E casopis (1)

Сва три прасета :) Никола Петровић, 6 година,
Вук-Петра Војиновић, 7 година,
Перса- Јана Миливојевић, 8 година,
Бранислав- Јован Дабарчић, 10 година,
Чаробњак-Немања Трифуновић, 10 година,
Дечак из врта -Александар Милојковић, 10 година
Учитељице: Вила Љиљана, Вила Биљана и Вила Наташа
ОШ “Jован Јовановић Змај”Алексиначки Рудник
ИО Бобовиште
018 878 100
http://uciteljicanatasa.weebly.com/
2

По угледу на ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК, поводом осамдесетог рођендана,
најмлађи Читалићи у школи су припремили у овом броју:
Име Е часописа..................................................................................................4
Перса и Барнислав у доба СМС-а, интернета, паметних телефона..............6
Енигматика (Политикин Забавник)..................................................................8
Из Википедије, из учионице............................................................................10
Грозданини вртови............................................................................................12
Мапе ума............................................................................................................14
Наше перо..........................................................................................................15
Забавников ЗОО (Политикин Забавник).........................................................16
Ма шта кажеш (Политикин Забавник)............................................................18
Читалићи у нашој школи .................................................................................20
Са Забавником кроз историју Читалића (Политикин Забавник).................22
Из угла учитељица............................................................................................24
Музичка и ликовна култура.............................................................................26
Book challenge...................................................................................................28
Рекли су...(Политикин Забавник)...................................................................30
3

4

5

Перса и Бранислав у доба СМС-а
Иза седам гора и мора у једнм селу уведене су друштбене мреже.У том
селу се налазила школа „ Јован Јовановић Змај“.У тој школи су најбољи
ђаци били Бранислав Нушић и Перса.Једног дана, када је зазвонило
звоно за крај часова, Бранислав и Перса су одлучили да се дописују преко
месенџера.Када је Перса стигла кући одмах је отворила налог.То исто је
урадио и Бранислав.Дуго су се дописивали.Помоћу месенџера су се они
заљубили једно у друго.Нису знали да постоји хакер који може да им
уништи љубав.Следећег дана је Перса чула маму како говори да ће
искључити интернет.Она је од тог тренутка била тужна и све то
испричала Браниславу.Када је то Бранислав видео, написао је да би
најбоље било да побегну.Перса није хтела али је на крају пристала.Она је
побегла у Алексинац, а он на Рудник.Своју љубав су опет наставли преко
месенџера.Одједном се појавио хакер и преко Бранислављевог профила
блокира Персу.Она се наљутила на Бранислава и вратила се својој
породици, а он је нашао другу виртуелнуу девојку..
МИЛИЦА ЖИВКОВИЋ
Лепог, сунчаног дана,
Бранислав је са Персом
кренуо у школу.На путу до
школе су размењивали
нежне речи.Када су стигли,
наставили су да изјављују
једано другом љубав преко
мобилних телефона.Нису
обраћали пажњу на задатке
већ на поруке.Учитељица
их је веома брзо ухватила у
дописивању.Одузела им је
мобилне телефоне и
обавестила родитеље.Персу
је мама казнила забраом
излазака, узела је мобилни
телефо и таблет.Тако се
неславно завршила њихова
љубав.
НЕМАЊА ТРИФУНОВИЋ
Први корисници интернета у
школи су били Перса и
Браислав.Перса је била одлична
ученица, пример другој деци, а
Бранислав највећи мангуп у
школи.Перса је током часа
послала поруку Браниславу.Он је
једва чекао да јој одговори.Целог
часа су се дописивали.Када су
излазили из учионице, учитељ их
је зауставио и опоменуо.Следећег
дана су наставили да се
дописују.Учитељ их није
о п о м и њ а . П о з в а о ј е
родитеље.Можете да замислите
шта се даље догађало.
Иначе, Бранислав је завршио
школску годину одличним
успехом.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВИЋ
6

интернета, паметних телефона...
Упознао сам Персу.На први поглед сам се заљубио.То је била најлепша
девојчица.Разликовала се од својих другарица.Била је и добар
пријатељ.Дружила се са свима.Почели смо да се дописујемо на
инстаграму.Ја сам јој први послао поруку.Дописивање је трајало дуго.У
школи сам наређао све слабе оцене.Перса није била боља од
мене.Родитељи су сазнали узрок нашег неуспеха.Грдили су нас и
забранили нам дружење преко инстаграма.Виђали смо се само на
великом одмору у школи.Поправили смо оцене.Обоје смо схватили да не
треба претеривати са инстаграмом.
Саветујем вам да интернет не користите више од тридесет минута
дневно, осим када имате домаћи задатак .
ЈОВАН ДАБАРЧИЋ
7

