IO 199 PDF

ogledalo

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine

• Broj 199

Predviđanja:

Očekivane promene u IT-u

do 2025. godine

Data Science:

Preduslovi za karijeru

i zahtevane veštine

Bezbednost i zaštita:

Najveći upadi u cloud: šta smo

naučili do sada?

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Uvodnik

Zoran Kovačević

Pre ma IDC-je vom Kvar tal nom trac ke ru mo bil nih te le fo na, u Ki ni je

2019. go di ne is po ru če no 366,7 mi li o na pa met nih te le fo na. To je pad

od 7,5% u od no su na go di nu pre to ga, što je re zul tat za si će nja tr žiš ta

kao i iza zo va u eko no mi ji. U 4Q19, is po ru če no je 86,2 mi li o na je di nica,

što je pad od 15,6% u od no su na isti pe riod pret hod ne go di ne, za

šta su „za slu žne“ ka ko ve li ke za li he Hu a we i ja ta ko i če ka nje ko ri snika

na jef ti ni je 5G pa met ne te le fo ne. Ovo je bio je da na e sti uza stop ni

kvar tal ni tr žiš ni pad, a tre ći uza stop ni go diš nji.

U tek stu ko ji smo do bi li od kom pa ni je za po dat ke i ana li ti ku Global

Da ta, mo že mo da vi di mo da van red ne si tu a ci je ra đa ju i van red ne

po slov ne pri li ke. Na i me, dok se ki ne ska vla da bo ri sa po sle di ca ma izbi

ja nja ko ro na vi ru sa i po ku ša va br zo da pro na đe lek, no va si tu a cija

je pru ži la ogrom nu (ko li ko i straš nu) po za di nu za vo de će pro iz vođa

če teh no lo gi je ko ji nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i ko la bo ra ci je, ka žu

ana li ti ča ri ove kom pa ni je.

Ve li ku pa žnju struč ne jav no sti iza zi va ju upa di u cloud, pa se po stavlja

i pi ta nje „šta smo na u či li do sa da”, ka da je reč o ovom seg mentu

IT bi zni sa. Uz sve vi še kom pa ni ja i in di vi du al nih ko ri sni ka ko ji pre laze

u cloud okru že nja, broj upa da u po dat ke ra ste. Po red to ga što je

proš la de ce ni ja do ne la no vi raz voj u sek to ru saj ber bez bed no sti, tako

đe je i po ka za la da in du stri ja mo ra da pro đe dug put u bor bi sa

no vim saj ber kri mi na lom. De set od pet na est naj ve ćih upa da u po dat

ke svih vre me na do go di lo se u pr voj de ce ni ji ovog ve ka, ka že Vincen

tas Gri ni us, CEO kom pa ni je He fi ced.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Impressum

Kom pa ni ja Check Po int Soft wa re Tec hnolo

gi es Ltd, svet ski li der u obez be đe nju na

in ter ne tu, obez be đu je kli jen ti ma bes kompro

mi snu zaš ti tu pro tiv svih vr sta pret nji,

sma nju je kom plek snost bez bed no sti i sni ža va

ukup ne troš ko ve vla sniš tva. Check Po int je

pi o nir in du stri je sa Fi re wall-1 i svo jom pa tenti

ra nom sta te ful in spec tion teh no lo gi jom.

Da nas, Check Po int na sta vlja da raz vi ja ino vaci

je za sno va ne na Soft wa re Bla de ar hi tek tu ri,

pru ža ju ći ko ri sni ci ma flek si bil na i jed no stav na

re še nja ko ja se mo gu u pot pu no sti pri la gođa

va ti tač nim i bez be do no snim po tre ba ma

sva ke or ga ni za ci je.

Internet ogledalo

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika

Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Video & Editing: Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Naučni savet

Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,

dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović, prof. dr Božidar Radenković

Saradnici

Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan Katilović,

Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja Milovanović, Marko Talijan,

Mihajlo Pavlović, Aleksandar Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač,

Kristina Delač, Nina Kovačević

Kontakt

Redakcija: redakcija@internetogledalo.com

Marketing: marketing@internetogledalo.com

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

004

INTERNET ogledalo : business &

technologies magazine / glavni i odgovorni

urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .

- Beograd (Gradski park 2) : Internet

ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27

cm

Dostupno i na:

http://www.ogledalo.rs - Mesečno

COBISS.SR-ID 172229895

6

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Generalni pokrovitelj Servisa

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 197


Sadržaj

Predviđanja

Oracle

Očekivane promene u IT-u do 2025. godine

Bezbednost i zaštita

Osvrt

Najveći upadi u cloud: šta smo naučili do

sada?

