Novobeogradski magazin broj 3 - Avgust 204

Broj 3 // Avgust 2014. // Godina I // Besplatni magazin 

Dragan Jovanović Gagi 

NBGDešavanja 

Mihajlo Pantić 

Podvožnjak (II deo) 

Fitness 

Barovi & Restorani 

Novobeograđani 

Moja ulica 

Biljana Radević 

Zdrav život 

Novobeogradska knjiga 

Putovanje 

Rodos 

www.novobeogradski.rs

Sadržaj 

Moj Novi Beograd 

Mihajlo Pantić 

5 

Intervju 

Dragan Jovanović 

Gagi 

14 

15 

Feljton 

6 

7 

Novobeograđani 

16 

19 

NBGDešavanja 

8 

9 

Zdravlje 

20 

21 

Biljana Radević 

Moja ulica 

10 

Fitness 

Biciklizam 

22 

23 

Reportaža 

11 

Putovanje 

Rodos 

24 

25 

Barovi & Restorani 

IT 

Podvodni gadgeti 

26 

27 

12 

13 

Novobeogradska avantura 

Novobeogradska 

knjiga 

Intervju sa Vanjom Gavrovski 

Gastrologija Blokoskop 

IMPRESUM 

28 

29 

30 

Izdavač: NBG Media d.o.o. 

Adresa redakcije: Jurija Gagarina 229/243 

Direktor: 

Miloš Basrak - milos.basrak@novobeogradski.rs 

Glavni i odgovorni urednik: 

Lazar Simović - lazar.simovic@novobeogradski.rs 

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: 

Dragan Popov - dragan.popov@novobeogradski.rs 

Šef deska: 

Bojan Milenković - bojan.milenkovic@novobeogradski.rs 

Pravna podrška i pravna pitanja: 

advokat Miloš P. Pejović i partneri 

Prodaja oglasnog prostora: 

Milica Banjac - milica.banjac@novobeogradski.rs 

Saradnici: Vladan Vidović, Nikola Kosović, Vukašin Neimarević, 

Marko Vidaković, Dušan Popović, Miljana Zečević, 

Mihajlo Pantić, Marija Živković 

Foto: Matija Đukanović, Vladimir Stojanović 

Dizajn i prelom magazina: 

Milan Zindović 

Štampa: Štamparija “Politika” a.d. Pančevački Put 47a, 11060 

Beograd 

Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa 

CIP - Каталогизација у публикацији 

Народна библиотека Србије, Београд 

79 

NOVOBEOGRADSKI magazin /glavni i odgovorni 

urednik Lazar Simović. - God. 1, 

br. 1 (jun 2014)- . - Beograd : Nbg 

media, 

2014- (Beograd : Politika). - 30 cm 

Mesečno 

ISSN 2335-0601 = Novobeogradski 

magazin 

COBISS.SR-ID 207628556

OPŠTINA NOVI BEOGRAD 

Besplatni časovi Joge i ovog leta! 

Građani Novog Beograda, i ovog leta dobili su priliku da se rekreiraju u prirodi. Pored 

toga što mogu da uživaju i da se opuste, organizovani časovi joge koji im se nude su 

besplatni!!! 

Opština Novi Beograd organizovala 

je niz raznovrsnih programa, 

među kojima su i časovi joge, 

koji se održavaju na Savkom keju, u 

bloku 70a. 

Svake subote, građani koji žive na Novom 

Beogradu a članovi su Novobeogradskog 

kluba, svih uzrasta, mogu 

doći na ovu lokaciju i učestovati u 

časovima koji im nude zdravstveno i 

fizički, tako i mentalno opuštanje. 

Ukoliko živite na Novom Beograd I 

prijavite se našem Servisnom centaru 

stičete mogućnost da besplatno 

subotom od 19 do 20 sati, uživate 

u sportu i druženju. 

Prošle nedelje smo za vas zabelezili 

jedno takvo druženje… 

Velikom livadom odjekivala je muzika, 

što je privlačilo pažnju prolaznika. 

Iako je već bilo pola sedam, a čas joge 

je najavljen za 19 časova, nikoga nije 

bilo. Činilo se da će tako i ostati, međutim, 

desetak minuta kasnije, šareni 

peškiri prekrili su travu. 

Više od 60 ljudi, stvorilo se za jako 

kratko vreme. Muzika je još uvek 

svirala, samo sada dosta tiše. Mahom 

su to bile žene, međutim, 

primetili smo i nekoliko odvažnih 

muškaraca, koji su spremno isčekivali 

da probaju nešto novo. 

Milenko B. objasnio nam je zašto je 

došao i šta za njega predstavlja joga. 

„Ja sam ovde prvi put i nikad nisam 

do sada vežbao jogu. Ali došao sam da 

naučim, jer znam da je to spoj duha i 

tela i smatram da bi svi trebalo da pokušaju. 

Pored toga što je zdravo, ovo 

iskustvo će mi sigurno pomoći. Hvala 

predsedniku opštine Novi Beograd 

Aleksandru Šapiću što na tako dobar 

način svakodnevno brine o svojim 

sugrađanima.“ 

Pre nego što je trening počeo, porazgovarali 

smo sa Zoranom Kostićem, 

koji se već dvanaest godina 

intenzivno radi jogu i koji je zadužen 

da vodi ovaj program, i upućuje 

sugrađane u sve njene tajne. 

„Opština Novi Beograd u saradnji sa 

„Joga centrum“ organizovala je časove, 

kako bi ljudi mogli da se posvete 

sebi i rade na spoju duha, tela i prirode. 

Ovaj prostor je inspirativan, jer 

voda nosi svoju energiju, zemlja svoju 

i možete im se potpuno prepustiti. 

Ove godine je mnogo više ljudi nego 

prošle i jako mi je drago zbog toga.“ 

Na pitanje da prokomentariše što 

se na časovima joge odaziva mnogo 

vise žena, on je odgovorio: 

„To je samo dokaz da su žene pametnije 

od muškaraca. Muškarci kod nas 

su za razliku od onih na zapadu, potpuno 

nezainteresovani za jogu. Oni 

je ne doživljavaju kao sport, jer nema 

nikakvog takmičenja.“ 

Besplatni program časova joge trajaće 

dokle god vremenske prilike 

budu dozvoljavale, i svi zainteresovani 

stanovnici Novog Beograda su 

dobrodošli. 

Opština Novi Beograd 

Izvor: telegraf.rs 

4 NOVOBEOGRADSKI Magazin // Jul 2014 // Broj 2

MOJ NOVI BEOGRAD 

PODVOŽNJAK (II deo) 

Mihajlo Pantić, 

novobeogradski pisac 

Prvi počasni građanin Novog Beograda 

Prošlo je dvadeset godina. (Kao da 

sam pucnuo prstima.) U međuvremenu 

sam se preselio u naselje u kojem 

još živim. Sećam se da je pokojni 

Duško Radović u nekoj svojoj emisiji 

na Studiju B rekao kako je Blok 30 najgušće 

naseljen prostor u Jugoslaviji. 

No, to je za neku drugu priču. Sada 

mislim na podvožnjak. 

Ne volim da u priči navodim godine 

(one su goli skelet nečega što 

vrlo neodređeno zovemo istorija), 

ali znam da i nehotični hroničari, 

poput mene, moraju da ih poštuju. 

Dakle, potkraj 1990. stigle su mašine. 

Učim svog dvogodišnjeg sina kako 

se zovu: kiper, šleper, bager, buldožer, 

dizalica. Prvo su, pre toga, posekli 

šumu. U neko jutro pred Novu godinu 

probudio me zvuk motornih testera. 

Dok sam izranjao iz sna, zakratko 

sam pomislio na nešto što sam posle 

bezuspešno pokušavao da dozovem 

u svest. Tog dana sam, dolazeći 

iz „grada” (tako Novobeograđani zovu 

stari Beograd), pohitao na mesto seče. 

Stabla su ležala u blatu. Ne bih mogao 

reći da mi je bilo svejedno, mada je, 

danas, ravnodušnost naše osnovno 

stanje. Čekao sam nešto. Vraćao sam 

se tamo i naredne sedmice. Mašine su 

proždirale zemlju, kamioni su od ranog 

jutra brundali u mojoj sobi. Stajao 

sam pored prozora i dugo gledao taj 

prizor. I dok su grubi, nehotični arheolozi 

ljuštili sloj po sloj tla na mestu 

na kojem nikada nije bilo istorije, 

činilo mi se da vreme ide unatrag. 

A onda sam ga, jednog jutra, najzad 

ugledao. Stari podvožnjak. (Ispraženjen, 

urušen hram, most bez obala.) 

Znao sam da je svih ovih godina bio 

tu, negde u blizini. Izronio je ispod 

naslaga zemlje, kao da ih je zbacio 

sa sebe, i sada stoji, poput nasukane 

kamene galije, na toj promrzloj peščanoj 

pustopoljini tačno preko puta 

moje zgrade, i čeka da ga sruše. Juče 

je bila nedelja, gradilište je mirovalo, 

pa sam otišao do podvožnjaka. Led je 

krckao pod nogama. Stao sam ispred 

samog ulaza, kod ovalnog kolektora 

za skupljanje podzemnih voda (u koji 

smo jednom pustili nekoliko živih dunavskih 

riba) i čuo sebe kako, ne znam 

zbog čega, uzvikujem nešto nerazgovetno, 

nešto nalik tamnom glasu podsvesti. 

Podvožnjak mi je odgovorio 

odjekom. Na njegovim zidovima video 

sam tragove grafita stare najmanje 

dvadeset godina. (Pod prstima kamen 

je bio hladan i gladak: prijatan i 

čudan bio je taj dodir. Odmah smo se 

sporazumeli. Tada sam odlučio da napišem 

priču o njemu.) Stajaće tu još 

nekoliko dana, dok ga ne sruše. Iduće 

jeseni, od novih zgrada koje će nići 

na njegovom mestu, neću moći da vidim 

kako se menja vodostaj Dunava. 

Ne znam šta je istorija, kako počinje 

i kada završava. I zašto o tome mislim 

dok posmatram stari podvožnjak. 

(Kroz nekoliko nedelja gledaću kako 

ga ruše, najpre velikom kuglom obešenom 

o kran, a zatim mašinom nalik 

na glomaznu, vibrirajući bušilicu, kojoj 

ne znam ime.) Noću, kada utihne 

saobraćaj, čujem: između njegovih 

golih zidova peva vetar. Pa žurim da 

sve to opišem, pre nego što zauvek 

postane(m) prošlost. 

NOVOBEOGRADSKI Magazin // Avgust 2014 // Broj 3 

5

NOVOBEOGRADSKI FELJTON 

Beogradsko sajmište (I) – Kratko sanjani san 

Dva milenijuma nakon što su Kelti 

podigli utvrđenje da bdi nad 

Ušćem i nazvali ga Singidunum, 

beli grad je i dalje ležao na desnoj 

obali Save. Vekovima je gledao na 

močvaru preko mirne savske vode i 

bio kula stražara mnogih gospodara: 

prvo Rimskog carstva naspram 

beskrajne ravnice varvarije, a naposletku 

male srpske kraljevine nad 

koju se preteći nadvijalo Habsburško 

carstvo. 

Obe savske obale su postale deo jedne 

države, Kraljevine SHS, 1918. godine. 

Brzo se rodila ideja da je konačno, 

posle vekova čekanja, došlo vreme 

da se Beograd pruži na levu obalu 

Save i potom nastavi da raste dalje, 

ka starom takmacu, Zemunu. Trebao 

je to da bude simbolični iskorak sa 

Istoka na Zapad, sa zaostalog Balkana 

u razvijenu Evropu. 

Generalni urbanistički plan 1923. je 

predvideo širenje prestonice, uključujući 

i prelazak sa šumadijske 

na sremsku stranu. Na realizaciji se 

nije daleko odmaklo sve dok širenje 

preko Save nije postalo i ekonomski 

neophodno. Godine 1927. otvoren je 

aerodrom u Zemunu sa koga je ubrzo 

počeo da se odvija civilni saobraćaj. 

