sinteza i primena modifikovanih skrobiva za proces skrobljenja - 24
sinteza i primena modifikovanih skrobiva za proces skrobljenja - 24
sinteza i primena modifikovanih skrobiva za proces skrobljenja - 24
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Zbornik radova Tehnološkog fakulteta u Leskovcu<br />
ISSN 0352-6542 UDK 004/.007+3+5+6(05)<br />
19 (2009), <strong>24</strong>9-256<br />
UDK 677.023.75:678.744<br />
Naučni rad<br />
SINTEZA I PRIMENA MODIFIKOVANIH SKROBIVA<br />
ZA PROCES SKROBLJENJA PAMUČNE PREĐE *<br />
Su<strong>za</strong>na Đorđević, Mile Novaković, Dragan Đorđević<br />
Tehnološki fakultet, Leskovac, Srbija<br />
Skrobljenje pređe i to uglavnom osnove predstavlja pripremnu radnju <strong>za</strong> nesmetano<br />
odvijanje <strong>proces</strong>a tkanja, bez prekida i bez gubitka vremena. Rad se bavi sintezom<br />
<strong>modifikovanih</strong> <strong>skrobiva</strong> putem hidrolize i kalemljenja i njihovom primenom u <strong>proces</strong>u<br />
<strong>skrobljenja</strong> osnova i pripremi <strong>za</strong> <strong>proces</strong> tkanja. Sam postupak istraživačkog rada<br />
sastojao se iz dva dela, prvi se odnosio na modifikaciju skroba (hidroli<strong>za</strong> i kalemljenje<br />
akrilamidom), dok se drugi bavio postupkom <strong>skrobljenja</strong> pamučne pređe sa naknadnim<br />
odskrobljavanjem. Cilj je bio napraviti novo skrobivo od jeftinih polaznih sirovina koje<br />
će <strong>za</strong>dovoljiti <strong>za</strong>hteve <strong>proces</strong>a tkanja ali i <strong>proces</strong>a odskrobljavanja kada treba skinuti<br />
skrobivo sa sirove i<strong>za</strong>tkane tkanine. Rezultati istraživanja, analizirani preko ispitivanih<br />
parametara, kao što su promena mase, čvrstoća i izduženje, stabilnost dimenzija,<br />
finoća, FTIR, mikroskopija, pokazuju da hidrolizovani, kao i akrilamidom kalemljeni<br />
kukuruzni skrob mogu biti upotrebljeni kao agensi <strong>za</strong> skrobljenje pamučne pređe.<br />
Kukuruzni skrob kalemljen akrilamidom, prednjači još više i može se svrstati u<br />
potencijalno <strong>za</strong>hvalno sredstvo <strong>za</strong> skrobljenje pređa.<br />
Ključne reči: skrob, kalemljenje, akrilamid, skrobljenje, pređa, odskrobljavanje.<br />
UVOD<br />
Skrobljenje je tehnološki <strong>proces</strong> dopunske obrade osnove u toku koje se osnovnim<br />
žicama daju neophodne dodatne osobine značajne <strong>za</strong> <strong>proces</strong> tkanja. Primenom<br />
odgovarajućih agenasa sposobnih <strong>za</strong> formiranje filma na pređi u <strong>proces</strong>u <strong>skrobljenja</strong><br />
nastaju promene fizičkih karakteristika osnovine pređe koje joj omogućavaju da izdrži<br />
napre<strong>za</strong>nja kojima je izložena na razboju u toku tkanja �1-3�.<br />
*<br />
Rad saopšten na VIII Simpozijumu «Savremene tehnologije i privredni razvoj», Leskovac,<br />
23. i <strong>24</strong>. oktobar 2009. godine<br />
Adresa autora: Dragan Đorđević, Tehnološki fakultet, Bulevar oslobođenja 1<strong>24</strong>,<br />
16000 Leskovac, Srbija<br />
E-mail: drag_64@yahoo.com<br />
<strong>24</strong>9
Efikasnost <strong>skrobljenja</strong> ne <strong>za</strong>visi samo od adhezije između nanetog sredstva <strong>za</strong><br />
skrobljenje i osnovine pređe, već i od mogućnosti obrazovanja filma, reoloških<br />
