IO 196 PDF

ogledalo

• Broj 196

Studija:

Neki više veruju robotu nego

svom menadžeru

Analiza:

Pet ključnih tehnologija za jedinstveno

iskustvo sa korisničkim uslugama

Intervju: Rade Vujović,

generalni direktor, Enetel Solutions

SAP S/4HANA – osnova savremenog

poslovanja

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Uvodnik

Zoran Kovačević

Ovaj broj „In ter net ogle da la" za o kru žu je dva de set go dina

iz la že nja ča so pi sa, pr vog od na ših iz da nja. Proš li smo ovih

dva de set go di na uz ne ko li ko ključ nih pro me na, od ko jih su

sva ka ko naj va žni je one ko je se od no se na pot pu nu ori jen ta ciju

ka bi znis ko ri sni ci ma, kao i one ko je su usle di le kao po sledi

ca di gi ta li za ci je fir me, a sa mim tim i tran sfor ma ci je na novi

bi znis mo del. Sve to je dove lo do po kre ta nja vi še IT ser vi sa

i pro ši re nja po slo va nja i na dru ge obla sti ko je, na pr vi po gled

i za ne u pu će ne, ne ma ju pu no ve ze sa IT-jem. Me đu tim, kao

što na pi sah – sa mo na pr vi po gled. Oblast IT-ja je za po se la

i za pu ši la sve ži vot ne po re. Od bi zni sa, druš tva, in for mi sa nja,

edu ka ci je… pa do za ba ve, od mo ra i sve ga osta log. IT je i da lje

sto žer i fo kus na ših ak tiv no sti, i či me god se ubu du će bu demo

ba vi li to će u osno vi ima ti IT kao neš to či me smo kre nu li.

Va ma dra gi či ta o ci se za hva lju jem na go di na ma le pog druže

nja, po ve re nja i raz u me va nja, jer sve ovo što smo do sada

ra di li i što će mo ubu du će ra di ti bez va šeg ude la gu bi svaki

smi sao.

Srdačno vaš,

Zoran Kovačević, direktor INTO d.o.o

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Impressum

Kom pa ni ja Check Po int Soft wa re Tec hnolo

gi es Ltd, svet ski li der u obez be đe nju na

in ter ne tu, obez be đu je kli jen ti ma bes kompro

mi snu zaš ti tu pro tiv svih vr sta pret nji,

sma nju je kom plek snost bez bed no sti i sni ža va

ukup ne troš ko ve vla sniš tva. Check Po int je

pi o nir in du stri je sa Fi re wall-1 i svo jom pa tenti

ra nom sta te ful in spec tion teh no lo gi jom.

Da nas, Check Po int na sta vlja da raz vi ja ino vaci

je za sno va ne na Soft wa re Bla de ar hi tek tu ri,

pru ža ju ći ko ri sni ci ma flek si bil na i jed no stav na

re še nja ko ja se mo gu u pot pu no sti pri la gođa

va ti tač nim i bez be do no snim po tre ba ma

sva ke or ga ni za ci je.

Internet ogledalo

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Video & Editing: Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Naučni savet

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković

Saradnici

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović,

Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan,

Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,

Kristina Delač, Nina Kovačević

Kontakt

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com

Marketing: marketing@internetogledalo.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004

INTERNET ogledalo : business &

technologies magazine / glavni i odgovorni

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .

- Beograd (Gradski park 2) : Internet

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27

cm

Dostupno i na:

http://www.ogledalo.rs - Mesečno

COBISS.SR-ID 172229895

6

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Dobrodošli na Oracle Business Day

7. novembar 2019. godine

Muzej Jugoslovenske kinoteke

U korak sa budućnošću!

U eri sve veće potrebe za efikasnijom upotrebom podataka, upravljanjem

sve kompleksnijim IT sistemima i usavršavanjem servisa, više niko ne može

da priušti sebi da ostane van trendova inovativnih tehnologija.

Veštačka inteligencija, internet stvari i Blockchain tehnologije ključ su

unapređenja poslovanja i zato je važno da razumemo koliko je perspektivna

njihova primena. Razumevanje ovih servisa je neophodno, ali i usklađivanje

kompetencija kadrova sa sadašnjim i budućim potrebama tržišta.

Oracle Business Day omogućava Vam da se pridružite stotinama vaših

kolega u istraživanju IT sutrašnjice!

Pripremite se za promene koje su već tu.

Pridružite se onima koji su već zakoračili u novu eru poslovanja!

Za sve dodatne informacije možete kontaktirati: office_rs@oracle.com


Sadržaj

Osvrt

Dvadeset godina Internet ogledala

U ču de snom sve tu teh no lo gi ja

Intervju

Ra de Vu jo vi ć, ge ne ral ni di rek to r, Ene tel So lu ti on s

za sno va no je na raz vo ju i im ple men ta ci ji slo ženih

in for ma ci o nih si ste ma u raz li či tim in du strija

ma i re ša va nju raz li či tih iza zo va kom pa ni ja na

pu tu di gi tal ne tran sfor ma ci je.

Nji ho va vi zi ja raz vo ja, ka ko sa mi ob jaš nja vaju,

usme re na je na re še nja u do me ni ma di gi talne

tran sfor ma ci je po slo va nja kom pa ni ja i druš tva

ko ja ob u hva ta ju upra vlja nje re sur si ma kom pani

je i od no si ma sa kli jen ti ma, una pre đe nje ko risnič

kog is ku stva kroz on li ne ku po vi nu i ge o refe

ren ci ra nu ana li ti ku, kon tro lu efi ka sno sti ra da i

kva li te ta iz ve de nih ra do va u re al nom vre me nu,

e-go vern ment, una pre đe nje ko ri snič kog is ku stva

na po lju di stri bu ci je mul ti me di jal nog sa dr ža ja,

ma šin sko uče nje na po lju una pre đe nja efi ka snosti

ra da po go na pro iz vod ne in du stri je i dru go.

Sa ra đu ju sa ve li kim bro jem re no mi ra nih svetskih

kom pa ni ja iz me đu ko jih se is ti če sa rad nja sa

kom pa ni jom SAP či ji su ve li ki pro daj ni i ser vi sni

part ner sa ser ti fi ko va nim cen trom eks per ti ze za

SAP re še nja u okvi ru kom pa ni je. Upra vo o to me,

kao i o be ne fi ti ma ko ji se ostva ru ju uvo đe njem

sa vre me nih SAP re še nja, raz go va ra li smo sa Rade

tom Vu jo vi ćem, ge ne ral nim di rek to rom Enetel

So lu ti on sa.

Studija

Oracle

Neki više veruju robotu

nego svom menadžeru

SAP S/4HA NA – osno va sa vre me nog

poslovanja

Ene tel So lu ti ons je kom pa ni ja ko ja se ba vi raz vojem

i im ple men ta ci jom sa vre me nih soft ver skih reše

nja i po slu je u okvi ru Ro a ming So lu ti ons gru pe.

Vi še go diš nje is ku stvo nje nih soft ver skih in že nje ra

Analiza

Gartner

Tri prepreke usvajanju AI-a

XX6

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Bezbednost i zaštita

CheckPoint

Bezbednost i zaštita

Sophos

SandBlast Mobile sada blokira preuzimanje

zlonamernih aplikacija i sprečava krađu

kredencijala

Intervju

Dragan Davidović, Channel Sales Manager SEE,

Kaspersky Lab

Sophos Managed Threat Response

Analiza

Gartner

Pet ključnih tehnologija za jedinstveno

iskustvo sa korisničkim uslugama

Istraživanje

IT bezbednost - velika briga za mala i srednja

preduzeća

U 94 komparativna testa i recenzije iz

prethodne godine, proizvodi kompanije

Kaspersky su 60 puta osvojili prvu, a 77 puta

neku od prve tri nagrade. Podatak više nego

dovoljan kao povod za razgovor sa Draganom

Davidovićem, Channel Sales Managerom ove

kompanije za region Jugoistočna Evropa.

IDC

Tržište tradicionalnih računara i dalje raste

uprkos problemima u lancu snabdevanja

Zanimljivosti

Tehnološki poduhvati

Samsungova SpaceSelfie misija

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196

7


Osvrt

Dvadeset godina „Internet ogledala"

Zo ran Ko va če vić, direktor

INTO d.o.o.

1. oktobar 2019.

U ču de snom sve tu teh no lo gi ja

1. oktobar 2019.

Osva nuo je lep dan. Je dan

od onih ko ji obe ća va ju.

Sa se be smo stre sli praši

nu na sta lu od NA TO bom bi ko je

su pret hod nih me se ci pa da le umesto

ki še.

- Go to vo je - re kao sam umo r­

no, ne ve ru ju ći u re či ko je sam izgo

vo rio.

- Valj da… - do da la je Ve sna.

Is pod go mi le na ba ca nih knji ga iz vukli

smo fil mo ve ko je smo tri me seca

ra ni je na pra vi li za štam pa nje pr vog

bro ja In ter net ogle da la. Dr žao sam ih

čvr sto u ru ka ma i ta da ni sam znao šta

sa nji ma.

Bi lo je pu no ne po zna ni ca u tom

tre nut ku: gde će mo da štam pa mo,

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


ko li ko će to sa da da koš ta, ko će

da di stri bu i ra pr vo iz da nje… i si ja set

dru gih stva ri. Za pro te kla tri me seca

se pro me ni lo to li ko to ga. Mi smo

se pro me ni li…

Od lo žio sam fil mo va nu pri pre mu

za štam pu i iza šao na po lje. Na vazduh

u ko me se još uvek ose ćao

mi ris di ma.

To le to 1999. je spo ro pro la zi lo.

Hva la Bo gu, in ter net je funk ci o nisao.

Spo ro, ali ra dio je. Tri ča vih tride

se tak ki lo bi ta u se kun di, ali odrađi

vao je po sao. Pre tra ži va li smo ono

ma lo veb stra ni ca ko je su bi le ob javlje

ne na ne tu. Par štam pa ri ja, neko

li ko di stri bu te ra štam pe… sko ro

niš ta.

1. ok to bar 1999.

U ru ci smo dr ža li sve že odštampa

ne pri mer ke pr vog bro ja. Ve sna i

ja. Bi li smo za do volj ni. Po seb no ja.

Čak i na osno vu le ti mič nog pre lista

va nja stra ni ca ko je su se pre si java

le na ok to bar skom sun cu shva tio

sam da je ura di la od li čan po sao kao

glav na ured ni ca.

Stva ri su po če le da se ni žu jed na

za dru gom. Na ša re dak ci ja, u po čet

ku tek ne ko li ko nas, uve ća va la se iz

me se ca u me sec. Po sao se ši rio veo

ma br zo.

2000., 2001., 2002. - proš le su

la ga no, a da se ni smo poš te no ni

umo ri li. Po pe li smo se sprat vi še u

„Pin ki ju“, u pro sto ri ju mno go veću

od one u ko joj smo kre nu li. Napo

kon sam do bio svo ju kan ce la ri ju

da mo gu na mi ru da raz go va ram sa

part ne ri ma. Do bra Ve sni na ide ja -

da ne sme tam pu no.

Strah od in ter ne ta

Kraj 2002. go di ne je bio pr va i

pra va kon cep tu al na pre kret ni ca.

Okre nu li smo se bi znis ko ri sni ci ma,

jer smo uo či li da kod njih u vi so kom

pro cen tu i da lje po sto ji strah od inter

ne ta, ko ji je u sve tu po sta jao sve

ozbilj ni ja po slov na plat for ma. Vreme

je po če lo da te če sve br že, a

pro me ne u IT-ju su bi le sve di namič

ni je. Bi li smo pr vi i je di ni ča sopis

u re gi o nu sa pred zna kom „inter

net“ i no vi di stri bu te ri štam pe su

sa mi do la zi li kod nas u že lji da napra

ve ugo vor o nje go voj di stri bu ci ji.

Vi de li smo da je od lu ka da za u zmemo

B2B ni šu bi la is prav na.

Kre nu li smo tim pu tem i na njemu

smo i da nas.

Of fli ne ili on li ne?

Go di ne su sti za le jed na dru gu.

Uvi de li smo da je đa vo od neo šalu

i da se IT ve o ma ozbilj no umešao

u oblast po slo va nja, pa smo pokre

nu li još je dan ča so pis. Ro dio se

GM Bu si ness & Li festyle ma ga zin,

sa te ma ti kom pre vas hod no na menje

nom sa vre me nim ma na dže ri ma.

Ve sna je na se be pre u ze la i taj deo

od go vor no sti oko kre i ra nja i ure điva

nja GM-a, i dan da nas ga fe nome

nal no oba vlja.

Iz da nja ča so pi sa se go mi la ju i već

pred sta vlja ju do bar ka pi tal. Proš

lo je de set go di na i 100 bro je va

In ter net ogle da la. Par go di na ra ni je,

po sle po vrat ka iz USA sa jed ne od

broj nih kon fe ren ci ja ko je smo pra tili

po po zi vu na ših part ner skih kompa

ni ja, po če li smo da raz miš lja mo o

na šoj pot pu noj tran sfor ma ci ji.

