GM 128 PDF

ogledalo

GM Business & Lifestyle Magazine

Konferencije:

Veracomp CIO Leadership forum 2019

Marketing:

Smanjenje budžeta

Opis radnog mesta (2):

Tehnike i smernice

Broj 128

ISSN:1821-4177

www.gmbusiness.biz


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Uvodnik

U ime Redakcije

Vesna Kovačević,

glavna i odgovorna

urednica

Ma­da je pret­hod­ni broj ča­so­pi­sa bio te­mat­ski u pot­pu­no­sti po­sve­ćen

di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji, is­toj te­mi je po­sve­će­no, di­rekt­no ili in­di­rekt­no,

vi­še pri­lo­ga i u ovom iz­da­nju. Ni­ma­lo slu­čaj­no, jer in­te­gra­ci­ja di­gi­talnih

teh­no­lo­gi­ja u raz­li­či­ta pod­ruč­ja po­slo­va­nja po­sta­je pod­ra­zu­me­vaju­ća

za sve kom­pa­ni­je ko­je shva­ta­ju neo­p­hod­nost pro­me­ne bi­znis mode­la

i is­po­ru­či­va­nja vred­no­sti ko­ri­sni­ci­ma.

For­mi­ra­nje di­gi­tal­nih ti­mo­va u kom­pa­ni­ja­ma, po­ja­va no­vih za­ni­manja,

te raz­li­či­ti mo­de­li hi­je­rar­hij­ske po­stav­ke u or­ga­ni­za­ci­ja­ma u po­gledu

to­ga ko­me je pod­re­đe­na oso­ba za­du­že­na za di­gi­tal­no po­slo­va­nje

pre­po­zna­ti su kao ne­mi­nov­nost i na ovo­go­diš­njem CIO Le­a­der­ship foru­mu

odr­ža­nom kra­jem sep­tem­bra na Zla­ti­bo­ru. De­ta­ljan iz­veš­taj sa

ovog de­ša­va­nja tu je, po­red osta­log, i da bi po­mo­gao u pre­po­zna­va­nju

tren­do­va, upo­zna­va­nju sa ulo­gom bren­do­va i ko­ri­sni­ka u eko­no­mi­ji isku­stva,

ali i sa po­slov­nim mo­de­li­ma ko­ji pru­ža­ju efi­ka­san okvir za uspeš­nu

im­ple­men­ta­ci­ju di­gi­tal­nih pro­je­ka­ta.

Ne­ka­ko pri­rod­no na ovu te­ma­ti­ku „na­slo­ni­lo“ se raz­miš­lja­nje o znača­ju

ko­riš­će­nja ana­li­ti­ke i re­zul­ta­ti­ma is­tra­ži­va­nja ko­ji ot­kri­va­ju da samo

35% kom­pa­ni­ja uspe­va da u pot­pu­no­sti pri­me­ni ana­li­tič­ke mo­dele

u svom po­slo­va­nju, kao i ko­ri­sni ko­men­ta­ri na ovu te­mu ko­je je dao

Mi­loš Đur­ko­vić, di­rek­tor kom­pa­ni­je SAS za Adri­a­tic re­gion, vo­de­će kompa­ni­je

u obla­sti ana­li­ti­ke.

Pa ipak, zna­čaj ju­bi­le­ja ko­ji je 1.ok­to­bra 2019. obe­le­ži­la na­ša iz­davač­ka

ku­ća IN­TO d.o.o, pro­sla­viv­ši 20 go­di­na iz­la­že­nja svog „pr­ven­ca“

- ča­so­pi­sa „In­ter­net ogle­da­lo“, ko­ji evo već dve de­ce­ni­je us­peš­no obi­tava

„u ču­de­snom sve­tu teh­no­lo­gi­ja“, na­veo nas je da tekst po­sve­ćen tome

sta­vi­mo na pr­vo me­sto. U svom osvr­tu na ovaj pe­riod, Zo­ran Kova­če­vić,

di­rek­tor fir­me, pri­se­tio se raz­voj­nog pu­ta „In­ter­net ogle­da­la“,

ali i po­kre­ta­nja no­vih pro­je­ka­ta, od ko­jih je je­dan od zna­čaj­ni­jih ča­sopis

GM Bu­si­ness & Li­festyle­“.


Impressum

Izdavač

Internet ogledalo

Društvo sa ograničenom odgovornošću za

promet intelektualnih usluga (INTO d.o.o.)

Beograd - Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

t.r. 145-7386-30 (Marfin banka)

dr Ra do van Bi go vić

(1956-2012)

pro fe sor Pra vo slav nog bo goslov

skog fa kul te ta Uni ver zite

ta u Be o gra du i sta re ši na

ma na sti ra Sve tog ar han ge la

Ga vri la u Ze mu nu

dr Zo ri ca To mić, pro fe sor

Fi lo lo škog fa kul te ta

Uni ver zi te ta u Be o gra du i

Fa kul te ta za kul tu ru i me dije

Me ga trend uni ver zi te ta,

autor vi še knji ga iz obla sti

ko mu ni ko lo gi je

Direktor

Zoran Kovačević

Glavna i odgovorna urednica

Vesna Kovačević

Urednica rubrike Putovanja i turizam

Nina Kovačević

Saradnici

dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,

dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov,

dr. Vladimir Sakač, Zvezdan Horvat,

mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,

dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,

Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,

prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,

Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,

dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,

prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,

Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,

Predrag Milićević

Prelom & Design

Veljko Kovačević

Video & Editing

Veljko Kovačević

Kontakt

e-mail: redakcija@gmbusiness.biz

www.gmbusiness.biz

Online izdanje

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005

GM Business & Lifestyle / glavni i

odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,

br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)

: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD

Sistem). - 27 cm

ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle

COBISS.SR-ID 127672844

Bran ko Đa ko vić, su vla snik

ne ko li ko fir mi za raz voj

me na dže ra i or ga ni za ci ja koje

u Ve li koj Bri ta ni ji i SAD

ser vi si ra ju MPA, Zo nic gro up

i Ra dley Ho u se In sti tu te, a

od sko ro u Sr bi ji i re gi o nu

su pri sut ni pod ime nom

To ma to To ma to Com muni

ca ti ons. Uče stvo vao u

pla ni ra nju i iz vo đe nju sto tina

me nadž ment raz voj nih

pro je ka ta i tre nin ga u naj većim

svet skim fir ma ma

Dr. Vla di mir Sa kač, ma gistar

na u ka iz obla sti kli ničke

far ma ko lo gi je, asi stent

na Me di cin skom fa kul te tu

Uni ver zi te ta u No vom Sa du,

u dva na vra ta se kre tar, a

po tom i pred sed nik In terni

stič ke sek ci je Dru štva

le ka ra Voj vo di ne, Srp skog

le kar skog dru štva, sa rad nik

Evrop ske aka de mi je na u ka i

umet no sti

Dejan Šapić, marketing

konsultant, vlasnik agencije

Šapić Consulting. Objavio je

sedam ilustrovanih knjiga

o marketingu, medijima i

promociji. Tržišnim komunikacijama

se bavi poslednjih

13 godina u segmentima:

pozicioniranje firme,

kreiranje korporativnog

identiteta, unapređenje

imidža, razvoj brendova,

unapređenje prodaje i

media planiranje

Nina Kovačević,

master turizmolog

dr Zve zdan Hor vat, partner

i direktor Adi zes So ut he ast

Euro pe, Se ni or As so ci a-

te Adi zes In sti tu te San ta

Bar ba ra

Nemanja Pašalić,

završio studije u oblasti

menadžmenta u kulturi

i umetnosti i napredne

dodiplomske studije na

Beogradskoj otvorenoj

školi; master (MBA) iz

oblasti međunarodnog

poslovanja završio u Italiji

2009. godine sa dodatnim

usavršavanjima u

Francuskoj i Nemačkoj

dr Momčilo Talijan, redovni

profesor Beogradskog univerziteta,

radno angažovan

na Institutu za kriminološka

i sociološka istraživanja u

Beogradu i na više poslovnih

fakulteta za obrazovanje

kadrova za poslovnu bezbednost

i policiju u Srbiji i

Republici Srpskoj

Ashok Mur ty, po for mal nom

obra zo va nju ar hi tek ta, po

za ni ma nju sti li sta. Ba vi

se staj lin gom kao bit nim

ob li kom ne ver bal ne ko muni

ka ci je. Pu tem tre nin ga

i pre da va nja po ku ša va da

po mog ne što ve ćem bro ju

lju di da shva te da for mi ranje

sop stve nog sti la pod razu

me va u mno go ma njoj

me ri no vac, a mno go vi še

po zna va nje se be


Predrag Peđa Milićević,

dipl. elektroinženjer,

dugogodišnji aktivni

”izvođač marketinških radova”

u brojnim kompanijama;

iskusan u definisanju

komunikacionih strategija;

dobar poznavalac internet

marketinga i društvenih

medija; predavač po pozivu

u oblasti offline i online

marketinga i komunikacija

mr Ta tja na Jovanović,

Philip Morris

Vla di mir Maj sto ro vić,

di rek tor agen ci je za prona

la že nje ka dro va Srma

Consulting i pro fe si o nal ni

tre ner pro da va ca

Go ran Mla de no vić, Se ni or

As so ci a te Adi zes So ut he ats

Euro pe od 1999 go di ne.

Po red top me na džer skih pozi

ci ja, to kom svo je bo ga te

me đu na rod ne ka ri je re ra dio

je kao uni ver zi tet ski pre davač

u obla sti te o ri je si ste ma

i in for ma ci o nih si ste ma, a

kao IBM spe ci ja li sta vo dio je

ne ko li ko ve li kih pro je ka ta

Bo ris Vu kić, partner Adizes-

SEE. Je dan je od osni va ča

Adi zes So ut he ast Euro pe

cen tra i Se ni or As so ci a te od

1995 go di ne. Nje go ve spe cijal

no sti su im ple men ta ci ja

or ga ni za ci o ne tran sfor maci

je i pro me na or ga ni zaci

o ne kul tu re u raz li či tim

gra na ma in du stri je

Ne boj ša Ca rić, Pro fes si o nal

Di rec tor, Se ni or As so ci a te

Adi zes In sti tu te San ta

Bar ba ra

Ivan Marković, CEO&Founder

konsultantske firme iConsult.

Učestvovao u izradi,

uvođenju, obuci i pružao

poslovni konsalting za više

od 50 različitih kompanija

i institucija kako u zemlji,

tako i u inostranstvu

dr Nikola Čanak,

osnivač obrazovnog

centra za permanentnu

edukaciju “NTC“ u Novom

Sadu. Profesor Univerziteta

u Beogradu i Novom

Sadu. Lekar, motivator,

primenjeni psiholog i pisac

međunarodnog renomea

Mir ja na Či zma rov,

direktor Direktorata

civilnog vazduhoplovstva

Republike

Srbije

Go ran Ka stra to vić, dipl.

no vi nar sa višegodišnjim

rad nim is ku stvom stečenim

u radio novinarstvu i

štampanim medijima

Prof. dr Mir ja na Ra do vić

Mar ko vić, stal no za po sle na

u In sti tu tu eko nom skih nau

ka u Be o gra du, pro fe sor i

di rek tor ma gi star skih stu dija

na Aka mai Uni ver zi te tu,

autor ve ćeg bro ja knji ga,

na uč nih i struč nih tek sto va

iz obla sti eko no mi je predu

zet ni štva

Phil Geldart,

C.E.O., Eagle’s Flight

Sne ža na Mol do van Mi lo šević,

no vi nar sa pet na e sto godi

šnjim rad nim is ku stvom

ste če nim u štam pi i na

ra di ju. Tre nut no pi še u

ne delj ni ku Sve dok

Nikola Mirčić,

vođa treninga, Gustav

Kaeser Training International.

