GM 131 PDF

ogledalo

GM Business & Lifestyle Magazine

Marketing:

Upravljanje korisničkim iskustvom 2019.

Trendovi:

Pet ključnih marketinških i

komunikacijskih trendova

za 2020. godinu

Novi posao u 2020:

Traži, traži, pa ćeš naći

Broj 131

ISSN:1821-4177

www.gmbusiness.biz


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Uvodnik

U ime Redakcije

Vesna Kovačević,

glavna i odgovorna

urednica

U ne ko li ko pret hod nih re dov nih iz da nja ča so pi sa ma hom smo se bavi

li si ste mi ma upra vlja nja za po sle ni ma, do no še njem od lu ka, opi som

rad nih me sta, pri me nom ana li tič kih mo de la u po slo va nju, kao i uti cajem

teh no loš kih do stig nu ća na mo de le po slo va nja... reč ju onim što bi

or ga ni za ci je mo gle da pre du zmu da bi bi le efi ka sni je i bez bed ni je tokom

pli va nja kroz po slov ne vo de. I na šta, u kraj njem slu ča ju, mo gu

da uti ču.

Za to smo od lu či li da u ovom bro ju ve ću pa žnju po klo ni mo onom čemu

se kao „da to sti“ va lja pri la go di ti i što va lja pra ti ti. Pre sve ga, da jemo

pre gled ne kih ključ nih tren do va ko ji će ove go di ne bi ti od po seb nog

zna ča ja za bren do ve, kom pa ni je i or ga ni za ci je. Tim struč nja ka Graylin

ga is tra ži vao je na šta se to fo ku si ra ju vr hun ski bren do vi i kor po ra cije,

ko je no ve ala te i teh ni ke ko ri ste, i na ko ji na čin su tren do vi ko je su

iden ti fi ko va li kao ključ ne pret hod nih go di na na pre do va li ili ne sta ja li.

Cu sto mer-cen tric pri stup, od no sno stra te gi ja ko ja se za sni va na stavlja

nju ko ri sni ka na pr vo me sto, jed na je od pod ra zu me va ju ćih stva ri

o ko joj se ne mo že po le mi sa ti. Zbog to ga se ja vi la i po tre ba za uvo đenjem

upra vljač kih po zi ci ja či ji za da tak bi bio upra vo ba vlje nje ne kim

vi dom cu sto mer ex pe ri en ce ma na ge men ta. U svom ne dav nom is tra živa

nju Gart ner na vo di da sa da sko ro 90% or ga ni za ci ja ima chi ef ex peri

en ce of fi ce ra, chi ef cu sto mer of fi ce ra ili ne ki ekvi va lent to me. Da kle,

kraj nji je čas da or ga ni za ci je ko je ih ne ma ju raz mi sle o uvo đe nju ne ke

od ovih upra vljač kih po zi ci ja.

Tre nut na „da tost“ je, na ža lost, i ogrom na dis pro por ci ja u po de li bogat

stva na svet skom ni vou, gde je de set svet skih mi li jar de ra bo ga tije

od vi še od 85 naj si ro maš ni jih ze ma lja za jed no, a nji ho vo ku mu la tiv

no bo gat stvo ta ko đe pre ma šu je GDP broj nih ze ma lja ko je se sma traju

eko nom skim si la ma. Zbog ova kve ne jed na ko sti or ga ni za ci je po put

Ox fa ma di žu glas i zah te va ju da eko no mi je ra de za sve a ne sa mo za

„ne ko li ko pri vi le go va nih“.


Impressum

Izdavač

Internet ogledalo

Društvo sa ograničenom odgovornošću za

promet intelektualnih usluga (INTO d.o.o.)

Beograd - Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

t.r. 145-7386-30 (Marfin banka)

dr Ra do van Bi go vić

(1956-2012)

pro fe sor Pra vo slav nog bo goslov

skog fa kul te ta Uni ver zite

ta u Be o gra du i sta re ši na

ma na sti ra Sve tog ar han ge la

Ga vri la u Ze mu nu

dr Zo ri ca To mić, pro fe sor

Fi lo lo škog fa kul te ta

Uni ver zi te ta u Be o gra du i

Fa kul te ta za kul tu ru i me dije

Me ga trend uni ver zi te ta,

autor vi še knji ga iz obla sti

ko mu ni ko lo gi je

Direktor

Zoran Kovačević

Glavna i odgovorna urednica

Vesna Kovačević

Urednica rubrike Putovanja

Nina Kovačević

Saradnici

dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,

dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov,

dr. Vladimir Sakač, Zvezdan Horvat,

mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,

dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,

Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,

prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,

Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,

dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,

prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,

Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,

Predrag Milićević

Prelom & Design

Veljko Kovačević

Video & Editing

Veljko Kovačević

Kontakt

tel: (+381 11) 3771-610

e-mail: redakcija@gmbusiness.biz

www.gmbusiness.biz

Online izdanje

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005

GM Business & Lifestyle / glavni i

odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,

br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)

: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD

Sistem). - 27 cm

ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle

COBISS.SR-ID 127672844

Bran ko Đa ko vić, su vla snik

ne ko li ko fir mi za raz voj

me na dže ra i or ga ni za ci ja koje

u Ve li koj Bri ta ni ji i SAD

ser vi si ra ju MPA, Zo nic gro up

i Ra dley Ho u se In sti tu te, a

od sko ro u Sr bi ji i re gi o nu

su pri sut ni pod ime nom

To ma to To ma to Com muni

ca ti ons. Uče stvo vao u

pla ni ra nju i iz vo đe nju sto tina

me nadž ment raz voj nih

pro je ka ta i tre nin ga u naj većim

svet skim fir ma ma

Dr. Vla di mir Sa kač, ma gistar

na u ka iz obla sti kli ničke

far ma ko lo gi je, asi stent

na Me di cin skom fa kul te tu

Uni ver zi te ta u No vom Sa du,

u dva na vra ta se kre tar, a

po tom i pred sed nik In terni

stič ke sek ci je Dru štva

le ka ra Voj vo di ne, Srp skog

le kar skog dru štva, sa rad nik

Evrop ske aka de mi je na u ka i

umet no sti

Dejan Šapić, marketing

konsultant, vlasnik agencije

Šapić Consulting. Objavio je

sedam ilustrovanih knjiga

o marketingu, medijima i

promociji. Tržišnim komunikacijama

se bavi poslednjih

13 godina u segmentima:

pozicioniranje firme,

kreiranje korporativnog

identiteta, unapređenje

imidža, razvoj brendova,

unapređenje prodaje i

media planiranje

Nina Kovačević,

master turizmolog

Zve zdan Hor vat, partner i

direktor Adi zes So ut he ast

Euro pe, Se ni or As so ci a-

te Adi zes In sti tu te San ta

Bar ba ra

Nemanja Pašalić,

završio studije u oblasti

menadžmenta u kulturi

i umetnosti i napredne

dodiplomske studije na

Beogradskoj otvorenoj

školi; master (MBA) iz

oblasti međunarodnog

poslovanja završio u Italiji

2009. godine sa dodatnim

usavršavanjima u

Francuskoj i Nemačkoj

dr Momčilo Talijan, redovni

profesor Beogradskog univerziteta,

radno angažovan

na Institutu za kriminološka

i sociološka istraživanja u

Beogradu i na više poslovnih

fakulteta za obrazovanje

kadrova za poslovnu bezbednost

i policiju u Srbiji i

Republici Srpskoj

Ashok Mur ty, po for mal nom

obra zo va nju ar hi tek ta, po

za ni ma nju sti li sta. Ba vi

se staj lin gom kao bit nim

ob li kom ne ver bal ne ko muni

ka ci je. Pu tem tre nin ga

i pre da va nja po ku ša va da

po mog ne što ve ćem bro ju

lju di da shva te da for mi ranje

sop stve nog sti la pod razu

me va u mno go ma njoj

me ri no vac, a mno go vi še

po zna va nje se be


Predrag Peđa Milićević,

dipl. elektroinženjer,

dugogodišnji aktivni

”izvođač marketinških radova”

u brojnim kompanijama;

iskusan u definisanju

komunikacionih strategija;

dobar poznavalac internet

marketinga i društvenih

medija; predavač po pozivu

u oblasti offline i online

marketinga i komunikacija

mr Ta tja na Jovanović,

Philip Morris

Vla di mir Maj sto ro vić,

di rek tor agen ci je za prona

la že nje ka dro va Srma

Consulting i pro fe si o nal ni

tre ner pro da va ca

Go ran Mla de no vić, Se ni or

As so ci a te Adi zes So ut he ats

Euro pe od 1999 go di ne.

Po red top me na džer skih pozi

ci ja, to kom svo je bo ga te

me đu na rod ne ka ri je re ra dio

je kao uni ver zi tet ski pre davač

u obla sti te o ri je si ste ma

i in for ma ci o nih si ste ma, a

kao IBM spe ci ja li sta vo dio je

ne ko li ko ve li kih pro je ka ta

Bo ris Vu kić je je dan od

osni va ča Adi zes So ut he ast

Euro pe cen tra i Se ni or

As so ci a te od 1995 go di ne.

Nje go ve spe ci jal no sti su

im ple men ta ci ja or ga niza

ci o ne tran sfor ma ci je i

pro me na or ga ni za ci o ne kultu

re u raz li či tim gra na ma

in du stri je

Ne boj ša Ca rić, Pro fes si o nal

Di rec tor, Se ni or As so ci a te

Adi zes In sti tu te San ta

Bar ba ra

Toni Skejls (Tony Sceales),

chief tehnology officer za

3G migracionu tehnologiju,

Celona Technologies

dr Nikola Čanak,

osnivač obrazovnog

centra za permanentnu

edukaciju “NTC“ u Novom

Sadu. Profesor Univerziteta

u Beogradu i Novom

Sadu. Lekar, motivator,

primenjeni psiholog i pisac

međunarodnog renomea

Mir ja na Či zma rov, savetnik

u Direktoratu civilnog

vazduhoplovstva Republike

Srbije

Go ran Ka stra to vić, dipl.

no vi nar sa višegodišnjim

rad nim is ku stvom stečenim

u radio novinarstvu i

štampanim medijima

Prof. dr Mir ja na Ra do vić

Mar ko vić, stal no za po sle na

u In sti tu tu eko nom skih nau

ka u Be o gra du, pro fe sor i

di rek tor ma gi star skih stu dija

na Aka mai Uni ver zi te tu,

autor ve ćeg bro ja knji ga,

na uč nih i struč nih tek sto va

iz obla sti eko no mi je predu

zet ni štva

Phil Geldart,

C.E.O., Eagle’s Flight

Sne ža na Mol do van Mi lo šević,

no vi nar sa pet na e sto godi

šnjim rad nim is ku stvom

ste če nim u štam pi i na

ra di ju. Tre nut no pi še u

ne delj ni ku Sve dok

Nikola Mirčić,

vođa treninga, Gustav

Kaeser Training International.