Na obodima Zemuna nikla je stambena 

četvrt koja je nagoveštavala 

buduće povezivanje dva grada. Važan 

korak ka širenju Beograda načinjen 

je 1934. kada je otvaranjem 

velelepnog Mosta kralja Aleksandra, 

prvog drumskog mosta preko Save. 

Puno simbolike bilo je u odluci da 

prva građevina podignuta na levoj 

savskoj obali bude Beogradsko sajmište. 

Početkom 20. veka sajmovi su 

postali mnogo više od mesta za izlaganje 

robe. Svet se sužavao. Reči, 

potom i slike, kružili su planetom. 

Vesti su skoro trenutno stizale svuda 

a inovacije su neverovatnom brzinom 

menjale svet. Beograd je tražio 

svoje mesto u novom svetu čiji 

je najvažniji faktor povezivanja postala 

trgovina. 

Inicijativu za izgradnju Beogradskog 

sajmišta je pokrenulo Društvo 

za zemaljske izložbe, osnovano 

1923, sa namerom da Beograd afirmiše 

kao poslovni centar Kraljevine 

SHS i Balkana. Sajmovi su redovno 

održavani u SAD i Zapadnoj Evropi, 

ali i u Zagrebu i Ljubljani. Članovi 

Društva smatrali su da i Beograd 

treba da dobije svoj sajam koji će ga 

izvući iz „začmalog privrednog stanja“. 

Ipak, konkretni potezi preduzeti 

su tek 13 godina kasnije. Društvo 

je u međuvremenu promenilo 

ime u Društvo za priređivanje sajma 

i izložbi u Beogradu a na njegovo 

čelo je došao predsednik jugoslovenske 

vlade Milan Stojadinović. 

Beogradska opština, na čelu sa gradonačelnikom 

Vladom Ilićem koji je 

u Sajmištu video početak ostvarivanja 

njegove vizije urbanog Novog 

Beograda, 1936. je Društvu besplatno 

ustupila 363 000 m² zemljišta. 

Organizovan je i veliki jugoslovenski 

konkurs za projekat Sajmišta. 

Nije sve teklo glatko. Nakon dode- 

6 NOVOBEOGRADSKI Magazin // Avgust 2014 // Broj 3

NOVOBEOGRADSKI FELJTON 

Aleksandar Ilinčić Inženjering 

Tel: +381 65 66 007 66 

le prve nagrade saznalo se 

da je predsednik žirija učestovavo 

u izradi nagrađenog 

rada. Odlučeno je da se konkurs 

poništi a izrada projekta 

ustupi mladim arhitektama 

zaposlenim u Tehničkoj direkciji 

beogradske opštine: 

Milivoju Tričkoviću, Đorđu 

Lukiću i Rajku Tatiću. Prihvatili 

su se zadataka sa idejom da 

Sajmište bude simbol konačne 

pobede moderne u srpskoj arhitekturi. 

U proleće 1937. postavljen je i osveštan 

kamen temeljac Beogradskog 

sajmišta. Močvarno tlo su nasuli 

danski majstori i „zasadili“ cvet u 

čijoj sredini se nalazila kula, vidljiva 

iz najudaljenijih tačaka Beograda, 

posebno noću kada je belo Sajmište 

blistalo pod jakim osvetljenjem. Tokom 

prvih pet meseci gradnje niklo 

je pet velikih jugoslovenskih paviljona, 

centralna kula i četiri međunarodna: 

italijanski, mađarski, 

rumunski i čehoslovački. Zadužbina 

beogradskog veletrgovca Nikole 

Spasića (1836–1916) finansirala je 

izgradnju paviljona koji je po njemu 

dobio ime. Ovaj paviljon, kao i 

centralnu kulu, projektovao je Aleksandar 

Sekulović koji se naknadno 

pridružio timu arhitekata. Prva faza 

gradnje je okončana do 11. septembra 

1937. kada je otvoren Prvi beogradski 

Sajam. 

Tokom naredne dve godine izgrađeni 

su turski i ribarski paviljon kao 

i paviljoni firme „Filips“. Paviljon 

nemačkog Rajha je izgrađen 1939. 

sa idejom da bude mesto jačanja 

tada izuzteno dobrih nemačko-jugoslovenskih 

poslovnih veza. Izgrađen 

je i niz manjih, privatnih 

paviljona. Francuska, Bugarska i 

Grčka su svoje proizvode izlagale u 

zakupljenom prostoru, sa namerom 

da ubrzo izgrade svoje. U tome ih je 

sprečio rat. Zbog njega je i šesti jugoslovenski 

paviljon, započet 1940, 

ostao nedovršen. 

Blistavo beli paviljoni Sajmišta, 

samo kilometar udaljeni od centra 

grada, odmah su postali omiljeno 

mesto za šetnju Beograđana. Novine 

su beležile da je Sajmište tokom 

dana posećivalo više desetina hiljada 

ljudi. Masa radoznalih šetača se valjala 

između paviljona, razgledala i 

uživala u uličnoj zabavi. Iako je Sajmište 

bilo prvenstveno namenjeno 

poslovnom svetu, ono je pružalo 

brojne zanimacije za običnu publiku: 

restorane, štandove sa suvenirima 

i sitnicama, kulturne događaje i 

umetničke izložbe. 

Najveće oduševljenje radoznale publike 

izazivale su prezentacije novih 

izuma. Godine 1938. u „Filipsovom“ 

paviljonu je prikazan prvi TV program 

na Balkanu. Iste godine, za vreme 

trajanja vazduhoplovne izložbe, čehoslovačka 

„Škoda“ je konstruisala 

74m visok padobranski toranj, 

najviši u Evropi. Svakog dana se 

oko tornja tiskalo mnogo ljudi 

da posmatraju obuku padobranaca 

iz cele Jugoslavije. 

Na Sajmištu su, pored redovnih 

velikih prolećnih i 

jesenjih sajmova, organizovani 

i sajmovi posebnih 

grana privrede, kao i razne 

manifestacije: izložbe, koncerti, 

kongresi. Na „sajmovima 

uzoraka“ se moglo videti 

sve, od najnovijih industrijskih 

proizvoda do sitnica iz domaće 

radinosti. Najviše publike su 

privukli sajam automobila (proleće 

1938. i 1939), vazduhoplovna 

izložba (maj i jun 1938), festival narodnih 

pesama i igara... 

Nasmejani Beograđani šetali su između 

belih paviljona pokušavajući 

da ne misle na rat u kome je gorela 

Evropa. Malo ko je shvatao da je 

krhki mir samo iluzija. Treći Rajh 

je teško pritiskao Kraljevinu Jugoslaviju. 

Pred Nemačkim paviljonom 

vijorile su se zastave sa kukastim 

krstovima. Čitav paviljon je 

bio okićen nacističkim obeležjima 

i služio je za promociju njihovih 

dostignuća. U tišini, Čehoslovački 

paviljon je preimenovan u Paviljon 

češko-moravskog protektorata. 

Poslednja izložba, pred drugi 

svetski rat u jesen 1940, ponovo je 

bila skopčana sa mnogo simbolike. 

Prvi put je van Trećeg Rajha održana 

prezentacija nove nemačke 

arhitekture. Specijalni gost je bio 

Hitelov omiljenini arhitekta Albert 

Šepr. Razgledajući makete impozantnih 

građevina, mnogi su u 

srcu osetili zebnju. Nepunih godinu 

dana kasnije blistavo beli paviljoni 

Beogradskog sajmišta postali 

su crno mesto smrti. 


7

NBG Dešavanja NOVI BEOGRAD 

BELGRADE BEER FEST 2014, 13-17. avgust, Ušće 

50 BENDOVA UZ 50 PIVSKIH BRENDOVA 

XII Belgrade Beer Fest biće održan od 

13. do 17. avgusta 2014. godine, na 

novobeogradskom Ušću. Kao i prethodnih 

godina, glavni aduti, ove 

najposećenije manifestacije u jugoistočnoj 

Evropi, biće odlična atmosfera, 

muzički program koji predstavlja 

najbolje izvođače iz zemlje, 

regiona i sveta, kao i široka ponuda 

pivskih brendova. 

Dve velike inovacije na ovogodišnjem 

Beer Festu, su veliko otvaranje 

zakazano za 13. avgust, na kojem će 

posetioci moći da uživaju u nastupima 

svetskih i regionalnih zvezda 

koje će po prvi put nastupiti na Beer 

Festu: CeeLo Green, Felix Da Housecat 

i Parni Valjak uz simboličan 

ufur od 300 dinara, kao i Revolucionarni 

Sistem Plaćanja (RPS) pića i 

suvenira festivalskom karticom! 

Ulaznice za veliko otvaranje dvanaestog 

Belgrade Beer Festa za sredu, 

13. avgust, u prodaji su na svim prodajnim 

mestima Eventima u Srbiji i 

Regionu, a posetioci ih mogu kupiti 

i online: www.eventim.rs. Posetioci 

će svoje ulaznice moći da kupe 

i na sam dan velikog otvaranja, 13. 

avgusta, u periodu od 17h do 01h, 

na tri biletarnice koje će se nalaziti 

na festivalskoj lokaciji: u neposrednoj 

blizini Ušće Shopping Centra 

u Bulevaru Nikole Tesle, prekoputa 

zgrade SIV-a u Bulevaru Nikole Tesle 

i na samom šetalištu “Kej”, kod 

festivalskog ulaza broj 3 (pogledajte 

lokacije biletarnica ovde). Ulaznice 

za ovogodišnji Beer Fest plaćaće se 

samo za veliko otvaranje, dok je za 

naredna četiri dana (14 – 17. avgust) 

ulaz besplatan! 

Revolucionarni sistem plaćanja (RPS) 

- postao je standard na svim velikim 

svetskim festivalima. Isključivo korišćenjem 

RPS sistema tj. festivalske 

kartice, posetioci festivala moći će 

da kupe piće i suvenire na brz i jednostavan 

način, bez dugačkih redova, 

dok će se hrana i duvanski proizvodi 

i dalje kupovati gotovinom. 

Kartica će se iznajmljivati na vidno 

označenim mestima. Depozit za 

iznajmljivanje kartice je samo 100 

dinara i refundiraće se pri vraćanju 

kartice. Plaćanje pića i suvenira 

obavljaće se na najlakši i najbrži 

način. Jednostavnim prislanjanjem 

festivalske kartice na aparat u trajanju 

od tri sekunde, automatski će 

iznos za kupljeno piće biti umanjen 

sa kartice. Iznos na kartici će u svakom 

trenutku moći da se dopuni 

na uplatnim mestima (RPS dopuna 

kartica) koja će biti vidno obeležena 

i raspoređena na festivalu (pogledajte 

lokacije za iznajmljivanje 

i dopunu festivalskih kartica ovde). 

Stanje na kartici se proverava, takođe, 

prislanjanjem kartice na aparat. 

Za sve informacije o RPS dopuni festivalskih 

kartica posetite Help Desk 

koji se nalazi na RPS dopuna štandu 

na festivaslkom ulazu broj 1! 

Depozit i nepotrošena sredstva u 

iznosu do 2.000 dinara moći će da se 

refundiraju na festivalu na blagajnama 

označenim sa “Refundacija”, a nakon 

festivala, zaključno sa 20.08.2014. 

godine i u većem iznosu, na štandu 

RPS dopuna kartica na festivalskom 

ulazu broj 1! 


NBG 

Dešavanja 

Krstarenje Dunavom i Savom 

Sredom i petkom od 18.00h do 1. septembra besplatno krstarenje 

Dunavom i Savom. 

Organizator ovog dešavanja je jahting klub „Kej“ u saradnji sa Sekretarijatom 

za privredu grada Beograda. 

