Кораци

Кораци 

Лист ученика и наставника 

ОШ “Мићо Матовић”, Катићи 

27. јануар 2018. година 

У овом броју: 

Впли уметнпст у себи, а не 

себе у уметнпсти!


За школски лист „Кораци“ директор школе 

Милета Караклајић говори о својим 

плановима за школску 2017/2018. правећи 

осврт на оно што је од почетка године 

остварено: 

Моје активности ове школске године 

усмерене су на осавремењивање наставе и на 

том пољу су се догодиле и највеће промене. 

Опремање учионица, набавка техничких и 

видео-уређаја, опремање кабинета, библиотеке 

неки су од планираних и реализованих 

циљева. 

Директор школе Милета Караклајић 

Најважнији циљ чијој реализацији тежим је да све учионице и у матичној школи и 

издвојеним одељењима постану мултимедијалне и на добром смо путу да то у 

потпуности и остваримо. Све учионице су поред новог намештаја, плазма телевизора 

и пројектора, добиле и беле магнетне табле, а скоро сви наставници нове 

рачунаре и лаптопове, што је додатна модернизација у односу на прошлу годину. 

Поред матичне школе у Катићима и у школи у Мочиоцима је уграђен видео-надзор 

који је такође у духу модернизације наших школа, а има за циљ повећање 

сигурности и безбедности у школским просторијама. Наставници су добили и 

бројна наставна средства која ће им олакшати наставу и подићи њен квалитет. У 

плану је реновирање фискултурне сале у Катићима, као и изградња сале у 

Мочиоцима, што ће несумњиво допринети побољшању услова рада и наставника и 

деце. 

Наши ђаци и наставници и даље ће 

наставити да се такмиче и боре за 

престижан углед школе и што 

боље резултате на свим пољима, 

вођени питањем – шта ми можемо 

да учинимо за своју школу – а 

подршка од мене неће изостати. 

Наставићу са улагањем у школске 

објекте и радићу на побољшању 

статуса запослених у образовању 

посматрано како са материјалног, 

тако и са друштвеног аспекта. 

Директор школе не доприноси само развоју 

школе којом руководи, већ и села у целини. 

Активно је учествовао у организацији и 

спровођењу радова на изградњи цркве 

Свете Петке, на којој се већ гради 

централна купола; постављању великог 

крста на Балтића стени, каменом масиву 

изнад школе; изграђивању моста преко 

реке која протиче кроз школско двориште, 

којим су обезбеђене обале и отклоњена 

опасност од изливања река, када су и оба 

школска игралишта пресвучена асфалтом. 

Образовање је најмоћније оружје које можете употребити да промените свет. 

Нелсон Мандела 

Јануар 2018. 

2


Сеоска школа — чувар народне традиције 

Основна школа „Мићо Матовић― која се 

налази у Катићима, селу које припада 

Ивањици, општини моравичког округа, почела 

је са радом 6. новембра 1892. године 

под називом „Брезовачка школа― и на 

својим почецима окупљала децу из Брезове 

и Шареника. Данас, после 125 година рада у 

њу иде преко 120 ученика из Брезове, Равне 

Горе, Беле Цркве, Катића, Мочиоца, Пресеке 

и Шареника распоређених у матичној 

школи у Катићима и њеним издвојеним 

одељењима. Школа је носилац културних и 

друштвених активности у сеоском окружењу, 

па је самим тим њена улога одговорнија 

и већа. Она опстаје и наставља са радом 

упркос чињеници да је ђака, чувара села, 

традиције, културе и образовања, у сеоским 

срединама све мање. 

Беспрекорно чист ваздух, надомак 

планине Мучањ, на надморској висини од 

1000 м, својеврсна је ваздушна бања у којој 

теку школски дани неуморних, вредних и 

одговорних ђака пешака, који сваког јутра у 

освит зоре крећу пут школе, макадамом до 

асфалтног пута где их чека школски аутобус. 

Због непредвидивих, често и сурових 

временских, првенствено зимских услова, 

није лако по планинским беспућима стићи у 

школу, па се тако пут до школе и наставницима 

и ђацима претвори у изазов и 

авантуру. 

Квалитетан и стручан наствни кадар 

препознатљиво је обележје школе и он 

својим залагањем, ентузијазмом и љубављу 

према свом позиву чини да постигнућа и 

резултати школе не заостају за градским 

школама. 

Ученици показују велико залагање и 

ентузијазам и у наставним, ваннаствним и 

слободним школским активностима, 

секцијама и пројектима које школа реализује 

у складу са планом школских тимова и 

чине да се образовни процес одвија у 

живописној, аутентичној и позитивној клими. 

Средства која би обезбедила квалитетније 

услове за рад, за стручно усавршавање 

запослених и награђивање успешних 

ученика захваљујући спретности и умећу 

директора школе стално се прибављају јер 

желимо да успоставимо тренд промовисања 

успеха и знања и испратимо актуелне 

тенденције у образовању, а рад школе подигнемо 

на још виши ниво. 

Издвојено одељење у Мочиоцима је 

осмогодишња основна школа коју похађа око 

50 ученика. Настава се одвија у потпуно 

новој школској згради, савременом објекту 

школске инфраструктуре изграђеном по 

светским стандардима. Нова зграда чини 

школске дане лепшим, угоднијим и безбеднијим 

за рад. Објекат има шест учионица, 

опремљених техничким помагалима за 

наставу, новим намештајем и савременим 

училима, кабинет информатике са новим 

рачунарима и интернетом, централно грејање, 

кухињу са трпезаријом, салу за наступе 

и свечаности, два школска игралишта. Један 

од приоритетних пројеката чија се 

реализација ускоро очекује је изградња 

фискултурне сале, изградња трибина, базена 

и тениског терена. 

3 

Јануар 2018.


УЧЕШЋЕ РОДИТЕЉА У ПРОЦЕСУ РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА 

ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА 

Сваки човек у детињству искуси 

неки вид насиља, било да је у улози 

вршиоца насиља, онај који трпи или је 

једноставно сведок насиља над неким 

другим. 

Насиље се појављује у различитим 

облицима. 

Вербално насиље је сваки вид исмевања, називање погрдним именима, ругање, вређање, 

добацивање. Није неопходно наглашавати колико деца, без обзира на узраст, могу бити инвентивна 

у оваквим ''креативним'' облицима вербалног изражавања. Физичко насиље подразумева 

ударање, гурање, отимање и уништавање ствари. Деца која су изолована из друштва, 

игнорисана од стране другова, трпе оговарање и о њима се измишљају разне приче које 

обично немају леп и истинит садржај, јесу жртве социјалног насиља. Психичко насиље подразумева 

претеће погледе, гримасе, нежељене коментаре, изнуђивање новца, уцењивање. 

Сексуално насиље је нежељено додиривање на нежељени начин и нежељене делове тела, 

изнуђивање сексуалних услуга, принуда на сексуални чин. 

Дете које трпи насиље 

Потенцијална жртва насиља јесте дете 

које је субмисивно, дефанзивно, интрoверт 

са ниским самопоштовањем. Овакво 

дете ће и на најбезазленије опаске 

реаговати плачем, повлачењем, изоловањем 

од друштва. Плашљиво, тихо и 

повучено дете омиљена је мета оних који 

воле да своју снагу демонстрирају над 

другима, било физичку или психичку. 

Први корак ка решавању насиља јесте 

отворен разговор са дететом. Покушајте да 

дознате од када се насиље догађа, како, 

где, ко су актери. Покажите детету да 

саосећате са њим и да ћете дати све од 

себе да зауставите текућу непријатну 

ситуацију. Али немојте обећавати да ће све 

и одмах бити у реду. Пробајте заједно да 

нађете решење. Договорите се о 

предстојећим корацима решавања проблема. 

Имајте на уму да родитељи које не 

пријаве насиље не могу га ни зауставити. 

Ово наравно не подразумева да се ви 

лично светите насилнику или некоме њему 

блиском. Многа деца ће престати са насиљем 

уколико њихови родитељи сазнају 

чиме се деца баве у слободно време. 

Деца која врше насиље 

Зашто деца уопште врше насиље? 

Мотиви могу бити заиста разнолики. Нека 

деца, нарочито млађег узраста, немају 

адекватан увид у сопствено понашање. 

Насиље обично врше деца које пролазе 

кроз неки тежак период у животу, губитак 

или развод родитеља или нешто слично, 

могу своје незадовољство показати и кроз 

агресију над другом децом. Родитељи би 

у том случају морали више пажње 

посвећивати детету које је неспремно за 

новонасталу ситуацију и потражити помоћ 

стручних лица. 

Насиље ће вршити и дете које је и само 

жртва породичног насиља или се у 

породици толерише овакав вид понашања. 

Родитељи који су без саосећања и 

топлине, или превише попустљиви и не 

постављају границе у понашању, одговорни 

су за наслино понашање деце. 

Такође, стереотипни начин мишљења, 

систем вредности и менталитет утичу на 

развој личности сваког од нас, могуће и 

негативно. 


4


Готово сваком родитељу је непријатно када га позову из школе и саопште да његово дете врши 

неки облик насиља над другим дететом. Оно што је јако битно у оваквој ситуацији је да не 

затварате очи пред истином и да озбиљно схватите проблем и приступите његовом решавању. 

Први корак је, погађате, разговор са дететом. Јасно му ставите до знања да не толеришете насиље. 

Немојте на његово насиље одговарати батинама или било којим видом насиља. 