Saša Jovanović,

osnivač i CEO Adbuka biznis

i oglasne mreže. Trener i

konsultant prodaje i CRM.

Specijalnost IKT, CRM i

unapređenje biznis procesa.

Na svom blogu www.

sasajovanovic.com piše o

prodaji, biznis strategijama

i biznis etici


Sadržaj

Podsećanje

• Brending 2.0

Piše: Predrag Peđa Milićević

Trendovi

• Pet ključnih marketinških i komunikacijskih

trendova za 2020. godinu

Preuzeto sa IT Exclusive Newsa Internet ogledala

Marketing

• Upravljanje korisničkim iskustvom 2019.

Priprema: Redakcija

Istraživanje

• Efikasnost oglasa koji traju dve sekunde

PG Mediabrands

Novi posao u 2020.

• Traži, traži, pa ćeš naći

Pripremila: Vesna Kovačević


Finansije za neekonomiste

• „Igračka“ za menadžere

Piše: dr Zvezdan Horvat

AI

• Etički kodeks u oblasti veštačke inteligencije

Priprema: Redakcija

GM Business & Lifestyle

Broj 131 :: Godina 16. :: 2020.

Statistike

• Svetski milijarderi bogatiji od država

Pripremila: Nina Kovačević

Startup Europe

• Nova platforma za rast

Priprema: Redakcija


Podsećanje

Branding

2.0

Pro ces bren di ra nja je proces

pri ča nja pa žlji vo osmiš ljenih

pri ča. Ne ka da su se te priče

sa opšta va le ona ko ka ko su to

kom pa ni je že le le. Po se ti o ci Web

1.0 saj to va ni su ima li dru gih

op ci ja sem da pro či ta ju šta im

je sa opšte no. A on da je do šao

Web 2.0 i sve se pro me ni lo…


Predrag Peđa Milićević

www.pedya.rs

U

vre me druš tve nih mre ža,

bren do vi sve vi še po sta ju

„jav no do bro” – kom pa ni je

ima ju sve ma nje kon tro le nad nji ma,

jer se bren do vi vi še ne gra de jedno­

smer nom ko mu ni ka ci jom, već kroz

raz go vor svih za in te re so va nih stra na.

Bren do vi su po sta li tran spa rent ni i u

ve li koj me ri za vi sni od to ga šta se o

nji ma pri ča u on li ne sve tu. A u tom

sve tu kom pa ni je su sa mo sa go vor nici

mno gi ma.

Ro ger Sa metz u dve re če ni ce sjaj

no ob jaš nja va ovaj no vi na čin izgrad

nje bren da: „Mi sli te o svom

bren du kao o mo za i ku sa sta vlje nom

od de li ća ko je ste vi po sta vi li i deli

ća ko je su po sta vi li dru gi. Ia ko ne

mo že te kon tro li sa ti ka ko su svi de lići

po sta vlje ni, mo že te da, spro vo deći

svo ju vi zi ju bren da, po sta vi te dovolj

no de li ća ta ko da ivi ce onih koje

ste vi po sta vi li uti ču na to ka ko će

se po sta vi ti osta li de li ći.”

I taj mo za ik ni kad ni je za vr šen

– uvek će bi ti de li ća ko ji ot pa da ju i

no vih ko ji se sta vlja ju… Ne ke de li će

će „me nja ti“ sa ma kom pa ni ja, ne ke

„ot pa le“ će us pe ti da vra ti, ali uvek će

bi ti i onih ko je će „ski da ti“ i „sta vljati“

za do volj ni i ne za do volj ni ko ri sni ci.

Bren di ra nje je kom plek san pro ces.

I an ga žo va nje na druš tve nim mre žama

je kom plek san pro ces. Iz grad nja

i odr ža va nje bren da na druš tve nim

mre ža ma je vr lo kom plek san pro ces.

I du go tra jan.

U stva ri… „Bran ding 2.0″ je ne ve r-

en ding story…


Tren do vi

Pet ključ nih

mar ke tin ških i ko mu ni ka cij skih

tren do va za 2020.

Preuzeto sa IT Exclusive Newsa

Internet ogledala


Tim ko mu ni ka ci o nih struč nja ka, kre a ti va ca i ana li ti ča ra me đu na rod ne agen ci je za ko mu ni ka cije

Grayling pred sta vio je po čet kom fe bru a ra pet ključ nih tren do va ko ji će ove go di ne bi ti od poseb

nog zna ča ja za bren do ve, kom pa ni je i or ga ni za ci je.

Tim struč nja ka Graylin ga is traži

vao je na šta se to fo ku si ra ju

vr hun ski bren do vi i kor po ra cije,

ko je no ve ala te i teh ni ke ko ri ste i

na ko ji na čin su tren do vi ko je su identi

fi ko va li kao ključ ne pret hod nih go dina

na pre do va li ili ne sta ja li.

„Naj bo lji pri me ri iz prak se ko je smo

ko ri sti li za pri ka zi va nje po je di nač nih

tren do va naj češ će do la ze iz obla sti potro

šač kog mar ke tin ga, a raz log za to je

što su ta kvi bren do vi sklo ni ji jav nom


is ti ca nju svo jih ko mu ni ka cij skih proje

ka ta u od no su na bren do ve iz drugih

sek to ra”, ob jaš nja va Na ta ša Tr slić

Štam bak, re gi o nal na di rek tor ka kompa

ni je Grayling za re gion Ju go i stoč

na Evro pa.

Trend #1:

No va tran spa rent nost

Mla đi po tro ša či sve vi še ce ne au tentič

nost i in te gri tet, vi še ne go ugla đe nost

i sa vr šen stvo. Mno gi bren do vi su sklo ni

da de le zna čaj ne in for ma ci je i sa dr žaj

ko ji je bi tan lju di ma, od vi dlji vih lana

ca snab de va nja i uvi da u na sta nak

In sta gram pri ča „iza sce ne” do otvore

nih pri zna nja i iz vi nje nja. Do no si o­

ci od lu ka i po slov ni part ne ri ta ko đe

xxx


su fo ku si ra ni na pi ta nja au ten tič no sti

i in te gri te ta.

Trend #2:

Mo bil ni OOH

Uti caj ne mo bil ne kam pa nje ak cenat

sta vlja ju na mo bil nost, ka ko bi dose

gle i an ga žo va le ko ri sni ke u re levant

nom kon tek stu, kao i da bi podsta

kle di sku si ju o zna čaj nim te ma ma.

Od pri ča i po nu da ko je se ak ti vi ra ju

na od re đe noj lo ka ci ji do pri ka za proši

re ne stvar no sti i PIN ko do va, ove aktiv

no sti ko je su usme re ne na okru ženje

ima ju za cilj da pri vu ku pa žnju ljudi

i pre mo ste jaz iz me đu di gi tal nog i

ma te ri jal nog sve ta.

Trend #3:

Pod sti caj na do bro

Kom pa ni je tran sfor mi šu svo je (istinske)

vred no sti u ak ci je ko ri ste ći etič

ki uti caj ka ko bi po zi tiv no uti ca le

na druš tvo i po mo gle po tro ša či ma

da pro me ne svo je po na ša nje na bolje.

Od pod sti ca ja i ure đa ja za iz gradnju

na vi ka do atrak tiv nog stan dardnog

i druš tve nog nor mi ra nja, brendo

vi idu ko rak da lje ka ko bi po mo gli

lju di ma da do ne su is prav nu od lu ku

na lak ši i atrak tiv ni ji na čin. Na rav no,

p o ds t ic an j e p rom en e p on aš an j a p ot ro­

ša ča ta ko đe je i pre o ku pa ci ja na ci o­

nal nih vla da, ta ko da se ova kve kampa

nje mo gu ko ri sti ti i za uklju či va nje

do no si la ca od lu ka.

Trend #4:

Ne­do­sti­žnost i ak­ti­va­ci­ja

U du hu fer-ple ja sa mo u ve re ni brendo

vi pod sti ču po tro ša če da sa mi pristu

pe re klam nim po ru ka ma, spe ci jalnim

po nu da ma, pa čak i sa mim proiz

vo di ma. Po tro ša či ko ji su umor ni

od na por nih i lo še tar ge ti ra nih re klama

ra do pri hva ta ju ori gi nal ne i za nimlji

ve in ter ak ci je ko je pru ža ju ja san

pri kaz ulo že nog i do bi je nog, a kompa

ni je na ta kav na čin stva ra ju kva litet

ne od no se sa svo jom cilj nom grupom.

Trend #5:

Uslu­žnost bren­da

Sa frag men ta ci jom pro ce sa ko mu nika

ci je i gu bit kom po ve re nja u di gi talne

plat for me kom pa ni je sve vi še ula žu

u kon kret ne fi zič ke pro sto re i do ga đaje

ko ji ma se stva ra ose ćaj in tim nosti i

po ve re nje. Pri jat na, lič na is ku stva pods

t ič u d ob r u v ol j u ko d p ot roš ač a i s t e jkhol

de ra, stva ra ju ose ćaj pri pad no sti

bren du i ge ne ri šu po zi tiv ne druš tve ne

vred no sti.

xxx


Specijalno izdanje:

BRENDOVI I TRENDOVI

xxx

ISSN:1821-4177


The most

reliable

way to

reach

your

clients

Business & Technologies Magazine

www.ogledalo.rs

xxx


Mar ke ting

Upravljanje

ko­ri­snič­kim

is­ku­stvom

Sa vre me no po slo va nje pod ra zu me va cu sto mer-cen tric pri stup, od no sno stra te gi ju ko ja se za sniva

na sta vlja nju ko ri sni ka na pr vo me sto, ne sa mo u smi slu da mu se pru ža sja jan ko ri snič ki servis,

već i da mu se obez be đu je sjaj no ko ri snič ko is ku stvo. Sto ga do bro upra vlja nje is ku stvom ko risni

ka (de fi ni sa no od stra ne Gart ne ra kao prak sa stva ra nja i re a go va nja na ko ri snič ke in ter ak ci je

ka ko bi se is pu ni la ili pre ma ši la nji ho va oče ki va nja, što do vo di do ve ćeg za do volj stva, lo jal no sti

i za la ga nja ko ri sni ka), po sta je sve zna čaj ni je. Zbog to ga se ja vi la i po tre ba za uvo đe njem upravljač

kih po zi ci ja či ji za da tak bi bio upra vo ba vlje nje ne kim vi dom cu sto mer ex pe ri en ce ma nage

men ta, a u svom ne dav nom is tra ži va nju Gart ner na vo di da sa da sko ro 90% or ga ni za ci ja ima

chi ef ex pe ri en ce of fi ce ra, chi ef cu sto mer of fi ce ra ili ne ki ekvi va lent to me. Pri to me, ove ulo ge nisu

pod re đe ne di rek to ri ma mar ke tin ga (chi ef mar ke ting of fi cer – CMO) upr kos to me što mar ketin

ški de part ma ni pre u zi ma ju kon tro lu nad ključ nim aspek ti ma po stig nu ća ko ri snič kog is ku stva

unu tar svo jih or ga ni za ci ja.


