />

Шта је то љубав? То је једна велика загонетка коју још<br />

нико није успео да реши. Тешко је наћи толико лепе и<br />

топле речи, које је могу описати. Мислим да тај немир у<br />

глави свако доживљава на другачији начин.<br />

Када се у мени догоди тај немир, креће брза смена<br />

расположења, времена, годишњих доба. Помешам и дане у<br />

недељи, и бројеве са словима и све немогуће тада се деси,<br />

једном речју настане велика збрка и памет се помути. Када<br />

нечије црне очи и смеђа коса не дају вам мира, када<br />

легнете да спавате и капци се склопе, његов лик се створи<br />

у тој црној магли. Сваки сан и кошмар вам је он, сваки<br />

разиграни лептир у вашем стомаку. Љубав је најлепши<br />

стих, најлепша, најтоплија реч. Она вам претвори сан у<br />

јаву, сунце у месец, кишне облаке у сузне очи. Љубав, то<br />

није нешто о чему треба свима да причамо, како је то рекао<br />

наш познати песник, Мика Антић:<br />

„Љубав, то није ужина коју другари деле―<br />

О љубави мудро ћутиш, чини ти се да о њој знаш све.<br />

Другари моји, из овога можемо закључити то да је љубав<br />

све лепо што нас окружује иако као реч од пет слова не<br />

зачи пуно свакоме, али мени и особама које је доживљавају<br />

на другачији начин, као песму, као птицу, значи много.<br />

Мира Ћојбашић VII 2<br />

Испраћам детињство и своје мисли поверавам ветру и<br />

птицама<br />

Зидови уфлекани и испрљани упркос родитељским забранама,<br />

стара исцепана лопта у углу собе, лутке спаковане у кутију заувек<br />

остају иза мене. Полако отварам врата ка новијем и тајанственијем<br />

свету пуном искушења, препрека и животних лекција. Сусрешћемо се<br />

са изазовима и потешкоћама, сада, када морамо хтели ми то или не<br />

стасати у младе и одговорне људе, одговорне за своје поступке,<br />

људе који се полако морају одвојити од својих родитеља и створити<br />

свој живот. Постаћемо зрелији људи и наши животи постаће животи<br />

са обавезама.<br />

Многи то не схватају. Само желе брз живот. Сви некуда журе.<br />

Деца журе да одрасту, да постану успешни људи, да добију породице<br />

и остаре, а када им се све то оствари, тек тад схватају колико је<br />

лепо бити млад. Многи не схватају колико је важно да зрелији пређу<br />

преко прага младости, да уживају сваки дан у детињству, да једу<br />

чоколаду прстима, да се ваљају по блату и по цео дан шутирају лопту<br />

по дворишту. Све више је младе деце која пребрзо, попут ветра,<br />

протрче кроз врата младости. Та деца која тако брзо пређу границу, у<br />

новом свету не умеју да се снађу па се све више препуштају дроги и<br />

криминалу, уместо да проживе најлепше дане детињства, па тако<br />

неискусни и детињасти задобију ожиљке још у раној младости.<br />

Посебан и чудесни драгуљ у младости је пријатељство. Оно обасјава<br />

целу планету попут „Плаве звезде― Мирослава Антића. Верујем да ће<br />

моји другови постати прави породични људи који ће волети своју<br />

породицу и који неће правити неке огромне грешке у животу. Овде, у<br />

овој школи, ми смо провели најлепше дане детињства и најлепше<br />

тренутке. Остаће нам успомене да нас сећају на лепе школске дане.<br />

Одлазимо! Свако на своју страну. Можда се у будућности поново<br />

будемо срели, али то нећемо бити ми, већ одрасли, пословни људи<br />

са својим бригама који су се некад дружили и били као једна велика<br />

породица.<br />

Једно поглавље се завршило, поглавље детињства, у ком смо све<br />

своје тајне поверавали птицама и ветру. Врата младости су<br />

најважнији прелазни тренутак живота. Нисмо деца, али смо још увек<br />