Ускраћивање нечега што дете воли је много 

ефикаснији метод кажњавања. Затим му помозите да 

стекне увид у своје понашање и последице онога што 

је чинило. Питајте га на који је начин могао другачије 

да реагује. Развијајте емпатију код њега 

питајући га шта мисли како се то друго дете осећало 

док је исмевано, тучено или изнуђивано. Научите га 

да се извини и поправи грешке. Похвале и награде су 

неизоставни део васпитања. Похвалите га за жељено 

понашање. Питајте га како се оно тада осећало. 

Будите у току и пратите шта ваше дете ради. Научите 

га да стиче и одржава пријатељства. Сарађујте са 

школом и не стидите се да потражите стручну помоћ! 

Дете које је сведок насиља у школи 

Постоје многобројни сведоци насиља, 

али се нико не усуђује да га пријави. 

Важно је да објасните детету разлику 

између тужакања и пријављивања насиља. 

Разлика је у крајњем циљу пријаве. 

Један од разлога пријаве одраслим 

лицима може бити и страх да онај који 

пријављује и сам не постане жртва 

истог насилника. У том случају сте ви 

дужни као родитељ да сакупите детаљне 

информације о акту насиља и 

пријавите их одељењском старешини 

или стручним сарадницима у школи. 

И за крај, сетите се да сте ви као родитељ први модел понашања који дете усваја. Стога 

научите да контролишете сопствени бес и љутњу. 

Разговарајте са децом о емоцијама. Али их и показујте! Научите да увидите 

сопствене грешке и да пред дететом изговорите магичну реч ''извини''. 

Не исмевајте и не понижавајте дете. Заједно коментаришите 

филмове и књиге. Нађите заједничке активности, било да су то 

друштвене игре или излети који ће вам омогућити да се међусобно 

добро упознате и изградите поверење. 

Научите дете да се у животу и губи и добија. Постављајте 

питања која ће детету помоћи да самостално дође до 

решења, уместо да му ви понудите готова. И не 

заборавите да сваки пут загрлите дете када се вратите 

кући јер љубављу све почиње. 

Педагошка служба ОШ „Мићо Матовић― 

5 

Јануар 2018.


Свечани дочек 

првака 

Почетак школске године је 

један од најузбудљивијих 

дана за све ђаке, нарочито 

за оне који полазе у први 

разред. Узбуђени су и 

њихови родитељи, као и 

учитељи, који су и овог, као 

и сваког првог септембра са 

радошћу присуствовали свечаном пријему нове генерације првака у матичну школиу у Катићима 

и издвојена одељења у Мочиоцима, Шаренику и Белој Цркви. Ове године у школу је уписано 16 

првака. Том приликом уручени су им скромни поклони - школски прибор, добродошлица и 

беџеви. 

Битка за знање 

У оквиру акције Битка за знање, 

која за циљ има стварање 

модерног образовног система за 

децу, пружањем подршке за 

развој информатичког образовања 

у основним школама, наша школа 

је, уз велики труд и ангажовање 

наставника Војислава Миловића и 

Милкице Марковић, постала 

учесник пројекта и добитник наставног средства - мбот 

робота који ће ученицима помоћи да се упознају са 

програмирањем! Прва битка је јасна – изборити се да 

деца науче основе програмирања кроз игру, јер је то пут, 

како се истиче, за боље сутра! Програмирање је део 

описмењавања за 21. век, учи децу логичком 

размишљању, подстиче креативност и изграђује 

самопоуздање. Делегација школе је роботе преузела на 

свечаном пријему у Прељини 13. септембра од председнице 

владе Ане Брнабић и министра просвете, Младена 

Шарчевића. 

Код председника општине 

У оквиру Дечије недеље је у СО Ивањица одржан 

пријем за ученике из свих основних школа, где су 

имали прилику да проведу време са председником 

општине, поразговарају са њим и добију одговоре 

на многа питања која их занимају. Ученици су 

могли да се упознају са локалном самоуравом, као 

и да се осврну на властиту, индивидуалну 

одговорност, на важност марљивог учења зарад 

боље будућности како појединаца, тако и града и 

државе у целини. Нашу школу и Ученички 

парламент су представљале три ученице осмог 

разреда из Катића, Сузана Радојичић, Ана 

Стојковић и Тања Караклајић и педагог - 

координатор ученичког парламента Драгана 

Караклајић. 


6


Јубиларни рођендан школе, 125. по реду, ОШ "Мићо Матовић" обележен је у матичној школи на 

Катићима, као и у издвојеном одељењу у Мочиоцима приредбом коју су наставници и ученици 

припремили за наше драге госте. Публика је имала прилику да сазна нешто више о историји наше 

школе, као и о актуелним околностима у којима она функционише. Свечани програм започео је 

хором ученика старијих разреда који је извео песму "За милион година". Потом су се смењивале 

музичке и рецитаторске нумере. Позоришна дружина наше школе извела је адаптирани драмски 

комад "Избирачица", који је забавио и насмејао публику. На самом крају, уместо традиционалног 

кола, уследило је извођење кола на хармоници талентованог ученика шестог разреда. 

Јубиларни рођендан ОШ „Мићо Матовић“ 

Покренимо нашу децу! 

Наша школа учествује у програму 

„Покренимо нашу децу―, који има за 

циљ увођење свакодневне 

петнаестоминутне физичке 

активности за ученике од првог до 

четвртог разреда у свих 1206 

основних школа у Србији , чији је 

протокол о реализацији министар 

просвете, науче и технолошког 

развоја Младен Шарчевић потписао са 

Српским савезом професора физичког 

васпитања и спорта и Aqua Viva, 

брендом компанијом ‖Књаз Милош‖ 

почетком 2017. године. Физичка 

активност има велики значај за 

правилан развој деце, као и за 

њихову социјализацију и због тога је 

неопходно подићи свест јавности о 

проблему и последицама недовољне 

физичке активности код деце 

школског узраста и указати на значај 

превенције бројних здравствених 

проблема редовним вежбањем, 

нарочито током детињства. 

800 година од крунисања Стефана Првовенчаног 

Богољуб Делић, наставник историје, у октобру 

месецу ученицима је одржао предавање на тему 

„800 година од крунисања Стефана Првовенчаног― и 

основне податке истакао на паноу у холу школе. 

Стефан Немањић је био први крунисани краљ, због 

чега је назван Првовенчани. Био је други син 

великог жупана Стефана Немање, родоначелника 

династије Немањића. Почео је да влада као велики 

жупан а 1217. године је подигао државу Немањића 

на статус краљевине. Његово крунисање била је 

тачка стављена на дугу борбу коју су његов отац 

Стефан Немања и његови претходници водили за 

самосталност српске државе, која је тада у односу 

на западне државе била напреда и изузетно богата. 

Нема много народа који могу да се похвале круном 

старом 800 година. 

За две године очекује нас и обележавање још два 

значајна датума — 800 годишњица аутокефалности 

цркве и исто толико година од усвајања првог 

српског општег законика — Законоправила (Крмчије) 

Светог Саве. 

7 

Јануар 2018.


Захваљујући програмској акцији Радио Београда 

"Књига солидарности" (у којој су водећи 

се крилатицом "Стварамо–чувамо–дарујемо" 

слушаоци, гледаоци и читаоци РТС-а доносили 

књиге из своје бибилотеке, а заузврат добијали 

једно издање РТС издаваштва на поклон) 

библиотека Основне школе "Мићо Матовић" у 

Мочиоцима 2. децембра постала је богатија за 

више од хиљаду књига. Скромна и стара 

школска библиотека проширена је бројним 

насловима наставног, ваннаставног и 

популарног карактера. 

Ученике ОШ „Мићо Матовић― је овај 

драгоцени поклон, донација велике образовне 

и културне вредности, веома обрадовао. Бројне 

књиге по које су до сада одлазили у градску 

библиотеку у Ивањици сада су им доступне у 

школи и радују им се, зато што, како кажу, 

воле да читају. Велики број нових књига 

мотивисаће ученике да чешће посећују 

библиотеку и више читају. То је посебно важно 

у овом веку дигиталне револуције, у коме су 

традиционална књига и читање угрожени. 

Књига солидарности 

Библиотека је душа школе. Овај поклон је 

душу наше школе оплеменио и проширио. 

Наша је дужност да и сами допринесемо 

њеном расту и на тај начин се придружимо 

свима који су књиге донирали и сакупили. 

Једино тако ћемо се адекватно одужити и 

захвалити. 

У једној јединој књизи има више љубави и 

смисла него у једном великом граду, рекао је 

Јован Дучић и замислите колико љубави и 

смисла је овом акцијом удахнуто у нашу малу 

школску библиотеку, школу, село и ученике, 

чуваре традиције и културе овог краја. 

Захваљујемо се тиму који реализује акцију 

на челу са уредником Михаилом Шћепановићем, 

који је до сада опремио је десет 

библиотека у школама у Србији и уручио више 

од 11.500 књига. 

Пригодним свечаним програмом и 

дружењем које је уследило обележили смо 

овај дан у школи у Мочиоцима. 

На Фестивалу науке, који је и ове године од 14. до 17. децембра 

одржан на Београдском сајму, ученици наше школе заронили су у 

тајанствене светове научних достигнућа. Бројни научни изазови, 

различите поставке и шоу програми одушевили су и 

заинтересовали све учеснике, па су се вратили пуни утисака које ће 

данима препричавати. Радозналост је водила ученике од штанда до 

штанда, тако да су могли чути доста корисних савета, лично се 

уверити у начин деловања силе судара на симулаторима, одмерити 

своју брзину са брзином различитих звери на атлетској стази, 

прошетати кроз виртуелне светове минулих цивилизација... 