Priprema: Redakcija

redakcija@gmbusiness.biz

Sli ka 1:

Ključ­ne ulo­ge CX li­de­ra su ras­pro­stra­nje­ni­je i ret­ko pot­či­nje­ne CMO-u

Pre­ma Gart­ne­ru, or­ga­ni­za­ci­je

sve ozbilj­ni­je shva­ta­ju ko­ri­snič­ko

is­ku­stvo (cu­sto­mer ex­peri­en­ce

- CX) iz­dva­ja­ju­ći vi­še re­sur­sa i

ta­le­na­ta za ovu di­sci­pli­nu. Gart­ne­ro­vo

is­tra­ži­va­nje Upra­vlja­nja ko­ri­snič­kim isku­stvom

2019. (2019 Cu­sto­mer Ex­peri­en­ce

Ma­na­ge­ment Sur­vey) je otkrilo

da su 2017. go­di­ne funk­ci­je chi ef ex peri

en ce of fi cer (CXO), chi ef cu sto mer of ficer

(CCO) ili ekvi­va­lent nji­ma ne­do­staja­le

u vi­še od 35% or­ga­ni­za­ci­ja, a da

je 2019. ne­do­sta­ja­lo sa­mo 11% i 10%

jed­ne od­no­sno dru­ge ulo­ge (sli­ka 1).

Iz vor: Gart ner (fe bru ar 2020)


„To­kom po­sled­nje dve go­di­ne doš­lo

je do zna­čaj­nog ra­sta pri­su­stva

CXO-a, CCO-a ili ekvi­va­lent­nih funkci­ja

u mno­gim or­ga­ni­za­ci­ja­ma“, kaže

Au gie Ray, VP ana­li­ti­čar u Gart ner

for Mar ke ters. „Me­đu­tim, ove ulo­ge su

ret­ko pod­re­đe­ne CMO-ima upr­kos tome

što mar­ke­ting pre­u­zi­ma kon­tro­lu

nad vi­še CX ini­ci­ja­ti­va.“

An­ke­ta, ko­ja je ob­u­hva­ti­la raz­li­či­ta

ode­lje­nja gde se od­vi­ja­ju i po­dr­ža­vaju

CX na­po­ri, kao što su mar­ke­ting, IT,

ko­ri­snič­ki ser­vis, po­slo­va­nje, pro­da­ja i

sa­mo­stal­na CX ode­lje­nja, ot­kri­la je da

se od­go­vor­nost za CX bu­dže­te i inici­ja­ti­ve

po­če­la pre­ba­ci­va­ti u ode­lje­nja

mar­ke­tin­ga.

„Ka­ko mar­ke­ting na­sta­vlja da preu­zi­ma

ve­ću ulo­gu u CX, ru­ko­vod­stvo

mar­ke­tin­ga se su­o­ča­va sa po­ten­ci­jalnim

iza­zo­vom ko­or­di­ni­ra­nja CX-om

ši­rom kom­pa­ni­je“, ka­že Ray. „CMO-i i

mar­ke­tin­ški li­de­ri od­go­vor­ni za aspek­te

CX-a svo­je or­ga­ni­za­ci­je mo­ra­ju da

obez­be­de da se ove ulo­ge shva­te, da

se re­du­dan­se i kon­flikt mi­ni­mi­zi­ra­ju, a

ko­la­bo­ra­ci­ja bu­de pri­o­ri­tet­na.“

Kon­kret­ne ak­ci­je

Da bi se to ura­di­lo, Gart­ner predla­že

da di­rek­to­ri mar­ke­tin­ga i mar­ketin­ški

li­de­ri pre­du­zmu sle­de­će ak­ci­je:

- Us po sta vi ti ja sne li ni je od govor

no sti i au to ri te ta za sve ko ji su

uklju­če­ni u CX

Pri­su­stvo mno­gih ode­lje­nja i ru­kovo­di­la­ca

ko­ji do­pri­no­se CX-u zah­teva

sna­žnu vi­še­funk­ci­o­nal­nu upra­vu.

Da bi­ste iz­be­gli da raz­li­či­ti ru­ko­vo­dio­ci

upra­vlja­ju kon­flikt­nim CX stra­te­gija­ma

i pro­gra­mi­ma, obez­be­di­te da se

svi CX li­de­ri re­dov­no sa­sta­ju, de­le infor­ma­ci­je,

raz­go­va­ra­ju o za­jed­nič­kim

pro­ble­mi­ma, oce­nju­ju du­pli­ra­nje vendo­ra

i na­po­ra i iz­be­ga­va­ju kon­fu­zi­ju

oko od­go­vor­no­sti.

- Proširiti marketinške mere

Da bi mar­ke­ting us­peš­no pre­u­zeo i

za­dr­žao ve­ću ulo­gu u CX-u ce­log pre-

d­u­ze­ća, mar­ke­ta­ri mo­ra­ju da raz­mo­tre

upo­red­nu te­ži­nu do­de­lje­nu nji­ho­vim

krat­ko­roč­nim i du­go­roč­nim me­tri­kama.

Po­sve­ći­va­nje vre­me­na i re­sur­sa

CX na­po­ri­ma tre­ba­lo bi da na­di­la­zi

krat­ko­roč­ne ci­lje­ve kao što su raz­vija­nje

sve­sti, ula­zni sa­o­bra­ćaj i kon­verza­ci­ja,

ali i du­go­roč­ne re­zul­ta­te kao

što su po­bolj­ša­nje ko­ri­snič­kog za­dovolj­stva,

sma­nje­nje „chur­na“, po­veća­nje

li fe ti me vred­no­sti i ve­li­ki obim

pre­po­ru­ka. De­fi­ni­ši­te ci­lje­ve ne sa­mo

pre­ma unu­traš­njim oče­ki­va­nji­ma, već

i pre­ma to­me ka­ko ko­ri­sni­ci de­fi­nišu

uspeh. Us­po­sta­vi­te me­tri­ke i KPI-e

oko na­po­ra ko­ji is­pu­nja­va­ju oče­ki­vanja

ko­ri­sni­ka.

Do­dat­ni de­ta­lji is­tra­ži­va­nja i dalje

pre­po­ru­ke do­stup­ni su kli­jen­tima

Gart ner for Mar ke ter sa u iz­veš­taju

„2019 Cu­sto­mer Ex­pe­ri­en­ce Ma­nage­ment

Study: Mar­ke­ters Ta­ke Mo­re

Con­trol as CX Ex­pec­ta­ti­ons and Budgets

Ri­se”.

xxx


DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN:1821-4177

xxx


Is­tra­ži­va­nje

Efi­ka­snost

oglasa

koji tra­ju dve se­kun­de

Sa mo ul tra-krat ke re kla me mo gu da pre ne su po ru ku bren da (ili pro iz vo da). Ovo je re zul tat is traži­va­nja

i ne­u­ro­loš­ke stu­di­je agen­ci­je IPG Me­di­a­brands i iz­da­va­ča Sa­no­ma spro­ve­de­no u Ho­lan­di­ji.


Stu­di­ja ko­ja se te­me­lji na opse­žnom

is­tra­ži­va­nju efe­ka­ta

krat­kog gle­da­nja re­kla­me na

po­na­ša­nje po­tro­ša­ča po­ka­zu­je da samo

25% gle­da­la­ca u po­čet­nim se­kunda­ma

re­gi­stru­je po­ru­ku ko­ju re­kla­ma

pre­no­si on li ne, i to bez ja­snog prepo­zna­va­nja

bren­da. Ta­ko­đe, 39% ispi­ta­ni­ka

na Fa­ce­bo­o­ku ili In­sta­gra­mu

po­gle­da sa­mo pr­vih 2 do 3 se­kun­de

spo­to­va ko­ji tra­ju 20 do 30 se­kun­di.

Pro stor za kre a tiv ce

Pre­ma miš­lje­nju Men­no van der Ste­e­na,

glav­nog di­rek­to­ra za po­dat­ke i teh­no­logi­ju

u IPG Me­di­a­brands Ho­lan­di­ja, ko­ji je

ujed­no i je­dan od ko­a­u­to­ra iz­veš­ta­ja, ova

si­tu­a­ci­ja otva­ra no­vi po­li­gon za kre­a­tiv­ce.

„Po­tro­ša­či će pre­sko­či­ti, za­ne­ma­riti

ili pre­li­sta­ti for­ma­te ogla­sa ko­ji im se

nu­de online sva­ki put ka­da to mo­gu.

Upra­vo zbog to­ga uve­ren sam da posto­ji

pro­stor za sjaj­no ogla­ša­va­nje baš

u okvi­ru ul­tra krat­kih for­ma­ta. To će

uti­ca­ti i na kre­a­tiv­ce da pro­me­na svoj

na­čin raz­miš­lja­nja ka­da se ra­di o efi­kasnim

ogla­si­ma i strorytellingu na mreži.

Svi zna­mo ko­li­ko mo­gu da bu­du dobri

na pri­mer ani­mi­ra­ni GIF, Tik­Tok, filter

ili Bo­o­me­rang. Doš­lo je vre­me da

se slič­no kre­a­tiv­no raz­miš­lja­nje uve­de

i u kon­ven­ci­o­nal­ni­je do­me­ne adver­tajzin­ga”,

na­gla­ša­va Men­no van der Steen.