svojstva mase <strong>za</strong> skrobljenje, fizičko-hemijskih svojstava pređe, kao i od tehnoloških<br />
parametara uređaja <strong>za</strong> skrobljenje. Osim toga neophodno je da postoji mogućnost da se<br />
po <strong>za</strong>vršenom tkanju sredstvo <strong>za</strong> skrobljenje lako ukloni sa sirove tkanine �4-6�.<br />
Hemijska modifikacija skroba putem oksidacije, hidrolize, esterifikacije-eterifikacije,<br />
kalemljenja i dekstrini<strong>za</strong>cije obično nosi sa sobom poboljšanja u svojstvima skroba što<br />
samim tim vodi i porastu njegove upotrebne vrednosti. Sve ove vrste modifikacija, kao<br />
i kalem-kopolimeri<strong>za</strong>cija vinilnih jedinjenja na skrob predstavljaju vrlo fascinantno<br />
polje <strong>za</strong> istraživanje, s neograničenim mogućnostima jer dovode do poboljšanja<br />
svojstava skroba �3-5�.<br />
EKSPERIMENTALNI DEO<br />
U istraživanju je korišćeno rotorska pamučna pređa, podužne mase 35 tex, dok je od<br />
aktivnih agenasa upotrebljen kukuruzni skrob. Sam postupak istraživačkog rada<br />
sastojao se iz dva dela, prvi se odnosio na sintezu aktivnih agenasa (hidroli<strong>za</strong> i<br />
kalemljenje skroba), dok se drugi bavio postupkom <strong>skrobljenja</strong> sa naknadnim<br />
odskrobljavanjem.<br />
Postupak hidrolize<br />
Hidroli<strong>za</strong> skroba se odigravala u rastvoru hlorovodonične kiseline (0.1M) na 60ºC uz<br />
dodatak skrobne mase (17 %) i intezivno mešanje na magnetnoj mešalici. Po isteku<br />
60min, reakcioni proizvod je taložen etanolom i neutralisan rastvorom natrijum<br />
karbonata. Na kraju sledi ispiranje i sušenje na 60ºC.<br />
Postupak kalem-kopolimeri<strong>za</strong>cije<br />
U vodeni rastvor amonijum-persufata (inicijator, 1%) dodaje se hidrolizovani skrob<br />
(10%) i akrilamid (5%). Temperatura se održava na 50ºC uz intezivno mešanje na<br />
magnetnoj mešalici. Reakcioni proizvod se taloži etanolom a <strong>za</strong>tim ispira čistim<br />
etanolom na sobnoj temperaturi. Sledi ispiranje rastvorom etanol-voda pa sušenje na<br />
60ºC. Isti postupak se primenjuje i <strong>za</strong> sirov nehidrolizovani skrob.<br />
Impregnacija na pređi-osnovi<br />
Za impregnaciju na pređi koriste se tri različite koncentracije skroba u odnosu na masu<br />
pređe i to 30%, 10%, 5%. Impregnacija se vrši modifikovanim postupkom fulardovanja<br />
uz naknadno ceđenje uzorka i sušenje na vazduhu. Isti postupak se ponavlja <strong>za</strong> sve<br />
vrste i koncentracije skroba.<br />
Odskrobljavanje - pranje uzoraka<br />
Odskrobljavanje skrobljenih uzoraka pređe je izvođeno pomoću sredstva <strong>za</strong><br />
odskrobljavanje-pranje-dispergovanje Jugopon 1300, koncentracije 2g/l, odnos banje 1<br />
: 60 uz naknadno ispiranje i sušenje na vazduhu.<br />
Oznake pojedinih receptura <strong>za</strong> obradu uzoraka pređe date su u tabeli 1.<br />
250
Tabela 1. Oznake pojedinih receptura <strong>za</strong> obradu pređe<br />
Oznaka Značenje<br />
SK Sirovi (nativni) kukuruzni skrob<br />
HSK Hidrolizovani sirovi kukuruzni skrob<br />
KSK Kalemljeni sirovi kukuruzni<br />
KHSK Kalemljeni hidrolizovani sirovi kukuruzni skrob<br />
Od metoda <strong>za</strong> proveru efekata obrade korišćeni su: ispitivanje promena u masi - stepen<br />
<strong>skrobljenja</strong>, ispitivanje mehaničkih poka<strong>za</strong>telja, ispitivanje dimenzionih karakteristika,<br />