млади за неке ствари. Нисмо одрасли, али смо велики за љуљашке.<br />

Зато је важно да проживимо сваки тренутак сходно својим годинама,<br />

да би нам пролаз кроз врата младости био бржи и лакши.<br />

Милица Краковић VIII 2<br />

Клинка<br />

Ја сам једна мала клинка<br />

која воли да се шминка.<br />

Мало и ја данас хоћу<br />

важна да се правим,<br />

овај мамин дивни руж<br />

на усне ћу да ставим.<br />

Хтела сам да видим<br />

још како ми стоји<br />

и мамина хаљина<br />

у црвеној боји.<br />

Била је дугачка,<br />

па сам на њу стала,<br />

нисам крива, верујте ми,<br />

што се поцепала!<br />

Пробала сам мало<br />

и мамине сенке,<br />

што је за рођендан<br />

добила од тетке.<br />

На лицу ми руменило<br />

и ја пратим моду,<br />

кутијица испаде ми,<br />

просу се по поду.<br />

Ципелице беле<br />

остале су целе,<br />

ал бисери ситни,<br />

зар су они битни?<br />

Немој да се срдиш, мама,<br />

ти на твоју клинку,<br />

нисам хтела намерно<br />

да уништим ти шминку.<br />

Опрости ми мамице,<br />

немој љута бити<br />

Хтела сам да будем<br />

мало као и ти.<br />

Невена Оцокољић VI 2<br />

Јануар 2018.<br />

24


<strong>Кораци</strong><br />

Моја сека<br />

Неко воли меду,<br />

Неко воли зеку,<br />

Ја највише волим<br />

Моју малу секу.<br />

Кад је била мала,<br />

Родила је мама,<br />

Од тада ја нисам<br />

Ни тренутак сама.<br />

Волим је до сунца,<br />

Облака и неба,<br />

А и она мене<br />

Ваљда тако треба.<br />

Учим је да црта,<br />

Да боји и пише<br />

И на овом свету<br />

Волим је највише.<br />

Кад отац грди<br />

сина<br />

Кад отац грди сина,<br />

сва се кућа тресе!<br />

Нико не зна моју муку,<br />

Не помаже леле, куку!<br />

Несташлуци моји стални<br />

нашкодиће мојој мами.<br />

Уништићу њено здравље,<br />

све због моје луде главе.<br />

Немој сестру никад тући<br />

јер ће тати глава пући.<br />

Псује тата, мама моли:<br />

Немој више, биће бољи!<br />

Никола Јаковљевић VI 2<br />

Дете<br />

Једном детету не треба много,<br />

Да здраво оно буде<br />

Морају бити са њим мама и тата<br />

Да не изгуби веру у људе.<br />

Кад му ти нешто обећаш,<br />

Испуни своје обећање,<br />

Али пре тога добро размисли,<br />

Јер дете не воли лагање.<br />

Детету треба нежна мама<br />

Која му споро прича приче<br />

Која разуме његове туге<br />

И њене туге на дечје личе.<br />

Марко Ћојбашић V 2<br />

Слађана Мутавџић VI 2<br />

Шаљем данас поруку ову: Заједно<br />

можемо урадити свашта, јер<br />

велика, другари, наша је машта!<br />

Дечје право<br />

Свако дете има право<br />

Да оствари своје жеље и снове<br />

Да мирно спава, да мирно сања,<br />

И да се увек нечему нада.<br />

Дете је нежно као пахуља,<br />

Дете је чисто као суза,<br />

Када му пружиш пажњу већу<br />

На његовом лицу видећеш срећу.<br />

Мало је потребно да дете блиста,<br />

Да срећно трчи кроз своје снове,<br />

Дајте му мало снаге и права<br />

И дечјој срећи нема краја.<br />

Мирослав Пантелић V 2<br />

Давид Драшковић I 2<br />

Петао<br />

Чим ујутру рана зора почиње да руди,<br />

из дворишта својом песмом петао нас буди.<br />

Кукурику,кукурику весело се чује,<br />

на све стране његов снажан гласић одјекује.<br />

Устаните, вредна децо, школица вас зове,<br />

да с науком кренете ви у борбе нове.<br />

Ја сам као будилник, ту нема дилеме,<br />

Јер у школу морате отићи на време.<br />

Ми смо певци лепотани и делије праве,<br />

које краси лепа креста баш на врху главе.<br />

Васко Оцокољић IV 5<br />

Равна Гора<br />

25<br />

Јануар 2018.