Intervju

Dejan Škuletić, Business Development Manager –

Balkan, Kingston Technology

Check Point

Izazovi cloud vidljivosti

U tek stu pod na zi vom „Cloud Vi si bi lity Chal

len ges”, ob ja vlje nom na blo gu kom pa ni je

Chec kPo int, a ko ji pot pi su je Gui Al va ren ga,

Velike brzine za digitalnu magistralu

Kompanija Kingston je jedna od onih koje vrlo

ozbiljno shvataju značaj sigurnosti podataka i

svojim portfolijem proizvoda uspešno odgovaraju

na savremene bezbednosne izazove, kao i na

zahteve nove zakonske regulative. O svemu tome

pričao nam je Dejan Škuletić, menadžer zadužen za

razvoj kompanije Kingston Technology za područje

Balkana.

kon sta tu je se da su da naš nja pred u ze ća suo

če na sa mi li jar da ma za pi sa log do ga đa ja,

od ko jih su mno gi jed no stav ni tek stu al ni nizo

vi bez kon tek sta, te da tra di ci o nal na re šenja

za log me nadž ment ni su u sta nju da obezbe

de vi dlji vost i kon tekst ko ji su po treb ni za

iden ti fi ka ci ju i ana li zu na pa da. U ne do sta ku

mo guć no sti na pred ne ana li ti ke i vi zu e li za cije,

pro ces re ak ci je na cloud se cu rity in ci den te

obič no tra je vi še od 200 da na, to kom ko jih se

tro še zna čaj ni ljud ski re sur si. Is tra žu ju ći proble

me vi dlji vo sti i nad gle da nja clo u da, au tor

pru ža ne ke po čet ne smer ni ce o to me ka ko ih

ubla ži ti da bi se po bolj ša lo sta nje bez bed no sti

or ga ni za ci je. Zbog nje go ve sa dr žaj no sti tekst

pre no si mo u ce li ni.

XX6

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Internet of Thinks

G+D Mo bi le Se cu rity

Ho li stič ka re še nja po ve zi va nja za IoT si ste me

Za Svet ski kon gre s mo bil no sti (Mo bi le World Congress

– MWC) 2020 u Bar se lo ni, G+D Mo bi le Se curity

je, pored ostalog, pripremao demonstraciju kako

iza zo vi ko nek tiv no sti 5G ere mo gu bi ti pre va ziđe

ni u IoT i plat nom si ste mu.

Glo bal Da ta

Pro ble mi kao pri li ke

za vendore rešenja

za komunikaciju i kolaboraciju

U tek stu ko ji smo do bi li od kom pa ni je za podat

ke i ana li ti ku Glo bal Da ta, mo že mo da vidi

mo da van red ne si tu a ci je ra đa ju i van red ne

Data Science

Pre gled

Pred u slo vi za ka ri je ru i zah te va ne veš ti ne

Na u ka o po da ci ma ili na u ka ko ju po kre ću poda

ci omo gu ća va bo lje do no še nje od lu ka, predik

tiv nu ana li zu i ot kri va nje obra za ca. Ona vam

do zvo lja va da pro na đe te glav ni uzrok pro blema

po sta vlja njem pra vih pi ta nja, iz ve de te is traži

vač ku stu di ju na po da ci ma, mo de li ra te po datke

ko ri ste ći raz li či te al go rit me, ko mu ni ci ra te i vizu

e li zu je te re zul ta te pre ko gra fi ko na, kon trol ne

ta ble itd. Struč nja ci u obla sti po da ta ka (da ta scien

tist) sve su tra že ni ji. Nji ho va ulo ga po sta je sve

zna čaj ni ja, te se otva ra ogro man broj ovih rad nih

me sta ši rom sve ta. Od go vo re na pi ta nja šta radi

struč njak u obla sti na u ke o po da ci ma, šta mora

da zna i ko jim veš ti na ma mo ra da vla da nudi

Sim pli le arn.com u tek stu ko ji pot pi su je Me dono

Zha sa.

po slov ne pri li ke. Na i me, dok se ki ne ska vla da

bo ri sa po sle di ca ma iz bi ja nja ko ro na vi ru sa i

po ku ša va br zo da pro na đe lek, no va si tu a cija

je pru ži la ogrom nu (ko li ko i straš nu) po zadi

nu za vo de će pro iz vo đa če teh no lo gi je ko ji

nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i ko la bo ra ci je, kažu

ana li ti ča ri ove kom pa ni je.

Is tra ži va nje

IDC

Efe kat cr nog la bu da na tr žiš tu pa met nih

telefona

Zanimljivosti

Memorijski proizvodi

Sr bi ja dru ga u sve tu po do pri no su

pro ver lji vo sti in for ma ci ja

na Vi ki pe di ji! ...

