Views
11 months ago

ALO-Sprint-broj-4@07-dec-2017

Insertion in ALO! daily newspaper. Sport magazine "Sprint" on 12 pages.

10 ALO!

10 ALO! INTERVJU Broj 4 | Četvrtak 7. decembar 2017. LEGENDARNI AS ŽELJKO TANASKOVIĆ O POVRATKU U ODBOJKU, PORODICI I PRIJATELJIMA, ROĐENDANU KOJI SE NE ZABORAVLJA... Nisam izdao PARTIZAN, a pomogao sam ZVEZDI Kraj karijere u taboru večitog rivala bio je u interesu pomoći klubovima, kaže ovaj partizanovac u duši FOTO: MARKO METLAŠ

Piše: Željko Vujičić Kada bi se Zagor Te-Nej teleportovao u stvarni život, komotno bi mogao da uđe u telo Džigija. Moderni “duh sa sekirom”, rođen samo godinu pre nego što se stripski junak pojavio u Jugoslaviji 1968, voli da pomaže drugima i to čini često. Ne birajući vreme ni priliku. Legendarni as Željko Tanasković nikad se nije libio da se nađe na usluzi, čak i zaštitnički postavi prema drugom. Kao omiljeni mu junak. Nisu proslavljenom odbojkašu bile bitne ni boje kad je odlučio da zaigra u onom drugom klubu. Ne mareći za komentare, jer je želeo da pomogne. U razgovoru za "Alo! Sprint" Partizanova zvezda, koja je karijeru završila u Zvezdi, govori i o povratku u omiljenu odbojku, prijateljima, porodici koja trpi njegovo nesebično davanje sportu, Beogradu i Lučanima, trubačima u Guči... - Kao klinac razmišljaš da braniš slabije. Kasnije, kroz život sam se trudio da pomognem svakom. Postoji izreka “Ako hoćeš da propadneš, ugodi svima", ali ne mogu da je prihvatam. Prijatelji mi zameraju da prema svima postupam otvoreno, ali tako sam vaspitan. Na taj način funkcionišem. I kad osetim da druga strana ne postupa kao ja, ne reagujem. Imam visok prag tolerancije. Mada, kad mi padne mrak na oči, onda... Onda više nisam Zagor - priča Džigi. Da li su vam zamerili igranje u Zvezdi? - Mnogi me to pitaju, a moj odgovor svima je da sam partizanovac u srcu i duši. Odbojka je, ipak, sport u kojem nije toliki rivalitet među navijačima, kao što postoji u fudbalu i košarci. Niko ni iz Partizana mi nije zamerio. A trebalo je da se vratim u svoj klub. Međutim, tada je tim bio mlad i bilo bi suludo da ja, zbog svog imena, zauzmem mesto nekom mladom igraču. Konkretno Spirovskom. Pa, kako odoste među crvenobele? - Tada smo Dejan Brđović i ja igrali u Grčkoj, u vreme kada je naša reprezentacija počela da ostvaruje odlične rezultate. U razgovoru sa ljudima iz Saveza tražilo se rešenje kako da ambijent iz državnog tima prenesemo na klubove. Da ih poboljšamo. A s obzirom na to da smo Brđa i ja bili na zalasku karijere, postignut je dogovor da dođemo u Zvezdu. Više da promovišemo odbojku, nego da igramo da bismo zaradili. U Partizan ste došli kao srednjoškolac, a otišli ste kao vlasnik dve uzastopne duple krune u velikoj Jugoslaviji... - Dolazak iz Lučana u Beograd za mene i moje roditelje bio je veliki izazov, u smislu da li ću i kako proći. Međutim, straha nije bilo, jer sam u Partizanu naišao na fenomenalno gostoprimstvo. Zdrava sredina, dobri momci, brzo sam se uklopio. I eto, ostvario sam rezultate koji se i danas pamte. Da, u strašnoj konkurenciji zagrebačke Mladosti, Vojvodine, Bosne... osvojili smo po dva prvenstva i kupa. A moglo je tako da bude i u košarci, možda fudbalu, pogotovo šahu, zar ne? Bili ste svestrani mladi sportista. - Krenuo sam sa karateom, da bi me nastavnik koji je raspoređivao decu na časovima fizičkog opredelio za odbojku. Većina iz mog društva bila je na fudbalu, pa sam im se nakratko pridružio. Trenirao sam i košarku, a na kraju