Mi le ni jum ska ge ne ra ci ja (tzv. Gene

ra tion Y) je po la ko za u zi ma la svoje

po zi ci je u kom pa ni ja ma. Ova, Always

Con nec ted Ge ne ra tion, ni je

pri sta ja la na of fli ne kom pro mi se i

sve što im je bi lo va žno bio je rad

na i pre ko in ter ne ta. Sa zna nja i isku

stvo ko je smo ste kli bo ra ve ći u

raz vi je nim ze mlja ma sve vi še su nas

op se da li. Pro me na bi znis mo de la se

ne ka ko sa ma na me ta la kao lo gi čan

sled do ga đa ja, pod uslo vom da pamet

no slo žiš sve ar gu men te. A složi

li smo ih… baš.

Upo re do sa 100. bro jem In ter net

ogleda la po ja vi lo se i nje go vo vir tu e-

l no (di gi tal no) iz da nje. Za di gi ta li za ciju

na ših pa pir nih iz da nja ko ri sti li smo

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Sa aS (Soft wa re as a Ser vi ce) američ

ke fir me Zmags. Bi li smo 14. ko risnik

ove uslu ge kom pa nje ko ja danas

ima pre ko mi lion ko ri sni ka.

Velj ko je u na še iz da vaš tvo uveo

vi deo ka me ru, i di gi tal na iz da nja časo

pi sa su po sta la atrak tiv ni ja, pruža

ju ći na šim či ta o ci ma kom plet ni ju

sli ku te ma ko je ob ra đu je mo, kao i

lep ši i sve o bu hvat ni ji do ži vljaj sve ga

što smo ra di li. Ia ko deo na še po rodi

ce, Velj ko je u me đu vre me nu otišao

pri vu čen no vim iza zo vi ma, kakvim

mla di struč nja ci ne mo gu da

odo le. Od nje ga smo pu no na u či li, a

prin ci pa ko je je on još ta da po sta vio

još uvek se dr ži mo.

On li ne, sva ka ko…

Go di na 2010., pa 2011. i 2012.

Vre me je do bi lo ne ve ro vat no ubrza

nje. Di gi tal na iz da nja se ni žu jed

no za dru gim. U re dak ci ju do la ze

no vi lju di, ne ki sta ri od la ze. Po slov ni

mo del je pro me njen; sko ro niš ta više

ne ma mo of fli ne. Po sta li smo digi

tal na fir ma. Je di no nam još uvek

tra že pa pir ne fak tu re. Ma da će i ta

stvar bi ti re še na za ma lo vi še od pola

de ce ni je ka sni je. IT Se cu rity posta

je ve o ma va žan. Naj va žni ji. Sve

što ima mo je u di gi tal nom ob li ku i

mo ra da bu de bez bed no, be ka pova

no, sa ču va no…

Ser vi si

Ni na se uklju ču je u po sao. Bio

nam je po tre ban mla di struč njak

ko ji će da vo di naš pr vi di gi tal ni

ser vis. Na zva li smo ga IT Ex clu si ve

News. Ve sti, ko men ta ri IT struč nja ka,

ana li ze po zna tih ana li tič kih kom pani

ja, na ja ve kon fe ren ci ja… sva ki dan

u in box ko ri sni ka, da mu uš te di mo

vre me i uka že mo na no ve tren do ve

i pra vac ko jim se kre će IT in du stri ja.

Ve o ma uska ni ša, uto li ko zna čaj nija

za one ko ji se ti me ba ve. Par godi

na za njim je na stao i Think of IT,

ser vis na en gle skom je zi ku, slič nog

kon cep ta ali na me njen tr žiš tu ko je

ne uklju ču je naš re gion.

Ni na je ma ster tu ri zmo log, pa je

mo ra la br zo i pu no da uči i upo zna

IT. Svi uči mo. Sva ki dan… još uvek i

uči će mo do kle god se bu de mo bavi

li ovim po slom. Sve se me nja, i to

ne ve ro vat nom br zi nom. Po ku ša vamo

da se se ti mo ne kih poj mo va od

pre ne ko li ko go di na… ide teš ko. Iako

je član na še po ro di ce, ni je privi

le go va na. Ni ma lo. Ho će mo no ve

ide je, no ve po gle de na svet i druš

tvo, i to je njen za da tak.

Ali, ona je za lju blje nik u svo ju

pro fe si ju. Sre ćom, vr lo br zo se poka

zu je da IT i Tu ri zam po sta ju u veli

koj me ri kom ple men tar ni. Zbog

kon ver gen ci je ove dve obla sti posta

vlja mo Tu ri zma ri um, por tal ko ji

će da spa ja ova dva sve ta i po maže

kom pa ni ja ma u tu ri zmu da lak še

shva te i pri la go de se pro me na ma

ko je do la ze. Ni na ga sjaj no ure đu je

i ra du je se. Či ta se sve vi še.

Spe ci ja li

Spe ci jal na iz da nja In ter net ogleda

la su po seb na pri ča. Dva puta

go diš nje, u sa rad nji sa vo de ćim

kom pa ni ja ma na tr žiš tu, u te matskim

iz da nji ma ob ra đu je mo naj novi

je tren do ve ve za ne za IT in du stri ju.

Ne ve ro va tan uspeh i ogrom na regi

o nal na i do ma ća či ta nost ovih izda

nja po vla či ve li ku od go vor nost,

pre sve ga pre ma broj nim či ta o cima,

CIO-ima i osta lim me na dže rima

C-le vel ni voa. Na vi kli su, ka žu,

da do bi ja ju vi sok kva li tet, pra ve teme

u pra vo vre me i na upo tre bljiv

na čin. A oda bir pra ve te me uvek je

iza zov. Da bi ste to us pe li po treb no

da pra ti te kom plet nu in du stri ju. Bukval

no sve.

Lju di

Na kra ju, kad se osvr nem na prote

hlih dva de set go di na, mo gu da

ka žem da su lju di ono što je najvred

ni je. U po slu i pri vat no. Na ši

part ne ri i sa rad ni ci, od ko jih su ne ki

po sta li i na ši pri ja te lji, su ti ko ji nas

pu ne ene r gi jom i mo ti vi šu nas da

is tra je mo u na po ri ma da stva ri zao

kru ži mo i na pra vi mo što bo lji final

ni pro iz vod. Mno go je lju di prošIo

kroz na šu re dak ci ju za ovih dvade

set go di na. Ne ke smo pod u ča vali,

a od ne kih i sa mi uči li. Svi oni su

nam i da lje ve o ma va žni i ni ko ga se

ne od ri če mo.

In ter net ogle da lo kao po ro dič ni

pro je kat na sta vlja da ži vi svoj di gital

ni ži vot, a mi kao po ro di ca i dalje

smo oslo nje ni pre vas hod no jed

ni na dru ge.

- Zaš to si osta vio da pi šeš taj

tekst noć pred go diš nji cu?! – preko

ri me Ni na.

- La ku noć Ni na – is pra tih je pogle

dom dok je od la zi la.

Do bro ju tro dra gi pri ja te lji! Danas

je 20 go di na In ter net ogle dala.

Io

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


The most

reliable

way to

reach

your

clients

Business & Technologies Magazine

www.ogledalo.rs

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196

XX


In ter vju

Ra­de­Vu­jo­vi­ć, ge­ne­ral­ni di­rek­to­r, Ene­tel So­lu­ti­on­s

Intervju radio: Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

SAP S/4HA NA

- osnova savremenog poslovanja -

Enetel Solutions je kompanija koja se bavi razvojem i implementacijom savremenih softverskih

rešenja i posluje u okviru Roaming Solutions grupe. Višegodišnje iskustvo njenih softverskih

inženjera zasnovano je na razvoju i implementaciji složenih informacionih sistema u različitim

industrijama i rešavanju različitih izazova kompanija na putu digitalne transformacije.

Njihova vizija razvoja, kako sami objašnjavaju, usmerena je na rešenja u domenima digitalne

transformacije poslovanja kompanija i društva koja obuhvataju upravljanje resursima kompanije

i odnosima sa klijentima, unapređenje korisničkog iskustva kroz online kupovinu i georeferenciranu

analitiku, kontrolu efikasnosti rada i kvaliteta izvedenih radova u realnom vremenu,

e-government, unapređenje korisničkog iskustva na polju distribucije multimedijalnog sadržaja,

mašinsko učenje na polju unapređenja efikasnosti rada pogona proizvodne industrije i drugo.

Sarađuju sa velikim brojem renomiranih svetskih kompanija između kojih se ističe saradnja sa

kompanijom SAP čiji su veliki prodajni i servisni partner sa sertifikovanim centrom ekspertize za

SAP rešenja u okviru kompanije. Upravo o tome, kao i o benefitima koji se ostvaruju uvođenjem

savremenih SAP rešenja, razgovarali smo sa Radetom Vujovićem, generalnim direktorom Enetel

Solutionsa.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Kao dugogodišnji SAP partner,

uradili ste i prvu implementaciju

SAP S/4HANA Cloud rešenja u

regionu CEE. Recite nam malo više

o tome?

U poslednjih nekoliko godina

transformacija principa i procesa

poslovanja i potpuna digitalizacija

predstavljaju osnovu daljeg razvoja

svake industrije i taj trend će se sasvim

sigurno nastaviti dugi niz godina pred

nama. Industrija 4.0 uvođenjem IoT

senzora, mašinskog učenja i cloud

computinga donosi revoluciju u

primeni informacionih tehnologija u

savremenom poslovanju kompanija

danas. Digitalna transformacija

kompanija je u epicentru dešavanja

i prioritet menadžmenta kompanija

koje žele da drže korak sa vremenom

i budu konkurentne na tržištu. U

skladu sa time je prirodna pojava SAP

S/4HANA rešenja u cloudu. Mi kao

kompanija koja prati najsavremenije

trendove u IT industriji smo ponosni

na to da smo imali priliku da budemo

prva kompanija u CEE regionu koja je

uradila jednu takvu implementaciju.

Ko­je su pred­no­sti uvo­đe­nja SAP

S/4HA NA rešenja u od no su na

prethodne verzije SAP ERP rešenja,

ili na dru ga soft ver ska re še nja

iste ili slič­ne na­me­ne?

SAP S/4HA NA je 4. ge ne ra ci ja ERP

re še nja kom pa ni je SAP. Jed na od

pri mar nih pred no sti ovog ERP reše

nja je nje na je din stve na ar hi tek tura

sa HA NA ba zom u osno vi. HA NA

ba za pred sta vlja „in-me mory” ba zu

ko ja ko ri sti kom bi na ci ju on li ne anali

tič kog pro ce si ra nja i on li ne transak

ci o nog pro ce si ra nja, što omo guć

av a d a p od ac i b ud u č uv an i u r a-

d noj me mo ri ji ume sto na hard di sku,

i s am i m t i m m n og o b rž e o br a­

đi va ni. Ka da se ra di sa ve li kom koli

či nom po da ta ka, što zah te va ju savre

me ni ERP si ste mi, ova kav na čin

ra da sa po da ci ma pred sta vlja ve li ku

pred nost. Sa dru ge stra ne, SAP je

S/4HA NA re še njem po jed no sta vio

ar hi tek tu ru kom plet nog ERP si ste ma,

uvo đe njem Fi o ri ko ri snič kog in terfej

sa una pre đu je ko ri snič ko is ku stvo

u sva ko dnev nom ra du na ERP si stemu,

omo gu ćio uvo đe nje ino va ci ja

na sam ERP si stem i obez be dio la ku

tran zi ci ju na cloud re še nje.

Koji su preduslovi za implementa

ciju S/4HANA rešenja?

Pred u slov je per for man tan hardver,

jer su to zah te vi S/4HA NA reše

nja. To je je dan od raz lo ga pri

izboru ar hi tek tu ra na ba zi cloud

re še nja, gde se to mo že obez bedi

ti bez ve li kih ka pi tal nih ula gan

j a . S a d r ug e s t r an e , s v e b e zb e -

d no sne me re ko je je neo p hod no

pri me ni ti u sa vre me nom IT okru ženju

je jednostavnije ispuniti u cloud

okru že nju.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Naj­bo­lje uz naj­bo­lje

Da li je soft ver kom pli ko van za

ko­riš­će­nje i da li zah­te­va po­seb­nu

ob­u­če­nost da bi mo­gao da

se ko ri sti?

S/4HA NA-u iz me đu osta log krasi

jed no stav nost upo tre be za kraj nje

ko ri sni ke. Is ku stva u ko riš će nju prethod

nih ver zi ja SAP ERP re še nja su

uze ta u ob zir i ve o ma una pre đe na

kroz Fi o ri front end. Cilj je sva ka ko

bio da se uz naj bo lje ERP re še nje na

tr žiš tu do bi je i naj bo lje ko ri snič ko isku

stvo u upo tre bi sa mog re še nja. Tu

ima još pro sto ra za una pre đe nje, ali

je sa svim si gur no da će i taj deo u

ve o ma kret kom ro ku bi ti za o kru žen.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Za po­slo­va­nje bez pa­pi­ra

Ka­kva je ulo­ga ova­kvih soft­verskih

rešenja u navikavanju ljudi na

rad u uslovima savremene digita

lne ekonomije?