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 96/97

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199

7


Predviđanja

Oracle

Pri pre mila: Vesna Kovačević

vesna@internetogledalo.com

Ilustracije: Oracle

Očekivane promene u IT-u

do 2025. godine

Oracle očekuje da do 2025. godine sve više i više preduzeća primenjuje model clouda sledeće

generacije kako bi postigla do sada neviđeni stepen automatizacije. U ovom izvodu iz njihovih

„Top 10 cloud predviđanja“ („Top 10 Cloud Predictions”) Oracleovi stručnjaci istražuju kako će

ovi „oblaci“ izgledati, objašnjavaju kako će oni oblikovati sutrašnja IT okruženja i dublje zaviruju

u tehnologije i poslovne modele koji menjaju lice enterprise računarstva, dajući viziju uticaja

automatizacije, veštačke inteligencije (AI), mašinskog učenja (ML), blockchaina itd. na IT do 2025.

Na pitanje zašto cloud

computing menja igru, u

Oracleu odgovaraju jednom

rečju – neposrednost. Cloud

modeli omogućavaju pogled u podatke

u realnom vremenu, otvarajući

vrata trenutnim uvidima, pa nije

čudno što 74% preduzeća kaže da

im je cloud doneo konkurentsku

prednost.

Priprema za sledeću

generaciju clouda

Međutim, nisu svi cloudi stvoreni

jednaki. Prva generacija infrastructure-as-a-service

(IaaS) i platformas-a-service

(PaaS) clouda izgrađena

je korišćenjem decenijama stare

tehnologije. Novija, druga genera-

cija clouda dizajnirana je da podrži

tehnologije koje pokreću moderno

preduzeće (AI, blockchain, Internet

of Things - IoT i analitika u realnom

vremenu), kao i da zadovolji

današnje neumorne zahteve za obimom,

efikasnošću i bezbednošću,

podsećaju stručnjaci kompanije Oracle

i tvrde da progresivne korisnike

privlači sledeća generacija clouda iz tri

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


primarna razloga: ubrzavanje agilnosti

(70% donosilaca odluka veruje

da ih cloud computing čini agilnijim),

lakše skaliranje (kompanije koje

usvoje cloud servise iskuse prosečno

20,6% unapređenja u smislu vremena

izlaska na tržište), brži izlazak na

internet (49% preduzeća vidi bržu

implementaciju kao ključni razlog

prelaska na moderni cloud).

Predviđanje 1 – 90% svih

manuelnih IT operacija i

zadataka upravljanja

podacima biće kompletno

automatizovano,

otvarajući vrata novoj

eri IT inovacija

Iako su neki tehnološki stručnjaci

i dalje obuzeti rutinskim operacijama

kao što su bekapovanje, skaliranje,

podešavanje, monitoring

i obezbeđivanje ključnih informacionih

sistema, autonomne baze podataka

čine da ove aktivnosti brzo

postaju stvar prošlosti, pa Oracle

predviđa da će do 2025. godine 90%

manuelnih IT operacija i zadataka

upravljanja podacima biti potpuno

automatizovano.

„Kako IT profesionalci budu odbacivali

progresivno veći deo ovih

administrativnih zadataka, imaće

više vremena za razvoj analitičkih

aplikacija i donošenje novih isplativih

proizvoda i usluga na tržište.

Cloud computing omogućava organizacijama

da inoviraju brže nego

ikad pre. Oslobođeni IT radnici imaju

više vremena da istražuju najnovija

doistignuća u AI i mašinskom učenju

(ML) – od konverzacionih korisničkih

interfejsa, preko blockchaina, do

IoT-a“, navodi se u tekstu.

Na primer, samoučeći sistemi automatizuju

prikupljanje podataka

kroz više aplikacija i mogu automatski

vizuelizovati milione data

pointa. Uz prikazivanje podataka

preduzeća preko grafikona, dijagrama

i animacija, poslovni korisnici

mogu lakše uočiti trendove,

obrasce i korelacije u svojim podacima,

umesto da pokušavaju da

sakupe uvide iz stubaca izveštaja i

pregleda. Cloud premešta ove napredne

tehnologije u glavni tok.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Predviđanje 2 – u cloudu

će se deliti 600 puta

osetljiviji podaci

Prema saznanjima stručnjaka

iz Oraclea, sedam od deset organizacija

sada drži u cloudu podatke

ključne za poslovanje. Većina tih organizacija

se drži hibridnih oblaka,

što im omogućava da zadrže neke

ključne poslovne sisteme on-premise,

a većinu svojih podataka prebace

u cloud. Iako ovaj pristup maksimalno

povećava fleksibilnost i smanjuje

troškove, on takođe izlaže organizacije

povećanom riziku, jer hibridna

okruženja mogu dovesti do

nekonzistentnih bezbednosnih politika

i kontrola. Oracle upozorava

da će se do 2025. godine u cloudu

deliti 600 puta osetljiviji podaci, uz

korespondirajuće povećanje bezbednosnih

pretnji i od automatizovanih

spoljnih napada i od zloupotrebe

kredencijala ovlašćenih identiteta.

