Српски језик 3, читанка, Фреска

cepesh76

ПРОМОТИВНИ ПРИМЕРАК ЗА НАСТАВНИКЕ

ОДАБЕРИТЕ НАЈБОЉЕ


Светлана Јоксимовић

Српски језик 3

Читанка

за трећи разред основне школе

ФРЕСКА – Београд 2019.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


Српски језик 3

Читанка за трећи разред основне школе

Прво издање

Аутор: Светлана Јоксимовић

Илустрације: Биљана Михајловић

Фотографије: Shutterstock, Wikimedia Commons

Рецензенти: Данијела Иличин, професор српског језика и књижевности,

ОШ „Душан Јерковић”, Банатски Карловац, „Шеста београдска гимназија”

Елијана Настасијевић, професор разредне наставе, ОШ „Бранко Радичевић”,

Нови Београд

Тања Јосимовић, професор разредне наставе ОШ „Иван Гундулић”, Нови Сад

Графичко обликовање: Ovivi design, Панчево

Обликовање корица: Total Idea, Нови Сад

Лектура и коректура: Бранислава Марковић

Издавач: Издавачка кућа „Фреска“ д.о.о.

Маршала Бирјузова 3-5, 11000 Београд

Тел: 011/4056-164

office@freska.rs, www.freska.rs

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић

Главни уредник: Александар Рајковић

ПИзвршни уредник: Ана Ћешић ПШтампа:

РТираж:

РМинистарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је издавање и употребу овог

Руџбеника у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00149/2019-07.

П

Р

О

М

О

Т

П

Р

И

М

ПЗабрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела

Пили његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском облику,

Родносно Рприступ Рауторског чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални

делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог

дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

©Фреска, И©И©Фреска, 2019.

©Фреска, 2019.ЕРАК

ИВНИ


САДРЖАЈ

У свету природе и описа ............................................ 7

Душан Костић, Септембар .................................................. 8

Grigor Vitez, Kakve je boje potok ............................................... 10

Душан Васиљев, Зима ....................................................... 12

Десанка Максимовић, Вожња ............................................... 14

Да се подсетим ............................................................. 16

Поучне приче .......................................................... 17

Žan de La Fonten, Сvrčak i mrav. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Езоп, Корњача и зец . ........................................................ 20

Народна приповетка, Свети Сава и сељак без среће ........................ 21

Да се подсетим ............................................................. 24

О породици и љубави ............................................... 25

Мирослав Антић, Шта је највеће ............................................ 26

Federiko Garsija Lorka, Luckasta pesma ....................................... 28

Драган Лукић, Шта је отац ................................................. 30

Драган Лукић, Свакога дана ................................................. 32

Милован Данојлић, Љубавна песма ......................................... 34

Љубивоје Ршумовић, Домовина се брани лепотом .......................... 36

Да се подсетим ............................................................. 38

На позорници .......................................................... 39

Александар Поповић, Лед се топи .......................................... 40

Душан Радовић, А зашто он вежба .......................................... 42

Jovanka Jorgačević, Nikad dva dobra .......................................... 46

Лаза Лазић, Суђење ......................................................... 52

Да се подсетим ............................................................. 56

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


Смех као лек ........................................................... 57

Љубивоје Ршумовић, Аждаја свом чеду тепа ................................ 58

Бранислав Црнчевић, Љутито мече ........................................ 60

Бранко Ћопић, Изокренута прича .......................................... 63

Народна приповетка, Свијету се не може угодити .......................... 66

Да се подсетим ............................................................. 68

У свету бајки ............................................................ 69

Бранко В. Радичевић, Прича о дечаку и Месецу .............................. 70

Oskar Vajld, Sebični džin ...................................................... 74

Народна бајка, Чардак ни на небу ни на земљи .............................. 80

Народна бајка, Баш-Челик ................................................... 84

Да се подсетим ............................................................. 102

У свету детињства ..................................................... 103

Светлана Велмар-Јанковић, Златно јагње (одломак) ........................ 104

Јоhana Špiri, Hajdi (odlomak) ................................................. 111

Ijan Makjuen, Reč-dve o Piteru ................................................. 119

Јасминка Петровић, Од читања се расте ................................... 126

Kњижевност и филм ........................................................ 139

ПДа се подсетим............................................................. 140

П

Р

О

М

О

П

Р

РО О народном јунаку .................................................... 141

РНародна епска песма, Марко Краљевић и бег Костадин ..................... 142

ПНародна епска песма, Орање Марка Краљевића ............................ 145

РБранко Стевановић,

Занимање Марка Краљевића........................... 147

РДа се подсетим

150

подсетимО О.

.............................................................

Т

И

В

Н И

И

М

Е

Р

А

О значајним личностима

српског језика, српске науке и културе ......................... 151

Химна Светом Сави

.........................................................

152

Јована Кулаузов РМихајло Реба, Пупин Идворски

............................. 154

К


Јована Кулаузов Реба, Упознај Милеву Марић Ајнштајн . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

Да се подсетим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

Читам и уживам (домаћа лектира – избор). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

Душан Радовић, Песме (избор): Здравица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

Плави зец . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

Braća Grim (izbor), Pčelinja matica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Бранко Ћопић, Доживљаји мачка Тоше (одломак) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Да се подсетим . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

Речник непознатих речи и израза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

Извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

Драги трећаци,

Уз ову читанку откриваћете чудесан свет њених текстова. Помоћу

датих објашњења, питања и задатака боље ћете их разумети и

повезати са стеченим знањима из других наставних предмета и

свакодневног живота. Читаћете занимљиве текстове и богатити свој

речник.

Желим вам много успеха у свету писане речи.

Ауторка

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


Водич кроз читанку

140

Овде ћеш се подсетити

наученог.

Да се подсетим

1. О којем периоду живота главних ликова приповедају наведена дела?

„Хајди”, Јохана Шпири

„Златно јагње”, Светлана Велмар-Јанковић

„Реч-две о Питеру”, Ијан Макјуен

„Од читања се расте”, Јасминка Петровић

• Које су разлике између ових књижевних дела?

2. Обој кружић поред илустрације на којој је приказан главни лик из дела

“Реч две о Питеру”.

Непознате

речи су

објашњене

испод текста

и на крају

Читанке у

Речнику.

домовина –

држава у којој је

неко рођен

смрека – врста

дрвећа

36

Љубивоје Ршумовић

Домовина се

брани лепотом

Домовина се брани реком

И рибом у води

И високом танком смреком

Што расте у слободи!

Домовина се брани цветом

И пчелом на цвету

Маком и сунцокретом

И птицом у лету.

Домовина се брани књигом

И песмом о небу

Сестрином сузом, мајчином

бригом

И оним брашном у хлебу.

Домовина се брани лепотом

И чашћу и знањем.

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем.

Песма „Домовина се брани лепотом” je лирска родољубива песма.

Родољубиве песме певају о љубави према народу коме припадамо,

родној земљи, домовини, њеној култури и обичајима.

Оно што је важно да запамтиш

налази се у оквиру.

Питања за

разговор о тексту

ПРО

М

И

ПРОбјашњење

непознатих

речи

Љубивоје Ршумовић

Аждаја свом чеду тепа

Аждаја свом чеду тепа:

„Наказице моја лепа,

оставићеш своју мајку,

и отић у неку бајку,

Ојешћеш људе као репе, Онајмилији мој акрепе.

Шта ће с тобом бити, ко зна

лепотице моја грозна?

Бићеш личност негативна,

ругобице моја дивна!

А твоја ће јадна мајка

целог века да се вајка!“

1. У којим причама се појављују аждаје као ликови?

Заокружи строфу у којој се помиње та врста књижевних дела.

2. Ко у овој песми тепа и коме?

3. Шта тe је изненадило у том тепању?

4. Каква мајка је аждаја? Објасни.

5. Да ли сматраш ову песму шаљивом? Због чега?

1. Објасни како разумеш пету строфу ове песме.

2. Прочитај ову песму тихо и споро, као успаванку.

3. Пронађи умањенице у овој песми. Подвуци их.

4. Зашто је тепање у следећим стиховима необично?

Наказице моја лепа

Лепотице моја грозна

Ругобице моја дивна

5. Међу датим реченицама подвуци оне које се односе на аждајицу из ове

песме.

Аждајица ће бити негативна личност.

Аждајица ће целог века да се жали.

Аждајица ће оставити своју мајку.

Аждајица ће отићи у неку басну.

1. Упореди ову песму са „Луцкастом песмом” из Читанке. Наведи по чему

су оне сличне, а по чему се разликују.

Задаци који

помажу да

разумеш

текст

Задаци за

књижевне

детективе

ОТИчедоИчедо – значење

М

МЧитанке.

Мтепа – значење

Мове речи пронађи

Му Речнику на крају

МЕ

Р

Читанке.Е

Читанке.В

тепа – значење

аждаја

– ала, крилато

И– чедо – значење

ове речи пронађи

чудовише с једном

Иове речи провери

у Речнику на крају

или више

Иу у Речнику на крају

Читанке. Еглавом

Еглава и дугачким

ИЧитанке.

век – Е–

Ерепом

јединица за

вајка се – жали се

Емерење

Еакреп

времена, сто

акреп – ругоба, ружан

година

створ

сеВ

1. Које песме Љубивоја Ршумовића знаш од раније?

шаљива песма, строфа, умањенице

– жали се

НИ

58

59

РстворА

К

АПовезивање

Повезивање

Азнања Кзнања

Кључне речи


У свету природе и описа

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

7


П

Р

Душан Костић

Септембар

У жутом ауту дође

јесен, донесе грожђе.

И лишће мог јаблана

позлати јесен рана.

Прођоше дани врели,

миришу плодови зрели.

Јесен је, јесен рана

од бакра сва исткана.

Са гране ласта вели:

„Скоро ћу да се селим“.

У клупи ђаче пише:

„Брзо ће магле, кише.

ППозна Позна ме јесен љути − Пволим волим септембар жути!“

О

М

П

РЈесен се, јесен рана,

Ппрострла преко грана.

О

Т

И

РУ Ри У жутом ауту стиже

и жуто лишће ниже.

ИВН

И

МЕ

Р

А

К

јаблан – врста дрвета

исткана

– направљена ткањем, створена

позлати – учини да нешто буде као Нпозна

– значење ове речи провери у

злато, улепшати

НРечнику Речнику на крају Читанке

бакар – врста метала црвенкасте боје Ипрострла

– раширила

8


Ово је лирска песма. У лирским песмама су испољена лична

расположења, осећања и размишљања песника.

1. Колико строфа има ова песма?

2. Од колико стихова се састоји свака строфа?

3. Зашто песник каже да јесен долази у ауту жуте боје?

4. Ко намерава да се сели? Објасни зашто.

5. Шта је у песми позлатила јесен?

6. Који стих потврђује да песник доживљава јесен чулом мириса?

Подвуци га.

7. Који мирис из природе теби највише прија?

1. Наведи где ти уочаваш златну боју јесени.

2. Подвуци стих који најављује какво ће бити време у јесен.

3. Аца је дао презиме јесени – Школић. Смисли и напиши два примера за

презимена јесени.

_______________________

________________________

1. Прочитај и препричај овај текст.

Ласта

Ласта је птица селица. Живи близу насеља. Гради гнезда

испод стреха кућа и штала. Храни се ситним инсектима, а

највише воли комарце. Њена јаја су бела са тамносивим

и црним мрљама. По томе да ли ласте лете високо или

ниско можемо да прогнозирамо кишу. Ако ласте лете

високо, време ће бити лепо, а ако лете ниско, падаће

киша. То је зато што ласте лове инсекте који пред кишу

лете ближе земљи.

лирска песма, строфа, стих, препричавање

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

9


Grigor Vitez

Kakve je boje potok

Potoku koji šumom teče

Oprezno priđe jedan jelen

I napivši se vode reče:

− Potok je kao šuma zelen.

Kraj stijena potok dalje teče

O kamena se lomeć rebra,

Skakutajući zeko reče:

− Potok je ovaj sav od srebra.

Kroz polje potok dalje teče

Pod vedro nebo izašav,

A lastavica ozgo reče:

− Potok je kao nebo plav.

П

Р

О

М

О

Т

И

И

М

Е

ПI I potok dalje teče, teče, ПNad РNad njim oblaci bijeli stoje, РLebdeći bijeli leptir reče:

− Potok je ovaj bijele boje.

ПРS S mnoštvom zvijezda dođe veče, РUgasi svoje boje dan,

ИPlašljiva srna tiho reče:

− Gle, sav je potok ozvjezdan.

ВНИ

Р А К

ozgo – odozgo, sa vrha, iznad

ozvjezdan – pun zvezda

zvezdaА

10


Poređenje je način govora ili pisanja kada nešto upoređujemo na osnovu

zajedničke osobine ili sličnosti. Ono što opisujemo biće slikovito,

a rečenica bogatija.

1. Koje životinje se pominju u ovoj pesmi? Kojim bojama su one opisale potok?

2. Zbog čega je najkrupnija među životinjama videla da je potok zelen?

3. Kome se čini da je potok bele boje? Zašto?

4. Od čega zavisi boja potoka?

5. Da li je pesnik odgovorio na pitanje kakve je boje potok? Obrazloži svoj

odgovor.

6. Koje odlike lirske pesme ima ova pesma Grigora Viteza?

Personifikacija je način govora

ili pisanja kada se neživoj

prirodi, životinjama ili pojavama

dodeljuju osobine ljudi.

Primer personifikacije

Skakutajući zeko reče:

− Potok je ovaj sav od srebra.

1. Pronađi i podvuci sva poređenja u ovoj pesmi.

2. Objasni sličnosti na osnovu kojih su napravljena poređenja.

3. Potrudi se da objasniš sva poređenja.

4. Pronađi u pesmi stihove u kojima je upotrebljena personifikacija. Zaokruži ih.

5. Pročitaj poslednji stih ove pesme. Opiši potok koji se pominje u ovom stihu.

6. Priseti se neke situacije iz života kada je više ljudi videlo isti događaj na

različite načine. Pokušaj da objasniš zašto je to tako.

1. Izaberi tri reči da njima opišeš jednu životinju koja se pominje u pesmi, a

koja se tebi najviše dopada. Napiši ih u svesku.

2. Kojoj vrsti pripadaju reči upotrebljene za opisivanje?

lirska pesma, stih, poređenje, personifikacija, opisivanje

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

11


П

Р

О

М

П

Душан Васиљев

Зима

Сва је природа обукла бело:

питоме долине и горди брег;

и једна грлица мала

у свом гнезду задрхтала.

Пао је први снег.

И дивље звери погнуте главе

полазе у свој спремљени збег,

а земља уморно дрема.

Нигде сада живота нема,

јер паде први снег.

Шумица, што се дизала гордо

и небо хтела достићи пре –

спуштених стоји сада глава;

а снег, ко застор заборава

пао је преко ње.

Гласови звона далеко брује Пи и одјек тихо одбија брег.

РИ И као небеске тице, Ркрупне, свилене пахуљице

Веје снег.

Ппадају.

МО

ОТ

ТИ

РПесма

РИПесма описна песма. Описна песма је врста лирске песме у

Икојој „Зима“ је

којој се описује природа.

М

И

М– значење ове речи провери у Речнику на крају Читанке

ИВ

Н

И

МЕ

Р

А

К

питом – значење ове речи провери у Речнику на крају Читанке

горд поносанЕ Р

– поносан

збег – скривено место на које А

неко побегне од неке невоље или опасности

застор – прекривач

брује – значење ове речи провери у Речнику на крају Читанке

12


1. Како изгледа предео описан у песми?

2. Kоје животиње се помињу у песми?

3. Којим придевима су описане пахуљице? Објасни колико су

допринели лепоти ове зимске слике.

4. Зашто песник каже да шумица стоји спуштених глава?

5. Шта раде дивље звери?

6. Ко све дрема у овој песми?

7. Који стихови потврђују да је песник предео који описује доживео

чулом слуха? Подвуци их.

1. Пронађи глаголе у песми. Подвуци их.

2. Уочи поређења у песми. Заокружи их.

3. Замисли да треба да насликаш трећу строфу. Шта би се нашло на тој

слици?

4. Опиши свој крај када падне снег.

1. Опиши како настају пахуље.

2. Замисли да неком другу из земље у којој никада не пада снег

треба да објасниш како се прави Снешко Белић. Напиши у свесци

упутство за прављење Снешка. Имаш малу помоћ.

• Колики Снешко треба да буде?

• Шта ти је још потребно осим снега?

• Колико другара треба да ти помогне да направиш Снешка?

• Опиши редослед радњи при прављењу Снешка.

опис, описна песма, стих, строфа, глаголи, придеви, поређења, описивање

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

13


Десанка Максимовић

Вожња

Возимо се. Покрај пута

разасута

села леже.

Ко потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

Врх потока и шипрага

топла, блага

вечер пада.

Возимо се. Сања цвеће;

мирис слеће

са ливада.

Гле, сеоске куће беле

као стреле

тек пролете.

ППоред Поред пута стабла вита, Пшибље, Ршибље, Рлете, жита,

лете.

П

Р

О

Гле, почињу и светлаци,

лета знаци,

да се пале,

и из магле трепте сиве

као живе,

звезде мале.

По бескрајно нежном, меком

и далеком

небу плаву

насмејани Месец блуди,

што на људи

личи главу.

Возимо се. Покрај пута

разасута,

села леже.

Ко потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

лете, лете.

МОТИВНИ

ПРИМЕРАК

разасута –

размештена

на све

стране

бура –

снажан

ветар који

дува на мору

вита – витка,

висока

шипраг –

значење

ове речи

провери

у Речнику

на крају

Читанке

светлац –

свитац

блуди –

скита, лута

14


1. Који предео је описан у овој песми?

2. Шта се све види из запреге док коњи јуре?

3. Зашто песникиња каже да куће лете?

4. Чије особине је добио Месец? Како називамо овакав поступак у говору

или писању?

5. Колико стихова има свака строфа?

6. Које строфе се понављају у песми?

7. С чим песникиња пореди кретање коња?

8. Који стих потврђује да је песникиња предео кроз који пролазе коњи

доживела чулом мириса? Подвуци га.

1. Пронађи стих из којег се сазнаје који је део дана описан у овој песми.

Заокружи га.

2. Подвуци строфу у којој се описује предео кроз који коњи пролазе у

сумрак.

3. Уочи у песми глаголе који означавају кретање коња. Препиши их.

___________ ___________ ___________

4. Прочитај четврту строфу. Замисли и опиши тај предео.

1. Опиши један предео свога завичаја.

2. Пажљиво погледај слике. Подвуци називе биљака које расту на

ливадама.

камилица винова лоза нана

опис, стих, строфа, поређења, описи, глаголи

бор водена трска кантарион

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

15


Да се подсетим

СТРОФА

ПЕСНИКИЊА

Гле, почињу и светлаци,

лета знаци,

да се пале,

и из магле трепте сиве −

као живе,

звезде мале.

СТИХ

Десанка

Максимовић

ПЕСНИК

СТРОФА

Гласови звона далеко брује

и одјек тихо одбија брег.

И као небеске тице,

крупне, свилене пахуљице

падају. Веје снег.

СТИХ

ПРО

Душан Васиљев

О„Септембар“ „Зима“

М

ОПИСНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

ПРИМЕ

М„Вожња“

О

„Какве је боје поток“

ТИ

В

Е

Р

А

ИПЕРСОНИФИКАЦИЈА

Plašljiva srna tiho reče:

Насмејани Месец блуди

− Gle, sav je potok ozvjezdan.

ozvjezdan.Н

И

16

К


Поучне приче

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

17


Žan de La Fonten

Cvrčak i mrav

Pevao cvrčak mali leta sjaj,

a kad se jesen svali,

čarobni prođe maj

i studen dunu prva:

ni muve niti crva.

Susedu ode mravu

kunući ljutu glad:

„Smiluj se jadu pravu

pomozi, brate, sad!

Uzajmi dva-tri zrna,

ma kakve hrane daj;

čim zima prođe crna,

vratiću zajam, znaj.”

A mravu teško pada

da od svog znoja da,

Пbio pa reče: „Gde si tada

kad sunce sja?”

Р„Razbludnog leta čari Рi i mesečine san

Пpevo sam s puno žari

kroz veče, noć i dan.”

Р„Pevao РI mesto rada!

I moj sad hoćeš trud!

E, brajko, igraj sadaТ

dok vetra svira stud!”

П

Р

О

М

О

Т

П

Р

И

М

Е

(Preveo s francuskog Dragoslav Ilić)

E, brajko, igraj sada

ИВНИ

РАК

18


„Cvrčak i mrav” je basna. Poznati pisci basni bili su La Fonten i Ezop.

La Fonten je pisao basne u stihu.

I naš Dositej Obradović zabeležio je, preveo i priredio brojne lepe

i poučne basne.

1. Po čemu znaš da je ovо basna?

2. Каda se dešava radnja ove basne?

3. Zbog čega je cvrčak došao kod mrava?

4. Šta misliš o postupku mrava? Obrazloži svoje mišljenje.

5. Čemu te uči ova basna?

6. Šta znači kada za nekoga kažemo da je vredan kao mrav?

Zamisli da je cvrčak shvatio svoje greške i rešio da se promeni. S drugarima

iz odeljenja osmisli basnu o tome šta se dogodilo naredne godine kada su se

opet sreli cvrčak i mrav. Odigrajte pred odeljenjem tako izmenjenu basnu.

1. Pročitaj tekst i prepričaj ga.

Cvrčak

Cvrčak je insekt koji živi u šumama, parkovima i poljima. Dug je do 5 cm.

Sredinom leta mužjak ispušta prodoran, karakterističan zvuk koji se naziva

cvrčanje. Cvrčak cvrči samo kada je temperatura vazduha iznad 25 stepeni.

2. Kako glasi množina imenice cvrčak?

Pronađi u Čitanci dramski tekst „Suđenje”. Pročitaj ga, a potom pokušaj da od

njega sastaviš basnu koju ćeš zapisati u svesku.

basna, pouka

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

19


Езоп

Корњача и зец

Корњача и зец се такмичили у брзини. Тако

утврде они рок и место, те крену на пут. Знајући да

је рођени тркач, зец се није толико бринуо за трку

него леже крај пута и стаде дремати. Корњача је,

знајући своју спорост, трчала без предаха, и тако

престигне зеца који је спавао и добије победничку

награду.

(Превео са грчког Миливој Сиронић)

П

Р

О

М

ПР

1. У чему су се такмичили корњача и зец?

2. О чему су се договорили?

3. Зашто се зец није много забринуо због трке?

4. Како се понашала корњача?

5. Шта се десило неочекивано?

6. На који лик из басне би могла да се односи следећа реченица:

„Резултат не доказује твоју брзину, већ лењост и непромишљеност” ?

7. Која је поука ове басне?

8.

Којој врсти реченица према значењу припадају све реченице у овој

басни?

Р1. 1. Међу датим речима заокружи оне које можеш да повежеш с ликом зеца

из Оиз ове басне.

неспретан непромишљен лукав упоран лењ самоуверен

Р

О

Т

И

М

Е

Р2. 2. ИПронађи пословицу која би могла да буде поука ове басне.

3.И3. ИТи Исе и твој пар замислите да треба да се састанете за викенд. Замислите и да

договарате порукама мобилним телефоном. Нека свако од вас напише

у свесци како замишља вашу СМС комуникацију. Пазите на правопис!

В

Н

Р

А

Постави себи циљ који треба да постигнеш. Направи план како ћеш

постићи тај циљ и запиши га у свеску.

басна, поука

К

И

20


Народна приповетка

Свети Сава и сељак без среће

Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. На путу

сретне једног старца седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино,

да ми кажеш где је моја срећа?“ „У раду“, одговори му старац. Сељак се не

задовољи овим одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог

старца седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш где

је моја срећа?“ „У реду“, одговори му старац. Сељак се не задовољи ни овим

одговором, већ пође даље. Мало затим сретне на путу трећег старца седе

браде до појаса, па и њега упита где му је срећа. А овај му одговори да је

она у поштењу. Врдне сељак главом, па се намргоди и пође даље. Није био

одмакао ни за један пушкомет, а он опет сретне једног старца седе браде, па

и њега упита за срећу; а он му одговори да је она у добром здрављу.

Не задовољи се сељак ни оваквим одговором, већ настави пут. За мало,

па опет сретне једног старца, те и њега упита за срећу; а овај му рекне да је

срећа у мирном, лепом и задовољном животу.

Сељак је очекивао да му ови старци покажу место где се његова срећа

налази, а они му одговорају нешто сасвим десето. Зато науми да продужи

пут даље. Путујући тако сретне опет једног старца, седе косе и браде, па га

упита за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености и чистоти.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

21


Овај није ни за то хтео да чује, већ пође даље. Најзад сретне једног калуђера,

с великом седом косом и брадом и светитељским лицем (а то је био Свети

Сава), те и њега упита: „Часни оче, ја сам човек без среће, па ево где пођох у

свет да је потражим, но те молим да ми кажеш где је могу наћи.“

„Наћи ћеш је у себи самом“, одговори му Свети Сава. „Ако си паметан, ти

си и срећан, а ако си луд, ти си и без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати

савете, опомене и поуке паметних људи, који су много којешта претурили

преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.“

У калуђера је сељак имао велику наду да ће му бар рећи где је срећа. Али

кад му и он овако одговори, одлучи да даље не путује, него да се врати кући,

па да послуша савете овога калуђера и оних стараца који му одговараху где

је срећа. Кад је дошао кући, он је у њу увео рад, ред и поштење, пазио на

здравље, миран, леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога

све му се окренуло набоље. Кућа му је пропевала. Чељад су му била весела,

стока напредна, имање родно, он задовољан и срећан. Зато је више пута

говорио: „Е људи, ко би то мислио и ко би се томе надао да је срећа била

у мени, у мојој памети и мојим рукама? А ја пошао по свету, као махнит, да

је тражим, од немила до недрага, али онај калуђер ме поучи и врати. Да не

беше њега, ја бих пропао тражећи срећу, и никада је не бих нашао.“

ПР

РО

ПУ У народне приповетке убрајамо народне бајке, басне и легенде. Оне

су настале у прошлости. Људи су их преносили усмено и тако их

Рсачували од заборава.

РПрича „Свети Сава и сељак без среће“ је легенда и спада у народне

Оприповетке.

ПРИ

МО

М

О

Т И

В Н

И

И

М

Е

Р

А К

старина – значење ове речи часни отац – свештеник,

Ипровери у Речнику на крају

И

калуђер

Читанке Ипретурили су преко главе –

врдне

М– – мрдне, помери се

Идоживели су много тога, имају

пушкомет –

Е– удаљеност од

Вискуство Вчељад

пушке до места до којег може

Н– – укућани, чланови

да стигне метак

породице

Н– чистота – невиност, честитост махнит

К

– луд, безуман

ЧитанкеМ

чељадН

ићи од немила до недрага –

ићи на све стране безуспешно

тражећи помоћ или савет

духовник – свештеник,

калуђер

22


1. Који су главни, а који споредни ликови у овој причи?

2. Шта мислиш, како је сељак замишљао срећу на почетку приче?

3. Због чега сељак није био задовољан одговорима стараца?

4. Који споредни лик је тебе задивио и због чега?

5. Шта је сељак променио у свом животу после разговора са Светим

Савом?

6. Који су били резултати тих његових промена?

7. Која је порука ове приче?

1. Пронађи у причи реченицу којом се описује изглед Светог Саве.

Подвуци је.

2. Објасни како разумеш ове пословице.

У срећу се узда луд, а паметан у свој труд.

Није срећан онај ко има што пожели, већ онај који не жели оно што нема.

Људи се по оделу срећу, а по памети памте.

3. Објасни реченицу: „Срећа је у твојим рукама”.

1. Шта је химна и које све химне знаш?

2. У којим приликама се пева „Химна Светом Сави”?

Пронађи у Читанци причу „Златно јагње” и прочитај је. Одговори на

следећа питања.

1. Ко је Растко Немањић и како се звао пошто се замонашио?

2. Како се звао Растков отац?

3. Ко су Вукан и Стефан?

народна приповетка, поука, Свети Сава

ај

ј23

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај23


Да се подсетим

1. Повежи наслов текста с врстом текста.

Корњача и зец

легенда

Цврчак и мрав

Свети Сава и сељак без среће

басна

2. Повежи наслов текста са одговарајућом поруком.

Корњача и зец

Цврчак и мрав

Свети Сава и сељак без среће

Ко лети пландује, зими гладује.

Свако је ковач своје среће.

Све се може кад се хоће.

П

Р

П3. Препознај о којем облику казивања је реч. Повежи свако поље са

Родговарајућом речју.

О

М

О

Т

И

В НИ

П

Р

И

М

Е

Р

П„Најзад Пс сретне једног калуђера,

с великом брадом и светитељским лицем.”

Р„Био „Био неки богат сељак без среће,

па Ипа пошао у свет да је потражи.”

„Знаш ли, старино, да ми кажеш

где је моја срећа?”

„У раду!”

приповедање

дијалог

опис

АК

24


О породици и љубави

ај

ј25

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај25


Мирослав Антић

Шта је највеће

Небо је нешто бескрајно,

дубоко и широко,

па ипак,

као од шале,

стане у свако око.

Јер око је веће,

и веће,

и највеће од свега.

Веће од града.

Од брега.

И веће од мога тате.

Једино ако мама

у моје око дошета,

тад нема места за небо,

за птице

и мора широка,

јер мама је већа од неба

и већа од целог света.

И већа од оба ока.

У њему може да живи

незнаних светова безброј.

У њега птице долете.

У њега путеви сврате.

П

Р

О

ПУ У њега уплове бродови. ПДогегају РУ РИ Догегају се куће и тргови.

У њега дојуре аутобуси.

И дотрче сви моји другови.

ПР

пропешачио нико,

ИВНИ

М

О

Р

И

М

Е

Ри РЊега Јер око је као сто мора

и још сто пута толико.

Њега никада није

Ипропешачио нико,

ни опловио нико,

нико,Т

ни облетео нико.

РАК

26


1. Како је то око највеће од свега?

2. Од чега је мама већа?

3. По чему можеш да закључиш да је ово лирска песма?

4. Како ти показујеш љубав према мајци?

5. Шта је за тебе највеће? Објасни.

1. Пронађи поређења у песми. Подвуци их.

2. Опиши усмено маму тако што ћеш употребити једно од поређења из

песме.

3. Реши загонетку:

„Две вране сваког виде, а саме себе не виде“.

Прочитај текст и препричај га.

Највећа животиња на свету

Плави кит је највећа животиња на свету. Тежак је до сто шездесет тона

(160 t). Живи у океанима. Плави кит нема шкрге као рибе. Он има плућа и

мора да изрони из воде на површину да би удахнуо ваздух. Женка кита рађа

младунче и доји га. Плива сама или са младунцем. Китови комуницирају

својим језиком, а њихова песма се чује на великим удаљеностима.

лирска песма, поређење, препричавање

ај

ј27

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај27


Federiko Garsija Lorka

Luckasta pesma

Mama,

Hteo bih da postanem srebro!

Sine,

Bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,

Hteo bih da postanem voda!

Sine,

Bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,

Utkaj me u uzglavlje svoje!

To može!

Evo, odmah, dete moje!

(Preveo sa španskog jezika Slobodan Lazić)

ПРutkati

- Рuzglavlje

uplesti, ugraditi

О- - jastuk

Р

О

ПР1.

М

- jastukО

О

Т

И

В

Н

И

М

Е

Р

А

Р1.И1.И1. ИPo ИKoje čemu zaključuješ da je ovo lirska pesma?

2. želje uočavaš u ovoj pesmi?

3. Da li su te dečakove želje začudile? Obrazloži svoj odgovor.

4. Na koji način majka ispoljava ljubav prema sinu?

5. Šta je istaknuto u pesmi korišćenjem znaka uzvika?

6. Šta znači izraz: Utkaj me u uzglavlje svoje?