Организатори су нас одвели у еру леденог доба, у свет диносауруса, а 

дружили смо се и са људима из каменог и бронзаног доба. Тако смо 

на овом својеврсном полигону науке прошетали кроз простор и време, 

одлутали у васионске бескраје, нашли пут до средишта Земље, 

дружили се са Теслом који нам је показао неке од својих 

експеримената. Упознали смо тајне човекових чула, откривали 

фосиле у утроби земље, летели на крилима змаја... 

Хладан децембарски дан нас дочека и врати у стварност. Повратак на 

Катиће протекао је у размени утисака онога што смо видели и 

доживели. Наравно, нећемо пропустити ни следеће дружење ове 

врсте. 

Милош Мрдак, профеор српског језика 


8


20. новембра у ОШ „Мићо Матовић― обележен је 

Светски дан детета, под слоганом „Здраво, 

свете, ја сам дете!― предавањем о неопходности 

остваривања права деце и израдом зидних новин 

од ученичких ликовних и литерарбих радова. 

Права детета су неотуђиви део универзалних 

људских права и зато је обавеза целог друштва 

да деци пружи најбоље услове за одрастање. 

Новогодишњи вашар 

Новогодишњи квиз 

И ове школске године у ОШ „Мићо Матовић― 

на Катићима и ИО Мочиоци ученици су у 

сарадњи са Ученичким парламентом и Тимом 

за културну и јавну делатност реализовали 

традиционални Новогодишњи вашар, један од 

догађаја у календару забавних дешавања у 

школи, на којем су посетиоци манифестације 

по симболичним ценама могли да купе изложена 

мала уметничка дела креативних ученика од 

првог до осмог разреда. Од сакупљеног новца, 

купили су слаткише којим су засладили новогодишњу 

журку која је уследила. 

У организацији Ученичког парламента у 

петак, 29.12.2017. године са почетком у 13 

часова организован је новогодишњи квиз 

знања. Квиз је припремила и водила 

координатор УП Драгана Караклајић. 

Новогодишњи квиз знања односио се на 

опште знање из књижевности, билологије, 

хемије, географије, историје, музике, 

филма, спорта и сл. Учесници квиза су 

били сви ученици старијих разреда 

матичне школе у Катићима. У квизу су 

учествовале четири екипе, а победничка 

екипа је награђена "слатким пакетићем". 

Међународни дан људске солидарности 

Ученички парламент из Мочиоца са 

координатором Јеленом Стишовић 20. 

децембра обележио је Међународни дан 

људске солидарности који су установиле 

Уједињене нације 2006. године. 

"Анонимни Деда Мраз" 

Крајем децембра, у оквиру рада Ученичког парламента 

реализована је активност под називом "Анонимни Деда Мраз" - у 

сусрет новогодишњим и божићним празницима. 

Сви ученици старијих разреда тајно су бирали друга или 

другарицу којима ће купити поклон за празнике и анонимно им 

тај поклон доставити - тако да не сазнају од кога је. 

У радионицама у којима су 

учествовали, ученици су се 

подсетили сколико су 

хуманост, љубав, 

солидарност и заједништво 

фундаменталне и 

универзалне вредности 

које морају постати главни 

циљ човечанства 21. века. 

9 

Јануар 2018.


Градимо мостове међу генерацијама—за радост сваког детета 

Мост је сила. Мост је нераскидива 

веза међу генерацијама и 

временима. Андрићев чувени 

лутајући мотив, велика 

инспирација: „У свему што човек у 

свом животном нагону подиже и 

гради, ништа није у мојим очима 

боље и вредније од мостова. Они су 

важнији од кућа, светији, општији 

од храмова. Свачији и према сваком 

једнаки, корисни, подигнути увек 

смислено, на месту на којем се 

укрштава највећи број људских 

потреба, истрајнији су од других 

грађевина и не служе ничему што је 

тајно и зло.― вредност. 

Ученици су у сарадњи са наставницима разредне наставе, 

српског језика, ликовне и музичке културе, физичког 

васпитања и представницима парламента реализовали план 

активности поводом Дечје недеље традиционално планиране 

за прву недељу октобра. 

Слоган овогодишње Дечје недеље је „Градимо мостове 

међу генерацијама – на радост сваког детета― и све наше 

активности праћене су жељом да од љубави, вере и наде 

саградимо један чврст мост, који ће повезати обале 

садашњости и боље будућности, болести и здравља, бриге 

и среће. 

Низом активности обележена је Дечја недеља и у оквиру ње одржана хуманитарна приредба која 

је за циљ имала прикупљање новчаних средстава за лечење болесне колегинице Надежде 

Мунитлак - активност подстакнута немилим поводом, али и спремношћу свих запослених у школи 

на помоћ и саучествовање у тешким тренуцима. 

Гости хуманитарне приредбе су одзивом на 

позив ђака показали хуманост, добру вољу и 

велико срце и својим примером ученике 

научили колико је важно помоћи ближњем 

кад наступе они тежи дани, и колико су 

заједништво, саосећање, помоћ и брига 

чврсти мостови међу људима. 

Ученици ове школе желе да њихова 

учитељица Нада што пре оздрави, да се 

здрава и срећна врати мостом који ће 

саградити од добрих жеља и скромне 

помоћи и осврне се на све године рада 

у школи у којој је провела цео свој 

радни век, многе учила, са многима 

сарађивала, дочекала и испратила – 

учитељ, колега, комшија и пријатељ 

свих ових година. 

Градимо мостове међу вековима. Дужни смо „ми, деца овог века― - песник би рекао „недостојни 

историје наше― - да појачаном историјском свешћу и захвалношћу, осећајем дужности и части, љубави 

према својој земљи и родном крају, ојачамо стубове мостова које су нам преци саградили, оштећене 

ратовима, бунама, борбама, одрицањем, сиромаштвом, глађу, крвљу. Наша је дужност да не дозволимо 

да се ти историјски мостови сруше, јер без њих нема нације, нема рода. 


10

Ученици млађих разреда у Мочиоцима украшавали су 

двориште кредама у боји, декорисали унутрашњост својих 

учионица и школе, маскенбалом и спортским активностима 

обележили недељу, док су ученици старијих 

разреда учествовали у радионици „Најлепше речи света―, 

изради зидних новина и спортском дану када су се 

дружили са својим другарима из Катића. Сви ученици 

млађих разреда матичне школе и свих издвојених 

одељења учествовали су у радионици „Градимо мостове 

међу генерацијама, за радост сваког детета―, реализоване 

у ИО Мочиоци. 

На Катићима су ученици учествовали у луткарској 

радионици, маскенбалу, спортском дану. Сви ученици су у 

оквиру Дечје недеље присуствовали представи у Дому 

културе „Шалабалабајка― и посетили председника општине. 

Градимо мостове међу генерацијама. 

То су мостови окренути ка 

будућности, са погледом на сутра, 

увек боље, лепше, савршеније 

сутра. Родитељи их граде за своју 

децу, садашња за будућа поколења. 

Свака наредна генерација исправља 

слабости градње, али везивни 

материјал је увек исти – љубав, 

поштовање, разумевање, честитост, 

заједништво, породица, слога. Без 

њега би се грађевина распала. 

Мостови повезују људе, људске 

потребе нераскидивим везама. 

Симбол су људске победе над 

силама природе. Симбол 

повезивања, не поделе, људских 

жеља и тежњи. 

„Тако, свуда у свету где год се моја 

мисао крене или стане, наилази на 

верне и ћутљиве мостове, као на 

вечиту и вечно незасићену људску 

жељу да се повеже, измири и споји 

све што искрсне пред нашим духом, 

очима и ногама, да не буде 

дељења, противности и растанка―. 

Дакле, да буде јединства и 

заједништва. 


Градимо мостове речима. 

Најлепшим речима нашег језика које 

су нам као драгоценост остављене у 

наслеђе, које ћемо и сами, 

памћењем и преношењем отргнути 

од заборава. Шаљемо их у 

У оквиру акције „Дечја недеља― ученици ОШ „Мићо 

Матовић― на Катићима организовали су разговор са 

бившим наставником и директором школе, Драганом 

Тимотијевићем Гагијем, који је дошао давне 1959. 

године из банатске равнице у сурове пределе ивањичког 

краја, између дивљих планина Мучња, Јавора и Голије. 

Дошао и остао цео живот. 

У ИО Равна Гора и ИО Шареник у оквиру радионице 

„Здрави залогаји―, ученици су након кратког 

предавања о значају житарица и њиховој 

употреби, украшавали тегле и пунили их разним 

житарицама. 

Градимо мост ка будућности. За боље сутра наше деце, 

сутра у којем неће постојати мржња између људи, 

једно толерантно и широко сутра где ће све разлике 

бити премошћене. 

11 

Јануар 2018.


Из старог Летописа школе у Мочиоцима 

По причању првог ђака ове школе, Васа Матовића 

Као што знамо, свака школа има обавезу да води Летопис 

школе. Један стари Летопис, који је по претпоставци вођен 

50-их година прошлог века, пронађен је у просторијама 

старе школске зграде. 

Подаци који су тада унесени у Летопис су доста оскудни, 

записани на основу сећања старијих. Најоскуднији су 

подаци о првим учитељима и периоду од 1900. до 1920. 

године, што због избијања ратова, што због немара оних 

који су писали летопис. 