Maršuta krstarenja je: Jahting klub „Kej“, ušće – Konjsko ostrvo 

– ušće Save i Dunava – deo ratnog ostrva – SC „25.maj“, Dorćol 

– Nebojšina kula – Kalemegdan – Pristanište – Brankov most – 

Železnički most – Jahting klub „Kej“. 

Za besplatnu vožnju prijavite se na kontakt telefone kluba „Kej“, 

064/8251-120 ili 064/8251-150. 

Plesni kamp 

„Each One Teach One“ 2014. 

Trofej Beograda 

Projekat EOTO je razvijen 

u duhu hip 

hop kulture, čije celokupno 

društveno 

nasleđe unapređuje 

i propagira. Do sada 

je održano devet seminara, 

koje su vodili 

najistaknutiji predstavnici 

domaće scene: 

Toma Đorđević, 

Afri, Padre, Jovana 

Zelenović, Lex, Ilija 

Antić, Neezob, Nenad 

Jović, Milica Cerović, 

Milena Veljković 

i drugi. 

Pri susretu stilova 

svaki plesač oplemenjuje sopstveni izraz i drastično 

uvećava spektar pokreta kojima se koristi, a samim 

tim se budi i interesovanje za nova plesna iskustva. 

Tako je, u praksi, ideja kojom je projekat vođen u potpunosti 

dobila svoj smisao. Interakcija i širenje znanja, 

koji predstavljaju primarni cilj kreatora, realizovani su 

iznad svih očekivanja. 

Ovogodišnji EOTO plesni kamp održavaće se u turističkom 

centru Mitrovac, na Tari, od 21. do 25. avgusta 

2014. i okupiće više od stotinu mladih ljudi željnih znanja 

i dobre zabave iz Srbije. Hip hop, salsa, dancehall, 

capoeira, house i bboying su samo neke od najavljenih 

radionica ove sezone, a držaće ih 9 internacionalnih 

instruktora iz Francuske, Austrije, Hrvatske, sa Kube... 

E-mail adresa na koju se možete prijaviti za kamp ili 

uputiti bilo kakvo pitanje: eotovol2@yahoo.com. 

Košarkaški savez Srbije 

organizuje turnir 

pod nazivom „Trofej 

Beograd 2014” koji će 

se održati u Kombank 

Areni 16. i 17. avgusta. 

Na turniru koji će biti 

priprema košarkaške 

reprezentacije za 

Svetsko prvenstvo u 

Španiji ( 30. avgust - 

14. septembar ) učestvovaće 

pored domaćina 

i reprezentacije 

Turske, Portorika i Argentine. 

Na Svetskom prvenstvu 

u Španiji, naša reprezentacija će igrati u grupi A sa 

Brazilom, Egiptom, Francuskom, Iranom i domaćinom 

Španijom. Dobili smo veoma jaku grupu, i neophodno 

je da selektor Aleksandar Đorđević isproba ekipu protiv 

dobrih selekcija kao što su učesnice turnira „Trofej 

Beograd 2014”. 

Turnir otvaraju reprezentacije Turske i Portorika od 18 

časova, dok Srbija i Argentina igraju u terminu od 20 

časova. 

Svi očekujemo da se reprezentacija Srbije vrati na put 

stare slave, i da ih u Španiji gledamo na pobedničkom 

podijumu. 

16.08. - UTAKMICE: 

18.00h TURSKA – PORTORIKO 

20.30h SRBIJA – ARGENTINA 

NOVOBEOGRADSKI Magazin // Avgust 2014 // Broj 3 9

MOJA 

ULICA NOVI BEOGRAD 

MOJA ULICA 

NEHRUOVA 

Ulica Pariske komune se nalazi 

na Novom Beogradu. 

Prostire se od kružnog toka 

(kod opštine Novi Beograd) 

do ulice Tošin bunar. 

Dužina ulice iznosi 

1.240 metara. 

Ulicom saobraća veliki broj 

linija GSP-a: 

18, 65, 72, 75, 76, 77, 78, 82 i 

708. 

U ulici se nalazi TC „Fontana“, 

MekDonalds, Hala sportova, 

Deveta beogradska gimnazija. 

Biljana 

Radević 

Nakon skoro dve decenije, Novobeograđani 

ponovo uživaju 

u svom bioskopu „Fontana“. 

Prvobitan objekat sagrađen je davne 

1967. godine. Bio je deo mesne 

zajednice „Fontana“ koja je imala i 

druge prateće objekte, neophodne 

za moderan život njenih stanovnika.Tih 

sedamdesetih, lepih po mnogo 

čemu, ovo mesto je bilo centar 

okupljanja ljudi, naročito mladih, 

koji su ovde nalazili provod, uživali 

u dobrim filmovima, družili se u 

istoimenom restoranu. Jedna sam 

od aktera , neću pisati nostalgično o 

tome, jer...čemu. 

U međuvremenu, dah besparice i 

propadanja dotakao je i ovaj kultni 

objekat, pa su njegova vrata ostala 

zaključana na žalost svih nas. 

Na inicijativu inventivnih ljudi novobeogradske 

opštine, kao i pomoći 

BIOSKOP FONTANA 

Delta Holdinga, s rekonstrukcijom 

se krenulo 2010. godine. 

Uspešno, na sreću svih nas, omiljeni 

bioskop je pre 3 meseca proslavio 

dve godine rada. 

Inače, kao jedan od najstarijih objekata 

Novog Beograda, uvek je bio 

pod zaštitom Zavoda za spomenike 

grada Beograda. 

Fontana ima jednu od najmodernijih 

filmskih sala u Evropi. 

Izdvaja se i najnovijom prikazivačkom 

tehnikom koju čine savremeni 

3D projektori, kao i klasični 35 mm. 

Jedini u Srbiji, ovaj bioskop dobija 

podršku Eurimaza za promociju 

evropskog filma i time ulazi u mrežu 

savremenih evropskih bioskopa. 

To podrazumeva specificne namene 

u cilju promovisanja evropske 

kinematografije, samim tim približavanja 

i boljeg razumevanja kulturnih 

različitosti. 

Poseban akcenat u repertoaru dat je 

francuskom i dečijem filmu. 

Između ostalog, ova prelepa dvorana 

pruza usluge i ostalim kulturnim 

događajima, kao sto su promocije 

knjiga i filmova mladih autora. 

Tako je Fontani vraćen stari sjaj i 

ponovo postaje kulturni centar Novog 

Beograda. 

Interesantno je da su skoro Novi 

Beograd posetili mladi stručnjaci, 

holandske arhitekte,koji su uočili 

veliku sličnost sa severnim Amsterdamom.Otuda 

njihova volja i želja 

da svojim znanjem i idejama doprinesu 

modenizaciji mlađeg beogradskog 

brata. 

Sećanja me odvode u vreme sedamdesetih, 

mladosti, kada smo, dogovarali 

viđenja govorili : ,, Nađemo se 

u 19 h kod Fontane. 

Nadam se da će se ti običaji nastaviti, 

za nas, koji smo vezani za ovaj 

deo grada. 

Zašto ne bi ? 

Točak života se okreće,ali ono što 

vredi ostaje. Dobije drugačije odelo, 

imidž, ( da budem u trendu), ali 

traje. 

Verujem da će neki novi klinci, 

možda moji unučići, uživati u čarima 

sedme sile baš u ovom bioskopu 

koji je spomenik naše mladosti. 

10 

NOVOBEOGRADSKI Magazin // Avgust 2014 // Broj 3

NOVOBEOGRADSKA REPORTAŽA 

ar kiranje 

na Novom Beogradu 

Novi Beograd je do devedesetih 

godina, što se tiče parkiranja 

bio kao mesto iz snova. Automobili 

su se ostavljali unutar zgrada 

(u garažama) ili na parkinzima oko 

njih. Blok 30 (završen krajem sedamdesetih 

godina prošlog veka) 

ima garažu ispod cele svoje površine. 

To su godine kada je auto bio 

luksuz i porodice sa 2 automobila 

su bile retkost. 

Dolaze mračne devedesete i počinju 

da se grade stambeni blokovi 

koji nisu imali rešenja za parkiranje. 

Ako su i postojali projekti 

za podzemne garaže, investitori su 

štedeli, nisu ih realizovali. Bilo je 

bitno samo prodati stan ili poslovni 

prostor. Pošto nije bilo dovoljno 

mesta za parkiranje, automobili su 

počeli da osvajaju zelene površine. 

Umesto zelenila, po kojem je 

Novi Beograd prepoznatljiv, posle 

svake kiše dobijali smo blatnjave 

parcele i blato po trotoarima. 

Auta je bilo sve vise na trotoarima. 

Taj trend se, na žalost, nastavio i 

do današnjih dana i prisutan je u 

svim gradskim opštinama. 

Mene lično jer sam koristio bicikl 

i gradski prevoz, taj problem nije 

mnogo doticao. Počevši da vozim 

svakodnevno automobil, prvo sam 

se čudio kako nema dovoljno mesta, 

i zašto, npr u bloku 30 moram 

da kružim i tražim parking mesto 

kad skoro svi stanari imaju svoj parking 

u garaži. Taj problem postoji i 

u drugim delovima naše opštine. 

Vrlo brzo sam sagledao sve činjenice 

i došao do ovih zaključka : 

Najveći problemi nastaju tamo gde 

su na malom prostoru poslovni i 

stambeni delovi. Jedan od najboljih 

primera je Bulevar Zorana 

Đinđića i okolne ulice. Na tom 

potezu imamo zgradu MUP-a i 

nekoliko velikih poslovnih zgrada 

sa „jakim“ firmama gde većina zaposlenih 

dolazi kolima na posao. 

Njihovi klijenti uglavnom, dolaze 

kolima. Postojeći parkinzi nisu 

dovoljni, tako je nepropisno parkiranje 

postalo pravilo u tom delu 

Novog Beograda. 

Postoje i primeri stambenih blokova 

gde parking mesta ima mnogo 

manje nego stanova. Stanari 

bloka 34 (između Carine, auto 

puta i Studenjaka) po projektu bi 

trebalo da parkiraju kola u nikad 

završenoj garaži pored autoputa, 

a unutar bloka regularnih parking 

mesta ima vrlo malo, pa se zauzimaju 

livade, trotoari, interne saobraćajnice 

i platoi ispred zgrada. 

Veliki deo Bežanijske kose takođe 

vapi za parking mestima. Problem 

je naročito izražen blizu pijace i 

oko hrama Vasilija Ostroškog. 

Vikendom je problem izraženiji 

oko tržnih centara (blok 70 i Delta 

City) automobili na sve strane. 

ro blemi 

Uz ove objektivne probleme, postoje 

i bahati vozači, koji ne biraju 

način da parkiraju što bliže svom 

mestu stanovanja ili odredišta. Ako 

nema regularnog parking mesta 

ispred njihovog ulaza ili kafića oni 

će parkirati na najbližu slobodnu 

zelenu površinu, trotoar ili biciklističku 

stazu. Ovo ponašanje se 

ne kažnjava, u većem broju slučajeva, 

što samo povećava bahatost 

takvih vozača. Ista stvar se dešava 

i sa dostavnim vozilima koja, po 

pravilu, stanu na „par minuta“ na 

trotoar ispred lokala. 

Takvo parkiranje ugrožava ostale 

učesnike u saobraćaju. Nepropisno 

parkirana vozila blokiraju kretanje 

pešaka, biciklista, a ponekad 

smanjuju preglednost i drugim 

učesnicima u saobraćaju. 

Svi ovi uzroci problema sa parkiranjem 

(nedostatak parking mesta, 

bahatost i nekažnjavanje) se 

prepliću i čine jednu spiralu koja 

se sve više umotava i preti da potpuno 

zavlada. Pešaci moraju nekad 

da rizikuju i pređu sa trotoara 

na ulicu, biciklisti takođe, a usled 

manje preglednosti postoji i šansa 

da vozači prouzrokuju saobraćajnu 

nezgodu. 

U sledećem broju – rešenja za postojeće 

probleme. 