Saša Jovanović,

osnivač i CEO Adbuka biznis

i oglasne mreže. Trener i

konsultant prodaje i CRM.

Specijalnost IKT, CRM i

unapređenje biznis procesa.

Na svom blogu www.

sasajovanovic.com piše o

prodaji, biznis strategijama

i biznis etici


Sadržaj

Osvrt

• Dvadeset godina Internet ogledala – u

čudesnom svetu tehnologija

Piše: Zoran Kovačević

Konferencije

• Veracomp CIO Leadership forum 2019

Piše: Vesna Kovačević

IT i poslovanje

• Samo trećina kompanija ostvari korist od

ulaganja u analitiku

Intervju

• SAP S/4HANA – osnova savremenog poslovanja

Razgovarao: Zoran Kovačević

Marketing

• Smanjenje budžeta

Gartner


Konferencije:

Veracomp CIO Leadership forum 2019

Sistemska organizacija

• Ne, ne, nisu milenijalci krivi

Piše: Ivan Marković

Marketing:

Smanjenje budžeta

Opis radnog mesta (2):

Tehnike i smernice

Broj 128

ISSN:1821-4177

www.gmbusiness.biz

Opis radnog mesta (2)

• Tehnike i smernice

Piše: Ivan Marković

GM Business & Lifestyle

Broj 128 :: Godina 15. :: 2019.

Oprema

• Pravi pomoćnik u zahtevnoj kancelariji

Priprema: Redakcija

Zdravlje

• Pozitivni efekti konzumacije kofeina na organizam

Piše: Ana Todorović

Lifestyle

• Čista lepota bez kompromisa


Osvrt

Pr­vog da­na ok­to­bra na­vr­ši­lo se tač­no dva­de­set go­di­na iz­la­že­nja „In­ter­net ogle­da­la“, ča­so­pi­sa „prven­ca“

na­še iz­da­vač­ke ku­će IN­TO d.o.o. U svom osvr­tu na ovaj pe­riod, Zo­ran Ko­va­če­vić, di­rek­tor firme,

pri­se­tio se raz­voj­nog pu­ta „In­ter­net ogle­da­la“, ali i po­kre­ta­nja no­vih pro­je­ka­ta, od ko­jih je je­dan

od zna­čaj­ni­jih ča­so­pis „GM Bu­si­ness & Li­festyle­“.

1. oktobar 2019.

Dvadeset godina Internet ogledala

U ču de snom

sve tu teh no lo gi ja


Zo­ran Ko­va­če­vić, direktor

INTO d.o.o.

Osva nuo je lep dan. Je dan od onih

ko ji obe ća va ju. Sa se be smo stre sli

pra ši nu na sta lu od NA TO bom bi koje

su pret hod nih me se ci pa da le umesto

ki še.

- Go to vo je - re kao sam umo r no,

ne ve ru ju ći u re či ko je sam iz go vo rio.

- Valj da… - do da la je Ve sna.

Is pod go mi le na ba ca nih knji ga izvu

kli smo fil mo ve ko je smo tri me seca

ra ni je na pra vi li za štam pa nje pr vog

bro ja In ter net ogle da la. Dr žao sam ih

čvr sto u ru ka ma i ta da ni sam znao šta

sa nji ma.

Bi lo je pu no ne po zna ni ca u tom trenut

ku: gde će mo da štam pa mo, ko li ko

će to sa da da koš ta, ko će da di stri bu i ra

pr vo iz da nje… i si ja set dru gih stva ri. Za

pro te kla tri me se ca se pro me ni lo to liko

to ga. Mi smo se pro me ni li…

Od lo žio sam fil mo va nu pri pre mu za

štam pu i iza šao na po lje. Na va zduh u

ko me se još uvek ose ćao mi ris di ma.

To le to 1999. je spo ro pro la zi lo.

Hva la Bo gu, in ter net je funk ci o ni sao.

Spo ro, ali ra dio je. Tri ča vih tri de setak

ki lo bi ta u se kun di, ali odra đi vao je

po sao. Pre tra ži va li smo ono ma lo veb

stra ni ca ko je su bi le ob ja vlje ne na netu.

Par štam pa ri ja, ne ko li ko di stri bu tera

štam pe… sko ro niš ta.

1. ok­to­bar 1999.

U ru ci smo dr ža li sve že odštam pa ne

pri mer ke pr vog bro ja. Ve sna i ja. Bi li

smo za do volj ni. Po seb no ja. Čak i na

osno vu le ti mič nog pre li sta va nja strani

ca ko je su se pre si ja va le na ok to barskom

sun cu shva tio sam da je ura dila

od li čan po sao kao glav na ured ni ca.

Stva ri su po če le da se ni žu jed na

za dru gom. Na ša re dak ci ja, u po četku

tek ne ko li ko nas, uve ća va la se iz

me se ca u me sec. Po sao se ši rio ve o­

ma br zo.

2000., 2001., 2002. - proš le su la gano,

a da se ni smo poš te no ni umo ri li.

Po pe li smo se sprat vi še u „Pin ki ju“, u

pro sto ri ju mno go ve ću od one u kojoj

smo kre nu li. Na po kon sam do bio

svo ju kan ce la ri ju da mo gu na mi ru da

raz go va ram sa part ne ri ma. Do bra Vesni

na ide ja - da ne sme tam pu no.

Strah od in­ter­ne­ta

Kraj 2002. go di ne je bio pr va i prava

kon cep tu al na pre kret ni ca. Okre nu li

smo se bi znis ko ri sni ci ma, jer smo uoči

li da kod njih u vi so kom pro cen tu i

da lje po sto ji strah od in ter ne ta, ko ji je

u sve tu po sta jao sve ozbilj ni ja po slovna

plat for ma. Vre me je po če lo da teče

sve br že, a pro me ne u IT-ju su bile

sve di na mič ni je. Bi li smo pr vi i jedi

ni ča so pis u re gi o nu sa pred zna kom

„in ter net“ i no vi di stri bu te ri štam pe su

sa mi do la zi li kod nas u že lji da na prave

ugo vor o nje go voj di stri bu ci ji. Vide

li smo da je od lu ka da za u zme mo

B2B ni šu bi la is prav na.

Kre nu li smo tim pu tem i na nje mu

smo i da nas.

Of­fli­ne ili on­li­ne?

Go di ne su sti za le jed na dru gu. Uvide

li smo da je đa vo od neo ša lu i da

se IT ve o ma ozbilj no ume šao u oblast

po slo va nja, pa smo po kre nu li još jedan

ča so pis. Ro dio se GM Bu si ness &

Li festyle ma ga zin, sa te ma ti kom prevas

hod no na me nje nom sa vre me nim

ma na dže ri ma. Ve sna je na se be preu

ze la i taj deo od go vor no sti oko krei

ra nja i ure đi va nja GM-a, i dan da nas

ga fe no me nal no oba vlja.

Iz da nja ča so pi sa se go mi la ju i već

pred sta vlja ju do bar ka pi tal. Proš lo je

de set go di na i 100 bro je va In ter net


ogle da la. Par go di na ra ni je, po sle povrat

ka iz USA sa jed ne od broj nih konfe

ren ci ja ko je smo pra ti li po po zi vu

na ših part ner skih kom pa ni ja, po če li

smo da raz miš lja mo o na šoj pot pu noj

tran sfor ma ci ji.

Mi le ni jum ska ge ne ra ci ja (tzv. Gene

ra tion Y) je po la ko za u zi ma la svo je

po zi ci je u kom pa ni ja ma. Ova, Al ways

Con nec ted Ge ne ra tion, ni je pri sta jala

na of fli ne kom pro mi se i sve što im

je bi lo va žno bio je rad na i pre ko inter

ne ta. Sa zna nja i is ku stvo ko je smo

ste kli bo ra ve ći u raz vi je nim ze mlja ma

sve vi še su nas op se da li. Pro me na biznis

mo de la se ne ka ko sa ma na meta

la kao lo gi čan sled do ga đa ja, pod

uslo vom da pa met no slo žiš sve ar gumen

te. A slo ži li smo ih… baš.

Upo re do sa 100. bro jem In ter net

ogleda la po ja vi lo se i nje go vo vir tu e-

l no (di gi tal no) iz da nje. Za di gi ta li za ciju

na ših pa pir nih iz da nja ko ri sti li smo

Sa aS (Soft wa re as a Ser vi ce) ame rič ke

fir me Zmags. Bi li smo 14. ko ri snik ove

uslu ge kom pa nje ko ja da nas ima preko

mi lion ko ri sni ka.

Velj ko je u na še iz da vaš tvo uveo video

ka me ru, i di gi tal na iz da nja ča sopi

sa su po sta la atrak tiv ni ja, pru ža ju ći

na šim či ta o ci ma kom plet ni ju sli ku tema

ko je ob ra đu je mo, kao i lep ši i sveo

bu hvat ni ji do ži vljaj sve ga što smo radi

li. Ia ko deo na še po ro di ce, Velj ko je

u me đu vre me nu oti šao pri vu čen novim

iza zo vi ma, ka kvim mla di struč nja ci

ne mo gu da odo le. Od nje ga smo puno

na u či li, a prin ci pa ko je je on još tada

po sta vio još uvek se dr ži mo.

On­li­ne, sva­ka­ko…

Go di na 2010., pa 2011. i 2012. Vreme

je do bi lo ne ve ro vat no ubr za nje. Digi

tal na iz da nja se ni žu jed no za dru gim.

U re dak ci ju do la ze no vi lju di, ne ki stari

od la ze. Po slov ni mo del je pro me njen;

sko ro niš ta vi še ne ma mo of fli ne. Po stali

smo di gi tal na fir ma. Je di no nam još

uvek tra že pa pir ne fak tu re. Ma da će i

ta stvar bi ti re še na za ma lo vi še od po la

de ce ni je ka sni je. IT Se cu rity po sta je ve o­

ma va žan. Naj va žni ji. Sve što ima mo je u

di gi tal nom ob li ku i mo ra da bu de bezbed

no, be ka po va no, sa ču va no…

Ser vi si

Ni na se uklju ču je u po sao. Bio nam je

po tre ban mla di struč njak ko ji će da vodi

naš pr vi di gi tal ni ser vis. Na zva li smo

ga IT Ex clu si ve News. Ve sti, ko men ta ri IT

struč nja ka, ana li ze po zna tih ana li tič kih

kom pa ni ja, na ja ve kon fe ren ci ja… svaki

dan u in box ko ri sni ka, da mu uš te dimo

vre me i uka že mo na no ve tren do ve

i pra vac ko jim se kre će IT in du stri ja. Veo

ma uska ni ša, uto li ko zna čaj ni ja za one

ko ji se ti me ba ve. Par go di na za njim je

na stao i Think of IT, ser vis na en gle skom

je zi ku, slič nog kon cep ta ali na me njen tržiš

tu ko je ne uklju ču je naš re gion.