ispitivanje finoće, ispitivanje stepena odskrobljavanja, ispitivanje strukture <strong>skrobiva</strong> -<br />
infracrvena spektroskopija (KBr tehnika, na spektroskopu BOMEM Hartmanu &<br />
Braun MB-Series u oblasti talasnih brojeva 4000-400 cm-1).<br />
REZULTATI I DISKUSIJA<br />
Suština rada, posebno u delu modifikacije, sastoji se u činjenici da se u prisustvu<br />
inicijatora stvaraju primarne slobodne radikalne vrste koje napadaju nativni ili<br />
hidrolizovani skrob formirajući makroradikale skroba, na koji se može nakalemiti<br />
akrilamid.<br />
Literaturni podaci �3-4� sugerišu da se hidrolizom skroba utiče na molekulsku masu<br />
skroba (manja molekulska masa), jer sam postupak hidrolize znači cepanje<br />
makromolekula amiloze i amilopektina na manje delove. Svoj udeo u promeni<br />
molekulske mase skroba ima i nakalemljeni akrilamid koji delimično kompenzuje pad,<br />
mada se mora istaći i uticaj delimične oksidacije skroba pod uticajem inicijatora <strong>za</strong><br />
vreme kalemljenja.<br />
Ukratko, kalemljeni poli(akrilamid) izgleda da služi kao sredstvo <strong>za</strong> razblaživanjerazređenje,<br />
olabavljuje strukturu skroba i odvraća od bilo kakve mogućnosti<br />
udruživanja-asocijacije kopolimernih molekula - retrogradacija.<br />
Prvo što se da primetiti posle različitih obrada u postupku <strong>skrobljenja</strong> jeste dobitak u<br />
masi usled nanošenja sredstva <strong>za</strong> skrobljenje - <strong>skrobiva</strong> na površini žica deponovanjem<br />
različitih aktivnih agenasa.<br />
Rezultati ispitivanja stepena <strong>skrobljenja</strong> dati su u tabeli 2. Kada se govori o skrobljenju<br />
ili nanošenju skrobnog lepka na supstrat čini se da obrade sa većom koncentracijom<br />
nose veće vrednosti ovog parametra. Povećanjem koncentracije skroba raste i dobitak u<br />
masi uzorka pređe, skoro proporcionalno, do nekog iznosa, a onda pada sa daljim<br />
uvećanjem koncentracije.<br />
Primena većih ili manjih količina ne povećava proporcionalno količinu nanosa<br />
<strong>skrobiva</strong>, te se može smatrati da je koncentracija od 10% “idealna” kada je u pitanju<br />
obrada pređe u <strong>proces</strong>u <strong>skrobljenja</strong>. Kod primene receptura sa najvećom<br />
koncentracijom (30%) dobitak na masi je tek nešto veći od dobitaka koji se postižu sa<br />
recepturama sa 10% aktivne supstance.<br />
251
Tabela 2. Promene u masi (%) pri skrobljenju uzoraka pređe<br />
Receptura Koncentracija aktivnog agensa, %<br />
5 10 30<br />
SK 7.6 9.9 22<br />
HSK 12.2 17.3 23<br />
KSK 3.7 17 22.8<br />
KHSK 8.9 13 26<br />
Rezultati ispitivanja mehaničkih karakteristika pređe, obrađenih različitim vrstama<br />
<strong>skrobiva</strong> i različitih koncentracija dati su tabelom 3. Prekidna čvrstoća obrađenih<br />
uzoraka varira u <strong>za</strong>visnosti od obrade, sa povećanjem koncentracije <strong>skrobiva</strong>, povećava<br />
se u odnosu na sirovi uzorak. Prema tome, prekidna čvrstoća direktno <strong>za</strong>visi od<br />
količine nanetog skrobnog lepka na uzorak pređe. Takođe, uočava se pojava da sa<br />
povećanjem koncentracije aktivnih komponenti raste i prekidno izduženje, mada nešto<br />
slabije na osnovu čega može da se tvrdi da su veće vrednosti <strong>za</strong> prekidno izduženje<br />
odraz izvesne veće dodatne elastičnosti pređe.<br />
