Magazin Filharmonija 2

marketing.filharmonija

SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BROJ 2

TIJANA

MILOŠEVIĆ

IMA

NEKA

TAJNA

VEZA

GUDAČKI KVARTET

Kako izgleda

brak učetvoro

NEMANJA STANKOVIĆ

Razglednica

iz Japana

TASOVNIK

Sve je dobro

što se dobro

svrši...


2

Moda

FI L HA R MO NI JA U DECEMBRU

Kolege i po bradi

Dušan Petrović i Jovan Savić imaju nešto zajedničko.

Ne vole da se stilski deklarišu, već samo konstatuju

da su pustili bradu. Ovaj trendi detalj odlično se uklapa

uz duvačke instrumente, koje obojica sviraju. Možda je

i to jedan od razloga zbog kojeg imaju svoje fanove na

koncertima Beogradske filharmonije.

Dule svira fagot i sa zadovoljstvom svaki dan seda

na svoje mesto u orkestru, već celih 15 godina. Sa jednakim

uživanjem seda i na svoj motor, koji vozi po svim

vremenskim (ne)prilikama.

Njegov kolega po bradi svira trubu u orkestru od

2011. godine. Veruje da jeste i da će ostati sasvim običan

čovek u svetu muzike. Kako kaže, zahvaljujući parčetu

iskrivljenog metala, stekao je prave prijatelje, putovao

po svetu, publici mnoge osmehe i grimase do sada

izmamio.

1. 12.

Ko n ce rt za bebe

Galerija Matice srpske Novi Sad, u 11 i 12.30

5. 12.

Otvo re na pro ba za decu

Sa la Beo gra d ske fi l ha r mo ni je u 9.30

Mu zi č ki raz go vo ri sa Ga bri je lom Felcom

Ni ko la Ći rić, horna

Je le na Dra g nić, violina

Ga bri jel Fe lc, klavir

J. Bra ms: Trio za hor nu, vio li nu i kla vir,

op. 40, u es-duru

Sala Beogradske filharmonije u 14 časova

6. 12.

Un te r ha l to va nje sa

Filharmonijom

Ga bri jel Felc

Bar na baš Ke le men, violina

L. van Be to ven: Leo no ra br. 3

K. Sen-Sans: Ko n ce rt za vio li nu i or kestar

br. 3

L. Ja na ček: Sinfonijeta

Za du žbi na Ili je M. Ko la r ca u 20 časova

7. 12.

Izviiskra

Ga bri jel Felc

Bar na baš Ke le men, violina

L. van Be to ven: Leo no ra br. 3

K. Sen-Sans: Ko n ce rt za vio li nu i or kestar

br. 3

L. Ja na ček: Sinfonijeta

Za du žbi na Ili je M. Ko la r ca u 20 časova

Otvo re na pro ba za decu

Sa la Beo gra d ske fi l ha r mo ni je u 9.30

12. 12.

Otvo re na pro ba za decu

Sa la Beo gra d ske fi l ha r mo ni je u 9.30

14. 12.

Uzvišenije

Kri sti jan Mandeal

Da vid Frej, klavir

A. Pe rt: Fratri

F. Šo pen: Ko n ce rt za kla vir i or ke star br.

2

F. De li jus: Še t nja u ra j skom vrtu

R. Štraus: Smrt i preobraženje

Za du žbi na Ili je M. Ko la r ca u 20 časova

21. 12.

Izviiskra

Da ni jel Rajskin

Ale k san dar Bu zlov, vio lo n če lo

E. El gar: Ko n ce rt za vio lo n če lo i orkestar

D. Šos ta ko vič: Si m fo ni ja br. 8

Za du žbi na Ili je M. Ko la r ca u 20 časova

27. i 28. 12.

No vo go di šnji ko n ce r ti

Beo gra d ske filharmonije

Za ple ši te sa Filharmonijom

Oli ver Dijaz

Spe ci jal ni gost: Lu se ro Te na, kastanjete

Za du žbi na Ili je M. Ko la r ca u 20 časova

oglas


3

TASOVNIK

PIŠE: IVAN TASOVAC, DIREKTOR BEOGRADSKE FILHARMONIJE

Dragi dnevniče,

Ideja pisanja dnevnika mi od samog početka nije

ulivala preterani optimizam, ali sam dobar čovek, pa

su me ubedili da je to super - bez većih problema.

Dok čekam njihovo stručno mišljnje, za svaki

slučaj ću sam sebe medijski napadati u svakoj prilici.

Verujem, na radost svih.

Kako se približavao rok za predavanje u štampu

našeg Filharmonija magazina, prestanak pisanja dnevnika

mi je delovao sve privlačnije.

Pošto sam zapravo prikriveni

zli autokrata prerušen u svoju

frizuru, rešio sam da te ukinem,

isto kao što sam krajem leta počeo

da nosim kapu - bez ikakvih

problema.

Tako da, dragi dnevniče -

ukinut si.

Da li je ukidanje Tasovnika

slučaj cenzure ili autocenzure, odlučiće

domaći i inostrani eksperti.

“Eksperata & stručnjaka” nam bar ne fali.

SVE JE DOBRO

ŠTO SE DOBRO

SVRŠI... ILI

KAKO VAM

DRAGO

Vilijam Šekspir

Do tada uživajte u najnovijem broju Filharmonija

magazina, koji će vam otkrivati tajne muzike i onoga

što se dešava ne samo na našoj

sceni već i iza scene.

Ako stignete, pročitajte i šta

najveći svetski portal za kritiku

i mapiranje muzičkih događaja

- Bahtrek - piše o Beogradskoj

filharmoniji.

I naravno, pre i najvažnije

od svega, slušajte dobru muziku,

a mi vas čekamo i radujemo se da

vas upoznamo na našim koncertima.

P. S.

Šekspira sam citirao čisto da se napravim pametan.

Mnogo buke ni oko čega...

Arhiva

Karikature nekadašnjih članova Filharmonije

Jovan Šainović,

1. direktor i

šef-dirigent Beogradske

filharmonije

Kavaljer sa ružom

(Rosenkavalier),

inspirisano njegovom

jedinstvenom

interpretacijom Štrausa

Zdenko Suša,

2. violončelista

Violončelo je svirao vrlo

oštro, a cigaretu nije vadio

iz usta

Branko Živanović,

3. kontrabasista

Niko nije smeo da mu

izađe na megdan u kafani,

pobednik takmičenja u

degustaciji vina

Autor: Miša Radenković,

violinista, nekadašnji

saradnik Beogradske

filharmonije

filharmonija

SVAKOG MESECA UZ SRPSKI TELEGRAF BROJ 1

Izdavač:

Medijska mreža d.o.o.

Trg Nikole Pašića br 7/2

11000 Beograd

Generalni direktor:

Ljubomir Dabović

Filharmonija magazin uređuju i pišu:

Sonja Šulović, Jelena Milašinović

Fotografije: Marko Đoković

Marketing: 011/655-86-72, 066/80-30-507

Vizuelna izrada stranica: Emit24 d.o.o.

Dizajn: Dragan Milenković

Redakcija:

Srpski telegraf, Trg Nikole Pašića 7/2, 11000 Beograd

Kontakt:

011/655-86-70, 011/655-86-71

redakcija@srpskitelegraf.rs

Štampa: APM Print


4

razgovor

Ona je diva muzičkog sveta, ćerka našeg čuvenog

muzičara, najmlađi koncert-majstor

Beogradske filharmonije i još mnogo toga.

Tijana Milošević ovih dana proslavlja

pune dve decenije otkako je kao 18-godišnjakinja

stala na scenu kao kapiten orkestarskog tima.

Uprkos statusu dive, predstavlja se sa Tića i u tom duhu

uvodi nas u male tajne njenog drugog doma na adresi

Studentski trg 11.

• Kakav je osećaj predvoditi tolike umetnike?

- Lepo je, ali pre svega osećate odgovornost prema

ljudima s kojima radite i srećete ih u svakom segmentu

funkcionisanja, u svako doba dana, na bilo kom

meridijanu. To je nešto što nosim sa sobom i privatno i

poslovno, jednostavno je deo mog identiteta.

SLUŠAM JA

I ŠABANA

BAJRAMOVIĆA I

ŠABANA ŠAULIĆA.

ALI PRE SVEGA

SLUŠAM ŠTRAUSA

I MALERA

TIJANA MILOŠEVIĆ,

NAJMLAĐI KONCERT-MAJSTOR

Ovo nije posao,

ovo je život

NE BIRAM STRANU, JA SAM NA SVIM STRANAMA. SVIRALA ZA PETORO

LJUDI ILI 20.000, PRED SOBOM MORAM DA BUDEM SIGURNA DA SAM BILA

NAJBOLJA VERZIJA SEBE, OTKRIVA VIOLINISTKINJA KOJA VEĆ 20 GODINA

NOSI KAPITENSKU TRAKU U TIMU ZVANOM BEOGRADSKA FILHARMONIJA

• A kako je bilo kada ste se prvi put popeli na

binu u ulozi koncert-majstora?

- Nisam bila svesna uopšte šta se od mene očekuje.

Pa u skladu s tim, kako je moj tata umeo da kaže „šta

zna dete šta je 300 kila, podiglo i nosi", tako sam i ja.