Stu­di­ja, ko­ja je spro­ve­de­na u sa­rad­nji

sa ne­u­ro­lo­zi­ma iz Un Ra vel Re sear­cha,

uklju­či­va­la je ne­u­ro­loš­ki element

u ko­jem su ul­tra krat­ki for­ma­ti

te­le­vi­zij­skih vi­deo re­kla­ma, u tra­ja­nju

od 2 do 6 se­kun­di, te­sti­ra­ni po­mo­ću

EEG-a i pra­će­nja oči­ju, a sa ci­ljem prepo­zna­va­nja

bren­da i an­ga­žo­va­nja na

od­re­đe­nu te­mu.

Te­sti­ra­ne su dve stra­te­gi­je. U jed­noj

ver­zi­ji, vi­deo ogla­si mon­ti­ra­ni su na

osno­vu „ljud­skih” uvi­da, gde je kre­ativ­ni

tim od­re­dio naj­a­trak­tiv­ni­je i najzna­čaj­ni­je

sli­ke du­žeg vi­dea, a u drugoj

ver­zi­ji na osno­vu na­uč­nih po­data­ka,

za­sno­va­nih na uvi­di­ma iz oblasti

ne­u­ro­lo­gi­je.


Zna­čaj­ni uvi­di

Ka­da se ra­di o no­vom spo­tu do 2

se­kun­de, naj­zna­čaj­ni­ji do­bi­je­ni re­zulta­ti

po­ka­zu­ju da:

- 90% gle­da­la­ca pre­po­zna­je pro­iz­vod

(na­su­prot 46% na­kon pr­ve dve

se­kun­de ori­gi­nal­ne du­ge ver­zi­je rekla­me)

- 98% vi­di ko­ji je brend u pi­ta­nju

(na­su­prot 47%)

- 70% raz­u­me po­ru­ku (na­su­prot

25%)

Ova stu­di­ja o skra­će­nju vi­deo po­ruke

nu­di niz va­žnih uvi­da za bren­do­ve

i kre­a­tiv­ce:

• Iden­ti­fi­ka­ci­ja bren­da je neo­p­hod­na

u pr­ve 2 se­kun­de vi­dea

(Ako du­ga­čak vi­deo oglas ne­ma

ozna­ku bren­da ili pro­iz­vo­da u pr­ve

dve se­kun­de, gle­da­o­ci ne­će ima­ti pojma

o če­mu se ra­di.)

• Uvi­di iz obla­sti ne­u­ro­lo­gi­je po­mažu

da na­pra­vi­te pra­vi iz­bor pri­li­kom

mon­ta­že vi­deo ma­te­ri­ja­la

(Tu­ma­če­nje ne­u­ro­loš­kih is­tra­ži­va­nja

je, naj­bla­že re­če­no, iza­zov­no. Ne­u­roure­đi­va­nje

vi­deo sa­dr­ža­ja do­vo­di do

naj­ve­ćeg pre­po­zna­va­nja pro­iz­vo­da i

pre­po­zna­tlji­vo­sti bren­da, što va­ži i za

vi­dee od 2 i od 6 se­kun­di. To je ve­rovat­no

ta­ko za­to što ne­u­ro­loš­ki po­da­ci

la­ko ozna­ča­va­ju naj­op­ti­mal­ni­ji iden­tifi­ka­tor

bren­da.)

• Bren­do­vi se mo­gu gra­di­ti i sa krat­kim

vi­deo ogla­si­ma

(Ia­ko se krat­ke re­kla­me, ta­ko­re­ći,

ni­že vred­nu­ju pre­ma sta­rim mar­ketin­škim

kri­te­ri­ju­mi­ma kao što su origi­nal­nost,

za­ba­va i pre­po­zna­va­nje, u

mo­zgu za­pra­vo vi­di­mo vi­ši ni­vo pažnje

i pri­vlač­nost pre­ma ta­kvim krat­kim

sa­dr­ža­ji­ma. Po­tvr­da to­ga je i prepo­zna­va­nja

bren­da kod onih vi­deo

ogla­sa ko­ji tra­ju 2 se­kun­de.)

„Ukrat­ko, vi­deo ma­te­ri­jal u tra­ja­nju

od dve se­kun­de ni­je kraj­nje sred­stvo

za pre­no­še­nje slo­že­ne po­ru­ke, ali je

sva­ka­ko efi­ka­san na­čin pri­vla­če­nja pažnje

i osta­ja­nja u mi­sli­ma po­tro­ša­ča“,

za­klju­ču­je Men­no van der Steen.

xxx


xxx


No vi po sao u 2020.

Tra­ži,

traži,

pa ćeš na­ći

No­va go­di­na, no­vi ja! – mno­gi to ve­ro­vat­no uve­re­no po­na­vlja­ju u ja­nu­a­ru. Jer po­če­tak no­ve godi­ne,

na­kon pra­zni­ka, uli­va mo­ti­va­ci­ju i ener­gi­ju u sve nas. No, tre­ba­lo bi i na­kon ja­nu­a­ra osta­ti

fo­ku­si­ran i za­dr­ža­ti za­mah, po­seb­no ka­da je reč o pro­me­ni ko­ja mo­že uti­ca­ti na vaš sva­ko­dnev­ni

ži­vot, ka­kva je pro­na­la­že­nje no­vog po­sla, upo­zo­ra­va Bla­ke Bar­nes, pro­duct ma­na­ge­ment exe­cuti­ve

i Lin­ke­di­nu, u tek­stu ob­ja­vlje­nom na zva­nič­nom blo­gu ove po­slov­ne mre­že, uka­zu­ju­ći na kori­sne

ala­te ko­je Lin­ke­dIn nu­di kao po­moć.


Pri­pre­mi­la: Ve­sna Ko­va­če­vić

vesna@gmbusiness.biz

Po­či­nja­nje tra­že­nja po­sla u počet­ku

zvu­či za­stra­šu­ju­će, ali

Lin­ke­dIn mo­že bi­ti taj koji

nam ču­va le­đa. Na ovoj po­slov­noj

mre­ži po­sto­je mi­li­o­ni po­slo­va, i pr­vi

ko­rak je, lo­gič­no, pre­tra­ži­va­nje da bi

se vi­de­lo šta ta­mo sve ima.

„Za­poč­ni­te pro­na­la­že­nje po­sla fil­trira­njem

ka­ko bi­ste doš­li do stan­dardnih

stva­ri kao što su na­ziv i lo­ka­ci­ja

po­sla“, sa­ve­tu­je au­tor.

Ka­da tra­ga­te za svo­jom sle­de­ćom

pri­li­kom, ta­ko­đe je do­bra ide­ja da napra­vi­te

li­stu onog što do­la­zi u ob­zir


i tra­ži­te u skla­du sa tim. „Za­pra­vo u

svo­ju pre­tra­gu mo­že­te uklju­či­ti speci­fi­ka­ci­je

po­put vre­me­na na pu­tu do

po­sla i flek­si­bil­no­sti po­sla, što vam

omo­gu­ća­va da svo­je vre­me kon­centri­še­te

na po­slov­ne pri­li­ke ko­je od­gova­ra­ju

va­šim po­tre­ba­ma“, ob­jaš­nja­va

Bla­ke Bar­nes.

Bu di te pr vi ko ji

će se pri ja vi ti

Ka­da tra­ži­te po­sao pre­ko Lin­ke­di­na,

pod­se­ća se da­lje u tek­stu, mo­že­te pode­si­ti

oba­veš­te­nja o po­slo­vi­ma ka­ko

bi­ste do­bi­ja­li oba­veš­te­nja u ro­ku od

ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­da se po­sta­vi posao

za ko­ji bi­ste mo­gli bi­ti za­in­te­re­sova­ni.

To što ste je­dan od pr­vih ko­ji se

pri­ja­vio za po­sao mo­že vam po­mo­ći

da se pop­ne­te na vrh sku­pa kan­di­data.

U stva­ri, po­ka­za­lo se da pri­ja­va za

po­sao u pr­vih 10 mi­nu­ta od tre­nut­ka

ka­da vi­di­te oba­veš­te­nje o po­slu pove­ća­va

šan­se za­poš­lja­va­nja za čak četi­ri

pu­ta.

Po ka ži te svo je veš ti ne

Is­tak­nu­te veš­ti­ne ko­je ste od­ne­gova­li

na pret­hod­nim po­zi­ci­ja­ma va­žna

su po­moć pri uspo­nu na vrh li­ste kandi­da­ta.

U stva­ri, čla­no­vi sa pet ili vi­še

veš­ti­na na­ve­de­nih na nji­ho­vim Lin­kedin

pro­fi­li­ma ot­kri­va­ju se do 27 pu­ta

vi­še u pre­tra­ga­ma re­gru­to­va­nja. Prema

is­tra­ži­va­nju Lin­ke­di­na, 88% me­nadže­ra

ko­ji za­poš­lja­va­ju že­li jed­no­stavan

na­čin da pro­ve­ri veš­ti­ne kan­di­data,

ta­ko da do­da­va­nje to­ga ov­de mo­že

im po­mo­ći da od­lu­če ko tre­ba da ide

na­pred u pro­ce­su za­poš­lja­va­nja.

„Do­bra vest je da vam Lin­ke­dinov

Skill As­ses­sments omo­gu­ća­va da

ura­di­te upra­vo to, a ka­da ve­ri­fi­ku­jete

veš­ti­nu, ona će se po­ja­vi­ti na vašem

Lin­ke­dIn pro­fi­lu“, uka­zu­je au­tor

na ala­te ko­ji nam sto­je na ras­po­la­ganju

i do­da­je da je ta­ko­đe do­bra ide­ja

raz­mi­sli­ti o bi­lo ko­jem is­ku­stvu iz­van

svog pri­mar­nog po­sla, po­put prethod­nog

sta­ži­ra­nja, vo­lon­ter­skog ra­da

ili spo­red­nih pro­je­ka­ta, i na­bro­ja­ti te

veš­ti­ne u odelj­ci­ma re­zi­mea i is­ku­stva

na Lin­ke­dIn pro­fi­lu.

Se ti te se da pra ti te

Ne­ma sum­nje da je za one ko­ji traže

po­sao to iz­u­zet­no kom­pe­te­ti­van

xxx


svet. Pro­na­la­že­nje po­sla mo­že biti

po­sao za se­be, ta­ko da je osta­janje

or­ga­ni­zo­va­nim i na­sta­vi­ti sa praće­njem

pri­ja­va ključ za uspeh. „No­vi

Jobs Trac­ker na Lin­ke­dIn Jobs ho­mepa­geu

ra­di sve za vas, či­ne­ći lak­šim

pra­će­nje po­slo­va ko­je ste sni­mi­li ili

za ko­je ste apli­ci­ra­li“, nu­di au­tor reše­nje

i za to.