28

К


1. Ti i par podelite uloge, neka neko bude sin, a neko mama. Odrecitujte pesmu.

2. Odredi kojoj vrsti rečenica po značenju pripadaju rečenice u ovoj pesmi.

Zaokruži odgovarajuću reč.

obaveštajne upitne uzvične zapovedne

1. Napiši u svesci pet rečenica o tome šta je za tebe luckasto.

2. Nacrtaj jednu od svojih luckastih ideja, onu za koju misliš da je najsmešnija.

Pročitaj pesmu Grigora Viteza „Kakve je boje potok”. Navedi koje se

dragocenosti pominju u njoj, a koje u ovoj pesmi.

lirska pesma

ај

ј29

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај29


Драган Лукић

Шта је отац

Молим вас, реците

отац шта је.

Да ли је отац тата

или – судија за прекршаје?

Мене отац стално испитује

и жели ово и оно да чује.

И кад сам у школу пошла

и кад сам из школе дошла,

и зашто је ово овако

и зашто је оно онако,

и зашто је ово овде –

зашто оно није онде,

и како сам смела ово

и како сам смела оно,

и знам ли ја да сам већ велика

и знам ли ја да више нисам мала,

Пи знам ли ја шта је „карактер тврђи од челика“

и знам ли ја пошто је шнала?

П

Р

О

М О

Р

И

М

Е

Р

А К

РИ И зашто нисам мислила

и како нисам пазила,

Пи и шта сам опет згазила

и како, како, Ри

О

и зашто, зашто,

и зашто,О

Ии ли?Т

ли,Т

смем ли, смем ли,

ИВНИ

и знам ли, знам ли?

Па зато питам

отац шта је.

Да ли је отац тата

је.Е

или – судија за прекршаје?

прекршај –

неисправан,

погрешан поступак

судија за

прекршаје –

човек који решава

спорове и одређује

казну некоме

ко је погрешно

поступио

карактер тврђи

од челика –

чврста, јака воља,

честитост и

поштење

челик – веома

чврст метал

30


1. Шта је описано у овој песми? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Догађај код судије за прекршаје.

б) Разговор оца и ћерке.

в) Обраћање ћерке која не може оцу да саопшти како се она осећа

док је он критикује.

2. Зашто девојчица доживљава оца као судију за прекршаје?

3. Шта мислиш о очевом понашању? Због чега тако мислиш?

4. Како девојчица мисли да би отац требало да се понаша?

5. Шта би ти рекао/рекла оцу да си на месту девојчице из песме?

1. Прочитај песму у себи. Опиши слике које замишљаш током и после

читања.

2. Опиши како се осећа девојчица.

3. Објасни својим речима шта значи имати карактер тврђи од челика.

1. Размисли да ли је боље имати строге или попустљиве родитеље.

Образложи своје мишљење.

2. Пронађи и прочитај песму Јована Јовановића Змаја „Материна маза“.

Да ли више личиш на ову девојчицу или на Лазу из Змајеве песме?

3. У коју врсту делатности спада посао судије за прекршаје? Заокружи

тачан одговор.

Производне

Непроизводне

Пронађи у Читанци текст

који прати ова илустрација.

Потом прочитај објашњење

непознатих речи и сазнаћеш

ко се све појављује у судници

и где се може срести судија за

прекршаје.

лирска песма

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

31


Драган Лукић

Свакога дана

Свакога дана кад с посла дође

мој тата мени косу чупне,

мој тата мене шаком лупне,

и каже: – Јак си као гвожђе.

Свакога дана кад пере руке,

он насапуни сестри лице,

и прска водом канаринце,

и с нашом мачком игра жмурке.

Свакога дана кад за сто седне,

мој тата брата за носић дирне,

мој тата брату на уво свирне

и вади неке бомбоне медне.

ПРОМОТИВНИ

А после ручка, свакога дана,

капетан тата и ми морнари

узмемо само најпрече ствари,

седнемо журно на кауч стари

и испловимо из нашег стана.

ПРИ

И

најпречеМ М

најпречеМ

најпотребнијеЕРАК

најпрече М–


најпотребније

журно –

значење ове

речи потражи у

Речнику на крају

Читанке

32


1. Какав је отац из ове песме?

2. Шта он ради када седне за сто?

3. Прочитај другу строфу. Који је најнеобичнији од описаних очевих

поступака?

4. Који ти се његов поступак допада највише, а који најмање?

5. На који начин отац исказује љубав према деци?

6. Сигурно примећујеш да се неке речи понављају у овој песми. Шта

мислиш, због чега се оне понављају?

7. Како разумеш последњу строфу ове песме?

1. Подвуци поређење у првој строфи. На кога се оно односи?

2. У песми се појављује једна умањеница, реч која означава нешто

умањено. Пронађи је и заокружи.

3. Наведи особине оца описаног у овој песми.

4. Упореди очеве из ове и песме „Шта је отац“. По чему се они разликују?

5. Састави и напиши у свесци неколико реченица о томе какав треба да

буде отац.

Прочитај и препричај текст.

Кућни љубимци нису играчке

Кућни љубимци нису играчке. То не значи да се с њима не треба

играти. Треба их поштовати и бринути се о њима и њиховим

осећањима. На пример, мачка воли да буде мажена. Она тада обично

преде јер је задовољна. Хрчка треба

држати у великом кавезу да би имао

довољно простора за игру. Пса треба

шетати најмање једанпут дневно. Треба

га водити и ветеринару да би примио

вакцине. Златне рибице су задовољне

ако је вода у акваријуму чиста и ако

су сите. Питоми зец обожава друштво.

Када га власник позове, он му приђе.

Исто важи и за пса.

лирска песма, строфа, поређење, препричавање

ај

ј33

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај33


П

Р

О

М

Р

Милован Данојлић

Љубавна песма

Био једном један маслачак.

И био на небу бели облачак.

Облачак горе, маслачак доле.

Гледећи се, почеше да се воле.

Дођоше врућине летње, жежене

и маслачак поче да вене.

Облачак притрча брзо у помоћ:

киша је лила све до у поноћ.

И кад год је било потребе,

облачак даваше све од себе.

Од благородне, топле кише

маслачак растао све више, више,

Пишао све даље од овог света,

Рнадрастао је сва дрвета,

и једног је дана маслачак

Пнежно дотакао бели облачак.

ИМ

ОТИВНИ

жежен

М– – ватрен,

јако врућ

РАК

благородан –

добар, племенит

Е

34


1. Ко се воли у овој песми?

2. На који начин је облачак помагао маслачку?

3. Када је маслачак успео да дотакне облачак?

4. На основу чега можемо да осетимо снагу љубави у песми?

5. Шта за тебе представља љубав?

1. Преброј строфе и стихове ове песме.

2. Подвуци у песми речи које се римују и те парове речи препиши у свеску.

3. Пронађи стих из којег сазнајеш до када је лила киша. Нацртај казаљке на

овом сату тако да он приказује то време.

Прочитај и препричај текст.

Облаци

Вода из мора, река, језера и земљишта током целе

године испарава и у облику водене паре диже се увис.

На великим висинама, где је хладно, згушњава се и

претвара у облаке.

Кишни облаци настају када се водена пара згусне и

претвори у водене капљице. Те капљице падају на земљу

и тада пада киша. Зими, када је температура испод нуле,

капљице се претварају у снег који веје.

лирска песма, строфа, стих, римовање, рима

ај

ј35

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај35


Љубивоје Ршумовић

Домовина се

брани лепотом

Домовина се брани реком

И рибом у води

И високом танком смреком

Што расте у слободи!

Домовина се брани цветом

И пчелом на цвету

Маком и сунцокретом

И птицом у лету.

Домовина се брани књигом

И песмом о небу

Сестрином сузом, мајчином

бригом

И оним брашном у хлебу.

ПРО

М

ПР

И

домовина –

Пдржава у којој је

неко рођен

Рсмрека

рођенМ

Рдрвећа

– врста

Домовина се брани лепотом

И чашћу и знањем.

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем.

дрвећаМ

– врста ОТИ

М

ИВ

Н

МЕ

Р

АК

Песма „Домовина се брани лепотом” je лирска родољубива песма.

Родољубиве песме певају о љубави према народу коме припадамо,

родној земљи, домовини, њеној култури и обичајима.

И

36


1. Чиме се брани домовина? Подвуци те речи у песми.

2. Шта за тебе значи стих да се домовина брани књигом?

3. Ко све учествује у одбрани домовине?

1. Објасни наслов песме „Домовина се брани лепотом”.

2. Подвуци стих у којем је реч слобода и објасни зашто је важно да

домовина буде слободна.

3. Како разумеш пословицу:

„Човек без слободе, као риба без воде”?

4. Шта би још додао/додала да опишеш како се брани домовина?

5. Научи напамет ову песму. Припреми се да је рецитујеш.

1. Напиши у свесци кратак састав на тему „Моја домовина”. Имаш малу

помоћ.

• Који је пун назив наше домовине?

• Наведи називе три највећа града Србије.

• Који је главни град Србије?

• Наброј три реке и три планине Србије.

• Наведи назив града или насеља у коме

живиш и сажето опиши свој крај.

2. Замоли неког старијег да ти покаже твој Извод

из матичне књиге рођених. У овом документу

који има сваки становник наше земље између

осталог пише „Држава рођења”. Прочитај шта

пише у тој рубрици. То је твоја домовина.

лирска родољубива песма, стих, пословица

ај

ј37

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај37


Да се подсетим

1. Заокружи слово исред тачног одговора.

Шта описују лирске песме?

а) шаљиве догађаје

б) лична расположења, осећања и размишљања

в) измишљене догађаје из прошлости

2. Две песме од ових шест песама су о мајци, а две о оцу. Повежи појмове с

насловима песама.

ПР„Љубавна „Љубавна песма“

Р„Луцкаста

мајка „Свакога дана“

песма“

„Шта је највеће“

О

Р

М

ПР

„Шта је отац“

отац „Домовина се брани лепотом“

ОТ

ИМ

И

Е

3. Међу горњим насловима заокружи наслов родољубиве лирске песме.

ВНИ

РАК

38


На позорници

ај

ј39

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај39


Александар Поповић

Лед се топи

Лица: БОЛЕ и БОЖА

(Двориште. Свако седи на по једном старом сандуку.)

БОЛЕ: Је ли, Божо, знаш ли ти како се лед пробија?

БОЖА: Не знам, али шта те то занима сад кад леда нема нигде сем у

фрижидеру...

БОЛЕ: Нисам знао да си тако закржљао! Ја говорим о оном другарском

леду, а ти запео!

БОЖА: Какав ти је то ребус?! У последње време нешто много фантазираш. У

чему је ствар?

БОЛЕ: Ма, хтео бих, на сваки начин бих хтео да оној уображеној Гордани

докажем како сам ја много добар друг, али никако да пробијем лед!

БОЖА: Слушај, ја знам, тај лед се не пробија, него се топи, а то значи...

БОЛЕ: Шта то значи?

БОЖА: То значи полако, постепено, мало-помало...

БОЛЕ: Пробао сам... Прво сам јој украо оловку и сломио је напола. После

сам јој сакрио капу. После сам је гурао кад смо излазили из школе.

После сам јој отео торбу и закачио је на дрво. И ништа, ништа. Она

све то као да не разуме!

ПБОЖА

РБОЖА: : Онда ти остаје још оно последње.

РБОЛЕ: БОЛЕ:

Које?

О: БОЖА: О: ОА, Срце и стрела!

ПБОЛЕ

БОЛЕ: МА, не, то никако, нећу! Доста сам јој делио чврге, зврчке и чупања! Зар

Мсад сад још и да је убијем? Ти си полудео, стрела у срце, па то је сигурно

Мсмрт, зар ниси видео ниједног каубоја како гине од индијанске

Истреле?!

ИБОЖА:

МИ Мстреле И ти мени кажеш да сам закржљао, а не знаш да сем индијанске

стреле постоји још и она друга – нацртана стрела и срце!

Р

БОЖАО О

М

О

Т

ИВ

П РИ И:М

Е

В

закржљао –

неразвијен

фантазирати –

измишљати, маштати

ВНИ

РАК

40


Разговор лица у драмском тексту назива

се драмски дијалог. Радњу драмског текста

чини све оно што се у њему догађа. Те

догађаје сазнајемо кроз дијалог лица.

1. Где се одвија радња овог драмског текста?

2. Како се зову лица која воде драмски дијалог у тексту „Лед се топи”?

3. О чему они разговарају?

4. Шта значи израз „пробити лед”?

5. Како Боле „пробија лед” до срца своје другарице?

6. Да ли је он у томе успео? Објасни.

7. Како се теби чини Божин савет?

8. Које речи је употребио Божа да би описао како се топи лед?

1. Замисли да је Боле твој друг. Посаветуј га како да пробије лед.

2. Покажи изразом лица збуњеност.

3. Покушај да на сличан начин одглумиш изненађење.

4. Замисли да си дотакао/дотакла лед – одглуми тај моменат.

5. Увежбај са својим паром читање овог текста по улогама.

6. Да ли ти некада „топиш лед” док убеђујеш родитеље да испуне неку твоју

жељу? Препричај један такав догађај. Можеш и да га измислиш.

Објасни како настаје лед и шта се догађа с њим када се повиси

температура.

драмски текст, радња драмског текста, лица, драмски дијалог

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

41

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај а.

41 ј


42

Душан Радовић

А зашто он вежба

Лица: МИЛЕ, РИСТА

(Сцена је без икаквог декора и реквизита. На средини, окренут публици –

Миле.)

МИЛЕ (Вежба – подиже и спушта руке, скакуће у месту као да трчи, чучне,

па устане и то понови неколико пута; као за себе): Јен-два! Јен-два!

Јен-два-три-четири!

РИСТА (Наилази с леве стране и радознало посматра.)

МИЛЕ (Погледа га, па настави са вежбањем.)

РИСТА: Миле, шта то радиш?

МИЛЕ (Не престајући да вежба): Радим... Видиш ваљда шта радим?!

РИСТА: Видим, само не разумем...

МИЛЕ: Вежбам... Јен-два! Јен-два!

РИСТА: А зашто вежбаш?

МИЛЕ: Вежбам да ојачам!

РИСТА: А што да ојачаш?

МИЛЕ: Није важно... Ја знам зашто... Јен-два! Јен-два!

РИСТА: Па, добро, реци ми...

ПМИЛЕ

ПРИСТА

(Стално вежба док говори): А што баш теби да кажем?

РРИСТА:

РИСТА: Па онако; што си такав?

МИЛЕ (За тренутак престане): Хоћу да бијем Жилета! (Наставља да

Овежба. вежба.)

ПРИСТА

РИСТА:

О: Мог Ког КМКог Жилета?

МИЛЕ:

МОнога Онога до пекаре... Хоћу да га бијем и сад се свакога дана спремам...

РРИСТА

МА РМИЛЕ

РИСТА:

А што да га бијеш?

МИЛЕ:

И: Зна он зашто... Написао на плоту кредом: „Миле не зна земљопис“...

Упамтиће

Тто... он мене...

П

Р РМИЛЕО

О

М КМ

О

Т И

В

Н

И

П

И

РИСТАМ

М

Е

Р

А

К

): А зато! (

О

то... Написао на плоту кредом: „Миле не зна земљопис“...

Зна он

МУпамтиће он мене...

РИСТА М(Изненађено

(Изненађено):

зашТ

Мда И): А зато! (Пауза, док Миле стално вежба.) Па је л' мислиш

то нешто помаже?

МИЛЕ: Сигурно СигЕСигурно да помаже... Да не помаже – не бих вежбао! Јен-два! Јендва!

РИСТА (Пажљиво посматра Милета како вежба; шета нервозно око њега.):

Миле!


МИЛЕ

РИСТА: Миле!

МИЛЕ

(Вежба и не обраћа

пажњу на њега.)

(Не престајући да

вежба): Шта је?

РИСТА: Је л' важи да и ја

вежбам с тобом?

МИЛЕ: Што да вежбаш?

РИСТА: Онако...

МИЛЕ: Не важи!

РИСТА (Тражи нешто по

џеповима): Миле!...

Је л' важи да ти дам

једну марку, па да

вежбамо заједно?

МИЛЕ (Вежба, само окреће

главу према Ристи.):

Каква је?

РИСТА: Порторико, фина

МИЛЕ

марка...

(Престаје са

вежбом.): Добро,

дај! И стани овде

поред мене. (Узме

марку и настави да

вежба.)

РИСТА (Стане поред Милета према публици и вежба, гледајући шта Миле

ради.): Је ли добро овако?...

МИЛЕ: Добро је! Јен-два! Јен-два! ... А сад мало ово... (Промени вежбу.)

РИСТА: (Све ради за њим.)

МИЛЕ (Престане): Добро, доста је...

РИСТА: А што? (Престане.) Хајде још мало...

МИЛЕ (Почиње да се облачи, закопчава се, као после готове вежбе): Па шта

би ти хтео? За једну марку – по цео дан?

РИСТА: Није важно... Даћу ти још једну марку... Венецуела...

МИЛЕ: Дај да видим.

ај

ј43

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај43


РИСТА (Вади из џепа и пружа Милету): Ево, пише Венецуела!

МИЛЕ: Добро онда... Хајде још мало! (Раскопчава се и наставља с вежбом.)

РИСТА (Вежба, гледајући у Милета.)

МИЛЕ (Вежба, па се одједном тргне): Добро, а што си ти толико запео?

РИСТА (Не престајући да вежба): Шта... сам запео?

МИЛЕ: Стварно, што си ти толико запео да вежбаш?

РИСТА (Полако престаје да вежба): Онако... Треба ми...

МИЛЕ: Шта може теби да треба?

РИСТА (Закопчавајући се, опрезно гледајући у Милета): Може да ми треба...

Оно на плоту није Жиле написао него – ја!

Завеса


сцена – значење ове

речи провери у Речнику

на крају Читанке

декор – предмети који

служе за дочаравање

Псцене

П

Р

реквизит – предмет који

се користи у позоришној

представи

плот – дрвена ограда

земљопис – географија

О

М

О

Т

И

В

Н И

ПР

И

М

Е

Р А

П1.

ОПо чему закључујеш да је овај текст драмски?

2. Ко су лица у овом драмском тексту?

Р3. Р4. Због чега Миле вежба?

4. ИДа ли је он изабрао прави начин да реши проблем?

5.

ИКако би ти поступио/поступила у таквој ситуацији?

6.

ИЗбог чега Миле прихвата да Риста вежба с њим?

7. Зашто су поштанске марке важне овим дечацима?

8. Да ли је овај текст шаљив? Објасни.

9. Замисли да овај текст изводите пред одељењем. Која улога би била твој

избор? Зашто? Зашто?А

44

К


1. Заокружи особине које се односе на Ристу.

снажан храбар кукавица мудар искрен

2. Прочитај са својим паром овај драмски текст по улогама.

Прочитај текст и усмено одговори на питања.

Филателија

Писмо или разгледницу не можемо да пошаљемо ако немамо поштанску

марку. Коверте и разгледнице обично имају обележен мали правоугаони

простор где се лепе марке. На поштанским маркама увек пише из које земље

потичу. Прва поштанска марка уведена је у

Србији у употребу у другој половини XIX века.

Постоје љубитељи поштанских марака, који их

сакупљају и чувају. Они се зову филателисти, а

област проучавања и сакупљања поштанских

марака зове се филателија. Миле и Риста су

филателисти.

Пригодне марке се објављују поводом значајних

догађаја, јубилеја, у свету и код нас.

• Како се зове особа која из хобија сакупља поштанске марке?

• Из којих земаља потичу марке које је Риста дао Милету?

• Да ли ти имаш хоби? Ако имаш, опиши га.

драмски текст, лица

ај

ј45

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај45


46

Jovanka Jorgačević

Nikad dva dobra

Lica: POŠTAR, BRANKICA, ĐOKA, MILKICA, TETKICA iz letovališta, DECA

Prva slika

KONFERANSIJE: Niko ovde nije bio zao, ni pakostan, a ipak je jedna velika zavist

kružila od jednog malog letovališta do velikog grada… i od velikog grada do

malog letovališta.

(Кad se digne zavesa, pozornica je prazna. S leve strane nailazi poštar s torbom i

pismima i produžuje ka desnoj strani. Iza kulisa se čuje Brankičino dozivanje.)

BRANKICA: Čika poštare! Čika poštare! (Poštar zastaje na sredini pozornice.

Brankica stiže zadihana.)

POŠTAR: Šta je, mala?

BRANKICA: Čika poštare, molim vas, ima li štogod… za Brankicu Nedeljković?

POŠTAR: Za Brankicu Nedeljković? Čekaj, sad ću ja da vidim. (Pretura po

pismima.) U kojem broju ti stanuješ?

ПPOŠTAR

BRANKICA: U broju dvanaest.

POŠTAR: Aha, dvanaest… Evo deset… jedanaest… Brankica Nedeljković!

Tačno! Evo jedne dopisnice s mora! (Pruža joj pismo.)

РBRANKICA

BRANKICA:

Jao! Hvala vam, čika poštare! Kako ga dugo čekam! (Brankica ostaje

na sredini pozornice i čita pismo. Poštar prolazi i nestaje na desnoj

strani. Nailazi Đoka s desne strane.)

ПРĐOKA ĐOKA:

МOd d koga si to, Brankice, dobila pismo?

РBRANKICA

BRANKICA: МPisala РĐOKA

Оisala mi Milkica iz letovališta… Ćuti kad čitam…

ĐOKA:

Milkica!

Оilkica! Hi! Iz letovališta. Baš me zanima kako se dosađuje. Tamo

М Мnema МZato nikakve zabave. Ustani, lezi, plivaj, izlazi − sve na komandu.

Е

nisam ni išao sa đacima… Pa šta piše?

BRANKICA:

ЕPa Еa P

a čekaj. Nisam još ni ja sve pročitala…

ĐOKA:

ЕČitaj Čitaj naglas, da i ja čujem…

РČitaj

BRANKICA (Čita РČita polako i glasno.): Н.): „Draga moja Brankice, oprosti što se nisam

ranije javila. Nisam imala vremena. Na letovanju je tako divno da se

glasnoН

ne može opisati. Kupamo se i plivamo celi dan...”

П

Р

О

М PО

О

Т

И

В

Н

И

И

М Е

Р

А

К


ĐOKA: Ih, baš po ceo dan... A za ručak, a odmor posle ručka…

BRANKICA: Čekaj, što si dosadan. Ako kaže ceo dan, onda ceo dan.

(Čita.)„Imamo i sandoline, pa se vozimo…”

ĐOKA: Ih, što ja volim da se vozim sandolinom!

BRANKICA: „Naučila sam i da se gnjuram! Nalovila sam puno školjki i ježeva

dubinskih, ljubičastih i žutih...”

ĐOKA: Uh, što ja nisam tamo! Da vidiš šta bih ja tek ulovio… Ona to sve

pokupi na obali kad se voda povuče…

BRANKICA: Misliš kad je oseka…

ĐOKA: Dabome, kad je oseka…

BRANKICA: Ti misliš, ako je moja drugarica, ne ume da

se gnjura!... Čekaj da pročitam sve.

(Čita)... „Doneću svima u dvorištu

po jednu školjku, i tebi i Đoki

i Rajku… A sad vas sve

pozdravlja i voli i očekuje

vaše zajedničko pismo

vaša Milkica.” (Žalosno.)

Jesi li video kako se

oni lepo zabavljaju…

A mi?

ĐOKA: Mi. Ništa. Više mi se

ne ide ni u bioskop, ni

u cirkus… ni uopšte.

BRANKICA: Milkica vadi školjke

i ježeve. Pa to je da

ĐOKA:

čovek pukne!

Stvarno da pukneš od

muke. Hoćeš li joj pisati?

BRANKICA: Pa moram. Nema smisla da joj

ne pišem. Nije ona ništa kriva što

mi nismo hteli sa školom. Idem odmah

da joj pišem…

ĐOKA: Stvarno mi dođe da puknem!

BRANKICA: A ti misliš da je meni lakše…

ај

ј47

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај47


Druga slika

(Trpezarija letovališta. Na sredini sto, sa strane klupe. Milkica sedi u sredini. Nekoliko

dece sa strane… Veče je. Deca su umorna. Neka se naslonila na sto. Neka čitaju

knjigu.)

I DEČAK: Jao, što sam umoran. Jedva čekam da spavam…

I DEVOJČICA: Mene sve bole ruke i leđa od plivanja…

II DEČAK: A vidi ove žuljeve od veslanja!

II DEVOJČICA: Jao, što je strašno! Kad će to proći… (Ulazi tetkica sa pismima.

Deca poskaču.)

DECA: Jao, pisma! Pisma!

TETKICA: Pisma, deco! Polako samo. Bez galame…

I DEČAK: Ima li, tetkice, nešto za mene?

I DEVOJČICA: Tetkice, za mene?

II DEČAK: Prvo meni!

TETKICA: Svi ćete dobiti… Polako. (Proziva.) Stefanović Svetozar!

I DEČAK: Moje!

TETKICA: Kostić Spomenka. (Dobija druga devojčica.)

II DEČAK (Prilazi i uzima pismo.): Ovo je moje. Poznajem rukopis. (Otvara i

čita pismo.)

TETKICA: Radić Milkica!

MILKICA:

To je za mene! Jao! Dva pisma!

ПDEVOJČICE

ПMILKICA:

DEVOJČICE:

Ko ti je to još pisao, Milkice?

РMILKICA:

Sigurno drugarica! Jeste. Od Brankice.

РSVA DECA:

Šta piše? (Tetkica odlazi, a deca se skupljaju oko Milkice.)

MILKICA:

М

Čekajte, sad ću da vidim... To mi ona odgovara na pismo...

ПI I DEČAK:

МIh! Šta može da piše! Sigurno da se dosađuje…

РII DEČAK:

МNe gradu...

DEČAKМ

РMILKICA

bih sad bio u О(Čita. ОČita.): (Čita.): „Draga Milkice, ja i Svetlana ti pišemo zajednički i prosto ti

Оzavidimo.”

ИI

ОNego šta, moraju da zavide!

MILKICA

DEČAKМ

I DEČAK: М:

I DEVOJČICA:

Pa ćuti, pusti da čita!

Е(Čita. (Čita.): „Kod nas nema nikakvih novosti. Išla sam triput u bioskop.

ЕDavali su se crtani filmovi...”

SVA DECA

Р(Р(РZadivljeno

РZadivljeno Р„…Pre (Zadivljeno): Jao, crtani filmovi! Blago njima…

MILKICA:

tri dana je dolazio teča iz Zrenjanina, pa je vodio mene

i Svetlanu u cirkus. Nisam ti rekla da je u naš grad stigao cirkus.

Gostuje još nedelju dana, i žao mi je što ga nećeš zateći...”

48

П

Р

О

О

Т

И

В

Н

И

П

И

М

Е

Р

А

К


I DEVOJČICA: Jeste li videli, deco!

II DEČAK: Jao, cirkus!

MILKICA: Pa ćutite... „Program je mnogo lep: dresirani medvedi, samo beli,

nisu crni, pa slonovi, jao, pa klovnovi... da vidiš samo kako su

smešni…”

I DEČAK: E, baš nema smisla, kad nismo tamo – dolazi cirkus!

II DEČAK: Meni je krivo zbog crtanih filmova... Strašno volim crtane filmove!

I DEVOJČICA: Ja nikad nisam videla dresirane medvede!

II DEČAK: Kao da sam ih ja video!

MILKICA (Plačljivo): A ja toliko volim crtane filmove… Sedam puta sam

gledala „Snežanu” i „Gulivera”. Pa to je da čovek pukne od muke!

II DEČAK: Baš, da pukne!

SVI:

Ništa drugo nego da puknemo od muke!

Zavesa


konferansije – voditelj

programa

kulisa – dekorativni

pokretni element na

pozornici koji oslikava

prostor dramske radnje,

najčešće je to naslikano

platno pričvršćeno za

drveni okvir

sandolina – vrsta čamca

oseka – spuštanje nivoa

morske vode

zavist – ljubomora, kada

se neko ljuti jer drugi

imaju nešto što on nema

gnjurati se – značenje

ove reči proveri u

Rečniku na kraju Čitanke

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

49


Dramski tekst se deli na dramske slike ili činove. Tokom

predstave menja se izgled pozornice. U dramskom tekstu ima

onoliko dramskih slika koliko ima promena izgleda pozornice.

Spuštanje zavese govori nam da je kraj čina ili predstave.

1. Koliko dramskih slika ima ovaj tekst?

2. Ko su lica u prvoj dramskoj slici?

3. Gde se odvija radnja ove slike?

4. Šta je izazvalo radost kod dece?

5. Ko su lica u drugoj dramskoj slici?

6. Na kom mestu se odigrava druga dramska slika?

7. Ko se dopisuje u ovom dramskom tekstu?

8. Zašto drugari zavide jedni drugima?

9. Da li su Brankica i Milkica pogrešile što su pisma čitale drugoj deci?

10. Ako ti nekome napišeš pismo, da li je u redu da ga taj čita pred drugima?

Obrazloži svoj odgovor.

П

Р О

М

О

Т

И

В

Zamisli Н

И

sebe u ulo

Koja osećanja bi trebalo da izraziš?

Р

И

М

Е

Р

А К

П1.

Objasni izraz „da pukneš od muke”.

П2.

ПР2.

Pročitaj sa svojim drugarima iz odeljenja ovaj tekst po ulogama.

Р3.

Zamisli sebe u ulozi glumca. Koju od ovih uloga bi glumio/glumila? Zašto?

ОKoja osećanja bi trebalo da izraziš?

4.

ОZamisli da Milkica ili drugi dečak. Ispričaj kako si se provela/proveo na

Оmoru.

М

si ПР5.

РTvoj T

zadatak i zadatak tvojih drugara iz odeljenja je da na nekom od

Иnarednih Иmogu ИPodelite časova izvedete ovaj dramski tekst pred odeljenjem. U tome vam

pomoći sledeća uputstva.

• МPodelite МDobro uloge.

• Dobro uvežbajte čitanje teksta po ulogama.

• Naučite napamet tekstove svojih uloga.

• Osmislite izgled scene, kostime za glumce i kretanja na sceni.

• Na sceni se ponašajte prirodno i slobodno. Pridržavajte se uputstava iz

zagrada.

50


1. Pročitaj i prepričaj tekst.

Pozorište

Pozorište je nastalo davno i spada

u jednu od najstarijih umetnosti. Prva

predstava u Srbiji izvedena je u Sremskim

Karlovcima, i to je bila školska predstava.

Prvo stalno pozorište u Srbiji osnovano

je u Kragujevcu 1835. godine, а Narodno

pozorište u Beogradu izgrađeno je 34

godine kasnije.

Prvo srpsko pozorište u Kragujevcu

danas nosi naziv „Joakim Vujić“.

Pozorište „Joakim Vujić“ u Kragujevcu

2. Nacrtaj pozorišnu scenu sa glumcima, kulisama i rekvizitom.

dramski tekst, dramska radnja, dramska slika, lica, scena, pozorište

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

51


52

Лаза Лазић

Суђење

Лица: ОПТУЖЕНИ, зец, СУДИЈА, лисац, ТУЖИЛАЦ, лисац, СВЕДОК, лисац и

БРАНИЛАЦ, зец

Позорница је декорисана као судска дворана: лево је тужиочев сто, десно

браниочев, у средини судијин. Пред судијиним столом је клупа на којој се

шћућурио зец. Судија, тужилац и сведок имају јасно наглашене костиме

лисица, а оптужени и бранилац зеца.

СУДИЈА: Оптужени, устаните.

ОПТУЖЕНИ: Устао сам.

СУДИЈА: Како се зовете?

ОПТУЖЕНИ: Поштовани судијо, зовем се зец.

СУДИЈА: Зец. Добро. А презиме?

ОПТУЖЕНИ: Немам презиме, поштовани судијо.

СУДИЈА: Шта сте по занимању?

ОПТУЖЕНИ: Па, тако, шта ја знам... Животиња, поштовани судијо, глодар...

СУДИЈА: Јесте ли разумели зашто сте оптужени и зашто вам се суди?

ОПТУЖЕНИ: Разумео сам, поштовани судијо.

ПСУДИЈА

ПОПТУЖЕНИ

СУДИЈА:

Осећате ли се кривим?

РОПТУЖЕНИ: Не, не осећам се кривим. РСУДИЈА

СУДИЈА:

Добро. Реч има тужилац.

РТУЖИЛАЦ

ТУЖИЛАЦ:

Тужим овог овде зеца за крађу купуса. Тужим овог овде зеца за

покушај бекства када смо га гонили да га ухватимо. Овај овде

Мзец је преступник, а уз то је јако брз кад трчи. Захтевам да га

Оказнимо!