Dušan Popović 


11

BAROVI & RESTORANI 

KNJAZ 

10-04 

SAVSKI KEJ BB 

STONI FUDBAL, BILIJAR, 

ROCK&ROLL, PIVO, 

PIKADO 

Splav „Knjaz“ jedan od najstarijih splavova na novobeogradskom 

keju, splav jedinstven po svom 

izgledu i stilu koji čuva već punih 25 godina. 

Ovde dolaze sve generacije koji vole dobro druženje 

uz nezaobilazni bilijar, stoni fudbal, flipere 

ili pikado, ali i oni koji u srcu čuvaju neko 

drugo vreme, vreme rock muzike, po kojoj je 

„Knjaz“ poznat i koja upotpunjuje njegov vremešni 

šarm. 

U prelepoj bašti tokom leta preko celog leta, 

petkom i subotom, sviraju neafirmisani rock bendovi, ali takođe preko dana 

ova bašta je prava oaza mira, gde možete da uživate na leželjkama dok pijuckate 

neko hladno piće, a ako želite da se rashladite, u ovim vrelim danima, 

možete da se okupate u Savi, a tu su i tuševi. 

Još nešto, ako piće naručite od 12 do 17 časova, dobićete pola sata besplatnog bilijara. 

Adresa: Savski kej bb // Radno vreme: 10−04h // Broj telefona: 064/1833 331 

Dolce 

& Kaffanasvetogorska 

46 

08-24 

juke box, 

rakija, liker, kafa 

pause 

08-01 

Ljubinke Bobić 9b 

kokteli, cedevita 

banana split 

12 NOVOBEOGRADSKI Magazin // Avgust 2014 // Broj 3 

snu muziku 

iz juke-boxa 

po svom izboru, što je još jedna ‘sitnica’ po 

čemu se ovaj lokal izdvaja. Takođe svake 

nedelje na promociji možete probati širok 

izbor domaćih rakija i likera najraznovrsnijih 

ukusa. Uživajte sa nama. 

Slatki (dolce) pozdrav! 

snijim koktelima, 

a naša 

preporuka je svakako da ujutru pobegnete od gužve 

u ovu oazu mira i uživate u jutarnjoj kafi uz 

Cedevitu za samo 199 dinara. Obavezno probajte 

čuveni banana split koji je ovde odličan. 

Dok zakazujete i otkazujete sastanke, rešavate 

probleme, tu je i auto-perionica. Vaši ljubimci na 

četiri točka biće oprani i blistaće za 550 dinara. 

Dolce & Kaffana, kaffana sa dušom – tamo 

ljudi beže od stvarnosti, đaci iz škole, muževi 

od žena i obrnuto.. 

Nalazi se u neposrednoj blizini Pravno-poslovne 

škole u srcu Starog grada. U malom 

i prijatnom, ambijentu pre podne možete 

uživati u domaćoj 

kafi, 

a u večernjim 

satima 

uz raznovr- 

Adresa: Svetogorska 46 // Tel. za rezervacije: 064/2934–999 

Radno vreme: pon–pet: 08:00 – 00:00 sub: 19:00 – 02:00 

Na Bežaniskoj kosi, oivičen borovima, nalazi se 

kafić Pause, porodičan kafić čiji je cilj da cela 

porodica, a posebno deca budu srećna. Svojim 

prelepim ambijentom, ovaj kafić je za kratko 

vreme privukao svoju stalnu klijentelu. I pored 

niskih cena, Pause je uveo i brojne akcije 

među kojima 

je i koktel veče 

subotom,sa 

najraznovr- 

Adresa: Ljubinke Bobić 9b // Tel. za rezervacije: 064/ 885-44-71 

Radno vreme: 08-01

NOVOBEOGRADSKA AVANTURA 

ŠKOLA RONJENJA 

AQUARIUM 

U ponudi su pored probnog zarona, 

koji pruža neverovatan osećaj 

slobode u bestežinskom stanju. po 

neverovatnoj promotivnoj ceni od 

1500 dinara. Takođe tu su i školica 

ronjenja za decu uzrasta od 8 do 

14 godina, koja žele da osete lepotu 

podvodnog sveta. U toku ove 

škole polaznici će se upoznati sa 

praktičnim i teoretskim znanjem 

u 5 časova koji traju po 90 minuta. 

Postoje 3 stepena napredovanja, a 

cena prvog stepena iznosi 99 eura. 

Za starije od 14 godina je osmišljen 

kompletan kurs ronjenja, 

prvi deo se obavlja u bazenu, a drugi 

u jezeru. Kurs vode fenomenalni 

Milan Stojilković i Ivan Milanović. 

Na kraju kursa „novi” ronioci dobijaju 

karticu i i diplomu Asocijacije 

ronilaca, priznatu svuda u svetu. 

Cena kursa iznosi 250 eura. 

u ovaj raj da uz ljubazno osoblje 

doslovno zaronite u neki drugi 

svet. 

Na Adi, uz samo obalu reke, 

nalazi se škola ronjenja 

„Aquarium“, jedinstveno mesto, 

napravljeno sa ciljem da se 

na jednostavan i zabavan način, 

široj javnosti približi lepota ronjenja, 

ali i da se pomogne da se 

mnogi strahovi vezani za vodu 

prebrode. 

Svakog radnog dana od 11:30 do 

13:30 je happy hour, gde je probni 

zaron snižen za 50% i iznosi 750 

dinara. 

Pored ronjenja, „Aquarium“ organizuje 

i dečije rođendane i verujte 

da je to nezaboravan događaj za 

najmlađe. Obucite kupaće, ponesite 

lepo raspoloženje i uputite se 

Adresa: Ada, Avantura park // Brojevi telefona: 062/ 209–380; 065/ 999–05–65 


NOVOBEOGRADSKI NOVI INTERVJU BEOGRAD 

svetski, evropski 

novobeogradski 

DRAGAN JOVANOVIĆ 

GAGI 

Za reprezentaciju je debitovao 

davne 2001. i od tada je učestvovao 

na preko deset svetskih i evropskih 

prvenstava. Osvajač 3 zlatne i 6 

srebrnih medalja. U Srbiji je osvojio 

sve što se u kik boksu može osvojiti. 

Od Srbije nije dobio puno, ali 

mnogo je dao. Srčani borac, čelične 

pesnice, najbolji srpski borac kik 

boksa – Dragan Gagi Jovanović 

Kako si ušao u svet kik boksa? 

Radio sam godinama po diskotekama 

i splavovima na obezbeđenju, a 

uporedo rekreativno trenirao u teretani. 

Tu sam upoznao Vladu Radovanovića, 

od koga sam prvi put 

čuo za kik boks i on me je nagovorio 

da treniram. To je u početku najviše 

bilo da smanjim kilažu, jer sam tada 

imao 125 kilograma. 

Počeo sam da treniram 2000. sa 

Vladom, koji me je u sparing mečevima 

lako obarao. Zainatio sam se, i 

posle 6 meseci kondicionih treninga 

i rada na usavršavanju tehnike, 

skinuo sam preko 30 kilograma. Pošto 

sam se doveo u formu i savladao 

osnovne tehnike kik boksa, odlučio 

sam da se oprobam u takmičenju. 

Usledio je prvi meč koji sam pobedio 

nokautom, zatim druga, treća 

pobeda... 

Kada je usledio poziv 

za reprezentaciju? 

Prvo takmičenje na kom sam učestvovao 

bilo je prvenstvo Srbije u C 

klasi. Pobedom u tri meča, od kojih 

su dva bila nokautom, osvojio sam 

zlatnu medalju. Iako se poziv u reprezentaciju 

dobijao samo pobedom 

u A klasi, imao sam sreću da 

su ljudi iz kik boks saveza i reprezentacije 

prepoznali moj potencijal. 

Usledio je poziv na Svetsko prvenstvo 

2001. godine. 

Iako je osvajanje srebrne medalje na 

Svetskom prvenstvu bio ogroman 

uspeh posle samo pet profestionalnih 

mečeva, ostao je žal za najsjajnijim 

odličjem. 

Kako treniraš pred meč i oporavljaš se 

posle meča? 

Tokom cele godine imamo mečeve, s 

tim što su nam glavni cilj mečevi svetskog 

i evropskog prvenstva koji se održavaju 

na svake dve godine. Svi mečevi 

između prvenstava su samo propratni 

deo kao priprema i održavanje forme. 

Uglavnom za borbu saznamo mesec 

dana unapred, nekad i manje, i u tom 

periodu značajno pojačavamo treninge. 

Sport je najzdraviji i najkraći 

put ka izgradnji celokupne 

ličnosti, odgovorne i plemenite, 

koja je oličenje lepote 

duha i tela. 

Kada se meč završi trenira se slabijim 

intezitetom, jer telo mora da se oporavi. 

Najpoznatiji borci kojima si se suprostavio 

u ringu? 

U finalu Svetskog prvenstva koje se 

održalo u Beogradu 2001, borio sam 

se protiv Sergeja Arhitova, koji je 15 

godina vladao kik boks scenom. Bio 

je mnogo nadmoćniji od mene jer 

sam tada bio na početku karijere. 

Takođe, borio sam se sa Zabitom 


NOVOBEOGRADSKI INTERVJU 

gagijeva poruka 

Dragi moji, 

Hvala za ljubav i podršku koju mi pružate kao sportisti i kao čoveku. Sport je 

jedna od najlepših i najplemenitijih stvari koje povezuju i oplemenjuju ljude 

širom sveta. 

Uživam da se nadmećem i upoznajem sportiste širom meridijana, da sagledavam 

njihovu kulturu i posebnost kojom odišu. Iznad svega me oduševljava 

zdrav duh, koji je osnovna karakteristika ljudi posvećenih sportu. 

Sport je najzdraviji i najkraći put ka izgradnji celokupne ličnosti, odgovorne i 

plemenite, koja je oličenje lepote duha i tela. 

Sport ne pripada jednom čoveku, klubu, državi ili sistemu, sport je bogatstvo celog čovečanstva i pripada 

svima, jer su najveće pobede uvek bile pobede ljudskosti i sportskog duha, iza čega je uvek stajala ljubav i 

poštovanje. Deca su moj najveći pokretač ka uspesima i moja najvernija publika i pozivam ih da dođu u našu 

sportsku porodicu. Pozdravljam sve moje poštovaoce, moj narod, svu decu, dobronamerne ljude i sportske 

prijatelje širom sveta. 

Samedovim, prošle godine u Azerbejdžanu, 

koji je pobedio Remya 

Bonjackog jednog od najvećih svetskih 

kik boks zvezda. U tom meču 

sam bio dobar, međutim izgubio 

sam na poene. 

Kaži nam nešto o predispozicijama 

koje kik bokser treba da ima? 

Najidealnije karakteristike koje kik 

bokser treba da ima, su visina od 

190 do 195 centimetara, duge noge, 

i koje treba uklopiti sa snagom, brzinom 

i eksplozivnošću. Ja sam 

imao taj hendikep da sam visok 

samo 181 centimetar, ali sam uspeo 

to da nadoknadim tehnikom i kretanjem. 

Uglavnom sam više od sebe 

pobeđivao, a niži i lakši borci su mi 

predstavljali veći problem. 

Koji je udarac tvoj zaštitni znak? 

Moj najubojiti udarac je levi kroše, 

sa kojim sam ostvario najviše nokauta. 

Pored levog krošea, u borbama 

dosta koristim low kick udarac koji 

mi služi da onesposobim protivnikovo 

kretanje. 

Najveća dostignuća u reprezentaciji 

Sa reprezentacijom sam bio na 13 

evropskih i svetskih takmičenja, 

na kojima sam osvojio 9 medalja, 3 

zlatne i 6 srebrnih. Od reprezentacije 

sam se oprostio pobedom u finalu 

na svetskom prventsvu u Ankari. 

Posle uspešne karijere u reprezentaciji 

počeo si da treniraš mlade kik 

boksere u KBK „Delije“, ima li potencijalnog 

naslednika? 