Pro­na­la­že­nje no­vog po­sla je ve­liki

ko­rak, pa se svi­ma ta­kav od­la­zak u

ne­po­zna­to mo­že či­ni­ti iza­zov­nim i poma­lo

za­stra­šu­ju­ćim. Ali to ne mo­ra biti

ta­ko! Do­ži­vlja­ji i pri­li­ke ko­ji bi Lin­kedIn

mo­gao po­nu­di­ti ši­ro­ki su, pa za­to

na svo­je tra­že­nje po­sla gle­daj­te kao

na po­če­tak ve­o­ma uz­bu­dlji­vog pu­tova­nja.

Za vi­še sa­ve­ta o va­šem pu­tu tra­ženja

po­sla po­se­ti­te Bu­si­ness Lin­ke­din.

xxx


Fi nan si je za ne e ko no mi ste

„Igrač­ka“

za me­na­dže­re


Pre mno go go di na mo ja maj ka, ko ja je bi la fi nan sij ski di rektor

no vo sad skog „Dnev ni ka“, mi je re kla: „Si ne, sa mo ne moj da

bu deš eko no mi sta“. U to do ba bi lan si za dr ža vu su se ra di li ruč

no i dva put go diš nje, ta ko da dva me se ca ona prak tič no nije

bi la kod ku će. Za to je, čim su ku pi li pr vi pro ce sni ra ču nar od

„Si men sa“, po če la da mi do no si sli ke ra znih štam pa nih cr ta nih

li ko va ko je su do bi ja li kao re kla mu. Ako se iko se ća, ti cr ta ni liko

vi na stra ni ca ma sa sto ja li su se od štam pa nih slo va ko ja su

kre i ra la cr no-be lu sli ku na per fo ri ra noj har ti ji. Ide ja je bi la da

za vo lim ra ču na re. I ta ko ja za vo leh ra ču na re i po sta doh in ženjer.

Me đu tim, opet po sle ne ko li ko go di na kre nuh u vo de konsal

tin ga i or ga ni za ci o ne te ra pi je i shva tih da se od no va ca i finan

si ja ne mo že po be ći.

Zve­zdan Hor­vat

zvezdan.horvat@gmbusiness.biz

U

mno­gim kom­pa­ni­ja­ma pr­vi

lju­di ni­su i ne­će bi­ti eko­nomi­sti,

ali lo­gi­ku pro­fi­ta­bil­nosti

mo­ra­ju raz­u­me­ti. Za­to sam i kre­i­rao

je­dan od pr­vih se­mi­na­ra – „Fi­nan­si­je

za ne­e­ko­no­mi­ste“. Seo sam i kre­nuo

kroz ame­rič­ke knji­ge o ra­ču­no­vod­stvu

i fi­nan­si­ja­ma ko­je su ta­ko le­po i lo­gi

č­no na­pi­sa­ne, što se, na­ža­lost, baš ne

mo­že re­ći i za na­še. Tu smo se mo­ja

maj­ka i ja vr­lo le­po sla­ga­li i naš­li ka­da

je tre­ba­lo pri­ča­ti o fi­nan­sij­skoj stru­ci.

Bi­la bi vr­lo po­no­sna da zna da sa­da ja

pod­u­ča­vam Adi­že­so­ve kon­sul­tan­te širom

sve­ta o to­me ka­ko pra­vi­ti me­nadžer­ske

fi­nan­sij­ske pla­no­ve, ka­ko izveš­ta­va­ti

i spro­vo­di­ti ko­rek­tiv­ne ak­ci­je.

I to sve na­kon re­če­ni­ce „ne­moj da budeš

eko­no­mi­sta“.

Ti­pič­na „cr­na ku­ti­ja“

Ne­ko će ovu pret­hod­nu de­fi­ni­ci­ju

o to­me šta pod­u­ča­vam (po­sta­vlja­nje

pla­no­va, iz­veš­ta­va­nje, ko­rek­tiv­ne ak­cije)

pre­po­zna­ti kao funk­ci­ju kon­tro­linga

u or­ga­ni­za­ci­ji. U so­ci­ja­li­stič­ko vreme

po­sto­ja­le su or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­nice

zva­ne „Plan i ana­li­za“. Nji­hov zada­tak

ni­je tre­ba­lo da bu­de da pra­ve

pla­no­ve, već da or­ga­ni­zu­ju dru­ge ruko­vo­di­o­ce

da pra­ve pla­no­ve. Na­rav­no

da ni­je uvek bi­lo ta­ko, ali to je suš­tina.

Adi­že­sov me­tod pret­po­sta­vlja da

me­na­dže­ri upra­vlja­ju i svo­jim fi­nansij­skim

nad­le­žno­sti­ma po or­ga­ni­zac

i ­o ­n i m j e ­d i ­n i ­c a ­m a . N j i ­m a s u p o ­t re -

b­ni ala­ti za po­sta­vlja­nje pla­no­va, iz­veš­ta­va­nje

i od­lu­či­va­nje o po­ten­ci­jal­nim


ko­rek­tiv­nim ak­ci­ja­ma. Vr­lo če­sto oni

to ne­ma­ju. Pa­ra­dok­sal­no je da sva­ka

ba­ba ili de­da ko­ji vo­de te­zgu na pi­ja­ci

zna­ju svoj bi­lans uspe­ha, sta­nja, to­ka

go­to­vi­ne. Na­rav­no da ne zna­ju na­zi­ve

za to, ali in­tu­i­tiv­no raz­u­me­ju ove stvari,

ko­li­ko je za­ra­đe­no, ko­me se du­guje,

ko­li­ke su za­li­he… Ru­ko­vo­di­o­ci orga­ni­za­ci­o­nih

je­di­ni­ca bi sva­ka­ko treba­lo

da zna­ju svoj bi­lans uspe­ha i još

po ko­ji po­ka­za­telj iz dru­gih bi­lan­sa. A

fi­nan­si­je sva­ka­ko tre­ba da vo­de ra­čuna

o bi­lan­su sta­nja i go­to­vi­ne. Ka­ko

or­ga­ni­za­ci­ja ra­ste, ova zna­nja se po

je­di­ni­ca­ma po­la­ko gu­be i po­či­nje­mo

da upra­vlja­mo pu­tem po­ka­za­te­lja koji

nam go­vo­re sa­mo ukup­ne re­zul­tate,

a šta se zbi­va unu­tar je­di­ni­ca la­ko

za­bo­ra­vi­mo. Da­kle, ti­pič­na cr­na ku­tija.

Ta­ko ne­ko od­lu­či da ot­pu­sti 15.000

lju­di pre­ko kal­ku­la­ci­je pro­seč­ne pla­te

i ko ­l i ­ko m u t re ­ba m a ­n j e l j u ­d i d a d o ­s e -

g­ne ne­ki ni­vo pro­fi­ta­bil­no­sti. Smatram

ovo vr­lo opa­snim i da tre­ba neš­to

po­vo­dom to­ga i da se ura­di, a to

zna­či na­pra­vi­ti i ko­ri­sti­ti ala­te – „igrač­ke

za me­na­dže­re“.

Po­vrat­na spre­ga

Da­kle, pla­no­ve tre­ba da pra­ve poslov­ne

je­di­ni­ce, ne­ko ko tre­ba da je

od­go­vo­ran za po­slo­va­nje, za re­zul­tate,

a ne ne­ki uda­lje­ni „po­lit­bi­ro“. Neko

(fi­nan­si­je, kon­tro­ling) u or­ga­ni­za­ciji

tre­ba da po­mog­ne me­to­do­loš­ki i siste­mat­ski

da po­slov­ne je­di­ni­ce pra­ve

pla­no­ve i to se od­no­si na bi­lans uspeha

i vi­tal­ne po­ka­za­te­lje. Ne­ko dru­gi

(me­nadž­ment) mo­ra da se ba­vi ci­ljevi­ma

za bu­duć­nost. Na­kon to­ga, ne­ko

tre­ba da na­pra­vi iz­veš­ta­je i po­re­đenje

sa pla­nom (ra­ču­no­vod­stvo, kontro­ling).

I na kra­ju, ne­ko dru­gi tre­ba

neš­to sa tim da ura­di (me­nadž­ment).

Ti­pič­na po­vrat­na spre­ga. Mi ov­de treba

da pri­ča­mo o od­go­vor­no­sti (ac­coun­ta­bi­lity),

a ne o ra­ču­no­vod­stve­nim

xxx


(ac­co­un­ting) iz­veš­ta­ji­ma, što zna­či da

onaj ko je od­go­vo­ran tre­ba i da ka­že

šta će da ura­di, ali i da se po po­trebi

ko­ri­gu­je.

Zna­čaj od­go­vor­no­sti

Ka­da pi­ta­te ne­ku te­le­ko­mu­ni­ka­cio­nu

kom­pa­ni­ju, oni zna­ju pro­fi­ta­bilnost

te­le­fo­na „Sam­sung Ga­laxy 9“, na

pri­mer. Ali ko je od­go­vo­ran za tu profi­ta­bil­nost

ne­ma­ju poj­ma. Kal­ku­la­cije

po­sto­je, a od­go­vo­r­nost je ne­ja­sna.

N a ­r a v ­n o , u va ­ž a ­va ­j u ­ć i s t a ­d i ­j u m u ž i ­v o-

t­nom ci­klu­su, si­gur­no je da ve­ći­na

mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja ima de­fini­sa­ne

ra­zno­vr­sne de­talj­ne iz­veš­ta­je.

Ali i kod njih po­sto­ji ra­zno­ra­zno iz­veš­ta­va­nje

od do­le na go­re, ko­je po­sle

vr­lo ve­ro­vat­no ni­ko ne gle­da, ili se bar

ta­ko či­ni oni­ma „do­le“. Tu do­la­zi­mo

do sin­dro­ma pa ra li ze usled pre te ra ne

ana li ze. ERP-ovi nam da­ju mo­guć­nost

da „vr­ti­mo“ po­dat­ke po bi­lo če­mu, ali

ko­li­ko ima­mo in­for­ma­ci­ja je ve­li­ko pita­nje.

Mo­že se do­bi­ti šta god ho­će­te,

ali ni­je pi­ta­nje „šta god ho­će­te“, već

šta nam tre­ba za do­no­še­nje od­lu­ka.