Подаци до којих смо дошли забележени су по причању једног 

од првих ђака школе у Мочиоцима, Васа Матовића. 

Према причи Васа Матовића, мештани села Мочиоци су 1874. 

године решили да подигну школу. Добијено је земљиште, 

прикупљен новац и школска зграда је сазидана. 

Први учитељ је био, по причи Васовој, ђакон Михаило 

Поповић, а после њега долази „неки Јово из Латвице и имао 

је 70 ђака―. Јово је засадио воћњак, искрчио двориште и 

претпостављамо да је тада посађен бор који се данас налази 

код цркве, да би „красио школу―. 

Учитељи су се често мењали. Међу њима је био и поп Витомир Видаковић, учитељи Михаило 

Стојановић, Младен Симовић и Чедо Миленковић. 

Школа није радила у периоду од 1912. године, па све до 1920. године. За време Првог светског 

рата у школи су становали Аустријанци који су у зграду увели телефон и обрађивали школско 

земљиште. 

Наредних година учитељи су се смењивали често. Сваки је по нечему значајан, сваки заслужује 

да се о њему пише, сваки је у школу или ван школе унео нешто ново, сваки је оставио неку лепу 

успомену. 

Године 1920. дошао је учитељ Милосав Тешић, који се кратко задржао. После њега је дошао 

Драгољуб Љубичић, који је направио клупе, табле, столове, шпорет и тако реновирао читав 

намештај. Огњен и Мара Поповић су били пет година у Мочиоцима. Огњен је добио од државе 

10.000 динара, извршио је оправку школе и оградио школско двориште. 

Огњен и Мара одлазе на Катиће, а у 

Мочиоце долазе Рафаило и Симка 

Поповић. Остали су две године. Били су 

јако предузимљиви, активни и у школи 

и ван ње. Њиховом иницијативом 

бетонирана је чесма за пиће, стављен 

бетон око школе, стављени олуци на 

школи и обављен низ других радова 

потребних за живот и рад школе. Како 

је био иницијативан и предузимљив, 

оставио би још пуно лепих успомена 

селу у коме је радио да га болест и 

смрт нису предухитрили. Био је врло 

нежног здравља и умире од 

туберкулозе као учитељ у овој школи. 

После његове смрти, жена одлази на 

службу као учитељица у крагујевачки 

срез. 


12


1925. године учитељи Тихомир Јовановић и Борислав Алексић основали су књижницу, која је 

попуњена великим бројем нових књига. Године 1933. на иницијативу Црвеног крста и уз помоћ 

мештана основана је кухиња. Црвени крст је дао 20 тањира, 20 шољица, 20 чаша, цедаљку за чај, 

шерпу од 12 литара, лонац од 18 литара. 

Пред почетак Другог светског рата, 1937. године у 

Мочиочкој школи као учитељ ради Небојша 

Јерковић. Овако о њему пише у старом Летопису: 

„Свакоме ко је познавао, а поготову ко је био 

његов ђак, остаће у трајном сећању живот 

учитеља, народног хероја, Небојше Јерковића и 

његове жене Катарине, који су били овде учитељи 

од 1937. до избијања Револуције. Када би хтели 

направити неку разлику где је више радио, да ли у 

школи као учитељ или ван школе као комуниста, 

не би могли, јер је заиста то немогуће. Сву моћ и 

снагу коју је имао дао је народу, а на крају и свој 

живот. Као учитељ у разреду уносио је напредне 

идеје, али то му није било довољно. Имао је снаге 

и воље да ради и ван школе. У селу је створио 

здраво и напредно језгро, језгро комуниста, које 

се избојањем устанка, дигло у борбу. Исто онако 

како је знао да организује народ за борбу, исто 

тако је знао јуначки да се бори и јуначки је дао 

свој живот, где је погинуо као командант 

Моравичког партизанског одреда. Ова школа је 

срећна што је имала таквога учитеља са таквом 

снагом и моћи, који је све своје поклонио за бољи 

и срећнији живот. У школи је имао радио-апарат 

који народ до тада није видео. Године 1941. га 

отпуштају из службе као комунисту, а у пролеће 

избија рат. Он одлази као прави родољуб и гине у 

првој офанзиви код ваљева, а његова другарица и 

даље наставља борбу. 

У почетку окупације школа је радила три 

месеца и није радила све до 1945. када су 

дошли Милош и Јелена Михаиловић. Он је 

прикупио добровољни прилог уз помоћ 

масовних организација и поправио школу. 

После њега, школа остаје без наставника. 

Децу прикупљају омладинке – другарице 

Милоранка Драшковић и Добринка 

Ћурчић, које раде три месеца. У школу 

потом долази учитељица Милица 

Тодоровић, која ради сама са 292 ученика. 

Ово су рекли о њој: „ Ова учитељица била 

је сама. Много се залагала за успех у 

школи, а исто тако активно је радила и 

ван школе... највише је имала успеха на 

описмењавању неписмених, тако да је 

описменила преко стотину―. 

Ево још неких занимљивости из Летописа: 

1950. Долазе учитељи Здравко Степановић 

и Живорад Манојловић. Здравко се 

нaјвише залагао за рад ђачке кухиње и на 

његов захтев школска кухиња добија 

француски шпорет и мноштво намирница. 

У школи остаје Живорад Манојловић, који 

остаје све до 1952. године када је 

разрешен учитељске дужности због 

слабог успеха у школи. Од 50 ученика , 38 

по-навља разред. 

До 1952. године у школи ради Миленко Тешић. Он је покалдрмио стазе до чесме, клозета и 

вратница. Посадио је около дворишта багрем и двадесет борића. Засадио је 18 комада јабука и 

5 ораха. Са служитељем Вукоманом оградио је школско двориште. 

1952. у школу долазе учитељице Драгиња Пантелић и Анка Вићентић. Драгиња је у разреду 

имала добар успех, добро се залагала у свом раду и пружала деци помоћ да постигну што бољи 

успех и да што више њих заврши разред, јер је код ње било много деце која су већ неколико 

година ишла у пети разред. 

До 1953. године школа је четвороразредна, када се оснива шесторазредна, која је укинута 1956. 

године. Велики проблем је био непохађање школе, тако да је велики број родитеља платио 

казну због неслања деце у школу. Школа се укида јер није имала средстава за издржавање, као 

ни довољно наставног кадра. Сви учитељи су отишли, остао је само Милојко Краковић, Борко 

Вучићевић и Кречковић Младомир. Борко Вучићевић је премештен у осмогодишњу школу на 

Катиће, где је предавао математику, одлази и Кречковић Младомир. Милојку Краковићу у 

служби се придружује Војислав Мариновић. 1957. Милојко одлази у армију, а долази Недељко 

Лазовић. 1958. Недељко одлази, а долази Драган Ђорђевић. Уместо Војислава, који одлази на 

Катиће, долази Краковић Танасије. 

Према сећањима оних по чијој причи је писан овај Летопис, у школи у Мочиоцима је радило 

најмање 55 учитеља. 

Припремип: Звпнкп Свичевић, прпфеспр разредне наставе 

13 

Јануар 2018.


Ученици из ИО Мпчипци 

У току школске 2016/2017. године ученици су показали 

велико залагање и љубав према биологији, тако да 

добри резултати на такмичењима нису изостали. 

5. марта 2017. године у ОШ „Сретен Лазаревић― у 

Приликама одржано је општинско такмичење и ученици 

су постигли следеће резултате: Александра Милинковић 

је освојила друго место, као и Невена Оцокољић, 

Стефан Драшковић и Давид Марковић. Трећа места су 

освојили Ненад Петковић, Ивана Драшковић, Невена 

Караклајић и Милана Рајковић. 

Ученици из Катића 

22. маја у ОШ „Филип Филиповић― у Чачку одржано је 

окружно (регионално) такмичење из биологије на коме 

је Александра Милинковић освојила прво место са 

освојених 92 бода! Ученици су добили дипломе, а 

наставница биологије Весна Ћурчић захвалницу за 

постигнуте резултате. 

Честитамо ученицима и наставници Весни на сјајним резултатима које су постигли и надамо се 

да ће овакав успех имати и ове школске године! 

Велики свет уметности у једном малом месту 

Мајски ликовни салон 

На 34. Дечјем мајском ликовном салону, 

традиционалној годишњој ликовној смотри коју 

организује чачански народни музеј учествовало 

је 16 школа из града Чачка и општина Лучани и 

Ивањица. Ове године тема смотре је била 

„Време путовања―. Ученица Гоца Јаковљевић 

је освојила прву награду. Честитамо Гоци и 

наставнику ликовног Горану Костићу! 


14


Још један успех наших ученика и наставника 

ликовне културе Горана Костића забележен 

је на конкурсу Уметничке школе у Ужицу 

где је награђен рад наше ученице Ане 

Стојковић. Тема ликовног конкурса била је 

―Портрет‖ а његов циљ је афирмисање и 

очување аутентичног дечјег ликовног израза 

током четворогодишњег образовања. 

15 

Јануар 2018.


У нашој школи се традиционано бира ученик 

генерације који се својим учењем, залагањем, 

узорним понашањем, школским успехом и 

резултатима на такмичењима истакао у текућој 

школској години. Наставничко веће наше школе 

ове године није имало дилему око избора 

најбољег међу свршеним основцима - генерације 

2002. За ученика генерације изабран је Марко 

Драшковић, ученик одељења у Мочиоцима. 

