17.12.2012 Views

sinteza i primena modifikovanih skrobiva za proces skrobljenja - 24

sinteza i primena modifikovanih skrobiva za proces skrobljenja - 24

sinteza i primena modifikovanih skrobiva za proces skrobljenja - 24

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

Zbornik radova Tehnološkog fakulteta u Leskovcu<br />

ISSN 0352-6542 UDK 004/.007+3+5+6(05)<br />

19 (2009), <strong>24</strong>9-256<br />

UDK 677.023.75:678.744<br />

Naučni rad<br />

SINTEZA I PRIMENA MODIFIKOVANIH SKROBIVA<br />

ZA PROCES SKROBLJENJA PAMUČNE PREĐE *<br />

Su<strong>za</strong>na Đorđević, Mile Novaković, Dragan Đorđević<br />

Tehnološki fakultet, Leskovac, Srbija<br />

Skrobljenje pređe i to uglavnom osnove predstavlja pripremnu radnju <strong>za</strong> nesmetano<br />

odvijanje <strong>proces</strong>a tkanja, bez prekida i bez gubitka vremena. Rad se bavi sintezom<br />

<strong>modifikovanih</strong> <strong>skrobiva</strong> putem hidrolize i kalemljenja i njihovom primenom u <strong>proces</strong>u<br />

<strong>skrobljenja</strong> osnova i pripremi <strong>za</strong> <strong>proces</strong> tkanja. Sam postupak istraživačkog rada<br />

sastojao se iz dva dela, prvi se odnosio na modifikaciju skroba (hidroli<strong>za</strong> i kalemljenje<br />

akrilamidom), dok se drugi bavio postupkom <strong>skrobljenja</strong> pamučne pređe sa naknadnim<br />

odskrobljavanjem. Cilj je bio napraviti novo skrobivo od jeftinih polaznih sirovina koje<br />

će <strong>za</strong>dovoljiti <strong>za</strong>hteve <strong>proces</strong>a tkanja ali i <strong>proces</strong>a odskrobljavanja kada treba skinuti<br />

skrobivo sa sirove i<strong>za</strong>tkane tkanine. Rezultati istraživanja, analizirani preko ispitivanih<br />

parametara, kao što su promena mase, čvrstoća i izduženje, stabilnost dimenzija,<br />

finoća, FTIR, mikroskopija, pokazuju da hidrolizovani, kao i akrilamidom kalemljeni<br />

kukuruzni skrob mogu biti upotrebljeni kao agensi <strong>za</strong> skrobljenje pamučne pređe.<br />

Kukuruzni skrob kalemljen akrilamidom, prednjači još više i može se svrstati u<br />

potencijalno <strong>za</strong>hvalno sredstvo <strong>za</strong> skrobljenje pređa.<br />

Ključne reči: skrob, kalemljenje, akrilamid, skrobljenje, pređa, odskrobljavanje.<br />

UVOD<br />

Skrobljenje je tehnološki <strong>proces</strong> dopunske obrade osnove u toku koje se osnovnim<br />

žicama daju neophodne dodatne osobine značajne <strong>za</strong> <strong>proces</strong> tkanja. Primenom<br />

odgovarajućih agenasa sposobnih <strong>za</strong> formiranje filma na pređi u <strong>proces</strong>u <strong>skrobljenja</strong><br />

nastaju promene fizičkih karakteristika osnovine pređe koje joj omogućavaju da izdrži<br />

napre<strong>za</strong>nja kojima je izložena na razboju u toku tkanja �1-3�.<br />

*<br />

Rad saopšten na VIII Simpozijumu «Savremene tehnologije i privredni razvoj», Leskovac,<br />

23. i <strong>24</strong>. oktobar 2009. godine<br />

Adresa autora: Dragan Đorđević, Tehnološki fakultet, Bulevar oslobođenja 1<strong>24</strong>,<br />

16000 Leskovac, Srbija<br />

E-mail: drag_64@yahoo.com<br />

<strong>24</strong>9


Efikasnost <strong>skrobljenja</strong> ne <strong>za</strong>visi samo od adhezije između nanetog sredstva <strong>za</strong><br />

skrobljenje i osnovine pređe, već i od mogućnosti obrazovanja filma, reoloških<br />

svojstva mase <strong>za</strong> skrobljenje, fizičko-hemijskih svojstava pređe, kao i od tehnoloških<br />

parametara uređaja <strong>za</strong> skrobljenje. Osim toga neophodno je da postoji mogućnost da se<br />

po <strong>za</strong>vršenom tkanju sredstvo <strong>za</strong> skrobljenje lako ukloni sa sirove tkanine �4-6�.<br />