Ni na je ma ster tu ri zmo log, pa je

mo ra la br zo i pu no da uči i upo zna

IT. Svi uči mo. Sva ki dan… još uvek i

uči će mo do kle god se bu de mo ba vi li

ovim po slom. Sve se me nja, i to ne vero

vat nom br zi nom. Po ku ša va mo da se

se ti mo ne kih poj mo va od pre ne ko liko

go di na… ide teš ko. Ia ko je član naše

po ro di ce, ni je pri vi le go va na. Ni malo.

Ho će mo no ve ide je, no ve po gle de

na svet i druš tvo, i to je njen za da tak.

Ali, ona je za lju blje nik u svo ju profe

si ju. Sre ćom, vr lo br zo se po ka zuje

da IT i Tu ri zam po sta ju u ve li koj

me ri kom ple men tar ni. Zbog kon vergen

ci je ove dve obla sti po sta vlja mo

Tu ri zma ri um, por tal ko ji će da spa ja

ova dva sve ta i po ma že kom pa ni jama

u tu ri zmu da lak še shva te i pri lago

de se pro me na ma ko je do la ze. Nina

ga sjaj no ure đu je i ra du je se. Či ta

se sve vi še.

Spe­ci­ja­li

Spe ci jal na iz da nja In ter net ogle dala

su po seb na pri ča. Dva pu ta go diš

nje, u sa rad nji sa vo de ćim kom pa nija

ma na tr žiš tu, u te mat skim iz da njima

ob ra đu je mo naj no vi je tren do ve

ve za ne za IT in du stri ju. Ne ve ro va tan

uspeh i ogrom na re gi o nal na i do maća

či ta nost ovih iz da nja po vla či ve li ku

od go vor nost, pre sve ga pre ma brojnim

či ta o ci ma, CIO-ima i osta lim mena

dže ri ma C-le vel ni voa. Na vi kli su,

ka žu, da do bi ja ju vi sok kva li tet, prave

te me u pra vo vre me i na upo trebljiv

na čin. A oda bir pra ve te me uvek

je iza zov. Da bi ste to us pe li po treb no

da pra ti te kom plet nu in du stri ju. Bukval

no sve.

Lju­di

Na kra ju, kad se osvr nem na prote

hlih dva de set go di na, mo gu da kažem

da su lju di ono što je naj vred ni je.

U po slu i pri vat no. Na ši part ne ri i sarad

ni ci, od ko jih su ne ki po sta li i na ši

pri ja te lji, su ti ko ji nas pu ne ene r gi jom

i mo ti vi šu nas da is tra je mo u na pori

ma da stva ri za o kru ži mo i na pra vimo

što bo lji fi nal ni pro iz vod. Mnogo

je lju di pro šIo kroz na šu re dak ci ju

za ovih dva de set go di na. Ne ke smo

pod u ča va li, a od ne kih i sa mi uči li. Svi

oni su nam i da lje ve o ma va žni i ni koga

se ne od ri če mo.

In ter net ogle da lo kao po ro dič ni

pro je kat na sta vlja da ži vi svoj di gi talni

ži vot, a mi kao po ro di ca i da lje smo

oslo nje ni pre vas hod no jed ni na dru ge.

- Zaš to si osta vio da pi šeš taj tekst

noć pred go diš nji cu?! – pre ko ri me

Ni na.

- La ku noć Ni na – is pra tih je po gledom

dok je od la zi la.

Do bro ju tro dra gi pri ja te lji! Da nas je

20 go di na In ter net ogle da la.

xxx


The most

reliable

way to

reach

your

clients

Business & Technologies Magazine

www.ogledalo.rs

xxx


Kon fe ren ci je

Ve ra comp CIO

Leadership forum

2019

Di gi tal na tran sfor ma ci ja, od no sno iz grad nja di gi tal ne

plat for me i star te gi je, bi la je cen tral na te ma CIO Le a der ship

fo­ru­ma odr­ža­nog 26. i 27. sep­tem­bra u ho­te­lu „Či­go­ta“ na

Zla­ti­bo­ru. Ovaj, dru­gi po re­du, struč­ni skup u or­ga­ni­za­ci­ji

ti­ma Di­gi­tal Dre­am­sa do­dao je na­zi­vu, kao iz­raz po­seb­nog

uva­ža­va­nja, ime kom­pa­ni­je ko­ja je bi­la pla­ti­na­sti spon­zor.

Vesna Kovačević

vesna@gmbusiness.biz

Fo­rum je otvo­rio Pe­tar Ko­čo­vić, direk­tor

Digital Dreamsa, uvod­nim

pre­da­va­njem u ko­me je ob­ja­snio

osnov­ne poj­mo­ve sa ko­ji­ma se sre­će­mo

ka­da je reč o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji, izneo

ne­ka Gart­ne­ro­va pred­vi­đa­nja i prepo­ru­ke

u smi­slu po­tre­be for­mi­ra­nja di­gital­nih

ti­mo­va i po­ja­ve no­vih za­ni­ma­nja,

te ob­ja­snio raz­li­či­te mo­de­le hi­je­rar­hijske

po­stav­ke u or­ga­ni­za­ci­ja­ma u pogle­du

to­ga ko­me je pod­re­đe­na osoba

za­du­že­na za di­gi­tal­no po­slo­va­nje.


U svo­joj pre­zen­ta­ci­ji Aleš Štem­pihar,

di­rek­tor kom­pa­ni­je Askit iz Kra­nja,

je pred­sta­vio Ma­ni­fest di­gi­tal­nog buđe­nja

(Di­gi­tal Wa­ke-up­ Ma­ni­fe­sto) sa

ključ­nim smer­ni­ca­ma za us­peš­no poslo­va­nje

u di­gi­tal­noj eko­no­mi­ji. On je

SAP, je pred­sta­vio nji­ho­vo vi­đe­nje koncep­ta

eko­no­mi­je is­ku­stva (ex­pe­ri­en­ce

eco­nomy) i ob­ja­snio ka­ko se stra­te­gijom

in­te­li­gent­nih pred­u­ze­ća ot­klju­ča­va

vred­nost in­du­stri­je. U eko­no­mi­ji is­ku­stva

ko­ri­sni­ci su vi­še ve­za­ni za bren­do­ve, a

upra­vo su in­te­li­gent­na pred­u­ze­ća ta ko­ja

is­po­ru­ču­ju an­ga­žo­va­no, po­u­zda­no i pove­za­no

ko­ri­snič­ko is­ku­stvo.

Kao osnov­ne zah­te­ve mo­der­ne ekono­mi­je,

po­red una­pre­đi­va­nja ko­ri­snič­kog

is­ku­stva, SAP vi­di ve­ću di­ver­zi­fi­kaci­ju

rad­ne sna­ge i nje­no ve­zi­va­nje, prime­nu

no­vih bi­znis mo­de­la, pa­met­ne

pro­iz­vo­de i au­to­ma­ti­za­ci­ju na­bav­ke.

Pre­da­va­nje ko­je je za Veracomp CIO

Leadership forum pri­pre­mio Mar­ko Bobi­nac,

Pre-Sales Manager za cen­tral­nu i

is­toč­nu Evro­pu u kom­pa­ni­ji Thales, bilo

je po­sve­će­no en­krip­ci­ji i au­ten­ti­fi­ka­ci­ji

Mi­ja Bo­žič, Sales Specialist u Veracompu,

je go­vo­ri­la o ja­koj au­ten­ti­fi­ka­ci­ji i

SSL-u u di­gi­tal­nom sve­tu, pred­sta­viv­ši

kom­pa­ni­ju Entrust Datacard i njen portfo­lio.

opi­sao po­slov­ni mo­del ko­ji pru­ža efika­san

okvir za us­peš­nu im­ple­men­ta­ciju

di­gi­tal­nih pro­je­ka­ta, sa fo­ku­som na

ostva­ri­va­nju vred­no­sti za ko­ri­sni­ke uz

isto­vre­me­no po­sti­za­nje uspe­ha or­gani­za­ci­je.

Po nje­mu, di­gi­tal­na tran­sforma­ci­ja

pod­ra­zu­me­va pro­me­nu mo­dela

po­slo­va­nja gde su ko­ri­sni­ci iz­nad

de­o­ni­ča­ra, vred­nost iz­nad troš­ko­va, a

li­der­stvo iz­nad me­nadž­men­ta.

Du­šan Ra­do­še­vić, Fi­eld Ser­vi­ce Di­rector

za ju­go­i­stoč­nu Evro­pu u kom­pa­ni­ji

kao osno­vi bez­bed­no­sti i u do­ba veš­tač­ke

in­te­li­gen­ci­je. Po­šav­ši od pret­po­stavke

da su po­da­ci no­va naf­ta, on je dao

pri­me­re pri­me­ne in­ter­ne­ta stva­ri, pod­setiv­ši

da je bez­bed­nost naj­ve­ća bri­ga i kada

je IoT u pi­ta­nju.

Opi­su­ju­ći da­lje de­ep fa­ke kao po­znati

na­čin zlo­u­po­tre­be veš­tač­ke in­te­li­genci­je,

upo­zo­rio je da na­da da ne­će­mo

baš mi bi­ti žr­tva zlo­u­po­tre­be ni­je stra­tegi­ja,

te pred­lo­žio da se u pre­ven­ci­ji pret­nji

poč­ne sa osnov­nim – bez­bed­noš­ću

in­for­ma­ci­ja ko­ju pru­ža­ju en­krip­ci­ja i auten­ti­fi­ka­ci­ja.

Ona je da­la pri­kaz re­še­nja kroz opis

ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ko­riš­će­nja.

Mar gie Gni ech (Mar­dži Gnjeh), re­gio­nal­ni

me­na­džer u kom­pa­ni­ji Tech Data

(Tek Dej­ta) za IoT i Ana­li­ti­ku, svo­je

pre­da­va­nje je po­sve­ti­la iza­zo­vi­ma sa

ko­ji­ma se CIO-i su­o­ča­va­ju po­sled­njih


go­di­na, kao i oni­ma ko­ji tek pred­stoje

do 2020. go­di­ne i ka­sni­je, na­vo­deći

kao ta­kve, po­red osta­log, di­gi­tal­nu

tran­sfor­ma­ci­ju i po­slov­ne stra­te­gi­je,

po­kre­ta­nje di­gi­tal­ne kul­tu­re u or­ga­niza­ci­ja­ma,

te obez­be­đi­va­nje pri­vat­no­sti

ko­ri­sni­ka i si­gur­no­sti po­da­ta­ka.

Ona je ta­ko­đe pa­žnju pri­sut­nih

usme­ri­la na kom­pa­ni­ju Tech Da ta kao

na in­te­gra­to­ra IoT re­še­nja.