ПРСУДИЈА

СУДИЈА:

Добро. ДОДобро. Нека уђе сведок.

СВЕДОК (Улази.): Ушао сам.

СУДИЈА:

М: МЈес Јесте ли ви, сведоче, видели када је овај зец украо купус?

СВЕДОК: ЕЈа, хе, хм, да, овај, видео сам.

СУДИЈА:

ЕШта Шта сте видели, сведоче? Испричајте.

СВЕДОК:

Хм, РХм, хе. Дошао овај овде зец и украо десет главица купуса.

СУДИЈА: Десет!

Ресет! Како сад десет! Па како их је однео?

СВЕДОК: Како? Овај, хм. Ја... Па, тако: ставио у џеп и однео.

П

Р

О

М О

Улази.Т

Т

И

В

Н

И

И

казнимо!

ИСВЕДОКМ

СВЕДОКМ

СУДИЈАМ

Е

Р

А

К


СУДИЈА: Закуните се.

СВЕДОК: Тако ми репа.

СУДИЈА: Верујем вам.

БРАНИЛАЦ: Поштовани судијо, молим за реч.

СУДИЈА: А, изволите, браниоче. Ви браните зеца, је ли тако?

БРАНИЛАЦ: Да. Поставио бих питање тужиоцу.

СУДИЈА: Може.

БРАНИЛАЦ: Цењени тужиоче, волите ли ви кисео купус?

ТУЖИЛАЦ: Не.

БРАНИЛАЦ: А сладак купус? Пресан? У салати?

ТУЖИЛАЦ: Не. Бррр.

БРАНИЛАЦ: Разуме се. Тако сам и мислио. А шта сте ви, овако, као животиња?

Као животињска врста?

ај

ј53

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај53


П

ТУЖИЛАЦ: Ја сам лисац.

БРАНИЛАЦ: А, ви, сведоче? Шта сте ви?

СВЕДОК: Ја сам лисац.

БРАНИЛАЦ: Хвала. Ето, поштовани судија: ја мислим да зец није крив!

СУДИЈА (Бесно устаје и виче): Ја, судија овог суда, сматрам да је крив!

(Седа.) Јер и ја сам лисац, хе, хе. Разумљива ствар... Осуђујем

зеца на најтежу казну!... Чек да прочитам пресуду, где ми оно

беше, где се затурила? (Судија и тужилац листају по својим

књигама и списима на столу, и сведок завирује у књиге заједно

с њима, не обраћају пажњу на остале у сали. За то време зецоптужени

и зец-бранилац, полако, кришом, на прстима и

неприметно, излазе из сале.)

СУДИЈА (Радосно узвикне): Аха, нашао сам! Дакле...

ТУЖИЛАЦ (Такође схвати да су зечеви побегли): Гле! Оптужени нам је

побегао!

СВЕДОК: И бранилац такође! Па, наравно, кад је и он зец!

СУДИЈА (Љутито): Мене лисца да надмудри један зец! Нечувено!

ТУЖИЛАЦ

и СВЕДОК: Нечувено! Нечувено!

(Сва тројица бесно одлазе, расипајући хартије, снажно шкљоцајући

чељустима и вртећи великим реповима.)

Завеса


РОМОтужилац

ПРглодари

И

В

Н И

И

М

Е

Р

А К

Рглодари

Отужилац Иживотиња – врста

– особа

животиња Ттужилац

које глођу Ткоја Тподноси неког тужи,

храну

тужбу суду

оптужени – лице

Исведок – особа која

које је оптужено због

сведочи, даје изјаву

Н

непоштовања закона Ро о неком догађају

судија – лице које

Ркоји је предмет

пресуђује оптуженом

Асуђења

бранилац –

особа која брани

оптуженог, адвокат

преступник –

особа која поступа

супротно закону

заклети се –

значење ове речи

потражи у Речнику

на крају Читанке

пресан – свеж,

некуван

пресуда – судска

одлука

54


1. Ko су лица у овом драмском тексту?

2. Да ли је судија правичан? По чему то закључујеш?

3. Шта би ти рекао/рекла судији да си на месту оптуженог?

4. Да ли сведок говори истину? По чему то закључујеш?

5. У шта нас је уверило сведочење лисца?

6. Каква је, заправо, тужиочева намера и жеља?

7. Шта је бранилац покушао да докаже својим питањима?

8. Због чега су бранилац и оптужени побегли? Шта су они схватили?

9. Које лице је оставило најјачи утисак на тебе? Образложи свој одговор.

10. Шта си из овог текста научио/научила о суђењу?

11. У ком делу текста би појачао/појачала светло на позорници? Због чега?

1. Опиши изглед позорнице.

2. Испричај како би ти у улози судије решио/решила овај судски поступак.

3. Пронађи заповедну реченицу у овом тексту и подвуци је.

4. Објасни значење пословице:

„Где вуци суде, онде овце не дођу до правде“.

5. Подели са својим другарима из одељења овај текст по улогама.

Прочитајте га. Спремите се да га одглумите.

Пронађи у Читанци песму „Шта је отац”

и прочитај је. Ко се помиње у тој песми,

а могао би да се појави у овој судници?

драмски текст, лица, позорница

ај

ј55

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржај

ај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај55


Да се подсетим

1. Повежи линијом текстове са одговарајућим речима.

(Трпезарија летовалишта. На средини сто,

са стране клупа. Милкица седи у средини.

Неколико деце са стране. Вече је. Деца су

уморна. Нека се наслонила на сто. Нека

читају књигу.)

РИСТА: Видим, само не разумем.

МИЛЕ: Вежбам! Ј'н-два! Је'н-два!

РИСТА: А зашто вежбаш?

МИЛЕ: Вежбам да ојачам!

ОПТУЖЕНИ, зец, СУДИЈА, лисац,

ТУЖИЛАЦ, лисац, СВЕДОК, лисац

и БРАНИЛАЦ, зец

ЛИЦА

СЦЕНА

ДРАМСКИ

ДИЈАЛОГ

П

Р

О

П2. У квадратиће упиши понуђене појмове тако да обележиш

позоришну сцену.

Рпозоришну

Ркулисе глумци реквизита сцена

ОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

56


Смех као лек

ај

ј57

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај57


Љубивоје Ршумовић

Аждаја свом чеду тепа

Аждаја свом чеду тепа:

„Наказице моја лепа,

оставићеш своју мајку,

и отић´ у неку бајку,

јешћеш људе као репе,

најмилији мој акрепе.

Шта ће с тобом бити, ко зна

лепотице моја грозна?

Бићеш личност негативна,

ругобице моја дивна!

А твоја ће јадна мајка

целог века да се вајка!“

ПРОМОТ

ПРИ


И

В

Н

И

М

Е Р

А

К

тепа – значење

Таждаја

аждаја – ала, крилато

ове речи провери

Тчудовише Ичудовише с једном

у Речнику на крају

Иглавом или више

Читанке

Р

глава и дугачким

век – јединица за

Ррепом

мерење времена, сто

Аакреп

– ругоба, ружан

година

Аствор

чедо – значење

ове речи провери

у Речнику на крају

Читанке

вајка се – жали се

58


1. У којим причама се појављују аждаје као ликови?

Заокружи строфу у којој се помиње та врста књижевних дела.

2. Ко у овој песми тепа и коме?

3. Шта тe је изненадило у том тепању?

4. Каква мајка је аждаја? Објасни.

5. Да ли сматраш ову песму шаљивом? Због чега?

1. Објасни како разумеш пету строфу ове песме.

2. Прочитај ову песму тихо и споро, као успаванку.

3. Пронађи умањенице у овој песми. Подвуци их.

4. Зашто је тепање у следећим стиховима необично?

Наказице моја лепа

Лепотице моја грозна

Ругобице моја дивна

5. Међу датим реченицама подвуци оне које се односе на аждајицу из ове

песме.

Аждајица ће бити негативна личност.

Аждајица ће целог века да се жали.

Аждајица ће оставити своју мајку.

Аждајица ће отићи у неку басну.

Упореди ову песму са „Луцкастом песмом” из Читанке. Наведи по чему су

оне сличне, а по чему се разликују.

Које песме Љубивоја Ршумовића знаш од раније?

шаљива песма, строфа, умањенице

ај

ј59

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај59


Бранислав Црнчевић

Љутито мече

Месец обуко чизмице жуте,

облаци обукли плаве капуте,

па целе ноћи небом језде.

Доле, у шуми, једно мече

замишљено, већ треће вече,

гледа у звезде.

Мече се љути већ трећи дан

што га терају у зимски сан

и замишљено стално ћути.

Тата се љути, мама се љути

и сви му веле:

„Откад постоје мед и пчеле,

откад постоји Сунце и вече

нисмо видели такво мече.“

„Шта ћеш да радиш”, мама га пита,

„кад лишће сасвим, сасвим пожути

и снег напада изнад рита?”

А мече, ћути.

„Шта ћеш да радиш”, бака му вели,

„кад свет од снега сасвим побели?”

Тата се љути, мама се љути,

а мече ћути.

Одједном, мече љутито рекло

шта га је пекло:

ПРОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

60


„Нећу да спавам, нећу, и тачка.

Зашто не спавају зец и мачка?

И птица изнад наших глава

зашто не спава?”

А онда тихо, тихо рече:

„Баш ми је криво што сам мече”.

Сад мама ћути и тата ћути

и сви су страшно забринути.

Мече се љути:

„Узећу”, каже, „тротинет,

идем међ децу, међу свет.

Нећу да спавам. Нећу, и тачка.

Што не спавају зец и мачка?”

Месец обуко чизмице жуте,

облаци обукли плаве капуте,

па целе ноћи небом језде.

А једно мече већ треће вече

неће да спава. Гледа у звезде.

језде – лете,

промичу,

путују

веле – кажу

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржај

ај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

61


1. Због чега се мече побунило?

2. На који начин мече испољава љутњу?

3. Како су у тој ситуацији реаговали његови родитељи?

4. Шта му је рекла бака?

5. Да ли те мече подсећа на размажено дете? Објасни.

6. Шта би родитељи требало да ураде да би мече променило свој став?

7. Који стихови чине ову песму шаљивом? Због чега?

8. Шта би предложио/предложила мечету да ради преко зиме, а да то није

спавање?

9. Треба ли неко да буде љут и тужан због тога што има неку посебну

особину? Објасни свој одговор.

1. Пронађи и подвуци реченицу у управном говору која је страшно

забринула родитеље.

2. Препричај радњу ове песме у улози баке мечета.

3. Подвуци одричне реченице у овој песми. Прочитај их љутито.

4. Сигурно познајеш неку твдоглаву особу. Објасни, без именовања те

особе, зашто мислиш да је она таква.

5. Неке ствари морају да се ураде. Направи списак свега што мораш да

урадиш у току сутрашњег дана. Напиши то у свеску.

Прочитај и препричај текст.

Спавалице

ПРОЖивотиње зими тешко налазе храну. Зато у току јесени

М

О

Т

И

В

Н

ПРИ

М

Е

Р

Оприкупљају храну за зиму. Тим условима се

прилагођавају и тако што спавају у току зиме у својим

склоништима. Хладне дане у зимском сну проводе:

Имедвед, јазавац, пуж, јеж и друге животиње. Пуж

Иутоне у зимски сан и не буди се и по пет месеци.

ММедвед МТако Медвед се у току зиме повремено буди да би јео.

су се ове животиње прилагодиле природним

условима да би преживеле зиму.

А

И

шаљива песма, одричне реченице, препричавање

62

К


Бранко Ћопић

Изокренута прича

(Ова је прича претрпјела земљотрес, па је у њој све испретурано. Покушајте

ви да сваку ријеч вратите на њено мјесто.)

Тек је брдо изашло иза Сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче

ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима.

− Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! – зачуђено прогунђа брк

сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из

краве и рече:

− Рогата ливадо, иди паси у зеленој

крави, а ја ћу ти ноге под пут, па ћу

поћи у дрва да ти донесем шуме.

Чича стави раме на сјекиру и

намигну бабом на своје око.

− Бако, скувај у јајету четири

лонца док се посао врати с

чиче. Данас ће ручак слатко

појести старца.

Пут распали низ чичу

дижући својом широком

прашином облаке опанака.

Од тога се уплашише нека

кола, па у трку изврнуше

коње, а узда испусти

кочијаша и бубну ледином

о леђа.

Догађај се уплаши од овог

необичног чиче и опружи

поље преко ногу јурећи брже

него брдо преко зеца. Најзад,

кад је бацио себе испред погледа,

од зуба му зацвокота страх и глава

му се диже на коси: из оближњег вука

вирила је крволочна шума!

ај

ј63

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај63


– Ау, сад је бостан обрао чичу! Обузет лудим старцем, наш ти страх

прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља претрча преко

засијане звијезде.

Пред кућном бабом дочека га вјерни праг.

– Тако ми светог вука, ено недјеље у шуми! – викну гласина храпавим

чичом.

Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво

попе се на чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да

дојури у вука.

опанци – значење ове речи

потражи у Речнику на крају

Читанке

сучући – увијајући

бубну – паде

ледина – запуштено

земљиште

крволочна – окрутна,

сурова

бостан – заједнички назив

за лубенице и диње

чакшире – панталоне

храпав глас – промукао,

груб глас

храпав – нераван,

неуједначене површине,

груб

забрави – закључа

ПР1. Шта је писац урадио да би ова прича била смешна?

РКоја 2. ОКоја реченица у причи је теби најсмешнија?

П3.

ОЗашто је чича отишао у шуму?

Кога се он уплашио?

Р4.

Р5. РШта Р6. И

је он тада урадио?

ИКако је баба поступила у тој ситуацији? ИПрочитај текст написан у загради на почетку приче. Уради оно што се

Р

О

М

О

П

Р И

Т

И

В

М

Е

Прочитај текст написан у загради на почетку приче. Уради оно што се

тражи, усмено, реченицу, по реченицу.

НИ

РАК

64


Прочитај и препричај текст.

Опанци и чакшире

Опанци су обућа коју су носили наши преци, а која је данас углавном само

део народне ношње. Опанчари праве опанке од коже. Они имају специфичан

уздигнут и мало повијен врх.

Чакшире су врста мушких панталона које су се некада носиле и које су око

бутина шире, а испод колена уже. Шивене су од грубљег материјала, сукна.

Наши преци ретко су ишли без капе. Најчешће су носили шајкачу, која има

специфичан облик. Прави се од вуне, тако да одржава сталну топлоту главе,

и лети и зими. У градовима су се уместо шајкаче носили шешири.

Жене са села носиле су мараме, сукње и блузе од белог платна, као и

кецеље. Жене у градовима су носиле финије хаљине и нису излазиле без

шешира.

У посебним приликама на селу се облачила народна ношња, шивена од

финијег платна, везена у веселим, јарким бојама. Чарапе су плетене ручно,

украшене богатим везом.

Сваки крај Србије и сваки народ који живи у нашој земљи има своју ношњу.

Све те ношње спадају у културно благо Србије.

шаљива прича

ај

ј65

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај65


Народна приповетка

Свијету се не може угодити

Један чоек идући из вароши кући јахао на магарцу,

а његов син, момчић од десетак-петнаест година

ишао поред њега пјешице. Сретне их један чоек пак

рече: „То није право, брате, да ти јашеш, а дијете да

иде пјешице; твоје су ноге јаче од његовијех”. Онда

старац сјаше с магарца, и посади сина на њ.

Мало даље сретне их други чоек, па рече: „То није

лијепо, момче, да ти јашиш, а отац да ти иде пјешице,

твоје су ноге млађе”. Онда узјашу обојица и пођу мало тако, али их сретне трећи

чоек, па рече: „Каква је то будалаштина: два матора магарца на једној слабој

животињи! Право би било да чоек узме батину, пак да вас обојицу шћера”.

Онда сјашу обојица, и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а

магарац у сриједи. Сретне их четврти чоек пак рече: „Ала сте ви чудна три

друга! Зар није доста да двојица иду пјешице? Не би ли лакше било да један

од вас јаше?”

Онда отац рече сину: „Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад

ваља да магарац јаше на нама” пак онда обале магарца на земљу, те му један

свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се, и тако

Пга понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали стану, сад још већма

Псмијати Рга Р„Та смијати и чудити, онда отац уједанпут, бацивши магарца на земљу и почевши

га дријешити, повиче:

„Та онај је сваки човјек луђи од овога магарца који хоће свему свијету да

Пугоди. Ја ћу с мојим магарцем да чиним како сам и најприје по мојој вољи

Рпоред чинио; а људи нека говоре шта им драго.” Па онда узјаше на магарца, а син

њега пјешице, и тако отиђу кући.

П

Р

О

М

О

П

Р

И

66

МЕРАК

варош – град

посади – стави

некога да седне

батина – значење

ове речи потражи

у Речнику на крају

Читанке

шћера – потера,

поведе неким путем

сриједа – средина

обале – оборе,

положе

стражње – задње

колац – мотка

већма – више

дријешити –

одвезивати

ТИВНИ


1. О чему говори ова прича?

2. Коју људску особину критикује народни приповедач?

3. Да ли син из ове приче поштује оца? По чему то закључујеш?

4. Због чега су пролазници коментарисали поступке оца и сина?

5. Колико је пута отац мењао мишљење?

6. Да ли сматраш да је ова прича шаљива? Због чега?

7. Како би ти поступио/поступила у овој ситуацији, а да си у улози дечака?

8. Када треба послушати савет друге особе?

1. Спој линијама особине са одговарајућим ликовима.

неодлучност

послушност

лакомисленост

отац

син

пролазници

одлучност

самоувереност

непристојност

2. Испричај шта је отац схватио на крају.

3. Објасни пословицу.

„Ко свакога слуша, зло чини,

ко никога не слуша, још горе“.

4. Замисли да магарац уме да говори. Какав би могао бити његов савет у

овој причи?

Прочитај текст.

Магарац

Магарци су слични коњима, али су од њих ситнији и имају веће уши.

То су веома послушне и издржљиве животиње, због чега су их људи

одувек користили у пољопривредним радовима и за преношење терета.

Магареће млеко и сир врло су здрави, али су међу најскупљим на свету јер

су ретки. Код нас се овај сир производи у парку природе Засавица.

шаљива народна приповетка, ликови, пословица

ај

ј67

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај67


Да се подсетим

1. Препричај у свесци други пасус приповетке „Свијету се не може угодити”.

2. Прочитај разговор и напиши наслов текста из Читанке о којем причају

ова деца.

Гледало је у

звезде.

Баш је забринуло

родитеље и баку.

ПРОМ

МО

ПР

Р3. Напиши у свесци „Изокренуту причу о великом одмору”.

И

М

Т

4.

ИЗаокружи речи којима мама Аждаја тепа својој беби.

И

В

Е

наказица мрвица акреп цветић ругобица срцуленце

Р

Н

• Какве су то речи? Заокружи тачан одговор.

А

К

умањенице

И

увећанице

68


У свету бајки

ај

ј69

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај69


Бранко В. Радичевић

Бајка о дечаку и Месецу

Ја често кажем: причала ми мати. Не знам како бих другачије и могао да

почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно, давно, када

сам био дете, чуо од своје мајке. И опет морам да признам, мати је моја много

лепше причала. Лепше – то није права реч.

Хиљаду пута боље. И више – сто хиљада пута.

Сећам се: лежим тако, ноћ је, а она почне:

− Једном је Месец сишао на земљу. Лепо, као човек, силази низ сребрне

лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази, а чизме

звецкају и сијају потпетицама као дукатима.

Силази он тако, а свет поустајао, гледа

и чуди се:

− Гле, Месец! Па и руке има. Ко би

рекао да је тако наочит момак!

У селу само један човек није

изашао да види ово чудо. Беше

то познати тврдица, надалеко

чувен по својој пакости. Имао

је дућан и велику земљу. Свог

Пслугу, малог Радојицу, нагонио

Рје да ради најтеже послове. А Ркада дође време вечери, терао

би га да пије много воде, па

Пдете после не би могло окусити

Рништа од јела. Вода би му толико

Рнапунила напунила стомак да у њега више не

Рби би Иби могао стати ни залогај хлеба.

ИКришом би по ноћи Радојица узимао

свећу и горе, на тавану, у својој собици читао

књиге. Баш књиге. Беше паметно момче. Волео је науку. Али га тврдица

ухвати и истуче. Дршћући од љутње, рече:

− Ето ти Месеца, па нека ти он светли. И

Не дам ја своју свећу. Ионако те џаба

храним. Још ми и штету правиш...

П Р

О

М

О

Т

И

В

је да Н

ради

И

најтеже послове. А

Р

И

М

Е

Р

А

К

70


Радојица, уплакан и тужан, узео је књигу и сео поред прозора. Месец је

сијао, али његов сјај беше слаб.

Узалуд је дечак ширио очи.

Једва је разликовао слова. Заболеше га очи и он остави књигу.

− Ех, мој Месече − пожали се Радојица гледајући у небо − што ниси Сунце,

па да осветлиш ову моју собицу. Лепо бих могао читати. И све бих књиге,

колико их год има на свету, прочитао. Нашао бих тако и ону најмудрију књигу

у којој пише како се беда на земљи сатире.

Спава газда тврдица. Спава мали Радојица. Не слуте да Месец силази низ

сребрне степенице. А он лако, са последње пречке, скочи на земљу, дохвати

се пута и, сијајући око себе јарку светлост, упути се баш тврдичиној кући.

Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан јер се плашио за свој

новац, бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори једно око.

− Ко си ти и шта тражиш? – питао је трљајући очи које му заблесну месечева

светлост.

− Ја сам Месец и, ево, дођох да посветлим малом Радојици да може читати

књиге.

Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње.

− Нећеш! – викну, и још боље затвори врата.

Насмеја се Месец, јер њему нису била потребна врата. Поче да се смањује.

Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и уђе кроз отворен прозор

у собу малог Радојице. У соби се окачи о један клин на стропу.

Заљуља се мало, као фењер на ветру. Онда јако звизну и пробуди дечака.

− Ево ме, дошао сам – рече Месец. − Сад можеш мирно и спокојно да читаш.

Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољуби, али се

плашио да не опржи усне.

− Можеш ме слободно пољубити – рече разнежени Месец. – Нисам ја врео

као што је врело Сунце. Ево − и он начини прави правцати образ, који мало

напући и пружи. Радојица га, сав срећан, пољуби.

Од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је читао, а Месец

би му понекад причао о својим путовањима. И начитан је био Месец. Нема

књиге у коју он није завирио. Давао је савете дечаку. Некад би га строго

испитивао. И дечак је напредовао у наукама. Ускоро се по својој памети

рашчуо у свету. Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши и

ону најмудрију књигу, крену по свету да сатире беду. Месец га није напустио.

Када су мрачне ноћи, он жури, пробија облаке, хита да стигне и осветли пут

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

71


свом пријатељу, који је одавно порастао и није више дечак.

Ето: испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича! Тако лепо нико

на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и никад причу не бисте

заборавили. Тако лепо прича моја мати.

лествице – мердевине,

степенице

дукат – значење ове речи

ПЧитанке

потрежи у Речнику на крају

Рнаочит Р– – леп

П

Р

РпакостО

пакост – злоба

О–

тврдица – циција, претерано

штедљива особа

дућан – продавница

нагонио је – терао је,

присиљавао је

клин – ексер

окусити – пробати

џаба – бесплатно, узалуд,

бескорисно

беда – сиротиња, немаштина,

несрећа

сатире – уништи, искорени

строп – плафон

начитан – образован

М

О

Т

И

В

Н

И

ПР

М

Е

Р

А

К

1.

ОKo приповеда ову причу?

Р2. О чему се у њој говори? Р3.

особине красе Радојицу?

ИКоје 4.

И4. ИШта ИКако мислиш о тврдици и његовим поступцима? Образложи свој одговор.

5. је Месец помогао Радојици?

6. МКоју је жељу имао Радојица док је био дечак?

7. Да ли је у томе успео?

8. Ко је, по мишљењу приповедача, најбоље причао ову причу?

9. Како се зове поступак

успео?В

у говору или писању када Месец добија особине

човека?

10. Чему те учи ова прича?

72


1. Подсети се одлика бајке и испричај које од њих уочаваш у овој причи.

2. Опиши Месец из ове приче.

3. Уочи сличности између дечака и Месеца.

Прочитај.

Зашто Месец сија

Месец је небеско тело које се окреће око Земље. Месец не емитује

светлост и топлоту, већ њега обасјава Сунце. Светлост Сунца одбија се о

површину Месеца, а нама се чини да Месец сија.

Пронађи у Читанци текст о Михајлу Пупину. Прочитај последњу реченицу

тог текста и упореди је са овим одломком из „Бајке о Месецу”:

„И дечак је напредовао у наукама. Ускоро се по својој памети

рашчуо у свету.”

• По чему су слични Пупин и мали Радојица?

бајка

ај

ј73

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај73


Oskar Vajld

Sebični džin

Svako poslepodne, na povratku iz škole, deca su odlazila da se igraju u Džinovom

vrtu. Bio je to velik, predivan vrt sa mekom zelenom travom. Tu i tamo, povrh

trave, raslo je prelepo cveće nalik zvezdama, a u proleće bi se dvanaest stabala

breskvi okitilo tananim cvetovima ružičaste i biserne boje, dok bi u jesen rađala

bogate plodove. Ptice na drveću su pevale tako umilno da su deca prekidala igru

i slušala njihovu pesmu.

„Baš nam je lepo ovde!”, uzvikivala su deca radosno. Jednoga dana, vrati se

Džin. Sedam godina proveo je u poseti svom prijatelju, kornvolskom ljudožderu.

Za sedam godina, ispričao je sve što je imao da kaže, pa pošto ionako nije bio

baš pričljiv, odlučio je da se vrati u svoj zamak. Samo što je stigao, spazio je decu

kako se igraju u vrtu.

„Šta vi radite ovde?”, povika gromkim glasom i deca se razbežaše.

„Ovaj vrt pripada samo meni, to treba svakom da bude jasno i nikome ne

dopuštam da se tu igra.” I potom je Džin opasao vrt visokim zidom i postavio

natpis: PROLAZNICIMA PRISTUP ZABRANJEN.

Bio je to vrlo sebičan Džin.

Sirota deca nisu više imala gde da se igraju. Pokušavala su da se igraju na putu,

ali on je bio prašnjav i pun kamenja, a to im se nije sviđalo. Vraćajući se iz škole,

Пobilazila obilazila bi oko visokog zida i sećala se lepog vrta koji se nalazio iza njega. „Baš

Рnam je tamo bilo lepo!”, razgovarala su među sobom.

РDošlo Došlo je i proleće. Po celoj zemlji cvetalo je cveće, a ptice su pevale. Samo je u

Пvrtu vrtu sebičnog Džina još uvek vladala zima. Ni ptice nisu želele da pevaju u tom

u kome više nije bilo dece, a i drveće je zaboravilo da cveta. Jednom je neki

Рlepi cvetak promolio glavu iz trave, ali kada je video natpis, toliko se rastužio

Рzbog zbog dece da se ponovo zavukao u zemlju i zaspao. Samo su Sneg i Mraz bili

Рzadovoljni.

ИzИzadovoljni.

И„Proleće kao da je zaboravilo na ovaj vrt”, uzvikivali su oni, „pa ćemo ovde

provesti celu godinu”. I Sneg prekri travu svojim velikim belim plaštom, a Mraz

okova drveće srebrom. Potom pozvaše Severca u goste, a on se rado odazva

njihovom pozivu. Bio je sav uvijen u krzno i po ceo dan je besneo vrtom i obarao

dimnjake.

„Baš je divno ovde!”, uzviknu Severac. „Hajde da pozovemo i Grad da nas

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

К

74


poseti.” I potom dođe i Grad. Bio je obučen u sivo, a dah mu je bio leden. Svakog

dana bi po tri sata lupao po krovovima zamka, sve dok ne bi porazbijao sav crep,

a potom bi, kao muva bez glave, jurcao po vrtu.

„Ne mogu da shvatim zašto proleće toliko kasni”, pitao se sebični Džin, dok

je sedeo kraj prozora i

posmatrao svoj ledeni

beli vrt.

„Nadam se da će se

vreme promeniti”.

Ali, ni proleće ni leto

uopšte nisu dolazili.

Jesen je podarila zlatne

plodove svim vrtovima,

ali Džinovom vrtu nije

dalo ni jedan jedini

plod, rekavši: „Suviše

je sebičan!” I tako je u

tom vrtu vladala zima,

a Severac, Grad, Mraz

i Sneg plesali su oko

drveća. Jednog jutra,

dok je Džin, tek se

probudivši, leškario u

krevetu, začu se divna

muzika. Njen zvuk je

bio tako umilan da on

pomisli da to paradiraju

kraljevi muzičari. U

stvari, to je bila samo

mala senica koja je

pevala pod njegovim

prozorom, ali on toliko

dugo nije čuo pesmu

ptica da mu je to

zvučalo kao najlepša

muzika na svetu.

ај

ј75

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај75


Tada, najednom, Grad prestade da dobuje nad njegovom glavom, Severac

prestade da zavija, i neki divni miris dopre do njega kroz otvoren prozor.

„Čini mi se da je proleće najzad stiglo”, reče Džin, pa skoči iz kreveta i pogleda

kroz prozor.

I šta je to ugledao?

Bio je to predivan prizor. Deca su se ušunjala u vrt kroz malu rupu u zidu i

uspentrala se na drveće. Na svakom drvetu sedelo je po jedno dete. Od radosti

što su deca ponovo došla, drveće je procvetalo i nežno njihalo granama iznad

dečjih glava. Ptice su preletale iznad, radosno cvrkućući, a cveće je provirivalo iz

zelene trave i smešilo se. Bio je to divan prizor! Ipak, u jednom uglu vrta i dalje je

vladala zima. Bio je to najudaljeniji deo vrta i tamo je stajao jedan mališan.

Bio je toliko sićušan da nije mogao da dohvati grane drveta, i obilazio je oko

njega gorko plačući. Siroto drvo je još uvek bilo pokriveno snegom i mrazom, a

Severac je duvao i zavijao iznad njega.

„Popni se, mališa”, reče drvo i spusti svoje grane što je niže moglo, ali je dečak

bio i suviše malen. Kada je to Džin video, srce mu se raznežilo.

„Kako sam bio sebičan!”, reče on. „Sada znam zašto proleće nije htelo da dođe

u moj vrt. Idem da podignem tog sirotog dečačića na vrh drveta, a potom ću da

srušim zid, pa će to biti mesto gde će se deca stalno igrati.”

Džin se stvarno kajao zbog svega što je ranije učinio. On polako siđe niz

stepenice, nečujno otvori ulazna vrata i izađe u vrt. Ali, kad ga ugledaše, deca

se toliko uplašiše da se sva razbežaše, a u vrtu ponovo nastade zima. Samo onaj

Пmališan ПDžin. nije pobegao, jer su mu oči bile pune suza, pa nije ni video da dolazi

РDžin. Pošto mu se prikrao, Džin ga nežno uze u ruke i podiže na drvo. Istog trena

Рdrvo procveta, ptice sleteše na njega i zapevaše, a dečačić raširi ruke, zagrli Džina

Рi i poljubi ga.

Kada ostala deca videše da Džin više nije zao, dotrčaše opet u vrt, a sa njima

ПРdođe Р„Od Рzid. i proleće.

sada je ovo vaš vrt, dečice”, reče Džin, pa uze veliku sekiru u šake i sruši

Kada su ljudi u podne krenuli na trg, zatekli su Džina kako se igra sa decom u

Иnajlepšem vrtu koji su ikada videli.

Deca su se igrala čitav dan, a uveče priđoše Džinu da mu požele laku noć.

„A gde je naš mali drugar”, upita on, „onaj dečak kojeg sam podigao na drvo?”

Džin je najviše zavoleo tog dečaka zato što ga je upravo on poljubio.

„Ne znamo”, odgovoriše deca, „otišao je.”

„Recite mu da sutra svakako dođe”, deče im Džin. Ali deca mu rekoše da ne

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

И

М

Е

Р

А

76

К


znaju gde dečak stanuje i da ga nikad ranije nisu videla, i to Džina veoma rastuži.