se vratio odbojci. Paralelno, u uzrastu od petog do osmog razreda, bio sam u šahovskoj sekciji i predstavljao školu i ekipno i pojedinačno. U Sokobanji na republičkom takmičenju osvojio sam drugo mesto. Šah volim i danas ga igram onlajn. Svakodnevno u poslednjih godinu i po, posle duge pauze stvorene zbog drugih interesovanja. Aktuelno interesovanje, uz veliku obavezu koju iziskuje mesto predsednika Saveza školskog sporta Srbije, jeste pomoć Odbojkaškom klubu Partizan... - Ženska ekipa je krenula u avgustu prošle godine. Ušli smo u Regionalnu ligu, prošli na konkursu za Superligu. Trudim se da što više pomognem. Imamo fenomenalne uslove i sigurno će se o našim devojkama čuti u budućnosti. Cilj nam je da ostanemo u Superligi, da uporedo radimo na organizaciji i sistemu mlađih kategorija. Za dve-tri godine Partizan će, ubeđen sam, igrati veoma bitnu ulogu u našem prvenstvu. A, muškarci? Oni su ispali iz najvišeg ranga... - Nesrećnim spletom okolnosti - tvrdi Tanasković. - Bio je to najperspektivniji tim, da je ostao na okupu, verujem da bi se u ovoj sezoni borio za titulu. Međutim, ti mladi momci su protiv jakih ekipa igrali odlično, a gubili su zbog nedostatka iskustva. A protiv slabijih su se spuštali na njihov nivo i igrali egal. Moja namera je da i u muškoj sekciji krenemo s organizacijom mlađih kategorija i da se prvi tim vrati u Superligu, ove ili naredne sezone. Partizan može da bude ono što je bio, i biće, siguran sam. Od koga vi imate pomoć? - Da je lako, nije. Malo je ljudi koji razumeju ovaj sport da bi nam pomogli. Svodi se na poslovne partnere i zaljubljenike u odbojku. Pokušavam da uključim sve moje prijatelje. Grad nam pomaže u terminima za treninge, što mnogo znači. Možda način finansiranja sporta može da se nađe preko igara na sreću. Ako neko zarađuje preko sportskih rezultata, možda bi trebalo deo novca da se vrati u sport. Neki procenat od, konkretno, kladionica. Željko Tanasković, čovek sporta i za sport. Oduvek i zauvek. Legenda! Sa suprugom viđanje na terenu Iz stana, veli Džigi, izlazi u pola devet ujutro, a vraća se pola sata pre ponoći, dovozeći dete sa treninga. - Starija ćerka Una (18) prestala je da trenira, ali je stekla zdrave navike i bavi se fizičkom aktivnošću, što mi je vrlo drago. Mlađa Emilija (14) trenira u kadetskoj selekciji Partizana. Tehničar je, ima potencijala, ali treba mnogo da radi. Vaspitavam ih tako da u životu ništa nije lako. I supruga Ksenija je, kao psiholog, uključena u klub. Eto, sa njom se viđam i na sportskom terenu. Iznenađenje za 50. rođendan Džigi je 8. jula napunio 50 godina. - Proslavili smo kod prijatelja u jednoj vinariji uz poseban poklon od supruge i ćerki. Baš su me iznenadile. Napravile su video sa čestitkama svih mojih prijatelja. Dva-tri meseca su to pripremale. Ostaće mi to zauvek u sećanju, a i uvek može ponovo da se pogleda.

ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017
ALO-Sprint-broj-2@23-nov-2017
ALO-Sprint-broj-3@30-nov-2017
ALO-VIP-No-2@21-nov-2017
Broj 206, ožujak 2008. - HEP Grupa
Broj 235 kolovoz 2010. - HEP Grupa
GODINA XXIII ZAGREB BROJ 221/261 LIPANJ 2009 ... - HEP Grupa
Broj 254/255 Ožujak/Travanj 2012. - HEP Grupa
49. broj 4. prosinca 2008.
Broj 124, svibanj 2001. - HEP Grupa
Broj 172, svibanj 2005. - HEP Grupa
Broj 119, prosinac 2000. - HEP Grupa
Broj 190, prosinac 2006. - HEP Grupa
Broj 166, studeni-prosinac 2004. - HEP Grupa
Broj 184, svibanj 2006. - HEP Grupa
Broj 159, travanj 2004. - HEP Grupa