„Napadači postaju sofisticiraniji,

tako da je ključno za kompanije da

osiguraju otpornost svojih podataka

i sistema. Međutim, zbog značajnog

nedostatka stručnosti za sajber sigurnost,

kompanijama će biti sve

teže da zaposle dovoljno ljudi koji

bi obavljali poslove bezbednosti.

Nepečovani sistemi stvaraju lak put

napadačima koji nameravaju da ciljaju

poznate ranjivosti. Da bi sprečile

nove sajber napade, organizacijama

su potrebni automatizovani sistemi

koji ulivaju napredne bezbednosne

mogućnosti u svaki sloj IT infrastrukture

– od aplikacija, preko podataka,

sve do silicijuma“, kaže dalje „Top 10

Cloud Predictions“.

Predviđanje 3 –

100% aplikacija preduzeća

uključivaće neki oblik AI

AI tehnologija suštinski menja enterprise

computing menjajući način

na koji organizacije primaju, upravljaju

i obezbeđuju poslovne podatke.

Preduzeća brzo prihvataju AI,

jer uočavaju njenu sposobnost da

poboljša efikasnost, poveća produktivnost

i smanji troškove, pa Oracle

veruje da će do 2025. godine 100%

poslovnih aplikacija uključivati neki

oblik ugrađene AI. Po njemu, ova

tehnološka poboljšanja uticaće na

sve delove poslovanja, ubrzavajući

sticanje uvida pomaganjem menadžerima

i rukovodiocima da bolje razumeju

operacije, zaposlene, tržište

i korisnike.

„Sposobnosti mašinskog učenja

omogućavaju da informacioni sistemi

postaju sve pametniji, jer interaktuju

sa više ljudi i sistema. Konverzacioni

AI stvara novi standard povezivanja

automatizovanih robota i ljudi, i

eksterno sa korisnicima i interno na

radnom mestu. Na primer, u finansijama

mašine će vršiti upite o fakturama,

narudžbinama, troškovima

i budžetima, omogućavajući novi

nivo samousluživanja. Finansijsko

izveštavanje u realnom vremenu

učiniće tradicionalne cikluse izveštavanja

manje relevantnim, eliminišući

potrebu za mesečnim ili

kvartalnim analizama. Ovi modeli

obrade podataka u realnom vremenu

uticanje ne samo na finansije,

već i na mnoge druge domene

p o s l o va n j a . Pošto informacije postaju

odmah dostupne, organizacije

ć e m o ć i d a se fokusiraju na otkrivanje

delotvornih uvida koji pokreću

poslovanje napred umesto na samo

obrađivanje podataka“, jedna

je od vizija datih u „Top 10 Cloud

Predictions“.

Predviđanje 4 – proširena

realnost,

virtuelna realnost,

blockchain, ML i IoT

Inteligentni automatizovani sistemi

brzo se prihvataju u mnogim industrijama,

što uzrokuje promenu

paradigme u dizajnu sistema, logistici,

proizvodnji, infrastrukturi i

drugom. Povećana očekivanja kupaca,

kraći životni ciklus proizvoda,

nova regulativa i promenljivi

z a h t e v i t e s t i r a j u g r a n i c e t r a d i c i o n a l -

nih lanaca snabdevanja i pokreću

usvajanje novih tehnologija, konstatuje

Oracle. „Na primer u proizvo-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


dnji, tehnike samo-učenja i NLP (natural

language processing) tenologije

pomažu u automatizaciji prognoziranja

potražnje, predviđanju

održavanja i ispunjenja. U nekim

slučajevima, AI algoritmi eliminišu

potrebu za donošenjem potpuno

ljudskih odluka. VR i AR interfejsi

omogućavaju zaposlenima imerzivnije

iskustvo, kao što su 3D predstavljanja

koja pomažu radnicima u

prodavnicama da vizuelizuju konfiguracije

opreme. Glasovno kontrolisani

asistenti mogu unaprediti

informacije o proizvodu i prijaviti

prekretnice u proizvodnji, prenoseći

uvide o trenutnim stanjima prikupljene

od IoT senzora.