Током свог осмогодишњег школовања Марко је нашу школу представљао на бројним 

такмичењима на којима је остварио одличне резултате. Освојио је једанаест диплома од петог 

до осмог разреда на општинским и окружним такмичењима из историје, биологије, хемије и 

географије... Вуковац, беспрекорног успеха и владања, добар спортиста, омиљен друг, Марко 

својим примером показује да се уз труд, рад, залагање и добру организацију све може постићи. 

Поред марљивог рада, проналазио је времена за друштво и забаву. 

Марко је ове године уписао Гимназију у Ивањици, природно-математички смер. 

Марку желимп пунп 

успеха у даљем 

шкплпваоу, 

ппнпсни смп штп је 

бип наш ђак. 


16


Само играјте. Забавите се. Уживајте у игри. 

Мајкл Џордан 

12. маја 2017. у ИО Мочиоци гости су нам били 

ученици и наставници школе из Брекова у оквиру 

манифестације „Спортски сусрети на Рзаву―. Мушке и 

женске екипе старијих разреда школе домаћина и 

гостујуће школе такмичиле су се у фудбалу. Осим 

приказа спортске технике, ученици су развијали 

спортски дух и културу навијања. 

Наставница физичког васпитања Људмила Поповић 

је овим поводом рекла да се радује иницијативи 

школа и што се сусрети овог типа одржавају у 

сеоској средини. Истакла је и да је то добра 

прилика да се ученици упознају, да се створе 

другарства, развије такмичарски дух и да се на тај 

начин фаворизују здрави стилови живота. Што се 

тиче просветних радника, то је такође изванредна 

прилика да се размене међусобна искуства у 

процесу васпитања и образовања. 

Спортски сусрети на Рзаву 

Олимпијада сеоских школа 

24. маја одржана је Олимпијада сеоских школа у 

Девићима на којој је учествовало преко 130 ученика 

из седам школа. Међу бројним школама, ОШ „Мићо 

Матовић― се истакла успешним резултатима. Екипно, 

ученице наше школе освојиле су друго место у 

одбојци и прво место у фудбалу, а дечаци друго место 

у фудбалу, треће у одбојци. Освојене су и 

индивидуалне награде - у трчању на 60 метара Никола 

Драшковић је освојио друго место, а Марко Грковић је 

освојио прво место у бацању кугле. 

Школске 2017/2018. домаћин Олимпијаде биће наша школа. Наставницима физичког 

и ученицима желимо успешну припрему и добре резултате! 

Крос РТС-а 

Традиционални крос РТС-а одржан 

је почетком октобра 2017. у ОШ 

„Мићо Матовић―, у матичној школи 

и издвојеним одељењима. Ученици 

од првог до осмог разреда 

такмичили су се у трчању. 

Наставница физичког васпитања Људмила Поповић задовољна је 

одзивом ученика јер је физичка активност, како каже, предуслов за 

постизање физичког здравља и психолошке добробити детета, утиче 

на правилан телесни развој, развој особина и вештина, усвајање 

моторичких знања и достигнућа. 

У оквиру активности старијих ученика 

планираних за реализацију Дечје 

недеље одиграна је и пријатељска 

утакмица између старијих ученика 

матичне школе у Катићима и екипе из 

ИО Мoчиоци на којој је екипа из Катића 

победила са резултатом 2:1. 

Спортски сусрети у оквиру Дечје недеље 

17 

Јануар 2018.


Прирпда нас инспирише.... 

Стигла је јесен 

Лето нас полако напушта и у свој кофер пакује 

сладоледе, танку одећу и ведре и насмејане 

сунчане дане. Заједно са својим најбољим 

пријатељем Сунцем одлази и оставља природу 

шареноликој јесени која са собом доноси 

ватрометне боје и кишне дане. Стиже уз тихи 

цвркут птица сва поносна што ће господарити 

наредна два месеца. 

Стигли су они октобарски дани који упућују на то 

да је загосподарила јесен, која је у мом селу 

насликала најлепше пејзаже. Букове шуме су 

добиле златно-жуте капуте и браон чизме, па се сад 

хвале четинарима за нови стајлинг. На планинама 

чује се оштар и халапљив ветар који немилосрдно 

гута наивне листиће. Упркос његовој моћи, на путу 

му стоје четинарске иглице који се боре и пружају 

отпор. Сурови ветар је љут и бесан, па све јаче дува 

не би ли успео да победи четинаре. Воћњаци су 

богати препуним крошњама воћа. Сада када је 

наступила јесен, корпе се пуне разним плодовима, 

међу којима је и поврће које смо неговали скоро 

читаве године. Када се враћам из школе, поред 

падања лишћа, чујем звук веверице која излази из 

своје јазбине у потрази за жировима које ће чувати 

за дугу и хладну зиму. Потоци више нису мале 

речице, сада су постали велике бујице због велике 

количине падавина. Прелепо цвеће у баштама које 

је лети красило двориште и кућу сада је клонуло и 

отишло у јесењу самоћу. Његов непријатељ је слана 

и магла. И лет понеке бубамаре и цвркут птице чине 

да природа буде ведра и расположена. У ваздуху 

одзвања звук секире која немилосрдно ратује са 

дрвима. Небо није више плаво као море, сада је 

утонуло у суморније боје. Ови дани свима значе све 

док јесен не заплаче. 

Волим јесен, њене мирисе и боје, њену 

неухватљиву ћуд и променљиво расположење. 

Ненад Петковић VII 2 

Спфија Мунитлак I 2 

Поглед с прозора моје собе 

Поглед с прозора моје собе је диван. Сваког 

бајковитог јутра када се пробудим, мој поглед 

одлута кроз прозор. 

С обзиром на то да је већ позна јесен, 

природа се смирује и припрема за дуг зимски 

сан. Прво што ми западне за око је планина 

Мучањ, природни украс нашег села, која својим 

изгледом подсећа на великог успаваног 

крокодила. Његове шуме и стене обасјавају 

први зраци сунца. У подножју је село са ретко 

распоређеним кућама, из чијих оџака се пуши 

дим као знак да су вредне домаћице пораниле. 

Птице које се нису одселиле прелећу са дрвета 

на дрво у нади да ће наћи по коју мрвицу или 

зрно жита за свој први оброк. Својим цвркутом 

који је неописив, пријатно ремете јутарњу 

тишину. Чује се и жубор реке која је надошла 

од обилних јесењих киша. Док разгледам 

пределе свог села, осећам неку испуњеност и 

задовољство. Удахнем дубоко свеж јутарњи 

ваздух, затворим очи и тако „напуним батерије― 

за предстојећи дан. Волим да посматрам и када 

падне мрак. Гледање у небо пуно звезда 

смирује ме када сам нервозна. Пресрећна сам 

што имам овакав прозор и предиван поглед о 

којем бих могла причати цео дан. 

Сваком је своје село лепо, али ја мислим да је 

моје најлепше. Посматрајући га тако, сваког 

јутра уочим нешто ново, занимљиво. Поглед у 

јесен је очаравајућ, али и друга годишња доба 

имају своје чари, којима се редовно дивим са 

свога прозора. 

Ивана Драшковић VII 2 


Joвана Кракпвић V 2 

18


Природа и моја осећања 

Изглед природе је променљив, она се мења у 

зависности од годишњих доба. 

Кажу да природа доста утиче на наша осећања 

и мислим да је то тачно. Природа је увек чаробна 

на свој начин, било то пролеће, лето, јесен или 

зима. Моја осећања имају неки сјај када зими 

видим беле пахуље разних, просто необичних 

облика, које покривају мој капут, када у пролеће 

видим први љубичасти весео каћун, лети када 

угледам прву зрелу јагоду којом заруменим своје 

образе, у јесен када ми сва она увела природа 

прави спокојни шум. Све то ставља неки траг у 

мени. Где год да кренем, природа поспе чаробни 

прах по мени. Одем у шуму, тамо ме чека пуцкање 

лишћа и песма веселих врабаца, кренем на 

ливаду, тамо ме чека шарено цвеће и на њему 

шарени лептирићи и пуфнасте бубамаре. Највише 

волим осећај кад устанем из кревета, још 

неразбуђена, трљајући очи, погледам кроз прозор, 

а оно се ништа не види јер је јак мраз исцртао 

своје чари на мом прозору. То су детаљи из 

детињства који ће ме пратити целог живота. 

Увек треба мислити о лепим стварима у природи 

и наша осећања ће бити баш каква желимо да 

буду. 

Данијела Тодоровић VIII 2 

Слика природе 

Анђела Нестпрпвић III 2 

У мом животу видела сам и видећу пуно лепих слика 

природе, али ту једну ћу увек памтити и гледати. Ту 

савршену слику није насликао неки познати сликар и 

та слика није увек иста, она се мења са сваким 

следећим даном. То није нека обична слика, то је 

мој прозор и он ми увек доноси нову авантуру. 

Мој прозор је велик и простран, иако не са гледишта 

геометрије, он је јако дубока и широка мисаона 

слика. У њему видим смену дана и ноћи, црвенкасте 

сумраке и беле зоре, окићене студеним капима росе 

и лети разнобојним цвркутом птица. Кроз њега су ми 

такође приказана плава пространства, зелена поља, 

зањихане горе и стеновите, наборане планине. У 

даљини се осликавају мале, сеоске куће, задимљени 

оџаци из којих излази дим као из парне локомотиве. 