Imala sam pomoć divnih ljudi. Nije bilo lagano, ali sam

se snašla. Menjale su se generacije za ovih 20 godina i

usklađivali smo načine funkcionisanja. Naravno, bukne

poneki požar, ali naučili smo da sve u hodu gasimo i

iz svega izvlačimo nešto pozitivno. Kao i u kući, a mi

jesmo velika porodica koja radi jednu najlepšu na svetu

stvar. Mi to tako doživljavamo.

• Kako se zaslužuje poštovanje od prestižnih

dvorana preko poljana i arena?

- Pristup je uvek isti. Volim tu odgovornost, daje mi

vetar u leđa, to su moja jedra jer pred sobom ja moram

da budem sigurna da sam bila najbolja verzija sebe.

Svirala za petoro ljudi ili 20.000, na Kolarcu ili Karnegi

holu... Kada imate ideal kojem težite, svejedno vam je

prema kome. Ključno je poštovanje prema kompozitorima.

Zvučaće bizarno, ali mi se bavimo mrtvima. Mi

zapravo crpimo emociju, živote, ideje ljudi koji više ne

postoje i dajemo sve od sebe da ih predamo onima koji

nas slušaju. Ovo nije posao za nas, ovo je naš život.

• Estrada vam je bila nadohvat ruke. Kako ste

se oduprli šljokicama i sintizajzeru?

- Rođena sam u estradi, ona je deo mog miljea. Ali

sam imala tu sreću da su i otac i majka bili intelektualci

u svim sferama. Tata je svirao u Filharmoniji, bio

profesor, a put ga je vodio i u tradicionalnu i narodnu

muziku, pa i u estradu. Nekako je bio narodski čovek.

Voleli su ga svi, od političara do umetnika. Estrada jeste

oduvek bila naša svakodnevica, ali nas je otac usmeravao:

škola, diploma... Slušala se svaka vrsta muzike, od

džeza i klasike, pa smo mi onda slušali i rokenrol...

• Otkrijte nam mračnu stranu vaše plej-liste, pesme

koje nerado priznajete da vam se dopadaju?


Kako su spasavali planetu

- Zove me Nemanja Radulović i kaže svi muzičari

treba da odenu zelene majice, radi se uživo prenos za

Helsinki, nešto o ekologiji, održivom razvoju... Počinjemo

da sviramo, on se okreće ka meni i gestikulira

da ima memorijski kiks i šapuće da preuzmem njegov

deo. Panika! Ja njegovu deonicu ne znam, osim po

sluhu, ali to nije dovoljno. Prođe to nekako, kad uleće

Tanja Peternek jer je to neka njena produkcija, grdi

na sav glas jer smo poslali očajnu sliku u svet. Tek

kad su nas potpuno ubili u pojam, kažu nam da nema

ni lajv prenosa, ni Helsinkija. Sve je bila samo dobro

organizovana šala - izdvaja kapiten Tića situaciju kad

ni publika ni sami muzičari nisu ni slutili šta se dešava.

»»

Bach 333

Tijana i Nemanja

pobednici trke

• Nova studija koju su sproveli Deutche

Grammophon i Decca otkriva

da su se izvođenja klasične muzike

ubrzala u poslednjih 50 godina i prikupljeni

snimci dokazuju da muzičari

pojedine Bahove kompozicije sada

sviraju i skoro 30 odsto brže! Najraniji

snimak Koncerta za dve violine i

orkestar je iz 1961, u izvođenju Davida

Ojstraha i Igora Ojstraha, i traje

17 minuta. Istu kompoziciju 2016.

sviraju Tijana Milošević i Nemanja

Radulović i taj njihov snimak traje

oko 12 minuta. Pomenuta studija i

snimci su prikupljeni u okviru najvećeg

diskografskog projekta (BACH)

pokrenutog povodom obeležavanja

333. rođendana slavnog kompozitora,

koji je nakon dve godine rada

rezultirao setom od 222 CD sa više

od 280 časova muzike!

razgovor

5

Foto: Charlotte Abramow

Obožavam crne mačke

• Šta radite kad niste koncert-majstor?

- Odem na svoje ostrvo i sve bude lepo.

• Koja je najveća zabluda “nepublike” o

Filharmoniji i klasičnoj muzici?

- Klasika je svuda oko nas, granice se brišu. Nema

boja, nema staleža, nacije... Dostupna je, prepoznatljivija

je svima. Pokazali smo to koncertima na livadi.

• Imate li male rituale pred nastup?

- Ni slučajno. Volim svoje kolege i pred nastup ćakulamo

i opuštamo se zajedno. Nisam sujeverna, nemam

amajlije, obožavam crne mačke i broj 13.

- Slušam ja i Željka Joksimovića i Tonija Cetinskog

isto kao Šabana Bajramovića ili Šabana Šaulića. Ali pre

svega slušam Štrausa i Malera... Ne biram stranu, ja sam

na svim stranama. A što sam starija, sve manje slušam

muziku. Sve više mi prija tišina i možda je to mračni

kutak moje plej-liste. Mislim i da treba da sačuvamo

neki naš. Ja sam student sa zapada, ali večito rastrzana

između levog i desnog, ruske i američke škole...

• Koliko god da se bavite lepotom i suštinskim

vrednostima, imate li povremeno utisak da radite

u fabrici?

- Volim naviku, ustaljene šeme koje mogu nekad i

da razbijem. Mada naš posao nikad nije dosadan, naše

devojke iz produkcije nam uvek pripremaju nešto novo.

Širimo repertoar jer je to dobro, korisno i zdravo. Tako

da, volim ja tu fabriku, ali neminovno se čovek umori.

Kada pristupate nečemu kao svetom, umara vas fizički,

intelektualno i emotivno.

SUTRA MOGU DA

KUPIM KARTU U

JEDNOM PRAVCU ZA

BILO GDE U SVETU I

NAĆI ĆU POSAO. ALI

NIJE STVAR U TOME

• Kad sa prozora Filharmonije bacite pogled na

srpsku kulturu, šta vidite?

- Pa šareno je. Ima ponešto za svakoga, samo se pitam,

ima li novca za sve te stvari? U stvari, raspoređuje

li se novac pravilno? Uvek može bolje, da se slušaju ljudi

koji znaju, da se ulaže pametno... U svakoj sferi jedan

čovek radi šest poslova i ne može da se posveti maksimalno

onome što treba. Zato mi jesmo heroji današnjeg

vremena u ovoj zemlji. Kakva je - takva je, volimo je,

zato se i nerviramo jer želimo bolje.

• Jeste li se pokajali što ste se iz belog sveta

vratili u Srbiju?

- Nikada. Da se razumemo, sutra mogu da kupim

kartu u jednom pravcu za bilo gde u svetu i naći ću

posao. Ali nije stvar u tome. Ima nekih tajnih veza koje

vas vraćaju ovamo. Najzad, ako svi odemo, ko će da

ostane? Živela sam napolju, sve je super na 10 dana,

svetla velegrada... Kada tamo živite, vidite da je daleko

od idealnog. Ceo svet je polarizovan, samo smo mi mali,

pa se to više vidi, svaki nas vetar oduva na drugu stranu.

Trudimo se da dišemo i prođemo sa što manje rana,

a rane su neminovne.

Aleksandra Malušev

»»

Superstar

Sledeće stanice:

Italija i Nemačka

• Tijanin raspored je baš onakav kakav imaju superstarovi.

Pred njom su mnoge turneje, a ovog novembra

slušaće je publika u Italiji i Nemačkoj. Zajedno sa

Nemanjom Radulovićem izvodi koncerte Baha i Vivaldija

za dve violine i orkestar. Od zakazanih nastupa na

turneji posebno se izdvaja koncert koji će svirati kao

solisti sa čuvenom Štutgartskom filharmonijom.

»»

Sestra za ponos

Briljirala Ksenija!

• Zamenik koncert-majstora violinistkinja Ksenija Milo

še vić ima la je pri li ku da u pu nom sja ju po ka že šta ova

funkcija u orkestru znači. Njena rođena sestra i koncertmajstor

Beogradske filharmonije Tijana Milošević imala je

nezgodu, i to dan uoči koncerta, zbog koje je bila sprečena

da svira i vodi orkestar. Ulogu zamenika da hitro uskoči

i preuzme vođstvo Ksenija je izvela profesionalno i junački.

Tog 26. oktobra svečano je otvoren ciklus Ašikovanje,

or ke star je izvo dio bro j na de la, a za kraj Štrau so vog “Kavaljera

sa ružom” sa brojnim solima koje svira prva violina

Ksenija je briljirala u svim solističkim deonicima.


6

iza scene

IVANA UROŠEVIĆ BLAGOJEVIĆ, NOTOTEKAR

Do bra razredna i

najbolji drug iz klupe

Slavica Perić

»»

Tišina, molim!

UKLJUČITE TELEFONE,

ALI NA KON KONCERTA

• U novoj sezoni „Bitije ljudsko“ Filharmonija ne

iznenađuje samo neobičnim sloganom i nazivima

ciklusa, već i neočekivanim obraćanjima muzičara

uoči svakog koncerta. Pre nego što dirigent izađe

na scenu, sa razglasa se emituje audio-poruka na

kojoj se muzičar najpre predstavi, a potom šarmantno

podseti publiku na pravila. Ćira je zamolio

da se „uključe telefoni, ali nakon koncerta“, Mika

je objasnio da je i za štimovanje potrebna tišina,

Latko je u maniru stjuarda jedino „dozvolio“ da se

ne vezuju pojasevi na koncertnom „letu“, dok je

Slavica otkrila da ima nezgodan temperament, pa

je malo i podviknula publici - i jedino na tom koncertu

telefoni nisu nijednom zazvonili!