Blockchain rešava velike prob

l e m e u o v i m l a n c i m a s n a b d e v a -

nja smanjujući falsifikovanje i poboljšavajući

vidljivost/sledljivost. Materijali

i proizvodi koji putuju globalno

moraju proći više dobavljača,

proizvođača, distributera, prevoznika

i provajdera usluga. Blockchain

dereguliše globalne lance snabdevanja

koji su se ranije oslanjali na

modele centralizovanog upravljanja,

stvarajući decentralizovane, distribuirane

i digitalne zapise transakcija

koji su anonimni, neotvorivi i

nepromenljivi“.

Predviđanje 5 –

automatizovani poslovni

procesi će omogućiti

personalizovanije

interakcije u HR-u, prodaji

i drugim domenima

poslovanja

Prema Oracleovoj viziji skore budućnosti,

AI i autonomne tehnologije

prožimaju radno mesto, pojednostavljujući

rutinske poslovne

procese i oslobađajući profesionalce

da se fokusiraju na značajnije i

produktivnije ljudske interakcije. Na

primer, automatizovani radni tokovi

mogu da pojednostave poslove

zapošljavanja praćenjem aplikanata

i postavljanjem zahteva novih

zapošljavanja. Neki HR timovi koriste

AI da identifikuju najbolje kandidate

upoređujući njihove kvalifikacije sa

zahtevima oglašenih radnih mesta.

Četbotovi mogu da komuniciraju sa

kandidatima kako bi odgovarali na

pitanja i zakazivali intervjue. Ove automatizovane

funkcije olakšavaju rutinske

administrativne zadatke, tako

da se HR stručnjaci mogu fokusirati

na zapošljavanje kvalifikovanih

kandidata koji odgovaraju korporativnoj

kulturi. Zato Oracle veruje da

će do 2025. godine 70% regrutovanja

preuzeti AI i botovi.

„U prodaji, AI sistemi mogu da

analiziraju velike skupove podataka

da bi identifikovali potencijalne

prilike koje će najverovatnije dovesti

do prodaje. AI sistemi sastavljaju

ogromne količine podataka o klijentima,

od postova na društvenim

mrežama, preko istorije interakcija

sa kupcima, do događaja prodaje

i usluga. Mogućnosti samoučenja

AI-a omogućavaju da softverski procesi

simultano interaktuju sa mnogo

ljudi, istovremeno prenoseći konzistentne

poruke brenda. Softverski

botovi mogu označiti prednosti, rangirati

prilike i isporučiti ciljane preporuke

potencijalnim klijentima. Oni

mogu prilagoditi određivanje cena

i preporučiti proizvode na osnovu

analize potrošačke korpe i pregledanja

istorije. Iako će srce prodaje

uvek biti ljudska interakcija, vrednost

ovih inteligentnih tehnologija

nastaviće da raste. Do 2025. godine,

80% prodaja biće automatizovano,

omogućavajući tako predstavnicima

prodaje da se fokusiraju na izgradnju

odnosa i vezivanje kupaca“,

navodi se dalje u kratkom izvodu iz

„Top 10 Cloud Predictions“.

Predviđanje 6 – 80%

velikih gradova koristiće

IoT za Smart City

inicijative

Uočavajući da rast IoT tehnologija

omogućava zajednicima da postaju

koncentrisanije na ljude i otpornije,

Oracle predviđa da će do

2025. godine 80% velikih gradova

koristiti IoT za Smart City inicijative.

U srži ovih nastojanja biće

ML tehnologije koje će se koristiti

za prikupljanje i analizu gradskih

podataka i povećanje angažovanja

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


građana. Automatske rutinske interakcije

oslobodiće agente kako bi oni

nudili personalizovane usluge. Ove

tehnologije će povećati odgovornost

zahtevajući od gradskih čelnika

da postanu transparentniji u svom

poslu – decentralizaciji podataka,

tehnologijama i odlučivanju.

Dugoročno gledano, kažu u Oracleu,

IoT tehnologija će unaprediti saradnju

i poverenje među građanima

kako bi se stvorili objedinjeniji gradovi.

Kako ove tehnologije postaju

pristupačnije i sveprisutnije, mnoge

zajednice će primenjivati inteligentne

resurse kao što su fiksni video

nadzor i policijska nosiva oprema,

dodatno unapređujući bezbednost

i transparentnost. Ostale popularne

Smart City inicijative uključuju

obnovljivu energiju i pametan transport.

Aplikacije su gotovo bezbrojne,

a svaki slučaj korišćenja služi za

poboljšanje kvaliteta života ovih zajednica.

Predviđanje 7 - nauka o

podacima će se sve više

automatizovati i

ugrađivati u analitiku

i sisteme upravljanja

podacima

Stručnjaci za podatke (data scientists)

pomažu da se ogromne

količine podataka pretvore u delotvorne

uvide, koristeći jedinstvene

veštine u naprednoj matematici

i statistici, kao i ML i AI. Pošto

organizacije nastavljaju da otkrivaju

vrednost uvida koje pokreću podaci,

potražnja za stručnjacima za podatke

će rasti. Industrija već primećuje deficit

radnika koji poseduju te veštine,

tako da do 2025. godine, na osnovu

trenutnih trajektorija, neće biti

dovoljno stručnjaka za podatke da

bi se podmirila rastuća potražnja.