Виде се весела бела стада и тек понеко разиграно 

чобанче. Ова весела слика те разигране природе у 

мени пробуди лепа осећања. Када сам тужна, 

погледам у насмејано сунце и у акробације које нам 

изводе мали врапци и на мом лицу се опет створи 

радостан осмех. Када ми треба љубави, нежности и 

топлине, седнем поред прозора и погледам у 

отворено звездано небо, препуно малих несташних 

звездица, које служе као светиљке на тој црној 

површини. Лета и зиме су много лепша са тог 

прозора. Зими се за њега залепе игличасте пахуље, 

које створе уметничко дело на мом прозору, а лети 

је ту весело сунце, зелене ливаде, плаво небо и 

понеки пуфнасти облачак, који ме радује. 

Мој прозор за мене пре свега представља једну 

велику слику живота, у којој су приказане све 

авантуре, све благодети и недаће наше лепе мајке 

природе. 

Мира Ћојбашић VII 2 

Позни јесењи дан 

Ја ћу писати о позној јесени и хладним данима. 

Гране дрвећа су изгубиле зелено одело и постале 

суве и промрзле. По травици је попадала слана. 

Барице и потоци су добили танак ледени покривач. 

Киша пада све јаче и јаче и полако прелази у снег. 

Напољу је тихо, само се чује фијукање ветра. 

Напољу је веома хладно, облаци су сиви. 

Пролази јесен, стиже дуга и хладна зима. 

Марија Драшковић II 2 

Јесен, радови ученика другог и четвртог разреда, Мочиоци 

19 

Јануар 2018.


Зимске чаролије 

Зима је стигла у мој крај и својим чаролијама све претворила у бајку. 

У природи се примећују велике промене. Ливаде су добиле нове беле 

покриваче утабане дечјим стопалима и траговима гладних птица. На гране 

дрвећа нападао је снег и иње. Биљке су повиле главу и једва чекају 

пролеће да поново процветају. Медвед полако улази у свој зимски сан пре 

кога се добро нахранио. Све животиње су у својим стаништима. Још 

понегде можемо видети неког гладног зеку који тражи храну и стрепи од 

ловаца. Веверице су у своју шупљину дрвета унеле жиреве, кестене, орахе, 

лешнике и многе друге плодове. Врапци и голубови су се шћућурили у 

своја гнезда из којих разгледају зимски пејзаж. Људи су завршили скоро 

све послове. У својим топлим домовима радосно чекају новогодишње и 

божићне празнике. Деца ките јелке, украшавају двориште и унутрашњост 

куће. Хладно и лоше време их не може спречити у чаробним играма: 

санкању, скијању, клизању, прављењу Снешка Белића, грудвању и многим 

другим занимљивим играма. На путу до школе скакутали би по снежним 

сметовима и правили анђеле свуда око себе. Време је све хладније, 

ветровитије и лошије. На појединим местима огреје сунце које отопи снег и 

иза себе остави окопнелу ливаду. 

После оволиких промена које нам је зима донела, ја је ипак волим и 

радујем се њеним чаролијама и лепотама. 

Деда Мраз 

Снег весело пада, 

Деда Мраз нам стиже, 

нама доброј деци, 

поклоне он ниже. 

Мени лопту, 

теби пушку, 

њему лопту, 

меди сочну крушку. 

Хвала,хвала, 

Деда Мразе, 

љубим твоје 

беле стазе. 

Зима 

Пада снег на ливаду и брег. 

У снег гледа први пут, 

мали зека осмехнут. 

Јована Краковић V 2 

Рад ученика са Катића 

Николина Јанковић III 1 

Анђела Караклајић II 1 

Снег 

Пада, пада снег 

и прекрива брег, 

ко прекривач бео, 

на врх брега сео. 

Спушта се све ниже, 

долини све ближе. 

Ситне, мале пахуљице, 

Прекриле су и улице. 

Богдан Мрдак III 1 

Стигла је зима у мој крај 

Дошла је дуга и хладна зима. Са собом је донела и бели 

покривач. 

Зимска краљица је мој крај зачарала зимским чаролијама. 

Дрвеће је добило нове беле хаљине. Гране дрвећа су се 

заледиле, па све изгледа као у бајци. Деца једва чекају да се 

обуку и да изјуре напоље да преве Снешка Белића. Санкање је 

такође забавно. Моје другарице, сестра, брат и ја смо се 

санкали. Јурили смо тако брзо, да смо се једва зауставили. Када 

смо ушли у кућу, знали смо да ће нас тамо чекати топао чај. 

Зима је донела многе лепе ствари. Ја сам много срећна зато 

што је зима лепа и у моје село је донела велику радост. 

Анђела Мутавџић IV 2 


20

Зимске чаролије 

Где год погледам, простире се белина која 

прекрива већи део природе. 

Дебели и сјајни тепих покрио је све ливаде 

и планине. Дрвеће више није голо, већ је 

добило нове беле огртаче. Пахуље лепршају 

као да их је неко бацио с неба, попут белих 

перлица. Животиње су прикупиле све што им је 

било потребно за зиму. Неке су отишле у 

дубоки зимски сан. Животиње, као што су 

кокошке, добијају гушће перје да им зими не 

би било хладно. Више нема сјајних и 

божанствених мелодија птица, већ само 

можемо видети понеког врапца на сену или 

жици од бандере. Испред кућа се санкају деца 

озеблих, румених обрашчића, грудвају се и 

праве Снешка Белића. Клизају се на барицама 

које су залеђене. Скијаши са брда лете као 

птице тркачице. Људи су спремно дочекали 

зиму. Радују се новогодишњим и божићним 

празницима. У својим топлим домовима се 

одмарају од сезонских радова. С кровова кућа 

висе хладне леденице. 

Зима је својим белим чаролијама улепшала 

мој крај. 

Доживљај са зимског распуста 


У мој крај је дошла краљица зима. Као и 

сваки распуст коме се много радујем, зимски распуст 

ми увек буде леп. Зими, иако је хладно, доста 

времена проводим играјући се на снегу. 

На распусту су ми дошли брат и сестра. Мало 

смо учили, а када нам је било досадно, излазили 

бисмо напоље. Иако није било много снега, 

искористили смо и то мало. Правили смо Снешка 

Белића и санкали се. На распусту увек неких 

доживљаја, а поготову са санкања. Најзанимљивије 

ми је било кад смо се брат и ја санкали поред куће 

низ једну страну. Брат се први спустио и није га било 

страх, али кад је био ред на мене уплашила сам се. 

Било ме страх и нисам смела сама. Одлучили смо да 

се спустимо заједно. На првој низбрдици обоје смо 

пали и котрљајући се дошли до циља. Затим смо се 

много смејали нашем паду. 

Сваки распуст ми је у сећању. Увек са 

санкања ми остаје нешто чега се радо сетим. Тако се 

на зимском распусту играмо и није нам досадно, и 

увек настају неке нове авантуре. 

Маријана Филиповић II 5 , ИО Равна Гора 

Јелена Краковић V 2 

Деда Мраз 

Пршти, пршти бела стаза, 

ево нама Деда Мраза! 

Деда Мразе, Деда Мразе, 

нека твоје санке на кров слете лаке. 

Кроз оџак ми поклон дај, 

нестрпљив сам, немам сан. 

Александар Грковић III 1 

Зима, пано ученика првог и трећег разреда, Мочиоци 

Шума под снегом 

Дошла је зима. Снег је прекрио све ливаде, 

а најлепша је шума под снегом. 

Ливаде су добиле нови бели тепих, а 

дрвеће нове сребрне бунде. У шумама се 

виде трагови животиња које беже од вредних 

ловаца који желе да их улове. Једино медвед 

преспава целу зиму чекајући пролеће. Нема 

птица које су нам правиле божанствене 

мелодије. Ветар ломи гране или се ломе од 

тежине снега који je на њима. Са дрвећа висе 

хладне леденице. 

Ja највише волим шуму под снегом. 

Душан Краковић III 2 

Један зимски дан 

Дошла је зима. Хладни ветрови дувају доносећи 

снежне падавине у шуме и ливаде. 

Кад сам дошла јуче из школе, решила сам да 

прошетам са сестром кроз шуму. Идући тако белим 

стазама, наишли смо на трагове малих шапа. Мало 

затим, спазили смо два зечића како трчкарају шумом. 

Одједном, са гране дрвета паде ми на главу доста 

снега. Погледах горе и видех два врапца како 

цвркућу. Остали су без хране, па се чини да се 

свађају. Шетајући даље, видех како ловачки пси лају, 

вероватно терајући дивље животиње. Пошто је већ 

падао мрак, вратили смо се кући стазом прекривеном 

белим снегом који се пресијавао као сребрна 

тканина. Изморене шетњом, вратиле смо се кући 

опијене чистим ваздухом. Много нам се допала шетња 

и у слободно време и док трају зимске чаролије, 

шетаћемо. 

Анђела Несторовић III 2 

21 

Јануар 2018.


Поглед с прозора моје собе 

Напољу је хладно. Блистави снег посвуда, лед по улици. Тек по која птица прође у потрази за 

својим гнездом. Али, ипак, топло је. Топло је када отворим прозор ишаран ињем и видим 

разиграну децу која уживају у зимским чаролијама, и старе, који су очарани таквим призором. 

Тада схватам да зима заправо наша залеђена срца одмрзне топлим, умиљатим дечјим гласовима. 

Путеви јесу завејани, али упорност малих људи да достигну врх брда је нешто што је јединствено. 

Зелена трава замењена је белим покривачем по коме стоји тек по која стопа животињице у потрази 

за храном, разигране деце или промрзлог страца који вуче своје уморне ноге до куће. 