Pr­vi dan kon­fe­ren­ci­je za­vr­šen je

okru­glim sto­lom, to­kom ko­ga su devoj­ke

iz Šta­da gru­pe, pred­u­ze­ća Meta­lac

di­gi­tal i In­sti­tu­ta za fi­lo­zo­fi­ju i

druš­tve­nu te­o­ri­ju pre­ne­le is­ku­stva sa

di­gi­tal­nom tran­sfor­ma­ci­jom u nji­hovim

or­ga­ni­za­ci­ja­ma.

Dan drugi

za­pa­ža­nje da Sr­bi­ja već niz go­di­na ne

me­nja svo­ju po­zi­ci­ju, te da će ta­ko ostati

i u na­red­nim go­di­na­ma, jer pro­me­na

na­bo­lje zah­te­va dvo­ci­fre­nu sto­pu ra­sta,

što kod nas ni­je slu­čaj.

Pre­ma iz­ne­tim po­da­ci­ma, IT tr­žiš­te

tre­ću go­di­nu be­le­ži rast, pa ako se ovaj

trend na­sta­vi do kra­ja 2019. go­ni­ne, treba­lo

bi da do­stig­ne 580 mi­li­o­na evra.

Ra­stu tr­žiš­ta po­go­du­je rast IT uslu­ga, ali

ni­je po­hval­no što je nji­hov rast vi­še rezul­tat

po­ra­sta ce­na ne­go po­ra­sta obima

po­sla.

Go­vo­re­ći o di­gi­tal­noj tran­sfor­ma­ci­ji

kao o di­gi­tal­nom vi­la­je­tu, Mi­lo­van Mati­je­vić

je uka­zao na iza­zo­ve ko­ji sto­je na

pu­tu tran­sfor­ma­ci­je po­slo­va­nja.

U za­jed­nič­koj pre­zen­ta­ci­ji Ar­mi­na Dina­ra

i Jo­va­na Bo­gi­će­vi­ća iz kon­sul­tan­ske

Ex­cel to Da­ta Sci­en­ce World”, Sa­ša Rado­va­no­vić,

kon­sul­tant za Da­ta Sci­en­ce

i ana­li­ti­ku u kom­pa­ni­ji Qony, počeo

je krat­kim pri­ka­zom pro­iz­vo­da ko­je

Qoni nu­di kao „naj­bo­lju zaš­ti­tu od ra­dija­ci­je

mo­bil­nih te­le­fo­na”, a on­da je detalj­no

go­vo­rio o ana­li­ti­ci i mo­guć­no­sti

da se ana­li­za po­da­ta­ka is­ko­ri­sti da se

za­ra­di no­vac.

Na­red­nog da­na, već u ju­tar­njim časo­vi­ma,

kon­fe­ren­ci­ja je na­sta­vlje­na

pre­da­va­njem Mi­lo­va­na Ma­ti­je­vi­ća, vlasni­ka

kom­pa­ni­je Mi ne co-Com pu ters i

Od Ex­ce­la ko­ji kao alat ko­ri­ste uglav­nom

pred­u­ze­ća ko­ja ima­ju iz­me­đu 50

i 100 za­po­sle­nih, gde se ja­vlja pro­blem

sa po­slov­nim iz­veš­ta­va­njem, pre­ko nekih

na­pred­ni­jih ala­ta, pri­ča je sti­gla do

na­pred­ne ana­li­ti­ke kao ena­ble­ra, gde se

svet na­u­ke o po­da­ci­ma sta­vlja u slu­žbu

po­slov­nih po­tre­ba or­ga­ni­za­ci­ja.

U okvi­ru pre­zen­ta­ci­je po­sve­će­ne

re­no­mi­ra­nog IT ana­li­ti­ča­ra, ko­ji je na

osno­vu ana­li­ze sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka

i uo­če­nih tren­do­va za­stu­pao te­zu da

je stra­te­gi­ja, a ne teh­no­lo­gi­ja, ta koja

po­kre­će di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju.

Od­re­đu­ju­ći me­sto Sr­bi­je na teh­no­loš­koj

ma­pi Evro­pe i okre­že­nja, on je iz­neo

ku­će Ernst

& Young

uka­za­no

je na značaj

ula­ganja

u sajber

bezbed­nost

u procesu

di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je i opi­san benchmark

pri­stup di­gi­tal­noj bez­bed­no­sti.

Svo­je pre­da­va­nje pod na­zi­vom „From

so­ci­jal­nom in­že­nje­rin­gu kao ri­zi­ku koji

se ne mo­že ig­no­ri­sa­ti, dr Igor Franc,

xxx


je­dan od osni­va­ča udru­že­nja pro­fe­sio­na­la­ca

u obla­sti in­for­ma­ci­o­ne bezbed­no­sti

eSi­gur­nost, go­vo­rio je o utica­ju

ljud­skog fak­to­ra na bez­bed­nost

or­ga­ni­za­ci­ja. Po­red to­ga, on je uka­zao

na či­nje­ni­cu da se po­sled­njih go­di­na

de­si­la ozbilj­na pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ja sajber

kri­mi­na­la, opi­sao je teh­ni­ke war

di a ling, po­stu­pak war­dri­ving, road apple

i im per so na tion na­pa­de, a osvr­nuo

se i na phis hing.

Na kra­ju pre­zen­ta­ci­je, Mir­ko Mirko­vić,

član udru­že­nja eSi­gur­nost, je

de­mon­stri­rao mo­guć­nost zlo­u­po­trebe

e-ma i la.

se po­tom fo­ku­si­rao na glav­nu te­mu –

is­po­ru­ku in­te­gri­sa­ne saj­ber od­bra­ne

za cloud ge­ne­ra­ci­ju.

Pre­drag Spa­so­je­vić, vla­snik Digitcoma,

upo­znao je pri­sut­ne sa pro­iz­vo­di­ma i reše­nji­ma

ko­je ova kom­pa­ni­ja nu­di i dao

broj­ne pri­me­re nji­ho­ve upo­tre­be.

da njen uspeh u ve­li­koj me­ri za­vi­si od

kul­tu­re or­ga­ni­za­ci­je.

Rad­ni deo Veracomp CIO Leadership

foruma za­vr­šen je pre­zen­ta­ci­jom Aleksan­dra

Mi­ja­to­vi­ća, di­rek­to­ra i su­o­sni­vača

start-up kom­pa­ni­je AlphaHoo. To­kom

pre­da­va­nja, či­ju oko­sni­cu je pred­sta­vljao

Ovaj set pre­da­va­nja za­vr­šen je

okru­glim sto­lom ko­jim je pri­ča o digi­tal­noj

tran­sfor­ma­ci­ji do­pu­nje­na i

dat re­zi­me pre­zen­ta­ci­ja, uz pre­po­ruke

struč­nja­ka šta bi se u tom pro­cesu

mo­glo pre­sko­či­ti, a sa či­me bi se

da­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­ti za­rad ino­va­ci­ja.

Ta­ko­đe je apo­stro­fi­ran zna­čaj po­stoja­nja

po­slov­ne stra­te­gi­je ko­ja će odre­di­ti

i di­gi­tal­nu stra­te­gi­ju, od­no­sno

put di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je.

Da­vor Pe­rat, Se ni or Tec hno logy

Con sul tant u Syman te cu, u svom preda­va­nju

se pr­vo osvr­nuo na isto­ri­jat

kom­pa­ni­je i nje­nu li­der­sku po­zi­ci­ju,

uz na­po­me­nu da je ona tre­nut­no u

pro­ce­su akvi­zi­ci­je od stra­ne Bro ad coma

i kre­će u jed­nu no­vu pri­ču, da bi

Bo­jan So­vilj, osni­vač kom­pa­ni­je Cloud­wal­ker

ko­ja se ba­vi kre­i­ra­njem re­šenja

i pru­ža­njem uslu­ga u obla­sti Data

Sci en cea, pr­ven­stve­no za kli­jen­te

ko­ji se ba­ve igra­ma na sre­ću, odr­žao

je pre­da­va­nje na te­mu “Da­ta Sci­en­ce

from C-le­vel per­spec­ti­ve”.

I sam je­dan od pi­o­ni­ra na­u­ke o poda­ci­ma

u Sr­bi­ji, ob­ja­snio je raz­lo­ge

an­ga­žo­va­nja ana­li­ti­ke, na­gla­ša­va­ju­ći

kon­ver­za­ci­o­ni asi­stent ko­ji po­kre­ću napred­ni

machine learning al­go­rit­mi, ko­ji

su raz­vi­li Alek­san­dar i nje­gov tim, ob­jaš­nje­no

je šta su to chat­bo­to­vi, za­vi­ri­lo se

u nji­ho­vu ar­hi­tek­tu­ru, na­ve­de­ni su be­nefi­ti

od nji­ho­vog ko­riš­će­nja, kao i mo­guć­no­sti

upo­tre­be.

Ovo­go­diš­nji CIO Leadership forum bio

je još jed­na po­tvr­da da di­gi­tal­na transfor­ma­ci­ja

u svim nje­nim aspek­ti­ma sve

vi­še za­o­ku­plja pa­žnju, upra­vo u onoj

me­ri u ko­joj in­te­gra­ci­ja di­gi­tal­nih teh­nolo­gi­ja

u sva pod­ruč­ja po­slo­va­nja po­staje

neo­p­hod­na da bi se pro­me­nio mo­del

po­slo­va­nja i is­po­ru­či­va­nja vred­no­sti kori­sni­ci­ma.

xxx


IT i po slo va nje

Sa­mo tre­ći­na kom­pa­ni­ja

ostva­ri ko­rist

od ula­ga­nja u ana­li­ti­ku

Pre­ma naj­no­vi­jem is­tra­ži­va­nju ana­li­tič­ke ku­će IDC, pro­ce­nju­je se da će ukup­no ula­ga­nje u napred­nu

ana­li­ti­ku do kra­ja ove go­di­ne, na glo­bal­nom ni­vou, bi­ti oko 189,1 mi­li­jar­di do­la­ra. Pa ipak,

sa­mo 35 % kom­pa­ni­ja uspe­va da u pot­pu­no­sti pri­me­ni ana­li­tič­ke mo­de­le u svom po­slo­va­nju. Veći

je broj onih ko­je to ni­ka­da ne ostva­re ili se bo­re sa ta­ko­zva­nom „po­sled­njom mi­ljom“ - po­slednjim

ko­ra­kom u pro­ce­su ko­ji pod­ra­zu­me­va im­ple­men­ta­ci­ju i ko­riš­će­nje ana­li­ti­ke.