Hemijska modifikacija skroba putem oksidacije, hidrolize, esterifikacije-eterifikacije,<br />

kalemljenja i dekstrini<strong>za</strong>cije obično nosi sa sobom poboljšanja u svojstvima skroba što<br />

samim tim vodi i porastu njegove upotrebne vrednosti. Sve ove vrste modifikacija, kao<br />

i kalem-kopolimeri<strong>za</strong>cija vinilnih jedinjenja na skrob predstavljaju vrlo fascinantno<br />

polje <strong>za</strong> istraživanje, s neograničenim mogućnostima jer dovode do poboljšanja<br />

svojstava skroba �3-5�.<br />

EKSPERIMENTALNI DEO<br />

U istraživanju je korišćeno rotorska pamučna pređa, podužne mase 35 tex, dok je od<br />

aktivnih agenasa upotrebljen kukuruzni skrob. Sam postupak istraživačkog rada<br />

sastojao se iz dva dela, prvi se odnosio na sintezu aktivnih agenasa (hidroli<strong>za</strong> i<br />

kalemljenje skroba), dok se drugi bavio postupkom <strong>skrobljenja</strong> sa naknadnim<br />

odskrobljavanjem.<br />

Postupak hidrolize<br />

Hidroli<strong>za</strong> skroba se odigravala u rastvoru hlorovodonične kiseline (0.1M) na 60ºC uz<br />

dodatak skrobne mase (17 %) i intezivno mešanje na magnetnoj mešalici. Po isteku<br />

60min, reakcioni proizvod je taložen etanolom i neutralisan rastvorom natrijum<br />

karbonata. Na kraju sledi ispiranje i sušenje na 60ºC.<br />

Postupak kalem-kopolimeri<strong>za</strong>cije<br />

U vodeni rastvor amonijum-persufata (inicijator, 1%) dodaje se hidrolizovani skrob<br />

(10%) i akrilamid (5%). Temperatura se održava na 50ºC uz intezivno mešanje na<br />

magnetnoj mešalici. Reakcioni proizvod se taloži etanolom a <strong>za</strong>tim ispira čistim<br />

etanolom na sobnoj temperaturi. Sledi ispiranje rastvorom etanol-voda pa sušenje na<br />

60ºC. Isti postupak se primenjuje i <strong>za</strong> sirov nehidrolizovani skrob.<br />

Impregnacija na pređi-osnovi<br />

Za impregnaciju na pređi koriste se tri različite koncentracije skroba u odnosu na masu<br />

pređe i to 30%, 10%, 5%. Impregnacija se vrši modifikovanim postupkom fulardovanja<br />

uz naknadno ceđenje uzorka i sušenje na vazduhu. Isti postupak se ponavlja <strong>za</strong> sve<br />

vrste i koncentracije skroba.<br />

Odskrobljavanje - pranje uzoraka<br />

Odskrobljavanje skrobljenih uzoraka pređe je izvođeno pomoću sredstva <strong>za</strong><br />

odskrobljavanje-pranje-dispergovanje Jugopon 1300, koncentracije 2g/l, odnos banje 1<br />

: 60 uz naknadno ispiranje i sušenje na vazduhu.<br />

Oznake pojedinih receptura <strong>za</strong> obradu uzoraka pređe date su u tabeli 1.<br />

250


Tabela 1. Oznake pojedinih receptura <strong>za</strong> obradu pređe<br />

Oznaka Značenje<br />

SK Sirovi (nativni) kukuruzni skrob<br />

HSK Hidrolizovani sirovi kukuruzni skrob<br />

KSK Kalemljeni sirovi kukuruzni<br />

KHSK Kalemljeni hidrolizovani sirovi kukuruzni skrob<br />

Od metoda <strong>za</strong> proveru efekata obrade korišćeni su: ispitivanje promena u masi - stepen<br />