Ivana na turneji sa

filharmoničarima u

Muzikferajnu Graca

Jasno je da muzičari onolike simfonijske stranice

ne sviraju napamet, već iz nota. Beogradska

filharmonija izvede više od 80 koncerata

godišnje i pregršt je notnog materijala o kojem

mu zi ča ri ne mo ra ju da bri nu, već “sa mo” da ga

odsviraju najbolje moguće. Jer, tu je Ivana!

Svakog ponedeljka, uoči prve probe za koncert koji

je uglavnom petkom, na svakom pultu (nekada ih bude

i preko sto) spremne su fascikle sa pedantno složenim

notama za svakog muzičara posebno. Te note se nisu

složile same i našle pred filharmoničarima, već je to

uradila precizna i nepogrešiva Ivana. Svoj posao ona

vo li da ra di na mi ru, da joj se ni ko “ne mo ta”. Za to i dođe

pre svih i pro ve ra va da li je sve na svom me stu uo či

svake probe ili koncerta.

Međutim, postavljanje nota, a kasnije arhiviranje,

tek su koraci u nizu kojima prethodi nabavljanje nota

od izdavača. Ivana komunicira sa svetskim izdavačkim

kućama, često pregovara oko materijala i strogo vodi

računa da se ispoštuju sva izdavačka prava. Kada note

stignu, ukoliko se pre toga ne nasekira ako pošiljka kasni

(što se ipak re t ko de ša va jer po ru džbi ne po č ne da radi

i pre ne go što im je vre me), pre gle da ma te ri jal da sve

bude na broju i da se poklopi sa partiturom dirigenta jer

postoje razne instrumenta

ci je istog de la i to Iva na

veoma dobro zna.

Sledeći korak je deljenje

notnog materijala muzičarima,

što takođe mora da

bude veoma precizno. E, tu

mo gu da se de se ra zne stvari,

ne ko izgu bi no te, ne ko ih

za tu ri ili pro spe ka fu, a onda

Iva na mo ra da se sna la zi

i da nabavlja materijal sa

raznih strana. Bude ljuta,

po go to vo ako se to de si na

originalima, koji moraju da

se vra te izda va ču. Na svu

sreću, to se retko dešava,

jer filharmoničari znaju da

Kad kofer s notama zaluta...

- Čula sam za anegdotu

od pre 30 go di na, ka da je

tadašnja postavka Beogradske

filharmonije išla

na gostovanje u Dubrovnik.

Svi su le po sti gli, ali

je ceo ko fer sa no ta ma

ostao u Beo gra du, pa su

ih slali sledećim avionom.

Pre dve, tri go di ne, je dan

nemački orkestar je zvao

u po moć jer su ov de

gostovali, ali su im zalutale

note. Zato putovanja

mogu biti jako nezgodna,

nikad sa koferima ne znaš.

je Ivana striktna i veoma to poštuju.

No te su uvek spre m ne na vre me da bi mu zi čari

mogli da se spreme i navežbaju određeni program,

pogotovo ako je u pitanju neko nepoznato delo. Tako

da Iva na vr lo do bro zna ka da je ko ji član or ke stra uzeo

note da vežba, pa ponekad i diskretno pogura ukoliko

ima nekih zaboravnih. Zato je ona u Filharmoniji dobra

ra zred na, a u isto vre me i na j bo lji drug - ve r ni ču var

filharmonijskih tajni.

Uvek skro m no tvr di ka ko je njen po sao jed na

tehnička stvar za koju je potrebna samo dobra organizacija.

Međutim, to nije jedina istina. Ivana je na usluzi

muzičarima i ponosna je zbog toga. Perfektno se snalazi

u svojoj maloj kancelariji, “bunkeru” prepunom nota.

Da nema njene organizovanosti, ali pre svega ljubavi

prema orkestru, filharmoničari ne bi imali neophodne

uslo ve za rad i re zu l ta te ko ji se oče ku ju od njih. I zbog

toga svoju Ivanu nikad nisu lišili zahvalnosti.

Posao nototekara pogotovo nije ordinaran kada su

u pitanju koncerti na otvorenom. Tada Ivana, zajedno

sa svim muzičarima, ima ekstremne zadatke i mora

da se snađe u rizičnim situacijama. Kao što je, recimo,

vetrovito vreme, pa se note pričvršćuju - štipaljkama.

Beogradska filharmonija je to iskusila puno puta, pogotovo

na koncertu u junu

Note su teške, moraju da

se predaju kao prtljag.

A on da, stre pim dok ne

ugledam moj crveni i plavi

ko fer da izla ze. U jed nom

pakujem duvače, u drugom

gudače. Ali, spremna

sam i za ne zgo de. Imam

sve kopirano na flešu, pa

ako se de si ma ler, on da

skeniram i moram celu

noć da štampam. Nema

dru ge. Ali na kra ju, i ka da

najviše strepim, sve ispad

ne su per, to je uvek ta ko

- priča Ivana.

2018. godine, kada je vetar

bio prilično jak. Tada Ivana

bdi nad muzičarima i strepi

kako će okretati strane.

Iako nije na sceni,

prisutna je na svakom filharmonijskom

koncertu i

neophodna je na turnejama.

Uvek sa istog me sta na

Kolarcu, galerija levo, drugi

red, ta č no iznad or kestra,

pomno sluša muzičare.

Sa tog me sta ima do bar

pogled. Pogotovo na grupu

viola i jednog muzičara pose

b no. Sa njim je u bra ku

već 15 srećnih godina.

»»

Suze radosnice

JU CA NA SVET

DONELA BLIZANCE

• Pripremu prethodno pomenutog koncerta

obeležilo je još uzbuđenja. Na jednoj od proba

pročula se srećna vest koja je dirnula ceo orkestar

- violončelistkinja Julijana Marković donela

je na svet bli za n ce, An đe li ju i Vi da! Bi la je to dugo

očekivana vest koja je Jucine filharmoničare

rasplakala od sreće.

»»

Nordijski simpozijum

JANKOVIĆ ELITNI FAGOTISTA

• Prvi fagot Beogradske filharmonije Nenad Janković

učestvovao je sredinom oktobra na prestižnom

Nordijskom simpozijumu fagotista u norveškom

gradu Trondhajmu. Nenad je bio među osam

elitnih fagotista koji su dobili poziv da podele svoje

znanje i održe majstorske kurseve za 170 polaznika

iz celog sveta. Pored održanih masterklasova,

Nenad je svirao na koncertu profesora, kao i sa

Gradskim orkestrom u nekadašnjoj Sali Trondhajmskog

simfonijskog orkestra. Interesantno je da

Nenad, sa sviračkim iskustvima iz najboljih sala od

Nju jo r ka do Mo skve i zna njem ko je je sti glo čak do

Norveške, prošlog meseca nije izabran za docenta

Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.


festival

7

Ne kockamo se

Kad se po me ne kvar tet, mnogima

je prva pomisao koktel,

sva d ba ili sa hra na. Ali i po to me

se Gudački kvartet Beogradske

filharmonije razlikuje od

drugih. Oni imaju beskompromisni

pristup i nisu kvartet koji

svira bilo kakve aranžmane.

- Imali smo jednu bezobraznu

po nu du, za ko ju smo mo gli da

tražimo koliko god smo hteli

no v ca. Ali mi smo kvar tet ko ji

nosi ime ugledne institucije,

ukazano nam je poverenje i nije

nam pa lo na pa met da se s tim

kockamo - poručuje Jelena.

Koncert u sali Filharmonijskog društva

Sankt Peterburga „M. I. Glinka”

Betoven, početak i kraj

Na re pe r toa ru Kvar te ta je i ono što je mo ra nje i hte nje, što

doprinosi razvoju, ali i podrazumeva da se nalazi na programu

svakog ozbiljnog muzičkog ansambla.

- Be to ven bi mo gao bi ti po če tak i kraj što se kvar te ta ti če. Betovenova

muzika i kredo koji stoji je beskompromisan i uvek se

to me tre ba vra ća ti ili izno va ra di ti ne što što ni ste - ka že Boris.

Za Jelenu Dragnić (prva violina),

Vladana Lončara (druga

vio li na), Bo ri sa Bre zo v ca

(viola) i Aleksandra Latkovića

(violončelo), koncert

u sali Filharmonijskog društva Sankt

Peterburga “M. I. Glinka” sigurno je i

najprestižniji i najodgovorniji nastup

ko ji su ima li do sa da.

Sam poziv da učestvuju na prvorazrednom

festivalu Srebrna lira i nađu se

u društvu najboljih kamernih ansambala

i muzičara iz Austrije, Azerbejdžana,

Mađarske, Holandije, SAD i Rusije

ve li ka je ča st. Za po hva lu i po nos su izuzetne

ocene ruske kritike i publike, koja

je uživala u delima Šostakoviča, Ravela i

Betovena u izvođenju naših muzičara.

- Sa la je bi la du p ke pu na, vi še od

650 lju di nas je slu ša lo! Su tra dan, dok

smo šetali na Nevskom prospektu, prila

zi nam go spo đa i mi mi sli mo že li nekud

da nas upu ti ili ne što da pro da, kad

ona go vo ri da je bi la na ko n ce r tu i da

smo bili fantastični. Ona se zahvaljuje,

a mi u ne ve ri ci da nas je pre po zna la!