МАЛО МАТЕМАТИКЕ
1. Уместо срца упиши бројеве да добијеш тачна решења.
4 7
7 6 3
+ -------------
1 5 6 8
4 8 7 5
7 6 9 3
+ -------------
1 2 5 6 8
1 036:9 = 004 18036:9= 2004
2) Перса се заљубила па се збунила.Требало је неки
број да подели бројем 4. Она га је поделила бројем
120 и добила количник 40. Помози јој да и она не
добије јединицу из рачунице.
8

9

Бела Грива (франц. Crin-Blanc) је познати роман за децу писца Ренеа
Гија, који говори о великом пријатељству ждребета Беле Гриве и
дечака Фолка. Рене Гијо је написао овај роман током једног одмора
у Африци.
У роману се говори о пријатељству између дечака Фолка и ждребета Беле
Гриве. Пошто су мајку Беле Гриве одвели чергари, ждребе није смело да
прилази људима, будући да су му они нанели много бола. Међутим,
пријатељство са дечаком је све променило.
Фолко је пореклом из сиромашне породице која се бави риболовом и то
им је једини извор прихода. Он живи са дедом Еузибијом и млађим
братом. Иако деда мисли да Фолко треба да буде рибар, дечак веома
воли коње и жели да постане гардијан (човек који умирује и брине о
коњима). Његов доживљај са Белом Гривом донео му је много искуства.
У томе му је све време помагао стари пријатељ Антонио, који му је
много причао о коњима и учио га.
10

11

ГРОЗДАНА ОЛУЈИЋ
Рођена је 30. августа 1934. године
у Ердевику. Гимназију је учила
у Бечеју. Књижевним радом почела је
да се бави веома рано, још у средњој
школи. Објавила је шест романа и
велики број бајки и збирки бајки.Њена
дела доживела су бројна издања у
земљи, а преведена су на чак тридест
шест светских језика.Преминула је 16.
марта 2019. године.
Књижевниа чије бајке радо читам, Гроздана Олујић, ме је одушевила
“Шаренорепом”.Обична жена,седе косе је писала необичне бајке.
“Олданини вртови” су ме очарали, па сам прочитала и “ Врт плавих
ружа”. На часу смо гледали интервју са Грозданом.Причала је о свом
болесном детету и мотивацији за писање чудних бајки. Оне не почињу
“Иза седам мора” или “Некада давно”, а неке се не завршавају
срећно.Ипак, са њеним бајкама често одлутам и запливам “Небеском
реком” у царство снова и маште.
МАША МАРКОВИЋ
У бајци Гроздане Олујић постоје два света: људски и вилинки.Сигурно се
питате како да уђете у вилински свет. Лако.Морате да се суочите са
страхом.У ваше руке, док шетате пећином , ће долетети један јако леп
цвет.Из њега ће изаћи златна змија отровница.Научићете да оно што је
најлепше, уједно је и најопасније.Потребно је још да познајете становнике
вилинског света.Ја сам упознао сто и једну вилу од којих свака има мала
шарена крила, различите боје.Рекао сам вам да је лако.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВИЋ
12

У “Врту плавих ружа” се говори о дечаку ком је дозвољен приступ
вилинском свету.Он је у њега залутао шетајући се по ливади.Њега
је у врту очарала плавокоса девојчица која се претворила у
вилу.Она му је дозволила да уђе у вилински врт, али га је условила
да реши загонетке како га не би остале виле казниле.Оне су
смишљале најразличитије казне за дечака.Срећом, он је успео да
реши загонетке.Одгонетнуо је шта је то најмање, а највредније,
какава је разлика између сна и смрти и шта је јаче, вода или ветар.
Препоручујем вам да прочитате Грозданине бајке јер ко зна уу ком
врту можете да се нађете и какве загонетке можете да
добијете.Довољно је само да маштате.
Милица Живковић
13

