pribavljenih datuma kada

pribavljenih datuma kada su izjave date, čini se da bi u tom periodu sećanje svedoka moralo biti svežije nego u 2008. godini pri davanju svojih izjava Tužiocu. Činjenica da se ne uzmu u obzir razmimoilaženja sa datim izjavama u 2008. godini kao i odsustvovanja navedena od strane odbrane doprinosi stvaranju rizika sudske greške koju bi prvostepeno veće moglo izbeći vodeći računa o ova dva dokumenta. Tim povodom u svom posećanju, Odbrana Milana Lukića će raspravljati o razlikama izmedju izjava i dokaza (divergencijama) između direktnih izjava i onih datih pismeno , argumente koje će takodje odbaciti Apelaciono veće603. Na činjenici u razlici u godinama, prvostepeno veće tvrdi da je, prema Vg042 Milan Lukić imao oko 40 godina, ali je takodje svedokinja bila nesigurna u svojoj proceni. Ona dakle smatra da njeno svedočenje po ovoj tački nije odredjujuće da se ustanovi kako je svedok prepoznao Milana Lukića tog dana, uzimajući u obzir posebno izjave koje je svedokinja iznela da bi objasnila kako ga je prepoznala604. Da se primetiti da, kada čak Prvostepeno veće bude ustvdilo da je svedok VG042 mogao pratiti zbivanja sa svog balkona, još je neprihvatljivije da rastojanje od 50 do 100 metara koje ju je odvajalo od zbivanja može biti faktor nepreciznosti. Stim u vezi, činjenica da se svedok ne seća godina starosti Milana Lukića može ga odvesti da pobrka jednog ili drugog učesnika u počinjenom zlodelu. Činjenica za Prvostepeno veće da navodi da je Vg042 imala neometan pogled sa svog balkona i da je mogla videti šta se dešavalo u fabrici Varda tog navedenog dana, mora dakle biti iznijansirana činjenicom da nije odredila tačne godine Milana Lukića i dakle njegov izgled. Najveće iznenadjenje u njenoj priloženoj izjavi jeste činjenica da je ona sve videla sa svog balkona na udaljenosti od 50 metara. To mi izgleda nemoguće, jer na odstojanju od 50 metara ona bi bila direktni svedok činjenica. U ovoj situaciji teško je tvrditi da bi Milan Lukić izvršio opisana dela u prisustvu svedoka. Ja u takvu verziju ne mogu da poverujem. 4. Razlike u identifikaciji sedam muškaraca bosanskih muslimana, žrtava ubistva Prema prvostepenom veću, svedočenja VG042 i VG024 izlažu da, na kraju prepodneva 10. juna 1992. godine Milan Lukić je stigao u fabriku Varda u crvenom Pasatu i naoružan sa puškom. Ušao je u fabriku Varda i odabrao sedam ljudi, Bosanskih muslimana u unutrašnjosti fabrike koje je

odveo ka portirnici. Naredio im je da skinu svoju radnu odeću. Zatim ih je odveo na obalu Drine, ispred fabrike Varda, gde ih je pobio​ 605​ [Presuda, par. 307]​. VG042 je izjavila da je videla Milana Lukića da izvodi Nusreta Aljoševića, Nedžada Bektaša, Ibrišima Memiševića, Hameda Osmanagića, Mušana Čančara, Lutvu Tvrkovića i Sabahudina Velagića iz fabrike, i posmatrala ih je kada su odvedeni do obale reke i tu ubijeni 606 [Presuda, par. 309]​. VG017 koji se nalazio na 200 ili 225 metara od fabričkog ulaza je nepromenljivo ustvrdio da je prepoznao Nedžada Bektaša, Nusreta Aljoševića i Ibrišima Memiševića kada ih je Milan Lukić izveo iz fabrike​ 607​ [Presuda, par. 311]​. VG024 je videla Milana Lukića da izvodi Hameda Osmanagića, Lutvu Tvrkovića, Sabahudina Velagića, Nusreta Aljoševića i Ibrišima Memiševića iz fabrike. I još više, ona je precizirala da je posle puškaranja, otac Sabahudina Velagića je identifikovao posmrtne ostatke svog sina među telima ostalih mrtvih ljudi na obali Drine 608​[Presuda, par. 313]​. Prvostepeno veće će smatrati da ove nepodudarnosti između svedočenja nemaju značaja: u stvari, VG017, VG024 i VG042 nisu identifikovali nijednu drugu osobu za odvođenje muslimanskih osoba iz Bosne na obalu Drine da bi bile pobijene. Za određenje njihovih izjava o žrtvama, Prvostepeno veće navodi da je vodilo računa, sa jedne strane u uočenim odudaranjima kod liste osoba iz Višegrada koji se stalno vode kao nestali i pregleda podataka prikupljenih od Ewe Tabeau 609 [Presuda, par. 251­253] i sa druge strane, iz svedočenja Ewe Tabeau u kome ona objašnjava zbog čega su datumi nestanka osoba netačni. Ona smatra da podatci sadržani u ovoj tabeli//pregledu nisu dovoljno uverljivi da bi se izneo identitet žrtava pri zbivanjima u fabrici Varda, ona se dakle oslonila da to učini na bazi verodostojnih i usklađenih svedočenja, kako je izloženo gore 610 [Presuda, par. 318]​. Dobro proučivši obrazložene elemente od strane Prvostepenog veća u paragrafima 314 do 317 presude, datumi i mesta smrti za izvestne žrtve nisu jasno navedeni 611 [Presuda, par. 314­317]​. Ako za neke žrtve postoje izvodi iz knjige umrlih, nasuprot tome za većinu od njih, nikakav izvod iz knjige umrlih nije evidentiran i detalji o okolnostima i datumom njihove smrti su Veću nepoznati. Pri nedostajućim podatcima ili potkrepljujućim dokumentima, Prvostepeno veće je izabralo da se osloni