Soft ver ska re še nja za upravljanje

poslovanjem po put SAP S/4HA NA,

U ko­li­koj me­ri S/4HA­NA softver

mo­der­ni­zu­je po­slo­va­nje i koje

ino va ci je do no si kom pa ni ja ma

i za po sle ni ma? Ka kve po slov ne

per spek ti ve otva ra kom pa ni ja ma?

SAP S/4HA NA pred sta vlja osnovu

sa vre me nog po slo va nja i potpu

no me nja prin ci pe po slo va nja

kom pa ni je. Mo der ni za ci ja i ino vaci

je u da naš nje vre me pred sta vljaju

sa stav ni deo sva ko dnev nog živo

ta, i bo lje je da se što pre navik

ne mo na ta kav na čin ži vo ta i

ko ja mo gu da po dr že pro ce se ra da

sa kra ja na kraj kom pa ni je, pred stavlja

ju fun da men tal ne osno ve za rad

jed ne sa vre me ne kom pa ni je. U današ

nje vre me teš ko je za mi sli ti us pešnu

kom pa ni ju da po slu je bez sa vreme

nog ERP re še nja. Da nas se sve vi še

go vo ri o „pa per less” po slo va nju i to je

neš to što nas če ka u bli skoj bu duć nosti

kao deo sva ko dne vi ce u ra du.

ra da. Je di no ta kav na čin ra da nam

omo gu ću je kon ku rent nost. To je

u današnje vreme je di ni na čin da

go vo ri mo o no vim pri li ka ma za raz

voj po slo va nja sa vre me ne kompa

ni je. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ISSN

1821 - 4169


SPECIJALNO IZDANJE

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106


Stu di ja

Oracle

Pri­pre­mio: Ivan Gojković

redakcija@internetogledalo.com

Ne ki vi še ve ru ju ro bo tu

ne­go svom me­na­dže­ru

Pre­ma dru­goj go­diš­njoj stu­di­ji o veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji (ar­ti­fi­cial in­tel­li­gen­ce – AI) na po­slu, ko­ju su

spro­ve­le kom­pa­ni­ja Orac­le i Fu­tu­re Wor­kpla­ce, is­tra­ži­vač­ka fir­ma ko­ja pri­pre­ma li­de­re za dis­rupci­ju

u za­poš­lja­va­nju, raz­vo­ju i an­ga­žo­va­nju za­po­sle­nih, AI definitivno menja odnos između ljudi

i tehnologije na poslu.

Is­tra­ži­va­nje spro­ve­de­no me­đu

8.370 za­po­sle­nih, me­na­dže­ra i

HR li­de­ra u de­set ze­ma­lja otkri­lo

je da je veš­tač­ka in­te­li­gen­cija

iz­me­ni­la od­nos iz­me­đu lju­di i teh­no­lo­gi­je

na po­slu i da me­nja ulogu

ko­ju HR ti­mo­vi i me­na­dže­ri tre­ba

da igra­ju u pri­vla­če­nju, za­dr­ža­va­nju i

raz­vo­ju ta­le­na­ta.

Su­prot­no uo­bi­ča­je­nim stra­ho­vi­ma

u po­gle­du to­ga ka­ko će AI uti­ca­ti na

rad­na me­sta, za­po­sle­ni, me­na­dže­ri i

HR li­de­ri ši­rom sve­ta u ovom is­traži­va­nju

su pri­ja­vi­li po­ve­ća­no usva­janje

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je na po­slu, a

mno­gi do­če­ku­ju AI sa lju­ba­vlju i opti

mi zmom.

Ilu stra tiv na sta ti sti ka

Veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja po­sta­je sve

pri­sut­ni­ja, sa 50% rad­ni­ka ko­ji tre­

nut­no ko­ri­ste ne­ki ob­lik AI na po­slu u

po­re­đe­nju sa 32% proš­le go­di­ne. Rad­ni­ci

u Ki­ni (77%) i In­di­ji (78%) usvo­jili

su AI pre­ko dva pu­ta vi­še ne­go oni u

Fran­cu­skoj (32%) i Ja­pa­nu (29%).

Rad­ni­ci u In­di­ji (60%) i Ki­ni (56%) su

naj­u­zbu­đe­ni­ji zbog AI, a pra­te ih oni

u UAE (44%), Sin­ga­pu­ru (41%), Brazi­lu

(32%), Au­stra­li­ji/No­vom Ze­lan­du

(26%), Ja­pa­nu (25%), SAD-u (22%), Veli­koj

Bri­ta­ni­ji (20%)i Fran­cu­skoj (8%).

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da muš­kar­ci

ima­ju po­zi­tiv­ni­ji po­gled na AI

na po­slu od že­na, sa 32% muš­ka­ra­ca

ko­ji su op­ti­mi­sti na­su­prot 23% že­na.

Ve li ko po ve re nje u ro bo te

Sve ve­će usva­ja­nje veš­tač­ke in­teli­gen­ci­je

na po­slu ima zna­ča­jan uticaj

i na na­čin na ko­ji za­po­sle­ni in­terak­tu­ju

sa me­na­dže­ri­ma. Kao re­zul­tat,

me­nja se tra­di­ci­o­nal­na ulo­ga HR timo­va

i me­na­dže­ra. To po­sta­je očigled­ni­je

ka­da se ima­ju u vi­du po­da­ci

do­bi­je­ni is­tra­ži­va­njem ko­ji su po­kaza­li

da bi 64% lju­di vi­še ve­ro­va­lo robo­tu

ne­go svom me­na­dže­ru, a polo­vi­na

bi se okre­nu­la ro­bo­tu ume­sto

me­na­dže­ru za sa­vet.

U naj­ve­ćoj me­ri ro­bo­ti­ma ve­ru­ju

vi­še ne­go me­na­dže­ri­ma rad­ni­ci u Indi­ji

(89%) i Ki­ni (88%), a po to­me ih

pra­te oni u Si­ga­pu­ru (83%), Bra­zilu

(78%), Ja­pa­nu (76 %), UAE (74%),

Au­stra­li­ji/No­vom Ze­lan­du (58%),

SAD-u (57%), Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji (56%) i

Fran­cu­skoj (54%).

Pri to­me, vi­še muš­ka­ra­ca (56%)

ne­go že­na (44%) se okre­nu­lo AI pre

ne­go svo­jim me­na­dže­ri­ma, a 82%

lju­di mi­sli da ro­bo­ti mo­gu da ra­de

bo­lje ne­go nji­ho­vi me­na­dže­ri.

Ka­da su upi­ta­ni šta ro­bo­ti mo­gu

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


da ra­de bo­lje ne­go me­na­dže­ri, ispi­ta­ni­ci

su re­kli da su ro­bo­ti bo­lji u

pru­ža­nju ne­pri­stra­snih in­for­ma­ci­ja

(26%), vo­đe­nju pla­no­va ra­da (34%),

re­ša­va­nju pro­ble­ma (29%) i upravlja­nju

bu­dže­tom (26%). Na pi­tanje

šta me­na­dže­ri ra­de bo­lje od robo­ta,

rad­ni­ci su kao tri top za­dat­ka

na­ve­li raz­u­me­va­nje nji­ho­vih ose­ćanja

(45%), nji­ho­vo tre­ni­ra­nje (33%) i

kre­i­ra­nje rad­ne kul­ti­re (29%).

„Naj­no­vi­ja una­pre­đe­nja u ma­šinskom

uče­nju i veš­tač­koj in­te­li­genci­ji

ra­pid­no do­se­žu mejnstrim, što rezul­ti­ra

krup­nom pro­me­nom na­či­na

na ko­ji lju­di ši­rom sve­ta in­ter­ak­tuju

sa teh­no­lo­gi­jom i svo­jim ti­mo­vim

a . K a ­k o o v a s t u ­d i ­j a p o ­k a ­z u ­j e , o -

d­nos lju­di i ma­ši­na na po­slu se re­defi­ni­še,

i ne po­sto­ji pri­stup po­go­dan

za sve za us­peš­no upra­vlja­nje ovom

pro­me­nom. Ume­sto to­ga, or­ga­ni­zaci­je

tre­ba da sa­ra­đu­ju sa svo­jom HR

or­ga­ni­za­ci­jom da bi per­so­na­li­zo­vale

pri­stup im­ple­men­ta­ci­ji AI na poslu

u ci­lju is­pu­nja­va­nja pro­men­lji­vih

oče­ki­va­nja svo­jih ti­mo­va ši­rom sveta”,

ob­jaš­nja­va re­zul­ta­te is­tra­ži­va­nja

Emily He, vi­ši pot­pred­sed­nik upravlja­nja

ljud­skim ka­pi­ta­lom u Cloud

Bu­si­ness Gro­u­pi kom­pa­ni­je Orac­le,

dodajući da su to­kom pro­te­kle dve

go­di­ne oni ot­kri­li da rad­ni­ci po­staju

op­ti­mi­stič­ni­ji poš­to su usvo­ji­li AI

na rad­nom me­stu, a da je HR vo­deći

put.

Na to da, pre­ma re­zul­ta­ti­ma studi­je

iz 2019. go­di­ne, AI re­de­fi­ni­še

ne sa­mo od­nos rad­ni­ka i me­na­džera,

već i ulo­gu me­na­dže­ra na rad­nom

me­stu ko­ju po­kre­će AI, ukazu­je

i Dan Schaw­bel, di­rek­tor is­traži­va­nja

u fir­mi Fu­tu­re Wor­kpla­ce. Na

osno­vu ovih ot­kri­ća, on sma­tra da će

me­na­dže­ri osta­ti re­le­vant­ni u bu­du-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


ć­no­sti ako se fo­ku­si­ra­ju na to da budu

lju­di i da ko­ri­ste svo­je soft veš­ti­ne

(lič­ne oso­bi­ne ko­je omo­gu­ćava­ju

ne­ko­me efi­ka­snu i har­mo­nič­nu

in­ter­ak­ci­ju sa dru­gim lju­di­ma, prim.

Re­dak­ci­ja), a teh­nič­ke veš­ti­ne i ru­tinske

za dat ke osta ve ro bo ti ma.

AI je tu da osta ne

U press ma­te­ri­ja­lu ko­ji je Orac­le pripre­mio

po­vo­dom ov­og is­tra­ži­va­nja

pod­se­ća se da uti­caj veš­tač­ke in­te­ligen­ci­je

na po­sao tek po­či­nje, a or­gani­za­ci­ja­ma

se su­ge­ri­še da se fo­ku­si­ra­ju

na po­jed­no­sta­vlji­va­nje i obez­be­đi­va­nje

AI na po­slu ili osta­vlja­nje ri­zi­ka iza sebe

ka­ko bi se is­ko­ri­sti­le pred­no­sti najno­vi­jih

do­stig­nu­ća u obla­sti veš­tač­ke

in­te­li­gen­ci­je.

To po­seb­no do­bi­ja smi­sao ka­da se

zna da 76% rad­ni­ka (i 81% HR li­dera)

sma­tra da je iza­zov odr­ža­va­ti korak

sa teh­no­loš­kim pro­me­na­ma na radnom

mestu.

Rad­ni­ci že­le po­jed­no­sta­vlje­no is­kustvo

sa AI na po­slu, zah­te­va­ju­ći bo­lji

ko­ri­snič­ki in­ter­fejs (34%), naj­bo­lju best

prac­ti­ce obu­ku (30%) i prak­su pri­la­gođe­nu

nji­ho­vom po­na­ša­nju (30%).

Isto­vre­me­no, bez­bed­nost (31%) i

pri­vat­nost (30%) su glav­ni raz­lo­zi zabri­nu­to­sti

ko­ji spre­ča­va­ju rad­ni­ke da

ko­ri­ste AI na po­slu. Pri to­me, di­gi­tal­ni

do­mo­ro­ci Ge­ne­ra­ci­je Z (43%) i mi­leni­jal­ci

(45%) su za­bri­nu­ti­ji za pri­vat­nost

i bez­bed­nost na ra­du od Ge­ne­ra­ci­je X

(29%) i Baby Bo­o­me­ra (23%).

Da­kle, or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da po­jed­no­sta­ve

i obez­be­de da AI osta­ne

kon­ku­ren­tan. A, ka­ko ot­kri­va­ju re­zul­tati

is­tra­ži­va­nja za 2019. go­di­nu, kom­pani­je

ko­je gle­da­ju u bu­duć­nost već zara­đu­ju

na mo­ći veš­tač­ke in­te­li­genci­je.