14

Дедин шешир и ветар
Кад год дува јак ветар
шешир јури деда Петар.
Трчи, жури, са ветром
се бори.
Да га целог не обори.
Деда и шешир
Један деда стари
на својој седој глави
фризуру увек квари
кад шешир треба да стави.
Шешир му је веома
драг,
носио га је и као млад.
Тешко му је без
шешира,
и то му не да мира.
Емилија Јовановић
Њиме се он поноси
где год да крене га носи,
младићима пркоси
јер срећу му доноси.
Стефан Вучковић
Ветар
Опет ветар дува
опет ветар свира
па дограбио семење
са ливаде зелене.
Поветарац узео ситно
семење,
са жутога маслачка.
Сеје, сеје да ливаде
буду лепе и шарене.
Јана Миливојевић
Моја бака
Моја бака је необична
И никоме није слична.
Вештинама разним уме да
овлада
Иако је стара, за мене је
млада.
Кад треба цртати нешто
Она то уради врло вешто.
Математичке заврзламе
За њу су лакше чак и од
сламе.
Она је за мене права дама,
док мене има неће бити
сама.
Моника Дачић
15

Разноврсност биљака и животиња у реци зависи од брзине
кретања реке, топлоте и чистоће воде. У горњем току реке, где је
вода брза, хладна и чиста, нема много биљака, а од риба у њој
живи пастрмка.У средњем и доњем делу тока вода је топлија,
спорије тече и мутнија је. У горњем току реке, где је вода брза,
хладна и чиста, нема много биљака, а од риба у њој живи
пастрмка.У средњем и доњем делу тока вода је топлија, спорије
тече и мутнија је. Штука и деверика се најчешће задржавају у
средњем току реке. У доњем току реке живе сом, смуђ и шаран.У
реци живе и речни рак, речна шкољка и речна змија. Уз реку живе
и видра и дабар.Поред река, језера и бара земљиште је влажно и
погодно за раст и развој врба, топола и зељастог биља. Поред река,
језера и бара своја легла праве многи комарци и други инсекти.
Ракови (Crustacea) су зглавкари за које је карактеристично да
имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу
на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње.
16

Морски рак има четири пара покретљивих ногу, од којих су на два пара
уместо стопала израсле мале штипаљке. Испред ових екстремитета развијена
су снажна клешта или штипаљке. Оне служе морском раку за хватање плена и
одбрану. Једна маказа, позната негде под именом „маљ“, већа је и задебљала и
служи му за разбијање крхких предмета. Друга маказа, названа „рибљ кука“,
на изглед слабија од пређашње, унеколико је извијена и опремљена низом
оштрих зубаца. Њоме се морски рак служи да шчепа плен који ће појести,
или да нападне непријатеља.Морски ракови обично ходају по дну мора
одржавајући равнотежу врховима својих ногу. Када се поплаше, праве крупне
скокове унатраг кроз воду; способни су да повремено уназад одскоче и
читавих 7 до 8 метара! Одбацују се снажним трзајем свог репа кашикастог
облика надоле или унапред.Женка морског рака полаже 5 до 100 хиљада јаја.
Носи их скоро читавих десет месеци добро прилепљене под својим репом.
Чим се излегу млади, мати их одбацује од себе и отада почиње самостални
живот младих морских ракова.Ако морски рак већ има оклоп у виду тврде
хитинске љуштуре, како онда може да расте? Једноставно одбацује своју
љуштуру кад год је прерасте. То значи да целог живота одбацује оклопе. Само
током прве године живота своју љуштуру одбацује 14 до 17 пута, а када
сасвим поодрасте, онда једном годишње.Младунци морских ракова пливају
испод саме површине воде првих 6 до 8 недеља, за које време најчешће
постају лак плен других животиња. Ако преживе то доба, спуштају се на дно
мора и настане, не у дубинама, већ у плићим деловима.
17

Позориште сенки се прави
тако што се штапне лутке
вуку између вештачког извора светлости и
п р о в и д н о г п л а т н а п р и ч в р ш ћ е н о г н а
четвртасти (правоугаони) оквир од картонске кутије или дрвета.
Сматра се да позориште сенки датира из Индије (200 година пре Христа).
Временом се проширило на Кину и Јапан. На нашим просторима, позориште
сенки је карактеристично за Македонију, Босну и југ Србије.
Штапна лутка је уметнички медиј који као наставно средство буди машту
детета, подстиче групну динамику, развија фину моторику, телесну
координацију и утиче на развој правилног говора .
18