„Sa­ma či­nje­ni­ca da tek tre­ći­na kompa­ni­ja

uspe­va da u pot­pu­no­sti prime­ni

ana­li­tič­ke mo­de­le ko­je kre­i­ra ne

go­vo­ri to­li­ko o lo­šim ula­ga­nji­ma koli­ko

o ne­is­ko­riš­će­no­sti po­ten­ci­ja­la koji

ima­ju u ru­ka­ma i pro­puš­te­nim po­slov­nim

pri­li­ka­ma“, ka­že Mi­loš Đur­ko­vić,

di­rek­tor kom­pa­ni­je SAS za Adri­a­tic

re­gion, vo­de­će kom­pa­ni­je u obla­sti


ana­li­ti­ke i do­da­je: „Ve­li­ki iza­zov sa kojim

se su­sre­ću je­ste i vre­me po­treb­no za

im­ple­men­ta­ci­ju. U 90 % kom­pa­ni­ja potreb­no

je vi­še od tri me­se­ca ka­ko bi se

doš­lo do re­le­vant­nih po­da­ta­ka. Na­kon

tog pe­ri­o­da, ve­ći­na kom­pa­ni­ja ne uspeva

da do­ne­se po­slov­ne od­lu­ke na osnovu

uvi­da ko­je ana­li­ti­ka pru­ža i za­to gu­be

po­ve­re­nje u be­ne­fi­te ko­je im ona mo­že

do­ne­ti za po­slo­va­nje.“

Do bar pri mer

Je­dan od do­brih pri­me­ra iz prak­se

je­ste sa­rad­nja SAS-a i nor­veš­ke te­leko­mu­ni­ka­ci­o­ne

kom­pa­ni­je ko­ja po­sluje

na skan­di­nav­skom i mno­go­ljud­nom

azij­skom tr­žiš­tu, gde po­se­du­je ne­vero­vat­nu

ko­li­či­nu ko­ri­snič­kih po­da­taka.

Ka­ko bi svo­jim ko­ri­sni­ci­ma omogu­ćio

per­so­na­li­zo­va­no is­ku­stvo, Opera­tor

sva­ko­dnev­no ko­ri­sti sko­ro dvade­set

SAS-ovih pre­dik­tiv­nih ana­li­tič­kih

mo­de­la, za­hva­lju­ju­ći ko­jim kre­i­ra rele­vant­ne

po­nu­de ko­je od­go­va­ra­ju na

spe­ci­fič­ne po­tre­be ko­ri­sni­ka.

SAS-ovo re še nje

Pre­ma po­da­ci­ma svet­ske kon­sultant­ske

ku­će Me­kin­si, ukup­na go­diš­nja

vred­nost ko­ja se mo­že ostva­riti

pri­me­nom ana­li­ti­ke je iz­me­đu 9,5 i

15,4 bi­li­o­na do­la­ra. Upra­vo za­to, SAS

je kre­i­rao re­še­nje za upra­vlja­nje mode­li­ma

ko­je po­jed­no­sta­vlju­je upra­vljanje,

pra­će­nje, pre­kva­li­fi­ka­ci­ju i im­plemen­ta­ci­ju

ana­li­tič­kih mo­de­la. Na ovaj

na­čin skra­ću­je se vre­me od pro­duk­cije

do pri­me­ne ana­li­ti­ke i uvi­da na poslo­va­nje,

či­me se kom­pa­ni­ja­ma po­maže

da poč­nu br­zo i efi­ka­sno da pri­menju­ju

ana­li­tič­ke mo­de­le i na taj na­čin

is­ko­ri­ste ka­ko vred­nost ulo­že­nog, ta­ko

i po­ten­ci­jal do­bi­je­nog.


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

xxx

ISSN:1821-4177


DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN:1821-4177

xxx


Intervju

SAP S/4HANA

- osnova savremenog poslovanja -


Enetel Solutions je kompanija koja se bavi razvojem i implementacijom

savremenih softverskih rešenja i posluje u okviru Roaming

Solutions grupe. Višegodišnje iskustvo njenih softverskih inženjera

zasnovano je na razvoju i implementaciji složenih informacionih sistema

u različitim industrijama i rešavanju različitih izazova kompanija

na putu digitalne transformacije.

Njihova vizija razvoja, kako sami objašnjavaju, usmerena je na

rešenja u domenima digitalne transformacije poslovanja kompanija

i društva koja obuhvataju upravljanje resursima kompanije i odnosima

sa klijentima, unapređenje korisničkog iskustva kroz online

kupovinu i georeferenciranu analitiku, kontrolu efikasnosti rada i

kvaliteta izvedenih radova u realnom vremenu, e-government,

unapređenje korisničkog iskustva na polju distribucije multimedijalnog

sadržaja, mašinsko učenje na polju unapređenja efikasnosti

rada pogona proizvodne industrije i drugo.

Sarađuju sa velikim brojem renomiranih svetskih kompanija

između kojih se ističe saradnja sa kompanijom SAP čiji su veliki

prodajni i servisni partner sa sertifikovanim centrom ekspertize za

SAP rešenja u okviru kompanije.

Upravo o tome, kao i o benefitima koji se ostvaruju uvođenjem

savremenih SAP rešenja, razgovarali smo sa Radetom Vujovićem,

generalnim direktorom Enetel Solutionsa.

Razgovarao: Zoran Kovačević

zoran@gmbusiness.biz

Kao dugogodišnji SAP partner,

uradili ste i prvu implementaciju SAP

S/4HANA Cloud rešenja u regionu

CEE. Recite nam malo više o tome?

U poslednjih nekoliko godina

transformacija principa i procesa

poslovanja i potpuna digitalizacija

predstavljaju osnovu daljeg razvoja


svake industrije i taj trend će se sasvim

sigurno nastaviti dugi niz godina

pred nama. Industrija 4.0 uvođenjem

IoT senzora, mašinskog učenja i

cloud computinga donosi revoluciju

u primeni informacionih tehnologija

u savremenom poslovanju kompanija

danas. Digitalna transformacija kompanija

je u epicentru dešavanja i

prioritet menadžmenta kompanija koje

žele da drže korak sa vremenom i budu

konkurentne na tržištu. U skladu sa

time je prirodna pojava SAP S/4HANA

rešenja u cloudu. Mi kao kompanija

koja prati najsavremenije trendove u IT

industriji smo ponosni na to da smo

imali priliku da budemo prva kompanija

u CEE regionu koja je uradila jednu

takvu implementaciju.

Ko­je su pred­no­sti uvo­đe­nja SAP

S/4HA NA rešenja u od no su na pret

hod ne ver zi je SAP ERP rešenja, ili

na dru ga soft ver ska re še nja iste ili

slič­ne na­me­ne?

SAP S/4HA NA je 4. ge ne ra ci ja ERP

re še nja kom pa ni je SAP. Jed na od primar

nih pred no sti ovog ERP re še nja

je nje na je din stve na ar hi tek tu ra sa

HA NA ba zom u osno vi. HA NA baza

pred sta vlja „in-me mory” ba zu koja

ko ri sti kom bi na ci ju on li ne ana li tič

kog pro ce si ra nja i on li ne tran sak ci o­

nog pro ce si ra nja, što omo gu ća va da

po da ci bu du ču va ni u rad noj me mori

ji ume sto na hard di sku, i sa mim tim

mno go br že ob ra đi va ni. Ka da se radi

sa ve li kom ko li či nom po da ta ka, što

zah te va ju sa vre me ni ERP si ste mi, ovakav

na čin ra da sa po da ci ma pred stavlja

ve li ku pred nost. Sa dru ge stra ne,

SAP je S/4HA NA re še njem po jed nosta

vio ar hi tek tu ru kom plet nog ERP siste

ma, uvo đe njem Fi o ri ko ri snič kog

xxx


in ter fej sa una pre đu je ko ri snič ko is kustvo

u sva ko dnev nom ra du na ERP siste

mu, omo gu ćio uvo đe nje ino va ci ja

na sam ERP si stem i obez be dio la ku

tran zi ci ju na cloud re še nje.

Koji su preduslovi za implementa

ciju S/4HANA rešenja?

Pred u slov je per for man tan har dver,

jer su to zah te vi S/4HA NA re še nja. To

je je dan od raz lo ga pri izboru ar hi tek

tu ra na ba zi cloud re še nja, gde se to

mo že obez be di ti bez ve li kih ka pi tal nih

u l ag an j a . S a d r ug e s t r an e , s ve b e zb e -

d no sne me re ko je je neo p hod no prime

ni ti u sa vre me nom IT okru že nju je

jed no stav ni je is pu ni ti u cloud okru ženju.

Naj bo lje uz naj bo lje

Da li je soft ver kom pli ko van za

ko­riš­će­nje i da li zah­te­va po­seb­nu

ob­u­če­nost da bi mo­gao da se kori

sti?

S/4HA NA-u iz me đu osta log kra si

jed no stav nost upo tre be za kraj nje kori

sni ke. Is ku stva u ko riš će nju pret hod

nih ver zi ja SAP ERP re še nja su uze ta

u ob zir i ve o ma una pre đe na kroz Fi o ri

front end. Cilj je sva ka ko bio da se uz

naj bo lje ERP re še nje na tr žiš tu do bi je i

naj bo lje ko ri snič ko is ku stvo u upo trebi

sa mog re še nja. Tu ima još pro sto ra

za una pre đe nje, ali je sa svim si gur no

da će i taj deo u ve o ma kret kom ro ku

bi ti za o kru žen.

Za po slo va nje bez pa pi ra

Ka kva je ulo ga ova kvih soft verskih

re še nja u na vi ka va nju lju di na

rad u uslo vi ma sa vre me ne di gi tal

ne eko no mi je?

Soft ver ska re še nja za upravljanje

poslovanjem po put SAP S/4HA NA,

ko ja mo gu da po dr že pro ce se ra da sa

kra ja na kraj kom pa ni je, pred sta vljaju

fun da men tal ne osno ve za rad jed

ne sa vre me ne kom pa ni je. U da naš

nje vre me teš ko je za mi sli ti us peš nu

kom pa ni ju da po slu je bez sa vre menog

ERP re še nja. Da nas se sve vi še

go vo ri o „pa per less” po slo va nju i to je

neš to što nas če ka u bli skoj bu duć nosti

kao deo sva ko dne vi ce u ra du.

U ko li koj me ri S/4HA NA soft ver

mo der ni zu je po slo va nje i ko je inova

ci je do no si kom pa ni ja ma i za posle

ni ma? Ka kve po slov ne per spek tive

otva ra kom pa ni ja ma?

SAP S/4HA NA pred sta vlja osnovu

sa vre me nog po slo va nja i pot puno

me nja prin ci pe po slo va nja kompa

ni je. Mo der ni za ci ja i ino va ci je u

da naš nje vre me pred sta vlja ju sa stav

ni deo sva ko dnev nog ži vo ta, i bo lje

je da se što pre na vik ne mo na ta kav

na čin ži vo ta i ra da. Je di no ta kav način

ra da nam omo gu ću je kon ku rentnost.

To je u današnje vreme je di ni

na čin da go vo ri mo o no vim pri li kama

za raz voj po slo va nja sa vre me ne

kom pa ni je.

xxx


Mar ke ting

Smanjenje

budžeta

Pre­ma ne­dav­nom Gart­ne­ro­vom is­tra­ži­va­nju, bu­dže­ti za mar­ke­ting su, pr­vi put na­kon 2014. godi­ne,

pa­li is­pod 11%. No, ia­ko Gart­ne­ro­vo is­tra­ži­va­nje o po­troš­nji direktora marketinga u pe­ri­o­du

2019. do 2020. ot­kri­va pre­o­kret u ra­stu mar­ke­tin­ških bu­dže­ta, CMO-i osta­ju op­ti­mi­stič­ni u po­gledu

po­vrat­ka nji­ho­vog fi­nan­sij­skog zdra­vlja.