Šta je suš­ti­na, šta je po­kre­tač­ka sna­ga

u kom­pa­ni­ji, po to­me su nam po­treb­ni

i pla­no­vi, a ne sa­mo iz­veš­ta­ji. Infor­ma­ci­ja,

kao što zna­mo, se sa­sto­ji

od or­ga­ni­zo­va­nih po­da­ta­ka za do­noše­nje

od­lu­ka za me­na­dže­re. To znači

da ako že­li­mo od­go­vor­nost, sa­dr­žina

pla­no­va i iz­veš­ta­va­nje mo­ra­ju bi­ti u

skla­du sa or­ga­ni­za­ci­o­nom struk­tu­rom.

Da li ne­ko mo­že bi­ti od­go­vo­ran za

uspeh svo­je or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce a

da ne raz­u­me ili ne mo­že da uti­če na

svo­je fi­nan­sij­ske re­zul­ta­te? Na­rav­no da

ne. Si­stem od­go­vor­no­sti, kon­tro­ling su

xxx


„igrač­ke“ za me­na­dže­re a ne za ra­čuno­vo­đe.

Alat ko­ji tre­ba da bu­de krei­ran

od stra­ne me­na­dže­ra i ko­riš­ćen

od njih. Ka­ko že­li­mo da vo­di­mo poslo­va­nje,

ka­ko pla­ni­ra­mo, ka­ko iz­veš­ta­va­mo

je suš­ti­na ko­ju tre­ba da defi­ni­šu

me­na­dže­ri, pre­vas­hod­no iz profit­nih

a ne iz troš­kov­nih cen­ta­ra.

Pri­stup mo­ra bi­ti – bo­lje bi­ti pri­bližno

ta­čan ne­go pot­pu­no tač­no pogre­šan.

Lju­di iz fi­nan­si­ja i ra­ču­no­vodstva

če­sto že­le da sve bu­de pot­pu­no

tač­no, jer to je nji­hov stil, ali i po­sao.

Ali ta­da se de­ša­va pro­blem ide­al­nog.

Že­li­mo ide­al­no, ali poš­to ne mo­že,

on­da od­u­sta­je­mo i na kra­ju ne­ma­mo

niš­ta. Da Mic ro soft ni­je pri­me­nio pristup

– ver­zi­ja 1.0, 1.5, 2.0, ne bi ni bio

u bi­zni­su. Da­kle, je­dan ni­vo de­talj­nosti

ove go­di­ne, sle­de­će go­di­ne ide­mo

na sle­de­ći ni­vo. Poš­to je ve­li­ka de­taljnost

obič­no teš­ka za spro­vo­đe­nje, na

kra­ju do­đe­mo do to­ga da se si­stem

ne uve­de. I to tre­ba da ra­de lju­di ko­ji

ni­su u ra­ču­no­vod­stvu (ma­da je to pita­nje

ži­vot­nih ci­klu­sa pred­u­ze­ća), jer

tre­ba da shva­ti­mo da ova­kvi si­ste­mi

ne tre­ba da bu­du za­me­na za ra­ču­novod­stvo

ni­ti ceo in­for­ma­ci­o­ni si­stem.

Oni su do­da­tak, alat me­na­dže­ra. I to

ne bi­lo ko­ji alat, već alat či­ja osnov­na

na­me­na ni­je kon­tro­la već uče­nje. Suš­ti­na

je šta će­mo sa po­re­đe­njem plana

i ostva­re­nja ura­di­ti po­sle.

Simp­to­mi

i le­če­nje

Ova­kvi si­ste­mi tre­ba da pred­sta­vljaju

sli­ku or­ga­ni­za­ci­o­ne struk­tu­re, poš­to

sa­mo ta­ko mo­že­mo pri­ča­ti o od­govor­no­sti.

Ako je to pret­po­stav­ka, on­da

go­vo­ri­mo o po­tre­bi za po­jed­no­sta­vljiva­njem

i de­cen­tra­li­za­ci­jom pra­vlje­nja

fi­nan­sij­skih pla­no­va, ali i pred­la­ga­nja

ko­rek­tiv­nih ak­ci­ja. Ako ne­ma­te pla­nove

po­la­ko će­te do­ći u si­tu­a­ci­ju da vam

tre­ba­ju. I raz­mi­sli­te da li pri fi­nan­sijskom

pla­ni­ra­nju, iz­veš­ta­va­nju i ko­rektiv­nim

ak­ci­ja­ma ima­te sa­mo ne­ki od

sle­de­ćih simp­to­ma:

- ima­mo pa­ra­li­zu usled pre­te­ra­ne

ana­li­ze,

- to je igrač­ka za ra­ču­no­vo­đe i finan­si­je­re,

- ne pri­ča­mo o od­go­vor­no­sti ne­go

o iz­veš­ta­ji­ma,

- va­žno nam je pot­pu­no tač­no mada

mo­žda pro­ma­šu­je­mo suš­ti­nu i ne

zna­mo šta će­mo sa tim,

- to ni­je alat za uče­nje.

Ako ima­te, tre­ba da raz­mi­sli­te da

li ga­đa­te suš­ti­nu, da li se „igrač­ka“ za

me­na­dže­re ko­ri­sti na pra­vi na­čin, i da

kre­ne­te u is­pra­vlja­nje ove tač­ke poten­ci­jal­nog

po­bolj­ša­nja.

xxx


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

xxx

ISSN:1821-4177


AI

Etič­ki ko­deks

u obla­sti

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je

Veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja pred­sta­vlja jed­nu od onih teh­no­lo­gi­ja ko­je na­la­ze sve ve­ću pri­me­nu u savre­me­nom

po­slo­va­nju, upr­kos či­nje­ni­ci da je još uvek pra­te broj­ne etič­ke po­le­mi­ke. I za Bosch ona

je od vi­tal­ne va­žno­sti, s ob­zi­rom da je jav­no ob­zna­nje­ni cilj kom­pa­ni­je da do 2025. sva­ki Bosch

pro­iz­vod ili sa­dr­ži veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju ili da bu­de raz­vi­jen ili pro­iz­ve­den uz po­moć veš­tač­ke inte­li­gen­ci­je.

Me­đu­tim, kom­pa­ni­ja je po­sta­vi­la za cilj i da uči­ni pro­iz­vo­de sa veš­tač­kom in­te­li­gen­cijom

bez­bed­nim, ro­bu­snim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se mo­gu ob­ja­sni­ti, od­no­sno da po­stig­ne da lju­di mogu

da ve­ru­ju nji­ho­vim pro­iz­vo­di­ma ko­ji se za­sni­va­ju na veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji. Za­to su usta­no­vi­li

etič­ke „cr­ve­ne li­ni­je” za pri­me­nu veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je (AI), a kom­pa­ni­ja je sa­da ob­ja­vi­la i smerni­ce

za pri­me­nu veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je u svo­jim in­te­li­gent­nim pro­iz­vo­di­ma.


Priprema: Redakcija

redakcija@gmbusiness.biz

Etič­ki ko­deks kom­pa­ni­je za­sni­va

na eto­su i slo­ga­nu „Teh­no­lo­gija

za ži­vot”, u ko­me se kom­binu­ju

po­tra­ga za ino­va­ci­ja­ma i ose­ćaj

druš­tve­ne od­go­vor­no­sti.

U na­red­ne dve go­di­ne Bosch pla­ni­ra

da ob­u­či 20.000 svo­jih sa­rad­ni­ka ka­ko

d a k o ­r i ­s t e v e š ­t a č ­k u i n ­t e ­l i ­g e n ­c i ­j u . E t i-

č­ki ko­deks kom­pa­ni­je Bosch ko­ji regu­li­še

od­go­vor­nu pri­me­nu te teh­nolo­gi­je

bi­će deo ovog pro­gra­ma obuke.

Po ten ci jal AI

Za­go­vor­ni­ci veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je

sma­tra­ju da ona pred­sta­vlja glo­bal­nog

po­kre­ta­ča na­pret­ka i ra­sta. Kon­sul­tanti

za upra­vlja­nje PwC pred­vi­đa­ju da


Foto: Bosch

ć e o d d a ­n a s d o 2 0 3 0 . g o ­d i ­n e v e š ­t a -

č­ka in­te­li­gen­ci­ja po­ve­ća­ti BDP u Ki­ni

za 26%, za 14% u Se­ver­noj Ame­ri­ci, a

za oko 10% u Evro­pi. Mno­gi sma­traju

da ova teh­no­lo­gi­ja mo­že da po­mog­ne

u pre­va­zi­la­že­nju iza­zo­va kao što

su po­tre­ba za kli­mat­skim ak­tiv­no­sti­ma

ili op­ti­mi­za­ci­ja is­ho­da u ni­zu obla­sti

kao što su tran­sport, me­di­ci­na i po­ljopri­vre­da,

a če­sto se po­mi­nje i či­nje­nica

da ona ana­li­zi­ra ve­li­ke ko­li­či­ne poda­ta­ka

ko­je al­go­rit­mi ko­ri­ste za za­ključ­ke

na osno­vu ko­jih se do­no­se od­lu­ke.

Me­đu­tim, po­red ne­spor­nih po­tenci­ja­la

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je, ne tre­ba

za­bo­ra­vi­ti zna­čaj za­dr­ža­va­nja kon­trole

nad nje­nim raz­vo­jem. Bosch je, kako

pod­se­ća­ju u svom ne­dav­nom saopšte­nju

za jav­nost, mno­go pre uvođe­nja

oba­ve­zu­ju­ćih EU stan­dar­da, doneo

od­lu­ku da se ak­tiv­no po­za­ba­vi

etič­kim pi­ta­nji­ma ko­ja otva­ra pri­mena

ove teh­no­lo­gi­je, a sva raz­ma­tra­nja

„za­sni­va na vred­no­sti­ma po­put onih

utka­nih u De­kla­ra­ci­ju o ljud­skim pravi­ma”.

Lju di mo ra ju da

za­dr­že kon­tro­lu

Pre­ma etič­kom ko­dek­su kom­pa­ni­je

Bosch za oblast veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je,

veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja ne sme da dono­si

od­lu­ke ko­je se ti­ču lju­di bez ljudskog

nad­zo­ra. Ume­sto to­ga, veš­tačka

in­te­li­gen­ci­ja tre­ba da slu­ži lju­di­ma

kao alat. Opi­sa­na su tri mo­gu­ća pristu­pa.

Sva ima­ju neš­to za­jed­nič­ko: u

pro­iz­vo­di­ma za­sno­va­nim na veš­tač­koj

in­te­li­gen­ci­ji ko­ju je raz­vi­la kom­pa­ni­ja

xxx


­nom­na vo­žnja, u okvi­ru ko­je vo­zač

mo­že di­rekt­no da se ume­ša u od­lu­ke,

re­ci­mo, si­ste­ma za po­moć pri par­ki­ranju.