19

ЧИТАЛИЋИ
Колико нам значе Читалићи,
прочитајте у овом тексту.
Сва деца из Бобовишта воле да се
такмиче.Вредно се спремамо за
такмичења, нарочитто у другом
полугодишту.Вежбамо математику и
р е ц и т о ва њ е . И п а к , од с в и х
такмичења, највише волимо
Читалиће.За Читалиће се спремамо
још пре почетка школске године, већ
на летњем распусту.Читамо разне
књиге.Прваци то раде на зимском
распусту, када науче да читају.Од
првог разреда , на часовима српског
језика учимо да анализирамо
књижевно дело.Одређујемо тему,
налазимо ликове, њихове особине,
бележимо непознате речи.Када
стигне задатак писање дневника,
лако га испунио јер нас учитељица
учи да док читамо бележимо.
Читалићи нас уче да читамо.То је
истина.Невена, која је сада трећи
разред, веома је тешко читала у
првом.Дешавало се да плаче када
чита на часу.Учитељица је једног
дана рекла целом првом разреду да
сви који науче да читају учествују у
Читалићима.Невена је за месец дана
донела Читалачки дневник у
школу.Њен дневник није награђен,
али она је научила да чита.Невена је
сада трећи разред и има петицу из
српског језика.Обожава да чита.
Читалиће не радимо само на часу
српског језика.Често цртамо
књижевне јунаке на часовима
ликовне културе.Понекад правимо
У НАШОЈ ШКОЛИ
20
к о р и ц е с в о ј е о м и љ е н е
књиге.Највише волимо да
д р а м а т и з у ј е м о к њ и ж е в н о
дело.Неколико дана се за то
припремамо.Прво читамо и
а н а лизирамо п р и ч у, б а с н у,
бајку...Старији разреди, трећи и
четврти, је пишу у управном
говору.Када прочитамо задатке,
бирамо најлепше.После задатака
правимо штапне лутке.У томе нам
понекад помажу родитељи.
Најлепши део је када глумимо.Још
док сам био у вртићу, мој деда је
направио од дрвета сцену.
Учитељице и маме су сашиле завесе
за позорницу, а васпитачица је
осликала.Сцена стоји у ходнику, па
могу да је користе оба разреда.
Сваког 8.марта спремамо приредбу
са сценом.У школу дођу маме, баке,
тетке и буду публика.То је наш
поклон њима за Дан жена.Снимали
смо филм са сценом који је
похваљен на Креативној чаролији.
Када је инспекторка била у нашој
школи, похвалила нас је због сцене
и Читалића.Ко се пласира на
Читалићима иде на наградну
екскурзију сваке године и добије
диплому и књигу за Дан школе.
У Бобовишту су Читалићи омиљено
такмичење.
АЛЕКСАНДАР МИЛОЈКОВИЋ
четврти разред

Како је читање један од најкомплекснијих можданих процеса, читати је за
велики број деце заморно, тешко, досадно, за неке чак несавладив проблем.
Пред оним што је тешко, многи лако одустају а деца опседнута многим
савременим чаролијама још лакше. Ипак, деца су врло креативна, посебно у
предшколском периоду и млађим разредима основне школе, што и јесте доба
када се стварају читалачке навике. Уколико децу изазовемо на читање које ће
њихове визије прочитаних дела трансформисати у занимљиве и креативне
одговоре, постоји могућност да читање постане изазов и задовољство.
Рад Читалићи описује веома амбициозан и вредан подухват, који одликује:
богатство пажљиво одабраних и добро вођених активности, синхронизован
рад великог броја носилаца на остварењу заједничког циља, велики бој
учесника, добро праћење и документовање ефеката рада.
Са сајта Читалићи https://citalici.wordpress.com/
Читалићи су нам донели бројне нагграде.Веома смо активни сваке
године.Такмичимо се у категоријама Кликераши, Креативци,Гласници..од
школског до међународног нивоа.Од 2017.године имамо и сајт своје
школе Чиатлићи Алексиначки Рудник http://uciteljicanatasa.weebly.com/
21