Tabela 3. Mehaničke karakteristike skrobljenih uzoraka pređe<br />
Prekidna čvrstoća, cN Prekidno izduženje, %<br />
Receptura Koncentracija aktivnog agensa, %<br />
5 10 30 5 10 30<br />
SK 342 386 392 7 6,4 5,4<br />
HSK 280 386 400 7 6 6<br />
KSK 340 360 370 6,9 5 5<br />
KHSK 250 310 360 6,5 5,6 4,8<br />
Sirova pređa 315 4,8<br />
Promena dimenzija, skupljanje ili izduženje, mogu se evidentirati kod svih mokrih<br />
obrada. U prika<strong>za</strong>nom slučaju, kod <strong>skrobljenja</strong> uzoraka pređe dolazi do skraćenja<br />
dužine uzoraka, tj. skupljanja. U tabeli 4 prika<strong>za</strong>ni su rezultati ispitivanja dimenzionih<br />
karakteristika pređe posle obrade <strong>skrobljenja</strong>.<br />
Usled nanošenja skrobnog lepka na uzorak pređe, <strong>za</strong>visno od vrste <strong>skrobiva</strong> i<br />
koncentracije, javlja se i odgovarajući očekivani procenat skupljanja, s obzirom na<br />
relaksaciju istegnutih žica i tendenciju bubrenja. Dakle, povećanjem koncentracije<br />
skroba dolazi i do povećanja procenta skupljanja, što opet varira od vrste <strong>skrobiva</strong><br />
upotrebljenih u toku obrade.<br />
Tabela 4. Promena dimenzija pređe usled <strong>skrobljenja</strong><br />
Receptura<br />
Skupljanje<br />
skrobljene pređe, %<br />
5 10 30<br />
SK 2.8 15 16<br />
HSK 1.6 2 14<br />
KSK 9.6 11 12.5<br />
KHSK 3.5 6.5 14<br />
252
U tabeli 5 dati su rezultati ispitivanja finoće uzoraka posle faze odskrobljavanja.<br />
Finoća sirovog uzorka prediva iznosi 35 tex i to je polazna finoća <strong>za</strong> sve obrađene<br />
uzorke. Iz tabele se može uočiti da finoća neznatno varira <strong>za</strong>visno od vrste<br />
upotrebljenog skroba, kao i koncentracije. Uopšteno, može se reći da se variranja u<br />
finoći skrobljene i odskrobljene pređe može svesti u okvire uobičajenih vrednosti, što<br />
ukazuje da se došlo na početak, do stanja pređe pre <strong>skrobljenja</strong>, tj. da se skrobni nanos<br />
uklonio <strong>proces</strong>om pranja.<br />
Ovu činjenicu potvrđuju rezultati promene u masi uzoraka pređe posle odskrobljavanja<br />
u odnosu na onu posle <strong>skrobljenja</strong>, tab. 5. Očekivano je da posle faze odskrobljavanja<br />
dolazi do gubitka na masi uzoraka, usled odstranjivanja skrobnog lepka. Izgleda da<br />
obrade modifikovanim skrobivima u koncentraciji od 10%, pri odskrobljavanju, a na<br />
osnovu promena u masi, daju ujednačenije rezultate, što govori o boljim efektima<br />
<strong>skrobljenja</strong> i ravnomernijeg nanošenja aktivnih komponenti na pređu.<br />
Tabela 5. Promena finoće i mase uzoraka posle faze odskrobljavanja<br />
Koncentracija aktivnog agensa, %<br />
Receptura Promena finoće, tex Promena u masi, %<br />
5 10 30 5 10 30<br />
SK 33,5 33,1 33 7,02 8,9 17,16<br />
HSK 33,1 33,6 33,8 10,71 14,3 17,71<br />
KSK 33,4 33,1 33,7 3,56 14,1 17,6<br />
KHSK 32 33 32,6 8,1 11,31 19,<strong>24</strong><br />
Sirova pređa 33,3 -<br />
Ispitivanje promena u strukturi, tj. hemijskom sastavu skroba u <strong>proces</strong>ima obrade,<br />
pomoću FTIR spektroskopije, vršena je na empirijski način. Takav način <strong>za</strong>htevao je<br />
primenu spektar-strukturne korelacije kako netretiranog skroba, tako i <strong>skrobiva</strong><br />
dobijenog naknadnim tretiranjem - hidroli<strong>za</strong>, kalemljenje, <strong>za</strong>visno od postupka.<br />