„Bu­du­ći da rad­ni­ci i me­na­dže­ri ko­

ri­ste sna­gu veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je na

rad­nom me­stu, oni pre­la­ze sa stra­ha

na en­tu­zi­ja­zam, jer vi­de mo­guć­nosti

to­ga da bu­du oslo­bo­đe­ni mnogih

ru­tin­skih za­da­ta­ka i ima­ju vi­še

vre­me­na za re­ša­va­nje ključ­nih po­slov­nih

pro­ble­ma pred­u­ze­ća”, za­klju­ču­je

Metodologija

Na­la­zi is­tra­ži­va­nja su ba­zi­ra­ni na glo­bal­noj an­ke­ti spro­ve­noj od

2. ju­la do 9. av­gu­sta ove go­di­ne. Stu­di­ja je ad­mi­ni­stri­ra­na on­li­ne i

ob­u­hva­ti­la je 10 raz­li­či­tih ze­ma­lja (i šest je­zi­ka). Pra­vo učeš­ća u njoj

ima­li su stal­no za­po­sle­ni sta­ro­sti iz­me­đu 18 i 74 go­di­ne. An­ke­ta je

tar­ge­ti­ra­la HR li­de­re, me­na­dže­re i za­po­sle­ne. An­ke­ti­ra­ni su re­gruto­va­ni

kroz broj­ne me­ha­ni­zme, pre­ko raz­li­či­tih iz­vo­ra ka­ko bi se

pri­dru­ži­li pa­ne­li­ma i uče­stvo­va­li u an­ke­ti za is­tra­ži­va­nje tr­žiš­ta. Svi

pa­ne­li­sti su proš­li po­stu­pak dvo­stru­kog pri­ja­vlji­va­nja i is­pu­ni­li u

pro­se­ku 300 ta­ča­ka sa po­da­ci­ma za odre­đi­va­nje pro­fi­la pre ne­go

što su uklju­če­ni u an­ke­tu. Is­pi­ta­ni­ci su po­zva­ni da uče­stvu­ju pu­tem

ema­i­la i do­bi­li su ma­li nov­ča­ni pod­sti­caj za to.

Je­an­ne Me­i­ster, par­tner pri osni­va­nju

fir­me Fu­tu­re Wor­kpla­ce. Io

Vi­še o ovoj glo­bal­noj stu­di­ji mo­že

se pro­na­ći na https://go.orac­le.com/

LP=86149?el­qCam­pa­ig­nId=230263

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Ana­li­za

Gartner

Preuzeto sa IT Ex­clu­si­ve New­sa

In­ter­net ogle­da­la

Tri pre pre ke usva ja nju AI-a

Bez ob zi ra što se usva ja nje veš tač ke in te li gen ci je (AI) po ve ća va, iza zo vi osta ju. Or ga ni za ci je mo raju

da raz u me ju šta AI mo že, a šta ne mo že.

Sve vi še or ga ni za ci ja usva ja

AI. Pre ma Gart ne ro vom istra­ži­va­nju

„2019 CIO Agenda”,

14% CIO-a je već im­ple­men­ti­ra­lo

AI, a 48% će im­ple­men­ti­ra­ti 2019. ili

do 2020. go­di­ne.

„Ia­ko je usva­ja­nje sve ve­će, ne­ke

or­ga­ni­za­ci­je i da­lje po­sta­vlja­ju pi­ta­nje

uti­ca­ja na po­slo­va­nje i be­ne­fi­ta. Danas

smo sve do ci tri pre pre ke usvaja­nju

AI”, ka­že Brian Ma­nu­sa­ma, vi ši

di­rek­tor ana­li­ti­čar u Gart­ne­ru.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Veštine kao barijera

Pr­va ba­ri­je­ra su veš­ti­ne. Po­slov­ni

i IT li­de­ri pri­zna­ju da će AI pro­me­-

ni­ti veš­ti­ne po­treb­ne za oba­vlja­nje

AI po­slo­va. U Gart­ne­ro­vom Re­se­arch

Cir­cle is­tra­ži­va­nju, 56% an­ke­ti­ra­nih

je re­klo da će sti­ca­nje no­vih veš­ti­na

zah­te­va­ti da se ra­de i po­sto­je­ći i novo­kre­i­ra­ni

po­slo­vi.

Da­nas AI mo­že da oce­nju­je rendgen­ske

zra­ke po­put ra­di­o­lo­ga. Ka­ko

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


ova teh­no­lo­gi­ja na­pre­du­je iz­van istra­ži­vač­kih

po­stav­ki, ra­di­o­lo­zi će

pre­u­sme­ri­ti svoj fo­kus na kon­sul­taci­je

sa dru­gim le­ka­ri­ma o di­jag­no­zi

i tret­ma­nu, le­če­nju bo­le­sti, iz­vo­đenju

usme­ra­va­nih me­di­cin­skih in­terven

ci ja i na ras pra vu o pro ce du ra ma

i re­zul­ta­ti­ma sa pa­ci­jen­ti­ma.

Strah od ne po zna tog

- dru ga barijera za AI

Dru­gi naj­ve­ći iza­zov je strah od

ne­po­zna­tog. Čak 42% an­ke­ti­ra­nih

ne raz u me u pot pu no sti ko ri sti od

AI-a i nje­go­vu upo­tre­bu na rad­nom

me­stu. Kvan­ti­fi­ko­va­nje be­ne­fi­ta od

AI pro­je­ka­ta pred­sta­vlja ve­li­ki iza­zov

za po­slov­ne i IT li­de­re. Ma­da bi neki

be­ne­fi­ti mo­gli bi­ti do­bro de­fi­ni­sane

vred­no­sti, kao što je po­ve­ća­nje

pri­ho­da ili uš­te­da vre­me­na, dru­ge

je, po­put ko­ri­snič­kog is­ku­stva, teš­ko

pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti ili tač­no iz­me­ri­ti.

Uspeh za­vi­si od uzi­ma­nja u o-

b­zir i opi­plji­vih i neo­pi­plji­vih ko­ri­sti

i odre­đi­va­nja ka­ko ih smi­sle­no kvanti­fi­ko­va­ti.

Gart­ner pred­vi­đa da će do

2024. go­di­ne 50% in­ve­sti­ci­ja u AI biti

kvan­ti­fi­ko­va­no i po­ve­za­no sa speci­fič­nim

ključ­nim in­di­ka­to­ri­ma pe­rfor­man­si

da bi se me­rio po­vrat inve

sti ci ja.

Barijera 3

Tre­ći iza­zov je ve­li­ki op­seg po­data­ka

ili kva­li­tet po­da­ta­ka pro­is­te­kao

iz AI. Us­peš­ne AI ini­ci­ja­ti­ve za­vi­se od

ve­li­kog obi­ma po­da­ta­ka iz ko­jih orga­ni­za­ci­je

mo­gu da iz­vu­ku in­for­maci­je

o naj­bo­ljem od­go­vo­ru na si­tu­a­

ci­ju. Or­ga­ni­za­ci­je su sve­sne da bez

do­volj­no po­da­ta­ka – ili ako se si­tu­aci­ja

sa ko­jom su se sre­li ne po­du­da­ra

sa proš­lim po­da­ci­ma – AI gre­ši. Drugi

zna­ju da što je si­tu­a­ci­ja slo­že­ni­ja

ve­ro­vat­ni­je je da se ne­će po­du­da­rati

sa po­sto­je­ćim po­da­ci­ma AI-a, što

do vo di do to ga da AI gre ši.

Što vi­še or­ga­ni­za­ci­ja im­ple­men­ti­ra

AI, vi­še rad­nih me­sta će bi­ti stvo­re­no

u dve ka­te­go­ri­je – po­slo­vi ko­ji se direkt­no

osla­nja­ju na im­ple­men­ta­ci­ju i

raz voj AI u okvi ru or ga ni za ci je i poslo­vi

ko­je su stvo­ri­le mo­guć­no­sti za

pro­ši­re­nje ko­je AI pru­ža.

Sve u sve­mu, AI ne­će eli­mi­ni­sa­ti

po­slo­ve. Do 2020.go­di­ne, AI će posta­ti

net-po­si­ti­ve mo­ti­va­tor rad­nih

me­sta, eli­mi­ni­šu­ći 1,8 mi­li­o­na po­slova

i isto­vre­me­no stva­ra­ju­ći no­vih 2,3

mi­li­o­na. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Bez bed nost i zaš ti ta

CheckPoint

Pri pre mila: Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

SandBlast Mobile

sada blokira preuzimanje

zlonamernih aplikacija

i spre ča va kra đu kre den ci ja la

U tekstu ob ja vlje nom po čet kom ok to bra na kom pa nij skom blo gu Ran Schwartz, Pro duct Ma nager,

Thre at Pre ven tion, i Yael Ma ci as, Thre at Pre ven tion Pro duct Mar ke ting Ma na ger u Chec kPoin

tu, kon sta tu ju da „mo bil na bez bed nost ni ka da ni je iz gle da la bo lje”, pri pi su ju ći to no vim mo gućno

sti ma ko je je Sand Blast Mo bi le upra vo do dao svom re še nju za od bra nu od pret nji mo bil nim

ure đa ji ma: Dow nlo ad Pre ven tion, ko ji blo ki ra pre u zi ma nje ma li ci o znih apli ka ci ja i pro fi la, i Ze ro-

Phis hing,ko ji spre ča va kra đu kre den ci ja la.

U

Check Po in tu već ne ko vre me

upo zo ra va ju da su lju di najslabija

karika u lancu sajber

bezbednosti. A u eri kada hakeri stalno

ko ri ste so ci jal ni in že nje ring da bi na ve li

korisnike koji ništa ne sumnjaju da daju

ose tlji ve in for ma ci je, osta ja nje ko rak ispred

ha ke ra po sta je još kri tič ni je.

Za to dvo ji ca au to ra u svom po stu

ma lo du blje is tra žu ju mo guć no sti koje

Dow nlo ad Pre ven tion i Ze ro-Phis

hing do no se.

Spre­ča­va­nje pre­u­zi­ma­nja

Si de-lo a ding mo bil nih apli ka cija

je uče sta la prak sa već ne ko li ko

go di na. Si de-lo a ding (uči ta va nje sa

stra ne) se od no si na prak su pre u zi­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


ma nja apli ka ci ja na mo bil ne ure đa je

iz iz vo ra ko ji ni su zva nič ne pro dav nice

apli ka ci ja (Ap ple App Sto re za iOS

i Go o gle Play Sto re za An dr oid). Ko risni

ci to ra de za to što po vre me no o-

d re đe na apli ka ci ja ko ju oni tra že ni je

do stup na u zva nič nim pro dav ni ci ma.

ma nje i na iOS i na An dr oid ure đaje

na osno vu raz li či tih ka rak te ri sti ka

kao što su URL do me na sa ko ga dola

ze, eks ten zi je faj la, ser ti fi ka ti i drugo.

Ova funk ci ja će spre či ti pre u zima

nje apli ka ci ja iz ne po u zda nih izvo

ra, što će au to mat ski sma nji ti ri zik

„A, bu di mo is kre ni, ne tre ba biti

vr stan te no loš ki struč njak da bi

se to ura di lo. U ve ći ni slu ča je va biće

do volj no otvo ri ti bra u zer, po traži

ti že lje nu apli ka ci ju i in sta li ra ti je

na ure đaj”, kon sta tu ju au to ri tek sta

i upo zo ra va ju da za bi lo ko ju or gani

za ci ju ova prak sa ni je niš ta drugo

ne go noć na mo ra. „Ka pri ci o znost

ko ri sni ka ne mo že da bu de na šte tu

bez bed no sti kor po ra tiv nih po da taka

kom pa ni je. Apli ka ci je pre u ze te sa

stra ne su pot pu no ne kon tro li sa ne,

što zna či da le gi tim na tre ća stra na

ni je pro ve ri la da li su one zlo na merne.

Njih sva ko mo že da ob ja vi bez

ika kvog nad zo ra. To zna či da ka da

ko ri snik iza be re apli ka ci ju sa stra ne,

nje gov ure đaj je au to mat ski u opasno

sti. Što je još go re, ka da se ure đaj

ko ri sti za pri stup kor po ra tiv noj mreži

i pre u zi ma nje po dat ke, u opa snosti

su i kom pa nij ske in for ma ci je”, navo

de Schwartz i Ma ci as.

Do sa da je bi lo ne mo gu će spro vodi

ti smer ni ce ko je spre ča va ju kor pora

tiv ne ko ri sni ke da pre u zi ma ju aplika

ci je sa stra ne. No, ov de u igru ulazi

Sand Blast Mo bi le. Sa Dow nlo ad

Pre ven tion mo guć noš ću or ga ni zaci

je sa da mo gu da blo ki ra ju pre u zi­

od in sta li ra nja apli ka ci ja sa ma li cio

znim sa dr ža jem. Ad mi ni stra to ri će

bi ti u mo guć no sti i da be le že do mene

na be lu li stu.

Ze ro-Phis hing

Čak 90% saj ber na pa da po či nje fišing

kam pa njom, pa ne ču di da akte

ri pret nji is ko riš ća va ju vi še ne zašti

će nih fi šing ka na la mo bil nih uređa

ja pred u ze ća: pri vat ni i kor po ra­

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


tiv ni email, SMS i mnoš tvo apli ka ci ja

z a s l an j e p or uk a p op u t S l a ck a , Fac e­

bo ok Mes sen ge ra, What sAp pa i

mno gih dru gih. To zna či da oslanja

nje na po zna te URL-ove ni je dovolj

no. Šta vi še, ot pri li ke 30% fi šing

na pa da ko je je pri ja vio OpenP hish,

plat for ma za iz veš ta va nje o fo šin gu,

ko ri sti https pro to kol, što u suš ti ni

zna či da ko ri sni ci ne mo gu da bu du

zaš ti će ni bez SSL in spek ci je.