Zaista sam ponosna što smo se predstavili

na najvišem umetničkom nivou,

jer tamošnja publika to prosto očekuje

- izdvaja Jelena Dragnić na početku

razgovora za magazin Filharmonija.

Više nego zadovoljan gostovanjem

u Sankt Peterburgu je i njen kolega

Boris Brezovac, koji nakon povratka,

kao najvažnije impresije navodi radost

sviranja u fantastičnoj i od istorijskog

značaja sali i organizaciju festivala kamerne

muzike.

Za Borisa jednako snažan utisak

osta je i to što su lju di mu zi ča ri ma iz

Sr bi je pri la zi li u sa li kad su se i sa mi

našli u publici, na koncertu violončeliste

Lasla Fenje.

- Ljudi tamo hrle na koncerte klasične

muzike i u publici ne vidite samo

sede glave, naprotiv - vidite i mališane

do te ra ne, sa šna li ca ma i ma šni ca ma.

To je sredina sa ozbiljnim kulturnim

bekgraundom i grad vrvi od kulturnih

događaja, a dovoljno govori samo činje-

INTERNACIONALNI FESTIVAL KAMERNE MUZIKE

Četverac u epizodi

iz Ru si je s ljubavlju

KAO JEDAN OD NAŠIH NAJBOLJIH KAMERNIH ANSAMBALA I PRVI IZ

SRBIJE, GUDAČKI KVARTET BEOGRADSKE FILHARMONIJE NASTUPIO

NA DEVETOM IZDANJU SREBRNE LIRE U SANKT PETERBURGU

nica da je Marinski teatar sazidao treću

zgra du i da su im svi pro gra mi ra sprodati

- dodaje prva violina Kvarteta.

Na pitanje koliko je kamerna muzika

zapostavljena ili možda baš suprotno

u našoj zemlji, skoro identično odgovaraju

naši sagovornici - postoje uglav-

nom ad hok ansambli, kamerne scene

go to vo da ne ma i real no je da bu de

izgra đe na tek za de set ili 20 go di na.

- Kamernoj muzici se ne pristupa

ozbiljno ni tokom školovanja muzičara,

a to sutra mladom muzičaru može da

bu de ba za i pa r če hle ba, ali i izbor slobode

i ostvarivanja - pojašnjava Jelena.

Za Gudački kvartet Beogradske

filharmonije kaže se da predstavlja energiju

Filharmonije u malom, ali kako

zaista izgleda timski rad u orkestru,

a kako u kamernom ansamblu, Boris

po či nje re či ma da sve ono što je u or kestru

la ko u kvar te tu je te ško i obr nu to.

KVARTET JE

KAO PRIVATNI

RESOR, KAO

BRAK ILI ŽI VOT

UČETVORO

BORIS BREZOVAC

- Rad u or ke stru na ne ki na čin

isključuje kreativnu stranu. Svako od

nas pristupa određenom muzičkom i

tehničkom problemu partiture, ali u

samom momentu izvođenja prepušta se

dirigentu i solisti, u zavisnosti od kompozicije.

U kvartetu je sve mnogo intenzivnije

i intimnije. Opet, s jedne strane,

koliko god da ima slobode u umetničkom

smi slu, s dru ge, sred stva su vam

ograničena jer imate četiri istorodna

instrumenta. Kvartet je kao privatni resor,

kao brak ili ži vot uče tvo ro. I da, svira

nje u kvar te tu isklju ču je ego, pa kad

dostignete taj momenat, tad se otvaraju

neviđeni putevi - navodi Brezovac.

Iako mnogima deluje neverovatno,

četverac Filharmonije je dokazao da je

moguće ozbiljno se posvetiti i “igrati”

već se dam go di na na dva fron ta. Sve to,

naravno, zahteva mnogo, mnogo više

od uobičajenog radnog vremena. Kvartet

je tre nu t no na od mo ru, ali kad oni

to ka žu, oni ne mi sle na pla že, su n ce i

koktele, već samo da pojedinačno vežba

ju no vi pro gram.

- Kad smo zadovoljni, odmah

menjamo program ili pristup. Imamo

u planu neki drugi kamerni projekat,

pripremamo novi repertoar... Sve to

zahteva period vežbanja i vežbanja... -

do da je vio li sta.

Foto: N. Babić


8

izdvajamo

»»

Klaus Makela

VUNDERKIND NA ČELU

FILHARMONIJE IZ OSLA

• Finski vunderkind Klaus Makela postaće novi šef-dirigent

filharmonije iz Osla u avgustu 2020. Ovaj mladi umetnik, koji

paralelno gradi i karijeru soliste na violončelu, takođe ima

titule stalnog gostujućeg dirigenta orkestra švedskog radija i

rezidencijalnog umetnika Tapiola simfonijete, a od sledeće godine

će biti i umetnički direktor poznatog muzičkog festivala

Turku. Nije loše za nekoga ko ima samo 22 godine.

»»

Fondacija Papageno

TERAPIJA ZA AUTISTIČNU DECU

• Šef-dirigent filharmonija Njujorka i Hongkonga Jap van Zveden

provodi slobodno vreme okružen porodicom sa četvoro odrasle

dece i njihovim novim porodicama. Ipak, centar pažnje je 28-godišnji

sin Benjamin, koji je autističan. Kako dugo godina nije komunicirao

sa okolinom, porodica je našla način da pomoću muzike

razvije njegove socijalne odnose i govor. Porodica Van Zveden je

osnovala fondaciju Papageno, koja nudi terapiju pomoću muzike

deci i mladima koji pate od ovog poremećaja.

FILHADEMIJA 3

»»

Kompleks na Tajvanu

CENTAR OD 350 MILIONA DOLARA

• Prostrani kompleks koji se prostire na 3,3 hektara i koji

je opisan kao najveći centar scenske umetnosti na svetu

otvoren je na jugu Tajvana u lučkom gradu Kaosjung. Nacionalni

Kaosjung umetnički centar se sastoji od koncertne

hale sa najvećim orguljama u Aziji (orgulje imaju 9.085 cevi),

pozorišta, opere i dvorane za čitanje poezije. Dizajn je radila

holandska arhitekta Fransin Huben, a izgradnja centra na

mestu nekadašnjih vojnih baraka trajala je osam godina i

troškovi su iznosili oko 350 miliona dolara.

Muzičari kao vrsni treneri

NOVA GENERACIJA MLADIH MUZIČARA IMA PRILIKU DA SE USAVRŠAVA UZ ISKUSNE

FILHARMONIČARE OD 19. DO 30. NOVEMBRA, A NOVINA TREĆE ORKESTARSKE

AKADEMIJE BEOGRADSKE FILHARMONIJE JE ORKESTARSKI KOUČING

Treći put zaredom Beogradska filharmonija

dokazuje da je važna kuća znanja jer

potpuno besplatno pruža profesionalno

usavršavanje i praksu mladim muzičarima.

Za najbolje studente i diplomce muzičkih

akademija Srbije i regiona Filhademija je jedinstvena

prilika da steknu znanja i praksu uz svoje mentore,

mu zi ča re Beo gra d ske fi l ha r mo ni je. Or ga ni zam zva ni

orkestar je živa stvar koja se proučava celog života, a

filharmoničari su tu da mlade uvedu u njegova jasna

pra vi la, ko ja su za njih još uvek ta j na.

Posebnost Filhademije leži u tome što je nastala

upravo kao inicijativa filharmoničara, koji su uvideli

ZAVRŠNI KONCERT

POD UPRAVOM

STAROG MAJSTORA,

NEKADAŠNJEG

ŠEFA-DIRIGENTA

BEOGRADSKE

FILHARMONIJE

UROŠA LAJOVICA

nedostatak obuke za sviranje u orkestru na muzičkim

akademijama. Sa željom da pomognu mlađim kolegama

i pru že im obra zo va nje i pra k su ko je ni oni ni su ima li

ka da su stu di ra li, već su ih sti ca li kroz rad u or ke stru,

filharmoničari nesebično dele svoje znanje i iskustvo.

Pokazalo se da ne samo što je korisna Orkestarska akademija

je i odlična prilika - neki od njenih polaznika

„regrutovani” su u honorarne saradnike Beogradske

filharmonije.

U prvoj nedelji zajedničkog rada, filhademičari najpre

uče od mentora koji ih uvode u finese orkestarskog

muziciranja, a potom mladi polaznici dobijaju veliku

šansu. Zajednički, rame uz rame sa iskusnim muzičarima,

pripremaju završni koncert pod upravom „starog

majstora”, nekadašnjeg šefa-dirigenta Beogradske filharmonije

Uroša Lajovica.

Na audicijama održanim u junu odabrano je 45

najboljih mladih kandidata koji će dobiti ovu orkestarsku

obuku, a za treću generaciju filhademičara starije

kolege su pripremile nešto sasvim posebno - orkestarski

koučing. Na seriji predavanja filharmoničari će kao vrsni

treneri uputiti polaznike i bez zadrške razgovarati o

važnim temama i problemima: kako da se pripreme za

orkestarske audicije, kako da se psihofizički pripreme

za koncert, kao i o večitoj muzičarskoj kletvi - tremi, ili

kako svirati bez stresa.

Kruna orkestarske akademije je svakako završni

koncert, zakazan za 30. novembar u Velikoj dvorani Zadužbine

Ilije M. Kolarca, kada će polaznici Filhademije

zajedno sa muzičarima Beogradske filharmonije izvesti

Mocartovu simfoniju br. 40 i Štrausovog „Don Kihota”.