Оголеле гране плачу за својим крошњама препуним шарених листова 

јер сада су препуштене хладној и суровој зими. Одједном, чујем неки 

звук иза брда, то багериста вредно чисти пут да би људи могли да 

стигну до градова да би набавили намирнице које су неопходне док 

их нови талас није завејао. Поред пута видим свог малог брата који 

прави Снешка Белића и точкиће војних играчака ставља као дугмиће 

на оделу, док је мамина најновија шерпа послужила као капа. 

Деца су та која не дозвољавају да се за зиму везују ружне ствари, 

они нам показују колико заправо све може бити забавно и 

интересантно, тако да узмите своје санке и добро се забавите! 

Стефан Драшковић VII 2 

Зима 

Веју беле пахуљице, 

Зима слике шара 

Ветар лудо завија 

И облаке пара. 

Лија коке тражи, 

Зец је вуку дражи, 

Свиња шумом лута, 

Скренула је с пута. 

Зима 

Веју, веју пахуљице, 

Веју, веју звездице, 

Падају доле, падају ниско, 

И смеју се нама блиско. 

Зима 

Рада Томић I 2 


Лете, лете санке, 

Стигла је зима снежна и бела 

Лете као стреле, 

Свима су потребна топла одела. 

Узане и танке 

Санкање, скијање, па све у круг, 

Наше санке беле. 

Шпорет је дедин најбољи друг. 

Санке јуре, јуре, 

Промрзли врапци на прозор слете 

Има снега, има, 

А чекају неко добро дете. 

Ако се претуре 

И ми ћемо с њима. 

Овде песми нема краја, 

Јулијана Караклајић IV 1 

Без шоље доброг, топлог чаја. 

Давид Мрдак IV 1 

Вук Костић IV 1 


22


Чарпбан свет детиоства... 

Испраћам детињство и своје мисли поверавам 

ветру и птицама 

Деца журе да одрасту, као што време јури ка 

вечности. Попут брзих, бистрих планинских потока који 

теку ка мирној реци и дани нашег детињства одлазе ка 

ширем и неизвеснијем простору. 

До сада нисам ни схватала како време брзо пролази и 

носи промене са собом. Све се мења, највише ја. Ствари 

које сам некад волела и које су ми биле занимљиве, 

више ме не занимају. Ормар моје собе препун је лутки 

које сада служе само за украс. Некада су оне биле у 

сваком делу моје куће, ишле са мном у куповину, 

лечиле мене и ја њих, правила им фризуре и причала са 

њима. Часописи за девојчице, костими за виле и многе 

друге ситнице сада су спаковане у кутију. Гледам све те 

ствари и не знам шта да радим са њима. Осетим неку 

тугу у души и пожелим да се време врати уназад. 

Албуми препуни мојих слика увек ће ме подсећати на 

милу, разиграну девојчицу која је увек правила 

различите позе и фризуре. Када гледам те слике, 

плачем од смеха. Радосно скакутање по кући и 

испуњавање жеља чаробним штапићем сада је само део 

сећања. Незаборавног сећања. 

То је било јутро са пуно сунца и радосног цвркута 

птица. Сада треба да наступи дан. Дуг, дуг дан са пуно 

рада и обавеза. Долази озбиљнији период када пуно тога 

треба да урадим сама. Старији кажу да је ово што 

долази ипак најлепши део мог живота. Желим да 

верујем у то. Спремна сам на све што ме чека. Да 

паднем и устанем и будем иста она мала девојчица која 

ће свима радо притрчати у помоћ, као мала птица која се 

недавно излегла и треба да почне свој лет, лет у коме 

ће открити много тога занимљивог. Шапућем ове речи 

лепршавом ветру и птицама које ће ову поруку раширити 

по целом свету. 

Зато, немојте журити да одрастете и када стварно 

будете зрела особа потрудите се да сачувате дете у 

себи. Тада ћете зсигурно знати да сте постигли нешто и 

схватити да је бити дете најлепша ствар на свету. 

Маја Пантелић VIII 2 

Једна од најсрећнијих ствари које могу да вам се 

догоде у животу је срећно детињство! 

А. Кристи 

Здраво, свете, ја сам дете 

Све је лако кад си мали, 

Али увек нешто фали. 

Жеље су без броја, 

Испуни се тек по која. 

Дани иду године са њима, 

Најлепше тајне стоје у грудима. 

Што је лепо кад се људи воле, 

Увак љубав крене из основне школе. 

Као птице мисли лете, 

Здраво, свете, ја сам дете. 

Милица Краковић VIII 2 

Здраво, свете, ја сам дете 

Ја сам једно дете мало, 

До вас ми је много стало. 

Трчим, скачем, свуда стижем, 

До неба се плавог дижем. 

Звезде бројим и сунцу се дивим, 

Све на свету волим, 

Јер волим да живим. 


Дете 

Ко је то што се 

Сваког дана весели? 

Ко се радује? 

Ко срећу дели? 

Ко свима радост шири? 

Ко срећу плете? 

То је дете. 

Мила Томић 

III2 

23 

Јануар 2018.


Тања Караклајић VI 1 

Љубав 

Шта је то љубав? То је једна велика загонетка коју још 

нико није успео да реши. Тешко је наћи толико лепе и 

топле речи, које је могу описати. Мислим да тај немир у 

глави свако доживљава на другачији начин. 

Када се у мени догоди тај немир, креће брза смена 

расположења, времена, годишњих доба. Помешам и дане у 

недељи, и бројеве са словима и све немогуће тада се деси, 

једном речју настане велика збрка и памет се помути. Када 

нечије црне очи и смеђа коса не дају вам мира, када 

легнете да спавате и капци се склопе, његов лик се створи 

у тој црној магли. Сваки сан и кошмар вам је он, сваки 

разиграни лептир у вашем стомаку. Љубав је најлепши 

стих, најлепша, најтоплија реч. Она вам претвори сан у 

јаву, сунце у месец, кишне облаке у сузне очи. Љубав, то 

није нешто о чему треба свима да причамо, како је то рекао 

наш познати песник, Мика Антић: 

„Љубав, то није ужина коју другари деле― 

О љубави мудро ћутиш, чини ти се да о њој знаш све. 

Другари моји, из овога можемо закључити то да је љубав 

све лепо што нас окружује иако као реч од пет слова не 

зачи пуно свакоме, али мени и особама које је доживљавају 

на другачији начин, као песму, као птицу, значи много. 

Мира Ћојбашић VII 2 

Испраћам детињство и своје мисли поверавам ветру и 

птицама 

Зидови уфлекани и испрљани упркос родитељским забранама, 

стара исцепана лопта у углу собе, лутке спаковане у кутију заувек 

остају иза мене. Полако отварам врата ка новијем и тајанственијем 

свету пуном искушења, препрека и животних лекција. Сусрешћемо се 

са изазовима и потешкоћама, сада, када морамо хтели ми то или не 

стасати у младе и одговорне људе, одговорне за своје поступке, 

људе који се полако морају одвојити од својих родитеља и створити 

свој живот. Постаћемо зрелији људи и наши животи постаће животи 

са обавезама. 

Многи то не схватају. Само желе брз живот. Сви некуда журе. 

Деца журе да одрасту, да постану успешни људи, да добију породице 

и остаре, а када им се све то оствари, тек тад схватају колико је 

лепо бити млад. Многи не схватају колико је важно да зрелији пређу 

преко прага младости, да уживају сваки дан у детињству, да једу 

чоколаду прстима, да се ваљају по блату и по цео дан шутирају лопту 

по дворишту. Све више је младе деце која пребрзо, попут ветра, 

протрче кроз врата младости. Та деца која тако брзо пређу границу, у 

новом свету не умеју да се снађу па се све више препуштају дроги и 

криминалу, уместо да проживе најлепше дане детињства, па тако 

неискусни и детињасти задобију ожиљке још у раној младости. 

Посебан и чудесни драгуљ у младости је пријатељство. Оно обасјава 

целу планету попут „Плаве звезде― Мирослава Антића. Верујем да ће 

моји другови постати прави породични људи који ће волети своју 

породицу и који неће правити неке огромне грешке у животу. Овде, у 

овој школи, ми смо провели најлепше дане детињства и најлепше 

тренутке. Остаће нам успомене да нас сећају на лепе школске дане. 

Одлазимо! Свако на своју страну. Можда се у будућности поново 

будемо срели, али то нећемо бити ми, већ одрасли, пословни људи 

са својим бригама који су се некад дружили и били као једна велика 

породица. 

Једно поглавље се завршило, поглавље детињства, у ком смо све 

своје тајне поверавали птицама и ветру. Врата младости су 

најважнији прелазни тренутак живота. Нисмо деца, али смо још увек 

млади за неке ствари. Нисмо одрасли, али смо велики за љуљашке. 

Зато је важно да проживимо сваки тренутак сходно својим годинама, 

да би нам пролаз кроз врата младости био бржи и лакши. 

Милица Краковић VIII 2 

Клинка 

Ја сам једна мала клинка 

која воли да се шминка. 

Мало и ја данас хоћу 

важна да се правим, 

овај мамин дивни руж 

на усне ћу да ставим. 

Хтела сам да видим 

још како ми стоји 

и мамина хаљина 

у црвеној боји. 

Била је дугачка, 

па сам на њу стала, 

нисам крива, верујте ми, 

што се поцепала! 

Пробала сам мало 

и мамине сенке, 

што је за рођендан 

добила од тетке. 

На лицу ми руменило 

и ја пратим моду, 

кутијица испаде ми, 

просу се по поду. 