<strong>skrobljenja</strong>, ispitivanje mehaničkih poka<strong>za</strong>telja, ispitivanje dimenzionih karakteristika,<br />

ispitivanje finoće, ispitivanje stepena odskrobljavanja, ispitivanje strukture <strong>skrobiva</strong> -<br />

infracrvena spektroskopija (KBr tehnika, na spektroskopu BOMEM Hartmanu &<br />

Braun MB-Series u oblasti talasnih brojeva 4000-400 cm-1).<br />

REZULTATI I DISKUSIJA<br />

Suština rada, posebno u delu modifikacije, sastoji se u činjenici da se u prisustvu<br />

inicijatora stvaraju primarne slobodne radikalne vrste koje napadaju nativni ili<br />

hidrolizovani skrob formirajući makroradikale skroba, na koji se može nakalemiti<br />

akrilamid.<br />

Literaturni podaci �3-4� sugerišu da se hidrolizom skroba utiče na molekulsku masu<br />

skroba (manja molekulska masa), jer sam postupak hidrolize znači cepanje<br />

makromolekula amiloze i amilopektina na manje delove. Svoj udeo u promeni<br />

molekulske mase skroba ima i nakalemljeni akrilamid koji delimično kompenzuje pad,<br />

mada se mora istaći i uticaj delimične oksidacije skroba pod uticajem inicijatora <strong>za</strong><br />

vreme kalemljenja.<br />

Ukratko, kalemljeni poli(akrilamid) izgleda da služi kao sredstvo <strong>za</strong> razblaživanjerazređenje,<br />

olabavljuje strukturu skroba i odvraća od bilo kakve mogućnosti<br />

udruživanja-asocijacije kopolimernih molekula - retrogradacija.<br />

Prvo što se da primetiti posle različitih obrada u postupku <strong>skrobljenja</strong> jeste dobitak u<br />

masi usled nanošenja sredstva <strong>za</strong> skrobljenje - <strong>skrobiva</strong> na površini žica deponovanjem<br />

različitih aktivnih agenasa.<br />

Rezultati ispitivanja stepena <strong>skrobljenja</strong> dati su u tabeli 2. Kada se govori o skrobljenju<br />

ili nanošenju skrobnog lepka na supstrat čini se da obrade sa većom koncentracijom<br />

nose veće vrednosti ovog parametra. Povećanjem koncentracije skroba raste i dobitak u<br />

masi uzorka pređe, skoro proporcionalno, do nekog iznosa, a onda pada sa daljim<br />

uvećanjem koncentracije.<br />

Primena većih ili manjih količina ne povećava proporcionalno količinu nanosa<br />

<strong>skrobiva</strong>, te se može smatrati da je koncentracija od 10% “idealna” kada je u pitanju<br />

obrada pređe u <strong>proces</strong>u <strong>skrobljenja</strong>. Kod primene receptura sa najvećom<br />

koncentracijom (30%) dobitak na masi je tek nešto veći od dobitaka koji se postižu sa<br />

recepturama sa 10% aktivne supstance.<br />

251


Tabela 2. Promene u masi (%) pri skrobljenju uzoraka pređe<br />

Receptura Koncentracija aktivnog agensa, %<br />

5 10 30<br />

SK 7.6 9.9 22<br />

HSK 12.2 17.3 23<br />

KSK 3.7 17 22.8<br />

KHSK 8.9 13 26<br />

Rezultati ispitivanja mehaničkih karakteristika pređe, obrađenih različitim vrstama<br />

<strong>skrobiva</strong> i različitih koncentracija dati su tabelom 3. Prekidna čvrstoća obrađenih<br />

uzoraka varira u <strong>za</strong>visnosti od obrade, sa povećanjem koncentracije <strong>skrobiva</strong>, povećava<br />

se u odnosu na sirovi uzorak. Prema tome, prekidna čvrstoća direktno <strong>za</strong>visi od<br />

količine nanetog skrobnog lepka na uzorak pređe. Takođe, uočava se pojava da sa<br />

povećanjem koncentracije aktivnih komponenti raste i prekidno izduženje, mada nešto<br />

slabije na osnovu čega može da se tvrdi da su veće vrednosti <strong>za</strong> prekidno izduženje<br />

