Views
5 months ago

Vesti broj 3590

Užičke Vesti

„ВЕСТИ“,

„ВЕСТИ“, РАДИО УЖИЦЕ И „ВУЛКАН ИЗДАВАШТВО“ НАГРАЂУЈУ KЊИГА НА ДАР Издавачка кућа „Вулкан издаваштво“ у сарадњи са недељником „Вести“ и Радио Ужицем покренули су акцију у којој ће у сваком броју своје читаоце и слушаоце даривати са две књиге. Два наша читаоца која одговоре тачно на наше наградно питање добиће примерак књиге у издању „Вулкан издаваштва“. Имена добитника биће саопштена у наредном броју „Вести“. Добитници књига су: Зорица Стевић и Марко Ђурђевић. Добитници књиге могу подићи у редакцији листа“Вести“ . КУПОН НАГРАДНО ПИТАЊЕ: Kо је аутор књиге „Последњи потез”? ТАЧАН ОДГОВОР ___________________________ Kупон са тачним одговором можете послати на адресу: Редакција Вести, Љубе Стојановића 5, 31 000 Ужице или донети у редакцију листа. ТАНГО ПОД МЕСЕЧИНОМ Али Синклер Како да ценимо срећне тренутке ако не доживимо тугу? Добар танго плесач користи све емоције које доживи да би испричао причу, чак и ако му оне доносе бол. То је лепота танга. То је лепота живота. Дени Макена ушетала је у свет танга да би разоткрила лажи и преваре које већ генерацијама разарају њену породицу. У потрази за одговорима, наилази на причу о неразрешеном убиству легенде танга педесетих година прошлог века у Буенос Ајресу и упознаје тајанственог Карлоса Ескудера, мушкарца вреле крви чија груба спољашност крије прегршт прича. Упркос томе што Дени нема никакав осећај за ритам, њих двоје стварају јединствени плес душа све до тренутка када разлике у њиховом пореклу и културама не проузрокују дубоки јаз. Тада плес страсти постаје компликовани плес издаје. 26 | УЖИЦЕ, 5. АПРИЛ 2018.

УЖИЦЕ И УЖИЧАНИ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА (4) У кругу око Малог парка, на северној страни, налазила се кућа трговца Уроша Пешића са легендарним балконом од кованог гвожђа на коме су кћери му лепотице излазиле да чују серенаде. Доле његова трговина, а у следећој Урошевој кући кафана „Два багрема“. До Пешића кућа налазила се кућа проте Гаврила Поповића у којој је радила Пантовића трговина. Ту је сада баште Паласа, а до ње банка. Десно је Гимназија са тек дограђеним спратом. Урош Пешић је на спрату изнад “Два багрема” имао два стана за издавање. Кратко време, 1939. године, у једном од станова, док су реновирали кућу, становали су после венчања трговац текстилом Коста Деспотовић и жена му Коса. У другом стану је становао тадашњи закупац “Два Багрема” Жико Костић са супругом Анђом. Жику је на венчању кум био Драгиша Младеновић, угледни трговац луксузним покућством, а стари сват поменути Коста. У породици Косте Деспотовића до данас је остала упамћена анегдота о шкртости старог трговца Уроша Пешића. Урош би, када сретне Косту, питао: “Госн’ Коста, је л’ знате како иде кум Жику у кафани?” Коста је пар пута рекао добро, а прорачунати Урош Жику подизаше кирију за локал. Урош Пешић је живео преко сто година. Ужичани су се шегачили говорећи да је његов тврдичлук тако велики да му се никако није исплатило да умре. У роману “Зољ”, ужичкога писца Мила Верговића, део карактера Уроша Пешића приказан је у лику газда Вукајла. “Два багрема” је била кафана ужичких интелектуалаца, гимназијских професора, мераклија, а једно време и ужичких предратних социјалиста. У кафани “Два багрема” је забележен јединствена анегдота, како је бистри сељак, данас речено, израдио легенду ужичког шеретлука Симу Терзића. Дошао сељак у кафану, тражи попа који је имао ловачку керушу, налетео на Симу и објасни да је керушу довео јер поп тако хоће, да млади буду као што је његов кер. Сима изрази попову жељу да му она окоти црно, па мало шарено. На то ће сељак: “Ја сам довео керушу, па ви правите како год ‘оћете”. Ако би повадили неке реченице из текстова старих ужичких новина у којима се помиње кафана “Два багрема”, могло би се Предраг В. Ковачевић закључити да су се гости овде више налазили да попричају, него да попију неко жестоко пиће. Зато су овде обично пили кафу, малину са содом, чај од липе. У овој кафани су наилазили на праву домаћу атмосферу, јер је она само по свом карактеру била кафана, док је по унутрашњем амбијенту била као друштвени клуб. У “Два багрема” је потекла изрека “бистри политику”, коју су њени гости свакодневно “бистрили”, подстакнути новинама на зеитунгсхалтеру – ручном Кафана “Два багрема” “Два багрема” је била кафана ужичких интелектуалаца, гимназијских професора, мераклија, а једно време и ужичких предратних социјалиста. Многи гости ове ужичке кафане нису се вратили из ратова – Душан Поповић, Димитрије Туцовић, Мита Ускоковић и многи други УЖИЧАНСТВЕНО сталку за новине, згодној направи која је опстала у Ужицу до раних седамдесетих година 20. века у берберницама с варошком традицијом. Пред рушење кафане у “Вестима” је писало: “Скоро се нико неће сетити да су се ту, на тротоару, испред ове кафане, налазила два велика багремова стабла, чији је мирис спречавао да до гостију допре прилично непријатан задах некадашње сточне пијаце. Само ће неко од старијих пензионера застати да би у дослуху са прохујалим годинама повратио сећање на досетке Милије Божовића и другу важну страну њеног културног историјског значаја.” После Првог светскога рата, тадашњи власник “Два багрена” Јовица Стаменковић од свог кафанског инвентара није нашао ништа сем празних просторија. Многи гости ове ужичке кафане нису се вратили из ратова – Душан Поповић, Димитрије Туцовић, Мита Ускоковић и многи други. Пегави тифус је покосио пола Ужица током окупације Аустријанаца. Ипак, живот се враћа Ужице, па и у његову познату кафану. Гости су из сопствених кућа доносили столице и сви су се дивно дружили. У Ужицу је започело златно доба у којој је кафана “Два багрема” била једно од најпопуларнијих места у граду. После 1933. године, изградњом Хотела “Палас”, неки из монденских кругова варошке интелигенције одлазе у нови ресторан у њему. Студенти и други интелектуалци остају верни својој омиљеној кафани. НАСТАВАК У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ УЖИЦЕ, 5. АПРИЛ 2018. | 27

NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 50 (.pdf)
SOTSIAL-NY-E-VESTI-2014-10-sajt
SOTSIAL-NY-E-VESTI-2014-12-onlajn
sotsial-ny-e-vesti-8-16-dekabr-2014_onlajn1
yu issn 1450-863 x godina xiii broj 1 / 2011. - horizonti.ekfak.kg.ac.rs
sotsial-ny-e-vesti-7-14-noyabr-2014_5
Pročitaj ovaj broj - Mobil
Casopis Sic – Prvi broj
GODINA XVII. BROJ 2. / VelJAčA 2013. NIJe ZA PRODAJU
49. broj 6. prosinca 2012.
25. broj 27. lipnja 2013.
32. broj 12. kolovoza 2010.
41. broj 8. listopada 2009.
26. broj 30. lipnja 2011.
19. broj 10. svibnja 2012.