Pre ma Gart ne ro vom is tra ži vanju

spro ve de nom me đu ru kovo

di o ci ma mar ke tin ga, marke

tin ški bu dže ti su se sma nji li, pav ši

sa 11,2% ukup nih pri ho da kom pa nije

2018. go di ne na 10,5% u 2019. Poda

ci do bi je ni iz Gart ne ro vog CMO

Spend Sur vey 2019-2020 iz veš ta ja otkri

va ju da je ovo pr vi put od 2014.

go di ne da su bu dže ti za mar ke ting

pa li is pod 11%.

Preterano samopouzdanje

„Su o če ni sa zbu nju ju ćim spolj nim

i unu traš njim okru žu ju ćim sig na lima,

CMO-i se i da lje uzda ju u ekonom

ske i bu džet ske iz gle de, pa skoro

dve tre ći ne (61%) njih oče ku je da


će im se bu džet opo ra vi ti 2020. godi

ne”, iz no si Ewan McIntyre, pot predsed

nik za ana li ze u Gart ne ro voj marke

tin škoj prak si.

„Me đu tim, isti pro ce nat ru ko vo di laca

mar ke tin ga je ve ro vao da će se njiho

vi bu dže ti po ve ća ti u 2019. go dini,

što uka zu je da je nji hov op ti mi zam

bio bez osno va. Ia ko još ni smo svedo

ci na glog smanjenja bu dže ta, ovogo

diš nji ma li pad pred sta vlja sce nario

ko ji oni ni su oče ki va li. Ovo bi se

mo glo na zva ti sa mo po u zda njem uprkos

ne da ća ma. Ili bi se mo glo na zvati

pre te ra nim sa mo po u zda njem”, kaže

McIntyre.

Ključ­ni na­la­zi CMO an­ke­te

Is tra ži va nje po troš nje CMO-a 2019-

2020. go di ne, spro ve de no an ke ti ranjem

vi še od 340 ru ko vo di la ca mar ketin

ga u Se ver noj Ame ri ci i Ve li koj Brita

ni ji, pra ti ključ na pod ruč ja gde marke

ta ri in ve sti ra ju u lju de, pro gra me

i teh no lo gi je. Iz veš taj go vo ri o to me

ko li ko kom pa ni je tro še na mar ke ting,

na ko ji na čin su ti bu dže ti iz gra đe ni,

k ako ć e s e o n i m en j at i u 2 0 2 0 . i z a -

š to. An ke ta je po ka za la ne ko li ko ključnih

stva ri...

Mar tech in ve sti ci je su se sma njile,

ali je agen cij ska po troš nja i dalje

sta bil na

Gart ne ro vo is tra ži va nje mar ke tin ga

or ga ni za ci ja za 2019. po ka za lo je da je

63% mar ke ta ra po me ri lo ne ke aspek

te is po ru ke sa agen ci ja tre će stra ne

na in ter ne ti mo ve. Me đu tim, bez obzi

ra što je mo žda doš lo do pro me ne u

obi mu, to ni je na ru ši lo zna čaj nu vrednost

ko ju CMO-i i da lje na la ze u spoljaš

njim pro vaj de ri ma uslu ga. U stva ri,

po troš nja na mar ke tin še agen ci je i dalje

iz no si sko ro če tvr ti nu (22%) ukupnih

mar ke tin ških bu dže ta.

„Ma da je in-ho­u­sing mo žda u mo di,

agen ci je i da lje nu de ne u po re di vu ši rinu

po lja ra da, eko no mi ju obi ma i moguć

nost da da ju po treb ni ji, spo ljaš nji

stra teš ki do pri nos”, do da je McIntyre u

svom ko men ta ru re zul ta ta an ke te.

Da lje, in ve sti ci je u mar ke tin šku teh

no lo gi ju (mar tech) su pa le za 3 procent

na po e na u od no su na isti pe riod

proš le go di ne, sma njiv ši se na 26%

mar ke tin ških bu dže ta u 2019. Ma da

mar­tech i da lje ko man du je glav nim

de lom bu dže ta za mar ke ting, po kazao

se kao ne stal ni ja oblast ula ga nja.

Po red to ga, eta bli ra ne teh no lo gi je,

kao što su en dži ni za per so na li za ci ju i


Po­troš­nja na pla­će­ne me­di­je se

po­ve­ća­va, a na di­gi­tal­ne ka­na­le se

udvo­stru­ču­je

Mar ke tin ška po troš nja na pla će ne

me di je se po ve ća la sa 23% u 2018.

na 26% u 2019. go di ni, sa di gi tal nim

ka na li ma ko ji pre u zi ma ju la vov ski deo

od 16% od ukup nih bu dže ta za marmar

ke ting za sno van na na lo zi ma (acco

unt-ba sed mar ke ting - ABM), upale

su u Ko ri to raz o ča ra nja (Tro ugh of

Di sil lu si on ment) u Gart ne ro vom Hype

Cycle for Di gi tal Mar ke ting and Adverti

sing 2019. Ov de tre ba na po me nuti

da Gart ne ro vo is tra ži va nje mar ke tinških

or ga ni za ci ja za 2019. ot kri va da

24% mar ke ta ra ve ru je da je mar­tech

stra te gi ja, usva ja nje i ko riš će nje, jed

na od tri naj ve će sla bo sti u spo sobno

sti nji ho vih kom pa ni ja da upra vlja ju

sti ca njem ili lo jal noš ću ko ri sni ka. Vi še

od 25% mar ke ta ra kri vi za ove sla bosti

mar­tech stra te gi je ne do vo ljan budžet,

re sur se ili mo guć no sti.

xxx


ke ting. Po ve re nje u di gi tal ne ogla se i

da lje je sna žno, sa 78% CMO-a ko ji

oče ku ju po ve ća nje in ve sti ci ja u 2020.

„Ka ko or gan ski do seg na druš tvenim

plat for ma ma pa da na nu lu, a pove

re nje u in­flu­en­cer mar ke ting se dovo

di u pi ta nje, pla će ni me dij ima više

pred no sti ne go ne do sta ta ka za

CMO-e”, na vo di McIntyre.

Me đu tim, di gi tal ni ogla si ni su je dina

oblast ko ja ima kon ti nu i ra nu podrš

ku. Pre ko pla će nih, vla snič kih i steče

nih ka na la, CMO-i i da lje in ve sti ra ju

u či tav niz ka na la. Po troš nje na of­fline

adver­ti­sing i na TV osta ju sna žne,

pri če mu sva ka iz i sku je udeo od 7% u

ukup nom bu dže tu za mar ke ting.

Ana li ti ka osta je straš ki naj značaj­ni­ja

spo­sob­nost

U ovom is tra ži va nju CMO-i su zah

te va li kon ku rent ske uvi de i ana li tiku,

pri ja vlju ju ći ove obla sti kao dve

naj va žni je spo sob no sti ko je po dr žava

ju re a li za ci ju nji ho vih mar ke tin ških

stra te gi ja u na red nih 18 me se ci. Marke

tin ška ana li ti ka je naj ve će pod ruč je

ula ga nja, či ne ći 16% bu dže ta iz dvo jenog

za mar ke tin ške pro gra me i opera

tiv ne obla sti.

Upr kos svim tim ula ga nji ma, prema

Gart ne ro voj pro ce ni mar ke tinške

zre lo sti u 2018. (Gart ner’s Mar keting

Ma tu rity As ses sment 2018), ni voi

mar ke tin ške zre lo sti i da lje iz o sta ju.

To pred sta vlja zna ča jan ri zik za perspek

ti vu te ku ćih in ve sti ci ja. Sna žno

ula ga nje u po dat ke i ana li ti ku po veća

va oče ki va nja od eks pe ri men ti sa nja

i uče nja ko je se pred u zi ma da bi se

tran sfor mi sa la mar ke tin ška is ku stva.

„Ne u speh is po ru ke u od no su na

po ve ća na oče ki va nja u po gle du poda

ta ka i ana li ti ke mo že bi ti na šte tu

bu du ćih oba ve za fi nan si ra nja”, upozo

ra va McIntyre.

Do dat ni de ta lji ovo go diš njeg is tra ži va nja po troš nje CMO-va i

uvi di u top pri o ri te te in ve sti ra nja mar ke tin ških ti mo va do stup ni

su Gart ne ro vim kli jen ti ma u iz veš ta ju “CMO Spend Sur vey 2019-

2020: CMOs Do u ble Down on Di gi tal Chan nels and Analytics, but

Fail to Plan for To ugh Ti mes Ahead”.

xxx


Si stem ska or ga ni za ci ja

Ge­ne­ra­ci­ja mi­le­ni­ja­la­ca je već uve­li­ko pri­sut­na u po­slov­nom sve­tu. Či­me su vo­đe­ni, šta su im prio­ri­te­ti,

ka­ko kom­pa­ni­je gre­še u po­gle­du njih i ka­kve ve­ze bren­do­vi, igri­ce, teh­no­lo­gi­ja, fre­e­lan­ce i

start-up kul­tu­ra ima­ju sa svim tim?


Ne, ne, ni su

milenijalci

krivi

Ivan Mar ko vić, iCon sult

U

da naš nje vre me je la ko bi ti

fre e lan cer, pod uslo vom da

zna te da bar jed nu stvar radi

te OK i da ste vr lo veš ti u ko riš će nju

novih tehnologija.

Ni je slu čaj no što su se pra vi fre­e­lance

po slo vi i mo guć nost da ne ko za i­

sta od to ga ži vi raz vi li tek u po sled njih

desetak godina. Naravno da je i ranije

bilo ljudi koji su radili honorarno ili samo

stal no kao struč nja ci, ali ve li ki skok

se po ja vio tek u po sled nje vre me. To

su omo gu ći le dve stva ri: jed no je teh

no loš ki raz voj, a dru go je pro me na

si ste ma vred no sti i pri o ri te ta ko ja to

sa da omo gu ća va.


I sve to se sku pi lo u jed noj ge nera

ci ji.

O če mu se tu za pra vo ra di?

Ključ ne re či su tre nut na na gra da i

spo sob nost ko riš će nja no vih teh no logi

ja. Raz voj IT in fra struk tu re i do stupnost

„ko mu ni ka ci o nih ure đa ja“omogu

ći li su da ne ko ko i ni je ta ko stru čan

ili po znat mo že la ko da se „bren di ra“

i da po sta ne ne ko ko ga će svi pre pozna

ti. To se čak ne mo že ura di ti ni sa

nov cem, već je to jed no stav no veš tina

upa re na sa psi ho loš kim pro fi lom i

ge ne ral nim raz u me va njem druš tve nih

mre ža i kru go va. I ne go vo ri mo ov de

o raz u me va nju ko je se uči na ne kim

ma ster stu di ja ma, ne go o instinktu

ko ji se raz vi je ka da se ro di te u jednom

okru že nju i vre me nu. Na in terne

tu je la ko iz gra di ti dru gu lič nost, biti

pri znat, bi ti jak i sve stran. U igri ci je

la ko bi ti le vel 120 De mon Hun ter, kome

se di ve. Mno go lak še ne go u pravom

ži vo tu.