<strong>Кораци</strong><br />

Драмска дружина<br />

Талентовани ученици Основне школе „Мићо Матовић― из Мочиоца два пута недељно<br />

присуствују часовима драмске секције и уз велико залагање и љубав према драмској уметности<br />

активно учествују у планирању активности и њиховом реализовању. Развијање колективног<br />

духа, подстицање на исказивање мишљења и давање предлога, развијање критичких<br />

способности, богаћење и развијање маште, слободе и концентрације за јавне наступе, развијање<br />

умећа лепог, течног и креативног импровизованог изражавања, развијање стваралачке<br />

способности, емоционалног уживљавања и сазревања – императиви су ових часова, односно<br />

циљеви и задаци програма који резултира драмским комадима спремним за извођење на сцени<br />

поводом школских свечаности.<br />

Уз помоћ наставника ученици<br />

бирају пригодне драмске комаде за<br />

свечаности које их очекују и у<br />

складу са околностима (бројем ђака<br />

који учествују, временским ограничењем,начелом<br />

савремености са<br />

којим покушавамо да саобразимо<br />

свет уметничког дела) мењају их,<br />

адаптирају и прилагођавају. Бирају<br />

костиме, дају идеје за сценографију,<br />

а често учествују и у њиховој изради. Наставник<br />

срског језика с љубављу и радошћу сваке године окупља<br />

талентоване и креативне ученике који рад у секцији чине<br />

динамичним, инспиративним и забавним. Идеал савременог<br />

образовног система на овим часовима постаје<br />

реалност. Ученицима је омогућено да несметано испоље<br />

своје таленте, слободно изразе унутрашња уметничка<br />

стремљена и они, охрабрени и подржани од предметног<br />

наставника, али и школе у целини, показују своју<br />

креативност, таленат и рад, упечатљиво обележе сваку<br />

школску свечаност, насмеју, развеселе, али и растуже<br />

публику и на тај начин креативно надограђују и унапређују<br />

школску праксу.<br />

Ученици не уче глуму, већ уче да развију оно<br />

што већ имају у себи. Вера у себе побеђује<br />

страх и помаже им да развију сценски<br />

идентитет и индивидуалност. Тако ови мали<br />

уметници у драмској уметности проналазе<br />

простор у којем дух може да дише, као одговор<br />

на жудњу за стварањем хармоније у хаотичном<br />

свету у коме нам сваодневно прети просечност.<br />

“Воли уметност у себи, а не себе у<br />

уметности”, мисао је којом се воде.<br />

Пригодним комадима Драмска дружина даје печат свакој школској свечаности.<br />

Јануар 2018.<br />

26


Занимљивост<br />

<strong>Кораци</strong><br />

УШТЕДА<br />

Марко се договорио са<br />

два друга да заједно<br />

купе кошаркашку лопту,<br />

тако да ће свако од њих<br />

дати подједнако новца.<br />

У међувремену им се<br />

придружио и Стефан,<br />

па су тако цену<br />

поделили на четири<br />

једнака дела. Колико<br />

процената свог новца је<br />

Марко уштедео?<br />

ГОДИНЕ<br />

Маја, њен брат и отац су<br />

пре 10 година заједно<br />

имали 50 година. Колико<br />

година заједно имају<br />

данас?<br />

Лпгичке загпнетке<br />

ЦАРЕВИЋ<br />

Да би ослободио принцезу, царевић је<br />

морао да прође кроз пет капија једног<br />

замка. На свакој капији одузимају му<br />

половину златника које је имао у том<br />

тренутку и још један златник. После<br />

проласка кроз пету капију остао му је<br />