Srećom, pošto AI i ML tehnologije

postaju sofisticiranije, one će automatizovati

progresivno veći deo

današnjih zadataka stručnjaka za

podatke, čineći svakog radnika sa

ovim veštinama efikasnijim. Na primer,

današnji stručnjak za podatke

obično potroši 80% svog vremena

prikupljajući i pripremajući podatke,

a samo 20% vremena tražeći obrasce

u tim podacima i otkrivajući nove

uvide. Budući da automatizovani

si-stemi za analitiku postaju dovoljno

snažni da obučavaju i izvršavaju

algoritme u dovoljnoj meri, velika

većina današnjih zadataka prikupljanja

podataka i pripreme biće automatizovana.

AI sistemi će takođe

b i t i b o l j i u g e n e r i s a n j u u v i d a i i n t e r-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


pretiranju rezultata za poslovne korisnike

oslobađajući stručnjake za

podatke za bavljenje određivanjem

koji nalazi su najrelevantniji u odnosu

na sve potencijalne rezultate.

Predviđanje 8 -

napredovanje mašina

baziranih na veštačkoj

inteligenciji (AI) stvoriće

nove poslove koji još

nisu izmišljeni

AI postaje krucijalni deo korporativne

radne snage, pošto sve više

i više mašina koristi tehnologiju da

komunicira sa ljudima. U nekim kompanijama

mašine rade kao zaposleni,

što zahteva od poslovnih lidera da

razmotre kako ti mehanički radnici

mogu najbolje da sarađuju jedni sa

drugima. Na primer u proizvodnji,

roboti koje pokreće AI mogu samostalno

da pronađu i skladište proizvode

u magacin. Koristeći vizuelne

senzore, samoupravljiva vozila mogu

da procene svoje okruženje i reaguju

na promenljive uslove. Ugrađeni

sistemi koriste matematičke modele

da bi izbegli prepreke, uspostavili

optimalne rute i povećali efikasnost

procesa pakovanja i grupisanja.

Na običnim i auto-putevima samoupravljiva

vozila koriste sisteme

zasnovane na AI da bi se povezala

i komunicirala međusobno, kao i sa

okružujućom infrastrukturom.

No, iako će porast automatizacije

zameniti neke manuelne i ponavljajuće

zadatke, preovladavanje

AI istovremeno stvara mnoge

nove i fascinantne mogućnosti, pa

u Oracleu veruju da će do 2025. godine

AI stvoriti hiljade novih uloga,

uključujući mnoge poslove koji još

nisu izmišljeni. Tada će mašine obavljati

duplo veću količinu poslova od

ljudi.

Iako porast automatizacije može

pobuditi strah za trenutnu radnu

snagu, ona će dugoročno gledano

omogućiti napredniju ekonomiju,

rad veće vrednosti i bolji kvalitet

života širom sveta, tvrdi se u „Top 10

Cloud Predictions“.

Predviđanje 9 - sajber

napadi će postati

sofisticiraniji upotrebom

IoT-a i AI

Kao što su ML tehnologije korisne

za poslovne operacije, one se

u pogrešnim rukama mogu okrenuti

protiv nas. Sajber kriminalci

koriste automatizovane AI i IoT sisteme

da bi upali u mreže preduzeća

i ukrali osetljive podatke. Pošto pametni

uređaji čuvaju sve više ličnih

informacija, oni postaju mete ovih

napadača. Zlonamerni IoT programi

mogu da inficiraju povezane uređaje

i pomognu kriminalcima da ukradu

identitete ili izvršavaju DDoS

(distributed denial of service) napade.

Prema Forresteru, brzo usvajanje

IoT-a stvara veću površinu

napada koja je često izgrađena sa

samo nekoliko sigurnosnih kontrola,

izlažući preduzeća na do sada

neviđene načine. Slično tome, pošto

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


se preduzeća i pojedinci sve više o-

slanjaju na storidž baziran na cloudu,

napadači će imati širu površinu

za targetiranje.

Oracle predviđa da će do 2025.

godine 80% bezbednosnih napada

dolaziti iz unutrašnjeg izvora.