To je teško sad proceniti, ima potencijala, 

mogu da izdvojim jednog 

momka iz Smedereva, Stefana Anđelkovića, 

veoma je brz i ratoboran. 

Ali nikad se ne zna, vreme će 

pokazati. S vremenom se gubi glad 

za borbama, možda je i to jedan od 

razloga što sam ja prestao da se borim. 

Ko prebrodi tu prepreku može 

da ima dobru karijeru. 

Koliko država pomaže našem trofejnom 

sportu, odnosno kako se finansirate? 

Srpski kik boks je još u fazi amaterizma, 

nema finansiranja sa strane, 

ulažem sebe, svoje zdravlje, entuzijazam, 

iako zauzvrat nisam dobio ništa, 

ne žalim što sam krenuo putem kik 

boksa! Kik boks je neolimpijski sport, 

pa se samim tim ne dobija ni državna 

penzija za osvojene medalje u reprezentaciji. 

Država ne daje finansijsku 

podršku i zaštitu neolimpijskim sportovima 

pa su oni prepušteni sami 

sebi u pronalaženju sponzora. Čak i 

kao dobitnik Majske nagrade, jedne 

od najprestižnije nagrade koju dodeljuje 

država Srbija, koja se dobija jednom 

u životu i koja me stavlja u rang 

sa našim proslavljenim sportistima 

Jasnom Šekarić i Aleksandrom Šapićem, 

nisam kandidat za državnu 

sportsku penziju. 

Najteža povreda tokom karijere? 

Prelom ruke, povreda kojoj nisam 

dao da me previše sputa, oporavak 

je trajao 2 meseca. Tri meseca od 

povrede imao sam meč, uprkos preporuci 

lekara da odložim meč, osetio 

sam da moje telo to može i pobedio 

sam, i protivnika i povredu! 

Kakvi su ti planovi za budućnost? 

Kao sportista sam se ostvario, sad 

želim da se ostvarim i kao trener. 

Posle karijere u KBK „Delije“, koji 

pripada SD „Crvena zvezda“, dobio 

sam poziv da radim kao trener 

u klubu, na to sam odmah pristao i 

sada tražim nekog koga ću usmeriti 

na pravi put ka svetskom uspehu. 

Ali teško je to bez finansiranja. U 

Holandiji je centar kik boksa, tamo 

jedan dan treninga košta oko 100 

evra, plus hrana i smeštaj, što je 

za naše uslove mnogo. Marokanac 

Badr Hari je sa 15 godina otišao u 

Holandiju, i postigao je izvanrednu 

karijeru. 


NOVO BEOGRAĐANI 

Moje ime je Ognjen Stambolović. 

U oktobru 2013. godine pokrenuo 

sam stranicu na fejzbuku "Beograđani" 

(facebook.com/beogradjani011) 

po uzoru na stranicu "Humans 

of New York". U ceo projekat 

ušao sam vrlo naivno, ne shvatajuči 

koliko potencijala ima ceo projekat. 

Čak ni sopstveni foto-aparat nisam 

posedovao, već sam prvih par tura 

po gradu obavljao pozajmljeni aparat. 

Danas, osam meseci kasnije me 

čitate u Novobeogradskom magazinu. 

Vidimo se na ulicama grada. 



Da li je bilo situacija na bazenu 

da si ti morala da reaguješ 

kao spasilac? 

- Iskreno, ne. Mi smo ovde više da bi smo 

ljudima skrenuli pažnju na ono što ne bi 

trebali da rade. U principu su ljudi vrlo 

fini i slušaju nas. Na ovom bazenu se niko 

nije udavio već 12 godina. 

Koje su to stvari koje ljudi ne 

bi trebalo da rade? 

- Ne bi trebali da skaču u bazen, da se ne guraju, 

ne dave, da ne idu u olimpijski bazen 

ako nisu sigurni da znaju da plivaju. 

Šta je to što najviše volite kod 

vašeg tate? 

Dečak: Volim to što mi pušta raznu muziku i 

ja zbog toga hoću da postanem pevač! 

Devojčica: To što sam mnogo toga naučila 

od njega, ali najviše zato što me je naučio 

bicikl da vozim. 

Bavim se komponovanjem 

i produciranjem muzike, 

uglavnom alternativnih 

pravaca kao što su elektronika, 

ambijentalna i 

metal. Ali to je na žalost 

vrlo nezahvalan posao u 

zemlji u kojoj živimo. 



Šta misliš, šta je to što je ključno u tvojoj organizaciji 

vremena? 

- Rano ustajem, nikad posle šest sati ujutro. Volim da polako utonem u dan. 

Ustanem, popijem kafu, jutarnja kafa je jako bitna, istuširam se, spremim se 

za posao. Kada ustaneš rano, čitav dan je pred tobom, za sve imaš vremena. 

Takva sam bila i dok sam studirala, bila sam štreber, što bi se reklo, ali sam 

opet imala vremena da svako veče izađem. 

Je l’ imate omiljene igračke? 

-IMAMO! 

Koje su vam omiljene igračke? 

Devojčica levo: Ja imam jednog konja, malog konja, koji ima krila i može 

da leti. 

Devojčica desno: Ja imam lepšeg konja, roze je boje i veći je malo, ali on ima 

rog i magičan je. 



Gde si se uputio? 

Na jutarnju kafu sa drugarom, to nam je svakodnevni ritual. 

tako se oporavljam nakon neprospavane noći . 

Sinoć nisi spavao? 

Pred sobom imaš čoveka koji noćas nije oka sklopio :) 

Koje su pozitivne strane tvog posla? 

Sticanje prijateljstava, svakodnevna komunikacija sa zanimljivim ljudima, 

bakšiš. 

A Negativne? 

Sve što se dešava posle tri sata ujutro:) 


19

NOVOBEOGRADSKO 

ZDRAVLJE 

MAMURLUK 

Jedini i potpuno siguran način da se izbegnu simptomi mamurluka 

je konzumiranje umerenih količina alkohola. Ipak, znajući da će u 

ovo blagdansko, letnje doba retki primeniti ovu sigurnu metodu, ne 

preostaje drugo nego objasniti i savetovati kako se mogu ublažiti i 

lakše podneti simptomi mamurluka. 

Piše dr Marija Mitrović 

ŠTA PODRAZUMEVAMO POD „MAMURLUKOM“ 

Mamurluk je fizičko i emocionalno 

stanje koje nastaje posle prekomerne 

upotrebe alkohola. Kada popijemo 

piće ono prvo dospeva u želudac, 

potom u krv i do svih organa. Čak 

i posle prestanka pijenja alkohol 

ne prestaje da struji kroz naš organizam. 

Sve dok se ne preradi i 

izbaci što je dugotrajan proces. 

Najkasnije 24h od prestanka pijenja 

sav alkohol se izbacuje iz organizma. 

Potrebno je neko vreme 

organizmu da se oporavi od prevelike 

količine alkohola. Znači posle 

prestanka pijenja nastupa faza 

trežnjenja , popularno nazvana 

„mamurluk“. Odnosno mamurluk 

je ono stanje organizma kada se 

ono eliminacijom alkohola polako 

vraća u normalno stanje. Zato 

se javlja tek sutradan i nikako nije 

prijatno, naprotiv. Mamurluk je 

upozorenje da ubuduće treba manje 

piti. 

SIMPTOMI MAMURLUKA: 

Glavobolja – „puca“ glava, raspada 

se, ne prolazi. Sve vam smeta: muzika, 

glasan govor, svetlost. 

Mučnina i nagon na povraćanje– 

nagon postoji ali ne povraćate iz 

jednostavnog razloga, stomak je 

prazan. 

Jaka žeđ – alkohol dehidrira organizam 

što znači da povećava izlučivanje 

vode i organizam ostaje bez 

potrebne količine vode. 

Pečenje u grlu – alkohol „grebe“ 

grlo, naročito pri konzumaciji vinjaka 

ili rakije ili nekog drugog 

jako koncentrovanog alkoholnog 

pića. 

Vrtoglavica, malaksalost, umor i nelagodnost 

– javljaju se zbog opšte 

iscrpljenosti organizma. 

Psihički simptomi – depresija, kajanje, 

krivica i strah koji se pojačavaju 

u slučaju nedoličnog ili asocijalnog 

ponašanja kada nastaje „moralni 

mamurluk“. 

Alkoholna amnezija ili „prekid filma“ 

osoba se ne seća ničega što se događalo. 

Zašto dolazi do mamurluka? 

Čist alkohol ne uzrokuje mamurluk. 

Znači krivce treba tražiti među sastojcima 

koji daju ukus, miris i boju 

alkoholnom piću.Čista alkoholna 

pića vodka i belo vino lako mogu da 

se ispavaju, dok slatka vina i likeri 

mogu da izazovu smetnje sutradan. 

sastojci iz ovih pića povećavaju 

nivo serotonina u organizmu koji je 

važan za nastanak osećaja bola. Što 

je veći nivo serotonina u organizmu 

simptomi mamurluka su jači. 

Pivo i belo vino ne menjaju mnogo 

koncentraciju nivoa serotonina u 

organizmu. 

Znači važna je vrsta, a ne i količina 

popijenog pića. 

20 

NOVOBEOGRADSKI Magazin // Avgust 2014 // Broj 3


ZDRAVLJE 

Šta utiče na jačinu mamurluka? 

(Ne) konzumiranje alkohola 

– deca i adolescenti 

su osetljiviji na dejstvo alkohola 

Individualna podnošljivost 

alkohola – neko 

može „bure“ da popije a 

da se ne napije. To zavisi 

od visine, težine, konstitucije, 

starosti... 

Građa i način funkcionisanja 

vegetativnog nervnog 

sistema – ljudi koji 

pate od neuroza i psihoza 

mamurlukom ulaze u depresiju 

i strah. 

PUŠENJE DOPRINOSI VE- 

ĆEM MAMURLUKU JER 

TROVANJE DIŽE NA KVA- 

DRAT. 

zablude u vezi lečenja mamurluka 

Mamurluk se ne leči samo 

se ublažavaju simptomi. 

Treba znati da se na brzinu 

opadanja koncentracije 

alkohola u krvi ne može 

uticati spolja. 

Prevencija mamurluka 

NE PITI, a ako se toga ne možemo odreći onda ne 

piti mnogo. 

Ako odlazite na takva mesta gde društvo toleriše i 

podstiče prekomernu konzumaciju alkohola treba 

uvažiti sledeće savete: 

• Obavezno nešto pojesti pre izlaska. 

• Čaša mleka dobro dođe jer smanjuje brzinu 

resorpcije alkohola u organizmu. 

• Piti samo jednu vrstu pića. 

• Ne piti naglo već postepeno. 

• Jesti više puta tokom noći. 

• Posle alkohola popiti čašu vode. 

Ublažavanje simptoma mamurluka 

Treba bilo šta pojesti- bez 

obzira da li možete ili ne. 

Treba piti dosta tečnosti, 

najbolje čaj od kamilice 

zbog stomačnih tegoba. 

Nadoknaditi vitamin C i B6 

Aspirin – da ublaži glavobolju. 

Kupanje, masaža i šetnja. 

Nikako kafa jer nadražuje 

ionako iritirani nervni sistem. 

Najvažnije je zapamtiti da 

se u slučaju mamurluka 

klin klinom ne izbija.

NOVOBEOGRADSKI FITNESS 

biciklizam 

na Novom 

Beogradu 

Počnimo sa činjenicima. Novi Beograd 

ima oko 40km biciklističkih 

staza. Novi Beograd je (uglavnom) ravan. 

Klima je umereno kontinentalna, 

sa 2173 sunčana sata godišnje i 30–40 

snežnih dana. Što znači da je Novi 

Beograd idealan za prevoz biciklom 

od mesta A do mesta B tokom većeg 

dela godine. Ipak, ne viđamo baš mnogo 

ljudi koji su svakodnevno na biciklu. 