22

23

ИЗ УГЛА УЧИТЕЉИЦА
Дебата је вештина аргументованог расправљања која се одвија по
унапред утврђеним правилима и у одређеном временском року. Расправља
се на одређену тему у оквиру које учитељ задаје тврдње изречене
једном реченицом. У дебати учествују две сукобљене стране, једна
страна брани тврдњу, док је друга оспорава.Тврдње учитељ задаје пре
обраде неког књижевног дела или лектире, како би ученици током читања
налазили аргументе.
Ученици, до саме дебате, нису упознати са чињеницом да ли треба
да бране тврдњу или да је оспоравају, па им је задатак да нађу аргументе
за и против. Аргументи су подаци који поткрепљују или оспоравају неку
тврдњу. Ученици аргументе најчешће проналазе у самом књижевном делу
( поступци ликова, утицај средине, спољни фактори битни за неки
догађај... ), а могу им се понудити и други извори информација ( штампа,
Интернет, а у старијим разредима и књижевна критика).
Жребањем, које се може организовати на различите начине ( у зависности
од афинитета ученика) се одлучује која група брани тврдњу- афирмише је,
а која је негира-оспорава. У одређеном временском року(неколико
минута), чланови групе се договарају о аргументима и начину излагања.
Група која афирмише тврдњу покушава да увери супротну страну (и
слушаоце) у валидност аргумената како би наметнула своје мишљење, док
група која негира тврдњу чини супротно, контраарументима оспорава
мишљење противичке групе. Свака група излаже своје аргументе у
одређеном временском интервалу (од једног до неколико минута),
наизменично, за сваку тврдњу понаособ. Почиње се од групе која
афирмише тврдњу. За завршну реч групе обично имају најмање времена
(од 45 секунди до минута).Током завршне речи се сублимирају изречени
аргументи, нови се не додају.
Слушаоци су упознати са правилима и на основу јасноће и
примерености аргумената, вештине излагања и поштовању временских
одредница бирају победнике дебате.
Дебата комбинује различите технике активног учења: истраживање,
игру замене улога, решавање проблема, тимски рад, вршњачко учење...
Ученицима, дебата пружа: висок степен активности и самосталности
(учитељ ученике води кроз процес учења), критички однос према
информацијама, могућност изражавања личних ставова и критичко
преиспитивање туђих ставова, активно учешће у животу и раду одељња/
школе у оквирима демократског друштва.
Дебата код ученика развија:критичко мишљење (сагледавање, анализа и
решавање проблема);
самопоштовање и самопоузадње;
-социјалне вештине (комуникација и тимски рад);толеранцију и
способност мирног решавања сукоба..
24

25

Стеван Мокрањац
Музика се, међу осталим
гранама уметности, издваја по
много чему. Сви смо ми
умешни да напишемо неку
песму, састав или насликамо
слику, али компоновање музике
тражи посебну вештину и
способност, мелодијски осећај
који поседују само ретки међу
нама, а само је један Стеван
Стојановић Мокрањац.
Његова дела која се и данас
изводе како код нас, тако и у
свету, на концертима и на
црквеним литургијама
представљају живи споменик
великом српском композитору и
још један доказ његове
непролазне лепоте и вредности.
Јана Миливојевић
26

Надежда Петровић
Надежда Петровић,
је сликарка била
од свог ујака
да слика је научила.
У Београду
је школу завршила
и сликарству се
више посветила.
За Минхен
је отишла после тога,
само због
занимања свога.
Чак је и своју
веридбу прекинула,
да би се
сликарством бавила.
Када се у Србију
вратила,
због свог народа,
је много патила.
Они је ни мало
нису разумели,
и њене радове су
лоше проценили.
И због тога,
а и због своје среће,
у град светског
сликарства креће.
У Паризу је насликала
најлепше слике,
и добила
најбоље критике.
Због смрти оца,
враћа се кући
тад је мислила
да ће јој срце пући.
Потом је у Србији,
почео рат
и она је хтела да
војницима буде брат.
У рату је
болничарка била
сваком војнику
ране је превила.
После је орден
за храброст добила,
али сликарство
није заборавила.
Због пегавог тифуса
је Надежда умрла
до задњег даха,
за домовину се борила.
Свом народу је оставила
много слика,
па ћемо се увек сећати,
њеног дела и лика.
Стефан Вучковић
27