„Pogrešne bezbednosne konfiguracije

mogu se pojaviti na bilo

kojem sloju tehnološke hrpe, od

mrežnih servisa do baza podataka,

a napadači će često koristiti te

ranjivosti da upadnu u infornacioni

sistem. U mnogim slučajevima, bezbednosne

zakrpe se ne instaliraju

dovoljno brzo, stvarajući jednostavan

put za napadače koji ciljaju te

poznate ranjivosti. Nedostatak automatizacije

takođe unosi visok rizik

od ljudske greške. Automatizovani

procesi sajber bezbednosti mogu

da otkriju pogrešne konfiguracije

i pruže kontinuiranu zaštitu.

Najpouzdaniji način borbe protiv

ovih rastućih pretnji je korišćenje

autonomnih tehnologija koje mogu

automatski da primene zakrpe i

validiraju integritet sistema 24/7“,

smatraju stručnjaci Oraclea.

Predviđanje 10 – 80%

podataka biće povezano

sa stvarima umesto sa

pojedincima

U godinama koje slede većina

bezbednosnih pretnji će uključivati

stvari povezane sa internetom.

Na primer, Forrester predviđa da

će sajber napadači blokirati konek-

cije sa proizvodima kao što su kućni

sistemi rasvete ili se uplitati u rad

ključnih mašina u prodavnicama

– i „držati ove uređaje kao taoce“

dok proizvođač ne plati veliku otkupninu.

I stručnjaci kompanije Oracle su

uvereni da će do 2025. godine 80%

identiteta biti identiteti stvari a ne

pojedinaca. „Obim podataka o identitetu

je veći nego ikad ranije, pri

čemu je mnoštvo podataka rasuto

po korisnicima, aplikacijama i ekosistemima.

Identitet baziran na kontekstu

dovodi u vezu relevantne podatke

sa ovim identitetima, kao što

su podaci o ponašanju, podaci o lokaciji,

sistemske informacije i drugo.

Povezivanjem dodatnih podataka

sa identitetom, stručnjaci za sajber

bezbednost – ojačani mašinskim

učenjem i veštačkom inteligencijom

– mogu predvideti ponašanja

ili obrasce koji otkrivaju potencijalne

bezbednosne pretnje. Koristeći

ML i prediktivnu analizu, organizacije

će povećati vidljivost unutar svojih

sistema kako bi se autonom-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


no identifikovale sumnjive aktivnosti

u do sada neviđenom opsegu“,

objašnjava se u tekstu.

Rešenja iz

kompanije Oracle

Podsećajući da je danas imperativ

za kompanije svih veličina i na

svim geografskim proistorima da

usvoje cloud sledeće generacije –

cloud koji je dizajniran za moderno

preduzeće i koji donosi opseg,

efikasnost i bezbednost bez presedana,

u zaključku ovog izvoda iz

„Top 10 Cloud Predictions“ ističe se

da „Oracle predvodi napredak sa

cloudom druge generacije koji fundamentalno

preuređuje konvencionalne

IaaS i PaaS cloud ponude.

Izgrađen od tremelja da bi zadovoljio

potrebe ključnih aplikacija,

Oracle Cloud nudi prvu u svetu samoupravljivu,

samopodešavajuću

autonomnu bazu podataka – Oracle

Autonomous Database, u kombinaciji

sa sposobnostima napredne

analitike Oracle Analytics Clouda.

Ovi zreli cloud servisi eliminišu kompleksnost,

ljudsku grešku i manuelno

upravljanje, istovremeno smanjujući

administrativne troškove za

do 80%.“

Naime, Oracleova ponuda druge

generacije je izgrađena na najrobustnijoj

cloud infrastrukturi u svetu,

koju pokreću servisi integrisane

platforme i sveobuhvatan portfolio

softvera – od razvoja aplikacija i poslovne

analitike do upravljanja podacima,

integracije, bezbednosti, AI

i blockchaina – tako da možete odmah

da koristite tehnologije koje

pokreću tržišne lidere ka uspehu.

To takođe uključuje robustne alate

za planiranje, validaciju i migraciju

radi orkestriranja prenošenja vaših

on-premise informacionih sitema

u cloud. Dobićete mogućnost da

lakše ublažite bezbednosne pretnje

i automatizujete zadatke upravljanja

podacima, sve to uz vodeću

skalabilnost, dostupnost i performanse.

Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Intervju

De­jan Šku­le­tić, Business Development Manager – Balkan,

Kingston Technology

Intervju radio: Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Velike brzine

za digitalnu magistralu

Kompanija Kingston je jedna od onih koje vrlo ozbiljno shvataju značaj sigurnosti podataka i

svojim portfolijem proizvoda uspešno odgovaraju na savremene bezbednosne izazove, kao i

na zahteve nove zakonske regulative. O svemu tome pričao nam je Dejan Škuletić, menadžer

zadužen za razvoj kompanije Kingston Technology za područje Balkana.

Naj­va­žni­ja stvar u sa­vre­me­nom

po­slo­va­nju je bez­bed­nost po­da­taka.