Svakog dana posle škole, deca su dolazila da se igraju sa Džinom. Ali, dečačić

kojeg je Džin najviše voleo više se nije pojavljivao. Džin je bio podjednako

dobar prema svoj deci, ali je ipak čeznuo za svojim malim prijateljem i često ga

spominjao. „Kako bih samo voleo da ga vidim!”, govorio bi.

Prošle su godine i Džin je ostario i onemoćao. Više nije mogao da se igra sa

decom, pa je sedeo u velikoj naslonjači, posmatrajući njihovu igru i uživajući u

svom vrtu.

„Pun je lepog cveća”, govorio je, „ali deca su ipak najlepše cveće”.

Jednog zimskog jutra, dok se oblačio, on baci pogled kroz prozor. Više nije

mrzeo zimu, jer je znao da tada proleće spava i da se cveće odmara. Iznenada, on

se zagleda kroz prozor i u čudu protrlja oči. U najdaljem uglu vrta jedno drvo je

bilo okićeno divnim belim cvetovima. Na pozlaćenim granama visile su srebrne

voćke, a pod krošnjom je stajao onaj mališan koga je Džin toliko voleo.

Sav srećan, Džin potrča niz stepenice i izađe u vrt. Pretrčao je preko travnjaka

i prišao dečaku. Međutim, kada mu se sasvim približio, zacrveneo se od besa i

uzviknuo: „Ko je taj koji se usudio da te povredi?” Jer mališanovi dlanovi i stopala

bili su probodeni klinovima.

„Ko je taj koji se usudio da te povredi, reci mi, da uzmem svoj strašni mač i da

ga kaznim?!”, povika ponovo Džin.

„Ne!”, odvrati dečak, „jer ovo su rane ljubavi”.

„Ko si ti?”, upita Džin. I prožet strahopoštovanjem, on kleknu pred detetom.

A mališan mu se osmehnu i reče: „Ti si mi jednom dopustio da se igram u tvom

vrtu, a danas ćeš poći sa mnom u moj vrt koji se zove Raj”.

Kada su tog popodneva deca došla, zatekla su Džina kako leži mrtav ispod

drveta, sav posut belim cvetovima.

(Preveo sa engleskog jezika Filip Majstorović)

poj – ptičja pesma

srdito – ljutito

jadala se – žalila se

kut – kutak, ugao, ćošak

Ovu bajku napisao je Oskar Vajld. Bajke čiji su pisci poznati nazivaju se

autorske bajke.

ај

ј77

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај77


1. Gde su svakoga dana svraćala deca?

2. Kako izgleda mesto gde su se igrala deca? Opiši ga.

3. Zašto su se deca rastužila?

4. Kako zamišljaš Džina?

5. Na osnovu kojih njegovih postupaka zaključuješ da je on sebičan?

6. Zašto Proleće, Leto i Jesen nisu dolazili u Džinovu baštu?

7. Šta se desilo u najudaljenijem kutku Džinove bašte?

8. Zbog čega se Džin promenio? Kakav je postao?

9. Za kim je on tugovao?

10. Кako se završava ova bajka?

11. Da li je završetak ove bajke tužan ili srećan? Razmeni svoje misli i osećanja

sa drugarima iz odeljenja.

1. Podvuci rečenice koje opisuju drvo u najudaljenijim delu Džinove bašte.

2. Imenuj nestvarne likove i događaje u ovoj bajci.

3. Šta misliš, ko je zapravo mali dečak? Objasni svoja razmišljanja.

4. U svesci dopiši kraj bajke po svojoj želji, od trenutka kada je Džin susreo

malog dečaka.

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Р

И

М

Е

Р

Hrišćanstvo

ПHrišćanstvo Пreligije je jedna od tri najveće

religije na svetu. Uči nas ljubavi i praštanju.

РHrišćani veruju u sveto trojstvo: Boga Oca, Рnjegovog sina Isusa Hrista i u Svetog Duha.

Dva ОDva najradosnija hrišćanska praznika

Пsu Božić i Uskrs. Na Božić se slavi Hristovo

Рrođenje, a na Uskrs njegovo uskrsnuće,

Рpovratak povratak iz mrtvih, pošto je prethodno

Рrazapet ИrИrazapet na krst.

ИLik dečaka iz priče „Sebični džin“, koga

Džin toliko voli, zapravo je Isus Hrist koji

posle uskrsnuća dolazi na zemlju da bi

Džina poveo sa sobom u raj.

raj.В НИ

А

78

К


Pročitaj tekst, pa usmeno odgovori na pitanja.

Vremenske prilike

Nauka koja proučava vremenske prilike naziva se meteorologija. U

meteorološkim stanicama se izvode sva posmatranja i merenja. Osoba koja se

bavi meteorologijom zove se meteorolog. On proučava: vidljivost, oblačnost,

vlažnost, padavine, temperaturu vazduha i brzinu vetra. Na osnovu toga

izrađuje vremensku prognozu.

Nagla pogoršanja vremena nazivaju se vremenske nepogode. To su: grad,

olujni vetar, mećava, suša itd.

• Da li bi meteorolozi mogli da daju vremensku prognozu u Džinovoj bašti?

Obrazloži svoje mišljenje.

• Šta je, po tvom mišljenju, uticalo na vremenske nepogode u prelepoj bašti?

• Kako se ti osećaš po lošem vremenu?

• Da li se Džin promenio zbog lepog vremena, ili se vreme prolepšalo zbog

njegovih lepih postupaka? Razmeni mišljenje sa drugarima iz odeljenja.

2. Nacrtaj vremensku nepogodu koja se dogodila u Džinovoj bašti.

аutorska bajka, likovi, događaji

ај

ј79

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај79


Народна бајка

Чардак ни на небу ни на земљи

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и

чувао као очи у глави. Кад ђевојка одрасте, једно вече замоли се оцу своме

да јој допусти да изиђе са браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти.

Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку

између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му

шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити. Отац им допусти

да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут, и тако

они отиду.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на

земљи. Дошавши онђе, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова

сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ попели, и послије дугога

промишљања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и

од коже коњске да окроје опуту, па, притврдивши један крај од ње за стријелу,

да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз

њу пети могли. Млађа два брата реку најстаријему да он свога коња закоље,

али он не шћедне, па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од

коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти

из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не

шћедну се пети, него се попне најмлађи.

Попевши се горе, стане ићи из једне собе

у другу, и тако наиђе на једну собу у којој

види своју сестру ђе сједи, а змај јој метнуо

главу на крило, па спава, а она га биште.

Она, кад види брата својега, уплаши се

и почне га тихо молити да бјежи док се

није змај пробудио, али он не шћедне,

већ узме буздован, па размахне њиме

и удари змаја у главу, а змај иза сна

маши се руком на оно мјесто ђе га је он

ударио, па рече ђевојци:

− Баш овђе ме нешто уједе.

Кад он и трећи пут замахне да га удари,

онда Ионда му сестра руком покаже да га удари

П РОМОТИВНИ

И

ПРИМЕРАК

80


у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а

царева га кћи стури с крила, па притрча брату своме, те се с њиме пољуби,

па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.

Најпре га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслима привезан

с цијелијем такумом од чистога сребра. Потом га одведе у другу собу у којој

је за јаслима стајао бијел коњ с такумом од сухога злата. Најпослије га одведе

и у трећу собу ђе је за јаслима био кулатаст коњ и на њему такум драгијем

камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у

којој је ђевојка једна сједила за златнијем ђерђефом и златном жицом везла.

Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А

најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред

њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.

Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав

лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их

грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти

најприје сестру својој браћи, па онда све три

ђевојке сваку с њезинијем радом, једну

за другом; спуштајући ђевојке браћи,

сваку је намјењивао чија ће која

бити, а кад спусти трећу, и то ону

с квочком и пилићима, он њу за

себе намијени. Браћа његова,

завидећи му што је он био

јунак те је сестру нашао и

избавио, пресијеку опуту

да он не би могао сићи,

па онда нађу у пољу

једно чобанче код оваца

и преобуку га и мјесто

брата свога оцу поведу, а

сестри својој и ђевојкама

оштро запријете да никоме

не казују шта су они

учинили.

Послије некога времена

дозна најмлађи брат на чардаку

да се браћа његова и оно чобанче

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

81


онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он

узјаше на вранца, па, баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу њих,

те свога брата, младожењу, удари мало буздованом у леђа, да се одмах с коња

преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак. Кад дозна да му се средњи

брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети

на ђогату, те и средњега брата онако удари, да се одмах с коња преметнуо,

па између сватова одлети. Напошљетку, дознавши да се чобанче његовом

ђевојком жени, узјаше на кулаша, и одлети у сватове баш кад су из цркве

излазили, те младожењу буздованом удари у главу, да је на мјесто мртав пао,

а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не шћедне ни бјежати, него остане

међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син, а не оно чобанче, и да

су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао

и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке. Кад цар то чује, он

се наљути на своја два старија сина и оћера их одмах од себе, а њега ожени

ђевојком коју је себи изабрао и остави га након себе да царује.

П

Р

П

чардак – кућа која је на биште – треби од вашки

дрвеним стубовима

стури – одгурне, збаци

кафез – кавез

Пу стане – почне

у један мах – у тренутку вран – црн

Рреку – кажу, рекну

јасле – дугачко корито

Рради

О

– желели

причвршћено уза зид, у које

отиду – оду

се ставља храна за стоку

О– М

Понђе

– тамо

такум – опрема за коње

– кожни М– каиш који је

(седла, узде и узенгије)

Ропута

Рслужио Ри за плетење опанака кулатаст – риђ

и везивање опанака за ногу, ђерђеф – дрвени оквир

кожне

Икожне пертле

најчешће кружног облика,

шћедне М– – хтедне

на који се ставља тканина по

ђе – где

Икојој се везе

буздован – врста оружја са

Внамјењивао

– наменио

шиљцима

М

О

Т

И

В НИ

И М

Е

Р

шћеднеМ

премјетнути се – преврнути

се

ђогат – коњ беле длаке

напосљетку – значење ове

речи потражи у Речнику на

крају Читанке

кулаш – коњ жућкастосиве

длаке

ђипе – нагло скоче

засвједочи – посведочи,

потврди да је истина

оћера – отера

АК

82


Народна бајка је маштовита прича са чудесним догађајима. Има срећан

крај јер добро побеђује зло. У народним бајкама се појављују измишљена

бића која имају чаробне моћи, као што су аждаје, змајеви, крилати

коњи, џинови, вештице и виле. Људи су бајке усмено препричавали и

преносили. Записао их је на народном језику Вук Стефановић Караџић.

Објављене су у његовој књизи „Српске народне приповетке“.

Наше најпознатије народне бајке су: „Пепељуга”, „Чардак ни на небу ни на

земљи”, „Баш-Челик”, „Биберче”, „Златна јабука и девет пауница” и друге.

1. Замисли слику на основу наслова ове бајке. Како изгледа твој чардак ни

на небу ни на земљи?

2. Ко је главни лик, а ко су споредни ликови у овој бајци?

3. Због чега су браћа напустила очев двор?

4. Која особина најмлађег брата је посебно истакнута?

5. Према коме је најмлађи брат нарочито нежан? Како то знаш?

6. Чије поступке не одобраваш? Образложи свој одговор.

7. Шта је све нестварно у овој бајци?

8. Неки ликови у овој бајци су завидни. О којим ликовима је реч?

По чему то закључујеш?

9. Ко побеђује у овој бајци?

10. На који начин су кажњена старија браћа?

11. Шта мислиш о тим казнама?

12. Чему те учи ова бајка?

1. У овој бајци има сурових поступака. Наведи их.

2. Замисли да си на месту најмлађег брата. Испричај како би ти поступио/

поступила према браћи.

3. Покушај да препричаш ову бајку тако што ћеш све што је нестварно

заменити оним што постоји.

1. Нацртај у свесци предмет који се пише исто као и нестварно биће из

ове бајке које је отело девојку.

2. Шта мислиш, по чему је тај предмет добио свој назив?

3. Да ли су змај и аждаја исто биће? Како их замишљаш? Опиши их или

нацртај у свесци.

народна бајка, народни језик

ај

ј83

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај83


Народна бајка

Баш-Челик

(Први део)

Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост

обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па

синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси

их. „Подајте”, рече, „тако не били проклети.” Потом цар умре.

Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане

неко на вратима лупати; задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање,

сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и

стану од страха дрктати. Наједанпут неко проговори: „Отворите, царевићи,

врата”. На то вели најстарији син царев: „Не отварајте!” Средњи рече: „Не

отварајте нипошто!” Али најмлађи рече: „Ја ћу да отворим врата”, па скочи и

врата отвори.

Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго

ништа осим ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру

најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи

да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам”.

ПВели најстарији брат: „Ја је не дам. Како ћу је дати, кад не знам шта си и откуда

Пси? Ру Рвели: Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри

у походе.” Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас да се води”. Али најмлађи

„Ја је дам ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?”, па

Псестру ухвати за руку и дајући је рече: „Нека ти је сретна и честита!”

Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха.

РСева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра

Росване дан. Како сване, они одмах стану гледати да л' има какога год трага

куд

Икуд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје

никакога ни трага ни гласа.

Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора

царског, и неко почне на вратима говорити: „Отворте, царевићи, врата!” Они

се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте

ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо”. Вели најстарији брат:

„Ја је не дам!” Средњи вели: „Ја не дам сестре наше!” Али најмлађи вели: „Ја

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

К

84


је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?”, па узме сестру за руку и

дајући је рече: „На, нека вам је сретна и честита!” И она сила с ђевојком отиде.

Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да

л' се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету

није се могло дознати као да није ни долазила.

Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе

и тутњаве, и неки глас повиче: „Отвори врата!” Цареви синови скоче и отворе

врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру”.

Старији и средњи брат повичу: „Не дамо је ове треће

поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу

сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо,

да је моремо походити као сестру своју!”

На то рече брат најмлађи: „Ја је дајем ако

је ви не дате; зар сте заборавили шта је

отац на самрти нама препоручио, то

није давно било?” Па ђевојку за руку,

говорећи: „На, води је, па нека ти је

сретна и весела!”, а она сила оног

часа отиде с великом хуком.

Кад сјутрадан сване, браћа

се врло забрину што се учини с

њиховијем сестрама. Пошто прође

доста времена, стану се браћа

једанпут међу собом разговарати:

„Мили Боже, да чуда великога! Шта

се учини с нашијем сестрама, кад не

знадосмо ни трага ни гласа куд одоше

и за кога се удадоше!” Најпослије један

другоме рече: „Да идемо сестре наше

потражити”. И одмах стану се опремати

сва три брата, узму новаца за пута, па

пођу тражити сестре своје.

Тако путујући заиђу у једну планину и

цијели дан путоваше. Кад се мрак ухвати, они се

договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу

једном језеру, па ту конак учине и седну вечерати. Кад почну лијегати да

спавају, онда рече најстарији брат: „Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати”. Тако

ај

ј85

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај85


они два млађи брата заспе, а најстарији остане стражу чувати. Кад буде

неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто

од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па

јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па

уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду

натраг.

У том сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији

брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа, отале се подигну и стану

путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити

да треба ђегод близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке

опаке планине. Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и

што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи

брат: „Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу”. Они два заспе, а он остане да

чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха

са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож,

дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их

у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба

спаваше до бијеле зоре.

Кад се сване, онда средњи брат повиче: „Устајте, браћо, свануло се!” А

они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе

су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не

поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога

Пвиђети Пконца могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни

Рконца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог

Рјезера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер”,

Рвеле, „може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити”,

Ппа тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну

Рспавати. Онда најмлађи брат рече: „Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу

Рчувати”, Рсебе те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око

и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све

Ијезеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину,

он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три

главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере. Но најмлађи брат буде

јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху, па је удари трипут и све

три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а

трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

86

К


угасила сасвијем. Онда он, не имајући чим ватру зажећи, а браћу не хотећи

будити, пође мало у пустињу не би л' штогођ виђети могао, али нигђе ништа.

Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе уврх дрвета,

погледа на све стране не би л' штогођ виђети могао. Гледајући тако дуго,

опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође

да ватру донесе и код браће наложи.

Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну

пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два

човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре,

а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи. Кад то царев

ај

ј87

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај87


син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо.

Онда повиче: „Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно”. Они га

добро дочекају и реку му: „Бог ти помогао, кад си нам друг!” Он одговори:

„Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати”. „Хе”, веле, „кад ти мислиш

наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?”Одговори

царевић: „Хоћу, што гођ ви радите, то ћу и ја радити“. „Е вала, добро кад је

тако, сједи!” Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо,

па почну јести. С њима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо

преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: „Хајде да идемо у лов,

јер сјутра треба јести”.

Отале пођу сви девет и царевић десети. „Хајде”, веле му, „овђе има један

град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година.”

Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље,

па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем

и повичу царевићу: „Хајде”, веле, „ти пењи се горе на бедем да ти ову другу

јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе,

да се скинемо низ њу доле у град.” Он се попење, па онда рече њима: „Ја не

знам што ћу, нијесам овђе увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но

ходите који од вас да ми покажете како ћу је претурити”. Један се од дивова

испење, ухвати за врх од јеле и претури је у град, а врх јој задржи код себе.

Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу, па га дохвати по врату

те му одсијече главу, а див пане у град унутра.

ПОнда Пзнајући он рече: „Е, сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим”. Они, не

Рзнајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић

Рњих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе

Рдоле у град. Онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!

ПСад у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!”, онда

по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној

Рдуго

Рсоби Ри свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо, ал' има шта

и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до

Иједне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету, па спава. Чим царевић

уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме

смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава

више главе ђевојчине била близу, па се издигне и уједанпут ђевојку у чело

међу очи да уједе. Онда он притрчи, па повади мали нож, и прибоде змију

у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Дабогда да се овај мој ножић не

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

88

К


да ником извадити без моје руке!”, па онда похита да се натраг врати. Пређе

преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину

ђе су дивови били, узме ватре, па потрчи и дође браћи ђе их још застане да

спавају. Он ватру наложи, а сунце огране и сване се; онда он браћу избуди те

устану и тако пођу даље.

имађаше – значење ове

речи провери у Речнику на

крају Читанке

шћери – кћери

земан – рок за завршавање,

у овом случају за испуњење

очеве препоруке

хука – бука

дрктати – дрхтати

вас – сав

море – може

препану – препадну,

уплаше

на – узми

моремо – можемо

походити – посећивати

законачили – преноћили

аждаха – аждаја, ала

трупина – велики труп (труп

– део тела)

отале – одатле

брчак – млаз воде или

млека

поскапају – поумиру

оли – да ли, или

врљаше – луташе

зажећи – запалити

оранија – велика посуда

за прављење јела на ватри,

казан

бедем – заштитни дебео зид

или насип

кадифа – фина тканина,

сомот

дувар – зид

1. По чему закључујеш да је ова прича народна бајка?

2. Који су ликови у овој бајци стварни, а који нестварни?

3. Шта је цар препоручио својим синовима?

4. Да ли су га они послушали?

5. Куда су кренули цареви синови и због чега?

6. Шта им се дешавало на том путу?

1. Препричај сажето овај део бајке према датим насловима целина у њему.

• Царева препорука синовима

• Испуњење цареве препоруке

• Браћа траже своје сестре

• Опасности и невоље на том путу

2. Објасни по чему се разликују три аждаје које су убила браћа.

3. Опиши како живе дивови из ове бајке.

ај

ј89

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај89


Народна бајка

Баш-Челик

(Други део)

Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У томе је граду живљео

један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао

што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му

и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати

по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови

појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве

из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и

виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех, а њима свијема главе

посјечене. Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане

молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге

из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе.

Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад

тамо, види змију прибодену у дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара,

ама није могао.

Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи ко

Пје Пи дивове побио и змију прибо нека дође да га цар обдари великијем даром

и да му шћерку за жену даде. То се огласи по цијеломе царству његовом

Ри и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па

Рсвакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који

Пчује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да

Рга Рглавне цар обдари. То се тако по царевој заповијести и учини, механе поставе на

друмове и сваког путника питали би и за то казивали му.

ИПослије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје,

дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере

дође механџија и у разговору c њима стане се фалити шта је он јунаштва

починио, па онда запита њих: „А јесте ли и ви штогођ учинили досад?” Онда

отпочне најстарији брат говорити: „Кад сам пошао с мојом браћом по овом

путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој

пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

К

90


пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој

главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе!”, па извади уши и на сто их

баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: „Ја сам, кад сам чувао стражу на

другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета

од обје главе!”, па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче

га механџија питати: „Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси

ли и ти штогођ учинио од јунаштва?” Онда најмлађи отпочне да казива: „И ја

сам нешто мало учинио. Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви

сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу. Кад би неко доба ноћи, заљуља

се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере; онда ја

повадим сабљу и главе јој све три одсијечем: ако не вјерујете, ево шест увета

од аждахе.” Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: „У томе се

ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини, нађем

у једној пећини девет дивова”, а тако им све по реду каже што је учинио, и

сви се томе чуду зачудише.

Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много

новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.

Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: „Јеси ли ти све то

чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?”

„Јесам, честити царе”, одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју

шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној

двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам

добре дворе саградити”, но они њему кажу да су ожењени обојица, и цијелу

му истину открију, како су пошли да сестре своје траже.

Кад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној

двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме

двору и у своје царство.

Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде

да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не

даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше.

Једном цар пође у лов, а њему каже: „Остани ти ту код двора и ево ти

девет кључева, чувај их код себе; „можеш”, вели, „да отвориш три-четири

одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и многијех

другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити све осам одаја, ама

девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер”, вели, „ако то учиниш,

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

91


зло ћеш проћи.” Онда цар оде, а зета остави код куће. Овај, чим цар отиде,

отвори једну па другу собу, и тако редом све осам соба, и види у њима

свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на врата од девете

собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смем отворити

ову собу!”, па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби

један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на

четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један

синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око

врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати.

Пред њим је била једна чесма на златном чунку извирала, и тако саљева се

пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена

драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад

царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај

чоек проговори: „Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем”. Овај

уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: „Дај учини један севап, те

ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за

то добити на дар јошт један живот”. Царевић се промисли: Шта има боље

него да добијем два живота? па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај

попије. Онда га царев син упита: „Како се ти зовеш, богати, по имену?” Овај

одговори: „Ја се зовем Баш-Челик”. Царевић пође ка вратима, а овај га стане

молити: „Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот”.

ПЦаревић Пчудо помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је

Рчудо велико”, па узме маштраву те му даде, а овај попије. Царевић пође па

Рпочне да врата затвори, а Баш-Челик рече: „О, јуначе, поврати се код мене,

Ркад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот. Узми

Пову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду

на главу дати и трећи живот те живи.” Кад царевић то чује, поврати

Руспеш

Рсе Рглаву, натраг, узме маштраву па наточи воде и успе на главу. Како му вода поспе

у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика

Идржало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто

вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако,

наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од

цара! Утом кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се

већма у бригу даде, па му рече: „Зашто тако учини? Јесам ли ти казао да

не отвориш девету собу?” Царевић му одговори: „Немој се срдити на мене,

ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да повратим моју жену”. Они цар га

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

И

М

Е

Р

А

К

92


стане од тога одвраћати: „Немој”, вели, „да идеш нипошто! Ти не знаш ко

је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика

уватио, него остани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се,

ја те опет милујем као сина свога.”

ај

ј93

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај93


механа – кафана

муштулук – обичај да се награди

доносилац добре вести

конак – преноћиште

механџија – власник кафане

дирек – дрвени стуб, греда

синџир – метални ланац

саљева – слива

маштрава – мали суд од бакра

већма – веома

севап – помоћи некоме, добро

дело, нпр. севап је нахранити

гладног и ако га не познајеш

срдити – значење ове речи

провери у Речнику на крају

Читанке

1. Како се сазнало за јунаштва најмлађег царевог сина?

2. На који начин је моћни цар наградио браћу?

3. Због чега су цареви синови одустали од потраге за сестрама?

4. Колико соба је царевић отворио?

5. Шта је све видео у деветој соби?

6. Које су биле последице његове радозналости?

ПР2.Р2.

1. Препричај сажето овај део бајке према датим насловима целина у њему.

• Женидба најмлађег царевог сина

• Сусрет најмлађег брата са Баш-Челиком

• Отимање жене најмлађег брата

Р

О

РНацртај

2. Опиши како замишљаш Баш-Челика.

3. ОНацртај у свесци сцену отмице жене најмлађег брата.

МОТИВНИ

ПРИМЕРАК

94


Народна бајка

Баш-Челик

(Трећи део)

Али царев син није хтио никако слушати него узме новаца за пута, узјаше

свога коња, па пође у свијет тражити Баш-Челика. Путујући овако задуго,

дође у једну варош. Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна

ђевојка с чардака: „Е, царевићу, одјаш коња па ходи у авлију”. Кад царевић

дође у авлију, и онда га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру

најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: „Хајде, брате,

са мном на чардак”. Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати сестру

своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: „Ја сам се”, вели,

„удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем,

јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао;

ја ћу њега најприје кушати; ако ти ништа неће учинити, ја ћу му казати за

тебе.” Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове

вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор

засветли и заблиста. Како уђе, одмах зове своју жену: „Жено”, вели, „овдје

чоечја кост мирише; који имаде? Казуј одмах!” Она му рече: „Нема никога”.

А он вели: „То не може бити”. Онда му жена одговори: „Бога ти, што те питам

да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо

дође?” А змајски цар одговори: „Оног најстаријег и средњег бих заклао па их

пекао, а најмлађем не бих ништа”. Онда она вели: „Дошао је мој најмлађи брат,

а твој шурак“. Кад цар чује, он повиче: „Дајте га”. Кад шурака сестра доведе

пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: „Добро дошао, шураче!”

„Боље тебе нашао, зете!” „Гдје си?“ „Ево ме.” Па му прича од краја до конца.

Онда му цар рече змајски: „Та куд идеш, бога ти! Прекојуче Баш-Челик прође

и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох

ништа учинити; прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш,

па иди кући.” Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио

да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда

му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: „Добро слушај шта

ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика

нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са

ај

ј95

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај95


свом мојом силом теби у помоћ”. Царевић узме перо те пође. Путујући опет

по свијету, дође у другу велику варош и, идући кроз варош, повиче опет једна

ђевојка са чардака: „Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију”. Царевић

уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире

па се у лица љубе; води брата на кулу. Пошто сестра одведе коња у арове,

а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па

је пита: „За кога си се”, вели, „удала?” А она му одговори: „Ја сам се удала за

цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегод сакријем, јер

он браћи мојој прети”. Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал'

ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе.

Одмах му поставе вечеру, но

он, како дође, проговори својој

жени: „Овђе има чоечја кост”.

Жена говори: „Нема, чоече!”, па

по дугом разговору она му вели:

„Би ли ти мојој браћи штогођ,

кад би који дошао?” Цар вели: „Ја

бих најстаријег и средњег много

мучио, а најмлађем не бих ништа”.

Онда му она за брата каже. Он

брзо нареди да га доведу, а кад

га цар види, скочи на ноге, руке

Пшире Пдошао, па се у лица љубе. „Добро

Рдошао, шураче!” вели соколовски Рцар. „Боље тебе нашао, зете!”,

Родговори њему царевић, па одмах

Псједну вечерати. Послије вечере

Рпита цар шуру свога куд је пошао,

Ра РЧелика, а овај му одговори да тражи Баш-

и све му редом прича. ИАли цар га стане сјетовати:

„Немој”, вели, „даље да идеш,

ја ћу ти за Баш-Челика казати:

оног истог дана кад је твоју жену

уграбио, ја сам га дочекао са пет

хиљада соколова, па страшно

П

Р

О

М

О

Т

И

В

НИ

П

Р

И

М

Е

Р

А

96

К


смо се побили с њиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо,

а ти да му један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево

ти блага, узми и понеси колико гођ хоћеш.” Али царев син вели: „Хвала ти

на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим”, а

сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота! Кад соколовски

цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га

даде говорећи: „На ти”, вели, „то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти

искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.” Онда

царевић узме перце, па пође тражити Баш-Челика. Путујући тако задуго по

свијету, дође у трећу варош. Како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче

са чардака: „Одјаши коња, па ходи у авлију”. Царевић сврати коња па управо

у авлију, кад тамо, ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире па се у лица

љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: „За кога си се, сестро,

ти удала, који је твој чоек?” Она му одговори: „Мој је чоек цар орлујски, за

њега сам се удала”. Кад цар дође увече кући, жена га дочека, а он ни речи,

него вели: „Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!” Она му одговори:

„Није нико”, па почну вечерати. Онда му жена вели: „Да ли би ти штогођ мојој

браћи учинио, да откуд дођу?” Цар јој рече: „Ја бих најстаријег ти и средњег

брата убио, а најмлађег не бих: њему бих и у помоћ свакад притекао кад

бих могао”. Онда она цару каже: „Ево онај мој најмлађи брат а твој шурак

дошао да ме види”. Онда цар заповједи да га преда њ доведу, дочека га

на ноге, па се с њиме пољуби и рече му: „Добро дошао, шуро!” А тај њему

одговори: „Боље тебе нашао, зете!” Па одмах сједну вечерати. За вечером

се разговарају о свачему и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да

тражи. Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: „Прођи се

ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код

мене, бићеш свега задовољан”. Али царев син то не слуша, него сјутрадан,

како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски,

кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: „На“,

вели, „шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с

мојијем орловима одмах у помоћ доћи.” Царевић узме перце и пође тражити

Баш-Челика.

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље, најпослије

нађе своју жену у једној пећини. Жена, како га види, зачуди се па му рече:

„Забога, чоече, откуд ти овдје?” А он јој све по истини каже, и вели: „Бјежи,

жено, да бјежимо!“ Но она му на то одговори: „Куда ћеш кад ће нас Баш-Челик

ај

ј97

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај97


стићи одмах, па ће”, вели, „тебе погубити, а мене вратити?” Царевић, знајући

да има још три вијека да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине.

Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна, па брже потрчи и царевића

стигне, па повиче: „Е царевићу, зар ти украде жену!”, па му жену отме и каже:

„Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота,

па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути”. Пошто

то рече, Баш-Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не

знајући што ће.

Најпослије се ријеши да на ново иде за жену. Кад дође близу оне пећине,

улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом

да бјеже. Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне, па

повади стријеле и повиче: „Волиш ли”, вели, „да те устријелим или да те

сабљом посијечем?” Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: „Ја

ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се

за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на мјесту

погубити”. Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам

мислећи све једнако како би жену своју избавио. Најпослије сам себи каже:

„А што бих се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он

поклонио а један мој?”, па закључи да се сјутра жени поврати, кад

Баш-Челика није било код ње: „Хајде”, вели, „да идемо бјежати.” Она га

разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора

Пвише је, па почну бјежати, а Баш-Челик брзо их стигне, па повиче: „Чекај, ја ти

не праштам!” Царевић се препане и почне га молити да му опрости,

Рали Баш-Челик рече му: „Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три

Рвијека? Ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди

Ркући, и немој живот свој што ти га је бог дао да изгубиш.” Царевић, видећи

Пда против ове силе не може ништа, пође кући, но једнако мишљаше како

Рби жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му

Рзетови Рсеби: казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао. Онда рече сам

ИсИсеби: „Хоћу баш и четврти пут да се вратим да жену моју повратим, па ако

Ими буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу”,

па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову

и, кад из далека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди

и препане, па му рече: „Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се

вратио по мене!” Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно

перце, па како ће му доћи у помоћ, ако му буде до невоље, „па зато сам”, вели,

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

Р

И

М

Е

Р

А

98

К


„још једаред дошао сам по тебе; хајде одмах да бјежимо!“ И тако и учине, и

почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна, па издалека повиче: „Стани,

царевићу, нијеси утекао!” А царевић, кад види Баш-Челика, повади она сва

три пера и кресиво, па стане кресати, док мало ватру прижеже, па запали сва

три пера али док је запалио, Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића

на двије поле расијече. У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем

змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па се

с Баш-Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет

уграби жену и утече. Онда три цара стану мртва шура гледати и закључе да

му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с

Јордана воде донијети. Један вели: „Ја могу за по сахата”, други вели: „Ја могу

за један четврт сахата”, трећи вели: „Ја могу за девет тренутака”. Онда цареви

повичу овоме: „А сад ти, змаје, брже похитај!” Овај рашири силу ватрену и

донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу

водом по онијем ранама куд је царевић расјечен био. Кад поспу, ране се

саставе, а царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: „Иди сад

кући кад си се смрти избавио”. Царевић њима вели да ће још једанпут да

иде срећу покушати и жену ма на кој начин украсти. Цареви, зетови његови,

веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема

осим онога твога од бога”. Али царевић неће за то да чује.