„Da bi se na od go va ra ju ći na čin

bo ri li sa ovim tren dom, mi is po ruču

je mo Check Po in to vu Ze ro-Phis

hing teh no lo gi ju na mo bil ne uređa

je. To omo gu ća va or ga ni za ci ja ma

da sa vla da ju ze ro-da y fi šing na pa de

is pi ti va njem sa mih veb stra na i dono

še njem in for mi sa nih od lu ka da li

je to fi šing sajt. U kom bi na ci ji sa karak

te ri sti ka ma SSL in spek ci je, or gani

za ci je mo gu da uži va ju u pot pu noj

zaš ti ti od fi šing saj to va, bez ob zi ra

ko ji pro to kol ko ri ste ili da li se ra di o

pret hod no ne po zna toj lo ka ci ji”, is tiču

au to ri.

Ovo je ukrat ko ka ko Ze ro-Phishing

funk ci o ni še:

1. Ko ri snik pre gle da va veb strani

cu

2. U tre nut ku ka da po ku ša da unese

svo je kre den ci ja le u for mu, Ze ro-

Phis hing stu pa na sce nu

3. Ze ro-Phis hing raz ma tra mnoš

tvo raz li či tih in di ka to ra o stra ni ci i

nje nom URL-u, kao što je IP re pu taci

ja, vi zu el na slič nost, slič nost na slova

itd., a sve se po kre će ma šin skim

uče njem. Ova in spek ci ja tra je ma nje

od 1 do 2 dve se kun de.

4. Ako na osno vu ana li za utvr di da

je sajt fi šing, kraj njem ko ri sni ku će

pred sta vi ti blok stra ni cu i push noti

fi ka ci ju. Ovo će ta ko đe ge ne ri sa ti

do ga đaj ko ji ad mi ni stra tor mo že da

vi di na kon trol noj ta bli

5. Ako je veb stra ni ca be nig na, kori

snik mo že da na sta vi sa nje nim koriš

će njem.

Ono što ovaj pri stup či ni je dinstve

nim je to što on ko ri sti ši ro ki set

po da ta ka da ot kri je i spre či pri stu panje

fi šing lo ka ci ja ma.

„Uz Sand Blast Mo bi le, or ga ni za cija

ma vi še ne će bi ti po treb no da se

ba ve pro ble mom ne že lje nih mo bilnih

apli ka ci ja ili fi šing saj to vi ma koji

kra du ko ri snič ke kre den ci ja le. Na

ovaj na čin one mo gu bi ti si gur ne da

nji ho vi za po sle ni ima ju bez bed ne i

us kla đe ne ure đa je pre ne go što pristu

pe kor po ra tiv nim po da ci ma, istovre

me no omo gu ća va ju ći ko ri sni ci ma

da ima ju bes pre kor no is ku stvo na

svo jim mo bil nim ure đa ji ma”, za ključu

je se u tek stu. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


SPECIJALNO IZDANJE

Business

Security

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


In ter vju

Dra­gan Da­vi­do­vić, Chan­nel Sa­les Ma­na­ger SEE Ka­spersky Lab

Intervju radio: Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

IT bez bed nost

- ve li ka bri ga za ma la i sred nja pred u ze ća -

U 94 komparativna testa i recenzije iz prethodne godine proizvodi kompanije Kaspersky su 60

pu ta osvo ji li pr vu, a 77 pu ta ne ku od pr ve tri na gra de. Po da tak vi še ne go do vo ljan kao po vod za

raz­go­vor sa Dra­ga­nom Da­vi­do­vićem, Chan­nel Sa­les Ma­na­ge­rom ove kom­pa­ni­je za re­gion Ju­goi­stoč­na

Evro­pa.

Kao Channel Sales Manager za

naš region u kompaniji Kaspersky,

za­du­žen i za SMB seg­ment, koli­ko

ste za­do­volj­ni sa po­sto­je­ćim

part­ne­ri­ma i ukup­nim pri­su­stvom

kompanije u našem regionu?

Ge ne ral no gle da no, u re gi o nu

Bal ka na us peš no pa ri ra mo naj većim

kon ku ren ti ma. Po kri va mo sva

tr žiš ta re gi o na, a sna ga i pri su stvo

kom pa ni je Ka spersky i Ka spersky

Bren da va ri ra od dr ža ve do dr ža ve.

Ta ko, na pri mer, u Bo sni i Her ce go vini

su ve re no već du že vre me dr ži mo

li der sku po zi ci ju i ima mo iz u ze za tan

re zul tat ko ji je iz nad pro seč nog. Sara

đu je mo sa ve li kim bro jem part nera,

i, u slu ča ju BiH, čak pet pla ti num

i gold part ne ra - naj vi ši part ner ski

sta tus ko ji do de lju je Ka spersky. Na

dru gim tr žiš ti ma vi di mo još pro stora

za rast, kao na pri mer u Grč koj,

naj ve ćoj dr ža vi re gi o na ko ji po krivam,

gde ima mo dva pla ti num/gold

part ne ra.

Ka da go vo ri mo o Sr bi ji, po seb no

smo po no sni što je sa ne kim od aktu

el nih part ne ra sa rad nja po če la još

ra nih dve hi lja di tih, pa pred sta vlja ju

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


ne ke od naj sta ri jih part ne ra kom pani

je Ka spersky uopšte. Oni se po zi cionira

ju iz u zet no do bro na SMB seg

men tu tr žiš ta, a od ne dav no se sve

vi še no vih part ne ra opre de lju je za

sa rad nju na en ter pri se seg men tu tržiš

ta, jer pre po zna ju Ka spersky re šenja

kao vo de ća i za taj seg ment.

Ka­ko upo­re­di­ti kom­pa­ni­ju Ka­spersky

sa od­go­va­ra­ju­ćom kon­ku­renci­jom

na tr­žiš­tu?

Za se dam go di na mog ra da u

kom pa ni ji Ka spersky, je dan adut je

iz nad svih osta lih, i on nam otva ra

sva vra ta kod na ših part ne ra i kli jena

ta. Taj adut je kva li tet pro iz vo da

ko ji pra vi mo.

To kom svih ovih go di na ra zni iza­

zo vi se po ja vlju ju, ali kva li tet Kaspersky

pro iz vo da ni ka da ni je je dan

od njih. Vr lo če sto se tra ži na kon feren

ci ja ma moj sud i po re đe nje re šenja

kom pa ni je Ka spersky u od no su

na ne ka dru ga re še nja. U ta kvim situ

a ci ja ma se po zi vam na sta ti sti ku:

pre ma ve o ma pri zna toj Top3 me trici

u ko joj uče stvu je oko 80 ven dora

ra znih cyber se cu rity re še nja, u 88

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


or ga ni zo va nih te sti ra nja na ša re šenja

su 73 pu ta bi la naj bo lje ran gira

na, a čak 77 pu ta su se svr sta vala

u pr va tri.

Sva ta te sti ra nja su jav na, ob ja vljena

od stra ne ku ća ko je ih vr še, i ne

po sto ji dru gi ven dor ko ji mo že poka

za ti istu sta ti sti ku. I part ne ri i klijen

ti to pre po zna ju i uva ža va ju.

Svi mo­gu bi­ti

žr­tva na­pa­da

Oblast IT Se­cu­rity je po­sta­la jed­na

od naj­va­žnjih ka­da je u pi­tanju

uopšte funk­ci­o­ni­sa­nje di­gi­tal­ne

eko­no­mi­je. Ko­jim vr­sta­ma napa­da

su naj­vi­še iz­lo­še­na ma­la i

sred­nja pred­u­ze­ća?

De fi ni ci ja ma lih i sred njih pred u-

ze ća se u ovoj re gi ji do ne kle raz li kuje

od de fi ni ci je ve ći ne raz vi je nih zema

lja. Kod nas se ve li kim fir ma ma

sma tra ju već kli jen ti ko ji ima ju pre ko

250 ra ču na ra, dok je glo bal ni trend

da se u ka te go ri ju en te pri se kom pani

ja svr sta va ju kli jen ti ko ji ima ju vi še

od 1.000 ra ču na ra.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Ima ju ći to u vi du, u Sr bi ji i re gi o nu

naj češ će pret nje su one ko je zlo namer

nim na pa da či ma do no se ši ro ko

tr ži ste i omo gu ća va ju brz i efek tan

uda rac da se na ne se šte ta, a po tom

da se br zo i la ko iz vu če pro fit iz napa

da. Ov de go vo ri mo o soft ve ri ma

za uce nu, pu tem za klju ča va nja poda

ta ka tj. en krip ci je (ran som wa re), i

kra đi po da ta ka o plat nim kar ti ca ma.

U pr voj po lo vi ni ove go di ne, Sr bi ja

je do spe la na 5. me sto po bro ju napa

da fi nan sij skog mal ve ra, jer su naši

pro iz vo di re gi stro va li ove na pa de

kod 1.8% ko ri sni ka.

Ono što je za bri nja va ju će je da se u

po sled nje dve go di ne sve češ će ja vljaju

i targetirani napadi, sa ciljem da se

po slov ni su bjekt na ve de na ide ju da

pri ča sa po zna tim po slov nim partne

rom, ko jem tre ba da upla ti novac

za po slov nu tran ska ci ju. Na kon

upla te, žr tva ot kri va da je no vac otišao

na ra čun ne po zna tih na pa dača.

Ova vr sta pre va ra zah te va ve li ku

po sve će nost na pa da ča, pra će nje komu

ni ka ci ja, druš tve nih mre ža, uče nje

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


na či na ko mu ni ci ra nja od go vor nih

oso ba, a čak i ne ke lič ne de ta lje koje

osli ka va ju te oso be.

Na pa di ima ju naj ve ći iz gled na

uspeh ka da ko ri sni ci ima ju IT zaš titu

lo ši jeg kva li te ta (po ne kad sa mo

bes plat nu), ko ja ne de tek tu je si gurno

sne ru pe u ope ra tiv nom si ste mu

ili apli ka ci ja ma, a ko je on da po služe

da se u si stem uba ci zlo na merni

soft ver. Na kon uba ci va nja ta kvog

soft ve ra u mre žu, sa mo je pi ta nje

vre me na ka da će se do ći do ad mini

stra tor skih ši fri i pre u zi ma nja kontro

le. Na kon to ga na pa dač je u siste

mu i mo že da ra di šta ho će, pa i

da pre gle da ma i lo ve i kre i ra la žne.

Ako u jed na či nu do da mo so ci jal

ne mre že gde ta ko ra do osta vljamo

in for ma ci je o svo jem kre ta nju i

do ga đa je i lič ne in for ma ci je, pre vara

mo že bi ti vr lo ve ro do stoj na. Pored

to ga što su bjekt na pa da mo že

bi ti žr tva, on mo že bi ti i alat za preva

ru. To su si tu a ci je ka da se sa žr tvinog

email na lo ga dru gom part ne ru

po ša lje la žni email sa la žnim bro jevi

ma ra ču na, na ko je će po sle žr tva

upla ti ti no vac. I ova vr sta na pa da je

sve češ ća u Sr bi ji i re gi o nu. Dok se

ne de si, sva ko kre će sa pret po stavkom

„ja sam ma la fir ma, ja ni sam

ta kvi ma za ni mljiv i me ni se to ne će

do go di ti“. Na ža lost, isti na je dru gači

ja i ma le fir me su vr lo če sto žr tve

ta kvih pre va ra.

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja je

neš­to o če­mu se u po­sled­njih par

go­di­na mno­go go­vo­ri. Po vašem

miš lje nu da li su na ša ma la

i sred­nja pred­u­ze­ća sve­sna va­žnosti

ovih pro­ce­sa i da li su sprem­na

da pro­me­ne pre sve­ga na­čin razmiš

lja nja, pa on da i po na ša nja,

ka­da je IT bez­bed­nost u pi­ta­nju?

Sr bi ja i okol ne ze mlje sve vi še prihva

ta ju ide ju di gi tal ne tran sfor maci

je i pred u zi ma ju od re đe ne ko rake

u tom sme ru. To je du ga čak put,

ali de fi ni tiv no se vi di na pre dak. Moram

pri zna ti da u po sled nje vre me

sve češ će pri su stvu jem kon fe ren cija

ma i se mi na ri ma na ovu te mu.

Di gi tal na tran sfor ma ci ja no si izve

sne bez be do no sne ri zi ke ko je ne

tre ba za ne ma ri ti. Ovo je slu čaj i sa

ma lim i sa ve li kim fir ma ma. Pre ma

na šim is tra ži va nji ma, troš ko vi nasta

li usled ha ker skih na pa da su u

po ra stu – da nas u pro se ku je dan

na pad koš ta ve li ku fir mu oko1,2 mili

o na do la ra (24% po rast u 2018.

u od no su na 2017. go di nu), dok je

pro ce nje no da je 120 hi lja da do lara

pro se čan tro šak na pa da na malu

fir mu.