odraz izvesne veće dodatne elastičnosti pređe.<br />

Tabela 3. Mehaničke karakteristike skrobljenih uzoraka pređe<br />

Prekidna čvrstoća, cN Prekidno izduženje, %<br />

Receptura Koncentracija aktivnog agensa, %<br />

5 10 30 5 10 30<br />

SK 342 386 392 7 6,4 5,4<br />

HSK 280 386 400 7 6 6<br />

KSK 340 360 370 6,9 5 5<br />

KHSK 250 310 360 6,5 5,6 4,8<br />

Sirova pređa 315 4,8<br />

Promena dimenzija, skupljanje ili izduženje, mogu se evidentirati kod svih mokrih<br />

obrada. U prika<strong>za</strong>nom slučaju, kod <strong>skrobljenja</strong> uzoraka pređe dolazi do skraćenja<br />

dužine uzoraka, tj. skupljanja. U tabeli 4 prika<strong>za</strong>ni su rezultati ispitivanja dimenzionih<br />

karakteristika pređe posle obrade <strong>skrobljenja</strong>.<br />

Usled nanošenja skrobnog lepka na uzorak pređe, <strong>za</strong>visno od vrste <strong>skrobiva</strong> i<br />

koncentracije, javlja se i odgovarajući očekivani procenat skupljanja, s obzirom na<br />

relaksaciju istegnutih žica i tendenciju bubrenja. Dakle, povećanjem koncentracije<br />

skroba dolazi i do povećanja procenta skupljanja, što opet varira od vrste <strong>skrobiva</strong><br />

upotrebljenih u toku obrade.<br />

Tabela 4. Promena dimenzija pređe usled <strong>skrobljenja</strong><br />

Receptura<br />

Skupljanje<br />

skrobljene pređe, %<br />

5 10 30<br />

SK 2.8 15 16<br />

HSK 1.6 2 14<br />

KSK 9.6 11 12.5<br />

KHSK 3.5 6.5 14<br />

252


U tabeli 5 dati su rezultati ispitivanja finoće uzoraka posle faze odskrobljavanja.<br />

Finoća sirovog uzorka prediva iznosi 35 tex i to je polazna finoća <strong>za</strong> sve obrađene<br />

uzorke. Iz tabele se može uočiti da finoća neznatno varira <strong>za</strong>visno od vrste<br />

upotrebljenog skroba, kao i koncentracije. Uopšteno, može se reći da se variranja u<br />

finoći skrobljene i odskrobljene pređe može svesti u okvire uobičajenih vrednosti, što<br />

ukazuje da se došlo na početak, do stanja pređe pre <strong>skrobljenja</strong>, tj. da se skrobni nanos<br />

uklonio <strong>proces</strong>om pranja.<br />

Ovu činjenicu potvrđuju rezultati promene u masi uzoraka pređe posle odskrobljavanja<br />

u odnosu na onu posle <strong>skrobljenja</strong>, tab. 5. Očekivano je da posle faze odskrobljavanja<br />

dolazi do gubitka na masi uzoraka, usled odstranjivanja skrobnog lepka. Izgleda da<br />

obrade modifikovanim skrobivima u koncentraciji od 10%, pri odskrobljavanju, a na<br />

osnovu promena u masi, daju ujednačenije rezultate, što govori o boljim efektima<br />

<strong>skrobljenja</strong> i ravnomernijeg nanošenja aktivnih komponenti na pređu.<br />

Tabela 5. Promena finoće i mase uzoraka posle faze odskrobljavanja<br />

Koncentracija aktivnog agensa, %<br />

Receptura Promena finoće, tex Promena u masi, %<br />

5 10 30 5 10 30<br />

SK 33,5 33,1 33 7,02 8,9 17,16<br />

HSK 33,1 33,6 33,8 10,71 14,3 17,71<br />

KSK 33,4 33,1 33,7 3,56 14,1 17,6<br />

KHSK 32 33 32,6 8,1 11,31 19,<strong>24</strong><br />

Sirova pređa 33,3 -<br />

Ispitivanje promena u strukturi, tj. hemijskom sastavu skroba u <strong>proces</strong>ima obrade,<br />

pomoću FTIR spektroskopije, vršena je na empirijski način. Takav način <strong>za</strong>htevao je<br />

primenu spektar-strukturne korelacije kako netretiranog skroba, tako i <strong>skrobiva</strong><br />

dobijenog naknadnim tretiranjem - hidroli<strong>za</strong>, kalemljenje, <strong>za</strong>visno od postupka.<br />

