Views
4 months ago

ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017

Insertion in daily newspaper ALO! Sport magazine "Sprint" on 12 pages. Creation, design, prepress, layout.

ALO!

ALO! OTRGNUTO OD ZABORAVA 2 Nataša Kovačević u autorskom tekstu za “Alo! Sprint” podseća na zaboravljeni podatak: PRVI SELEKTOR Jugoslavije bio je FRANCUZ Naša košarkašica pokrenula inicijativu da se podigne spomenik tvorcima srpske košarke koje je od 1948. do 1950. vodio Anri Hel Na antologijskoj fotografiji iz januara 1950. u Nici, Anri Hel nosi trenerku Francuske N Piše: Nataša Kovačević eki su priču o meni nazvali „velikim povratkom“, neki su je doživeli kao „priču o hrabrosti“, međutim, moja priča je, kao uostalom i sve naše - priča o ljudima... Postoje dobre i loše okolnosti, baš kao što postoje dobri i loši ljudi. Sudbina u podeli karata može ponekad i da blefira, ali ono što poslovično znamo jeste da u izuzetno teškim okolnostima lakše prepoznajete vrednost ljudi. Imala sam sreću da iza mene stanu institucije poput Košarkaškog saveza Srbije (KSS) i Crvene zvezde i jačina njihove podrške me je, na neki način, obavezala na snagu. Smatram da ne bih bila poštena kada bih nabrajala sva imena, a opet, sva imena zalužuju da budu nabrojana. Ipak, usudiću se da kažem da svi koji su bili uz mene, a oni će se već prepoznati, imaju moju večitu zahvalnost. Ima ta neka čudna veza našeg naroda, koji se, čini se, u kriznim situacijama najviše poveže i pomaže. Tada nema razlika i sad kad razmislim, čini mi se da su svi Srbi iz Mađarske bili u mojoj bolničkoj sobi. To je ta naša vrednost, kad je nateže - mi smo tu. KAD OSTANEŠ BEZ JEDNE NOGE, ČEZNEŠ ZA NOVIM OSLONCEM Kada se prebrodio onaj momenat u kojem sam se pitala kako uopšte dalje, došao je momenat - šta sad. Kad ostaneš bez jedne noge, prirodno je da čezneš za novim osloncem, a ono što me je iznenadilo jeste što sam ogromnu podršku dobila od ljudi koje dotad nisam videla, u zemlji koja nije moja. Tu pre svega mislim na Francusku, na Žan-Pjera Situ, Gorana Radonjića i ostale iz Košarkaške federacije Francuske (FFBB). Oni su postali poseban deo mog života. Kada sam pre dve godine dobila ponudu od producentske kuće „Sinesport“ da se snimi dokumentarac o meni, to me nije toliko zainteresovalo koliko prilika da putem tog projekta pošaljem poruku. A ta dubina zahtevala je da to ne bude samo moja puka zahvalnost svima koji su mi pritekli u pomoć u najtežem trenutku u životu već I da bude traganje za nekim skrivenim, paralelnim vezama, tražeći širu sliku i u njoj onu suptilnu sponu koja nas sve, kao ljude, povezuje. KOŠARKA ME JE VASPITALA Ono što je suštinski važno za ovu priču jeste činjenica da posle nesreće nikada ne bih igrala košarku da nije bilo Žan-Pjera i Gorana (verovatno ne bih bila ni ambasador FIBA za mlade). A košarka je za mene više od sporta. Košarka me je vaspitavala, sa loptom sam rasla i na terenu sam se oformila kao osoba. Poznato je da sam od njih dobila najbolju sportsku protezu, da je ona napravljena po mojoj meri u Ministarstvu odbrane Francuske u Parizu, ali volela bih da upoznam javnost s mojom idejom da kroz film „Skok“ (snima se već dve godine i u završnoj je fazi) ostavim u Beogradu trag i spomen tradicionalno dobrim odnosima Francuske i Srbije, ali i omaž pionirima francusko-srpskog prijateljstva u košarci. Istorijski gledano, to prijateljstvo je bilo podrazumevano, više nego negovano, ali je, kao i u mom slučaju, bilo tu kad kod je bilo neophodno. OVAKO JE POČELO SRPSKO-FRANCUSKO SAVEZNIŠTVO... Srpsko-francusko košarkaško savezništvo je počelo onog trenutka kada je Anri Hel stigao iz Pariza u Beograd, 1948. godine, i postao prvi profesionalni (struč-