Ka da se go vo ri o iza zo vi ma, obič

no se pr vo po mi sli na na pa de hake

ra ko ji po ku ša va ju da pro na đu i isko

ri ste ne ku sla bost IT si ste ma koji

kom pa ni ja ko ri sti. Me đu tim, iza zovi

po bez bed nost ne do la ze sa mo iz

ugla sla bo sti soft ve ra; mno go češ će

u pi ta nju je ljud ski fak tor: neo pre zni

ili ne do volj no ob u če ni/tre ni ra ni zapo

sle ni, ne a žu ri ra ni pro gra mi, ne a-

de kvat no od re đe na ogra ni če nja pristu

pa ose tlji vim po da ci ma ili ne a­

de kvat na zaš ti ta end po int ure đa ja u

kom pa ni ja ma.

Zaš­ti­ta i u clo­u­du

Ve­li­ki broj SMB pred­u­ze­ća kori­sti

Mic­ro­soft Of­fi­ce 365 u svom

po­slo­va­nju. Da li Ka­spersky može

da zaš­ti­ti in­ter­net sa­o­bra­ćaj koji

ide kroz ovaj alat i na ko­ji na­čin

to ra­di?

Ide ja cloud re še nja i pre ba ci va nja

sve ve ćeg de la po slo va nja u cloud je

i u Sr bi ji sve vi še pri hva će na. Ta kva je

stvar i sa Of fi ce 365 pro zi vo di ma, a

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


po seb no je po pu la ran ser vis ema i­

la u clo u du.

Ka spersky je, na ba zi 22 go di ne isku

stva u ovom po slu, na pra vio „Kaspersky

Se cu rity for Mic ro soft Of fi ce

365“ ko ji po sao zaš ti te oba vlja ko riste

ći pro ve ru va li da ci je email adre sa,

sand bo xing, ma šin sko uče nje i druge

teh ni ke ka ko bi eli mi ni sao pret nje

pre ne go što ko ri snik sam na pra vi

greš ku. Čvr sto ve ru jem da ovo re šenje

nu di kva li tet ni ju zaš ti tu od onih

ko je su kao „de fa ult“ugra đe ne u sam

Ex chan ge Of fi ce 365.

Ri­zi­ci u SMB sek­to­ru

Da li se raz li ku ju na pa di ko ji ma

je iz­lo­žen SMB sek­tor u sve­tu od

onih ko­ji­ma su iz­lo­že­ne ta­kve firme

u na šem re gi o nu?

Dok mo že mo re ći da se kod nas

raz li ku je de fi ni ci ja SMB-a, to ni je sluča

ji sa na pa di ma na SMB. Za na pada

če ko ji se na la ze ši rom sve ta ni su

bit ni ni dr ža va u ko joj je po ten ci jal

na žr tva, ni de fi ni ci ja kom seg men tu

po slo va nja pri pa da, ni ti bi lo šta drugo,

je di no što je ste bit no je da iz napa

da iz vu ku pro fit.

Po va­šem miš­lje­nju, po­sto­ji li ve­lika

raz­li­ka u fi­nan­sij­skom ula­ga­nju u

bez­be­dost na­ših kom­pa­ni­ja u od­nosu

na one sa raz­vi­je­nog tr­žiš­ta?

Na ža lost, na ovo pi ta nje mo ram

od go vo ri ti po tvrd no. Isti na je da je

ve ći na fir mi po sta la sve sna da mora

ju ima ti zaš ti tu, ali se troš ko vi na

IT si gur nost gle da ju ne ra do, i tra ži

se od IT ad mi ni stra to ra da obez bede

mak si mal nu zaš ti tu uz mi ni mal ne

troš ko ve. To do vo di do osla nja nja na

lo ši ja ili bes plat na re še nja, što če sto

mo že ima ti ve o ma sku pe po sle di ce.

U suš ti ni, kod nas va ži sta ro pra vi lo

da se ozbilj no poč ne gle da ti na IT sigur

nost tek na kon što fir me do ži ve

šte tu. To je stav ko ji se mo ra me nja ti.

Da bi­smo bi­li bez­bed­ni, da­nas više

ni­je do­vo­ljan sa­mo od­go­va­ra­jući

an­ti­vi­ru­sni pro­gram. Re­ci­te nam

o če­mu sve na­ro­či­to ma­la i sred­nja

pred­u­ze­ća tre­ba da vo­de ra­ču­na kako

bi zaš­ti­ti­la svo­je po­slo­va­nje?

Ta ko je. Zaš ti ta mo ra bi ti slo je vita

i sa sta vlje na iz vi še seg me na ta tako

da po kri je sve mo gu će vek to re

na pa da.

An ti vi ru sni pro gram šti ti sa mo jedan

od jed nog ni voa na pa da. Si gurnost

mre že, si gur nost ope ra tiv nih siste

ma i apli ka ci ja, te tra že nje si gu r-

no snih pro pu sta unu tar istih mo ra

bi ti deo zaš ti te. Mo guć nost patchova

nja naj no vi jim za kr pa ma, kao i enkrip

ci ja i zaš ti ta po da ta ka je isto tako

bit na. Fi nal no, sa po ra stom i većom

raz vi je noš ću teh ni ka so ci jal nog

in že nje rin ga, obu ka za po sle nih svih

ni voa da pre po zna ju ne že lje ne sa drža

je, lin ko ve i soft ve re je pred u slov

za si gur nost.

Ako se de si kra đa la to pa ili te le fona

pi ta nje je da li je ve ća šte ta u izgu

blje nom har dve ru ili po da ci ma na

tom ure đa ju, o kup ci ma, tran sak ci jama,

pro iz vo di ma ili ce na ma... Ovo su

sa mo ne ki od ri zi ka ko je tre ba uključi

ti u kal ku la ci ju ka da se go vo ri o IT

si gur no sti.

La­ko do re­še­nja

Na ko­je na­či­ne se sve mo­že u Srbi­ji

do­ći do va­ših re­še­nja i pro­iz­vo­da

i ka­kav je na­čin nji­ho­vog licen

ci ra nja?

U Sr bi ji tre nut no ima mo tri di stribu

te ra: De ter mi nan ta, CT Com pu ters

Be o grad, In gram Mi cro Sr bi ja i pre ko

100 part ne ra ši rom dr ža ve. Part ne re

je mo gu će na ći pu tem Part ner lo kato

ra https://part ner se arch.ka spersky.

co m/?b2b, pre ko saj ta Ka spersky.rs

ili jed no stav no upi tom na email suppor

tRS @ka spersky.com . Na rav no,

mo že te kon tak ti ra ti i bi lo kog di stribu

te ra i oni će vam pre po ru či ti va ma

naj bli žeg part ne ra.

Da li part­ner­ske kom­pa­ni­je ko­je

di­stri­bu­i­ra­ju va­še pro­iz­vo­de mogu

da pru­že od­go­va­ra­ju­ću obu­ku i

kon­sul­tant­ske uslu­ge pred­u­ze­ći­ma

na na­šem tr­žiš­tu ka­da je u pi­ta­nju

nji­ho­va bez­bed­nost?

Na rav no, svi na ši di stri bu te ri imaju

ob u če ne lju de ka ko za pro da ju sa

od lič nim po zna va njem na šeg portfo

lia i re še nja, ta ko i teh nič ko serti

fi ko va no oso blje sprem no da pruži

po drš ku. Isto ta ko, u Sr bi ji ima mo

i Au to ri zo va ni tre ning cen tar u sarad

nji sa kom pa ni jom In gram Micro,

ko ja je naš di stri bu ter, gde naši

ko ri sni ci mo gu do bi ti po treb nu

obu ku, ali i ser ti fi kat o ste če nom

zna nju. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Bez bed nost i zaš ti ta

Sophos

Priprema: Redakcija

redakcija@internetogledalo.com

Sop hos Ma na ged

Thre at Re spon se

No­va po­nu­da za lov na pret­nje, ot­kri­va­nje i od­go­vor na njih, omo­gu­će­na ma­šin­skim uče­njem i

eks­pert­skom ana­li­zom, za ne­u­tra­li­za­ci­ju naj­na­pred­ni­jih pret­nji saj­ber bez­bed­no­sti

Kompanija Sophos je 1. oktobra

2019. objavila dostupnost

svog potpuno upravljanog

ser vi sa za lov, ot kri va nje i re a go va nje

na pret nje - Sop hos Ma na ged Threat

Re spon se (MTR). Ser vis ko ji se

mo­že pre­pro­da­va­ti obez­be­đu­je orga­ni­za­ci­ja­ma

po­sve­ćen 24x7 tim za

bez bed nost ra di ne u tra li za ci je naj­

so­fi­sti­ci­ra­ni­jih i naj­slo­že­ni­jih pret­nji.

Ove vr­ste pret­nji uklju­ču­ju ak­tiv­ne

na­pa­da­če ko­ji ko­ri­ste na­pa­de

bez da to te ka i ad mi ni stra tor ske alate

kao što je Po­wer­Shell za po­ve­ćanje

pri vi le gi ja, eks fil tri ra nje po da taka

i boč­no ši­re­nje, ka­ko je ob­jaš­njeno

u član­ku Sop­ho­sLabs Un­cu­ta o

Le­mon_Duck Po­wer­Shell mal­wa­reu.

Na pa di po put ovo ga su teš ki za otkri­va­nje,

jer uklju­ču­ju ak­tiv­nog protiv

ni ka ko ji ko ri sti le gi tim ne ala te za

pod­le svr­he, a Sop­hos MTR po­ma­že

da se eli mi ni šu ove pret nje.

„Saj­ber kri­mi­nal­ci pri­la­go­đa­va­ju svoje

me­to­de i sve vi­še po­kre­ću hi­bridne

napade koji kombinuju automatizaciju

sa interaktivnom ljudskom domi-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


š­lja­toš­ću da bi efi­ka­sni­je iz­be­gli otkri­va­nje.

Ka­da stek­nu upo­riš­te, oni će

upotrebiti ‘li ving off the land’ tehnike i

druge metode obmane koje zahtevaju

ljud sku re ak ci ju da bi se ot kri li i poremetili

njihovi napadi”, objašnjava Joe

Levy, ru­ko­vo­di­lac teh­no­loš­ke slu­žbe u

Sop­ho­su. „Dru­gi MTR ser­vi­si naj­češ­će

jednostavno obaveštavaju korisnike

o po ten ci jal nim pret nja ma, a on da

pre puš ta ju nji ma da oda tle upra vljaju

stva ri ma. Sop hos MTR ne sa mo

da pro ši ru je in ter ne ti mo ve do datnim

oba veš te nji ma o pret nja ma, neu

po re di vom eks per ti zom pro iz voda

i ne­pre­kid­nim po­kri­va­njem, već

ta­ko­đe pru­ža ko­ri­sni­ci­ma mo­gućnost

da ima­ju vi­so­ko ob­u­če­ni tim

struč­nja­ka za re­a­go­va­nje ko­ji pred­uzi

ma ci lja ne ak ci je u nji ho vo ime radi

ne­u­tra­li­za­ci­je čak i naj­so­fi­sti­ci­ra­nijih

pret nji.”

Ino­va­tiv­ne mo­guć­no­sti

Iz­gra­đen na Intercept X Advanced sa

endpoint detekcijom i odgovorom

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


(EDR), Sop­hos MTR spa­ja ma­šin­sko

uče­nje sa eks­pert­skom ana­li­zom radi

poboljšanja lova i detekcije pretnji,

dublje istrage alerta i ciljanih akcija

da bi se eliminisale pretnje. Ove

ino­va­tiv­ne mo­guć­no­sti se ba­zi­ra­ju na

Sop­ho­so­voj akviziciji Ro­ok Se­cu­rity

i DarkBytes teh­hno­lo­gi­ja. To su:

Eks­pert­ski lov na pret­nje

Sop­hos MTR pred­vi­đa po­na­ša­nje

na­pa­da­ča i iden­ti­fi­ku­je no­ve in­dika

to re na pa da i kom pro mi to va nja.

Sop ho so vi lov ci na pret nje pro a-

k­tiv­no tra­že i va­li­di­ra­ju po­ten­ci­jal­ne

pret­nje i in­ci­den­te, i is­tra­žu­ju uzgred­ne

i okol­ne do­ga­đa­je da bi otkri

li no ve pret nje ko je ra ni je ni su

mo gle bi ti ot kri ve ne.

Na­pred­na adver­sa­rial de­tek­ci­ja

Sophos MTR koristi proverene tehnike

istrage da bi se legitimno ponašanje

diferenciralo od taktika, tehnika

i procedura (TTPs) koje koriste

na­pa­da­či. U pa­ru sa po­bolj­ša­nom tele

me tri jom iz Sop hos Cen tra le ko ja

pru­ža de­talj­nu i pot­pu­nu sli­ku protiv­nič­kih

ak­tiv­no­sti kao deo uslu­ge,

mo­gu bi­ti od­re­đe­ni obim i ozbilj­nost

pret nji ra di br zog od go vo ra.