»»

Metropoliten opera

PRIZNANJE ZA OPERSKU

ZVE ZDU ANU NETREPKO

• Najpoznatija operska zvezda današnjice sopran Ana

Netrepko dobitnica je priznanja Udruženja Metropoli

ten ope re, ko je se ove go di ne do de lju je 84. put. Ova

organizacija radi u okviru velike operske kuće u Njujorku

i bavi se edukativnim projektima kroz promociju opere, a

no vac za na red ni pe riod je pri ku pljan 26. ok to bra na donatorskoj

večeri. Ana Netrepko se tako pridružila plejadi

legendi kojima je pre nje ukazana ista čast - Mireli Freni,

Renati Skoto, Kiri Te Kanavi, Plasidu Domingu, Franku

Zefireliju, Grejs Bambri i drugima.

»»

Filadelfijski orkestar

OD VELIKODUŠNE DAME

NASLEDILI 4,7 MILIONA DOLARA

• Džejn H. Keson je bila godišnji pretplatnik i redovni

posetilac koncerata Filadelfijskog orkestra, a nakon njene

smrti, po njenoj želji i volji, omiljeni orkestar je nasledio

4,7 miliona dolara! Gospođa Keson je predavala u nižoj

srednjoj školi, nije bila udata i živela je sa roditeljima, pa

za mnoge nije bilo iznenađenje što je testamentom sve

ostavila Filadelfijskom orkestru. Međutim, mnogi kritikuju

što se novac velikodušne dame troši na pokrivanje minusa,

u koji je upao orkestar tokom protekle dve godine.


»»

Neverovatno, ali istinito!

TUČA NA IZVOĐENJU MALEROVE KOMPOZICIJE

• U dvorani u Malmeu izbila tuča u publici zbog žene

koja je tokom koncerta kontantno šuškala kesicom

sa bombonama! Prema pisanju švedskih medija,

ubrzo nakon što je simfonijski orkestar ušao u tišu i

sporiju deonicu kompozicije Gustava Malera, iznerviran

mla dić ko ji je se deo do že ne iz ru ku joj je istr gao

ke si cu i ba cio na pod, na šta mu je ona uzvra ti la šama

rom, od kog su mu odle te le nao ča re. Ka ko je i sam

kritika

uzvratio šamar, u sukob se umešao stariji muškarac,

pa je deo pu bli ke u tom de lu sa le mo rao da in te r ve niše

i smiri sukobljene. Uprava koncertne dvorane iskoristila

je ovaj neverovatan događaj da napiše pravila

ponašanja: „Svako voli da ode na hokej ili fudbalsku

utakmicu i popije pivo i pojede semenke i kikiriki... Ali,

u koncertnu dvoranu sa akustikom svetske klase ipak

nije prikladno unositi kesice čipsa ili bombona.”

9

Vesti iz sveta priredila: Danica Maksimović

Bahtrek (Bachtrack), vodeći svetski portal za

kritiku i mapiranje koncerata klasične muzike,

proglasio je Beogradsku filharmoniju

prvorazrednim orkestrom, a njene nastupe

kao izuzetne i jedne od najboljih događaja

u klasičnoj muzici u tekućoj godini.

Za kritičara Pitera Konorsa prvi koncert iz ciklusa

“Mudroslovlje” (9. novembar) počeo je idealno - “Uskršnjom

čarolijom” iz opere Vagnerovog Parsifala.

“Pod dirigentskom palicom Fabrisa Bolona, orkestar

je pružio prvoklasnu

izvedbu uz posebno

prefinjeno i uglađeno

sviranje gudača”, piše

kritičar Bahtreka, koji je

imao reči hvale i za izvođenje

Devete simfonije

Šostakoviča: “Beogradska

filharmonija ušla

je u duh ovog dela sa

velikim poletom. Ova

simfonija pruža mnogim

solistima iz svih delova

orkestra mogućnost da

se istaknu, a muzičari

Preporuke prati

250.000 ljudi

Najveći svetski portal iz oblasti

kritike u klasičnoj muzici na četiri

jezika objavljuje kritike koje svakoga

meseca prati 250.000 ljudi.

Na Bahtreku se mogu naći intervjui

sa znamenitim umetnicima

današnjice, kao i najave najbitnijih

događaja i festivala širom sveta.

su to spremno dočekali. Posebno se mora spomenuti i

fagotista Nenad Janković, koji je imao glavnu ulogu u

melanholičnom četvrtom stavu i vodio prelazak ka optimističnom

finalu, koje je počelo u opuštenom tempu,

ali se ubrzalo do završnice, koja je podsećala skoro na

cirkus. Bolon i orkestar ostvarili su inspirativnu izvedbu

ovog pozitivnog i radosnog dela.”

Ovaj koncert ocenjen je sa četiri zvezdice - izuzetan

događaj koji će obeležiti ovu godinu, baš kao i koncert

održan 29. oktobra!

Publika je te večeri mogla da čuje kako se ašikuje u

Beogradskoj filharmoniji, i to pod dirigentskom palicom

Danijela Rajskina. Na programu prvog u nizu ljubavnih

koncerata bio je Bartokov violinski koncert br. 1, čijoj je

fenomenalnoj izvedbi doprinela kao solistkinja mlada

holandska zvezda Simone Lamzma.

“Lamzma je očigledno imala odličan odnos sa orkestrom

i dirigentom Rajskinom. Izgledalo je kao da jedni

drugima prepričavaju anegdote”, ispisao je kritičar Konors,

uz zaključak da je ceo koncert prelepo odsviran.

Rečima “sigurna i posvećena izvedba, sa veoma

prefinjenim sviranjem gudača” kritičar opisuje i sviranje

uvertire iz mnogo manje poznate opere - Veberove

“Eurijante”.

VODEĆI SVETSKI PORTAL BAHTREK

Orkestar koji dira u srce

Dugo će se pričati

O našem orkestru Bahtrek prvi put piše 2014. godine

u kritici “Ubedljiv nastup Beogradske filharmonije na

prvoj američkoj turneji” nakon koncerta koji je održan

u Severans holu u Klivlendu, ocenivši da je to orkestar

koji treba pratiti u budućnosti i koji ima potencijal

da bude na vrhunskom nivou.

Upravo se ova prognoza obistinila zato što je u

sezoni 17/18. isti portal objavio čak šest prikaza, od

kojih je premijerno izvođenje Glijerove simfonije “Ilja

Muromec” ocenjeno sa maksimalnih pet zvezdica,

odnosno kao jedan od najboljih događaja svih vremena,

o kome će se dugo pričati.

Ašikovanje sa

holandskom

violinistkinjom i

Jutjub zvezdom

klasične

muzike Simon

Lamzmom

Na Kolarcu je izvedena i Betovenova uvertira

“Fidelio”, a u poslednjem delu večeri se slušala svita

iz opere “Kavaljer s ružom” Riharda Štrausa, o kojoj

se u kritici Bahtreka navodi: “Odveli su nas u Beč 18.

veka onako kako su ga zamišljali vek i po kasnije. Evocirali

su neke od ključnih scena iz opere, a naročito

pompezni lik barona Oksa, ali su raskošni valceri bili

ti koji su stvorili najsnažniji utisak na publiku, koja je

ostala očarana nakon koncerta koji je dirao u srce.”

Violinistkinja

Alina

Pogostkina sa

filharmoničarima

izvela “Udaljenu

svetlost”

Peterisa Vasksa

9. novembra na

Kolarcu


10 edu-ugao

Perkusionista Aleksandar

Radulović imaće puno

posla na kravljim zvonima

23. novembra na koncertu

iz ciklusa „Mrakobes"

FOTO: ATELJE 212

1

L. van Betoven, Koncert za violinu i orkestar,

D - dur, opus 61

Ova kompozicija mi je definitivno najomiljenija. To je

Betovenov jedini koncert za violinu i mislim da je najlepša

kompozicija koja je napisana za ovaj instrument. Jako ga

često slušam u različitim izvođenjima.

2

A. Mocart, Rekvijem u d-molu, K. 626

Kada govorim o favoritima, naravno da odmah posle

Betovena pomislim na Mocarta. Rekao bih da ga veoma

dobro poznajem jer sam igrao njegov lik u pozorišnoj

predstavi u Beogradskom dramskom pozorištu. Mocarta

doživljavam kao prvu rok zvezdu, a Rekvijem je svakako

njegovo najveličanstvenije delo.

3

R. Vagner, Prsten Nibelunga

Mnogo volim operu i ne plašim se Vagnera. Ovaj

ciklus od četiri opere inspirisan germansko-nordijskom

mitologijom i vikinškim epovima je zaista ništa drugo do

potpuno ludilo.

4

F. List, Koncert za klavir i orkestar br. 1, Es-dur

Zvuk klavira je nezaobilazan . Iako je „kralja instrumenata“

možda najviše proslavio opus Rahmanjinova ili

Šopena, meni je najdraži Franc List. Izdvojio bih njegov

Koncert za klavir i orkestar jer je solistički instrument

predstavljen baš onakav kakav jeste – moćan, sjajan,

pompezan.