Онда му цареви реку: „Е, кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах

жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика ђе му је јунаштво, па онда

дођи да нам кажеш, ми ћемо ти помоћи да га освојимо”. Онда царевић оде

кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па

се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: „Бога ти, ђе

је то твоје јунаштво?”

А Баш-Челик јој рече: „Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој”. Онда се

жена стане молити спрам сабље богу. Баш-Челик кад то види, удари у смјех,

па рече: „О луда жено, није моје јунаштво у сабљи него у мојој стријели”. А она

се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: „О жено,

добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво! Ја бих рекао да је жив

твој чоек, па он те учи.” А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко.

Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла

дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори: „Кушај га опет”,

па оде. Кад Баш-Челик дође, жена га стане опет питати ђе му је јунаштво.

Онда јој Баш-Челик одговори: „Кад ти моје јунаштво тако поштујеш, ја ћу ти

ај

ј99

а.

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај99


истину да кажем ђе је моје јунаштво”, па онда стане казивати: „Далеко одавдје

има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у

срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако

ухватити: она се може претворити у разне начине”. Сјутрадан, кад Баш-Челик

оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже.

Онда царевић отиде управо зетовима, а они га једва дочекају да чују ђе је

Баш-Челиково јунаштво, па се одмах дигну и са царевићем отиду. Кад тамо

дођу у ону планину, пуште орлове да лове лисицу, а лисица побјегне у једно

језеро које је било у сред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али

соколови одмах за њом и одандје је изагнају; онда она полети у облаке па

почне бјежати, а змајеви за њом! Она брже онда претвори се опет у лисицу

и стане по земљи бјежати, али ту је орлови дочекају и остала војска, па је

салете и ухвате. Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади,

па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица

изгори, Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде с њоме кући.

ПРОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

100


шуре – супругина браћа

конца – краја

јарови – обори, места где

се држе коњи

ђегод – негде

сјетовати – саветовати

вајде – користи

кресиво – предмет за

паљење ватре

Јордан – света река у

којој је крштен Исус Христ

сахат – сат

сјетују – саветују

куша – проба да сазна,

испитује

утва – врста дивље патке

1. Кога царевић среће током потраге за својом женом?

2. За кога су удате његове сестре?

3. Зашто су шураци поштедели царевићу живот и помогли му?

4. Шта се догодило када је царевић коначно пронашао своју жену?

5. Колико живота је изгубио царевић?

6. Где лежи Баш-Челиково јунаштво?

7. Како је Баш-Челик на крају савладан?

1. Наброј све нестварне ликове у овој бајци. Који су од тих ликова

позитивни, а који негативни?

2. Упореди бајку „Чардак ни на небу ни на земљи“ и бајку „Баш-Челик“. По

чему су оне сличне? Образложи која ти се бајка више допада.

3. Напиши у свесци причу о најмлађем сину. Како изгледа? Наведи његове

особине. Опиши његову борбу са Баш-Челиком.

Прочитај текст и одговори на питање.

Ахилова пета

Ахил је био највећи јунак старе Грчке. Његово једино рањиво место била

је пета. Убијен је тако што га је други јунак устрелио у пету. Када кажемо

Ахилова пета, то значи да хоћемо да укажемо на нечије рањиво место.

• Шта мислиш, да ли свако има своју Ахилову пету? Образложи своје

мишљење.

бајка

101

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


1. Прочитај сажето препричавање једне народне бајке. Која бајка је

препричана?

Главни јунак је са својом браћом кренуо на пут да би пронашао своју

сестру. Својом храброшћу и упорношћу савладао је све препреке,

опасности и невоље и спасао сестру. Његова два брата су му на томе

завидела и на суров начин су покушала да се за то не сазна. Нашао је

начин да спречи да се чобанин који се лажно представљао као он ожени

девојком коју је изабрао себи за жену. Његов отац је сурово казнио његову

браћу због тога што су га издала. На крају се главни јунак оженио девојком

коју је изабрао и био је срећан у свом царству.

То је бајка:

Да се подсетим

____________________________________________________________

П

Р

2. Међу датим насловима

Пбајки подвуци оне које су

Рауторске.

Р Бајка о дечаку и Месецу

3. Нацртај лик из ове четири бајке који

ти се највише допао.

• ОБајка о дечаку и Месецу

М

О

ПР

И

Р• • Чардак ни на небу ни на

Иземљи

ТИВНИ

М

Е

• Себични џин

РАК

• Баш-Челик

102


У свету детињства

103

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 103

а.


Светлана Велмар-Јанковић

Златно јагње

(Одломци)

Дечак се бојао вукова.

Урликали су, ноћу, из шума око града-тврђаве у којој је живео. Град се звао

Рас, а дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана

Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су

врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао

са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој просторији, кружној и

пространој, прекривеној овчијим кожама, биле су намештене њихове три

постеље.

Једне зимске ноћи када је снег био висок, ваздух леден, а месечина

блештава – а такве су ноћи у свакој причи о вуковима, зар не? – урликање је

постало страшно. Растку се учинило да су се и стражари, ту доле, испод куле,

узнемирили. Чуо их је како ужурбано корачају, смрзнути снег је шкрипао

под њиховим чизмама од лисичијег крзна. Шапутали су, као да се договарају.

Чудио се браћи: како могу тако мирно да спавају док вуци бесне. Или се само

праве да спавају?

Одједном сав премре: као да се неко

Пшуња уз уске, камене степенице које

Пвијугају РНе, Рчовек: вијугају од приземља до њихове собе?

тај што се шуња никако не може бити

тако нечујно испуњава простор

Псвојим Пнеки кретањем само дивља звер. То се

вук, непримећен, увукао у кулу и сад

Рсе већ попео, ту је. Испред врата.

РДечак

ИпИДечак је, сав укочен, лежао испод

покривача. Ипокривача. Срце му је ударало као војнички

бубањ: бум-бам, бум-бам. А вук је стајао

пред вратима и дахтао, јесте, дечак је јасно

чуо.

Збацио је покриваче, усправио се

Н

у својој

постељи на поду и завриштао.

Пробудила су се браћа, дотрчали

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

К

104


стражари, соба се испунила људима са буктињама у рукама. Светлост

пламенова одскакивала је по њиховим лицима, крзненим капама и тешким

огртачима. Говорили су углас, умиривали га, уверавали га да у близини нема

ни једног јединог вука, они су далеко, тамо изван града, у шумама.

Не смеју ни да се приближе, боје се и људи и ватре. Ако би се и усудили,

како да уђу у град заштићен и шанцем и високим зидинама? Не, Растко нема

чега да се плаши: нико не може непримећен да прође поред стражара, нико

да им промакне, ни вук, ни човек. Чак ни птица.

Хтео је да им верује, али није могао. Страх је био већи од поверења. Смирио

се и успео да заспи тек кад је чуо да је његов отац, велики жупан Стефан

Немања, наредио да један од стражара, и то баш онај највиши и најјачи, сву

ноћ остане пред вратима њихове собе.

Сутрадан није могао да се одбрани од подсмеха. Браћа су га – Вукан је као

и увек предњачио у томе – називала кмекавцем, плачљивком и плашљивком.

Стидели су се због његове ноћашње вриске и узбуне коју је био подигао. Зар

се тако понаша син великог жупана? Сигурно је и отац несрећан што му је

најмлађи син такав страшљивац.

Покушавао је да им објасни како му се стварно чинило да је вук ту, иза

врата, али нису хтели да га чују. Јако су га презирали. Вукан му је чак рекао

да ће молити оца да он, Растко, више не спава у истој просторији са њима.

Ућутао је и осетио како се увлачи дубоко у себе, као пуж у кућицу. Да,

разликовао се од своје браће – они су били храбри, он није. Они су умели

да буду достојни синови свога оца, он није. Урадио је нешто што се не ради:

не само што се плашио, него је и свима открио да се плаши и чега се плаши.

Од тада су браћа избегавала да се играју с њим. „Још си мали!”, говорили су

му, „и кукавица. Играј се сам.”

***

Зима је најзад прошла. Стигло је и пролеће, али страх у дечаку није се

смањио. Напротив, као да је растао.

Једног топлог априлског дана пожелео је да се опет игра са браћом и

њиховим друговима не озеленелој пољани поред градског трга. Можда су

већ заборавили на његову бруку? Можда ће хтети да га приме?

Али, нису заборавили. Чим им је притрчао, почели су да му довикују и

„Бежи, ти мали!” и „Склони се, плачљивко!” и „Не играмо се с тобом!” и „Ниси

наше друштво, ти, кмекави!”

105

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 105

а.


Растко је побегао у књижницу. Ту се, већ неко време, склањао од браће и од

њиховог подсмеха. Књижница је била кружна, са низом малих прозора. Свуда

унаоколо стајали су дрвени сандуци, мањи и већи, са пажљиво сложеним

завијуцима, свитцима, од пергамента. У то време о којем причамо ти исписани

свитци су представљали књиге.

Растко је пришао једном од сандука, узимао у руке свитке, разледао их

не одвијајући их, и враћао. Најзад је један и развио. Одмах је погодио да

су на њему исписане молитве које се читају о Бадњој вечери, о вечери кад

се, у Витлeјему родио Христос, син Божији. Свитак је био украшен многим

цртежима у боји. На једном цртежу је у стаји, на слами, окружена овцама

и јагањцима, лежала Богородица. Била је сва озарена неком унутарњом

светлости и држала је у рукама свог тек рођеног сина. Уз њих двоје стајао је

Јосиф. Изнад стаје је блистала велика звезда репатица, она звезда која је до

забачене штале довела три мудраца са Истока, да се поклоне Сину Божијем.

Међу животињама окупљеним у стаји и око стаје нарочито је лепо било

насликано једно мало јагње, обојено бојом злата. Чим је развио свитак, Растко

га је угледао и причинило му се да ни јагње не скида поглед са њега.

Док га је посматрао, Растко је осећао како постаје сав лак од неке среће.

ППољубио Пољубио је ликове Богородице и Богомладенца и мало јагње у очи.

П

***

Р

***

М

О

Т

И

В

Н

И

ПР

И

М

Е

Р

А

К

Те ОТОТе вечери је Растко, после молитве, лако и безбрижно утонуо у сан. После

Роданде, много месеци, први пут му није пало на памет да ослушкује чују ли се вуци,

из шума.

ИОдједном, у сну, угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља

Ипрема њему и: гле, па то и није лопта, него оно мало златно јагње, које се

невероватном брзином премеће преко главе. Баш је смешно и слатко! Хоп,

хоп, хоп – и зауставило се пред Растком. Погледало га је и проговорило:

− Слушај ме – рекло је. – И сутра ћеш имати диван дан. Изађи да се играш

с лоптом и играј се сам. У подне, капије града ће се, као и обично, отворити

да приме гласнике и путнике намернике. Ти неопажено истрчи, у игри, за

лоптом и, исто тако у игри, приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у

Р

Одједном, у сну, угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља

106


шуму, а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш у шуми, испред

тебе ће изићи велик и страшан вук. Искезиће зубе и грдно ће зарежати.

Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш. Савладај

свој страх како знаш и умеш, примакни се вуку, погледај га у очи и мирно

му заповеди да седне као да није вук већ обичан пас. Ако будеш миран и

одлучан − а ја знам да ћеш бити – вук ће те послушати. Али, ако му окренеш

леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса.

Чим је то изрекло, мало златно јагње примакне своју главу дечаковој,

лизне га по носу и нестане.

Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Сетио се

сна и златног јагњета. Још једном се загледао у себе; да, био је спреман да

уради све што му је јагње наложило.

Цело пре подне играо се на пољанчету, сам.

Пред подне, кад су се капије отвориле, почео је да им се приближава

бацајући лопту. Скакутала је, склизнула кроз градску капију и брзо се

откотрљала изван градских зидина па, низбрдо, према шуми.

107

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 107

а.


Улетела је у шуму, а Растко за њом. Котрљала се све даље, вешто вијагујући

између дрвећа. Најзад ју је сустигао и ухватио, сав задихан. Усправио се са

лоптом у рукама и – у тами шуме, пред собом, угледао огромног вука.

Био је страшан и зао. Очи су му сјактиле, режао је и кезио зубе, спреман

на скок.

Растко је стајао, укопан. Није могао ни да јекне, ни да бекне. Ни да се макне.

Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку, коракнуо је унапред

једном, па други, па трећи пут.

А вук је, режећи, узмицао. Јесте, узмицао је. Више и није изгледао тако

страшан.

Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи.

Вук престаде да режи, мада је још кезио огромне зубе. Затим се сасвим

примири.

Гласом који као да није био његов, Растко му заповеди:

− Седи. Седи доле.

Огромни вук је гледао у дечака, а дечак у вука. Онда звер послушно обори

главу и седе.

Растко му приђе, подиже својом малом руком која је још подрхтавала

опасну вукову губицу и мирно рече:

− Пођи са мном. Ти си мој. И ти си добар.

На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор;

под јарким подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у

Прукама, Пи а огроман сиви вук га је послушно пратио. Стражари дограбе лукове

Ри и стреле, али им Растко довикне:

Р− − Не, не, он је мој. Неће вам ништа.

На ОНа вест о чуду која се простирала брже од муње, дотрче и Вукан и Стефан

Пса својом дружином. Вук одједном застаде, погледа их и поче да режи, тихо.

РИ И Растко се заустави да га помилује:

Р– Рони – Не љути се, Сиви – рече. – То су моја браћа. И њихови другари. Ја знам да

мене ипак воле.

И− − Пођите са мном – рекао је Растко браћи и они су га ћутке послушали као

да је он најстарији међу њима.

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р А

Р

На вест о чуду која се простирала брже од муње, дотрче и Вукан и Стефан

***

Од тога дана дечак и вук више се нису растајали и од тада се Растко више

ничега није плашио.

плашио.А

108

К


Знам, драги читаоци, да одавно претпостављате да је овај дечак Растко

онај исти млади Растко Немањић, који је, једне ноћи, оставио оца, и мајку,

и браћу, и град Рас и отишао, пешице, са грчким калуђерима, на Свету

Гору. Желео је да свој живот у потпуности посвети Богу. Зато се, у једном

манастиру на Светој Гори, замонашио и добио име Сава. Постао је први

српски архиепископ и просветитељ, а због силног добра које је чинио

људима остао је као велики српски светитељ, наш Свети Сава.

буктиња – запаљен врх

дрвета, бакља

предњачио – био испред

других, истицао се

књижница – библиотека

завијуци – завијени

предмети, овде текстови

пергамент – танка кожа

на којој се некада давно

писало

Богородица – мајка Исуса

Христа

Богомладенац – Исус

Христос

намерници – путници у

пролазу

бекне – значење ове речи

потражи у Речнику на крају

Читанке

губица – њушка

предање – прича која се

преноси с колена на колено

109

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 109

а.


1. Koју слику си замислио/замислила на основу наслова ове приче?

2. Како се звао град у којем је живео Растко?

3. Ко је био Растков отац и како се звао?

4. Чега се Растко плашио?

5. Шта је Стефан Немања урадио да би његов син безбрижно спавао?

6. Како су се браћа понела према Растку?

7. Да ли одобраваш њихове поступке? Образложи свој одговор.

8. Где је Растко први пут видео златно јагње?

9. Који савет је златно јагње дало Растку у сну?

10. Како си се ти осећао/осећала читајући како Расткова лопта вијуга кроз

шуму и пред њим се појављује сиви вук?

11. Како би ти поступио/поступила према брату или сестри који се нечега

боје?

12. Како се завршава ова прича?

1. Наведи имена Расткове браће.

2. Објасни изреку:

„У страху су велике очи”.

3. Испричај шта је све Растко видео на слици коју је пронашао.

П4.

Прича „Златно јагње“ објављена је у књизи која носи наслов „Књига

Рза Марка“ Светлане Велмар-Јанковић. Ова књига садржи више прича

Ро Оунуку ОЖелела о детињству српских владара. Ауторка је ову књигу посветила свом

Марку, али и свим дечацима и девојчицама који воле да читају.

је да им опише детињство људи који су живели у давна

Уколико желиш, прочитај ову књигу.

Рвремена.

РИПрона

Пронађи Ођи у Читанци „Химну Светом Сави”. Прочитај је. Размисли зашто

Исе се у химни наводи да је Свети Сава пастир. Размисли да ли је Свети

Сава МСава пастир који чува златно јагње из ове приче.

П

Р

О

М

О

Т

И

ПР

М

В

Н

Е

Р

А

Замисли Ели стару библиотеку описану у овом делу. Покушај да је нацрташ

у свесци.

приповедање, опис

110

К

И


Јоhana Špiri

Hajdi

(Odlomak)

Rano izjutra oštar zvižduk probudi Hajdi i kad otvori oči, vide kako se zlatna

svetlost lije kroz okruglo prozorče i plavi postelju i seno pored nje, te sve unaokolo

zasija kao zlato. Hajdi je sa čuđenjem gledala oko sebe i prosto nije znala gde je.

Ali odjednom ču spolja dubok dedin glas i onda se seti svega: odakle je došla, da

je na planini kod dede, a ne više kod stare Ursule, koja je bila skoro sasvim gluva

i uvek zimogrožljiva, zbog čega je stalno morala da sedi kraj vatre u kuhinji ili

kraj peći u sobi, a Hajdi je morala uvek da bude u njenoj blizini. Zato joj je često

bilo dosadno unutra i želela je da pobegne napolje. Mnogo se obradovala kad se

probudila u novom stanu i setila se šta je sve lepo juče videla i šta će sve i danas

opet videti, a naročito se radovala Belki i Mrkuši. Hajdi skoči brzo iz svoje postelje

i za nekoliko minuta obukla je sve što je sinoć svukla, jer nije imala mnogo šta da

oblači. Sišla je tada niz stepenice i istrčala pred kolibu. Tu je već stajao Petar kozar

sa svojim stadom koza, a deda je izveo iz staje Belku i Mrkušu da se pridruže

svome društvu. Hajdi pritrča da poželi i njemu i kozama dobro jutro.

– Hoćeš li i ti sa kozama? – upita je deda. Hajdi se tome mnogo zaradovala, pa

je visoko poskočila od radosti.

– Ali prvo treba da se lepo umiješ i opereš; jer se Sunce, koje je tako čisto i

svetlo na nebu, smeje svakome koga vidi crnog i prljavog. Eno, tamo je za tebe

sve spremljeno. – I deda pokaza vedricu punu vode koja je stajala pred vratima

na suncu. Hajdi skoči tamo, pa poče da se pljuska i trlja, sve dok se nije lepo

oprala. Deda je, međutim, ušao u kolibu i doviknuo Petru:

– Ovamo, kozji generale, i ponesi svoju torbu. – Začuđen, Petar posluša i pruži

svoju torbu u kojoj je nosio svoj mršavi ručak.

– Otvaraj – zapovedi starac i gurnu unutra veliki komad hleba i isto tako veliki

komad sira. Petar od čuda razrogači oči jer su oba ta komada bila bar za polovinu

veća od ona dva koja je nosio sebi za ručak.

– Tako, a sad još i zdelicu da metnem unutra – nastavi starac – jer mala ne ume

kao ti da pije bez zdele. Namuzi joj dve zdelice za podne jer će dete poći s tobom

i ostaće ceo dan; ali pazi da ne padne sa stenja, jesi li čuo?

Tad Hajdi utrča.

– Sad Sunce ne može da mi se smeje, zar ne, deda? – pitala je zabrinuto. Plašeći

se da joj se Sunce ne ruga, ona je grubim ubrusom koji je deda ostavio pored

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

111


vedrice tako svojski istrljala lice, vrat i ruke, da je sad stajala crvena kao rak. Deda

se tome malo nasmeja.

– Ne, sad nema čemu da se podsmeva – potvrdi on. – Ali znaš šta? Uveče, kad

se vratiš kući, ući ćeš cela u vedricu da se okupaš kao riba. Jer kad se vratiš od

koza, noge će ti biti crne i prljave. Sad možete krenuti!

I oni krenuše veselo u planinu. Vetar je te noći oduvao i poslednji oblačić.

Nebo je bilo zagasitoplavo, a nasred neba blistalo je Sunce i obasjavalo zelene

planinske obronke, gde su cvetići otvarali svoje male plave i žute čašice i gledali

u sunce smešeći se. Hajdi je skakutala tamo-amo i klicala od radosti jer su svuda

bili bokori nežne žute jagorčevine, plavilo se od lepe gorčice i svuda su se smejale

i njihale na suncu zlatne ružice nežnih listića. Od radosti zbog ovih cvetova, koji

su na sve strane blistali i lelujali se, zaboravila je Hajdi čak i na koze i na Petra.

Trčala je daleko ispred njih, a onda opet dalje; jer se onde nešto rumenelo, ovde

opet nešto žutelo i sve je to mamilo Hajdi, pa je morala na sve strane da skakuće.

Nabrala je mnogo cveća i strpala u svoju keceljicu jer je htela da ga ponese kući,

pa da ga metne u seno da bi i u njenoj spavaćoj sobi mirisalo kao ovde. Zato je

Petar danas morao da gleda na sve strane, svojim okruglim očima, jer mu je Hajdi

zadavala isto toliko brige kao i koze, koje su trčkale tamo i amo.

– Kud si se sada opet izgubila, Hajdi? – vikao je skoro ljutitim glasom.

– Evo me – odgovarao je odnekud njen glas.

Ali Petar nije mogao da je vidi jer je Hajdi sedela na zemlji iza jednog brežuljka

Пkakav koji je bio gusto obrastao cvećem. Sam vazduh je tu bio ispunjen divnim mirisom

Hajdi još nikada nije osetila. Sela je među cveće i udisala punim grudima.

Р– – Hodi za mnom! – pozvao ju je opet Petar. – Ne smeš da padneš sa stenja. Čika

Рje to zabranio.

– О– Gde je stenje? – upitala je Hajdi ne mičući se s mesta, jer je htela i dalje da

Пuživa u slatkom mirisu.

Р– Рgore – Tamo gore, sasvim gore. Imamo još dosta da idemo, zato hajde. Videćeš kako

gore visoko sedi stara ptica grabljivica i krešti.

ИTo je pomoglo. Istoga časa skočila je Hajdi i s punom keceljom cveća dotrčala

Иdo Petra.

– E, sad si nabrala dosta cveća – reče kad su nastavili zajedno da se penju. –

Inače bi Petra.М

sad stalno zastajala, a još ako sad sve pobereš, sutra nećeš više ništa naći.

Ovaj poslednji razlog Hajdi je prihvatila jer je i onako keceljicu toliko napunila

da više nije moglo stati. Uostalom, biće cveća i sutra. Tako je pošla sa Petrom

dalje, a i koze su išle mirnije, jer su već izdaleka namirisale jedro bilje s visokog

pašnjaka i žurile zbog toga ne zadržavajući se. Pašnjak, na kome se Petar najradije

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П Р

И

М

Е

Р

А

К

Р

– Gde je stenje? – upitala je Hajdi ne mičući se s mesta, jer je htela i dalje da

112


zadržavao sa svojim kozama i ostajao na njemu po ceo dan, ležao je u podnožju

visokih stena koje su pri dnu bile obrasle žbunjem i jelovinom, a dalje se dizale

gole i strme k nebu. S jedne strane planine zjapio je stenovit ponor i deda je imao

pravo kad je decu opomenuo.

Kad stigoše do pašnjaka, skide Petar torbu s ramena i pažljivo se spusti u jedno

malo udubljenje na zemlji, jer je znao da često duva jak vetar, pa je hteo da sačuva

svoju dragocenu imovinu da mu se ne otkotrlja nizbrdo. Onda se Petar opruži

koliko je dug po travi obasjanoj suncem, jer je hteo da se odmori od napornog

penjanja.

Hajdi je za to vreme skinula svoju keceljicu, lepo je zavila cveće i zavezala ga,

pa je sve ostavila pored torbe i sela kraj Petra, gledajući na sve strane. Daleko

ispod njih pružala se dolina u divnom sjaju jutra. Pred sobom je Hajdi videla

kako se diže veliko i široko polje pokriveno snegom sve do tamnoplavog neba,

levo ogromne stene i sa svih strana vrhovi štrče kao neke kamene i šiljaste kule,

gledajući mrko na Hajdi. Dete je sedelo mirno kao miš i posmatralo, a svuda oko

njega vladao je veliki duboki san. Samo je sasvim blago i tiho pirkao vetrić kroz

nežnu žutu jagorčevinu i zlatnoblistave ružice koje su na sve strane cvetale na

svojim tankim stabljikama i lelujale se mirno i radosno. Petar je zaspao posle svog

napornog hoda, a koze se popele gore do žbunja. Hajdi se osećala tako lako kao

nikad u svom životu. Upijala je zlatnu Sunčevu svetlost, svež vetrić, nežni miris

cveća, i nije želela ništa drugo nego da uvek ostane ovde. Tako je prošlo dosta

vremena. Hajdi je tako dugo gledala u te visoke planine da joj se činilo kao da su

sve one dobile lica, pa i one u nju gledaju ljubazno kao dobri prijatelji.

Najedared začu iznad sebe neko oštro kreštanje i kad pogleda gore, vide kako

iznad njene glave raširenih krila kruži tako velika ptica kakvu nikad u životu nije

videla. Ptica se u velikim krugovima vraćala ponovo i kreštala vrlo jako i prodorno.

– Petre, Petre, probudi se! – vikala je Hajdi. – Pogledaj, pogledaj, došla je ptica

grabljivica, vidi je!

Petar se diže i zajedno sa Hajdi stade da gleda pticu koja se sve više i više dizala

u nebesko plavetnilo i najzad nestala iza sivog stenja.

– Kud li je sada otišla? – upita Hajdi, koja je s napregnutom pažnjom pratila

pticu.

– Kući u gnezdo! – odgovorio je Petar.

– Je li njena kuća gore? O, kako je tamo gore lepo! A zašto tako viče? – pitala

je Hajdi dalje.

− Zato što mora – odgovorio je kratko Petar.

113

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


− Da se popnemo da vidimo gde je njena kuća – predložila je Hajdi.

– O! O! O! – otezao je Petar, a u svakom uzviku bilo je sve više neodobravanja.

– Ni koza tamo ne može, a kamoli mi. A i Čika je rekao da ti ne smeš da padneš sa

stenja. – Sad Petar stade da zviždi i da viče, te je Hajdi unezvereno čekala šta će to

da se desi. Ali koze su ove glasove razumevale i jedna za drugom dotrčale, te se

celo stado skupi uskoro na zelenom pašnjaku. Jedne su još brstile žbunje, druge

trčkarale tamo-amo, a treće se gurale rogovima da prekrate vreme. Hajdi skoči

i otrča međ koze, jer je za nju bilo pravo uživanje da gleda kako one skakuću

i kako se raduju, pa je i sama skakala od jedne do druge i sa svakom se lično

upoznavala jer je svaka bila drukčija i drukčije se ponašala. Za to vreme Petar je

doneo svoju torbu, pa sva četiri komada hleba koja su bila u njoj izvadi i lepo

na zemlju postavi u četvorouglu. Veće je komade stavljao na Hajdinu stranu a

manje na svoju, jer je tačno znao kako ih je dobio. Onda pozva Hajdi, ali nju je

morao mnogo duže da zove nego svoje koze, jer je ona bila toliko zabavljena

skakanjem i igrama svojih novih drugarica da ništa sem njih nije ni čula ni videla.

Tad Petar viknu tako jako da je odjeknulo sve do stenja i Hajdi se tek tada pojavi.

Kad je videla kako je izgledala njihova trpeza, to joj se toliko dopade, da je počela

pljeskati rukama od uzbuđenja.

– Dosta je skakanja, vreme je da se jede – reče Petar. – Sedi i jedi.

Hajdi sede.

– Je li mleko za mene? – upitala je gledajući zdelicu u sredini.

– Da – odgovorio je Petar. – I dva komada hleba tvoja su, a kad mleko popiješ,

Пdobićeš još jednu zdelicu od Belke. Posle ću i ja da pijem mleko.

– A koje ćeš ti mleko da piješ? – htela je Hajdi da zna.

Р– – Od moje koze, od Šarulje. Hoćeš li već jednom da jedeš? – opomenu je Petar

ponovo.

Hajdi popi prvo svoje mleko, a kad je spustila praznu zdelicu, Petar ustade i

ПРdonese donese joj drugu. Hajdi je odlomila komad od svoga hleba, a sve što je preostalo

Рi Рpružila i što je još i sad bilo veće nego hleb Petra kozara, koji je bio s jelom skoro gotov,

je njemu sa celim parčetom sira i rekla:

И– – Uzmi ovo, meni je dosta.

Petar je pogledao Hajdi, nem od čuđenja, jer on nikad u svom životu ne bi

mogao tako nešto da kaže ili da pokloni. Oklevao je malo, jer prosto nije verovao

da Hajdi to ozbiljno misli, ali ona mu je i dalje nudila hleb i sir, a kako on nije

primao, spustila mu je na kolena. Sada tek on shvati da ona to ozbiljno misli.

Zgrabio je poklon, klimnuo glavom u znak zahvalnosti i dobro se najeo, kao još

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

И

М

Е

Р

А

114

К


nikad u svom životu otkad čuva koze. Hajdi je za to vreme posmatrala koze i

upitala najzad:

– Kaži mi njihova imena, Petre!

On je znao svakoj kozi tačno ime i mogao je da sve to sačuva u svojoj glavi

utoliko pre što je i inače malo čega bilo u njoj. Ne zapinjući izređao je sva imena,

pokazujući koze prstom. Hajdi je slušala s najvećom pažnjom, i nije dugo potrajalo,

a ona je sve koze razlikovala jednu od druge. Sad je svaku znala po imenu, jer je

svaka od njih imala svoje osobine koje se mogu lako upamtiti.

* * *

Bila je tu i mala bela Sneška, koja je tako uporno i molećivo meketala da je

Hajdi često pritrčavala da je teši i miluje po glavi. Baš sad je Hajdi skočila, jer je

opet čula kako taj mladi bolećivi glas viče kao da preklinje.

115

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


Zagrlila je kozicu oko vrata i počela puna saučešća da je pita:

– Šta je tebi, Sneška? Zašto tako zapomažeš?

A kozica se pribila uz nju poverljivo, pa se ućutala. Petar je sedeći podalje,

preko zalogaja, dovikivao:

– Takva je zato što stara nije više s njom, jer su je prodali u Majenfeldu, pa ne

dolazi više na pašu.

– Pa koja je to stara? – pitala je Hajdi.

– Pa njena majka – glasio je odgovor.

– Gde je njena baba? – upitala je Hajdi.

– Nema babe.

– A dedu?

– Nema ni dede.

– O, jadna Sneška – kazala je Hajdi i pritisla kozicu nežno uza se. – Ali ne plači

više, dolaziću svakog dana s tobom, pa nećeš biti tako sama i, ako nešto hoćeš,

dođi samo k meni.

Sneška je zadovoljno trljala svoju glavu o Hajdino rame i nije više tako žalosno

meketala. Za to vreme Petar je završio svoj ručak, pa se vratio svome stadu i maloj

Hajdi, koja je i dalje sve posmatrala.

Najlepše i najčistije koze u celom stadu bile su Belka i Mrkuša, koje su se

ponašale nekako otmeno, pa išle većinom same.

Koze su ponovo počele da se penju gore među žbunovito stenje, svaka na svoj

način: jedna je lako skakutala, druga zamišljeno tražila uz put jedro bilje. Belka i

ПMrkuša Пljupko penjale su se lepo i lako i odmah nalazile najlepše žbunje koje su vešto i

Рljupko brstile. Hajdi je stajala sa rukama na leđima i sve to posmatrala s najvećom

Рpažnjom.

pažnjom.