Kao rezultat različitih tretmana skroba promenjen je izgled FTIR apsorpcionih<br />
spektara. Rezultati ispitivanja prika<strong>za</strong>ni su grafički na slikama 1 i 2, preko FTIR<br />
spektara koji predstavljaju spektralne trake karakterističnih funkcionalnih grupa skroba<br />
u datom trenutku obrade. Obično su paralelno dati spektri kontrolnog i obrađenog<br />
uzorka. Kontrolni uzorak je sirovi - nativni uzorak koji nije pretrpeo nikakve obrade.<br />
Sa FTIR spektra na sl. 1 mogu se uočiti neznatne promene intenziteta traka u opsegu<br />
od 1000 do 500cm -1 , koje se pripisuju valencionim vibracijama C-O, antisimetričnim<br />
valencionim vibracijama prstena, deformacionim vibracijama C1-H, deformacionim<br />
vibracijama CH2 i deformacionim vibracijama OH van ravni kukuruznog skroba.<br />
Slika 2. prikazuje spektre nakalemljenog skroba. Značajni apsorpcioni pikovi na 3550–<br />
3200 cm -1 i 1260–1000 cm -1 , predstavljaju O-H i C-O valencione vibracije,<br />
respektivno, čime se potvrđuje prisustvo molekula skroba. Kalemljeni skrob<br />
predstavljen preko infracrvenih spektara, sadrži karakteristične maksimume <strong>za</strong> skrob i<br />
akrilamid na 3300-2500 cm -1 , 1720-1706 cm -1 , 1440-1395 cm -1 , i 1320-1210 cm -1 <strong>za</strong><br />
apsorpcione pikove O-H valencione vibracije, C=O valencione vibracije, O-H<br />
deformacione vibracije i C-O valencione vibracije, respektivno. Takođe, kopolimer<br />
253
pokazuje i pik na 1667 cm -1 što se odnosi na karbonilnu grupu amidnog dela<br />
akrilamidne jedinice. Preciznije, dva apsorpciona maksimuma se vide u opsegu<br />
1500cm -1 do 1800cm -1 , a potiču od akrilamida. Pik na oko 1676cm -1 odgovara<br />
karbonilnoj grupi amida I, dok maksimum na oko 1616cm -1 odgovara karbonilnoj<br />
grupi amida II (ve<strong>za</strong>n vodonikom).<br />
Transparenca, %<br />
Transparenca, %<br />
Transparenca, %<br />
1 0 5<br />
1 0 0<br />
1 4 0<br />
1 2 0<br />
1 0 0<br />
8 0<br />
6 0<br />
4 0<br />
2 0<br />
0<br />
1 6 0<br />
1 4 0<br />
1 2 0<br />
1 0 0<br />
8 0<br />
6 0<br />
4 0<br />
2 0<br />
0<br />
- 2 0<br />
4 0 0 0 3 5 0 0 3 0 0 0 2 5 0 0 2 0 0 0 1 5 0 0 1 0 0 0 5 0 0<br />
9 5<br />
9 0<br />
8 5<br />
T a l a s n a d u z i n a , c m<br />
Slika 1. FTIR spektri hidrolizovanog i nativnog kukuruznog skroba<br />
254<br />
- 1<br />
S K U<br />
H S K U<br />
K H S K U<br />
4 0 0 0 3 5 0 0 3 0 0 0 2 5 0 0 2 0 0 0 1 5 0 0 1 0 0 0 5 0 0<br />
- 1<br />
T a la s n a d u z in a , c m<br />
S K U<br />
- 2 0<br />
4 0 0 0 3 5 0 0 3 0 0 0 2 5 0 0 2 0 0 0 1 5 0 0 1 0 0 0 5 0 0<br />
- 1<br />
T a la s n a d u z in a , c m<br />
Slika 2. FTIR spektri nativnog i hidrolizovanog kukuruznog skroba<br />
kalemljenog akrilamidom
ZAKLJUČAK<br />
Skrob se široko komercijalno primenjuje u skrobljenju tekstilnih osnova ali uz<br />
prisustvo ozbiljnih problema:<br />
�� vrlo visoku veličina molekula limitira njihovo prodiranje u <strong>za</strong>preminu<br />
tekstilnih žica;<br />
�� nestabilnost viskoznog rastvora od temperaturnog kolebanja <strong>za</strong> vreme kuvanjapripremanja<br />
i operacije <strong>skrobljenja</strong>;<br />
�� krutost filma naročito u odsutnosti dobrog sredstva <strong>za</strong> podmazivanje; i<br />
�� osetljivost na truljenje i degradaciju mikrorganizmima.<br />