5

moj izbor

GORDAN KIČIĆ, GLUMAC

POZNATO JE DA JE GLUMCU GORDANU

KIČIČU MUZIKA PASIJA, NEODVOJIV

DEO NJEGOVE LIČNOSTI I MNOGO VIŠE

OD HOBIJA. KLASIČNU MUZIKU ODLIČNO

POZNAJE, NAJPRE SA RODITELJSKE

PLEJ-LISTE, KOJU POSVEĆENO

DOPUNJUJE SVE OVE GODINE

Ivan Brkljačić, Ljubav! –

Koncert za saksofon i orkestar

Slušao sam fenomenalnu premijeru ovog dela u Beogradskoj

filharmoniji i još jednom pomislio na rok u klasici. Ivke

je napisao kompoziciju koja je, po meni, čisti rok, i ponovo

nadmašio sebe.

KLEPETUŠE,

ALI NAŠTIMOVANE

Kravlje zvono ili klepetuša je ručni udarački

instrument koji se koristi u različitim

muzičkim stilovima.

Dok se kravlje zvono uobičajeno nalazi

u muzičkim kontekstima, njegova prvobitna

upotreba datira upravo od čuvanja stada domaćih

životinja koje su se slobodno kretale za ispašom. Da bi

mogli da prepoznaju stada kojima su pripadale njihove

životinje, kravari i pastiri su im stavljali zvona oko vrata.

Kako su se životinje kretale, klepetuše su zvonile, što je

olakšavalo njihovo praćenje. Iako su se klepetuše koristile

na različitim vrstama domaćih životinja, obično se

nazivaju “cowbell” zbog njihove raspotranjene upotrebe

u stočarstvu.

ALPSKA ZVONA

Naštimane klepetuše ili almglocken (nemačko

ime), ponekad su poznate i po engleskom prevodu alpska

zvona (takođe alpenglocken na nemačkom), obično se

odnose na zaokrugljena zvona od bakra ili mesinga koja

se koriste u muzici, ponekad i u okviru neke predstave

ili turističke atrakcije u severnim Alpima, a ponekad i

u klasičnoj muzici, kao u „Alpskoj simfoniji” Riharda

Štrausa. Pošto su podešena na

različite visine tonova kako bi se

razlikovale pojedine životinje, ona

se mogu sakupljati sa pašnjaka u

nasumičnim tonalitetima, ali se

takođe mogu nabaviti i komercijalni

kompleti.

BUKA NA TERENU

Kravlja zvona su ponekad

popularna sredstva pravljenja

galame na sportskim terenima,

Muzička paleta

Kompozitori koji su uključili

almglocken u svoju muzičku

paletu su: Toru Takemicu, Džo

Kondo, Gustav Maler, Rihard

Štraus, Roj Harter, Džon

Adams, Džozef Švantner i

Karlhajnc Štokhauzen, Olivije

Mesijen.

uprkos pokušajima da se takva upotreba suzbije. Iako

svaka sportska ekipa ima neku svoju priču koja objašnjava

upotrebu klepetuša na njihovim utakmicama, malo

je verovatno, s obzirom na toliki broj timova u okviru

toliko velikog broja različitih sportova na toliko širokim

geografskim područjima, da bi mogao da postoji neki

zajednički kulturni razlog za ovu praksu. Iako je poreklo

ovih klepetuša za stvaranje buke

nepoznato, objašnjenje najverovatnije

ima veze sa ranom istorijom bejzbola.

Bejzbol utakmice u 19. veku često su

se igrale na pašnjacima među kravama,

jer je američko društvo tada bilo

uglavnom agrarno. Klepetuše su se lako

pronalazile ili uzimale sa vratova krava

i koristile kao sredstvo za pravljenje

buke. Tako se ova tradicija širila kao

uobičajena navijačka praksa na raznim

drugim sportskim događajima.

Ludnica sa konzervama, loncima,

noževima i viljuškama

Beogradska filharmonija je nabavila dvadesetak kravljih zvona za

potrebe izvođenja kompozicije “Ludnice” T. Adeza na koncertu

iz ciklusa “Mrakobes” 23. novembra. Perkusionista Aleksandar

Radulović i njegove kolege će pored uobičajenih udaračkih

instrumenata svirati na konzervama, lavorima, loncima i koristiće

noževe i viljuške.


vremeplov

11

NJEGOVA SE REČ

ČEKALA SA ZEBNJOM

ROĐEN U GODINI OSNIVANJA BEOGRADSKE FILHARMONIJE,

DRAGUTIN GOSTUŠKI PREDSTAVLJA JEDNU OD NAJUPEČATLJIVIJIH

LIČNOSTI BEOGRADSKOG MUZIČKOG ŽIVOTA DRUGE POLOVINE 20. VEKA

Iz knjige „Vreme umetnosti“

• Umetnici nisu dizači tegova

ni rukometaši. Njihov značaj se

nikako ne može precizno izmeriti

i izraziti količinom kilograma ili

brojem pogodaka

• Rasni dirigent predstavlja asimilaciju

svestrano obrazovanog

muzičara sa glumcem, odnosno

pantomimičarem koji svoju muzikalnost

mora da realizuje putem

fizičkih pokreta, kao što muzičarpijanist

svoju muzikalnost prenosi

pokretima prstiju ili muzičar-pevač

pokretima vokalnog aparata

• Samo značajni ljudi izazivaju

potrebu za analizom, samo nas

oni izazivaju da im se suprotstavimo.

Beznačajne tapšemo po

ra me nu da bi smo ih utešili

• Ne ko je re kao da je mu zi ka

uvek no va, ina če ne bi bi la moguća.

Da budemo malo precizniji.

Muzika je uvek ista, naročito ako

je ugravirana u gramofonsku

ploču. Nov je, svaki put ispočetka,

onaj ko ji je slu ša. He ra klit nam je

skrenuo pažnju na činjenicu da se

niko nikada nije okupao dva puta

u istoj re ci, te ta ko jed nu mu zi ku

ni kad ni su ču le dva pu ta iste uši

Kompozitor, muzikolog i doktor istorije

umetnosti Dragutin Gostuški (1923-

1998) još za života je postao nesumnjivo

najautoritativniji kritičar i muzički pisac

prestoničke kulturne scene. Njegovi

tekstovi, štampani u svim relevantnim izdanjima u

zemlji i inostranstvu, očekivani su sa velikim nestrplje

njem, ali i ze b njom, a nje go va reč bi la je vi so ko

uvažena kako od stručne javnosti tako i od publike.

Gostuški je bio redovni posetilac i hroničar filharmonijskih

koncerata.

Kao svestrana ličnost i veliki erudita koji je

zvanje doktora nauka stekao na Filozofskom fakultetu,

Gostuški je najznačajniji doprinos dao u oblasti

muzičke estetike danas već antologijskim studijama

“Vreme umetnosti” i “Umetnost u nedostatku dokaza”.

Njegova razmatranja o položaju umetnosti u

budućnosti, pitanja ubrzanja istorijskih tokova teze su

koje i nakon gotovo 50 godina predstavljaju neprikosnoveni

autoritet za struku. Pamte se, naravno, i

njegove duhovite izjave poput one da je horna jedini

instrument koji ume da pogreši i bez krivice svirača

i mnoge druge značajne misli izrečene sa jasnim stavom,

jednostavnim jezikom i lakoćom izraza.

Gostuški je iza sebe ostavio i nevelik, ali žanrovski

raznovrstan kompozitorski opus. Njegov umetnički

izraz predstavlja ravnotežu između savremenog

muzičkog jezika i elemenata nacionalne muzičke

tradicije, protkanih snažnim uticajima ruske muzike,

prevashodno Aleksandra Borodina i Petra Iljiča Čajkovskog.

Tipičan primer njegove stilske poetike je simfonijska

poema “Beograd”, kompozitorov diplomski

rad iz 1951. godine, koji je inspirisan bogatom istorijom

srpske prestonice. Nakon značajnog izvođenja na

prvom Bemusa 1969. godine, Beogradska filharmonija

je često izvodila ovo delo, naročito na gostovanjima

i turnejama koje je realizovala u inostranstvu. U novijoj

istoriji, Filharmonija ga je izvela na gostovanjima

u Lju blja ni i Za gre bu, ne dav no i u Gra cu i na Zlat nom

50. Bemusu. priredila Asja Radonjić

oglas


12

dečji kutak

Otvorene probe

VIOLONČELISTA

Uz poruku “Volimo

te, Filharmonijo”,

iz vrtića “Zemunski

biser” na adresu

orkestra stigao

zanimljiv crtež

dirigenta

Gledala sam kako sviraju, sad sam

naučila da sviram violinu, oduševljena

klinceza iz vrtića “Zemunski biser”

hvalila se vaspitačici i drugarima nakon

posete otvorenoj probi Beogradske

filharmonije.

Slatke filharmonijske tajne mališani su i ovog

puta otkrivali uz pomoć šarmantnih vodiča Tamare

i Slavice, a deca su zaista imala priliku da vide

i čuju ono što retko ko od odraslih može da vidi i

doživi za ceo život.

- U našem vrtiću muzika ima veoma značajno mesto.

Deca se bave raznim vrstama muzike, imamo

i malu školu roka, hor, male perkusioniste, bavimo

se slušanjem muzike, imamo i laboratoriju zvuka.

Deca su čak primetila neke sličnosti između naših

proba u vrtiću i filharmonijske probe - kažu: „Oni

samo sviraju, a mi i pevamo i sviramo i posle još i

crtamo” - kaže vaspitačica Mitra Prijić.

Muzika je bila kao čarobna pesma za uspavljivanje,

dirigent se zove kao lik iz filma i muzičaru kaže da

stane ako ima neku grešku u sviranju, pa mu zapiše

u note što ih okreće da vežba i, kad dođe drugi

put, da se popravi, samo su neki od komentara

koje su mališani imali po odlasku iz Filharmonije.