3 Broj 1 | Četvrtak 16. novembar 2017. ALO! Film „Skok“ u šest zemalja i 12 gradova Dugometražni dokumentarni film „Skok“ o Nataši Kovačević snima se već dve godine, a trebalo bi da bude završen do proleća 2018. Sniman je, do sada, u šest zemalja (Srbija, Italija, San Marino, Francuska, Nemačka i Mađarska) i 12 gradova. U toku je kampanja za grupno finansiranje za ovaj film, na platformi Indiegogo (www.indiegogo. com) preko koje svi zainteresovani, u bilo kom delu sveta, mogu da se uključe u akciju prikupljanja sredstava za završetku filma i podizanju jedinstvenog spomen-obeležja u Beogradu u čast pionirima srpske i francuske košarke. FOTO: MARKO METLAŠ ni) selektor reprezentacije Jugoslavije. Za dve godine (1948-1950) koje je proveo u Beogradu ostavio je neizbrisiv trag, o čemu mi je potanko pričao i počasni generalni sekretar FIBA Bora Stanković, u to vreme jedan od njegovih učenika. Hel, istaknuti reprezentativac Francuske pre Drugog svetskog rata, jedini je trener koji je u našoj reprezentaciji u isto vreme trenirao četiri člana FIBA kuće slavnih, četiri stuba srpske, jugoslovenske i evropske košarke: Boru Stankovića, Nebojšu Popovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića. ANRIJA HELA NE SMEMO DA ZABORAVIMO Sa fondacijom koja nosi moje ime pokrenula sam akciju da se antologijska fotografija naše reprezentacije sa trenerom Helom uoči kvalifikacija za Prvo svetsko prvenstvo, 1950, pretoči u spomen-obeležje u Beogradu. Na toj fotografiji, iz januara 1950. u Nici, svih 13 košarkaša su iz beogradskih klubova, što mi govori da je Hel vrlo dobro znao gde se u Jugoslaviji igra najbolja košarka. Na slici se, pored njega, Popovića (Crvena zvezda), Stankovića (Železničar), Šapera (Partizan) i Nikolića (Crvena zvezda), nalaze i Milorad Sokolović, Aleksandar Gec, Ladislav Demšar, Srđa Kalember, Tulio Roklicer, Dragan Godžić (sva šestorica iz Crvene zvezde), Mirko Marjanović, Lajoš Engler i Volmoš Loci (sva trojica iz Partizana). Sada kada Srbija započinje novi ciklus u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (u Kini 2019), pravi je trenutak da se setimo onih koji su napravili prvi korak na tom putu. Na Hela i 13 nezaboravnih junaka iz Nice, koji su našoj reprezentaciji omogućili plasman na Prvi šampionat sveta, u Buenos Ajresu 1950. Čini mi se, a usudiću se da to kažem uprkos mojim godinama, da imamo sklonost da zaboravljamo. Smatram da je to i delimično normalno, jer kada narod ima tako bogatu istoriju kakva je naša, neke stvari se zaborave. A ne bi trebalo... Kada pamtimo prve, pamtićemo i sledeće, jer vrednovanje tradicije jedino može da nam omogući da u potpunosti osetimo odricanje, posvećenost i žrtvovanje koje nam danas pružaju selektor Đorđević, Teodosić, Bogdanović, Bjelica, Jokić, Marjanović, Raduljica... A sve zarad istog cilja kao i tih pedesetih prošlog veka - da jednom malom narodu pruže mnogo ponosa. Zato bi to trebalo poštovati i pamtiti, jer uspeh se ne meri samo pogledom sa balkona.

ALO-Sprint-broj-2@23-nov-2017
ALO-Sprint-broj-4@07-dec-2017
ALO-VIP-No-2@21-nov-2017
ALO-Sprint-broj-3@30-nov-2017
Oktobar - novembar, 2009. go di ne Broj 12 www.forumbosnjaka.com ...
Fojnička škrinja broj 9 - Samostan Fojnica
Fojnička škrinja broj 16 - Samostan Fojnica
Broj 235 kolovoz 2010. - HEP Grupa
Broj 249 listopad 2011. - HEP Grupa
Pročitaj ovaj broj On-line - Mobil
GODINA XXIII ZAGREB BROJ 221/261 LIPANJ 2009 ... - HEP Grupa
Broj 254/255 Ožujak/Travanj 2012. - HEP Grupa
Avgust, 2010. go di ne Broj 16 www.forumbosnjaka.com Go di na V
Å UMARSKI LIST 10-12/1977
Fojnička škrinja broj 13 - Samostan Fojnica
PREGLED Broj/Number 1 2012 - Pregled - University of Sarajevo
Broj 012 (Crab Apple).pdf - Bahovekapi.com
Fojnička škrinja broj 2 - Samostan Fojnica