Evropski gradovi sa brežuljkastom konfiguracijom 

su preplavljeni biciklima i 

na svim slikama ćete obavezno videti 

ljude u odelima, žene u haljinama na štiklama 

kako voze bicikl. O uzrocima ove 

nesrazmere (koja se poslednjih godina 

polako smanjuje) nećemo pisati ovde, 

već ćemo uz neke savete pomoći da tu 

nesrazmeru smanjimo. 

Zabluda 1: Kako da koristim bicikl 

svakodnevno kad se posle kraće vožnje 

oznojim? 

Da li se posle šetnje oznojite? Potrebno 

je manje od mesec dana redovne vožnje 

da se priviknete na bicikl i vozite opušteno 

bez znojenja. Naravno, potrebno 

je adekvatno se obući, i ne mislimo na 

skupe biciklističke šorceve i dresove. 

Ako vam je hladno kad izađete napolje, 

ne brinite. Posle 5 minuta telo se dovoljno 

ugreje, tako da je potrebno obući se 

kao da je 5–10 stepeni toplije. Ako je vrućina, 

ne brinite, kretanjem ćete se samo 

više hladiti. U šali se može reći da će klima 

uređaj na biciklu brže raditi što brže 

vozite. Naravno, izbegavajte vožnju za 

duže lokacije u najtoplijem delu dana, a 

ako već morate, zaštitite glavu i koristite 

svaku česmu da se osvežite. 

Zabluda 2: Ukrašće mi bicikl ako ga 

ostavim negde na 5 minuta. 

Istina je da postoji mogućnost da vam 

ukradu bicikl koji negde ostavite slabo 

obezbeđen i van vidokruga većine 

ljudi. Zaboravite na jeftine šifre i tanke 

sajle za zaštitu. To se iseče običnim 

klještima koje lopovi uvek nose sa sobom. 

Jedno rešenje je kupiti kvalitetnu 

zaštitu, namenski pravljenu za bicikl. 

Naravno ovde važi pravilo „koliko para 

toliko muzike“. Postoji jeftinije rešenje, 

a to su običan malo deblji lanac i katanac. 

Ja to rešenje koristim svakodnevno 

u Beogradu, a ostavljam bicikl 

svuda (ispred fakulteta, tržnih centara, 

u parkovima). 

Važno – ne čuvajte bicikl u ulazu u 

zgradu ili podrum. Naime, lopovi ako 

imaju vremena i ako ih niko ne vidi 

mogu razbiti svaku zaštitu. 

Zabluda 3: Skupa je to zabava. 

Stavimo malo brojki na papir. Upotrebljiv 

(ispravan) bicikl za gradsku vožnju 

se može nabaviti već za stotinka evra. 

Ponavljam „gradsku vožnju“, ne mislim 

na vožnju planinskim stazama, po kamenjarima, 

rampama i slično. Pogledajte 

kakvi se bicikli voze po Amsterdamu 

i Kopenhagenu (gradovima gde preko 

50% stanovnika svakodnevno koristi 

bicikl). To su bicikli bez brzina, amortizera 

i ostalih, u gradu, nepotrebnih stvari. 

Za zaštitu od krađe i par sitnica treba 

odvojiti ne više od 50 evra i za 150 evra 

smo sve završili. Ne treba vam specijalna 

oprema, garderoba i slično. S vremenom 

ćete možda kupiti neke sitnice koje 

olakšavaju vožnju, ali radost koju budete 


NOVOBEOGRADSKI 

FITNESS 

osetili ne može se meriti novcem. 

Svakog proleća bi trebalo pogledati bicikla. 

Ako je stajao u podrumu ili na terasi 

vrlo je verovatno da su neki delovi 

zarđali. Da bi se to izbeglo, pred zimu je 

potrebno bicikl dobro očistiti, obrisati i 

podmazati. Ako ne želite da se prljate, 

to sve možete uraditi u nekom servisu 

(kojih ima mnogo na Novom Beogradu, 

naročito uz biciklističke staze). Mehanika 

na biciklu nije „nuklearna fizika“. 

Pokušajte da shvatite barem kako rade 

kočnice i kako se podešavaju jer one 

uvek moraju biti ispravne. 

Šta ste dobili za uloženi novac (manje 

od 200 evra)? Zaboravite na čekanje, 

gužvu i znoj u prevozu. Zaboravite 

na jurnjavu za noćnim autobusom. Zaboravite 

na probleme sa kondicijom i 

zdravljem. Dokazano je da umerena fizička 

aktivnost pozitivno utiče na kilažu, 

krvni pritisak i na celokupno stanje 

organizma. Da li znate da se prilikom 

takvih aktivnosti luči i hormon sreće? 

Zdravlje nema cenu, zar ne? 

Zabluda 4: Saobraćajna kultura 

nam je slaba i opasno je voziti bicikl 

ulicama. 

Ovo i nije baš zabluda, ali uz par saveta 

bićete bezbedniji nego većina drugih 

učesnika u saobraćaju. 

Saobraćaj nije igra. Biti vozač, pešak ili 

biciklista povlači i izvesnu odgovornost. 

Pošto ste na biciklu „slabiji“ učesnik 

u saobraćaju, morate više voditi 

računa. Biciklistička kaciga nije obavezna 

po našem zakonu, ali zbog vaše 

sigurnosti je bolje nositi. Pored toga što 

čuva glavu (bukvalno), leti će vas sačuvati 

od sunčanice. Naime, kaciga je vrlo 

lagana i puna proreza za ventilaciju. Ne 

brinite, to ne utiče na njenu pouzdanost 

jer se koriste moderni materijali. 

Morate znati da ste na biciklu slabije 

uočljiviji od ostalih učesnika u 

saobraćaju. Mnogo ste brži od pešaka, 

a sporiji od motornih vozila. Većina 

gradskih bicikala ima svu potrebnu 

svetlosnu signalizaciju (prednje i zadnje 

svetlo, delove sa svetloodbojnim materijalima). 

Minimum je da imate zadnju 

bljeskalicu i prednje svetlo da bi vas 

drugi učesnici u saobraćaju lakše uočili. 

Prednje svetlo ne služi toliko da vi vidite 

put ispred sebe, već da vas vozila koji idu 

vama u susret ranije primetila. Prednja 

svetla koja dobro osvetljavaju 10-ak metara 

su skupa i u gradu ne baš toliko potrebna. 

Kao višegodišnji biciklista najviše 

me nerviraju i brinu biciklisti koji 

noću voze bez svetala. 

To što nemate položen vozački ispit 

ne znači da propise možete da kršite. 

Neznanje ne oslobađa od odgovornosti. 

Osnovna pravila saobraćaja 

moraju da se znaju. Saobraćajni znaci, 

pravilo desne strane, pravila na raskrsnici... 

Moj savet je da kad po pravilima 

saobraćaja imate prednost, obavezno 

uhvatite pogled vozača automobila 

koji tu prednost nema da biste bili sigurni 

da vas je konstatovao, ali i tada 

budite oprezni. 

To obavezno radite na raskrsnicama 

i biciklističkim prelazima (koji su 

obično uz pešačku zebru). Nemojte se 

provlačiti između automobilskih kolona 

jer vas vozači automobila tu ne 

očekuju. Takođe postoji opasnost da 

pogrešno procenite prostor pa se može 

desiti da nekome oštetite retrovizor. 

Poslednjih godina se otvaraju moderne 

prodavnice specijalizovane samo 

za bicikle. Takođe i sportske radnje 

imaju posebne delove sa biciklima i 

opremom. Kad uđete u takve prodavnice 

osetićete se kao dete u prodavnici 

igračaka. Videćete da postoji dosta sitnica 

koje vam olakšavaju vožnju (trake 

za nogavice, torbice za bicikl, gepek, 

šarena zvonca...). 

Nadamo se da smo vam malo približili 

upotrebu bicikla u gradu. Gledajte 

druge bicikle i biciklistkinje kako voze, 

šta imaju od opreme i nemojte se stideti 

da pitate sta vas zanima. Verujte, mi 

biciklisti mnogo volimo da pričamo o 

opremi, stilovima vožnje i mnogim drugim 

stvarima vezanim za bicikle. Možda 

upoznate i svoju srodnu dušu, a ako već 

imate takvu osobu pored sebe šetnje zamenite 

sa vožnjom u dvoje... 

Dušan Popović 


23

NOVOBEOGRADSKO PUTOVANJE 

Rodos 

Priče koje objavljujem 

pišem uglavnom 

retroaktivno pa 

su samim tim ispričane 

kroz prizmu sećanja 

i nekako ružičastije. 

Iz tog razloga 

Piše: Predrag Stanić odlučih da sada napišem 

nešto što je baš aktuelno i opišem 

gde sam trenutno skitač i promatrač… 

Moja preporuka je da se putnik namernik 

stacionira u glavnom gradu, koji 

nosi istovetno ime kao i samo ostrvo, 

zato što grad ima odlične i kvalitetne 

smeštajne kapacitete, divne plaže i jedan 

od najlepših starih gradova na svetu. 

On je idealan za šetnju u večernjim 

časovima a svojim šarenilom koje se 

probudi noću, nikoga ne može ostaviti 

ravnodušnim. Grad ima mnogo muzeja, 

galerija, restorana, barova, prodavnica, 

trgova… Od muzeja svakako 

su nezaobilazni palata Vitezova i Arheološki 

muzej, a od značajnijih ulica 

i trgova obavezno treba prošetati Ulicom 

Sokrata i sedeti na stepenicama 

na Trgu Hipokrata koje atmosferom 

jako podsećaju na španske stepenice u 

Rimu. Ono što će vam svi posavetovati 

je i da probate nezaobilazni giros u 

Tako nastade ova prica o drevnoj Grčkoj 

i mističnom Rodosu… 

Rodos je jedno od najvećih grčkih 

ostrva i svakako najznačajnije ostrvo 

na jugoistoku Grčke. Ono po čemu je 

ovo ostrvo najpoznatije je priča o Kolosu 

sa Rodosa, koji spada u Sedam svetskih 

čuda antike. Danas Kolosa nema na Rodosu 

ali je priča i legenda i dalje živa, kao 

da i dalje ponosno stoji na ulazu u luku 

pod zidinama starog grada. Kao što je i 

sam Kolos bio ponosan i moćan tako su 

i stanovnici ovog ostrva ponosi i dični, 

ne prepotentni i uobraženi, već naprotiv, 

izuzetno su susretljivi i uslužni. 

24 NOVOBEOGRADSKI Magazin // Jul 2014 // Broj 2

PUTOVANJE 


PUTOVANJE 

Ulici girosa (Ul Dimokratias) gde je hrana 

ukusna, obilna i povoljna. 

Rodos kao grad i ostrvo je dosta veliki, 

tako da bez obzira koliko turista u toku 

sezone poseti ovo ostrvo, gužve skoro 

da nema. Nema napetosti, krkljanca, i 

nervoze. Mreža puteva je odlična i povezuju 

sve značajnije plaže i lokalitete. 

Ono o čemu treba voditi računa je da 

su neka mesta jako udaljena i da do njih 

treba voziti i po dva sata. No bez obzira 

na dužinu puta i vreme potrebno provesti 

u prevozu uloženi trud će se svakako 

isplatiti jer lepota će potpuno omađijati 

oko posmatrača i posetioca. 

Specifičnost Rodosa je velika različitost 

istočne i zapadne strane ostrva. 

Istočna strana ima mirno more i nema 

vetra.. Tako dok je voda na istoku ravna 

kao staklo i prozirna kao kristal na zapadu 

ostrva uvek duva vetar. To je čini 

atraktivnom za paraglajdere i one koji 

vole nemirno more i kupanje u talasima. 

Savetujem da treba posetiti obe strane 

ostrva i uživati u raznolikosti a svoj obilazak 

završiti na samom jugu i plaži Parasonisi 

gde se ta razlika dve obale najbolje 

može doživeti. Parasonisi je sprud 

koji povezuje Rodos sa jednim ostrvcetom 

i pravi tokom dana poluostrvo. 