Kao rezultat različitih tretmana skroba promenjen je izgled FTIR apsorpcionih<br />

spektara. Rezultati ispitivanja prika<strong>za</strong>ni su grafički na slikama 1 i 2, preko FTIR<br />

spektara koji predstavljaju spektralne trake karakterističnih funkcionalnih grupa skroba<br />

u datom trenutku obrade. Obično su paralelno dati spektri kontrolnog i obrađenog<br />

uzorka. Kontrolni uzorak je sirovi - nativni uzorak koji nije pretrpeo nikakve obrade.<br />

Sa FTIR spektra na sl. 1 mogu se uočiti neznatne promene intenziteta traka u opsegu<br />

od 1000 do 500cm -1 , koje se pripisuju valencionim vibracijama C-O, antisimetričnim<br />

valencionim vibracijama prstena, deformacionim vibracijama C1-H, deformacionim<br />

vibracijama CH2 i deformacionim vibracijama OH van ravni kukuruznog skroba.<br />

Slika 2. prikazuje spektre nakalemljenog skroba. Značajni apsorpcioni pikovi na 3550–<br />

3200 cm -1 i 1260–1000 cm -1 , predstavljaju O-H i C-O valencione vibracije,<br />

respektivno, čime se potvrđuje prisustvo molekula skroba. Kalemljeni skrob<br />

predstavljen preko infracrvenih spektara, sadrži karakteristične maksimume <strong>za</strong> skrob i<br />

akrilamid na 3300-2500 cm -1 , 1720-1706 cm -1 , 1440-1395 cm -1 , i 1320-1210 cm -1 <strong>za</strong><br />

apsorpcione pikove O-H valencione vibracije, C=O valencione vibracije, O-H<br />

deformacione vibracije i C-O valencione vibracije, respektivno. Takođe, kopolimer<br />

253


pokazuje i pik na 1667 cm -1 što se odnosi na karbonilnu grupu amidnog dela<br />

akrilamidne jedinice. Preciznije, dva apsorpciona maksimuma se vide u opsegu<br />

1500cm -1 do 1800cm -1 , a potiču od akrilamida. Pik na oko 1676cm -1 odgovara<br />

karbonilnoj grupi amida I, dok maksimum na oko 1616cm -1 odgovara karbonilnoj<br />

grupi amida II (ve<strong>za</strong>n vodonikom).<br />

Transparenca, %<br />

Transparenca, %<br />

Transparenca, %<br />

1 0 5<br />

1 0 0<br />

1 4 0<br />

1 2 0<br />

1 0 0<br />

8 0<br />

6 0<br />

4 0<br />

2 0<br />

0<br />

1 6 0<br />

1 4 0<br />

1 2 0<br />

1 0 0<br />

8 0<br />

6 0<br />

4 0<br />

2 0<br />

0<br />

- 2 0<br />

4 0 0 0 3 5 0 0 3 0 0 0 2 5 0 0 2 0 0 0 1 5 0 0 1 0 0 0 5 0 0<br />

9 5<br />

9 0<br />

8 5<br />

T a l a s n a d u z i n a , c m<br />

Slika 1. FTIR spektri hidrolizovanog i nativnog kukuruznog skroba<br />

254<br />

- 1<br />

S K U<br />

H S K U<br />

K H S K U<br />

4 0 0 0 3 5 0 0 3 0 0 0 2 5 0 0 2 0 0 0 1 5 0 0 1 0 0 0 5 0 0<br />

- 1<br />

T a la s n a d u z in a , c m<br />

S K U<br />

- 2 0<br />

4 0 0 0 3 5 0 0 3 0 0 0 2 5 0 0 2 0 0 0 1 5 0 0 1 0 0 0 5 0 0<br />

- 1<br />

T a la s n a d u z in a , c m<br />

Slika 2. FTIR spektri nativnog i hidrolizovanog kukuruznog skroba<br />

kalemljenog akrilamidom


ZAKLJUČAK<br />

Skrob se široko komercijalno primenjuje u skrobljenju tekstilnih osnova ali uz<br />

prisustvo ozbiljnih problema:<br />

�� vrlo visoku veličina molekula limitira njihovo prodiranje u <strong>za</strong>preminu<br />

tekstilnih žica;<br />

�� nestabilnost viskoznog rastvora od temperaturnog kolebanja <strong>za</strong> vreme kuvanjapripremanja<br />

i operacije <strong>skrobljenja</strong>;<br />

�� krutost filma naročito u odsutnosti dobrog sredstva <strong>za</strong> podmazivanje; i<br />