Књига коју сам прочитао
за један дан се зове “Агат
Мистер”.Њу је написаон
С е р С т и в
Стивенсон.Књига је веома
занимљива.У њој се говори
о дечаку којиј је са својим
дедом решавао мистерије у
Шкотској.У тој земљи, у
једном замку се тајно
ч у в а а о м ач к р а љ а
Р о б е р т а . То ј е б и о
драгоцени предмет који је
т р е б а л о п р и к а з а т и
ј а в н о с т и . З а в р е м е
оттварања изложбе мач је
нестао.Агат и деда су
од л у ч и л и д а р е ш е
мистерију иако је опасност
в р е б а л а с а с в и х
страна.Трудили су се да
реше случај.Након свих
проблема и препрека су
успели да реше.На који
начин су то успели,
прочитајте књигу и
сазнајте.
Јован Даабарчић
Током летњег рапуста сам
читала књигу “Алиса у земљи
чуда”.Нисам је прочитала за
један дан, јер је то дугачак
роман.Читала сам је у једном
даху.Три дана нисам излазила
из куће.Толико је занимљив
роман да сам прескочила
и г р а њ е н а т е р е н у с а
другарицама.Оне ме нису
разумеле и смејале су ми
се.Мени је било лепо да са
Алисом пролазим кроз
различите пустоловине.Ноћу
сам сањала да упадам у зечију
рупу, да пијем напитке које је
п и л а А л и с а . К а д а с а м
испричала другарицама колико
је књига лепа, нису ми
веровале.Једино је Моника
читала књигу и она се осећала
исто као ја.Препоручила бих
свим девојчицама да прочитају
овај роман, а могу и
дечаци.Веома је занимљив.
Маша Марковић
28

Ја сам Милица и обжавам да
читам.Много књига сам
прочитала за један дан, али
највећи утисак је оставила
књига “Не би ти се свидело да
будешш Клеопатра”.У њој се
говори о девојчици која после
очеве смрти постаје краљица.У
то доба је важио закон да се
краљица удаје зе краља.
Проблем је, што је краљ био
њен брат.Подмукао краљ је
решио да убије краљицу.Она је
то сазнала и побегла је.Шта јој
се све дешавало прочитајте
сами.Могу вам рећи само да је
на крају остала сама.
Милица Живковић
Књига коју сам прочитала за један дан
се зове “Минотауров лавиринт”.Да би
сте прешли на следећу страну књиге,
потребно је да одгонетнете
загонетку.Веома је лака ако пажљиво
читате.У књизи не постоји главни
лик.Има пуно ликова чији су животи
описани у књизи.Они припадају
митологији.Ако желите да знате ко су
позитивни, а ко негативни јунаци, ко
је Химера, а ко краљ Минос, глава које
животиње је на телу Минотаура...
обавезно прочитајте књигу.Посебно је
занимљива јер је у њој веома лепо
илустрован Минотауров лавиринт .
Анабела Шили
29

“Народ који нема своје књиге и
свога писма, својих
књигописаца и својих
књигољубаца не може се
назвати народом. “
Стефан Немања
“Добри пријатељи, добре књиге и
чиста савест: то је идеалан
живот”
. Марк Твен
“Човек који има библиотеку и врт
не треба му ништа више.”
Цицерон
“Више вредних идеја се може наћи у најмањој књижари него у читавој
историји телевизије..”
Ендрју Рос
30

“Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда. Често на
почетку неке реченице, кад видимо како се помаља једна мисао, ми
застанемо задивљени и уплашени. И са неверицом се питамо: „Је ли
могућно? Хоће ли се то што наслућујемо заиста десити? Је ли ово
заиста она иста мисао коју смо и ми, не једном, наслутили при
д о д и р у н а ш е с в е с т и с а с в е т о м о к о
нас, скривени део наше унутарње стварности? Зар има још неко да
је ово овако видео и осетио?“ А кад, прочитавши до краја, видимо
да је заиста тако, ми остајемо над том реченицом замишљени,
з а х ва л н и и с р е ћ н и , ј е р н а м ј е п а о у д е о
највећи дар који читање може да нам пружи: осетили смо да нисмо
сами никад, ни у најтежим ни у најлепшим тренуцима, ни у својим
најгорчим недоумицама, ни у најсмелијим закључцима, него да смо
повезани са другим људима многоструким и тајним везама које и не
слутимо, а које нам „наш“ писац открива. То је спасоносно.”
Иво Андрић
31

32

33

Са нашег Youtube канала:
1. https://www.youtube.com/watch?v=bVdZ80sQ-
Mw
2. https://www.youtube.com/watch?
v=knfL52d2L0M&feature=share
3. https://www.youtube.com/watch?v=re_NPmmso8&feature=share
4. https://www.youtube.com/watch?v=0gkaByFzs-
Y&feature=share
34