(Preveo s nemačkog Živojin Vukadinović)

П

Р

О

pažnjom.МОТ

ПРИzimogrožljiv

Т И

В

Н

И

М

Е

Р

А

К

Иzimogrožljiv

Т

zimogrožljiv – značenje

obronci

И

– strane planine od

ove reči potraži u Rečniku Иpodnožja do vrha

na kraju Čitanke

Иbokor

– više stabljika ili

vedrica – kadica, malo

cvetova

Вcvetova koji rastu iz istog

korito

ČitankeЕ

korena

general – vojni komandant gorčica

– vrsta biljke

zdelica – posudica

Аjedro

Н– – zdravo, sveže

ВkorenaН

gorčicaН

zjapio – bio otvoren

ponor – provalija

unezvereno – uplašeno

preklinje – značenje ove

reči potraži u Rečniku na

kraju Čitanke

116


Roman je opširno književno delo u kome se opisuje život likova i

pripovedaju brojni događaji. U romanu, osim glavnog lika, postoji više

sporednih likova.

Ovaj odlomak je iz romana „Hajdi”. Pročitaj taj roman.

1. Kako se zove glavna junakinja romana čiji je ovo odlomak?

2. Po čemu to znaš?

3. Gde se odvija glavna radnja opisana u odlomku?

4. Коd koga Hajdi boravi?

5. Ko je Petar?

6. Kako Petra zove Hajdin deda? Objasni.

7. Šta je deda rekao Hajdi, kome se Sunce podsmeva?

8. Kuda su se uputili Hajdi i Petar?

9. Zbog čega je Hajdi u jednom trenutku zaboravila i na koze i na Petra?

10. Gde se nalazi gnezdo ptice od koje se Hajdi uplašila?

11. Šta su Petar i Hajdi imali za ručak?

12. Zašto se Petar iznenadio kada mu je Hajdi dala deo svog obroka?

13. Sneška neutešno mekeće. Zašto?

14. Koje dve koze se posebno izdvajaju i po čemu?

15. Uporedi Hajdi i Petra. Po čemu su slični, a po čemu se razlikuju?

1. Među datim naslovima odaberi onaj koji najviše odgovara ovom odlomku.

Zaokruži ga.

Hajdi kod dede Na pašnjaku Hajdi i Petar

2. Navedi Hajdine osobine.

3. Pronađi u ovom odlomku opis dana. Pročitaj pažljivo te rečenice i podvuci ih.

4. Na osnovu pročitanog teksta zamisli mirise, zvuke i boje. Uporedi ih

s mirisima, zvucima i bojama iz svog okruženja.

5. Nacrtaj u svesci livadu na kojoj je Hajdi brala cveće.

6. Ako si gledao/gledala film „Hajdi”, pokušaj da ga sažeto prepričaš.

117

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


1. Poveži slike sa odgovarajućim pojmovima. Objasni razliku između livade i

pašnjaka.

Livada

Pašnjak

2. Koja od ovih slika najviše liči na predeo u kome se događa radnja opisana

u odlomku iz romana „Hajdi”?

ПРОМ

М

О

РИ

ПРAko Рnapusti pročitaš roman „Hajdi”, saznaćeš ko je Klara i zašto je Hajdi morala da

planinu i vrati se u grad.

И

Т

И

М

roman, ИrИroman, opisivanje, pripovedanje, dijalog

ВНИ

ЕРАК

118


Ijan Mekjuan

Reč-dve o Piteru

Kad je Piter Fortjun imao deset godina, odrasli su ponekad govorili da je on

„teško“ dete. Nikad mu nije bilo jasno šta im to znači. Uopšte se nije osećao kao

težak. Nije bacao flaše od mleka preko baštenskog zida, i nije glumio ranjenika

s kečapom na glavi, niti mlatio sabljom oko cevanica svoje bake, sve i ako je tu

i tamo pomišljao na takve stvari. Ako se izuzme sve povrće osim krompira, kao

i riba i jaja i sir, nije postojalo jelo koje je odbijao da jede. Nije bio ni bučniji ni

prljaviji ni gluplji od bilo koga njemu poznatog. Ime mu se lako izgovaralo i pisalo.

Njegovo lice, bledo i pegavo, bilo je sasvim lako upamtiti. Svakog dana je odlazio

u školu kao i sva druga deca i nikad od toga nije pravio veliko pitanje. Prema

sestri je bio grozan samo onoliko koliko i ona prema njemu. Policajci nikad nisu

dolazili na vrata da ga uhapse. Lekari u belim mantilima nikad mu nisu napisali

uput za ludnicu. Po sopstvenom mišljenju, Piter je u stvari bio prilično lak. Pa šta

je to onda kod njega bilo teško?

Tek pošto je i sam proživeo mnogo godina kao odrastao čovek, konačno je

shvatio. Ljudi su mislili da je težak zato što je bio toliko ćutljiv. Kao da im je to

zbog nečega smetalo. A nije mnogo pomagalo ni to što je voleo da bude sam. Ne

stalno, razume se. Čak ne ni svakog dana. Ali bilo je mnogo dana kad je želeo da

na jedan sat nekud pobegne, u svoju sobu, ili u park. Prijalo mu je da bude sam i

da se bavi svojim mislima.

E sad, odrasli većinom uobražavaju da znaju šta se zbiva u glavi jednog

desetogodišnjaka. A nemoguće je znati šta neko misli ako on sam o tome ne

priča. Nekog letnjeg popodneva susedi bi možda videli Pitera kako leži na leđima,

gricka travu i zuri u nebo. „Piter! Piter!”, dovikivali su, „o čemu misliš?” I Piter bi se

trgao i uspravio. „Ah, ni o čemu. Baš ni o čemu.” Odrasli su znali da se nešto zbiva

u njegovoj glavi, ali to nešto nisu mogli ni da čuju ni da vide ni da opipaju. Nisu

mu mogli reći da smesta prestane s tim, jer nisu ni znali šta je to što on radi. Piter

je mirne duše mogao i da zapali školsku zgradu ili da baci rođenu sestru aligatoru

i onda pobegne u balonu, ali ljudi su videli samo dečaka koji netremice zuri u

plavo nebo, dečaka koji ih ne čuje kad ga dozivaju.

Što se usamljivanja tiče, ni to odrasli nisu mnogo voleli. Ne vole oni ni kad se

drugi odrasli usamljuju. Ako učestvuješ, svi mogu da vide kakve su ti namere.

Namere su ti iste kao i njihove. Moraš da učestvuješ, jer inače svima ostalima kvariš

119

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


zabavu. Piter je o tome imao drugačije mišljenje. Lepo je i krasno učestvovati, do

razumne granice. Ali u tome se zaista preterivalo. Štaviše, mislio je, kad bi ljudi

manje vremena trošili na učestvovanje i nagovaranje drugih da učestvuju, i kad

bi svakog dana bar malo vremena provodili sami, podsećajući se ko su i ko bi

mogli postati, onda bi svet bio veselije mesto i možda se nikada ne bi događali

ratovi.

ПU Пna U školi je često ostavljao svoje telo da sedi u klupi dok su mu se misli otiskivale

daleka putovanja. Čak i kod kuće, sanjarenje ga je ponekad uvaljivalo u

Рnevolje. Jednog Božića, Piterov otac Tomas Fortjun latio se ukrašavanja dnevne

Рsobe. Mrzeo je taj posao. Uvek ga je bacao u zlovoljno raspoloženje. Nameravao

je da zakači nekoliko šarenih traka u jedan ćošak, visoko na tavanicu. E sad, desilo

Пse da je baš Piter.М

u tom ćošku bila jedna fotelja, a u fotelji je, ne radeći ništa naročito,

Рsedeo Piter. Р„Piter, sad ni makac odatle”, rekao je Tomas Fortjun. „Popeću se na fotelju,

Рmoram Иmoram da dohvatim onaj ćošak tamo gore.”

И„Nema problema“, rekao je Piter. „Samo ti radi.”

I tako se Tomas Fortjun popeo na naslon fotelje, a Piter je odlepršao za svojim

mislima. Izgledao je kao da ne radi ništa, ali u stvari je bio veoma zaposlen. Upravo

je otkrivao nov i uzbudljiv način za brzo spuštanje s planinskog vrha pomoću

vešalice za odelo i žice razapete između borova. Razmišljao je o tom problemu

dok je otac stajao na naslonu, istezao se i dahtao pokušavajući da domaši ćošak

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

Р

И

М

Е

Р

А

К

120


na tavanici. Kako bi mogao da se spustiš niz žicu, pitao se Piter, a da usput ne

udaraš o borove?

I možda je baš planinski vazduh podsetio Pitera da je gladan. U kuhinji je

stajala nenačeta kutija čokoladnih biskvita. Šteta bi bilo da ostanu zapostavljeni.

Kad je ustao, iza njega se začuo strahovit tresak. Osvrnuo se baš u trenutku kad

je njegov otac upadao glavom u ćošak iza fotelje. Onda se Tomas Fortjun iznova

pokazao, opet prvo glavom, spreman, sudeći po izrazu lica, da Pitera isecka na

sitne komade. Na suprotnom kraju sobe, Piterova majka je s rukom preko usta

jedva prikrivala smeh.

„Uf, izvini tata“, rekao je Piter. „Zaboravio sam da si gore.”

Nedugo posle desetog rođendana, Piteru su poverili zadatak da svoju

sedmogodišnju sestru Kejt odvede u školu. Piter i Kejt išli su u istu školu. Pešice

su stizali za petnaest minuta, autobusom još brže. Obično ih je u školu vodio otac

kad bi krenuo na posao. Ali sada se već smatralo da su deca dovoljno odrasla da

sama odlaze u školu autobusom, i tako je Piter proizveden u vođu puta.

Škola je bila udaljena samo dve stanice, ali po uzbuđenju Piterovih roditelja

moglo se pomisliti da on vodi Kejt na Severni pol. Prethodne večeri je dobio

uputstva. Kad se probudio, morao je da ih sasluša iznova. Onda su ih roditelji

ponavljali tokom celog doručka. Dok su deca izlazila, njihova majka Vajola Fortjun

još jednom je nabrojala pravila. Sigurno svi misle da sam glup, pomislio je Piter.

Pa možda i jesam. Neprekidno mora držati Kejt za ruku. Neka sede na donjem

spratu autobusa, ali tako da Kejt bude pored prozora. Ne smeju se upuštati u

razgovor s ludacima i manijacima. Piter treba da prijavi kondukteru na kojoj

stanici silaze, i to glasno i jasno, i posle ne sme zaboraviti da kaže „hvala“. I neka

budno prati kuda se voze.

Piter je sve to ponovio majci, i pošao sa sestrom prema autobuskoj stanici.

Celim putem su se držali za ruke. Doduše, ovo i nije bilo tako strašno jer mu

je Kejt u stvari bila draga. Jedino se nadao da ga niko od drugova neće videti

kako se drži za ruke s jednom devojčicom. Autobus je stigao. Piter i Kejt su ušli i

zauzeli sedišta na donjem spratu. Izgledalo bi smešno da sede držeći se za ruke,

a u autobusu je bilo i nekoliko dečaka iz škole, pa su tako raspleli prste. Piter je

bio ispunjen ponosom. Sposoban je da se stara o sestri bilo gde na svetu. Kejt

može računati na njega. Recimo da se zateknu sami u nekom planinskom klancu

i nalete na čopor gladnih vukova, on bi tačno znao šta treba uraditi. Pazeći da ne

pravi nagle pokrete, povukao bi Kejt do neke stene koja bi im štitila leđa. Onda

vukovi ne bi mogli da ih opkole.

121

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


I tada Piter vadi iz džepa dve važne stvari koje se setio da ponese – svoj lovački

nož, i jednu kutiju šibica. Izvlači nož iz futrole i polaže ga na travu, da mu bude

pri ruci ako vukovi krenu u napad. Vukovi im se lagano približavaju. Toliko su

izgladneli da zavijaju, balave i reže. Kejt šmrca, ali on nema vremena da je teši.

Svestan je da mora misliti samo na svoj plan. Oko njegovih nogu ima dosta suvog

lišća i grančica. Hitro i vešto, Piter ih skuplja na gomilu. Vukovi su već sasvim blizu.

Ovo je trenutak kad ne sme da pogreši. U kutiji je preostala samo jedna šibica. Već

se oseća miris vučjeg daha – ogavni smrad trulog mesa. Piter se saginje, šakama

pravi zaklon i kreše šibicu. Utom dune vetar, plamen zaleluja, ali Piter drži šibicu

sasvim nisko, i onda najpre prvi list, pa drugi, pa kraj jedne grančice, prihvataju

vatru, i ubrzo gomila bukti. Piter nabacuje još lišća i granja i debljeg pruća. Kejt

shvata njegovu zamisao i pomaže mu. Vukovi polako uzmiču. Divlje zveri se boje

vatre. Plamenovi ližu sve dalje i dalje uvis, a vetar nanosi dim pravo u razjapljene

vučje čeljusti. Sada Piter uzima lovački nož i...

Koješta! Ako ne pazi, zbog takvih maštarija mogao bi da promaši stanicu.

Autobus je u međuvremenu stao. Deca iz njegove škole već su izlazila. Piter je

skočio sa sedišta i jedva nekako, kad je autobus već kretao, uspeo da doskoči na

pločnik. Tek nekih pedeset koraka dalje shvatio je da je nešto zaboravio. Možda

torbu? Ne! Sestru! Spasao je Kejt od vukova, a ostavio ju je samu u autobusu. U

prvi mah nije mogao ni da makne. Zabezeknuto je stajao i gledao kako autobus

odlazi. „Vrati se”, mrmljao je. „Vrati se.”

Tada mu je prišao jedan školski drug i lupio ga po leđima.

П„Hej, šta ti je? Kao da si pao s Marsa.”

РP

Piterov glas zvučao je kao da dolazi iz velike daljine. „Ah, ništa, ništa.

РZaboravio Zaboravio sam nešto u autobusu.” I onda se dao u trk. Autobus je dotle odmakao

Рdobrih pola kilometra i sada je usporavao pred sledećom stanicom. Piter je jurnuo

Пza njim. Kretao se takvom brzinom da je verovatno mogao i poleteti, samo da je

Рraskrilio Рda ruke. Onda bi lebdeo iznad vrhova drveća i... Ali ne! Ne sme opet početi

sanjari. Mora izbaviti sestru. Već ovog časa, ona sigurno vrišti od straha.

ИNekoliko putnika je sišlo i autobus je ponovo krenuo. Sad mu je bio bliže nego

Иprošli put. Mileo je iza nekog kamiona. Samo ako nastavi da trči, ako zaboravi

na užasne bolove u nogama i grudima, Piter je imao izgleda da ga stigne. Kad

je dospeo do stanice, autobus je bio udaljen jedva pedeset metara. „Brže, brže”,

govorio je sebi. Р

Dok je prolazio pored stanice, neko dete mu je doviknulo: „Hej, Piter, Piter!”

Piter nije imao snage ni da se osvrne. „Ne smem da se zadržavam”, prodahtao

je, i nastavio da trči.

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

П

Р

И

М

Е

Р

А

К

122


„Piter! Stani! To sam ja, Kejt!”

Držeći se za grudi, Piter se srušio na travu kraj sestrinih nogu.

„Pazi, kučeće govance”, rekla je Kejt mirno dok je posmatrala kako se njen brat

bori da povrati dah. „Hajde sad. Moramo da požurimo, zakasnili smo. I bolje bi ti

bilo da me držiš za ruku ako ne misliš da nadrljaš.”

I tako su zajedno otišli u školu, a Kejt je vrlo časno obećala – u zamenu za

Piterov subotnji džeparac – da kod kuće neće ni zucnuti o tome što im se desilo.

Nezgodno je, ako si sanjar koji malo govori, što nastavnici u školi, pogotovu oni

koji te ne poznaju dobro, obično misle da si glupav. Ili, ako ne baš glupav, onda

tunjav i nezanimljiv. Niko ne vidi čudesne događaje koji se odvijaju u tvojoj glavi.

Svaki normalan nastavnik kad bi pimetio da Piter zuri kroz prozor ili u prazan list

papira na klupi, pomislio bi da mu je dosadno, ili da nije spremio lekciju. Ali istina

je bila sasvim drugačija.

Jednog jutra su, recimo, deca u Piterovom razredu imala kontrolni iz

matematike. Morali su da saberu neke veoma velike brojeve, a rok je bio dvadeset

minuta. Maltene čim je počeo da rešava prvi zadatak, u kome je trebalo sabrati tri

miliona petsto hiljada dvesta devedeset i pet sa drugim, skoro isto tako velikim

brojem, Piter se odjednom setio najvećeg broja na svetu. Samo nedelju dana

ranije čitao je o broju sa čarobnim imenom gugol. Gugol dobijaš ako sto puta

pomnožiš deset sa deset. Desetka s hiljadu nula na kraju. Ali postojala je jedna

još bolja reč, prava bombona – gugolpleks. Gugolpleks je gugol puta deset puta

deset. Kakav broj!

Piterove misli odlutale su za tom fantastičnom veličinom. Nule su se nizale

unedogled kao mehurići sapunice. Otac mu je pričao kako su astronomi izračunali

da ukupan broj atoma u svim onim milionima zvezda koje oni posmatraju kroz

svoje džinovske teleskope iznosi deset sa devedeset osam nula na kraju. Zbir

svih atoma na svetu ne dostiže čak ni jedan gugol. A gugol je obična trica u

poređenju sa gugolpleksom. Ako bi ti palo na pamet da od nekog zatražiš jedan

gugol karamela s čokoladnim prelivom, u svemiru ne bi bilo dovoljno atoma za

pravljenje tolikih karamela.

Piter je naslonio glavu na šaku i uzdahnuo. Istog časa, nastavnica je pljesnula

rukama. Dvadeset minuta je isteklo. Piter je stigao da napiše samo prvi broj iz

prvog zadatka. Svi ostali su već bili završili. Nastavnici nije promaklo da Piter zuri

u papir, ne piše ništa i uzdiše.

Nedugo posle toga prebačen je u grupu đaka koji su s teškom mukom sabirali

čak i male brojeve kao što su četiri i šest. Uskoro je Piter počeo da se dosađuje

123

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 123

а.


i bilo mu je još teže da pazi na časovima. Nastavnici su mislili da je preslab

matematičar čak i za tu grupu neznalica. Šta da rade s njim?

Naravno, Piterovi roditelji i njegova sestra Kejt znali su da on nije ni glup ni lenj

ni nezainteresovan, a s vremenom su i neki nastavnici shvatili da se u njegovoj

glavi zbivaju svakojake zanimljive stvari. A Piter je, odrastajući, i sam nešto naučio:

pošto ljudi ne mogu da vide šta se odigrava u tvojoj glavi, najbolje je, ako želiš da

te razumeju, da im to lepo kažeš. I tako je počeo da zapisuje ponešto od onoga što

mu se događalo dok je zurio kroz prozor ili ležao na leđima zagledan u nebo. Kad

je odrastao, Piter je postao pronalazač i pisac priča i živeo je srećno i zadovoljno.

U ovoj knjizi naći ćete neke od uvrnutih pustolovina koje su se zbivale u njegovoj

glavi, pribeleženih tačno onako kako su se dogodile.

(Prevela sa engleskog Arijana Božović)

cevanica – značenje ove reči

potraži u Rečniku na kraju

Čitanke

tunjav – beživotan, smotan,

nesnalažljiv

astronom – naučnik koji

proučava svemir

teleskop – instrument kojim

se posmatra nebo (svemir)

trica – nebitna stvar

ПР1.

1. Šta su odrasli govorili o Piteru kada je on bio dečak?

Р2. 2. ОNa koji način je Piter doživljavao sebe?

3.

ОКаko Каko ti razumeš izraz „teško dete”?

4. U tekstu su opisani događaji iz Piterovog detinjstva. Koji su to događaji?

Р5. Koja uputstva je Piter dobio od roditelja za odvođenje sestre u školu?

Р6. ИO O čemu je on maštao u autobusu?

7.И7. Иsu Da li na osnovu Piterovih postupaka u stvarnosti možemo zaključiti kakva

su njegova osećanja prema sestri? Obrazloži svoj odgovor.

8. Kako Piter doživljava svoje neuspehe u školi?

9. Do kakvog zaključka je Piter došao kada je odrastao? Da li se slažeš s njim?

10. Šta je Piter postao kada je odrastao?

11. Po čemu se kraj priče razlikuje od njenog početka?

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

ПР

И

М

Е

Р

А

124

К


1. Objasni razloge zbog kojih odrasli ne razumeju Piterovo ponašanje.

2. Navedi deo priče koji te je naveo da razumeš osećanja i maštanja ovog

dečaka.

3. Razmisli o porukama ove priče i obrazloži ih.

4. Seti se neke situacije u kojoj si bio neshvaćen/bila neshvaćena. Ispričaj o

čemu si tada razmišljao/razmišljala i kako si se osećao/osećala.

5. Pripremi se da sažeto prepričaš ovu priču tako što ćeš je podeliti na celine i u

svakoj od njih navesti glavni događaj.

6. Razmeni svoje mišljenje s drugarima iz odeljenja o nastavnicima iz Piterove

škole.

Pročitaj tekst iz knjige „Raspevane violine”, a zatim usmeno odgovori na

pitanja.

Mali genije

Poznati kompozitor Ludvig van Betoven u sedmoj godini je već javno nastupao

svirajući klavir, ali je unosio i svoje melodije zbog čega su ga kritikovali. U školi

je bio bojažljiv, ćutljiv, zamišljen, učio je preko volje i bio loš đak. Kada su malog

prljavka opominjali da bude uredniji, drsko je odgovarao:

„Zar je to važno? Kad jednom budem gospodin, niko više neće da spominje

kakav sam bio ranije“.

• Da li je školski uspeh uvek merilo uspeha u životu?

• Uporedi tekstove o Piteru i Betovenu. Koje zajedničke osobine imaju ovi

likovi?

pripovedanje, opisivanje

125

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 125

а.


Јасминка Петровић

Од читања се расте

ПОНЕДЕЉАК

Ја не волим да читам и пишем. Моја мама је очајна због тога. Водила ме

је код лекара за очи, па код лекара за уши, онда код лекара за грло, па чак

и код лекара за стомак. Мислила је да сам болесна, али су ми сви резултати

одлични. Сад је моја мама још очајнија него што је била.

− Добро, дете, шта да радим с тобом?

− Води ме у зоолошки врт.

− Не глупирај се, Тамара. Хоћу озбиљно да поразговарамо.

− И ја хоћу озбиљно да разговарамо. Ја не волим слова и немој више да

ме тераш да читам!

− Али, дете, како ти мислиш да упишеш факултет?

− Шта је то факултет?

− Ево, сад си још и безобразна!

Онда се мама зацрвени у лицу. Устане. Отвори прозор. Поново седне.

Поново устане. Затвори прозор и почне да виче на тату:

− То је све због тебе! Пушташ је да ради шта хоће. Она не зна за ред! Нема

радне навике. Није ни чудо што не зна да чита!

П− − А ти је сувише притискаш. Дете не може главу да дигне од обавеза: балет,

Ппевање, певање, играње, свирање, цртање, тенис...

− Да се ти питаш, она би се по цео дан само играла.

Р− − Тачно. Кад ће дете да се игра ако не сад?!

− О− Али сва остала деца већ читају и ћирилицу и латиницу, сви осим ње.

− Па шта? Има времена, научиће!

− Али кад? Кад?!

Р− − И− Кад је ти оставиш на миру!

− Али како да је оставим на миру?

− 'Ајде, реци ми како!

− Лепо. Иди код фризера.

− Шта ће ми фризура кад она не зна да чита?!

Док се мама и тата свађају, ја могу да радим шта год желим. Могу да стојим

на једној нози, да шишам шишке, цртам И

рибе по кади, бушим гумицу оловком

или да спарујем различите чарапе.

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н И

ПР

М

Е

Р

А

К

126


Једном су се толико свађали да сам изашла напоље. Лепо нисам могла

више да их слушам. Али пошто је испред зграде био само онај деда с трећег

спрата, одмах сам се вратила кући.

Нећу ваљда с дедом да се играм Скочи, трчи, ха-ха-ха.

Ако би ме победио, ја бих се наљутила. Сакрила бих му штап у жбуње, а

то не би било лепо. Ипак је он стар човек. Како ће уз степенице без штапа?

Лифт је стално у квару.

УТОРАК

Кад се мама и тата помире, е тад скроз надрљам. Онда ме прво тата учи да

пишем:

− 'Ајде, Тамара ... крени, Тамара ... пожури, Тамара ... шта чекаш, Тамара? ...

Је л'ти чујеш Тамара?! Е сад га стварно претера, Тамара!

Кад се тата умори, онда ме мама учи да читам:

− 'Ајде, Тамара ... крени, Тамара ... пожури, Тамара ... шта чекаш, Тамара? ...

Jе л' ти чујеш, Тамара?! Е сад га стварно претера, Тамара!

Кад се мама умори, опет ме тата учи да пишем:

− 'Ајде, Тамара ... крени, Тамара ... пожури, Тамара ... шта чекаш, Тамара? ...

Jе л' ти чујеш, Тамара?! Е сад га стварно претера, Тамара!

Кад се ја уморим, само спустим главу на свеску и заспим. Ујутру се пробудим

у својој соби, у свом кревету и у својој пиџами. Шта је било? Ништа. Све троје

правимо се као да је све у најбољем реду. Мама разговара телефонoм и

спрема доручак. Тата звижди и прави белу кафу, а мене мрзи да устанем.

Напољу је тако хладно, а под јорганом је тако топло.

− 'Ајде, Тамара!

За почетак промолим палац на светлост дана.

− Крени, Тамара!

Онда извучем и кажипрст испод јоргана.

− Пожури, Тамара!

Тада им се придружи и средњи прст.

− Шта чекаш, Тамара!

Потом полако провири и домали прст.

− Је л' ти чујеш, Тамара?

Онда се мој мали прст намршти и свима строго подвикне:

− Брзо под јорган!

Мој мали прст тако је опасан да га се сви боје. Чак и ја. Од страха се

покријем преко главе, зажмурим и почнем да спавам.

127

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 127

а.


П−Е сад га стварно претера, Тамара!

РМој Рбаш РОни мали прст тако је опасан да га се сви боје. Сви осим маме и тате. Њих

баш брига што је он љут. Џабе им ја објашњавам како је мој мали прст опасан.

ООни терају своје:

− О− Тамара, не изводи више бесне глисте него устај! Хоћеш да закасниш у

Р− школу?

− Хоћу!

ИнИ− − Срам те било! Ем не знаш да читаш и пишеш, ем треба да добијеш

Инеоправдани изостанак!

И− − А шта је то неоправдани изостанак?

− Ево, сад си још и безобразна!

Сваки пут кад поставим мами неко питање, она ми каже да сам безобразна.

Како она замишља да ја нешто научим? Како? Ако сам неписмена, не морам

ваљда да будем и глупа. Ако сам глупа, не морам ваљда да будем и мамина

маза.

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

ПР

И

М

Е

Р

А К

128


− Хоћу да идем пешице у школу. Нећу више да ме возите колима.

− Таман посла!

− Али сва друга деца иду сама. Чак и Василиса.

− Мене друга деца не занимају.

− Кад је читање у питању, онда те друга деца врло занимају.

− Читање је нешто друго.

− А зашто не могу да идем сама у школу?

− Још си мала. Треба да згазиш у бару, па да ти после тога целог дана буду

мокре ноге.

− Нећу да згазим у бару.

− Ха, причај ти то неком другом! Знам ја тебе! Треба да навучеш нешто на

плућа!

− А шта је то нешто?

− Ево, сад си још и безобразна!

1. Тамара је неписмена. Шта то значи?

2. Шта о томе мисли њена мама, а шта њен тата?

3. Тамара има много обавеза. Шта мислиш, да ли је то њен избор? Објасни.

4. Kуда Тамара иде када се њени родитељи свађају?

5. Шта се дешава када се Тамарини родитељи помире?

6. Коју реченицу понавља Тамарина мама када јој ћерка постави много

питања?

7. Зашто Тамара не може да иде у школу пешице и сама?

8. Ко је у праву: Тамара или њена мама? Због чега?

9. Шта је самосталност?

10. У чему си ти самосталан/самостална?

11. Које обавезе имаш осим школе?

1. Испричај шта се дешавало у Тамариној породици у понедељак, а шта у

уторак.

2. Родитељи често своју децу пореде с другом децом. Шта мислиш о томе?

129

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 129

а.


СРЕДА

На клупи испред зграде седи онај деда и храни голубове. Чудне животиње!

Стално трче да ухвате мрвице које падну далеко од њих, уместо да једу

мрвице око њих. Да видимо како би то изгледало у мом случају! Не ручам

у својој кући, него једем мало код тетка Раде на седмом спрату, па стрчим

низ степенице до другог спрата код Василисе, онда отрчим код чика Саве на

други спрат...

− Је л' се ти то смејеш мени или мојим голубовима?

− Смејем се себи.

− Браво!

− Шта браво?

− Браво за смех на свој рачун. То значи да ниси кукавица.

− А ко је кукавица?

− Онај који се смеје другима иза леђа.

− Да ли се Ви смејете другима иза леђа?

− Ја им се смејем у лице.

− Да ли сте Ви кукавица?

− Ја сам матори намћор.

− Могу ли да седнем?

− Само изволи. Хоћеш да храниш голубове?

− Хоћу.

− А да ли хоћеш да ми прочиташ нешто из новина? Заборавио сам наочаре.

П− − Жао ми је, али ја сам неписмена.

− И боље. Лакше ће ти бити у животу. Ко много чита, много се секира.

Р− − А зашто?

− О− Стално би да мења и поправља нешто, а то је тешко.

− Зашто је то тешко?

Р− − Људи не воле промене.

− А зашто не воле промене?

− Плаше се.

И− − А чега се плаше?

− Да ће их нове идеје појести, баш као што је вук појео баку и Црвенкапу.

Штета што онај деда није у мом разреду. Био би ми најбољи друг. Овако

морам да се дружим с Василисом. Она носи розе хулахопке са златним

звездицама. Кад их поцепа у школи, плаче и не сме да иде кући. Онда

учитељица не зна како да је умири, па се сва презноји. Мислим да се

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

ПР

И

М

Е

Р

А

Р

− Стално би да мења и поправља нешто, а то је тешко.

130

К


учитељица плаши њене маме. Њена мама је већа од учитељице три пута и

увек нешто виче кад дође у школу. Благо Василиси. Њену маму баш брига за

читање и писање. Њену маму само занима емисија Девојчице и дијадеме.

Моја мама каже да је важније оно што је у глави него на глави. Зато ме

стално тера да читам.

−'Ајде, Тамара!

− Е баш нећу да читам!

− Крени, Тамара!

− Хоћу да останем неписмена.

− Пожури, Тамара!

− Неписмени лакше прођу кроз живот.

− Шта чекаш, Тамара?

− Ко много чита, много се секира.

− Је л' ти чујеш, Тамара?

− Онај који чита стално би да мења и поправља нешто, а то је тешко. Људи

не воле промене. Плаше се да ће их нове идеје појести, баш као што је вук

појео баку и Црвенкапу.

− Е сад га стварно претера, Тамара! 'Ајде у кревет! Ја ћу, дете, лепо да

полудим од тебе!

Једва чекам да се пробудим сутра. Једва чекам да наставим разговор са

оним дедом. Једва чекам да му постављам питања и једва чекам да чујем

његове одговоре.

ЧЕТВРТАК

− Која је Ваша омиљена животиња?

− Опосум Хајди.

− Ко?

− Не знаш ко је мали, разроки, дебели опосум Хајди?

− Не знам.

− Животињица у једном зоолошком врту у Немачкој. Атракција на

интернету. На Фејсбуку има три пута више обожавалаца од Ангеле Меркел.

− Ко је Ангела Меркел?

− Немачка политичарка.

− Како изгледа?

− Ангела Меркел?

− Ма не, та животињица!

131

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


− Аха, укуцај на интернету опосум Хајди и сазнаћеш.

− Али ја не знам да читам и пишем.

− Е баш ми је жао. Али стварно ми је жао.

Мама и тата спавају. Легли су у кревет чим су дошли с посла. Ја се вртим по

кући. Не знам шта ћу са собом. Прво сам сецкала фотографије из часописа.