Tre­ći pri­stup (hu­man-on­-th­e-loop)

se ko­ri­sti u apli­ka­ci­ja­ma kao što

su si­stem ko­če­nja u slu­ča­ju opa­sno­sti.

Pri­li­kom raz­vo­ja ta­kvih in­te­li­gent­nih

pro­iz­vo­da struč­nja­ci de­fi­ni­šu od­re­đene

pa­ra­me­tre kao osno­vu za od­lu­ke

ko­je do­no­si veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja. Oni

se ne mo­gu ume­ša­ti u sam pro­ces dono­še­nja

od­lu­ka. In­že­nje­ri re­tro­ak­tiv­no

mo­gu da pro­ve­re da li se ma­ši­na pri­drža­va­la

pra­vi­la ko­je je po­sta­vio ljud­ski

pro­gra­mer. Pa­ra­me­tri se mo­gu me­njati

uko­li­ko to bu­de neo­p­hod­no.

Za jed no do po ve re nja

Foto: Bosch

Bosch, lju­di će za­dr­ža­ti kon­tro­lu nad

svim od­lu­ka­ma ko­je teh­no­lo­gi­ja dono­si.

U pr­vom pri­stu­pu, veš­tač­ka inte­li­gen­ci­ja

je sa­mo po­moć­no sred­stvo

– kao što je slu­čaj u si­ste­mi­ma ko­ji

po­dr­ža­va­ju do­no­še­nje od­lu­ka, a ko­ji

po­ma­žu lju­di­ma da kla­si­fi­ku­ju predme­te

ili ži­va bi­ća (hu­man-in­-command).

U dru­gom pri­stu­pu (hu­manin­-th­e-lo­op)

in­te­li­gen­tan si­stem au­tonom­no

do­no­si od­lu­ke ko­je lju­di ipak

mo­gu da pro­me­ne u sva­kom tre­nutk

u . P r i ­m e ­r i z a t o s u d e ­l i ­m i č ­n o a u ­t o -

Kom­pa­ni­ja Bosch se ta­ko­đe na­da da

će njen etič­ki ko­deks do­pri­ne­ti jav­noj

ras­pra­vi o veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji. „Poš­to

će veš­tač­ka in­te­li­gen­ci­ja pro­me­niti

sva­ki aspekt na­ših ži­vo­ta, ta­kva deba­ta

je iz­u­zet­no va­žna”, ka­že Volk­mar

De­ner, CEO kom­pa­ni­je Bosch.

Bi­će po­treb­no vi­še od teh­nič­kog

zna­nja i veš­ti­na da se us­po­sta­vi pove­re­nje

u in­te­li­gent­ne si­ste­me – ta­kođe

je pri­sut­na i po­tre­ba za bli­skim dija­lo­gom

kre­a­to­ra po­li­ti­ka, na­uč­ne zajed­ni­ce

i ši­re jav­no­sti. Upra­vo za­to se

kom­pa­ni­ja Bosch pri­dru­ži­la Eks­pertskoj

gru­pi na vi­so­kom ni­vou za pi­ta­nja

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je, te­lu ko­je je imeno­va­la

Evrop­ska ko­mi­si­ja u ci­lju ra­da

na pi­ta­nji­ma kao što je etič­ka di­menzi­ja

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je. U glo­bal­noj

mre­ži ko­ja tre­nut­no ob­u­hva­ta se­dam

lo­ka­ci­ja, i u sa­rad­nji sa Uni­ver­zi­te­tom

u Am­ster­da­mu i Kar­ne­gi Me­lon univer­zi­te­tom

u Pit­sbur­gu u Pen­sil­va­niji,

kom­pa­ni­ja ta­ko­đe is­tra­žu­je bez­bednu,

po­u­zda­nu veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju.

Na sli­čan na­čin, kao osni­vač is­tra­ži­vačkog

sa­ve­za Saj­ber do­li­ne (Cyber Valley)

u Ba­den-Vir­tem­ber­gu, Bosch ulaže

100 mi­li­o­na evra u iz­grad­nju kampu­sa

za veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju u ko­me

će nje­go­vih 700 struč­nja­ka usko­ro radi­ti

za­jed­no sa eks­ter­nim is­tra­ži­va­či­ma

i star­tap sa­rad­ni­ci­ma. I na kra­ju, ali ne

ma­nje va­žno, tu je Fo­rum o di­gi­talnom

po­ve­re­nju, od­bor ko­ji je osno­vala

kom­pa­ni­ja Bosch, i či­ji je cilj da podstak­ne

pri­san di­ja­log me­đu struč­nja­cima

iz vo­de­ćih me­đu­na­rod­nih udru­ženja

i or­ga­ni­za­ci­ja, a sve u na­me­ri da se

„in­ter­net stva­ri (IoT) uči­ni bez­bed­nim i

po­u­zda­nim”.

xxx


Statistike

Svetski

milijarderi

bogatiji od

država

Top deset svetskih milijardera bogatiji od više od 85 najsiromašnijih zemalja zajedno

Priprema: Nina Kovačević

nina.kovacevic@gmbusiness.biz

Prema podacima koje je prikupio

i procenio Learnbonds.

com, a na ovom sajtu u vidu

zanimljivog teksta prezentovao autor

Justinas Baltrusaitis, kumulativno

bogatstvo prvih deset najbogatiih

ljudi na svetu veće je od GDP-a

85 siromašnih zemalja zajedno.

Prikupljeni podaci pokazuju da ova

kategorija pojedinaca ima ukupno


neto bogatstvo od 858,1 milijardi

dolara, pri čemu na listi uglavnom

dominiraju američki milijarderi.

Prema procenama Međunarodnog

monetarnog fonda za 2019. godinu

objavljenim u oktobru prošle godine,

85 zemalja sa dna liste imaju zajedno

bruto domaći proizvod (GDP) od 813,5

milijardi dolara. Međutim, iz podataka

se vidi da kumulativno bogatstvo

najbogatijih ljudi na svetu takođe

premašuje GDP brojnih zemalja koje

se smatraju ekonomskim silama.

Na primer, uprkos tome što je jedan

od vodećih svetskih proizvođača nafte,

GDP Saudijske Arabije je nešto niži

od kumulativnog bogatstva top deset

bogatih ljudi. Ova zemlja Bliskog istoka

ima GDP od 779,29 milijardi dolara,

zauzimajući 18. poziciju u svetu.

Istovremeno, kumulativno bogatstvo

deset najbogatijih ljudi je skoro duplo

veće od GDP-a Irana (458,5 milijardi

dolara), a veće je i od GDP-a Belgije

koji iznosi 517,609 milijardi.

Podaci dalje pokazuju da nijedna

afrička država nema veći GDP u poređenju

sa kumulativnim bogatstvom

deset najbogatijih ljudi. Nigerija, koja

ima najveći GDP od 446,543 milijarde

dolara, ima procentnu razliku od oko

47,9% u poređenju sa top deset najbogatijih

ljudi u svetu.

Drugoplasirana afrička država, Južnoafrička

Republika, sa GDP-om od

358,83 milijardi dolara ima procentnu

razliku od 58,1% u poređenju sa družinom

najbogatijih na svetu. Zbirno,

afričke države imaju GDP od 2,4 triliona

dolara, što je tek tri puta više od bogatstva

top deset najbogatijih ljudi.

Bogatstvo najimućnijih

na svetu vs druge zemlje

Autor iznosi podatak da je do

februara 2020. godine, Džef Bezos

(Jeff Bezos), CEO Amazona, bio

rangiran kao najbogatija osoba na

svetu sa neto bogatstvom od 123,50

milijardi dolara (mada je veći deo

toga vezan za zalihe). Bezos je stvorio

svoje bogatstvo od Amazona i od

medija, sa udelom u „The Washington


Postu“. Ova brojka znači da je Bezos

rangiran iznad 128 zemalja sa dna

liste. Njegovo neto bogatstvo je

nešto iznad GDP-a Maroka, koji iznosi

119,04 milijarde dolara. Na osnovu

GDP-a, Marko se nalazi na 58. mesto

u svetu.

Bil Gejts (Bill Gates), osnivač

Microsofta, druga je najbogatija osoba

na svetu. Trenutno, Gejts, koji je

i suosnivač Bill & Melinda Gates

fondacije, ima neto bogatstvo od

112,60 milijardi dolara. To znači da

je rangiran iznad 127 zemalja sa dna

lestvice u pogledu GDP-a. Gejtsovo

bogatstvo približava se GDP-u Ekvadora

koji iznosi 107,9 milijardi dolara.

Ekvador zaizima 59. mesto na svetu.

Sa neto bogatstvom od 108 milijardi

dolara, Bernard Arnault & family

su treći najbogatiji entitet na svetu.

Arno je bogatstvo stekao iz nekoliko

poslovnih poduhvata među kojima

su Louis Vuitton i Sephora. Kada se

uporedi sa državama, Arno se rangira

iznad 125 zemalja, uz Ekvador i

Slovačku kojima se približava. Poslednja

ima GDP od 107,9 milijardi dolara,

a prva od 106,5 milijardi.

Gazda Berkshire Hathawaya Voren

Bafet (Warren Buffet), sa bogatstvom

od 90,40 milijardi dolara, četvrta je

najbogatija osoba na svetu. Tokom

godina Bafet je zaradio novac od

investiranja preko konglomerata

Hathaway koji poseduje više od 60

kompanija, uključujući Geico i Duracell.

Na osnovu toga, Bafet se rangira

na poziciju 121 kada se uporedi sa

svim zemljama u pogledu GDP-a.

On je u rangu sa Dominikanskom

Republikom koja ima GDP od 89,49

milijardi dolara, uz globalni rang na

67. mestu.

Amancio Ortega, osnivač modnog

lanca Zara, trenutno je peta najbogatija

osoba na svetu sa neto bogatstvom

od 78,10 milijardi dolara. Kada se

rangira u odnosu na GDP zemalja,

Ortega zauzima 67. mesto, tik iznad

Omana. Ova bliskoistočna država ima

godišnji GDP od 76,6 milijardi dolara.

Ortegino neto bogatstvo je ravno

onom koje ima suosnivač i CEO

Facebooka Mark Zakerberg (Mark

Zuckerberg), koji je rangiran na šesto

mesto. Slično prethodnom, Zakenbergovo

neto bogatstvo neznatno

nadmašuje GDP Omana.