Ma­šin­ski ubr­zan ljud­ski od­go­vor

Vi­so­ko ob­u­čen tim struč­nja­ka

svet ske kla se ge ne ri še i pri me njuje

iz veš ta je o pret nja ma ra di po tvrđi­va­nja

pret­nji i pred­u­zi­ma­nja ak­cije

za da­ljin­sku dis­rup­ci­ju, za­dr­ža­vanje

i ne u tra li zo va nje pret nji br zo i

pre ci zno

Ot­kri­va­nje re­sur­sa i pro­pi­si­va­nje

uput­sta­va za bez­bed­no­sno zdra­vlje

Sop­hos MTR pru­ža dra­go­ce­ne uvi­de

u upravljane i neupravljane resurse,

ranjivosti radi bolje informisanih procena

uticaja i lov na pretnje. Propisano

i delotvorno uputstvo za adresiranje

slabosti u konfiguraciji i nedostata­ka

u ar­hi­tek­tu­ri omo­gu­ća­va or­ga­

ni za ci ja ma da pro ak tiv no po bolj ša ju

svo­je bez­bed­no­sno sta­nje oja­ča­nom

od bra nom.

Brz i pred u zi mljiv

Sop hos MTR je pri la go dljiv raz liči­tim

spo­je­vi­ma uslu­ga i mo­de­li­ma

od go vo ra ka ko bi za do vo ljio je dinstve­ne

i evo­lu­i­ra­ju­će po­tre­be or­gani­za­ci­ja

svih ve­li­či­na i ni­voa zre­lo­sti.

Za raz­li­ku od mno­gih MDR ser­vi­sa

ko ji se fo ku si ra ju na mo ni to ring i noti

fi ka ci ju pret nji, Sop hos MTR ra pid

no eska li ra i pred u zi ma ak ci ju protiv

pret nji na osno vu pre fe ren ci ja orga

ni za ci je. Io

Sop hos MTR je sa da do stu pan za

re gi str o va ne Sop hos Part ne re ši rom

sve­ta. Do­dat­ne in­for­ma­ci­je su dostup

ne na Sop hos New su i na saj tu

Sop hos.com .

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Korisničko iskustvo

Analiza

Pri pre ma: Re dak ci ja

redakcija@internetogledalo.com

Pet ključ nih teh no lo gi ja

za je din stve no is ku stvo

sa ko ri snič kim uslu ga ma

„The 2019 Hype Cycle for Cu sto mer Ser vi ce and Sup port Tec hno lo gi es” pru ža uvi de u vr hun ske

teh no lo gi je za ru ko vo di o ce ko ri snič kih ser vi sa i po drš ke...

Kon sta tu ju ći da se Cen tar za

an ga ži va nje ko ri sni ka (custo

mer en ga ge ment cen ter

- CEC) i kon takt cen tar (con tact center

- CC) već de ce ni ja ma in te gri šu u

si lo se, uz ogra ni če no de lje nje funkci

o nal no sti ka na la za in ter ak ci ju sa

ko ri sni ci ma i po da ta ka, Gart ner isti

če da je to je re zul ti ra lo frag menti

ra nim ko ri snič kim is ku stvom (custo

mer ex pe ri en ce - CX), osta vlja ju ći

ko ri sni ke da na ga đa ju ko ji će ka nal

da ti naj bo lji i naj br ži od go vor.

Za to Gar tne rov „Hype Cycle for

Cu sto mer Ser vi ce and Sup port Techno

lo gi es, 2019” opi su je naj va žnije

teh no lo gi je za po dr ža va nje kori

sni ka uko li ko oni tra že od go vo re,

sa vet ili re še nja pro ble ma, bi lo kroz

raz li či te ka na le in ter ak ci je ili omogu

ća va njem da za po sle ni ko ji do laze

u kon takt sa ko ri sni ci ma da ju reše

nje i sa vet.

„Kom bi nu ju ći ra ni je odvo je ne, a

ipak usko po ve za ne ‘Hype Cycle for

CRM cu sto mer ser vi ce and cu sto­

mer en ga ge ment’ i ‘Hype Cycle for

con tact cen ter in fra struc tu re’, no vi

Hype Cycle pod sti če li de re ko ri snič

kih ser vi sa i po drš ke da kom bi nuju

CEC i CC si ste me da bi kre i ra li ši ri

teh no loš ki eko si stem”, na vo di Drew

Kra us, pot pred sed nik u Gart ne ro voj

Cu sto mer Ser vi ce & Sup port prak si.

„Na taj na čin oni mo gu ko ri sti ti alate

za kon zi stent nu ana li zu i zna nje

za pri ku plja nje, ana li zi ra nje i de lje nje

ključ nih in for ma ci ja i pre po ru ka i kori

sni ci ma i za po sle ni ma.”

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Iz dvo je ne teh no lo gi je

Gart ner je iden ti fi ko vao pet teh

no lo gi ja unu tar Hype Cyclea 2019.

ko je ge ne ri šu zna čaj no in te re so vanje

me đu li de ri ma ko ri snič kih ser vi sa

i p od r ške koj i ž el e d a p r už e h ol is t i-

č ko i ob je di nje no ko ri snič ko is kustvo.

Hype Cycle for Cu sto mer Ser vi ce and Sup port Tec hno lo gi es, 2019

Iz vor: Gart ner (ok to bar 2019.)

Ana li ti ka ko ri snič kog pu to va nja

Ana li ti ka ko ri snič kog pu to va nja

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


pra ti i ana li zi ra na čin na ko ji ko ri sni ci

i even tu al ni kup ci ko ri ste kom bi naci

ju do stup nih ka na la da in ter ak tuju

sa or ga ni za ci jom to kom vre mena.

Ona ob u hva ta sve ka na le ko je

su ko ri sni ci i po ten ci jal ni kup ci kori

sti li – uklju ču ju ći ljud ske in ter ak cij

e , p o tp un o a ut om at iz ovan e kor is n i-

č ke asi sten ci je, fi zič ke lo ka ci je i

ogra ni če nu dvo smer nu in ter ak ci ju

– pru ža ju ći vred ni ji uvid od pra će nja

po jed nom ka na lu.

Vi r tu e ni ko ri snič ki

asi sten ti

Vir tu el ni ko ri snič ki asi sten ti delu

ju u ime or ga ni za ci je ka ko bi anga

žo va li, do sta vlja li in for ma ci je i/

ili pred u zi ma li ak ci je u ime ko ri snika.

Oni zah te va ju ve ću in fra struk turu,

po se du ju me mo ri ju i us po sta vjaju

od nos sa ko ri sni ci ma. Ka da se kori

ste efi ka sno, vir tu e ni ko ri snič ki asisten

ti omo gu ća va ju or ga ni za ci ja ma

da ska li ra ju broj an ga žma na ko ji ma

mo gu da se ba ve, po seb no u kontakt

cen tru.

Chat bo to vi

Chat bo to vi su upo tre ba veš tač

ke in te li gen ci je broj je dan u or gani

za ci ja ma da nas. Oni se raz li kuj

u p o s of is t ic ir an os t i , o d j e dn os t a -

v nih mar ke tin ških veš ti na za sno va nih

na sta blu od lu ka do im ple men ta cija

iz gra đe nih na plat for ma ma boga

tim ala ti ma. Ia ko su chat bo to vi u

upo tre bi već sa da, oni i da lje imaju

ogro man po ten ci jal da uti ču na

broj age na ta uslu ga ko je or ga ni za cija

za poš lja va i na to ka ko se spro vodi

sam ko ri snič ki ser vis.

Kon ver za ci o ni ko ri snič ki

in ter fej si

Kon ver za ci o ni ko ri snič ki in terfej

si (Con ver sa ti o nal user in ter faces

- CU Is) su mo del di zaj na vi sokog

ni voa u ko jem ko ri snik i ma­

ši na in ter ak tu ju na ko ri sni ko vom

go vor nom ili pi sa nom pri rod nom

je zi ku. Pri me ri su Ama zon Ale xa i

Go o gle Ho me. Iz gra đe ni na chatbo

to vi ma i vir tu el nim asi sten ti ma,

kon ver za ci o ni ko ri snič ki in ter fejsi

su od go vor ni za pri ma nje ko risnič

kog in pu ta i utvr đi va nje na mere

ko ri sni ka.

Upra vlja nje

zna njem

Me nadž ment zna nja za ko ri snič ki

ser vis uklju ču je kre i ra nje, ot kri va nje i

is po ru ku raz li či tih ob li ka ci lja nog sadr

ža ja ra di po drš ke agen ti ma, ko risni

ci ma, chat bo to vi ma, pe er-to ­pe er

sup port za jed ni ca ma i part ne ri ma.

Ova teh no lo gi ja omo gu ća va stva ranje,

sti ca nje, ču va nje, is po ru ku i održa

va nje kor po ra tiv nog zna nja, in forma

ci ja i po da ta ka u for ma ti ma koji

ma veb-ba zi ra ne, sa mo u slu žne ili

mo bil ne apli ka ci je mo gu la ko da pristu

pe. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Is­tra­ži­va­nje

IDC

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja

redakcija@internetogledalo.com

Tr­žiš­te tra­di­ci­o­nal­nih ra­ču­na­ra

i da­lje ra­ste upr­kos pro­ble­mi­ma

u lan­cu snab­de­va­nja

Svetske isporuke tradicionalnih PC-jeva, koje se sastoje od desktopa, notbukova i radnih stanica,

do sti gle su 70,4 mi li o na je di ni ca u tre ćem kvar ta lu ove go di ne (3Q19), pre ma pre li mi nar nim

rezultatima IDC-jevog Wor ldwi de Qu ar terly Per so nal Com pu ting De vi ce Trac ke ra. Po tra žnja u

ko mer ci jal nom seg men tu u kom bi na ci ji sa ten zi ja ma iz me đu Sje di nje nih Ame rič kih Dr ža va i

Ki ne oko tr žiš ta re zul ti ra la je dru gim uzo stop nim kvar ta lom ra sta, sa is po ru ka ma ko je su po ra sle

za 3% iz nad tre ćeg kvar ta la 2018.go di ne.

„Sa vi­šim ta­ri­fa­ma na ho­ri­zon­tu

pro­iz­vo­đa­či ra­ču­na­ra su po­no­vo poče­li

da gu­ra­ju do­dat­ne za­li­he to­kom

kvar­ta­la, ma­da je pro­ces bio malo

te­ži poš­to su se mno­gi su­o­či­li sa

ogra­ni­če­nji­ma na­bav­ke od In­te­la, što

je osta­vlja­lo AMD-u vi­še pro­sto­ra za

rast”, ka­že Ji­tesh Ubra­ni, ru­ko­vo­di­lac

is­tra­ži­va­nja za IDC-jev Mo­bi­le De­vi­ce

Trac­kers. „Tr­go­vin­ske ten­zi­je ta­ko­đe

vo­de do pro­me­na u lan­cu snab­deva­nja,

jer je ve­ći­na pro­iz­vo­đa­ča note­bo­ok

ra­ču­na­ra sa­da sprem­na da

pre­se­li pro­iz­vod­nju u dru­ge ze­mlje

Azi­je, kao što su Taj­van i Vi­jet­nam.”

„Ko­mer­ci­jal­na po­tra­žnja bi tre­ba­

lo da se ubr­za­va bu­du­ći da se pred­u­ze­ća

no­se sa ostat­kom mi­gra­ci­ja

na Win­dows 10”, do­dat­no ob­jaš­njava

Linn Hu­ang, pot­pred­sed­nik is­traži­va­nja

u ode­lje­nju De­vi­ces & Displays.

„Broj me­se­ci do kra­ja po­drš­ke

za Win­dows 7 mo­gu se iz­bro­ja­ti

na pr­ste jed­ne ru­ke. Sa pri­bli­ža­va­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


njem 14. ja­nu­a­ra 2020. ko­mer­ci­jal­no

tr­žiš­te bi tre­ba­lo ba bu­de u moguć­no­sti

da ab­sor­bu­je do­dat­nu zali­hu

u to­ku na­red­nih ne­ko­li­ko kvarta­la.

Ogra­ni­če­nja na­bav­ke mo­gu se

na­zre­ti u na­red­nim kvar­ta­li­ma, ta­ko

da vi­šak mo­žda ne­će bi­ti lo­ša po­zici­ja

za chan­nel in­ven­tory (ko­li­či­na

pro­iz­vo­da „na po­li­ca­ma” u ma­lo­proda­ji,

prim. Re­dak­ci­ja) do kra­ja ostat­ka

go­di­ne.”