Ципелице беле 

остале су целе, 

ал бисери ситни, 

зар су они битни? 

Немој да се срдиш, мама, 

ти на твоју клинку, 

нисам хтела намерно 

да уништим ти шминку. 

Опрости ми мамице, 

немој љута бити 

Хтела сам да будем 

мало као и ти. 

Невена Оцокољић VI 2 


24


Моја сека 

Неко воли меду, 

Неко воли зеку, 

Ја највише волим 

Моју малу секу. 

Кад је била мала, 

Родила је мама, 

Од тада ја нисам 

Ни тренутак сама. 

Волим је до сунца, 

Облака и неба, 

А и она мене 

Ваљда тако треба. 

Учим је да црта, 

Да боји и пише 

И на овом свету 

Волим је највише. 

Кад отац грди 

сина 

Кад отац грди сина, 

сва се кућа тресе! 

Нико не зна моју муку, 

Не помаже леле, куку! 

Несташлуци моји стални 

нашкодиће мојој мами. 

Уништићу њено здравље, 

све због моје луде главе. 

Немој сестру никад тући 

јер ће тати глава пући. 

Псује тата, мама моли: 

Немој више, биће бољи! 

Никола Јаковљевић VI 2 

Дете 

Једном детету не треба много, 

Да здраво оно буде 

Морају бити са њим мама и тата 

Да не изгуби веру у људе. 

Кад му ти нешто обећаш, 

Испуни своје обећање, 

Али пре тога добро размисли, 

Јер дете не воли лагање. 

Детету треба нежна мама 

Која му споро прича приче 

Која разуме његове туге 

И њене туге на дечје личе. 

Марко Ћојбашић V 2 

Слађана Мутавџић VI 2 

Шаљем данас поруку ову: Заједно 

можемо урадити свашта, јер 

велика, другари, наша је машта! 

Дечје право 

Свако дете има право 

Да оствари своје жеље и снове 

Да мирно спава, да мирно сања, 

И да се увек нечему нада. 

Дете је нежно као пахуља, 

Дете је чисто као суза, 

Када му пружиш пажњу већу 

На његовом лицу видећеш срећу. 

Мало је потребно да дете блиста, 

Да срећно трчи кроз своје снове, 

Дајте му мало снаге и права 

И дечјој срећи нема краја. 

Мирослав Пантелић V 2 

Давид Драшковић I 2 

Петао 

Чим ујутру рана зора почиње да руди, 

из дворишта својом песмом петао нас буди. 

Кукурику,кукурику весело се чује, 

на све стране његов снажан гласић одјекује. 

Устаните, вредна децо, школица вас зове, 

да с науком кренете ви у борбе нове. 

Ја сам као будилник, ту нема дилеме, 

Јер у школу морате отићи на време. 

Ми смо певци лепотани и делије праве, 

које краси лепа креста баш на врху главе. 

Васко Оцокољић IV 5 

Равна Гора 

25 

Јануар 2018.


Драмска дружина 

Талентовани ученици Основне школе „Мићо Матовић― из Мочиоца два пута недељно 

присуствују часовима драмске секције и уз велико залагање и љубав према драмској уметности 

активно учествују у планирању активности и њиховом реализовању. Развијање колективног 

духа, подстицање на исказивање мишљења и давање предлога, развијање критичких 

способности, богаћење и развијање маште, слободе и концентрације за јавне наступе, развијање 

умећа лепог, течног и креативног импровизованог изражавања, развијање стваралачке 

способности, емоционалног уживљавања и сазревања – императиви су ових часова, односно 

циљеви и задаци програма који резултира драмским комадима спремним за извођење на сцени 

поводом школских свечаности. 

Уз помоћ наставника ученици 

бирају пригодне драмске комаде за 

свечаности које их очекују и у 

складу са околностима (бројем ђака 

који учествују, временским ограничењем,начелом 

савремености са 

којим покушавамо да саобразимо 

свет уметничког дела) мењају их, 

адаптирају и прилагођавају. Бирају 

костиме, дају идеје за сценографију, 

а често учествују и у њиховој изради. Наставник 

срског језика с љубављу и радошћу сваке године окупља 

талентоване и креативне ученике који рад у секцији чине 

динамичним, инспиративним и забавним. Идеал савременог 

образовног система на овим часовима постаје 

реалност. Ученицима је омогућено да несметано испоље 

своје таленте, слободно изразе унутрашња уметничка 

стремљена и они, охрабрени и подржани од предметног 

наставника, али и школе у целини, показују своју 

креативност, таленат и рад, упечатљиво обележе сваку 

школску свечаност, насмеју, развеселе, али и растуже 

публику и на тај начин креативно надограђују и унапређују 

школску праксу. 

Ученици не уче глуму, већ уче да развију оно 

што већ имају у себи. Вера у себе побеђује 

страх и помаже им да развију сценски 

идентитет и индивидуалност. Тако ови мали 

уметници у драмској уметности проналазе 

простор у којем дух може да дише, као одговор 

на жудњу за стварањем хармоније у хаотичном 

свету у коме нам сваодневно прети просечност. 

“Воли уметност у себи, а не себе у 

уметности”, мисао је којом се воде. 

Пригодним комадима Драмска дружина даје печат свакој школској свечаности. 


26

Занимљивост 


УШТЕДА 

Марко се договорио са 

два друга да заједно 

купе кошаркашку лопту, 

тако да ће свако од њих 

дати подједнако новца. 

У међувремену им се 

придружио и Стефан, 

па су тако цену 

поделили на четири 

једнака дела. Колико 

процената свог новца је 

Марко уштедео? 

ГОДИНЕ 

Маја, њен брат и отац су 

пре 10 година заједно 

имали 50 година. Колико 

година заједно имају 

данас? 

Лпгичке загпнетке 

ЦАРЕВИЋ 

Да би ослободио принцезу, царевић је 

морао да прође кроз пет капија једног 

замка. На свакој капији одузимају му 

половину златника које је имао у том 

тренутку и још један златник. После 

проласка кроз пету капију остао му је 

још само један златник. Колико је 

царевић имао златника пре проласка 

прве капије? 

ОДЕЉЕЊЕ 

У једном одељењу сваки ученик учи бар 

један страни језик, енглески или руски. 

Енглески језик уче 24 ученика. Руски језик 

учи 10 ученика, што је трећина ученика у 

одељењу. Колико ученика учи оба језика? 

НОВЧАНИЦЕ 

Колико најмање новчаница од 10, 20 и 50 

динара треба да поседујете да бисте 

имали 270 динара, а да при томе имате 

сваки апоен? 

‣Иакп се честп сппмиое кап 

таква, supercalifragilisticexpialidocious 

(пп значеоу слична речи 

‘фантастичнп’) није најдужа реч у 

енглескпм језику. Ту част има реч 

pneumonoultramicroscopicsilicovolcanoconiosis 

(врста бплести 

плућа). 

‣Самп две енглеске речи у 

тренутнпј упптреби завршавају се 

наставкпм -gry: angry (љут) и hungry 

(гладан), штп је с пбзирпм на 

учесталпст заједничкпг 

ппјављиваоа пвпг стаоа и 

емпције савршена кпмбинација 

речи! 

‣Најдужа реч у енглескпм кпја се 

пише без сампгласника је rhythm. 

‣Најдужа енглеска реч у чијем 

писаоу се не ппнавља ниједнп 

слпвп је uncopyrightable. 

‣Ова реченица садржи свакп 

слпвп енглескпг алфабета: The 

quick brown fox jumps over the 

lazy dog. 

‣Реч у чијем писаоу се највише 

греши је pronunciation 

Реч уредника: 

Да ли сте знали... 

‣да је укупна маса свих мрава на свету већа од 

укупне масе људске популације? 

‣да зарез направљен на кори стабла увек остаје на 

истом растојању од земље иако стабло константно 

расте? 

‣да на планети Земљи има толико злата да је 

прекрије целу у слоју од једног метра? 

Децп, велика и мала, сетимп се пнпга штп смп 

знали, а штп смп успут мпжда забправили - сетимп 

се да смп деца - јуче, сутра и увек. Будимп пдважни 

да саоамп, маштамп и желимп и свакпг дана 

нештп нпвп научимп. Сетимп се да је свет 

занимљив пнпликп кпликп смп ми радпзнали и 

затп будимп радпзнали да дпзнамп све штп нисмп 

дпзнали. Такп ћемп се преппзнати увек када се 

сретнемп. 

Марија Вукпвић Ђедпвић 

‣да квакање патке не прави ехо, али нико не зна 

због чега? 

‣да када се помножи 111.111.111 x 111.111.111 

добије се 12.345.678.987.654? 

‣да је кикирики један од сатојака динамита? 

‣да су наше очи од рођења увек истих димензија, 

али да нос и уши не престају да расту? 

27 

Јануар 2018.

„Учимо да малим 

и потребним 

будемо 

задовољни.“ 

„Јер пут је кратак, 

браћо моја љубљена, 

којим ходимо. Дим је 

живот наш, пара, земља 

и прах; за мало се 

јавља и брзо нестаје. 

Мали је труд живота 

нашег, а велико и 

бесконачно добро као 

награда." 

Ликовни радови ученика наше школе 

Редакција: 

Уредници: Главни уредник, Марија Вуковић Ђедовић; Технички уредник, Војислав Миловић; Ликовни 

уредник, Горан Костић 

Сарадници: Професори предметне и разредне наставе, педагошка служба и ученици 

За издавача: Милета Караклајић, директор школе 

28

Кораци

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?