Dru gi deo je ve zan za po tre bu za

in stant nom gra ti fi ka ci jom ko ju ovakvi

po slo vi nu de. Da se raz u me mo,

svi ljudi evolutivno vole instantna zadovoljstva.

Biološki funkcionišemo po

tom principu. Svaki put kada postignete

nešto, mozak vas nagradi dopaminom.

I to je od li čan ose ćaj, in stant na

gra ti fi ka ci ja - mo men tal no do sti za nje

za do volj stva i sre će. Teh no lo gi ja je i

to omo gu ći la. Od li čan pri mer za to

je što za ne ki po sao mo že te da konku

ri še jed nim kli kom, ce lu se ri ju može

te da po gle da te u ro ku od ne delju

da na, igra te igri ce u ko ji ma je sigur

no da će te za dla ku po be di ti, film

mo že te da po gle da te ka da god vam

pad ne na pa met, i ne mo ra te da prola

zi te kroz čud ne si tu a ci je upo znava

nja sa dru gim lju di ma - već sve

to mo že te za vr ši ti iz si gur no sti svoje

so be i bez stra ha da bu de te di rekt

no od bi je ni.

I ta ko su stvo re ni uslo vi da ve li ki

d e o j e dn e g en er ac ij e p o čn e d a r a zm i-

xxx


š lja o po slu na pot pu no dru gi na čin,

jer vi še pri o ri tet ni je sta bil nost, ni ti se

od la ga nje za do volj stva vi še ce ni, već

se sve svo di na sa da i od mah. Ve o ma

je la ko pro ve sti svo je vre me gra de ći

ve li ke mre že „pri ja te lja“ na ne tu, priku

pi ti one ko ji će laj ko va ti sve što kaže

te (i vi što oni na pi šu) i do bi ti malo

do pa mi na sva ki put ka da ne ko lajku

je ono što ste ura di li. In stant na vali

da ci ja i na gra da. I on da že li te još. I

u jed nom tre nut ku po sta ne te za visni.

Ne ma te vi še ni mo tiv da gra dite

smi sle ne kom plek sne od no se. Pa

zaš to biste, ka da do bi ja te do pa min

sva ki put ka da za tre ba. I „sre ća“ je

od mah tu.

Šta su on da

kor po ra ci je ura di le?

One su pre po zna le da mo gu da dobi

ju mla de ta len to va ne lju de ko ji su

do bro po ve za ni, ima ju svež pri stup i

na čin raz miš lja nja i to na vr lo jed nosta

van na čin. Daj te im ono na šta su

već na vu če ni.

Sa mo oni ko ji ni na ko ji na čin ne

mo gu da se uklo pe u tra di ci o nal ne

struk tu re na pre do va nja ko je u fir mama

po sto je. Re še nje je bi lo oči gled

no. Sta­rt-up kul tu ra je po sta la fancy,

pa su tra di ci o nal ne fir me re ši le da to

is ko ri ste. One su na pra vi le si ste me vođe

nja lju di ko ji, evo, upra vo pro movi

šu in stant na za do volj sta va, na gra du

na sva kom ko ra ku, kon ti nu al nu moti

va ci ju, i po sta vi le si ste me ko ji su samo

pro du blji va li po sto je ći jaz iz me đu

na či na raz miš lja nja jed ne i dru ge gene

ra ci je.

Put ko jim se re đe ide

Ono što ni su raz u me le je da po stoji

i dru gi put – put ko ji je bo lji za mlade

lju de, ko ji ne da je ta ko do bre rezul

ta te na kva r tal nim iz veš ta ji ma i ko ji

du go roč no gle da no ne će na pra vi ti otpor

nost na na gra du, uspeh i na pre dova

nje. Jed no stav no, ne do vo di čo ve ka

u po zi ci ju da niš ta vi še ni je do volj no.

xxx


A naj go re je što to ne da je struktu

ru ni ti na kra ju či ni čo ve ka za dovolj

nim.

Is prav ni ji put je po sta vi ti ta kav sistem

ra da ko ji ne će ima ti si stem sko

na gra đi va nje u fo ku su, već si stemski

raz voj, jer kod po ste pe nog raz

vo ja, ia ko ne po sto je dis kret ni kora

ci, po sto ji ja san kon ti nu i tet i vi dljiv

na pre dak kroz vre me. A još va žni je je

što se na taj na čin gra de ve ze i odno

si na mno go zdra vi jim osno va ma.

Na u če no, ta ko đe, po ma že lju di ma da

u svom ži vo tu kva li tet ni je ure de lič ne

od no se sa dru gim lju di ma. U fre­e­lance

sve tu ne ma kom plek snih od no sa,

već se sve svo di na in stant za do voljstvo

ko je do la zi sa za vr še nim po slom.

A po sled nja stvar ko joj čo vek te ži jeste

da mu se od no si sa lju di ma svode

na „fre e lan ce od no se“ i laj ko va nje.

Za to ni su mi le ni jal ci kri vi za tu si tu a ciju,

već ve li ki ne do sta tak li der skih veš

ti na i ne mo guć nost onih ko ji su na

li der skim po zi ci ja ma (i onih ko ji ih save

tu ju) da pre po zna ju po tre be mla dih

lju di ko ji im či ne bu duć nost i oko snicu

or ga ni za ci je.

Ni kad ni je ka sno

Ali još ni je niš ta to li ko straš no, niš

ta još ni je to li ko iz gu blje no. Sa mo je

po treb no raz u me ti i po tru di ti se oko

gra đe nja smi sle nih od no sa.

I za to… go, mil len ni als, go!

xxx


xxx


Opis rad nog me sta (2)

Teh ni ke i

smer ni ce

U pret hod nom tek stu bi lo je re či o prin ci pi ma, kao i osnov nim smer ni ca ma za iz ra du opi sa rad

nih me sta. Da se osvr ne mo i na no ve teh ni ke izrade opi sa rad nih me sta.

Ivan Mar ko vić, iCon sult

I

u ovom po slu po sto ji mo da i posto

ji ono što lju di ko ji se ba ve iz radom

pro fi la i opi sa po ku ša va ju da

una pre de. Ipak, to se, pre sve ga, od nosi

na one organizacije koje imaju veoma

razvijene procese u ljudskim resursima.

Za to će mo ov de pri ča ti o smer nica

ma ko je će uči ni ti da opi si rad nih

me sta bu du sa vre me ni i pri la go đeni

okolnostima u kojima poslujemo.


Ne ma vi še i „oba vlja sve

osta le po slo ve po na lo gu

ru ko vo di o ca“

Opi si ko ji ima ju na ve de no de set

stav ki i na kra ju ko jih pi še i ču ve na

re če ni ca „oba vlja i osta le po slo ve po

na lo gu ru ko vo di o ca“ pri lič no su stvar

proš lo sti, jer ima ju vr lo loš efe kat na

or ga ni za ci ju i po na ša nje ru ko vo di la ca.

Zaš to on da uopšte na vo di ti i tih deset

ak tiv no sti. Na pi še te na ziv rad nog

me sta i sta vi te da oba vlja sve po nalo

gu ru ko vo di o ca. Jed no stav no, ostavlja

te ve li ki pro stor i ne ja sno će, a to


ni je cilj. Bit no je i da ru ko vo di o ci znaju

na šta mo gu da ra ču na ju.

Po seb ni opi si za

ru ko vo di o ce

Dru ga smer ni ca se od no si upra vo

na opi se ru ko vo di la ca. Ge ne ral no gleda

no, pre po ru ka je da nji ho vi opi si izgle

da ju dru ga či je. Fo kus je vi še na cilje

vi ma, upra vlja nju i pri pre mi za la ku

im ple men ta ci ju si ste ma upra vlja nja i

me re nja učin ka. Ka da se ova ko po stavi

pra vlje nje opi sa, ono zna čaj no ubrza

dru ge upra vljač ke pro ce se i obič no

se ulo že no vre me vra ća u pr vih ne koli

ko me se ci. Ovo je za i sta bi tan deo;

gle da no sa stra ne is pla ti vo sti mo žda

i naj bit ni ji. Ova ko po sta vljen si stem

pru ža ve li ku uš te du ra da i vre me na

ru ko vo di la ca. Pro či taj te opet ovaj deo

ako je po treb no, a iz ra du pre pu sti te

pro fe si o nal ci ma ko ji se ti me ba ve. Bi lo

kod vas u fir mi, bi lo eks ter no.

Opi si ko je za po sle ni mo gu

da upo tre be, raz u me ju i

po­ne­su ku­ći

Ovo ni je li te ra tu ra ko ju ne ko či ta

za to što že li, ne go za to što mu tre ba.

Za po če tak tre ba da zna ju gde se nala

zi opis nji ho vog rad nog me sta i koja

su ključ na za du že nja. Opis im tre ba

da ti u štam pa noj for mi i tre ba proći

sa nji ma sve ključ ne de lo ve. To je

pra vi na čin da se or ga ni za ci ja shvati

ozbilj no.

Cilj ni je sa mo da or ga ni za ci ja mo že

da se oslo ni na po je din ca, ne go i da

pojedinac ima veru u organizaciju i da

će or ga ni za ci ja bi ti tu ka da mu je potreb

na. To je ono če mu lju di te že i što

ih iz nad sve ga mo ti vi še na po slu (a i u

ži vo tu), bez ob zi ra da li je ve za no za

sistem, ljude ili odnose. Zato treba isprav

no i po sve će no ra di ti na ne kim od

osnov nih or ga ni za ci o nih stva ri, či ja se

svr ha i va žnost po ne kad i za bo ra ve.

xxx


xxx


Oprema

Pra­vi po­moć­nik u

zah­tev­noj

kan­ce­la­ri­ji

Iz­vu­ci­te naj­bo­lje iz svog po­slo­va­nja po­mo­ću no­ve se­ri­je ima­ge­RUN­NER 2600, vr­hun­skog re­še­nja

za do­ku­men­ta za mo­der­ne kan­ce­la­ri­je. Da­naš­nji tren­do­vi štam­pe dik­ti­ra­ju da mo­ra­mo da štampa­mo

bo­lje, br­že i uz naj­ma­nje mo­gu­će troš­ko­ve. To je raz­log zbog ko­jeg je Ca­non no­vu ima­ge­

RUN­NER 2600 se­ri­ju na­pra­vio od nu­le ka­ko bi sa­vr­še­no is­pu­ni­la te po­tre­be.


Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja

redakcija@gmbusiness.biz

„Zna­li smo sa ka­kvim na­sled­stvom

ima­mo po­sla dok smo pra­vi­li na­sled­ni­ka

le­gen­dar­nog ima­ge­RUN­NER 2500. Že­leli

smo da preduzećima sa zah­tev­nim potre­ba­ma

štam­pe do­ne­se­mo sa­mo najbo­lje

za nji­hov no­vac, pa smo zbog to­ga

no­vu ima­ge­RUN­NER 2600 se­ri­ju opremi­li

po­bolj­ša­nim mo­guć­no­sti­ma za produk­tiv­nost

i po­ve­zi­va­nje i sma­nji­li smo

troš­ko­ve vla­sniš­tva ka­ko bi­smo ko­ri­snici­ma

pru­ži­li naj­bo­lje is­ku­stvo“, ob­jaš­njava

Dmytro Si­rosh, Pro­duct Bu­si­ness Deve­lo­per

Of­fi­ce and So­lu­ti­ons, Ca­non CEE

GmbH.