Termine za ova druženja pogledajte ovde:

www.bgf.rs/edukacija

» Saidžo

I ONI VO ZE LE VOM STRA NOM?!

• Saidžo je gradić u prefekturi Ehime i broji tek nešto

vi še od 110.000 sta nov ni ka. Ka žu da je pr vi uti sak

uglavnom i najispravniji, a moj prvi utisak o Japanu

tiče se naroda čija je gostoljubivost fascinantna. Iako

su me kolege i prijatelji koji su već ranije bili u Japanu

upozorili na tu njihovu izraženu osobinu, ipak sam

ostao izne na đen. Ne i uvre đen. Bio sam izne na đen i

ka da sam shva tio da se u Ja pa nu vo zi le vom stra nom

ulice. Verovao sam da je Velika Britanija po tome jedinstvena.

Još jedna interesantna činjenica: potpuno

je uobičajena praksa da se koncerti održavaju u ranim

poslepodnevnim satima.

U Saidžu me je posebno impresionirala koncertna

dvorana u kojoj smo nastupili - izuzetne akustike, brojeći

oko 1.000 mesta, predivnog izgleda koji inspiriše.

Ostavila me je zatečenog spoznaja da u Japanu čak

i gradić manji od mog rodnog Kragujevca ima tako

veličanstvenu koncertnu dvoranu!

Nemanja sa ansamblom

Trio Immersio nastupao u

Japanu

Foto: Nikola Ivanović

Beba u galeriji

Svake prve subote u mesecu Beogradska filharmonija

u Galeriji Matice srpske priređuje

besplatne koncerte za najmlađe posetioce i

njihove roditelje u okviru programa “Odrastanje

uz umetnost - Beba u galeriji”. Ovog

novembra novosadska galerija je bila jedinstvena

muzička igraonica zahvaljujući Gudačkom kvartetu Beogradske

filharmonije, koji je izveo dva mini-koncerta.

- Pre svega, napravili smo jedan mali eksperiment,

pa smo bebama svirali izuzetno komplikovanu muziku

Ravela i pretposlednji Betovenov kvartet. A mališani

zaista nemaju predrasude, nije im potrebna priprema

i dovoljno su slobodni da sve prihvate i upiju. Stekli

smo utisak da su roditelji ponekad “nemirniji” od dece

i primetili smo nešto što smo uočili gotovo kod svih

koncerata za decu koje izvodimo - klinci su nemirniji u

prvom, jutarnjem terminu, dok su samo sat i po ili dva

sata kasnije, na drugom koncertu, mnogo više fokusirani.

Neverovatno je kad imate u publici bebe s jednocifrenim

brojem meseci, koje ne mogu samostalno ni da sede,

a slušaju vas pažljivo. Imali smo klinca koji je došao

između nas, stao i gledao nekud iznad, on je odlutao nekud

i njegovo lice je bilo blaženo. E to su divni momenti,

momenti koji inspirišu i, ako vidim lice, bilo kog uzrasta,

koje se uzdiglo iznad prostora u kom se nalazi, meni je to

i više nego dovoljno - kaže Boris Brezovac (viola).

Biti muzičar nikada nije bilo jednostav

no. Po sao no siš u gla vi i van ra d­

nog vremena, slobodno vreme praktično

ne postoji, privatne obaveze su

uglavnom na čekanju, bombardovan

si sa svih strana novim notama, projektima, roko

vi ma. Pa ipak, ži vot mu zi ča ra ne bih me njao ni

za jednu drugu profesiju. Osim činjenice da nam

je svaki dan nepredvidiv, drugačiji, kao i toga da

smo neprekidno u kontaktu sa potpuno neverovatnim

osobama čije nas misli i pojave obogaćuju,

je dan od ra zlo ga zbog ko jih sto jim iza svo je tvr d­

nje jesu - putovanja.

Sećam se reči svojih roditelja: „Zahvaljujući

mu zi ci upo zna ćeš svet”. I bi li su u pra vu. Ne

mo gu da za mi slim na ko ji dru gi na čin bi je dan

29-godišnjak iz Srbije mogao da putuje u poznate,

ali i ne ke ma nje po zna te ze mlje i gra do ve ko ji u

sebi kriju neverovatan duh i lepotu.

Jedna od uzbudljivijih destinacija koje sam

u poslednje vreme posetio definitivno je Japan.

Ovu neverovatnu zemlju imao sam prilike da

upoznam, mada prilično površno, ovog septembra,

kada je Trio Immersio, ansambl čiji sam član,

imao mini-turneju u tri grada u Zemlji izlazećeg

sunca: Saidžo, Kjoto i Nara.

Tajfun Džebi nam je pokvario planove, tako

da ni smo uspe li da pro ve de mo dan du že u Osa ki,

kako je prvobitno planirano. Red letenja je bio

potpuno ispomeran, te smo imali vremena tek

da se šinkansenom odvezemo do Nagoje, odakle

smo leteli dalje za Bangkok. Ali o Bangkoku ćemo

drugom prilikom...

I sam po če tak pu ta uka zi vao je na to da sle di


putopis

13

NEMANJA STANKOVIĆ U ZEMLJI IZLAZEĆEG SUNCA

Očaravajući Japan

SAM POČETAK PUTA UKAZIVAO JE NA

NEZABORAVNO PUTOVANJE - OD BEO GRA DA

PREKO FRANKFURTA,FUKUOKA I SEULA

DO MACUJAME... UKUPNO ČETIRI

LE TA I PUT OD 30 SATI

Kro čio i na

američko tlo

Imam sre ću da sam član

Beogradske filharmonije

već se dam i po go di na. Zahvaljujući

ovom orkestru,

mojoj drugoj kući, prvi put

sam kročio na američko

tle pre četiri godine. Ako

se vra ti m u sko ru prošlost,

Beogradskoj filharmoniji

mo gu da za hva lim i na pri lici

da ponovo posetim Grac,

tu mešavinu stare i nove

Austrije, predivne srednjovekovne

arhitekture i grada

punog mladalačkog duha.

» Nara

BRONZANI BUDA, HALAPLJIVI

JELENI I KOŠUTE

• Nara je grad koji je definitivno ostavio najveći utisak

na me ne! Za to je za slu žno vi še stva ri: na pr vom

mestu divan koncert i puna sala biblioteke prefekture

Nara u kojoj je moj ansambl Trio Immersio nastupio.

Zatim poseta Todaijiju, jednom od najčuvenijih i istorijski

najznačajnijih hramova u Japanu. Glavna sala

hrama Daibutsuden najveća je zgrada na svetu napravlje

na od dr ve ta! U njoj se na la zi 15 me ta ra vi so ka bronzana

statua Bude. A oko hrama, potpuno nestvarno,

na desetine jelena i košuta! Glavna su atrakcija. Deluju

prilično grubo, nimalo nalik nežnim Diznijevim junaci

ma. Ha la plji vi su i ne uste žu se da oti ma ju hra nu iz

ruku turista. Ali ipak su očaravajući.

» Kjoto

NISMO NAŠLI GEJŠE

• Kako je turneja jednaka poslovnom putu, ne dešava

se vrlo često da imamo slobodnog vremena za turizam.

Uglavnom se koristi jedno slobodno poslepodne kada

se pre đe i pre ko 20.000 ko ra ka, u že lji da se vi di što

vi še, da se ose ti duh me sta, upi ju mi ri si, oslu šnu zvu ci

grada, kupi poneki suvenir. Tako smo iskoristili naše

slobodno veče nakon koncerta u Kjotu. Imali smo prilike

da posetimo Higashi Honganji, jedan od dva glavna

budistička hrama škole istinske čiste zemlje, koja važi

za najpopularniji oblik budizma u Japanu. Uspeli smo

da obiđemo i Nishiki pijacu, na kojoj se nižu tezge sa

najrazličitijim specijalitetima japanske kuhinje, poput

tako tamago (hobotnica sa jajetom prepelice unutar

glave), knedli sa susamom ili japanskih ribljih kolača.

Moj izbor bio je tamagoyaki, japanska verzija omleta.

Nismo uspeli da pronađemo gejše, ali smo uživali u pogledu

na očaravajuće splavove na reci Kamo.

jedno nezaboravno putovanje. Naime, nakon našeg

sletanja u Frankfurt, odakle je trebalo da preseda

mo da lje za Osa ku, oba ve šte ni smo da je naš let

otkazan zbog razarajućeg tajfuna Džebi. Kataklizmične

vesti, video-snimci i fotografije koje smo

pronašli na netu nisu nas nimalo pokolebale u nameri

da stignemo u taj Japan. Nakon nekoliko sati

čekanja, avio-kompanija uspela je da nam pronađe

ve zu za Ja pan, od no sno za grad Fu kuo ka. Oda tle je

trebalo da letimo za Macujamu, kao finalnu destina

ci ju. Ali ne pre ne go što sle ti mo u Seul. Da re zimi

ra mo - uku p no če ti ri le ta i put od 30 sa ti. Ma kar

mo gu re ći da sam bio i u Ju žnoj Ko re ji.


14 vesti

» Kviz

Osvojte karte!

• Nisu vam potrebni udžbenici i leksikoni, pomoć Gugla

ili prijatelja, ali nema ni mogućnosti zamene pitanja.

