Views
6 months ago

ORIGINAL-PREVEDEN-NA-SRPSKI-sa-FR

dobro

dobro detaljisanom rezimeu predhodne procedure koja je morala biti kompletirana strogim ispitivanjem svedočenja i priloženih dokumenata od strane optuženog u njegovoj istrazi u reviziji. Ustvari tačke A,B,C i D odluke predstavljaju samo laganu analizu što se tiče sićušnih argumenata priloženih od optuženog u njegovoj revizionoj žalbi ograničavajući se da zaključim u nekoliko redova da se radi o dodatnom dokazu a ne o novoj činjenici. Ako par. 14 odluke ima zaslugu da podseti na postojanje razlikovanja između dokaznih elemenata podkrepljenih činjenicom koja nije uzimana u obzir ili u razmatranje u početnoj sudskoj proceduri i elemente koji sačinjavaju dodatne dokaze, zatim da se oni odnose na činjenice već razrađivane u početnoj sudskoj proceduri 3, ona u svakom slučaju podseća da je to ispitivanje činjenice u okviru početne procedure koja će omogućiti da se odredi umesnost revizionog postupka4. U tom pogledu značajno je da se očuva u duhu zaključaka presude Barajagviza u kojim okvirima jedno veće može, da bi izbeglo pravnu grešku pristupiti pravu na zahtev za reviziju pod jednim uslovom postojanja jedne nove činjenice koja bi mogla igrati odlučujuću ulogu u početnoj odluci.5 U tom smislu ne treba zaboraviti da nove činjenice dotaknute u proceduri revizije koje će predstavljati uvek jednu vezu sa širim pitanjima već raspravljanim 6, čega nebi imale nikakve umesnosti. Ako u okviru ove procedure Veće mora da se zapita da li su činjenice na koje se odnose novi informacioni elementi već raspravljani u prvostepenom nivou ili u drugostepenom (apelacionom) 7. Veće se mora pre svega odrediti zašto ovi novi elementi ne mogu biti razmatrani kao nove činjenice. (orig. str.16). Takođe treba podsetiti da u okviru revizione procedure je trebali ispitati a ne samo navesti sve uslove verodostojne za revizioni postupak i to da se odredi umesnost dokaznih elemenata koje podnosi optuženi kao i njihova sprega kao odlučujućih elemenata odluke. To je samo nastavak ovog preliminarnog ispitivanja da bi dokazni elementi mogli biti razmatrani kao nove činjenice ili suprotno tome. Bazirajući se isključivo na zaključcima koji se nalaze na revizionom postupku načini jednu istinsku sudsku preliminarnu analizu o umesnosti svedočenja i dokazivanja koje dostavlja optuženi. Osim toga interesantno je konstatovati da odluka odbacuje dokazne elemente koje iznosi optuženi bez predhodne analize zašto njegovi elementi nebi bili pristupačni da predstave nove činjenice, ograničavajući se na naglašavanje da se radi o prostim dodatnim dokazima već

ispitivanim u početnoj fazi suđenja. Ako nije osporavano da prisustvo novih elemenata informacionog karaktera kojima se dokazuje jedna činjenica nisu dovoljni da se od ovoga stvori nova činjenica i da Drugostepeni sud mora pre svega da se upita da li činjenica na koju se odnose novi informacioni elementi je bila u raspravi u prvostepenom ili drugostepenom postupku 9. U tom pogledu proizilazi da se otkriva da sudsko veće može dozvoliti revizioni zahtev kada je snabdeven sa novom činjenicom koja je podložna da dovede do promene presude i kada veće smatra da postoji razlog za revizioni postupak jer pojava nove činjenice može biti takva da bi njeno nepoznavanje izazvalo jedan važan sudski prestup 11. Koncentrišući sudijsku analizu odluke na samo jednom elementu (činjenici) a da se ne izvrši predhodna sudska analiza novih činjenica koje je dostavila odbrana mi ne bismo bili u toku da pobijemo prava optuženog i respekt adekvatnog sudskog postupka. III. Analiza incidenata A. Događaji na Drini U par. 998 svog suđenja prvostepeni sud u Hagu izjavio je da je Milan Lukić kriv za ubistvo, dana 07.06.1992. godine, sledećih osoba : Meho Džafić, Ekrem Džafić, Hasan Mutapčić, Hasan Kustura i Amir kurtalić. on je osim toga proglasio Milana Lukića krivim u brutalnom postupanju i nehumanom tretmanu u pogledu dve osobe koje su preživele događaje na Drini, pod šifrom VG 014 i VG 032. Prvostepeni sud se proglasio nadležnim (uverenim) da je to zbog toga što su ti ljudi bili muslimani koje je Milan Lukić uhapsio i zadržao u zatvoru 12. Veće dalje verujući svedočenju da je Milan Lukić bio u diskriminatornom stavu prema muslimanima iz bosne i da je delovao sa diskriminatornom težnjom kada je pucao na 7 muslimana na dan 07.06.1992. godine. Odatle prvostepeno veće će smatrati da je Milan Lukić počinio proganjanje kada je ubio pet ljudi i da je uznemiravao, vređao i mučio dva preživela podvrgavajući ih psihološkom nasilju13. Drugostepeni sud, što se njega tiče, potvrdiće zaključke prvostepenog veća navodeći da ovaj prvostepeni sud nije počinio nikakvu sudsku omašku, izvodeći zaključak da je Milan Lukić, sa

Poseta Intervju sa poznatima - ITHS - Srednja škola za informacione ...
angažiran na rješavanju Vukelićevog ubistva
ALO-Sprint-broj-1@16-nov-2017
motocikl i automobil, sa svim onim - MTM
List u~enika O[ "Vasa @ivkovi}" Pan~evo
Ana Ristovic, Lajke na Mesecu
Maj 2005 - Vikend Magazin
Borelioza – što kada se desi - Hrvatske šume
januar - Savez pčelarskih organizacija Srbije
Reč Đački odgovori Rečnik - Politehnička škola Subotica
Biogradski glasnik - broj 74 - Grad Biograd na Moru
TRGOVINA ljudima: priručnik za novinare - OSCE