No­va se­ri­ja kom­bi­nu­je mno­ge napred­ne

mo­guć­no­sti u ma­le mul­ti­funkci­o­nal­ne

je­di­ni­ce ko­je šte­de pro­stor i

ko­je su u sta­nju da pru­že pri­uš­tiv i pouz­dan

iz­laz vi­so­kog kva­li­te­ta. Zbog toga

što je u no­vu se­ri­ju im­ple­men­ti­rano

ma­nje stra­te­gi­je za odr­ža­va­nje, resur­si

ko­ji su po­treb­ni za po­drš­ku uređa­ju

znat­no su sma­nje­ni.

Ma­nje če­ka­nja, br­ži iz­laz

Brz i re­ak­ti­van, ima­ge­RUN­NER 2600

iz re­ži­ma spa­va­nja pre­la­zi u rad­ni režim

za ne­ko­li­ko se­kun­di. On je spo­soban

da is­po­ru­či štam­pu i ko­pi­je br­zinom

do 45 stra­ni­ca u mi­nu­ti i vre­menom

od 3,9 se­kun­di do iz­la­ska pr­ve

ko­pi­je. A za­hva­lju­ju­ći ve­ćem ka­pa­cite­tu

pa­pi­ra i ul­tra­br­zoj ob­ra­di do­kume­na­ta,

on preduzećima pru­ža moguć­nost

da ma­nje vre­me­na pro­vo­de u

pro­duk­ci­ji do­ku­me­na­ta, a vi­še vre­mena

na suš­tin­skim za­da­ci­ma po­slo­va­nja.

Po­bolj­ša­na si­gur­nost

i una­pre­đen rad

Po­sve­će­nost si­gur­no­sti na pr­vom

me­stu pri­me­ću­je se u svim aspek­ti­ma

no­vo­di­zaj­ni­ra­ne ima­ge­RUN­NER 2600

se­ri­je, s ob­zi­rom da ko­ri­sni­ci mo­gu da

do­bi­ju još ve­ću kon­tro­lu nad naj­drago­ce­ni­jom

imo­vi­nom po­slo­va­nja - infor­ma­ci­ja­ma.

Me­đu­tim, ugra­đe­na po­nu­da vi­šesloj­ne

si­gur­no­sti ni­je tu sa­mo da zaš­ti­ti

ure­đaj, po­dat­ke i mre­žu od svih

pret­nji, već i da po­bolj­ša ko­ri­sni­ko­ve

sva­ko­dnev­ne to­ko­ve po­sla. Za­hva­ljuju­ći

mo­guć­no­sti­ma iden­ti­fi­ka­ci­je, kori­sni­ci

jed­nim do­di­rom mo­gu da perso­na­li­zu­ju

svo­je kon­tro­le na ve­li­kom

ekra­nu u pu­noj bo­ji, ose­tlji­vom na dodir,

di­ja­go­na­le 7 in­ča/17,8 cm, ka­ko bi

ubr­za­li svo­je dnev­ne za­dat­ke.

Kon­tro­la iz obla­ka i

mo­guć­nost mo­bil­nog

po­ve­zi­va­nja

„Za ma­le i sred­nje fir­me bit­no je da

mo­gu da kon­tro­li­šu svo­je troš­ko­ve i

in­fra­struk­tu­ru upra­vlja­nja štam­pom.

Sve­stra­ni ima­ge­RUN­NER 2600 mo­že

da se ko­ri­sti za upra­vlja­nje do­ku­menti­ma

za­hva­lju­ju­ći pot­pu­noj kom­pa­tibil­no­sti

sa Ca­no­no­vim uni­FLOW softve­rom

ko­ji pru­ža cen­tra­li­zo­va­no re­šenje

za kon­tro­lu štam­pa­nja i ske­ni­ra­nja

u okvi­ru ce­le flo­te. Po­mo­ću no­vo­doda­tih

funk­ci­ja po­ve­zi­va­nja ko­ri­sni­ci sada

mo­gu jed­no­stav­no da oba­ve poslo­ve

štam­pa­nja i ske­ni­ra­nja u po­kretu“,

ka­že Si­rosh.


xxx

www.gmbusiness.biz


xxx


Zdra vlje

Po zi tiv ni efek ti

kofeina

na or ga ni zam

Ko­fein se do­bi­ja iz zr­na ka­fe, li­sto­va ča­ja i zr­na ka­ka­oa, i sma­tra se naj­ko­riš­će­ni­jom far­ma­kološ­ki

ak­tiv­nom sup­stan­com u sve­tu. U svom či­stom ob­li­ku ko­fein je be­li kri­stal­ni prah bez mi­ri­sa

i uku­sa, i spa­da u gru­pu pri­rod­nih sup­stan­ci ko­je uti­ču na cen­tral­ni ner­vni si­stem pod ime­nom

psi­ho­sti­mu­lan­si. He­mij­ska struk­tu­ra ko­fe­i­na ot­kri­ve­na je u 19 ve­ku, a me­ha­ni­zam dej­stva u 20.


Ana Todorović, nutricionista

dijetetičar- specijalista javnog zdravlja

Ko fein je pr ven stve no po znat

kao glav ni ak tiv ni sa sto jak ka fe,

dok se u ze le nom i cr nom čaju

po ja vlju je u neš to dru ga či jem he mijskom

ob li ku, pod na zi vom tein. Raz li ka

je za sno va na na br zi ni i du ži ni de lo vanja

ova dva ob li ka ko fe i na. Ko fein iz ka fe

de lu je br že na or ga ni zam od te i na iz čaja,

či je dej sto po či nje ka sni je i tra je du že.

Efek ti ko fe i na na ljud ski or ga ni zam

su vi še stru ki, a naj va žni ji je psi ho sti mula

tiv ni uti caj na cen tral ni ner vni si stem.

U tom smi slu, ko fein uti če na po ve ćanje

kon cen tra ci je, bud no sti i ni voa energi

je, isto vre me no sma nju je ose ćaj umora,

zbog če ga je bla go tvo ran na pro cese

uče nja i pa žnje. De lu je na dra žaj no na

rad sr ca u smi slu po ve ća nja si le kon trakci

ja, na puls (sr ča nu fre kven ci ju), sa umere

nim po ve ća njem krv nog pri ti ska, što

mo že bi ti ko ri sno za oso be sa ni skim

pri ti skom i uspo re ni jim pul som.

Ko fein uti če na pro ši re nje bron hi ja, čime

olak ša va pro hod nost ki se o ni ka u orga

ni ma za di sa nje. Po zna to je di u ret sko

dej stvo (po ve ća no iz lu či va nje teč no sti)

ko fe i na, zbog če ga se pre po ru ču je adekva

tan unos teč no sti, po seb no za one

ko ji uno se vi še ko fe i na.

Va žno je na gla si ti da ko fein uti če stimu-

la tiv no na rad cre va i pod sti če me ta bolič

ke pro ce se, a ve li ki broj lju di ko ri sti

nje go vo lak sa tiv no dej stvo po sle uo biča

je ne ju tar nje ka fe. Svo ju naj vi šu konce

tra ci ju i efe kat ko fein do sti že dva deset

mi nu ta po sle uno sa, a nje go vu elimi

na ci ju ubr za va unos vo de, dok ni ko tin

i sok od grej pfru ta pro du ža va ju dej stvo

ko fe i na u or ga ni zmu.

Zbog sve ga na ve de nog ko fein je čest

do da tak ra znim re hi dra tiv nim na pi cima

za spor ti ste i re kre a tiv ce, kao i gazi

ra nim i ener get skim na pi ci ma na menje

nim oso ba ma ko je ni su lju bi te lji kafe

ili ča ja, a ima ju po tre bu da po ve ća ju

bud nost, kon ce tra ci ju, ener gi ju i pa žnju

zbog bro j nih oba ve za, is cr plje no sti, pove

ća ne fi zič ke ak tiv no sti i po vre me nog

ne do stat ka sna.


Li festyle

Čista le po ta

bez kom pro mi sa


Avon pred sta vio Dis til lery – svo ju pr vu ve gan skin-ca re ko lek ci ju

Kao od go vor na sve ve ću potre

bu po tro ša ča ši rom sve ta

da od go vor no bi ra ju i kon zumi

ra ju pro iz vo de, ali i čvr sto ve ru ju ći

da je či sta le po ta de fi ni sa na sa ve sno

kre i ra nim pro iz vo di ma, bez štet nih sasto

ja ka, kom pa ni ja Avon pre mi jer no je

pred sta vi la svo ju pr vu ve gan skin-ca re

ko lek ci ju Dis til lery.

Pa žlji vo uklo plje ni na ziv ko lek ci je

sa vr še no opi su je nje nu suš ti nu – desti

la ci ju i iz dva ja nje esen ci je kao najva

žni jeg aspek ta či ste le po te. Ovu kolek

ci ju či ni pet pro iz vo da (Clean Bre ak,

bal zam za čiš će nje li ca, C Shot, vi tamin

C u pra hu, Pu rify, ulje za li ce, Shade

the Day, dnev na kre ma sa SPF 25, i

Sle ep Po tion, noć na kre ma) ko ji u se bi

kri ju sa stoj ke oda bra ne sa po seb nom

bri gom o zdra vlju i oko li ni, ve li ča ju ći

či stu le po tu bez kom pro mi sa. Nji ho va

s n ag a k r ij e s e u r a vn ot ež i č is t i h , m o-

ć nih sa sto ja ka i kon cen tro va nih formu

la ko je ne gu ju i ob na vlja ju ko žu,

re ge ne ri šu ći nje nu pri rod nu bli sta vost.

Ka ko is ti ču u kom pa ni ji, svi pro iz vodi

su 100% ve gan, ne sa dr že par fe me,

al ko hol i veš tač ke bo je, aler go loš ki i

kli nič ki su te sti ra ni i pa ko va ni u poseb

no di zaj ni ra nu eko am ba la žu.

In spi ri sa ne upra vo či stom le po tom,

glu mi ca Mi o na Mar ko vić, no vi nar ka i

blo ger ka Bra na An to vić i in flu en ser ka

Anja Šuš njar pred film skom ka me rom

ot kri le su šta vo le kod se be i ko li ko je

va žno slu ša ti i udo vo lja va ti se bi, a sa

pu bli kom su po de li le i ne ke dru ge zani

mlji vo sti. Film ko ji pot pi su je u potpu

no sti žen ska eki pa na pot pu no drug

ač ij i n ač i n p r e ds t av l j a s u št in u i v r e-

d no sti iza ko jih sto ji ko lek ci ja Distillery,

mo ti vi šu ći sve de voj ke da vo le se be baš

ona kve ka kve je su, bri nu o se bi i ne plaše

se da bu du svo je i pri rod ne.

Pro iz vo di iz no ve Dis til lery ko lek ci je

do stup ni su u Avon bro šu ri, kao i na

saj tu www.avon.rs.


SPECIJALNO IZDANJE

xxx

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs

More magazines by this user
Similar magazines