Онда сам цртала. После тога сам играла игрицу. Затим сам отварала и

затварала врата кухињског ормана. Онда је тата дрекнуо:

− Тамара! Аман, дете, проби ми мозак с том лупњавом!

Затим сам још неко време отварала и затварала врата кухињског ормана,

али тихо. Врло тихо.

Међутим, мама има уши као зец.

Све чује.

− Зар ти не можеш да се заиграш као сва остала деца?

Када ће они већ једном да схвате да сам порасла? Разговарају са мном као

да сам беба. То није фер! Укључила сам компјутер и села испред тастатуре.

Лако сам пронашла интернет. То знам још од раније. Појавило се празно

поље на екрану у које треба да упишем оно што тражим. Али како? Ја не

знам слова. 'Ајде ипак да пробам! Отварам буквар.

Да видимо!

О као огледало. Куцам слово О.

П као пуж. Куцам слово П.

ПО, ПС то већ знам. Поново куцам слово О.

С као Сунце. Куцам слово С.

РУ У као уста. Куцам слово У.

РМ М као мачка. И то знам. Куцам слово М.

Е ОЕ тако, сад идемо даље. Кад хоћу да направим размак, онда притиснем ову

Пглисту на тастатури. То ми је једном показао тата.

РХ РА Х као хармоника. Куцам слово Х.

А не морам да тражим. То знам.

ИКуцам ИЈ слово А.

Ј исто знам. Куцам слово Ј.

Д као дрво. Куцам слово Д.

И као игла. И то знам. Куцам слово И.

Ајој! Све сам обрисала. Не могу да верујем! Како се то догодило?! Ужас!

Ужас! Сад морам све из почетка!

Куцам О. Куцам П...

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н И

П

Р

И

М

Е

Р

А К

132


ПЕТАК

Устала сам. Обукла се. Опрала зубе. Умила се. Очешљала се. Спремила

доручак. Доручковала. Стала испред огледала. Испробала две глупе гримасе

– једну тужну и три смешне.

Обукла јакну. Обула патике. Изашла из стана. Дошла до првог спрата.

Вратила се у стан. Узела ужину с кухињског стола. Изашла из стана. Сишла

до приземља. Поново се вратила у стан. Задихала се. Узела четкицу за

ликовно с веш-машине. Мама још ставља минђуше. Тата још везује кравату.

После кажу – ја спора!

Изашла сам из стана. Изашла из зграде. Села на клупу.

Храним голубове и ћутим. Нећу ваљда одмах да се хвалим. Издржаћу још

мало. Бар још пет минута. Нисам ја Василиса. Она би брже-боље отворила

прозор и кренула из свег гласа да се хвалиса и прави важна. Кад би је

заболело грло, њена мама би јој додала микрофон. Али ја нисам Василиса.

Ја ћу да сачекам још пола минута. Онда ћу да се хвалим.

− Знам ко је опосум Хајди.

− Стварно?

− Да. Има округле очи, сивкасто крзно, мале црне уши и дугачак реп.

− Каква слатка животињица! Зар није чаробна? Кажи!

− Јесте. Много је слатка. Допала се чак и мојим родитељима. Толико им

се допала да су вриштали од среће. Терали су ме да поново откуцам сва

слова на тастатури само да би се они опет радовали. Онда су извадили своју

венчану слику из златног рама и ставили фотографију опосума. Тата је љубио

час мене, час маму, час компјутер, час урамљену фотографију. Ја сам скакала

по фотељама и троседу, а мама је пљескала и певала. Били смо весели као

она породица из рекламе за стамбени кредит.

− Хајди је чудо! Тачно знам о чему говориш. Она просто плени људе!

− А зашто се зове Хајди?

− Не знам. Можда по љупкој јунакињи из књиге „Хајди”. Чула си ваљда за

девојчицу Хајди која је остала без родитеља и живела с дедом на планини?

− Не.

− Штета. То је симпатична књига. Могла би једног дана да је прочиташ. Упс,

извини! Заборавио сам да си неписмена.

− Ма у реду је. И ја стално нешто заборављам. Ево, сад сам се баш сетила

да сам заборавила чланску карту за библиотеку. Морам да се вратим кући.

Кад ми је школска библиотекарка пружила „Хајди”, само што нисам пала

у несвест. У књизи је била гомила слова. И то гомила непознатих слова.

133

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 133

а.


Мислим да је књига имала више слова него што мравињак има мрава. Ако

кренем да тражим слово по слово у буквару, књигу ћу прочитати тек за сто

година. А можда и за двеста. То није добро. Морам нешто да смислим!

намћор – задрт,

својеглав, тврдоглав

човек

дијадема – круна,

украс у облику круне

или венца

Фејсбук – значење

ове речи потражи

у Речнику на крају

Читанке

опосум – врста

животиње, торбар

1. Шта каже деда, ко су кукавице?

2. Да ли је тачно да је боље бити неписмен него писмен? Објасни своје

мишљење.

3. Зашто је Тамари било жао што деда није њен вршњак и другар из

одељења?

4. Да ли се слажеш с Тамарином мамом да је важније оно што је у глави

него на глави? Због чега?

5. Ко је Хајди из ове приче?

6. На који начин је деда први пут подстакао Тамару да научи да чита?

7. Како је Тамара учила слова?

8. О чему су деда и Тамара разговарали у петак?

9. Како је Тамара описала деди расположење својих родитеља? Због чега

су они били тако расположени?

П1.

Испричај шта се дешавало Тамари у среду, шта у четвртак, а шта у петак.

Р2. Опиши како се осећаш када у руке узмеш неку књигу која има много

Рстрана.

страна.

ПР

О

М

О

Т

И

В

Н

И

ПР

И

М

Е

Р

А К

ППрочитај Прочитај текст.

Опосум

РОпосум је врста животиње, торбар, што значи да као кенгур има џеп у коме

чува

Ичува младунце. Када помисли да је у опасности, опосум падне на земљу

и прави се да је мртав. Овако непомичан,

склупчан, отворених очију и уста може да лежи

сатима, док опасност не прође.

Опосуми живе по шумама близу река и језера и

стално се селе у потрази са храном. Опосуми не

живе у Србији.

134


СУБОТА

− 'Ајде, мама ... крени, мама ... пожури, мама ... шта чекаш, мама?... Је л' ти

чујеш, мама?! Е сад га стварно претера, мама!

− Дете, ја не видим више ни белу мачку. Слова ми играју пред очима. Жива

сам заспала. 'Ајде сад да прекинемо, па ћемо сутра наставити. Може?

− Не може. 'Ајде, тата ... крени, тата ... пожури, тата ... шта чекаш, тата? ... Је

л' ти чујеш, тата?! Дивна је књига, тата! Сад ми је читај из почетка, тата! Је л'

хоћеш, тата?

Тата ми није ништа одговорио. Само је спустио главу на сто и заспао. Ја сам

отишла у своју собу и села за писаћи сто. Укључила сам лампу, узела буквар и

почела да учим слова. Сама.

НЕДЕЉА

Тата се пробудио. Има отисак од столњака на образу. Мама једва хода. Боле

је глава, ноге и леђа. То је зато што је ноћас спавала у фотељи. Ја сам спавала у

свом кревету. Сањала сам како берем цвеће по једној планини. Али се касније

испоставило да берем слова по једној књизи. Нека слова су била мала, нека

велика. Нека слова су се смејала, а нека кревељила. Све у свему, кад сам се

пробудила, била сам срећна, пресрећна, а појма нисам имала зашто.

Мама и тата сударали су се по кући и гунђали, а ја сам изашла напоље.

Деда је већ био на клупи.

− Научила сам да читам.

− Добро дошла у клуб! Сад ћемо заједно да читамо и да се секирамо.

− И да улепшавамо свет?

− Па добро, може и тако да се каже. Мада је улепшавање света чиста утопија.

− Шта је то утопија?

− Добра идеја која не може да се оствари. Кула у ваздуху.

− Ја могу да направим кулу у ваздуху.

− Свака част! Онда ћемо тебе да прогласимо краљицом свих кула у ваздуху.

− Нећу да будем краљица.

− А шта хоћеш да будеш?

− Писац.

− Храбро!

− Зашто је то храбро?

− Велика је конкуренција.

− Шта је то конкуренција?

− Данас има више оних који пишу књиге него оних који читају.

135

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 135

а.


− Да ли Ви читате књиге?

− И читам и пишем.

Није лоше кад је човек писмен. Онда може Милану сам да напише честитку

за рођендан. Василиса није веровала да је то мој рукопис. Пред свима је рекла

да лажем. Онда сам јој ја скинула дијадему с главе и бацила је на под. Онда

се Василиса расплакала. Онда сам се ја расплакала. Онда је дошла Миланова

мама и натерала нас да се помиримо. Онда су сва деца певала рођенданску

песму. Кад сам кренула кући, Милан ми је рекао:

− Свиђа ми се твоја честитка.

И ја сам била срећна, пресрећна.

ОПЕТ ПОНЕДЕЉАК

Стојим поред клупе. Деда чита новине и плаче. Нисам сигурна шта треба

да урадим. Да се радосно похвалим да идем сама у школу? Не. То не би било

паметно. Да га питам зашто плаче? Ни случајно. То питање ме увек изнервира.

Могла бих нешто да кажем, али шта?

− Човек не треба да се плаши промене.

− Молим?

− Вук јесте појео баку и Црвенкапу, али их је ловац спасао. Увек се нађе

неко да нас спасе.

− Извини, али тешко ми је да те пратим.

− Није крај приче кад вук поједе баку и Црвенкапу. Прича се завршава кад

Пих ловац спасе. Значи, крај је срећан.

Р− − Ја те ништа не разумем.

РДеда Деда је спустио новине у крило. Пажљиво ме је посматрао. Ја сам наставила

да говорим.

ПРи − Није крај кад се уплашимо и станемо. Крај је кад прођемо кроз то страшно

Р− и наставимо даље. То је крај. Или је то почетак – то баш нисам сигурна.

− Опа! Па ти си филозоф?!

− Шта је то филозоф? И− − Човек који размишља о свету и животу.

Седим на клупи и ћутим. Жуља ме каиш од ранца на десном рамену. Не

померам се. Издржаћу. Ваљда. Каиш ме жуља све више. Нећу издржати.

Морам да се померим.

− А зашто сте малопре плакали?

− Сазнао сам да ме је неко заувек напустио.

−Неки Ваш пријатељ?

пријатељ?К

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

И

И

М

Е

Р

А К

136


− Да, мој пријатељ са Фејсбука ... опосум Хајди. Ево шта пише у новинама:

Разроки опосум Хајди

склопио је заувек очи,

наводи се у саопштењу

немачког зоолошког врта

у којем је симпатична

животиња живела.

− Ја немам профил на Фејсу. Не да ми мама. Каже да тамо има много

манијака и да то није за децу.

− И није за децу.

− Василиса има профил, али је њој све то досадно. Тиме се бави њена мама.

Моја мама каже да њена

мама претерује са Фејсом

и да би јој било боље да

поспреми кућу и опере

судове.

− Интернет је добар

слуга, али лош господар.

Мислим да је твоја мама у

праву. И мислим да ти мама

управо нешто довикује

кроз прозор.

− 'Ајде, Тамара ... крени,

Тамара ... Је л' ти чујеш,

Тамара?!

− А да! Морам у школу!

− Више те не возе

родитељи колима?

− Не. Сад сам порасла!

Идем сама!

− Браво, Тамара! Видиш

како се од читања расте!

И ја сам била срећна,

пресрећна.

137

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 137

а.


1. Зашто су Тамарини родитељи били исцрпљени у суботу?

2. Шта је Тамара сањала у суботу увече?

3. Коју вест је Тамара саопштила деди када су се видели?

4. Зашто је деда био несрећан у понедељак?

5. Шта Тамарина мама мисли о интернету? Како то разумеш?

6. Како би објаснио/објаснила дедину реченицу: „Видиш како се од

читања расте“?

7. Због чега су Тамарини родитељи променили мишљење о њеном

самосталном одласку у школу?

8. Какав је крај ове приче? Због чега?

9. У ком лицу је испричана ова прича?

10. Шта се постиже у причи употребом дијалога?

1. Опиши дешавања на Милановом рођендану.

2. Замисли опет Миланов рођендан, али тако да се нико не свађа и нико

не плаче. Испричај како изгледа то рођенданско славље.

3. Сажето препричај ову причу тако што ћеш за сваки дан навести главни

догађај.

4. Опиши дедину улогу у решавању Тамариног проблема.

5. Реши асоцијацију.

ПРОМОТИВНИ

компјутер

ПРИМЕРАК

информације

цео свет

138


1. Прочитај и потруди се да то запамтиш.

Интернет је добар слуга, али лош господар.

Добре

стране

интернета учење

путем

интернета

брза

доступност

информација

могућност лаког

разговора с

другарима који

су далеко

забава

(играње

игрица).

Лоше

стране

интернета

бројне

непоуздане

и нетачне

информације

велики број

неодговарајућих и

узнемиравајућих

садржаја

све што се напише или

објави на интернету постаје

јавно и доступно великом

броју људи и више се не

може контролисати како ће

други користити те податке.

2. Прочитај текст. Усмено одговори на питања и реши задатке.

Kњижевност и филм

Право је уживање читати узбудљиву и занимљиву књигу. Уживање је и

гледати узбудљив и занимљив филм. Многе приче и романи који су део ове

наше Читанке послужили су за снимање филмова. На пример, прича „Баш-

-Челик“ и роман „Хајди“. Када је по некој књизи снимљен филм, кажемо да је

та књига екранизована.

Гледајући филмове снимљене на основу књижевних дела, на нов начин

упознајемо то дело. Филм је, међутим, временски ограничен, и најчешће

не може да обухвати све оно што садржи књига. Зато је јако занимљиво да

упоредиш књигу и филм.

а) Сети се неког књижевног дела које си прочитао/прочитала, а потом

гледао/гледала у биоскопу или преко телевизије. Упореди та два

уметничка дела.

б) По чему се разликују књижевно и екранизовано књижевно дело?

в) Које су сличности између књижевног дела и филма?

г) Наброј цртане филмове које си гледао/гледала, а који су снимљени

према књижевним делима.

Прочитај текст „Реч-две о Питеру“ из Читанке. Замисли да Питер и Тамара

иду у исто одељење. Шта мислиш, да ли би се добро слагали? Образложи

своје мишљење.

139

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 139

а.


Да се подсетим

1. О којем периоду живота главних ликова приповедају наведена дела?

„Хајди”, Јохана Шпири

„Златно јагње”, Светлана Велмар-Јанковић

„Реч-две о Питеру”, Ијан Макјуен

„Од читања се расте”, Јасминка Петровић

• Које су разлике између ових књижевних дела?

2. Обој кружић поред илустрације на којој је приказан главни лик из дела

“Реч–две о Питеру”.

ПРОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

140


О народном јунаку

141

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржај

ај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


Народна епска песма

Марко Краљевић и бег Костадин

Коње јашу до два побратима:

бег Костадин и Краљевић Марко;

бег Костадин беседио Марку:

„Побратиме, Краљевићу Марко,

да ти мени о јесени дођеш,

о јесени, о Дмитрову данку,

а о моме крсноме имену,

па да видиш части и поштења,

а и лепа, брате, дочекања,

и господске ђаконије редом."

Ал' беседи Краљевићу Марко:

„Не вали се, беже, с дочекањем!

Кад ја тражи брата Андријаша,

ја се деси у двору твојему

о јесени, о Дмитрову данку,

а о твоме крсноме имену,

видио сам твоје дочекање,

и види ти до три нечовештва.” ПАл' беседи беже Костадине:

Р„Побратиме, Краљевићу Марко, Рта каква ми нечовештва кажеш?”

ПВели П„Прво њему Краљевићу Марко:

ти је, брате, нечовештво:

Рдођоше ти до две сиротице, Рда ј' нараниш леба бијелога

и Ии напојиш вина црвенога,

а ти велиш двема сиротама:

− Ид'т' одатле, један људски гаде!

Не гад'те ми пред господом вина!−

А мени је жао, беже, било, било,В

жао било двеју сиротица,

па ја узе до две сиротице,

П

Р

О

М

О

Т

И

В НИ

П

Р

И

М

Е

Р

А

К

142


одведо и доле на чаршију,

нарани и леба бијелога

и напоји вина црвенога,

па покроји на њих чисти скерлет,

чисти скерлет и зелену свилу,

па и онда посла двору твоме,

а ја, беже, гледим из прикрајка,

како ћеш и онда дочекати;

а ти узе једно сирочади,

узе њега на лијеву руку,

друго узе на десницу руку,

однесе и у дворе за столе:

− 'Јед'те, пијте, господски синови! −

Друго ти је, беже, нечовештво:

што су били стари господари,

па су своју азну изгубили,

и на њима стари скерлет беше,

оне мећеш у доњу трпезу;

а који су нови господари,

и одскора азну заметнули,

и на њима нови скерлет беше,

оне мећеш у горњу трпезу,

пред њи носиш вино и ракију

и господску ђаконију редом.

Треће ти је, беже, нечовештво:

ти имадеш и оца и мајку,

ниједнога у асталу нема,

да ти пије прву чашу вина.”

побратим – пријатељ

који је као брат

бег – владар неке

области, турски

племић

беседио – говорио

данак – дан

крсно име – слава,

црквени и породични

празник

ђаконије – посластице,

специјалитети

хазна – богатство

дочекање –

дочекивање

нечовештва –

нечовечни,

безосећајни поступци

чаршија – трговачки

део града

скерлет – скупа

тканина јарко црвене

боје

мећеш – стављаш

трпеза – сто за

ручавање

заметнули – стекли

астал – значење

ове речи провери

у Речнику на крају

Читанке

Епске народне песме опевају јунаке и значајне догађаје из прошлости.

Епска дела прате животне путеве ликова који су често пуни успона и

падова. То су епски јунаци.

Наш најпознатији епски јунак је Марко Краљевић. Он је био син једног

српског краља. У народним епским песмама опеван је као велики јунак који

је штитио слабе и немоћне. Његов коњ звао се Шарац.

143

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 143

а.


1. Шта сазнајеш из прва два стиха ове песме?

2. О чему разговарају два главна јунака?

3. Шта Марко Краљевић највише замера бегу?

4. Која још нечовештва Марко замера Костадину?

5. Да ли је бег могао да се оправда пред Марком због свога понашања?

Објасни свој став.

6. Шта је Марко Краљевић одбио да уради?

7. Кога подржава народни певач? Објасни, по чему то закључујеш.

1. Објасни значење речи нечовештво на неком свом примеру.

2. Шта значи израз: „Показао је своје право лице”? Објасни.

3. Наброј сва три бегова нечовештва и на основу тога подели песму на три

целине. Напиши у свеску њихове наслове.

4. Наведи Маркове и бегове особине и упореди их.

5. Одреди број слогова у претпоследњем стиху ове песме. Колико их је?

Одреди број слогова у прва два стиха. Шта запажаш?

Прочитај.

Вук Стефановић Караџић прикупио је и записао бројне

народне умотворине, међу којима су и народне епске

песме. Захваљујући њему оне су сачуване од заборава

Пдо данашњих дана. Вук Караџић је реформисао српски

Пјезик РПронађи РОдабери и писмо и оставио нам азбуку коју данас користимо.

на интернету податке о његовом животу.

оно што ти се чини најзанимљивијим и

у свесци.

Ппрепричај

П

Р

О

М

ПР

М– изменио набоље, побољшао

О

Рреформисао

– изменио набоље, побољшао

РИ

М

Т

И

Мушко име Коста потиче од старог имена Костадин или Константин и значи

постојан, чврст, сталан.

ВРазмисли шта значи израз:

РАК

Е


ВРазмисли шта значи израз:

В„Константно се смеје“.

Н

народна епска песма

И

144


Народна епска песма

Орање Марка Краљевића

Вино пије Краљевићу Марко

са старицом Јевросимом мајком;

а кад су се напојили вина,

мајка Марку стаде бесједити:

„О мој синко, Краљевићу Марко,

остави се, синко, четовања,

јер зло добра донијети неће,

а старој се досадило мајци

све перући крваве хаљине;

већ ти узми рало и волове,

пак ти ори брда и долине,

те сиј, синко, шеницу бјелицу,

те ти рани и мене и себе”.

То је Марко послушао мајку:

он узима рало и волове;

ал' не оре брда и долине,

већ он оре цареве друмове.

Отуд иду Турци јањичари,

они носе три товара блага,

па говоре Краљевићу Марку:

„Море Марко, не ори друмова!”

„Море Турци, не газ'те орања!”

„Море Марко, не ори друмова!”

„Море Турци, не газ'те орања!”

А када се Марку досадило,

диже Марко рало и волове,

те он поби Турке јањичаре,

пак узима три товара блага,

однесе их својој старој мајци:

„То сам тебе данас изорао”.

бесједити –

говорити

рало – дрвени

плуг за орање

земље

товар – стара

мера за масу,

колико може да

се натовари на

коња – нешто

више од 100 kg

сиј – сеј

шеница –

пшеница

јањичари –

турски војници

страног порекла

међу којима је

било и доста Срба

145

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 145

а.


1. Ко су главни ликови у овој песми?

2. Који су споредни ликови?

3. Како се зове мајка Марка Краљевића?

4. Шта она саветује свом сину?

5. Да ли је Марко Краљевић послушао мајку?

6. Заокружи тачан одговор.

За кога кажемо да је тврдоглав?

а) За особу која има тврду главу.

б) За особу која је веома мудра.

в) За особу која упорно поступа по свом.

7. На основу чега се у песми види да је Краљевић Марко тврдоглав?

• Издвој још неку његову особину у овој песми.

1. Размисли због чега је Јевросима молила сина да промени свој начин

живота. Објасни.

2.

Опиши Марка Краљевића.

П3. ПСнаг

Снага Марка Краљевића је преувеличана у овој песми. Пронађи стих

који то потврђује. Подвуци га.

П

Р

О

М

О

Т

И

ПР

И

М

Ако Оо знаш да је товар стара мера за тежину која је износила нешто више

Род 100 ока, а да је једна ока нешто више од једног килограма, колико је

приближно килограма један товар?

Ионда

ИОдговор: _______________________________________________________

Р

онда приближно килограма један товар?

ЕР

ВНИ

народна епска песма

народна епска песмаАК

146


Бранко Стевановић

Занимање Марка Краљевића

Кад је рођен Краљевићу Марко,

сигурно је било лето жарко.

Ако ништа – бар због риме згодне:

рађао се летњи дан до подне!

Чекао је дуго, из прикрајка,

да га роди Јевросима мајка.*

Да му оцу, краљу Вукашину, **

риђе веђе од радости сину!

Вековима Марко посла има

у јуначким јаким стиховима.

Заштитник је и судија свима,

ни по бабу, ни по стричевима.

Чуда ствара:

с вилом разговара,

слабе брани,

сиромашне храни,

битке бије,

много вина пије,

кори цара.

Некад, море,

и друмове оре!

Да победи,

дреновину цеди,

коња Шара

крај пута одмара,

преговара,

тамнице отвара.

147

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 147

а.


Марко ведри, Марко и облачи,

без престанка гуслају певачи.

Свака песма о њему открије

шта је било – и кад било није.

Бруји, струји лековита варка:

то је нама остало од Марка.

По три копља прескачу стихови,

пламте снови, кроз њих Марко плови.

* Према записима из давних времена,

Маркова мајка се звала Јелена или Аљена.

А кад се у манастир повукла из света,

монашко јој име би – Јелисавета.

** Пссст, тише читај, да не чује Марко:

отац му је био владар а кржљавко,

за разлику од сина јунака

који беше налик на ујака.

ПР

О

М

О Т

И

В

Н

ПР

И

М

Е

Р

Рвеђе

О

О– – обрве

тамница – значење ове

речи потражи у Речнику

Пни по бабу М– ни по

стричевима

– судити на крају Читанке

Рправедно, ни како отац копље – врста оружја

Ркаже, нити како стричеви монашко име – када

Ркажу

неко замонаши и

Тсе Икори – критикује

Тодласком у манастир

дреновина – суво, јако

Иживот посвети Богу, он

дрво, цедити дреновину

Иузима узима друго име које се

значи радити узалудан

Иразликује од имена које је

посао

Вдо тада имао

стричевимаМ

кажуИ

АК

до тада имаоИ

148


1. Којим стиховима је дочарана радост оца Марка Краљевића? Чему се

он радовао?

2. Којим стиховима се Марко Краљевић представља као правичан лик?

3. Који део ове песме ти је најзанимљивији? Због чега?

4. Који Марков поступак описан у песми те је изненадио? Због чега?

5. С ким Марко разговара? Да ли је то могуће? Због чега?

6. Какво расположење буди у теби ова песма? Због чега?

7. Да ли је начин на који песник пева о Марку Краљевићу духовит? По

чему то закључујеш?

1. Пронађи стихове који говоре о томе да песме о Марку Краљевићу

описују и догађаје који се нису догодили. Подвуци их.

2. Наведи особине лика Марка Краљевића у овој песми. Упореди их с

његовим особинама у песмама „Марко Краљевић и бег Костадин” и

„Орање Марка Краљевића”.

Прочитај текст.

Марко Краљевић и вила

Према народним причама, виле су биле углавном добре. Нарочито

су помагале људима којима су биле захвалне. Тако је једна од њих била

захвална Марку Краљевићу зато што је заштитио од Сунца када је она

заспала поред једног извора. Своју захвалност је изразила тако што му је

помагала до краја његовог живота. Поклонила му је и коња Шарца који је

имао натприродне моћи.

шаљива песма

149

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 149

а.


Да се подсетим

1. Међу датим речима заокружи оне које можеш да повежеш с ликом

Марка Краљевића.

народни јунак

тврдоглав

ратник

заштитник

поштен

нечовечан

кукавица

племенит

храбар

ПРОМО

снажан

праведан

ПРИ2.И2. Спој наслов песме са одговарајућим речима.

О

Т

2. ИСпој наслов песме са одговарајућим речима.

И

М

Е

ММарко Марко Краљевић и бег Костадин

борба мишићима

В

Р

Орање Марка Краљевића

борба речима

Н

И

А

К

3. Напиши у свесци неколико реченица о Марку Краљевићу и нацртај га.

150


О значајним личностима

српског језика, српске науке и културе

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.

151


Непознати аутор

Химна Светом Сави

Ускликнимо с љубављу

Светитељу Сави,

српске цркве и школе

светитељској глави.

Тамо венци, тамо слава

где наш српски пастир Сава.

Појте му, Срби,

песму и утројте!

Благодарна Србијо,

пуна си љубави

према своме пастиру

Светитељу Сави.

ПРОМ

О

Т

И

В

Н

рода,И

ПРИМЕ Р

А

К

с тобом уједине,

Почуј глас свог

Цело Српство слави славу

свога оца, Светог Саву.

Појте му Срби,

песму и утројте!

МДа се српска сва срца

с тобом уједине, Осунце мира, љубави

да нам свима сине.

ЕДа ЕСвети живимо сви у слози,

РСвети Саво, ти помози.

РПочуј глас свог рода,

српскога народа.

ускликнимо −

узвикнимо

светитељ –

човек кога

је црква

прогласила за

свеца

утројити –

утростручити,

умножити,

проширити

благодаран –

захвалан

152


Дан Светог Саве је празник српског језика и просвете. У свим школама

у Србији 27. јануар се прославља као школска слава. Дан Светог Саве

први пут је у српским школама прослављен пре више од 150 година.

„Химна Светом Сави” је свечана песма која се изводи на прославама

овог празника. Када се изводи химна, треба да устанемо и стојимо

мирно док се не заврши. На тај начин исказујемо поштовање према

Светом Сави – првом српском просветитељу.

1. Како другачије, једном речју, називамо свечану песму?

2. Којом строфом се поручује живљење у слози и љубави?

3. Која строфа је на тебе оставила најјачи утисак? Због чега?

Отпевај са својим другарима из одељења ову химну.

Прочитај текст, а на часу музичке културе послушајте Химну Републике

Србије.

Химна Републике Србије

Свака држава има своју химну. Химна Републике Србије је „Боже правде“.

Она се изводи у свечаним приликама и на спортским такмичењима. Када се

изводи химна, сви устану и стоје мирно. На тај начин исказују поштовање

према нашој држави Републици Србији.

свечана песма

153

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 153

а.


Јована Кулаузов Реба

Михајло Пупин Идворски

Ја сам Пупин – Михајло Пупин. Тамо где сам

1854. рођен, у селу Идвору – некада је, кажу,

било Панонско море. Од раног детињства сам

много маштао... Замишљао сам разне изуме

који ће променити и олакшати живот људима!

И остварио сам тај сан! Захваљујући знању из

књига, експериментима у лабораторијама,

образовању у Европи и Америци, и мојој мудрој

мајци, ја сам постао велики проналазач и стекао

славу у читавом свету!

У току живота створио сам 34 важна изума, који су заувек изменили

свет телекомуникација! Оно по чему сам најпознатији јесте поступак

под називом пупинизација: на самом почетку 20. века омогућио сам

људима да, помоћу специјално направљених калемова, телефонирају

на великим раздаљинама. Океани, планине, реке и пустиње више нису

били препрека за разговор телефоном! Тада сам изрекао пророчанство:

„Сигуран сам да неће проћи много времена до момента када ће цео свет

Празговарати телефонима ослобођеним каблова и жица!“ Био сам у праву,

Пзар зар не?

РНаписао Рнајпознатије сам и неколико књига о науци, историји и култури. Ипак, моје

дело јесте аутобиографија

Од пашњака до научењака, у којој

Псам ПИдвора, описао српско село, породицу, авантуре са пријатељима из родног

школовање и путовања по свету, као и моја открића... Желео

Рсам да свима покажем како једно српско сељачко дете, које је одгојила

Рнеписмена неписмена мајка, може да оствари велики успех. За то су му потребни:

љубав, Иљубав, вера, упорност, огроман рад и, изнад свега – образовање!

П

Р

О

М

О

Т

П

Р

И

И

В

Н И

М

Е

Р

А

К

телекомуникација –

Ипророчанство

– предвиђање

комуникација на даљину

Внечега што ће се десити

жичаним или бежичним путемВаутобиографија

– књижевно

калем – ваљак с намотаном

Вдело у коме писац описује

жицом који проводи Асвој живот

електричну енергију

животИ

154


1. Где се родио Михаjло Пупин?

2. Захваљујући чему и коме је он постао велики проналазач?

3. По ком изуму је најпознатији?

4. О чему је Пупин писао?

5. Која је његова књига најпознатија? Шта је у њој описао?

1. Пронађи питање у другом пасусу овог текста и одговори на њега.

2. Објасни како разумеш последњу реченицу у овом тексту.

Пронађи у Читанци текст „Од читања се расте”. Ако прочиташ текст,

сазнаћеш како је Тамара научила да чита.

Размисли коме је било боље у животу: Михајлу Пупину или његовој мајци

која је била неписмена. Објасни својим речима зашто је образовање важно.

1. Прочитај текст и препричај га.

Како настаје звук

Свет око нас је препун звукова. Звук је све оно што чујемо. Звучни извори

су тела која својим треперењем или вибрирањем производе звук. Око њих

се стварају звучни таласи који се крећу у свим правцима.

Људски глас настаје на сличан начин. Ваздух из плућа покреће гласне

жице у грлу које трепере и стварају глас.

2. Направи играчку сличну телефону и изведи експеримент.

За овај експеримент су ти потребне две пластичне чаше, канап дужине око

два метра, маказе. Експеримент ћеш радити са својим паром.

Поступак: маказама пажљиво пробушите дно обе чаше на средини.

Провуците канап кроз отворе и вежите чвор на крајевима да се канап не

би извукао. Затегните канап. Прислони отвор чаше на ухо и слушај шта твој

пар има да каже. Затим попустите канап и поновите поступак.

Испричај шта закључујеш.

значајна личност, препричавање

155

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 155

а.


Јована Кулаузов Реба

Упознај Милеву Марић

Ајнштајн

Ово је прича о паметној и доброј

девојчици, којој су се наставници дивили

јер је знала одговоре на сва питања.

Другари из разреда је због тога нису

задиркивали јер се није хвалисала

знањем, већ је увек била спремна да им у свему помогне. Њено име је

Милева Марић.