�� osetljivost na truljenje i degradaciju mikrorganizmima.<br />

Za savladavanje ili svođenje ovih mana na najmanju meru može se koristiti hemijska<br />

modifikacija nativnog skroba preko hidrolize i kalemljenja, što je iskorišćeno u ovom<br />

radu.<br />

Rezultati istraživanja pokazuju da hidrolizovani, kao i akrilamidom kalemljeni<br />

kukuruzni skrob mogu biti upotrebljeni kao agensi <strong>za</strong> skrobljenje pamučne pređe.<br />

Pažljivim izborom postupka, tj. aktivnog agensa-modifikovanog skroba, ali i<br />

optimalnim izborom temperaturno vremenskog režima, može se doći do odgovarajućeg<br />

sastav banje i načina obrade koji će dati jednoličnije skrobljenje osnovine pređe.<br />

Na kraju, izgleda da obrada uz kalemljeni hidrolizovani kukuruzni skrob pokazuje<br />

najbolje rezultate u pogledu propratnih pojava i efekata koji se postižu. Dodatna<br />

istraživanja, sa uvođenjem drugačijih postupaka ili variranjem uslova obrade ali i<br />

novim agensima, mogu doprineti popravljanju efekata obrade u smislu ubr<strong>za</strong>nja i<br />

pojednostavljenja <strong>proces</strong>a.<br />

LITERATURA<br />

[1] E.A.Onikov, P.T.Bukaev and A.P.Allenova, Handbook of Cotton Weaving I, Mir<br />

Publishers, Moscow, prevod sa ruskog N.Chenysheva, 1981, str. 134-165, 171-<br />

184.<br />

[2] E.A.Onikov, P.T.Bukaev and A.P.Allenova, Handbook of Cotton Weaving II, Mir<br />

Publishers, Moscow (prevod sa ruskog N.Chenysheva) 1981, 156.<br />

[3] Kh. M. Mostafa, Polymer Degradation and Stability, 50 (1995) 189.<br />

[4] Kh. M. Mostafa, Polymer Degradation and Stability, 55 (1997) 125.<br />

[5] H.Leitner i K.Stuhr, Tekstil, 3 (1986) 171.<br />

[6] D.Džokić i D.Jocić, Tekstil, 9 (1986) 663.<br />

255


SUMMARY<br />

SYNTHESIS AND APPLICATION OF MODIFIED SIZES TO THE<br />

YARN SIZING PROCESS<br />

(Scientific paper)<br />

Su<strong>za</strong>na Djordjevic, Mile Novakovic, Dragan Djordjevic,<br />

Faculty of Technology, Leskovac, Serbia<br />

Yarn sizing and primarily warp represented preparatory action for the swift<br />

development of the <strong>proces</strong>s of weaving, without interruption and without loss of time.<br />

Paper deals with the synthesis of modified starch through hydrolyze and grafting, and<br />

their application in the <strong>proces</strong>s of sizing basis and preparation for the <strong>proces</strong>s of<br />

weaving. The <strong>proces</strong>s research consisted of two parts, the first is related to the<br />

modification of starch (hydrolysis and acrylamide grafting), while the other dealt with<br />

by sizing cotton yarn with follow-up desizing. The aim was to create a new size<br />

starting from cheap raw materials that will satisfy the requirements of the <strong>proces</strong>s of<br />

weaving and <strong>proces</strong>s desizing you should download size with raw weaved fabric. The<br />

results of the research, analyzed over the examined parameters, such as changes in<br />

mass, strength and elongation, dimension stability, fineness, FTIR, microscopy,<br />

showed that hydrolyzed, as well as acrylamide grafting corn starch can be used as an<br />

agent for sizing cotton yarn. Corn starch acrylamide grafted, has the advantage more<br />

and can be classified into potentially gratefully means for yarns sizing.<br />

Key words: starch, grafting, acrylamide, sizing, yarn, desizing.<br />

Received / Primljen: 30. jun 2009. godine<br />

Accepted / Prihvaćen: 08. oktobar 2009. godine<br />

256

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!