Za savladavanje ili svođenje ovih mana na najmanju meru može se koristiti hemijska<br />
modifikacija nativnog skroba preko hidrolize i kalemljenja, što je iskorišćeno u ovom<br />
radu.<br />
Rezultati istraživanja pokazuju da hidrolizovani, kao i akrilamidom kalemljeni<br />
kukuruzni skrob mogu biti upotrebljeni kao agensi <strong>za</strong> skrobljenje pamučne pređe.<br />
Pažljivim izborom postupka, tj. aktivnog agensa-modifikovanog skroba, ali i<br />
optimalnim izborom temperaturno vremenskog režima, može se doći do odgovarajućeg<br />
sastav banje i načina obrade koji će dati jednoličnije skrobljenje osnovine pređe.<br />
Na kraju, izgleda da obrada uz kalemljeni hidrolizovani kukuruzni skrob pokazuje<br />
najbolje rezultate u pogledu propratnih pojava i efekata koji se postižu. Dodatna<br />
istraživanja, sa uvođenjem drugačijih postupaka ili variranjem uslova obrade ali i<br />
novim agensima, mogu doprineti popravljanju efekata obrade u smislu ubr<strong>za</strong>nja i<br />
pojednostavljenja <strong>proces</strong>a.<br />
LITERATURA<br />
[1] E.A.Onikov, P.T.Bukaev and A.P.Allenova, Handbook of Cotton Weaving I, Mir<br />
Publishers, Moscow, prevod sa ruskog N.Chenysheva, 1981, str. 134-165, 171-<br />
184.<br />
[2] E.A.Onikov, P.T.Bukaev and A.P.Allenova, Handbook of Cotton Weaving II, Mir<br />
Publishers, Moscow (prevod sa ruskog N.Chenysheva) 1981, 156.<br />
[3] Kh. M. Mostafa, Polymer Degradation and Stability, 50 (1995) 189.<br />
[4] Kh. M. Mostafa, Polymer Degradation and Stability, 55 (1997) 125.<br />
[5] H.Leitner i K.Stuhr, Tekstil, 3 (1986) 171.<br />
[6] D.Džokić i D.Jocić, Tekstil, 9 (1986) 663.<br />
255
SUMMARY<br />
SYNTHESIS AND APPLICATION OF MODIFIED SIZES TO THE<br />
YARN SIZING PROCESS<br />
(Scientific paper)<br />
Su<strong>za</strong>na Djordjevic, Mile Novakovic, Dragan Djordjevic,<br />
Faculty of Technology, Leskovac, Serbia<br />
Yarn sizing and primarily warp represented preparatory action for the swift<br />
development of the <strong>proces</strong>s of weaving, without interruption and without loss of time.<br />
Paper deals with the synthesis of modified starch through hydrolyze and grafting, and<br />
their application in the <strong>proces</strong>s of sizing basis and preparation for the <strong>proces</strong>s of<br />
weaving. The <strong>proces</strong>s research consisted of two parts, the first is related to the<br />
modification of starch (hydrolysis and acrylamide grafting), while the other dealt with<br />
by sizing cotton yarn with follow-up desizing. The aim was to create a new size<br />
starting from cheap raw materials that will satisfy the requirements of the <strong>proces</strong>s of<br />
weaving and <strong>proces</strong>s desizing you should download size with raw weaved fabric. The<br />
results of the research, analyzed over the examined parameters, such as changes in<br />
mass, strength and elongation, dimension stability, fineness, FTIR, microscopy,<br />
showed that hydrolyzed, as well as acrylamide grafting corn starch can be used as an<br />
agent for sizing cotton yarn. Corn starch acrylamide grafted, has the advantage more<br />
and can be classified into potentially gratefully means for yarns sizing.<br />
Key words: starch, grafting, acrylamide, sizing, yarn, desizing.<br />
Received / Primljen: 30. jun 2009. godine<br />
Accepted / Prihvaćen: 08. oktobar 2009. godine<br />
256