још само један златник. Колико је<br />

царевић имао златника пре проласка<br />

прве капије?<br />

ОДЕЉЕЊЕ<br />

У једном одељењу сваки ученик учи бар<br />

један страни језик, енглески или руски.<br />

Енглески језик уче 24 ученика. Руски језик<br />

учи 10 ученика, што је трећина ученика у<br />

одељењу. Колико ученика учи оба језика?<br />

НОВЧАНИЦЕ<br />

Колико најмање новчаница од 10, 20 и 50<br />

динара треба да поседујете да бисте<br />

имали 270 динара, а да при томе имате<br />

сваки апоен?<br />

‣Иакп се честп сппмиое кап<br />

таква, supercalifragilisticexpialidocious<br />

(пп значеоу слична речи<br />

‘фантастичнп’) није најдужа реч у<br />

енглескпм језику. Ту част има реч<br />

pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis<br />

(врста бплести<br />

плућа).<br />

‣Самп две енглеске речи у<br />

тренутнпј упптреби завршавају се<br />

наставкпм -gry: angry (љут) и hungry<br />

(гладан), штп је с пбзирпм на<br />

учесталпст заједничкпг<br />

ппјављиваоа пвпг стаоа и<br />

емпције савршена кпмбинација<br />

речи!<br />

‣Најдужа реч у енглескпм кпја се<br />

пише без сампгласника је rhythm.<br />

‣Најдужа енглеска реч у чијем<br />

писаоу се не ппнавља ниједнп<br />

слпвп је uncopyrightable.<br />

‣Ова реченица садржи свакп<br />

слпвп енглескпг алфабета: The<br />

quick brown fox jumps over the<br />

lazy dog.<br />

‣Реч у чијем писаоу се највише<br />

греши је pronunciation<br />

Реч уредника:<br />

Да ли сте знали...<br />

‣да је укупна маса свих мрава на свету већа од<br />

укупне масе људске популације?<br />

‣да зарез направљен на кори стабла увек остаје на<br />

истом растојању од земље иако стабло константно<br />

расте?<br />

‣да на планети Земљи има толико злата да је<br />

прекрије целу у слоју од једног метра?<br />

Децп, велика и мала, сетимп се пнпга штп смп<br />

знали, а штп смп успут мпжда забправили - сетимп<br />

се да смп деца - јуче, сутра и увек. Будимп пдважни<br />

да саоамп, маштамп и желимп и свакпг дана<br />

нештп нпвп научимп. Сетимп се да је свет<br />

занимљив пнпликп кпликп смп ми радпзнали и<br />

затп будимп радпзнали да дпзнамп све штп нисмп<br />

дпзнали. Такп ћемп се преппзнати увек када се<br />

сретнемп.<br />

Марија Вукпвић Ђедпвић<br />

‣да квакање патке не прави ехо, али нико не зна<br />

због чега?<br />

‣да када се помножи 111.111.111 x 111.111.111<br />

добије се 12.345.678.987.654?<br />

‣да је кикирики један од сатојака динамита?<br />

‣да су наше очи од рођења увек истих димензија,<br />

али да нос и уши не престају да расту?<br />

27<br />

Јануар 2018.


„Учимо да малим<br />

и потребним<br />

будемо<br />

задовољни.“<br />

„Јер пут је кратак,<br />

браћо моја љубљена,<br />

којим ходимо. Дим је<br />

живот наш, пара, земља<br />

и прах; за мало се<br />

јавља и брзо нестаје.<br />

Мали је труд живота<br />

нашег, а велико и<br />

бесконачно добро као<br />

награда."<br />

Ликовни радови ученика наше школе<br />

Редакција:<br />

Уредници: Главни уредник, Марија Вуковић Ђедовић; Технички уредник, Војислав Миловић; Ликовни<br />

уредник, Горан Костић<br />

Сарадници: Професори предметне и разредне наставе, педагошка служба и ученици<br />

За издавача: Милета Караклајић, директор школе<br />

28

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!