Od grada Rodosa do ove plaže je oko 100 

km, ali je svakako treba videti. Tu se turisti 

pruža mogućnost da se kupa u dva 

različita mora na samo stotinjak kolometara 

udaljenosti i da uživa u potpuno 

različitoj vodi i po karakteristikama i po 

temperaturi. S jedne strane spruda je 

topla i nemirna voda a sa druge mirna 

i hladna… 

Ljubitelji istorije i arheologije bi trebali 

posetiti lokalitete Akropolj u Rodosu, 

Akropolj u Lindosu i Stari Kamiros. 

Mene se najvise dopao Stari Kamiros 

koji je dobro očuvan i rekonstruisan, gde 

se može videti kako se žvelo nekada na 

ovom ostrvu. 

Od izleta treba još istaći i posetu Manastiru 

Tsampika koji se nalazi na 

vrhu planine iznad istoimene plaže. 

Do manastira se jednim delom može 

doći kolima a posle pešice 300 stepenika. 

Treba se potruditi ali se svakako 

isplati jer je pogled izuzetan. Takođe 

je zanimljivo otići i brodom na ostrvo 

Simi. Ono što se može videti na tom 

ostvu je Manastir Panoramitis i privlačni 

grad Symi. 

Za izlete bi preporučio iznajmljivanje 

automobila. Agencija „Rodos Cars“ je 

jako profesionalna i uslužna. Dogovor 

i rezervacija kola se može uraditi preko 

interneta bez bilo kakve uplate a kola će 

čekati na mestu i u vreme koje kupcu usluge 

odgovara. 

Preporuke: 

1. 

Okupati se na plažama 

Prasonisi, Tsampika i 

Mohito (koja ima odličan 

bar na plaži) 

2. 

3. 

4. 

Izbegavati: 

1. 

2. 

3. 

4. 

5. 

Posetiti Manastir Tsampika 

na vrhu planine 

Ručati u restoranu „Platanjas“ 

i probati grilovanu 

fetu 

Sedeti na stepenicama 

Hipokratovog trga i uživati 

u nekom ukusnom 

sladoledu 

5. Gledati zalazak sunca na 

nekoj od plaža ispod planinskog 

vrha Monolithos 

Odlazak na plažu Lindos 

tokom dana 

Rastorane u mestu Lindos 

koji se odlikuju poprilično 

lošom uslugom 

koja je u potpunoj nesrazmernosti 

sa cenama 

Odlazak u Park prirode 

„Seven Springs“ 

Odlazak na izlet na ostrvo 

Simi za osobe koje ne 

podnose putovanje brodom 

jer se putuje oko 3 sata po 

poprilično nemirnom moru 

Provoditi mnogo vremena 

na suncu jer vetar koji 

neprekidno stvara lažan 

utisak da nije mnogo vruće i iz 

tog razloga je izuzetno lako izgoreti 

U svakom slučaju topla preporuka pripovedača je svakome ko ima priliku da poseti ovo ostrvo jer se sigurno 

neće pokajati a sa putovanja će se vratiti svakako bogatiji, zadovoljniji i srećniji… 

NOVOBEOGRADSKI Magazin // Jul 2014 // Broj 2 25

IT & BUSINESS 

IZUMI KOJI ĆE LETO UČINITI NEZABORAVNIM 

PODVODNI GADGETI 

Plutajuća kamera: kamera koja slika dve fotografije 

istovremeno, jednu ispod a drugu iznad vode. 

Simetrično telo ove kamere napravljeno je od polipropilena, 

koji je lakši od od morske vode i to mu 

omogućava da neometano pluta po vodi. 

Maska za ronjenje + podvodna video kamera: ova 

digitalna kamera od 8.0 megapiksela sadrži u sebi 

i karticu od 32 GB za snimanje fotografija i videa. 

Vodootporna je i može da izdrži dubinu od 10 metara. 

HydroView podvodna HD kamera: HydroView je podvodna 

kamera visoke rezolucije na daljinsko upravljanje. 

Možete upravljati njom preko vašeg IPad-a, 

IPhone-a, Android-a ili laptopa. Pruža mogućnost 

da pravite žive snimke i fotografije podvodnog sveta 

i sve to da podelite na socijalnim mrežama. 

Speedo Aquabeat MP3 Player: ovaj vodootporni MP3 

plejer se može koristiti i do 3 metra dubine. Hard 

memorija može da skladišti i do 1GB pesama, i optimalno 

vreme korišćenja je oko 9 sati. 


IT& 

BUSINESS 

PS4 

Koja konzola će zavladati? 

versus 

Xbox One 

„Next-gen” konzole su postale stvarnost. Microsoft Xbox 

One i Sony Playstation 4 su pušteni u prodaju, kao osma 

generacija konzola. Tenzije su skočile, dok su u roku od 

samo sedam dana oba igračka sistema izašla na tržište. 

Nekoliko meseci kasnije, prašina je počela da se spušta, 

i bilo je vreme da se podvuče linija. Novi rat konzola je 

uveliko u toku, ali postavlja se pitanje:„Ko je izvojevao 

prvu pobedu”? 

Odani fanovi unapred znaju svoj izbor, dok oni malo 

otvoreniji i dalje imaju nedoumicu za koju konzolu se 

odlučiti. Zato je sada vreme da izaberemo pobednika. 

Razložićemo ovu bitku na činioce, počevši sa… 

Igrice 

Trenutno, Xbox One ima bolje ekskluzive; Forza, Killer Instinct i Ryse su igre koje vlasnici PS4 neće moći da prežale. 

Pored njih Microsoft-ova konzola pruža jako širok spektar naslova. Ali ovo se može nazvati pirovom pobedom, jer skoro 

sve nezavisne igre (PES2014, Fifa14…), mnogo bolje izgledaju na PS4. Superiornije verzije igara poput Battlefield 4 

i Assassin's Creed 4, prave prilično veliki kontra teg. 

… i pobednik je: Nerešeno 

Kamera 

Kada pričamo o Xbox One: Kinect 2.0 je bez premca. Da se naviknete na uređaj koji sve vidi, sve čuje, treba vam dosta 

strpljenja. Ali kada se upoznate sa svim funcijama i naučite sve glasovne komande, Kinect postaje savršen. U poređenju 

sa njim, PS4 kamera nudi dosta slabije mogućnosti, ali Sony nas ne obavezuje da je kupimo kao Microsoft. U ovoj 

kategoriji, Kinect je u velikoj prednosti. 

Dizajn 

… i pobednik je: Xbox One 

Xbox One i PS4 su potpuno različitog dizajna što se tiče samog tela konzole. Microsoft-ov Xbox je dosta veći nego PS4, 

i izlgledaće impozantno u vašoj dnevnoj sobi. PS4 je elegantniji i neće biti toliko dominantan u vašem medija prostoru. 

Oboje zadržavaju ozbiljan, crn i mišićav stil koji je uobičajen za gamerske konzole. 

Gamepad 

Cena 


Ako ovde uopšte postoji pobednik - to su vaše ruke. Xbox One 

kontroler i DualShock 4 su izuzetno udobni, tretirajući vas na 

pravi način posle maratonskih partija omiljene igrice. Kada 

govorimo o igračkoj upravljivosti, nema puno stvari na koje se 

možemo požaliti. 


Xbox One je skuplji za nekih stotinak eura, ali uz Xbox dobijate 

i Kinect, koji je unapređen. Samo kamera na Sony PlayStation 4 

košta oko 60-tak eura, tako da razlike praktično i nema. Zaključujemo 

da Microsoft zaslužuje sve kritike zato što kupcima nije 

ponudio i verziju bez Kinect-a. 

… i pobednik je: PS4 

Objektivno gledano, ne postoji pogrešan izbor u odabiru ove dve konzole. Lako 

se može zaključiti da PS4 ima prednost u segmentima važnim za gamere, dok se 

Xbox One ističe po odličnoj upravljivosti, Kinect-om i online servisom. Rezultat je 

za sada nerešen, na vama je odigrate produzetke. 


27

NOVOBEOGRADSKA KNJIGA 

Intervju sa Vanjom Gavrovski 

PR- om izdavačke kuće „Laguna“ 

Beograd 

je moj grad 

i opraštam mu sve 

„Laguna“ je najveća izdavačka kuća 

ne samo u Srbiji, već i u regionu i 

zaista je lepo sarađivati sa piscima i 

kolegama sa kojima imam dobru komunikaciju 

i razumevanje. 

Gajite veliku ljubav prema medijima, 

svojevremeno ste radili i kao novinar, 

urednik i voditelj. Šta Vas je navelo da 

uđete u svet novinarstva i šta je ono što 

Vas čini ponosnom u Vašoj karijeri? 

Možda splet okolnosti. Imala sam 

jednu potpuno drugačiju ideju kako 

zamišljam svoj poslovni život i nikada 

sebe nisam videla u novinarstvu, 

niti u medijima. Negde je moja ljubav 

bila advoktura i za to sam se svojevremeno 

školovala. Međutim, privukla 

me je jedna audicija koju je pre mnogo 

godina raspisao Treći kanal i na 

koju sam primljena. To je bio znak da 

imam talenta. Onog trenutka kada se 

u taj svet uđe čovek ne može prestati 

da voli medije. Najponosnija sam na 

to što sam ostala svoja, što sam odolela 

poslovnim ponudama koje su 

mogle da mi donesu dosta novca, a 

malo mirnog sna i što sam uspela da 

izgradim novu karijeru u PR-u. 

Šta je za Vas ključ uspeha i šta je ono 

što Vas inspiriše za posao odakle crpite 

ideje? 

Upravo raditi na sebi konstantno i 

neprekidno. „Laguna“ mi je donela 

jedno potpuno novo iskustvo, jer mi 

je PR ranije bio nepoznanica. Volim 

da radim i radoholik sam i ništa mi 

nije teško. Ovo jeste posao bez radnog 

vremena, ali uživam u njemu. 

Lepo je raditi u kulturi. „Laguna“ je 

najveća izdavačka kuća ne samo u 

Srbiji, već i u regionu i zaista je lepo 

sarađivati sa piscima i kolegama sa 

kojima imam dobru komunikaciju i 

razumevanje. 

U jednom intervjuu ste izjavili da se 

dobar glas i nekoj knjizi daleko čuje. 

Koja je prema Vašem mišljenju knjiga 

koju biste obavezno preporučili čitaocima 

da pročitaju? 

Postiji jedna knjiga koju sam čitav 

život čekala. To su Megi O’ Farel i 

roman „Kada si otišao“. To je knjiga 

koju ću uvek pereporučiti. Zatim 

romani Lovac na zmajeve i Hiljadu 

čudesni sunaca. Pošto volim putovanja 

volim i putopisne romane i toplo 

preporučujem Radenforda Njujork. 

Smatrate da je knjiga najbolji čovek 

prijatelj. Kako podići svest o tome da 

knjige treba više da se čitaju i gde se 

stvara kultura čitanja? 

Smatram da se kultura čitanja stvara 

u porodici. Mislim da je neophodno 

da se roditelji malo više pobrinu za 

svoju decu i da se malo više pozabave 

time da decu ne stavljaju ispred televizora 

i kompjutera. Današnji roditelji 

treba da vode računa da deci pred 

spavanje čitaju knjige i da im podignu 

svest o lepoti i značaju čitanja 

knjiga. 

Često ste govorili da volite Beograd. 

Koje su Vam prve asocijacije kada pomislite 

na Vaš rodni grad? 

Da, jako volim Beograd. Volim ga 

zbog njegove dve reke, zbog Avale, 

Skadarlije, Košutnjaka i Dorćola. 

Takođe i zbog jedne osobe koja me 

čini srećnom. Za mene nema ništa 

lepše od popodnevne šetnje Adom ili 

Zemunskim kejom. Beograd je moj 

grad i opraštam mu sve. 