Sta nje po re gi o ni ma

Is­po­ru­ke tra­di­ci­o­nal­nih PC-ja u regi­o­nu

Azika/Pacifik (bez Ja­pa­na) zabe­le­ži­le

su pad u od­no­su na isti period

proš­le go­di­ne, ali je tr­žiš­te ostvari­lo

re­zul­ta­te iz­nad oče­ki­va­nja. Po­tražnja

zbog po­vrat­ka u ško­lu po­kre­nu­la

je kon­zu­mer­sko tr­žiš­te u Ki­ni, dok su

on­la­ne pro­da­je i pri­pre­me za se­zo­nu

Di­wa­li fe­sti­va­la po­dr­ža­le kon­zu­merske

is­po­ru­ke u In­di­ji, ta­ko da su dve

naj­ve­će ze­mlje u re­gi­o­nu pre­ma­ši­le

ra­ni­ju prog­no­zu. Me­đu­tim, ko­mer­cijal­no

tr­žiš­te u Ki­ni je za­be­le­ži­lo pad

u skla­du sa oče­ki­va­nji­ma pod uti­cajem

ma­kro­e­ko­nom­skih pri­ti­sa­ka.

Ka­nad­sko tr­žiš­te tra­di­ci­o­nal­nih

personalnih ra­ču­na­ra, ko­je je neznat­no

iz­nad prog­no­ze, do­ži­ve­lo je

13. uza­stop­ni kva­r­tal ra­sta. Ovo tržiš­te

po­sta­je sve so­lid­ni­je poš­to pet

vr­hun­skih ved­no­ra sa­da za­hva­ta vi­še

od 85% svih is­po­ru­ka.

U re­gi­o­nu Evro pa, Bli ski is tok i

Afri ka (EMEA), tr­žiš­te tra­di­ci­o­nalnih

PC-je­va je po­sti­glo sta­bi­lan rast

u 3Q19, uz desk­top i no­te­bo­ok ra­ču­

na­re ko­ji su ima­li re­la­tiv­no do­bre rezul­ta­te.

Sna­žan niz pro­daj­nih ugo­vora

pre te­ku­će tran­zi­ci­je na Win­dows

10 na­sta­vio je da se pre­tva­ra u komer­ci­jal­nu

moć, na­do­meš­ta­ju­ći boja­žlji­vost

na kon­zu­mer­skom tr­žiš­tu i

ukup­ni ne­ga­tiv­ni uti­caj ne­do­stat­ka

kom­po­nen­ti.

U Ja pa nu su i ko­mer­ci­jal­no i konzu­mer­sko

tr­žiš­te u ve­li­koj me­ri nadma­ši­la

pred­vi­đa­nje, po­kre­ta­na Windows

10 mi­gra­ci­jom i po­ve­ća­njem

po­re­za na po­troš­nju. Ko­mer­ci­jal­ne

is­po­ru­ke su po­sta­vi­le no­vi re­kord za

tre­ći kva­r­tal nad­ma­šiv­ši gra­ni­cu posta­vlje­nu

2013. go­di­ne ka­da je Windows

XP EOS stvo­rio sli­čan za­mah

na ko­mer­ci­jal­nom PC tr­žiš­tu.

Tr­žiš­te tra­di­ci­o­nal­nih PC-je­va u

La tin skoj Ame ri ci je u ve­li­koj me­ri

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


jed­no­ci­fre­n rast u tre­ćem kvar­ta­lu sa

desk­top i no­te­bo­ok ra­ču­na­ri­ma koji

su ima­li kon­ti­nu­i­ra­ni rast u od­nosu

na isti pe­riod pret­hod­ne go­di­ne.

Po­vla­če­nje za­li­ha i da­lje po­dr­ža­va­ju

Win­dows 7 EOS i kon­ti­nu­i­ra­ne tenzi­je

u tr­go­vin­skom ra­tu. Ka­ko je vebi­lo

u skla­du sa ra­ni­jim oče­ki­va­nji­ma

pa­da od 4,1% u od­no­su na isti period

pret­hod­ne go­di­ne. To­kom ovog

pe­ri­o­da is­po­ru­ke desk­top ra­ču­nar

a s u b i ­l e b o ­l j e o d o č e ­k i ­va ­n i h , u g l a-

v ­n o m z b o g s e g ­m e n ­t a v e ­l i ­k i h p r e -

d­u­ze­ća i ver­ti­ka­la kao što su bankar­stvo,

ma­lo­pro­da­ja i pro­iz­vod­nja.

Is­po­ru­ke no­te­bo­ok ra­ču­na­ra ta­kođe

su sma­nje­ne to­kom kvar­ta­la zbog

sla­bog kon­zu­mer­skog tr­žiš­ta i kaš­nje­nja

u ne­kim po­slo­vi­ma sa obrazo­va­njem.

Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve su do­ži­ve­le

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


ći­na ta­ri­fa Li­ste 4 od­lo­že­na do kra­ja

go­di­ne, ukup­no po­vla­če­nje za­li­ha je

bi­lo neš­to sla­bi­je u od­no­su na prethod­ni

kva­r­tal. Pre­ma ne­dav­nom istra­ži­va­nju

me­đu do­no­si­o­ci­ma od­luka

u IT-u u SAD-u, vi­še od 60% pred­u­ze­ća

je iz­vr­ši­lo tran­zi­ci­ju svo­jih PC

ra­ču­na­ra ko­ji ima­ju im­ple­men­ti­ran

Win­dows sa Win­dow­sa 7 na Windows

10. Još 13% pla­ni­ra to da ura­di

do ja­nu­a­ra 2020.

Sta nje po kom pa ni ja ma

Sko­ro jedan od sva­ka četiri PC-ja

ko­ji su is­po­ru­če­ni to­kom kvar­ta­la

bi­la su iz Le no va ili jed­ne od nje­govih

po­dru­žni­ca, poš­to je kom­pa­ni­ja

još jed­nom us­pe­la da za­dr­ži vo­deću

po­zi­ci­ju na tr­žiš­tu. Sna­žan podsti­caj

u EMEA re­gi­o­nu i Ja­pa­nu, zajed­no

sa za­pa­že­nom ko­mer­ci­jal­nom

pri­sut­noš­ću, po­mo­gli su ovoj kompa­ni­ji

da se učvr­sti kao li­der to­kom

kvar­ta­la.

HP Inc. tek ma­lo za­o­sta­je i na drugom

je me­stu sa 16,8 mi­li­o­na personalnih

ra­ču­na­ra is­po­ru­če­nih to­kom

kvar­ta­la i naj­br­žim year-over-year

ra­stom me­đu pet pr­vih kom­pa­ni­ja.

Na­ro­či­to je bi­la ja­ka no­te­bo­ok li­ni­ja

kom­pa­ni­je sa ra­stom od 10% u odno­su

na isti pe­riod proš­le go­di­ne,

pre­ma­šiv­ši ukup­nu sto­pu ra­sta od

4% za no­te­bo­ok ra­ču­na­re.

Dell Tec hno lo gi es se ran­gi­rao na

tre­će me­sto, is­po­ru­čiv­ši 12,1 mi­lion

je­di­ni­ca uz rast od 5,3% u od­no­su na

pret­hod­nu go­di­nu. Sna­žan port­fo­lio

ko­mer­ci­jal­no-cen­trič­nih pro­iz­vo­da i

ve­o­ma zdrav ga­ming bi­znis po­mo­gli

su kom­pa­ni­ji da za­dr­žava li­ni­ju yearover-year

ra­sta po­čev­ši od dru­gog

kvar­ta­la 2016.

Ap ple je osve­žio Mac­Bo­ok Air i

Pro i ostva­rio ko­rist od se­zo­ne povrat­ka

u ško­lu da bi po­sti­gao rast

od 21% u od­no­su na 2Q19. Sve­u­kup­no

kom­pa­ni­ja se još uvek bo­ri­la da

odr­ži po­zi­ti­van za­mah na year-overyear

osno­vi, poš­to se kon­ti­nu­i­ran

o s u ­o ­č a ­va ­l a s a o g r a ­n i ­č e ­n j i ­m a s n a -

b­de­va­nja.

Acer Gro up je za­o­kru­ži­la Top 5

ma­da se su­o­či­la sa naj­sna­žni­jim padom

me­đu pr­vih pet kompanija.

Ne­do­sta­tak In­tel pro­ce­so­ra uti­cao je

na kom­pa­ni­ju ia­ko je ona i da­lje jedan

od naj­ja­čih igra­ča u seg­men­tima

iga­ra i chro­me­bo­o­ko­va. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Zanimljivosti

Tehnološki poduhvati

Sam sun go va

Spa­ce­Sel­fie mi­si­ja

Kompanija Samsung Electronics najavila je smelu, nesvakidašnju misiju – lansiranje Galaxy S10

5G pa met nog te le fo na u stra tos fe ru, go to vo 20.000 me ta ra iz nad Ze mlji ne po vr ši ne, da ju ći ko risnicima

priliku da imaju svoju fotografiju iz svemira.

Gl u ­m i ­c a ,m o ­d e l i f i ­l a n ­t ro p K a -

­ra De­la­vinj, kao zva­nič­no lice

„Spa­ce­Sel­fie” mi­si­je ko­ju

su po­kre­nu­li Sam­sung i kom­pa­ni­ja iz

obla­sti va­zdu­ho­plov­stva – Flig­htli­ne

Films, na­ja­vi­la je ovu ne­sva­ki­daš­nju

kam­pa­nju na svom In­sta­gram pro­fi­lu.

Neo­če­ki­va­ni gost – Sam­sung astrona­ut

je Ka­ri do­neo Ga­laxy S10 5G, kojim

će po­pu­lar­na glu­mi­ca usli­ka­ti pr­vi

„sve­mir­ski” sel­fi na sve­tu.

„Od­u­vek sam bi­la odu­še­vlje­na

mo­guć­noš­ću pu­to­va­nja u ko­smos i

je­dva če­kam da pred­vo­dim ovu misi­ju

i po­sta­nem pr­va oso­ba ko­ja će

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


po­sla­ti svoj sel­fi van pla­ne­te Ze­mlje.

Već pla­ni­ram na ko­ji na­čin ću na­pravi­ti

ovu epo­hal­nu fo­to­gra­fi­ju i ra­dujem

se da vi­dim ka­ko će mo­ji fa­novi

od­go­vo­ri­ti na ovaj iza­zov", re­kla

je De­la­vinj.

To­kom 50 go­di­na svog po­sto­janja,

Sam­sung je kon­ti­nu­i­ra­no predsta­vljao

naj­sa­vre­me­ni­je teh­no­loš­ke

ino­va­ci­je. Za­hva­lju­ju­ći no­vom Galaxy

S10 5G pa­met­nom te­le­fo­nu, koji

će bi­ti po­slat na sa­mu ivi­cu Ze­mljine

at­mos­fe­re u he­li­jum­skom ba­lo­nu

pod sna­žnim pri­ti­skom, kom­pa­ni­ja je

po­no­vo do­ka­la­za­la da je u sta­nju da

kre­i­ra pro­iz­vo­de ko­ji či­ne ne­mo­guće

mo­gu­ćim.

„Ka­ko bi­smo pro­sla­vi­li svo­ja do­sadaš­nja

do­stig­nu­ća u sve­tu teh­no­logi­je,

od­lu­či­li smo da sli­ka­nje sel­fi­ja

po­dig­ne­mo na vi­ši ni­vo. Do da­nas su

sa­mo astro­na­u­ti bi­li u mo­guć­no­sti

da se fo­to­gra­fi­šu u ko­smo­su, a sa­da

će tu pri­li­ku ima­ti i svi na­ši ko­ri­sni­ci,

čak i ako fi­zič­ki ni­su ta­mo”, izjavio je

Be­nja­min Braun, di­rek­tor mar­ke­tin­ga

za Sam­sung Eu­ro­pe.

Sam­sung Ga­laxy S10 5G iz­u­zet­no

je iz­dr­žljiv te­le­fon, spo­so­ban da

odo­li su­ro­vim uslo­vi­ma i at­mos­ferskom

pri­ti­sku ko­ji vla­da u sve­mi­ru,

bez po­tre­be za izo­la­ci­jom i do­datnom

zaš­ti­tom. Od op­ci­je be­žič­nog

de­lje­nja ener­gi­je, pa sve do pa­met­ne

Wi-Fi ko­nek­ci­je i per­for­man­si unapre­đe­nih

veš­tač­kom in­te­li­gen­ci­jom,

S10 5G je­dan je od naj­pa­met­ni­jih i

naj­i­zdr­žlji­vi­jih Sam­sung ure­đa­ja.

Za­in­te­re­so­va­ni ko­ri­sni­ci mo­ći će

da uče­stvu­ju u „Spa­ce­Sel­fie” mi­siji

po­sta­vlja­njem svo­je fo­to­gra­fi­je na

sajt https://sam­sung-spa­ce­sel­fie.

com­/rs/sr/. Na­su­mič­no oda­bra­ne foto­gra­fi­je

bi­će pri­ka­za­ne na Ga­laxy

S10 5G ekra­nu i usli­ka­ne sa je­dinstve­nim

po­gle­dom na našu pla­netu

u po­za­di­ni. Fo­to­gra­fi­ja će po­tom

bi­ti po­sla­ta na­zad na Ze­mlju i spre-

m­na za de­lje­nje na druš­tve­nim mreža­ma.

Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196

Generalni pokrovitelj Servisa


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 196


XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

More magazines by this user
Similar magazines