У време када је рођена, 1875. године, девојчице нису баш имале много

могућности да се образују. Зато се Милева, после школовања у градовима

у којима јој је то било дозвољено, на крају нашла у Мушкој гимназији у

Загребу, где је била једина девојчица! То је није спречило да буде, као и увек

− најбољи ђак!

Потом се одлучила на веома храбар корак: напустила је маму, тату, сестру

и брата и отиснула се чак у Швајцарску, на Политехнички факултет, те

изучавала омиљене предмете: математику и физику. И опет је била једина

девојка у групи студената!

ПНажалост, Милева није успела да до краја оствари своје снове. Због удаје

Пза Римала Рнаучној за чувеног научника Алберта Ајнштајна и рађања троје деце више није

имала времена да се бави науком. Уместо својој, посветила се мужевљевој

каријери. И зато, када је Алберту Ајнштајну 1921. године додељена

ПНобелова награда за научна открића, сав новац који је добио поклонио

Рје Рнесебично њој − Милеви. То јој је била награда за сву помоћ и подршку коју му је

пружала у научном стварању.

ИДанас је нормално да девојке иду на факултет, али на крају 19. века

Исматрало се да је наука створена само за младиће. Супротстављајући се

тим застарелим правилима, Милева Марић Ајнштајн је доказала свима да

таленат није само мушког рода. Тако је прокрчила пут свим девојкама које

су желеле да се образују и да саме изаберу своју будућност.

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

П

И

М

Е

Р

АК

И

156


1. Због чега су се наставници дивили Милеви Марић?

2. Коју гимназију је она похађала и због чега је била једина девојчица у

њој?

3. По чему се она разликовала од осталих студената на факултету који је

похађала?

4. Шта је спречило Милеву да оствари своје снове?

5. На који начин јој је супруг Алберт Ајнштајн изразио захвалност?

6. Како разумеш последњу реченицу у овом тексту?

Препричај последњи пасус овог текста.

Прочитај текст и одговори на питања.

Општа декларација о људским правима

Велики број држава света усвојио је Општу декларацију о људским

правима. Реч је о документу којим су утврђена људска права, и то право

на слободу и сигурност сваког појединца, право на образовање, право на

слободу вероисповести, право на слободу мишљења и друга права. Ова

права важе за све људе без обзира у којој држави живе и ког су пола. Наша

држава се обавезала да поштује наведену декларацију.

• Шта је Декларација о људским правима?

• Која права су обухваћена Декларацијом?

• За кога важе ова права?

• Шта се наша држава обавезала да уради?

Слика приказује симбол заштите људских права

који користи цео свет. Овај симбол осмислио је

уметник из Београда Срђан Стакић.

Његов рад изабран је као најбољи међу 15.375

радова који су пристигли на конкурс из више од 190

земаља света.

значајна личност, препричавање, декларација

157

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 157

а.


Да се подсетим

Познате личности у свету науке

Милева Марић Ајнштајн

са супругом Албертом

Михајло Пупин

П

Р

М

О

Т

И

ПР

И

М

Пречи? 1. Прочитај одломак из књиге „Са пашњака до научењака”. Чије су ово

Заокружи тачан одговор.

РА А Рдетињства, становници Идвора били су одувек земљорадници. У време мога

ОА

Одетињства, Ознали већина је била неписмена. Па и отац мој и мајка моја нису

знали ни читати ни писати. Ту се намеће питање: што је могао дечко од

Рџепу, петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима, без паре у

донети Америци ако би се нашле законске могућности да се он у

Ињу усели? Али ја сам тада веровао да ја носим Америци толико благо

Ида ће ми се дозволити искрцавање, па сам се немало изненадио када

приметих да нико на мене ни главе не осврте када сам овде стигао.

В

Н И

Е

Р

А

Михајла Пупина Светог Саве Милеве Ајнштајн

158

К


Читам и уживам

(домаћа лектира – избор)

159

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 159

а.


Душан Радовић

ПЕСМЕ (ИЗБОР)

Здравица

Све што расте

хтело би да расте...

– Нека расте,

и треба да расте!

Све што цвета...

хтело би да цвета.

– Нека цвета,

и треба да цвета!

Нека гледа

све што има око, свако крило

нек лети високо!

Летети, летети, лепо је летети!

Живети, живети, лепо је живети!

Све што лети

хтело би да лети…

– Нека лети,

и треба да лети!

РСве што пева

ПРи хтело би да пева…

– Нека пева,

и треба да пева!

П

ОМ

МО

ОТИВНИ

РИМЕРАК

Нека скаче

све што има ногу,

нека трче

сви који то могу!

Скакати, скакати, лепо је

скакати!

Живети, живети, лепо је

живети!

Све што трчи

хтело би да трчи…

– Нека трчи,

и треба да трчи!

Све што кљуца

хтело би да кљуца…

– Нека кљуца,

и треба да кљуца!

Нека пева

све што има глас,

нико лепше,

ведрије од нас.

Певати, певати, лепо је певати!

Живети, живети, лепо је

живети!

ЖИВЕЛИ!

здравица –

краћи говор

уз испијање

пића за нечије

здравље,

успех и срећу

160


1. Чему се све песник радује?

2. Шта он жели?

3. Која реч се најчешће јавља у песми?

4. Која осећања у теби буди ова песма? Опиши их.

5. Шта је за песника лепо?

6. Која је порука ове песме?

1. Заокружи све глаголе у трећој и петој строфи.

2. Подвуци све реченице које почињу речју нека. Прочитај их гласно и

објасни њихову везу са речју здравица.

Прочитај текст и одговори на питања.

Сви растемо

Једно од заједничких својстава живих бића је да расту. Људи и велики

број животиња пролазе кроз неколико фаза развоја и раста. То су:

период одојчета, детињства, младости, зрелог доба и старости.

Сви људи расту на сличан начин. Међутим, постоје и неке веће

разлике између деце различитог пола. Дечаци и девојчице пролазе

кроз исте фазе раста и развоја, али на различит начин и различитом

брзином. При крају детињства темпо растења деце се убрзава. Тај

период почиње код девојчица обично између једанаесте и тринаесте

године, а код дечака између дванаесте и четрнаесте године. Тај период

се назива пубертет.

а) Које фазе развоја се помињу у овом тексту?

б) По твом мишљењу, да ли боље објашњава одрастање овај текст

или песма Душана Радовића? Образложи своја став.

Пронађи у Читанци још једно дело које је написао аутор „Здравице.“

Прочитај то дело, а потом у свесци напиши по чему се све ова два дела

разликују.

песма, песник, глаголи

161

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


Плави зец

Три сам земље прелазио,

и три горе прегазио,

и три мора препловио –

док га нисам уловио.

Плавог зеца,

чудног зеца,

јединог на свету!

О

Овај зец

зна да свира,

овај зец

зна да плете,

овај зец

ручак кува,

овај зец

кућу мете.

Овај зец

плести уме,

овај зец

жети уме,

овај зец

шити, пити,

и француски говорити

– све разуме!

Плави зец,

чудни зец,

једини на свету!

Ја га хтедох вама дати

да вас мије,

да вам шије,

да вам кроји,

да вам броји,

да вам плете,

да вам мете,

да вам кува,

да вас чува,

да вам пева,

слике шара

и француски разговара.

Плави зец,

чудни зец,

једини на свету!

ПРОМО

ПРИМЕРАК

ТИВНИ

162


Ставих зеца у торбак,

па пожурих својој кући.

Ал кад бисмо испред куће

стаде зечић да шапуће:

– Пусти ме, ловче,

храбри ловче,

да очешљам косу,

да умијем лице,

да исечем нокте,

да исправим стас,

да удесим глас.

Нек’ виде деца

плавог зеца,

чудног зеца,

јединог на свету!

Пустих зеца из торбака

ал’ се зец не очешља,

ал’ се зец не уми,

нит’ исече нокте,

нит’ исправи стас,

нит’ дотера глас.

Већ побеже, ој несрећо,

на крај света, ој невољо!

Плави зец, чудни зец,

једини на свету!

гора –

узвишење,

брдо или

планина

мете – чисти

163

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


1. Шта све зна и уме плави зец?

2. Како се зец избавио из невоље?

3. Коју је особину он испољио том приликом?

4. Шта се десило на крају песме?

5. Како се ловац тада осећао?

6. Шта ти је у песми најсмешније?

7. По чему ова песма личи на бајку?

1. Смисли други наслов за ову песму. Напиши га у свеску.

2. Подвуци све глаголе у овој песми.

3. Опиши своја осећања када те неко превари.

Има у Читанци једна лепа песма о потоку. Пронађи је и прочитај. Осмисли

драмски текст чији ће ликови бити животиње из те и ове песме.

Прочитај текст и препричај га.

Ловачке приче

П

Р

О

М

О

Т

И

П

Р

И

М

Е

Да ли знаш шта значи израз

П„ловачка прича“ и како је настао?

ПЛовци Рлову Рпреувеличавају Ловци воле да причају приче о

лову и улову. Неки од њих често

и измишљају

Псвоје ловачке успехе. Понекад

су толико уверљиви да и сами

Рповерују у то да су њихове приче

Ристините. То је подстакло писца

да Ида напише песму о плавом зецу.

Измисли ти једну своју ловачку

причу и напиши је у свеску.

свеску.В

Р

шаљива песма, глаголи, препричавање

НИ

А

164

К


Braća Grim

BAJKE (IZBOR)

Pčelinja matica

Dva careva sina pošla jednom po svetu da traže pustolovine, pa počeli živeti

neumereno i raspusno, te se nikako nisu vraćali kući. Treći, najmlađi sin, kojeg su

zvali Tupavko, krenu na put da potraži braću. Ali kad ih najzad pronađe, oni ga

stadoše ismevati što se usudio da se sa svojom malom pameću probija kroz svet

kad to ne polazi za rukom ni njima dvojici koji su kudikamo pametniji. Ipak, sva

trojica produžiše zajedno put, pa naiđoše na jedan mravinjak. Dvojica starijih

htedoše da ga razriju, pa da gledaju kako mali mravi u strahu mile tamo-amo i

sklanjaju jajašca, ali Tupavko reče: „Ostavite ih na miru, ne dam da ih uplašite!” Oni

onda nastaviše put i dođoše do jednog jezera po kome je plivalo mnogo, mnogo

pataka. Dva starija brata htedoše da uhvate koju, pa da ih ispeku, ali tu Tupavko to

ne dozvoli nego reče: „Ostavite ih na miru! Ne dam da ih ubijate!” Najzad dođoše

do jednog pčelinog gnezda, u kome je bilo toliko meda da je curilo niz stablo.

Dvojica starijih htedoše da nalože vatru ispod drveta i da poguše pčele kako bi

mogli izvaditi med. Ali ih Tupavko opet odvrati od toga rekavši: „Ostavite ih na

miru, ne dam da ih pogušite!”

Najzad tri brata dođoše u jedan dvorac, gde su po stajama naišli na okamenjene

konje, a nigde se nisu videli ljudi. Prođoše tako kroz sve staje, dok na kraju ne

stigoše pred jedna vrata koja su bila zaključana s tri katanca. Nasred vrata bilo

je malo okno kroz koje se moglo pogledati u sobu. Unutra videše nekog sedog

čovečuljka kako sedi za stolom. Pozvaše ga jedanput, dvaput, ali ih on ne ču.

Najzad ga pozvaše i treći put. On onda ustade, otključa katance i iziđe. Ali nije

progovorio ni reči, već ih je odveo do jednog bogato postavljenog stola. Kad su

se najeli i napili, otpratio je svakoga u posebnu sobu.

Sutradan ujutru sedi čovečuljak uđe k najstarijem, mahnu mu rukom i dovede

ga pred jednu kamenu ploču na kojoj su bila ispisana tri zadatka koje je valjalo

izvršiti, pa da se dvorac oslobodi čarolije. Prvi je glasio: u šumi pod mahovinom

leže biseri careve kćerke, ima ih hiljadu. Trebalo ih je sakupiti, a ako makar i jedan

jedini bude nedostajao kad sunce zađe, onaj koji ih je tražio pretvoriće se u

kamen. Najstariji brat otide onamo i poče tražiti, ali kad je dan minuo, našao je tek

stotinu, i desilo se onako kako je pisalo na ploči: pretvorio se u kamen. Sutradan

165

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 165

а.


se drugi brat poduhvati zadatka, ali nije prošao mnogo bolje od najstarijega: ne

nađe više od dvesta bisera i pretvori se u kamen.

Najzad dođe red i na Tupavka. I on poče tražiti po mahovini, ali bilo je teško

nalaziti bisere, a išlo je veoma sporo. On onda sede na jedan kamen i zaplaka.

I dok je tako sedeo, naiđe s pet hiljada mrava onaj mravlji car kome je on spasao

život i sićušni mravi za tili čas pronađoše sve bisere i sakupiše ih na gomilu. Drugi

je zadatak bio da se iz jezera izvadi ključ od sobe u kojoj je spavala careva kći.

Kad Tupavko dođe do jezera, doplivaše one patke koje je on spasao, zagnjuriše i

izvadiše ključ iz dubine. Treći je pak zadatak bio najteži: između tri usnule carske

ćerke trebalo je izabrati najmlađu i najljupkiju.

One su, međutim, ličile jedna na drugu i ni po čemu se nisu razlikovale sem po

tome što su jele različite slatkiše pre no što su zaspale: najstarija komad šećera,

srednja malo sirupa, a najmlađa kašiku meda.

Tada dolete matica onih pčela koje je Tupavko zaštitio od vatre, pa svim

trima pređe preko usana i najzad se zadrži na usnama one koja je jela med, te

tako carević vide koja je prava. I tad čarolije nestade, sve se probudi iz sna, a

ko beše okamenjen, opet dobi ljudsko obličje. I Tupavko se oženi najmlađom

i najljupkijom princezom i postade car po smrti njenog oca, a njegova braća

dobiše druge dve sestre.

(Preveo sa nemačkog Branimir Živojinović)

ПРОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

166


matica – najveća i jedina

pčela među pčelama u

košnici koja nosi jaja

raspusno – nemoralno,

nepristojno

staje – štale

kudikamo – neuporedivo

okno – prozor

minuo je – prošao je

poduhvati se – prihvati se

za tili čas – brzo

obličje – oblik, izgled

Prigodna marka posvećena braći Grim

Jakob i Vilhem Grim, poznatiji kao braća Grim, sakupljali su i zapisivali

nemačke narodne priče i bajke koje su čuli od ljudi i tako su ih sačuvali

od zaborava. Poznate bajke braće Grim su: „Pepeljuga”, „Koza i sedam

jarića”, „Palčić”, „Trnova Ružica”, „Mudra seljakova kći”, „Pčelinja matica” i

druge. Te bajke su prevedene na skoro sve jezike i postale su omiljene

deci širom sveta.

1. Kako su starija braća postupala prema najmlađem bratu? Zbog čega?

2. Da li su starija braća stvarno bila pametna? Po čemu to zaključuješ?

3. Koje loše stvari su oni želeli da urade?

4. Кoja osobina najmlađeg brata je najistaknutija u ovoj bajci?

5. Ко je sve pomogao najmlađem bratu?

6. Kako je on oslobodio dvorac od čarolije?

7. Koji likovi u ovoj bajci su negativni, a koji su pozitivni?

8. Kako se završava ova bajka?

9. Čemu te ona uči?

10. Ko je u Srbiji radio ono što su braća Grim radila u Nemačkoj?

167

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 167

а.


ПР

1. Tri brata su pošla u svet. Оbjasni namere njihovog putovanja.

2. Navedi primere iz ove bajke za datu tvrdnju.

1. Pročitaj tekst i prepričaj ga.

Najmlađi brat se rukovodio dobrotom.

Roj pčela

Pčele su insekti koji žive u rojevima. U jednom roju može biti i dvadeset hiljada

pčela koje sve potiču od iste majke – matice. U roju obično ima nekoliko stotina

mužjaka koji se nazivaju trutovi i koji ne rade ništa. Sve ostale pčele su radilice.

One su manje od matice i trutova. Mlada radilica u početku radi samo u košnici:

hrani tek izlegle pčele, čisti košnicu i stražari na ulazu u košnicu. Posle tri nedelje

odleće da sakuplja hranu.

2. Objasni izreku:

„Ponaša se kao trut”.

• Koja osobina trutova se ističe ovom izrekom?

U jednoj srpskoj narodnoj bajci koja se nalazi u Čitanci glavnom junaku pomažu

Пnatprirodna bića kojima je on prethodno pomogao. Naslov te bajke napiši na

Пlinije.

linije.

Рlinije.ОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

____________

________________

bajka

168


Бранко Ћопић

Доживљаји мачка Тоше

(Oдломак)

Тајанствена кола, још тајанственији џак и врло тајанствено мицање у џаку

− Да ли је џак господин, свиња или разбојник? − Вожња у погибију.

− Чок − ток, чок − то − рок! − лупкају друмом четири непоткована копита

насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре.

Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један

завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком.

Џак само ћути, можда због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да

говори.

Ко ли је тај чича који разговара с једним

обичним џаком? Да можда није луд или пијан?

Хајде да га чујемо.

− Ехе-хе, сад ти се смркло, господине

мој! − гунђа чича окрећући се џаку, а на

то се господин џак само мало помакне

као да немарно слеже рaменима.

− Па шта ја ту могу − смркло, па

смркло. Мора да неко има у џаку

док се он тако миче. А тај Неко

сигурно мисли:

− Знам и ја да ми се смркло,

јер се у џаку ништа не види.

Поред кола промиче

ред старих врба. Кола,

значи, путују крај неке

ријеке.

− Сад ћеш ти

мени у воду,

свињо једна! −

гунђа чича и

опет се окреће.

169

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 169

а.


Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара.

Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове

ријеке, али му се ниједан од њих не допада.

− Ето − каже он − у онај горе нисам те бацио, јер је много плитко, а овдје,

опет, много дубоко. У сљедећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још

даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично.

Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов.

Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на

дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво климне главом и вели:

− Видиш, ни овај ми се не свиђа, а баш бих те бацио. Хајде, опет ћемо даље,

разбојниче један.

Разбојник џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује:

− Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе

моју сланину?

Џак Тошо на те речи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну.

Завезани џак није ни господин, ни свиња, ни разбојник, већ се у џаку налази

неки мачак, а тај злосрећни мачак... он је свакако и велики господин, и

страшан разбојник, и грдна свиња, а име му је Тошо.

ПРОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

170


Тако је заиста.

У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити

свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир. Његов

мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи,

чича изгледа све тужнији.

ДРУГА ГЛАВА

Из које се ништа не види, јер се налазимо у џаку, али се зато понешто чује.

(Преписано из Тошина дневника)

„Јао мени, црну и кукавну, ево ме ухватише и у џак завезаше. Сад ме мој

чича Тришо некуд вози, а сигурно на добро мјесто доспјети нећу. Настрадао

сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак! Горе ми је него да

сам се нашао у кућици пса Жуће, старог буволовца и мог љутог душманина.

− Зашто су ме спремили у џак? − питаш ме, пријатељу мој! Е, то ти ни ја

сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича Трише,

млинара. Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се

на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју. Мијау-врњау,

ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде! Пробао сам свакако

да коју рибу намамим да изиђе на копно, али ми то није пошло за ногом.

Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину,

кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд. Рибице ми ништа

не одговарају, само ме неповјерљиво гледају својим округлим очима и врте

репом. Охо, реп им љубим, алај су слатке!

− Дедер, зашто си у џаку? − опет ви питате.

Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога што је из млина нестајало

многих ствари за јело, па мене за то окривише.

Јао-мијао, алај си неправедан, драги мој чича! Ко крао? Ја? Вјерујте ми,

никад ми крађа ни на ум није падала. Ја само приђем комаду сланине,

додирнем га брком и − хоп! − њега нестане. Шта се с њим деси, нек сам ђаво

зна. Тек ти само чујем свог чича Тришу:

− Овамо, разбојниче бркати, камо сланина?!

− Однио је миш − кажем ја.

− А зашто је ниси отео? − пита чича.

− Отео сам је, ево је у трбуху! − одвратим ја, а чича на то млац, млац!

брезовим прутом. Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина

171

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати. Деси се, опет,

да чича Тришо улови рибу, а ја само приђем да је омиришем и − гле чуда! –

одједном видим себе како бјежим кроз траву с рибом у зубима. Још се и не

окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам ли − не знам, образа ми!

Сира, опет, нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја

ту крив. Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у

уста? Ни ја не скачем у уста ономе зликовцу и буволовцу Жући, па ми је кожа

све до данас здрава и читава.

Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?”

врба – дрво које најчешће расте

поред воде

вир – кружно кретање воде

бостан – заједнички назив за

лубенице и диње

дедер – хајде

• Овај одломак је из романа

„Доживљаји мачка Тоше”.

ППрочитај Прочитај тај роман.

Р

О

М

О

Т

И

ПР

М

Е

Р1. Ко је био у џаку? По чему то знаш?

2. Kако

ОKако се зове млинар?

П3.

Куда се он упутио?

Р4. Како се зове његов мачак?

Р5. ИДа Изакључујеш? ИО ли је млинар стварно намеравао да баци мачка у реку? По чему то

Т

6. О чему је размишљао мачак док га је млинар возио у џаку?

7. На који начин је мачак себе оправдавао за крађу?

В Н

И

Р

А

К

1. Наведи особине мачка Тоше.

2. Испричај како доживљаваш Тоше.Н

млинара Тришу.

172


Прочитај и препричај текст.

Млин

Млевењем пшенице добија се брашно. Некада давно људи су пшеницу

млели само у воденицама, на млиновима. Пшеница се меље у воденицама

мрвљењем између две камене плоче које се окрећу снагом воде. Те

камене плоче чине млин. Савремени млинови су машине које се покрећу

електричном струјом. Брашно се прави од различитих житарица, најчешће

од пшенице, ражи, кукуруза и јечма.

роман, одломак

173

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 173

а.


Да се подсетим

1. Повежи линијом наслов са одговарајућом врстом књижевног дела.

Пчелиња матица

Доживљаји мачка Тоше

Плави зец

бајка

роман

песма

2. Која врста књижевних дела које си прочитао/прочитала у Читанци ти се

највише допала? Заокружи један или више појмова.

драмски

текстови

басне

ПРОМОТИВНИ

лирске песме

ПРИМ

приповетке

романи

М

народне песме

бајкеЕ

бајке

РАК

174


РЕЧНИК НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

A

аждаја, аждаха – ала, крилато чудовише с једном главом или више глава и

дугачким репом

акреп – ругоба

астал – сто

астроном – научник који проучава свемир

аутобиографија – књижевно дело у коме писац описује свој живот

Б

бакар – врста метала црвенкасте боје

батина – штап којим се бију деца

бег – владар неке области, турски племић

бедем – заштитни дебео зид или насип

бекне – проговори

беседити – говорити

биште – треби од вашки

благодаран – захвалан

Богомладенац – Исус Христ

Богородица – мајка Исуса Христа

бокор – више стабљика или цветова који расту из истог корена

бостан – заједнички назив за лубенице и диње

бранилац – особа која брани оптуженог, адвокат

брујати – производити дубок и јак звук

брчак – млаз воде или млека

бубнути – пасти

буздован – врста оружја са шиљцима

буктиња – запаљен врх дрвета, бакља

бура – снажан ветар који дува на мору и диже таласе

В

вајда – корист

вајка се – жали се

варош – град

вас – сав, цео

175

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 175

а.


ведрица – кадица, мало корито

веђе – обрве

век – јединица за мерење времена, сто година

већма – више, веома

вир – кружно кретање воде

вита – витка, висока

вран – црн

врба – дрво које најчешће расте поред воде

врдне – мрдне, помери се

врљаше – луташе

Г

генерал – војни командант

глодар – врста животиње (миш, веверица, дабар, хрчак и сл.)

гора – узвишење, брдо или планина

горд – поносан

горчица – врста биљке од које се прави сенф

губица – њушка

Д

данак – дан

дедер – хајде

Пдекор

Пдијадема

– предмети који служе за дочаравање сцене у позоришту

Рдијадема

– круна, украс у облику круне или венца

Рдирек

– дрвени стуб, греда

дреновина – М

јако, суво дрво. Цедити дреновину значи радити узалудан

Ппосао.

Рдријешити

– одвезивати

Рдрктати

М– Рдувар

– дрхтати

– зид

Идуховник

– свештеник, калуђер

П

Р

О

М

О

Т

И

П

И

М

ВНИ

ЕРАК

176


Ђ

ђаконије – посластице, специјалитети

ђе – где

ђегод – негде

ђердан – огрлица

ђерђеф – дрвени оквир на који се ставља тканина по којој се везе

ђипити – нагло скочити

ђогат – коњ беле длаке

Ж

жежен – ватрен, јако врућ

З

за тили час – брзо

забравити – закључати

завијуци – завијени предмети, овде текстови

зажећи – запалити

заклети се – поуздано потврдити да се говори истина

законачили – преноћили

заметнули – стекли

засвједочи – посведочи, потврди да је истина

застор – прекривач

збег – скривено место на које неко побегне од неке невоље или опасности

зделица – посудица

здравица – краћи говор уз испијање пића за нечије здравље, успех и

срећу

земан – рок за испуњење препоруке

земљопис – географија

зимогрожљив – осетљив на хладноћу

зјапити – бити отворен

И

имађаше – имаше

исткан – направљен, створен ткањем

ићи од немила до недрага – ићи на све стране безуспешно тражећи

помоћ или савет

177

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 177

а.


Ј

јаблан – врста дрвета

јадати се – жалити се

јањичари – турски војници страног порекла међу којима је било и много

Срба

јарови – обори, места где се држе коњи

јасле – дугачко корито причвршћено уза зид, у које се ставља храна за

стоку

једро – здраво, свеже

Јордан – света река у којој је крштен Исус Христ

К

кадифа – фина тканина, сомот

калем – ваљак с намотаном жицом који проводи електричну енергију

кафез – кавез

књижница – библиотека

колац – мотка

конак – преноћиште

конферансије – водитељ програма

конца – краја

копље – врста оружја

Пкрволочно

кори – критикује

– окрутно, сурово

Ркресиво

– предмет за паљење ватре Ркрсно име – слава, црквени и породични празник

кудикамо О– – М

неупоредиво

Пкулатаст

– риђ

Ркулаш


М– коњ жућкастосиве длаке

Ркулисе

Рпростор – декоративни покретни елементи на позорници који осликавају

драмске радње. Кулисе се најчешће праве од осликаног платна

Ипричвршћеног за дрвени оквир.

кут – М– кутак, угао, ћошак

кушати

М– – испитати, покушати да се сазна нешто

П

Р

О

М

О

Т

И

В Н

П

Р

И

М

Е

Р

А

Л

ледина земљиштеН И

– запуштено земљиште

178

К


М

матица – највећа и једина пчела међу пчелама у кошници која носи јаја

махнит – луд, безуман

маштрава – мали суд од бакра

мете – чисти

мећеш – стављаш

механа – кафана

механџија – власник кафане

минути – проћи

монашко име – када се неко замонаши и одласком у манастир живот

посвети Богу, он узима друго име које се разликује од имена које је до тада

носио

море, моремо – може, можемо

муштулук – обичај да се награди доносилац добре вести

Н

на – узми

најпрече – најпотребније

намерници – путници у пролазу

намјењивао – наменио

намћор – задрт, својеглав, тврдоглав човек

напосљетку – на крају

нечовештво – нечовечно, безосећајно поступање

ни по бабу ни по стричевима – судити праведно, ни како отац каже, нити

како стричеви кажу

О

обале – оборе

обличје – облик, изглед

обронци – стране планине од подножја до врха

озвездан – пун звезда

озго – одозго, са врха, изнад

окно – прозор

оли – да ли, или

онђе – тамо

опанци – врста кожне обуће

179

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 179

а.


опосум – врста животиње, торбар

оптужени – лице које је оптужено због непоштовања закона

опута – кожни каиш који је служио за плетење опанака и везивање

опанака за ногу, кожне пертле

оранија – велика посуда за прављење јела на ватри, казан

осека – спуштање нивоа морске воде

отале – одатле

отиду – оду

оћера – отера

П

пергамент – танка кожа на којој се некада давно писало

питом – благ; миран, доброћудан

побратим – пријатељ који је као брат

подухватити се – прихватити се

позлатити – учини да нешто буде као злато; улепшати

позно – касно

пој – песма

понор – провалија

посади – стави некога да седне

походити – посећивати

Ппредњачити

предање – прича која се преноси с колена на колено

– бити испред других, истицати се

Рпреклиње

– моли Рпремјетнути се – преврнути се

препану – препадну, уплаше

Ппресан

О– М– – свеж, некуван

Рпреступник

– особа која поступа супротно закону

Рпресуда

М– Рпретекне

– судска одлука

– престигне

Ипретурити преко главе

– доживети много тога, имати искуства

пророчанство – предвиђање нечега што ће се десити

прострти

М– – раширити

пушкомет Е– – удаљеност од пушке до места до којег може да стигне метак

П

Р

О

М

О

Т

И

В

Н

П

Р

И

М

Е

Р

АК

И

180


Р

ради – желели

разасута – размештена на све стране, разбацана

рало – дрвени плуг за орање земље

распусно – неморално, непристојно

реквизит – предмет који се користи у позоришној представи

реку – кажу, рекну

С

саљева се – слива се

сандолина – врста чамца, кајака

саучешће – саосећање, разумевање

сахат – сат

сведок – особа која сведочи, даје изјаву о неком догађају који је предмет

суђења, а коме је присуствовала или нешто зна о том догађају

светитељ – човек кога је црква прогласила за свеца

светлаци – светиљке, звездице пред очима, свици

севап – помоћ некоме, добро дело, нпр. севап је нахранити гладног и ако

га не познајеш

сиј – сеј

синџир – метални ланац

сјетовати – саветовати

сјетују – саветују

скапају – умру

скерлет – скупа тканина јарко црвене боје

срдит – љутит

сриједа – средина

стаје – штале

стане – почне

старина – стар човек, старац

стражње – задње

стури – одгурне, збаци

судија – лице које води судски процес и доноси пресуду

суче – увија

сцена – позорница, место где се одвија драмска радња

181

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај

а.


П

Т

такум – опрема за коње (седла, узде и узенгије)

тамница – затвор

телекомуникација – преношење информација бежичним или жичаним

путем

телескоп – инструмент којим се посматра свемир

тепати – нежно говорити некоме

товар – стара мера за масу, колико може да се натовари на коња, нешто

више од 100 kg

трица – небитна ствар

трпеза – сто за ручавање

трупина – велики труп (труп – део тела)

туњав – беживотан, смотан, несналажљив

тужилац – особа која неког тужи, подноси тужбу суду

У

у један мах – у тренутку

унезверено – уплашено

ускликнимо – узвикнимо

утва – врста дивље патке

утројити – утростручити, умножити, проширити

Ф

ПФејсбук

РФејсбук

– друштвена мрежа на интернету

О

М

О

П

Х

Пхазна

– богатство

Рхрапав

М– Рхука

– нераван, груб, неуједначене површине

хука – бука, хучање

Т

И

В

И

М

Е

Ц

цеваница – део ноге испод колена, потколеница

НИ

РАК

182


Ч

чакшире – панталоне

чардак – кућа на дрвеним стубовима

чаршија – трговачки део града

часни отац – свештеник, калуђер

чедо – дете

челик – веома чврст метал

чељад – укућани, чланови породице

чистота – невиност, честитост

Ш

шеница – пшеница

шипраг – густо шибље, непроходно жбуње

шћедне – хтедне

шћера – сатера, потера

шћери – кћери

шуре – супругина браћа

183

Овo je промотивни примерак кој

и служи да се наставници упознај

у са садржајај

ем и одаберу нај

квалитетније уџбенике

у складу са свој

им начином рада. Не може се користити у настави. Сва права задржана. Забрањено фотокопирање и продај 183

а.


Захваљујемо наставницима и докторандима који су као

евалуатори допринели врхунском квалитету овог уџбеника:

Снежана Радивојша, професор разредне наставе

ОШ „Ђуро Стругар”, Београд

Јасмина Пантић, професор разредне наставе

ОШ „Никола Тесла”, Винча

Тијана Копривица, мастер професор језика и књижевности,

докторанд, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Урош Ристановић, мастер професор језика и књижевности,

докторанд, Филолошки факултет Универзитета у Београду

ПРОМОТИВНИ

ПРИМЕРАК

More magazines by this user
Similar magazines