Smatrate da je Beograd za Vas inspiracija. 

Koji su razlozi zbog čega ga toliko 

volite? 

Beograd je uvek moja baza za punjenje 

pozitivnom energijom. Sa mog 

prozora vidim čitav svet i mnogo je 

razloga zbog čega ga volim. Ovde 

sam rođena i ovde su svi moji prijatlji. 

Volim ga zato što ima Batajnicu 

i Gardoš, to čarobno mesto sa kojeg 

se najbolje vidi Dunav. Zato što ima 

mostove, kafane u kojima se najbolje 

jede i u kojima se susreću ljudi. Za 

mene su Beograd i Zemun dve autentične 

celine, dve posebne energije, 

a opet jedno, moje. 

Intervju radila: Zvezdana Babel 


NOVOBEOGRADSKA 

KNJIGA 

Bitlsi 

Hanter Dejvis 

Crna kutija 

Amos Oz 

Najbolje od mene 

Nikolas Sparks 

Jedina autorizovana biografija. 

„Dokument stoleća.“ Maršal Makluan 

Postoji samo jedna knjiga koja je 

istinski pronikla u Bitlse, a to je 

ova – ključni svetski bestseler čiji 

je značaj rastao s Bitlsima od prvog 

objavljivanja do danas. 

Hanter Dejvis je 1967. i 1968. uz 

Bitlse proveo osamnaest meseci 

kada su na vrhuncu moći definisali 

generaciju i promenili lice popularne 

muzike. Kao njihov jedini ozvaničeni 

biograf, imao je neponovljiv 

pristup ne samo Džonu, Polu, 

Džordžu i Ringu već i njihovim 

prijateljima, porodicama i saradnicima. 

Prisutan u presudnom 

trenutku, on je sakupio čitavo 

blago intimnog i razotkrivajućeg 

materijala koji ovu klasičnu knjigu 

o Bitlsima još uvek čini putokazom 

za sve druge biografe. 

Hanter Dejvis je ostao blizak sa članovima 

sastava i tako godinama 

imao pristup novim informacijama. 

U ovom izdanju, više od četrdest 

godina od prvog objavljivanja, 

sadržan je materijal koji nikada 

ranije nije objavljen, iz autorovih 

arhiva, ali i od samih Bitlsa, što 

omogućava novi uvid u legendu 

o njima. 

Od dobitnika nagrade Franc Kafka i 

autora bestselera Moj Mihael i Priča 

o ljubavi i tami. 

Snažna, tragikomična mešavina 

politike i lične sudbine, Crna kutija 

kroz niz pisama beleži priču 

o propalom braku Ilane i Aleksa. 

Sedmogodišnje ćutanje, nastupilo 

nakon žučnog razvoda, prekida 

se kad Ilana Aleksu napiše pismo 

tražeći pomoć za njihovog svojeglavog 

i nepismenog sina Boaza, 

čime se iznova otvaraju stare 

rane. 

„Nijedan savremeni romanopisac 

ne dočarava emotivnost trenutka 

tako pouzdano kao Amos Oz.“ Scotsman 

„Evo pisca koji se ne plaši da ispolji 

pun opseg emocija, i pisca – vredi 

istaći – kome je zapravo preostalo 

još vere u budućnost.“ Guardian 

„Ozova Crna kutija briljantno prikazuje 

nedostatak ljubavi i moć 

razdvojenosti.“ Observer 

„Izuzetno dirljiv roman koji na nov 

način prenosi napetost ljudskih potreba 

gde politika zadire u telesnu 

ljubav.“ Times Literary Supplement 

Može li ljubav zaista izmeniti prošlost? 

Svi žele da veruju da postoji večna 

ljubav. U to je i ona verovala nekad, 

kad je imala osamnaest godina... 

U proleće 1984. Amanda Kolijer i 

Doson Koul, dvoje srednjoškolaca, 

doživljavaju duboku, sudbinsku 

ljubav. Iako potiču iz različitih 

društvenih slojeva, njihova ljubav, 

čini se, prkosi strogim pravilima 

života u gradiću Orijentalu u Severnoj 

Karolini. Doson je samotnjak 

iz nasilne i ozloglašene porodice. 

Veruje da mu ljubav prema 

Amandi pruža mogućnost za bekstvo 

od mračne sudbine. Amanda 

je pak dobra devojka iz imućne 

kuće, s planovima za studije na 

Univerzitetu Djuk. Ona u Dosonu 

vidi nešto što je blisko njenom buntovnom, 

strasnom srcu. No kako se 

bliži leto i završetak srednje škole, 

nepredviđeni događaji razdvojiće 

mladi par i svako od njih će krenuti 

sasvim drugačijom životnom 

stazom. 

Sada, dvadeset pet godina kasnije, 

Amanda i Doson pozvani su u 

Orijental na sahranu Taka Hostetlera, 

čoveka koji je nekad pružao 

utočište njihovoj srednjoškolskoj 

ljubavi. 


29

NOVOBEOGRADSKA GASTROLOGIJA 

NBG Burger I Hrskavi krompirici (za 2 osobe) 

Sastojci: 

500g mlevenog juneceg 

buta (zamolite 

mesara da Vam 

ubaci malo juneceg 

vrata zbog masnoce) 

Za Tonin sos: 

3 supene kasike 

majoneza 

1 supena kasika 

kecapa 

50g pancete 

2 jaja 

Par listova zelene 

sate po izboru 

50g chedar sira 

Steak spice 

1 kasicica senfa 

1 kasicica secera 

1 kasicica sirceta 

Pola manje glavice 

crvenog luka 

So 

Biber 

Kecap 

2 zemicke 

1 veci kiseli 

krastavac ili dva 

manja 

So 

Biber 

Za Hrskave 

krompiriće: 

500g crvenog 

krompira 

Kurkuma 

PRIREMA: 

Mleveno meso začinite i oblikujte u pljeskavice, 

ostavite ih na sobnoj temperaturi 

30 min taman dok napravite sos za 

burgere. Za Tonin sos sitno iseckajte kisele 

krastavcice I crveni luk u to dodajte 

majonez, kecap, senf, sirce, secer, so I biber 

po ukusu. Kada pravite ovaj sos bitno 

je da ga stalno probate I dodajete sastojke 

po ukusu jer tacne mere je tesko odrediti. 

Krompir dobro oprati jer se sprema 

sa ljuskom. Isecite krompir na cetvrtine, 

potrudite se da budu iste velicine da bi 

bio svaki gotov u isto vreme. Kuvajte ga u 

klucaloj slanoj vodi oko 10-15 u zavisnosti 

od velicine. Krompir dobro procedite 

Chilli u prahu 

So 

Biber 

Maslinovo ulje 

zatim zacinite sa chilli prahom, kurkumom, 

soli I biberom po ukusu. Pecite u 

zagrejanoj rerni na 220 c 45 minuta ili 

dok ne postanu zlatni I hrskavi. Zegrejte 

grill tiganj na srednje jakoj vatri. 

U zavisnosti od toga kako volite burger 

srednje ili bolje pecen zavisice I vreme 

samog spremanja od 7 do 15 minuta. 

Pred sam kraj pecenja stavite listic sira I 

poklopite tiganj da bi se sir brze otopio 

( na 30 sekundi). U tiganju ispecite dva 

jaja na oko zajedno sa slaninom. Zemicku 

isecite I na donju polovinu stavite 

Tonin sos, zelenu salatu,meso,jaje,slaninicu 

I poklopite sa gornjom polovinom 

RECEPTI 

by 

Ana i Anja 

premazanu kecapom. Servirajte na tanjir 

zajedno sa hrskavim krompiricima. 

Prijatno =) 

Smoothie 23 (za 2 osobe) 

Sastojci: 

2 banane 

1 nektarina 

2 kajsije 

Saka maline I ribizle 

2 limete 

Malo soka od visnje 

PRIREMA: 

Ono sto je dobro kod ovog smoothie-a jeste sto sadrzi 100% voce. 

Bitno je da ocisceno I iseckano voce prvo zamrznete, sem jedne 

banane. Nakon 3 sata zaledjeno voce stavite u blender zajedno sa 

sokom limete kao I sokom od visnje. Dodajte I svezu bananu koja 

ce ovaj smoothie uciniti jos kremastijim I ukusnijim. Kada masa 

postane sjajna I kremasta smoothie je gotov. Servirajte u case I 

dekorisite sa vocem po zelji, mi smo dekorisale sa ribizlama, malinama, 

breskvom I mentom. Ovaj fenomenalni napitak koji je 

ujedno zdrav I ukusan je pravo osvezenje nakon NBG burgera. 

Nadamo se da Vam se dopada! Prijatno =) 

BLOKOSKOP ZA AVGUST 

OVA N 

BIK 

POSAO Legla plata, računi plaćeni, ostalo je još za čokoladnu bananicu! 

LJUBAV On/ona vas voli jer ste sa Novog Beograda. 

ZDRAVLJE Bolje dve rakijice nego jedna jabuka! 

POSAO Ne razmišljajte o penziji, nećete je dočekati! 

LJUBAV Kad je rekao/la da vas vodi na more, mislila je na more BeogrADA! 

ZDRAVLJE Zdrav život je dosadan! 

VAG A 

ŠKORPIJA 

POSAO Novobeogradska radna disciplina – ne postoji!? 

LJUBAV Ljubavnu krizu uzrokovao Beer Fest! 

ZDRAVLJE Fizički napor šteti vašem mentalnom zdravlju. 

POSAO Poslodavci rado plaćaju Novobeograđanima... reket! 

LJUBAV Položai Venere i Jupitera neće uticati na vaš ljubavni život. 

ZDRAVLJE Vreli letnji dani negativno utiču na hladno pivo! 

BLIZANCI 

STRELAC 

POSAO Poslovni problemi se izbegavaju biroom za nezaposlene! 

LJUBAV Blizance u braku ili vezi očekuje topli obrok kad se vrate kući! 

ZDRAVLJE Preporuka lekara – više trčanja za 95icom! 

POSAO Novobeogradski radni dan 00 – 25!. 

LJUBAV Vaše strpljenje se isplatilo, pogledao/la vas je. 

ZDRAVLJE Posle Beer Festa prijavite se na odvikavanje od alkohola! 

RAK 

JARAC 

POSAO Prva stavka u CV-u Novobeograđanina – nisam osuđivan! 

LJUBAV Ljubav je zarazna, savetujemo poseban oprez! 

ZDRAVLJE Kičmu ispravlja svakodnevno izležavanje. 

POSAO Zaposlite Novobeograđane na sopstvenu odgovornost. 

LJUBAV Novobeogradska ljubav na daljinu – on blok 61 sever , ona blok 61 jug! 

ZDRAVLJE Hladna morska voda loše utiče na toplu vodu iz lavora! 

LAV 

VODOLIJA 

POSAO Noćni rad loše utiče na vaš dnevni život! 

LJUBAV Očekuje vas letnja šema, sa hladnim pivom! 

ZDRAVLJE Uzrok prekovremenog letnjeg rada – slaba bešika! 

POSAO Novobeogradski kafići – pokazatelj velike nezaposlenosti! 

LJUBAV Mali znak pažnje može biti i mali dijamant! 

ZDRAVLJE Što zdravije živite, duže ćete čekati penziju! 

DEVICA 

POSAO Leto je pravo vreme za rad, u hladu. 

LJUBAV Možda on/ona i nije dobra prilika za vas, ali trenutak je daj šta daš! 

ZDRAVLJE Šetnju pored Save ostavite za penzionerske dane! 

RIBE 

POSAO Obavestite šefove da vas očekuje mamurne na poslu za vreme 

trajanja Beer Fest-a! 

LJUBAV Napravite sledeći korak... dodajte ga/je na fejsu! 

ZDRAVLJE Glavobolja je odličan izgovor za sve!

Novobeogradski magazin broj 3 - Avgust 204

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?