CTO i osnivač Oraclea Leri Elison

(Larry Ellison), sa neto bogatstvom

od 68,50 milijardi dolara, sedma je

najbogatija osoba na svetu. Kada

se uporedi sa GDP-jem globalnih

ekonomija, Elison zauzima 71. mesto,

tik iznad Gane. Ova zapadnoafrička

zemlja, koja ima GDP od 67 milijardi

dolara, nalazi se na 67. poziciji na

globalnom nivou. U Africi, Elisona

njegovo bogatstvo stavlja na osmu

xxx


poziciju u odnosu na 54 zemlje.

Karlos Slim Helu (Carlos Slim

Helu), najbogatiji čovek u Meksiku i

osmi na globalnom nivou, ima neto

bogatstvo od 66 milijardi dolara.

Helu, osnovu čije imovine i interesa

čine telekomunikacije i mediji, vidi

svoje bogatstvo neznatno iznad

GDP-a Mjanmara. Naime, Mjanmar

ima GDP od 69,99 miliojardi dolara i

pozicioniran je na 75. mestu globalno.

Suosnivač i član borda Alphabeta

Leri Pejdž (Larry Page) uživa u neto

bogatstvu od 65,90 milijardi dolara,

koje potiče od gigantske tehnološke

kompanije Google. Njegovo bogatstvo

je odmah iznad GDP-a Tanzanije koji

iznosi 62,2 milijarde dolara.

I na kraju, vlasnik Los Angeles Clippersa

Stiv Bolmer (Steve Ballmer)

deseta je najbogatija osoba na svetu.

On uživa u neto bogatstvu od 65,20

milijardi dolara. Osim interesovanja za

sport, Balmer je u periodu od 2000.

do 2014. godine obavljao i funkciju

CEO-a Microsofta. Slično prethodnom,

GDP Tanzanije približan je Balmerovoj

mreži.

U ovom pregledu GDP je računat na

godišnjoj osnovi, pri čemu najnovije

cifre potiču od procene MMF-a o

GDP-u za 2019. godinu. Međutim, tačne

cifre koje objavljuje Svetska banka,

a koje se odnose na statistiku za

2019. godinu, biće objavljene kasnije

ove godine.

Protiv nejednakosti

Baš zbog ovakve nejednakosti u

podeli bogatstva, organizacije poput

Oxfama dižu glas i zahtevaju da ekonomije

rade za sve a ne samo za „nekoliko

privilegovanih“, ističe na kraju

autor.

xxx


Star tup Eu ro pe

No va plat for ma

za rast

Usled ve li ke po tre be za sve o bu hvat nom plat for mom ko ja bi bi la na me nje na star ta pi ma, in vesti

to ri ma i in sti tu ci ja ma, ini ci ja ti va Sta r tup Eu ro pe je po kre nu la no vi veb sajt http://star tu pe u­

ro pec lub.eu/. U evrop ski sta r tap eko si stem je do sa da bi lo uklju če no sa mo ne ko li ko gra do va. Na

pri mer, 76% ulo že nih ka pi tal nih in ve sti ja u Evro pi od 2013. go di ne je is kor sti lo sa mo 10 ha bo va

ko ji pred sta vlja ju tek 30% svih ta le na ta. Svr ha veb saj ta je da po kre ne vi še lju di ne ko ika da i da

ula že u nji hov rast i eks pan zi ju no vih ha bo va. Ka ko bi se pro ces još vi še ka ta li zo vao, Sta r tup Euro

pe po kre će 7 no vih evrop skih pro je ka ta za iz grad nju eko si ste ma ko ji slu že star ta pi ma da preva

zi đu pre pre ke ko je im se na la ze na pu tu nji ho vog ra sta.

Priprema: Redakcija

redakcija@gmbusiness.biz

In­den­ti­fi­ko­va­nje naj­bit­ni­jih ak­tera

je ključ­ni i pr­vi ko­rak u ra­stu

i raz­vo­ju star­ta­pa. Sve­o­bu­hvat­na

plat­for­ma pru­ža osno­vu re­še­nja ko­ja

će evrop­skim kre­a­to­ri­ma po­li­ti­ka, inve­sti­to­ri­ma

i pred­u­zet­ni­ci­ma po­nu­di­ti

tač­ni­je po­dat­ke od bi­le ko­je dru­ge

eko­no­mi­je na sve­tu – što bi tre­balo

da iz­ne­dri traj­nu i kon­ku­rent­nu

pred­nost za evrop­sko pred­u­zet­niš­tvo,

ali i va­žan ele­ment je­din­stvenog

di­gi­tal­nog tr­žiš­ta.


STARTUP EUROPE

Landscape

An­ga­žman na evrop­skom

i na me­đu­na­rod­nom ni­vou

Či­nje­ni­ca je da je 76% ulo­že­nih kapi­tal­nih

in­ve­sti­ci­ja u Evro­pi od 2013.

go­di­ne is­ko­ri­sti­lo sa­mo 10 ha­bo­va koji

pred­sa­vlja­ju 30% svih ta­le­na­ta. To

zna­či da 29 gra­do­va u Evro­pi pri­vla­či

vi­še od 100 mi­li­o­na do­la­ra in­ve­sti­ci­ja

ulo­že­nih sa­mo u 2019. go­di­ni. Vo­deći

se ovim po­da­ci­ma, Sta r tup Eu ro pe

po­kre­će po­ziv za iz­grad­nju i pru­ža­nje

po­drš­ke no­vih eko­si­ste­ma na nji­hovom

veb­saj­tu, kao i pro­jek­te ko­ji imaju

svr­hu da stva­ra­ju si­ner­gi­ju iz­me­đu

onih ko­ji uče­stvu­ju u iz­grad­nji eko­siste­ma.

Sa 88% star­ta­pa ko­ji pla­ni­ra­ju

da­lji pre­ko­gra­nič­ni rast u jed­nu ili vi­še

ze­ma­lja u na­red­nih 12 me­se­ci, po­treba

za eko­si­ste­mi­ma ko­ji mo­gu da pomog­nu

u ovom pro­ce­su je vi­še ne­go

oči­gled­na.

Na pri­mer, pro­je­kat STA­R­TUP3 traga

za naj­bo­ljim ti­mo­vi­ma ko­ji imaju

po­tre­bu za raz­vo­jem kroz ino­va­ci­je

u vi­so­ko­teh­no­loš­koj in­du­stri­ji ka­ko bi

im po­mo­gao da do­ve­du do sa­vr­šenstva

svo­je teh­no­lo­gi­je/bi­znis mo­de­le

i da pri­la­go­de svo­je vred­no­sti stvarnim

po­tre­ba­ma tr­žiš­ta. STAR­TUP3 dono­si

si­ner­gi­ju iz­me­đu vi­so­ko­teh­no­loških

star­ta­pa i kor­po­ra­ci­ja sprem­nih da

uvo­de ino­va­ci­je – in­ve­sti­ci­o­nih druš­ta­va,

in­ku­ba­to­ra i ak­ce­le­ra­to­ra, kao i

ino­va­tiv­nih la­bo­ra­to­ri­ja sa ci­ljem ka­tali­za­ci­je

pro­duk­tiv­ni­je in­ter­ak­ci­je.

STA­R­TUP3 Otvo­re­ni po­ziv za sve

star­ta­pe, ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća, istra­ži­va­če

i ino­va­to­re, otvo­ren 20. febru­a­ra,

tra­ja­će dva me­se­ca. Od svih

pri­ja­vlje­nih kan­di­da­ta bi­će iza­bra­no

25 naj­bo­ljih ko­ji na­sta­vlja­ju da­lji program

ak­ce­le­ra­ci­je. Da­lja ak­ce­le­ra­ci­ja

se na­sta­vlja kroz tri fa­ze. Na­kon pr­ve

fa­ze bi­ra se de­set naj­bo­ljih po­ten­ci­jala,

a na­kon dru­ge pet naj­bo­ljih ide­ja

ko­je ima­ju pri­li­ku da uklju­če svoj proiz­vod

u rad kom­pa­ni­ja ko­je ra­de sa

INVESTMENTS IN EUROPEAN

TECH REACHED A RECORD

$23 BILLION

IN 2019 – UP FROM $5 BILLION

JUST FIVE YEARS AGO

56%

29

CITIES ACROSS EUROPE

ATTRACTED OVER

$100M OF CAPITAL IN

2019 ALONE

In 2019, 92% of funding went to all

men teams

Startup Europe has the mission to support the digital

single market by building a healthy ecosystem that

allows startups across the EU to scale their businesses

Source: survey done by https://2019.stateofeuropeantech.com/ and Eurostat https://ec.europa.eu/eurostat

nji­ma to­kom dve go­di­ne ko­li­ko traje

pro­je­kat.

An­ga­žman sa no­vom

pu­bli­kom

28%

FIND OUT MORE

Pro­se­čan osni­vač kom­pa­ni­je je

muš­ka­rac (82,8%), po­se­du­je uni­verzi­tet­sku

di­plo­mu (84,8%) i tre­nut­no

OF FOUNDERS AND

EMPLOYEES OF EUROPEAN

TECH START-UPS WERE

WORKING ABROAD IN 2019

63%

IN 2018, EUROPE PRODUCED

3 OF THE 10

BIGGEST VENTURE BACKED

PUBLIC LISTINGS

of founders of European tech start-up or

scale-ups with more than 100 employees report

an increase in employee awareness of stock

options as a form of compensation in 2019

UNITED KINGDOM

GERMANY

FRANCE

Through its projects, this

European Commission

initiative directly

supports around 60 local

ecosystems to encourage

startup creation and growth

countries surpassed

3 $10 billion cumulative

capital invested since 2015

female students cite access to funding as

their main reservation when considering

whether to become an entrepreneur,

versus just 40% of male students in 2019

https://startupeuropeclub.eu/

ima 38 go­di­na. Ve­ći­na osni­va­ča radi

u ti­mo­vi­ma (pro­seč­no 2,7 osni­va­ča

po star­ta­pu). Zbog to­ga je vi­še ne­go

i k a ­d a v a ­ž n o d a s e k r e ­i ­r a ­j u p r i ­s t u ­p a-

č­ne i edu­ka­tiv­ne plat­for­me ko­je ohrabru­ju

raz­li­či­te pro­fi­le da se opro­ba­ju

kao osni­va­či, pri če­mu će im po­moći

niz pro­je­ka­ta ko­ji se spro­vo­di širom

EU.


xxx

www.gmbusiness.biz


SPECIJALNO IZDANJE

ISSN 1821 - 4169

xxx

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs


xxx

Generalni pokrovitelj Servisa

More magazines by this user
Similar magazines