Ukoliko ne znate ili niste sigurni da znate, dovoljno

je samo da pažljivo pročitate magazin Filharmonija i

pronađete tačne odgovore na pitanja u nastavku. Sve

što je potom potrebno jeste da odgovore pošaljete 21.

novembra na adresu redakcija @srpskitelegraf.rs, a

na j br ža tri či tao ca dobiće po dve ula zni ce za ne ki od

koncerata Beogradske filharmonije. Karte će se preuzimati

na blagajni Filharmonije, koja se nalazi na adresi

Studentski trg 11 u Beogradu. Srećno!

Fi lip Sa vić

vođa grupe kontrabasa

1 Ko je zamenio Tijanu Milošević na koncertu?

2 Kako se zove festival kamerne muzike na

kom je nastupao Gudački kvartet Beogradske

filharmonije?

3 Koja kompozicija je po Jeleni Dimitrijević na

plej-listi u raju?

» Filharmonija preporučuje

„Boemska rapsodija”

oba ra sve rekorde

• Na repertoarima domaćih bioskopa je biografski film

„Boemska rapsodija” o britanskoj grupi Kvin. O značaju

koji je grupa Kvin imala u istoriji popularne muzike i uticaju

koji je izvršila na buduće generacije govori činjenica da su

njihove pesme i danas zastupljene u različitim domenima

pop kulture, ali su dobile mesto i na koncertnim podijumima

velikih simfonijskih orkestara. Londonski simfonijski

orkestar, na primer, aranžirao je i snimio najveće hitove

legendarnog sastava, dok ih je Beogradska filharmonija

izvodila u okviru svojih novogodišnjih koncerata.

Kroz presek kultnih pesama, ovo filmsko ostvarenje prati

meteorski brz razvoj i uspon benda, uključujući i period kada

se životni stil frontmena Fredija Merkjurija oteo kontroli,

kao i njegov trijumfalni povratak na scenu koncertom na

Lajv Ejdu. Samo tokom prvog vikenda prikazivanja u Americi

i Kanadi „Boemska rapsodija” je zaradila 50 miliona

dolara, što je nadmašilo sva očekivanja producenata!

vic

Jaka hrana za

jake koncerte

Zašto ljudi misle da je viola

veći instrument od violine?

Nije istina, to je varka.

Violisti imaju manju glavu

Kontrabas je temelj i snaga orkestra. Zato

mo ra do bro i zdra vo da se je de. I na dan

koncerta, ali i u životu. Kad kažem zdravo,

da se odmah razumemo, to isključuje

nu tri bu lit, a uklju ču je sve što mo že da se

veže za drvo. Zato vegetarijanci mogu odmah da pređu

na sledeći tekst.

Pogađate već koje je moje omiljeno mesto na pijaci?

Mesara. Tu počinje moja kulinarska čarolija, a ja volim

da kuvam.

Mada, ova romansirana priča počela je iz skroz praktičnih

razloga i nimalo patrijarhalnog momenta. Moja

že na ima ono ču ve no od de vet do pet ra d no vre me, pa

mi je zapalo da budem intendant kuće. Ali ovde važi:

moja kuhinja - moja pravila. Na sladak kupus i musaku

od ka r fio la mo že da za bo ra vi, osim kad sam ja na

turnejama. Još se oporavljam od skupljanja semenki po

ku ći kad je hro no is hra na bi la ak tue l na, još od ta da sam

alergičan na sve vrste zrnevlja.

Doduše, morao sam i ja da se odreknem ponečega.

Iako sam IZnutricionista po opredeljenju, morao sam

da zaboravim na čorbu od jagnjeće glave, pohovane

jezike i ostale specijalitete. Eto, samo ponekad, kad sam

sam s mojim malim Bosketom, zgotovim džiger sarme. I

dobro izluftiram zarad bračne sloge.

Pijaca je za mene jedino mesto gde nabavljam

hranu, u supermarketima kupujem samo pivo i sijalice.

Iako me uveravaju da velike korporacije imaju

stroge sisteme kontrole hrane, ipak više verujem babi

od 70 godina koja miriše na vime i sama podigne džak

krompira na tezgu. Tu stižemo do druge esencijalne

namirnice. Krompir i meso su savršen kulinarski

par, a u tu konkurenciju može da uđe još jedino kiseli

kupus.

Osim muzičkog momenta, sviranje kontrabasa je i

ozbiljan fizički posao. Tako da su za dan koncerta moj

izbor pečena juneća rebra prelivena paradajz sosom, uz

pečeni krompir i salatu od kupusa ribanca.


fi lharmonijski kuvar

15

PEČENA JUNEĆA

RE BRA SA KROMPIROM

Sastojci:

• 1,5 kg junećih rebara (malo prošaranih)

• kg crvenog krompira

• 250 g paradajz pelata

• morska so, šareni biber, majčina dušica, bosiljak, beli luk

Priprema:

Juneća rebra malo jače posoliti, pobiberiti i prvo

ma lo pro pr ži ti na vre lom ulju sa obe stra ne dok ne

porumene. Zatim ih staviti u sač, poklopiti i peći na

umerenoj vatri, najmanje dva sata. Nakon tog vremena,

izvaditi meso i svako parče preliti sosom. Krompir

iseći na krupnije komade i osušiti ubrusom. Dodati

so, bi ber i ma j či nu du ši cu. Uba ci ti u sač, ali ta ko da

meso bude na vrhu kako bi sokovi iscurili na krompir.

Poklopiti i nastavi sa pečenjem još sat vremena, uz

povremeno mešanje.

Preliv za rebarca:

Pelat isitniti, dodati sitno seckani beli luk,

biber i bosiljak. Kašikom staviti izdašnu

količinu na svako parče mesa.

Služiti uz crno pivo. Ako

baš mo ra vino, on da neka

bude crno.

SALATA

OD RIBANCA

Ribanac blago isprati,

dobro iscediti i staviti

u činiju za služenje.

Preliti sa malo ulja,

dobro promešati i posuti

tucanom ljutom

paprikom.

oglas


16

lična karta

JELENA DIMITRIJEVIĆ, VIOLINA

Život je prekratak,

za to - osmeh na lice

Jelena Dimitrijević je član Beogradske filharmonije

od 2005. Nekom čudnom konstelacijom

zvezda ili možda teorijom zavere, radi

svoj po sao iz sno va i po no sno sva kog da na sa

osme hom ide na isti... Po no sna sam na svo ju

ljubav prema orkestru, kaže violinistkinja koja je zbog

Filharmonije probušila uši. Voli da grli drveće i, dodaje,

totalni je salsa i afro-rumba manijak.

• Kada biste do kraja života morali da svirate

samo jednu kompoziciju, koja bi to bila?

- Betovenova Četvrta simfonija. Sigurna sam da je

na plej-li sti u ra ju.

• A kada biste imali vremeplov, vratili biste se

da popravite...

SIGURNA SAM DA

JE BETOVENOVA

ČETVRTA SIMFONIJA

NA PLEJ-LISTI

U RAJU

- Ni ka da se ne bih vra ća la u pro šlost. Du bo ko veru

jem da se sve stva ri de ša va ju s ra zlo gom, sto ga bih se

poslala u budućnost.

• Jeste li kao mali zamišljali sebe na sceni?

- Da, i to uvek u or ke stru! Se ćam se sred njo ško l ske

faze i opčinjenosti Drugim klavirskim koncertom Rahmanjinova.

Maštala sam da ga sviram u sali Berlinske

filharmonije i taj san mi se nedugo zatim i ostvario sa

Svetskim omladinskim orkestrom.

• Koja je vaša omiljena zanimacija, hobi?

- Ples. To je moj ene r ge t ski pu njač i mo ja slobo

da.

• Koji zanat biste voleli da imate u rukama?

- Priprema i primena lekovitog bilja ili umetnost

izrade japanske katane.

• U trenutku može da vas rastuži?

- Nedostojna starost u Srbiji.

• Na noge vas momentalno vraća?

- Molitva i zagrljaj.

• Koji je vaš najveći strah?

- Da mi po li ca (ili ne bo, kao što se bo je Ga li) ne padne

na glavu!

• Knjiga kojoj se povremeno vraćate?

- „Floberov papagaj“ Džulijana Barnsa. Muzičari,

kao i čitaoci, obožavanjem nekog dela često se poistovećuju

sa autorom/kompozitorom. Da li i zašto nam

samo delo nije dovoljno, pita nas Barns. Večito traganje

za “razlogom”, pronicljivo istraživanje drugih u stvari je

put ka se bi sa mom.

NA AERODROMU

BIH PRTLJAG

ZAMENILA SA

SAROM BARTON,

DIREKTORKOM

MODNE KUĆE

„ALEKSANDAR

MEKVIN“

• Sa kim bi ste vo le li da za me ni te pr tljag na aerodromu?

- Sa Sarom Barton, dizajnerom i kreativnim direktorom

„Aleksandar Mekvin“ modne kuće. Slobodno bi

mogla da zadrži moj kofer.

• Da možete da zatražite savet neke istorijske

ličnosti, to bi bila?

- Proćaskala bih sa Frojdom uz čaj i keks.

• Ko su vaši heroji u realnom životu?

- Moja mama je moj najveći heroj. I Luk Skajvoker,

naravno.

• Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

- Danas je uspeh odlučno ustati nasmejan i istrajati

u radosti. Ako svakog dana nasmejem bar jednu osobu

- uspela sam.

• Šta je vaš mo to?

- Ži vot je pre kra tak, za to - osmeh na li ce. Lju bav

svi ma i may a for ce be wi th you.

More magazines by this user
Similar magazines