King­ston je tu po­di­gao le­stvicu

na ve­o­ma vi­sok ni­vo. Na­ve­di­te

nam va­ša naj­zna­čaj­ni­ja re­še­nja za

kom­pa­ni­je ko­ja mo­gu da im po­nude

zaš­ti­tu od po­čet­nog do naj­višeg

ni­voa?

Bez bed nost po da ta ka je u Kingsto­nu

zna­čaj­na te­ma do­bar broj godi

na una zad. Poš to se na ši pro iz vodi

mo gu ko ri sti ti za skla diš te nje osetlji

vih i po ver lji vih po da ta ka, tim je

na­ša od­go­vor­nost ve­ća, i tu jed­nostav­no

ne sme do­ći do gre­ša­ka. U

svom proizvodnom programu imamo

više serija enkriptovanih USB-ova name

nje nih kor po ra tiv nim ko ri sni cima

i in sti tu ci ja ma kod ko jih je neop

hod na ja ko vi so ka bez bed nost poda­ta­ka.

Na­ši USB-ovi su zaš­ti­će­ni

256-bit nom AES en krip ci jom na hardver­skom

ni­vou, što će re­ći da se

en krip to va nje po da ta ka oba vlja na

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


sa­mom ure­đa­ju, ne osta­vlja­ju­ći traga

na ra­ču­na­ru na ko­me se USB kori

sti. USB-ovi ma se pri stu pa sa mo

pri me nom kom plek sne lo zin ke sa limi

ti ra nim bro jem po ku ša ja pri stu pa.

U za­vi­sno­sti od kla­se ure­đa­ja, mo­gu

ima­ti i fi­zič­ku zaš­ti­tu u vi­du za­li­ve­nih

me­mo­rij­skih či­po­va epok­si smo­lom

ko­ja fi­zič­ki one­mo­gu­ću­je ras­kla­panje

ure­đa­ja i ski­da­nje i či­ta­nje či­pova

na ne­kom za­seb­nom ure­đa­ju. Neki

od USB-ova se mo gu ad mi ni stri rati

pre­ko Da­ta Ma­na­ge­ment soft­ve­ra,

pre ko ko jih ad mi stra tor si ste ma ima

ja­ko ve­li­ki broj mo­guć­no­sti pra­ćenja

i kon­tro­le svih USB-ova u mre­ži –

omo­gu­ća­va im da zna­ju ko je, ka­da,

na kom ra­ču­na­ru sni­mio ko­ji fajl. To

šti ti kom pa ni je i od na pa da iz nu tra i

spre­ča­va zlo­u­po­tre­bu. Ure­đa­ji po­sedu

ju sve bit ne stan dar de zaš ti te poda

ta ka, a ne dav no smo do bi li i NA-

TO ser­ti­fi­kat za Iron­Key D300 se­ri­ju

en­krip­to­va­nih USB-ova, što zna­či da

je po­dob­na za ko­riš­će­nje u svim NA-

TO slu­žba­ma.

Slič­na pri­ča je i sa SSD-ovi­ma gde

na primer KC600 se­ri­ja SSD-ova ima

har dver sku 256-bit nu AES en krip ciju,

pa se svi po da ci ko ji se upi su ju

na ure­đaj en­krip­tu­ju u po­za­di­ni. To

zna­či se ovi SSD-ovi mo­gu ko­ri­sti­ti u

naj­zah­tev­ni­jim okru­že­nji­ma bez boja­zni

da će ne­ki ose­tlji­vi po­da­ci zavr­ši­ti

na ne­že­lje­nom me­stu. Pri tom

ova zaš­ti­ta ni­ma­lo ne uti­če na br­zinu

ure­đa­ja.

Ko­je ka­rak­te­ri­sti­ke mo­ra­ju da

po­se­du­ju SSD di­sko­vi na­me­njeni

da­ta cen­tri­ma da bi za­do­vo-

­lji­li nji­ho­ve zah­te­ve, i šta King­ston

mo­že no­vo da po­nu­di u tom seg­men­tu?

Ser­ver­ski SSD-ovi se, ia­ko oba­vljaju

istu funk­ci­ju kao i kli­jent­ski ure­đaji,

do sta raz li ku ju. Pre sve ga tu se ra di

o znat­no in­ten­ziv­ni­jem ko­riš­će­nju ovih

ure­đa­ja, znat­no ve­ćem bro­ju upi­sa i

či­ta­nja sa di­sko­va. SSD-ovi u ser­ve­rima

ra­de 24 časa dnev­no, pa bi ži­vot­ni

vek obič­nih SSD-ova u ta­kvom okruže­nju

bio veoma kra­tak. Po­zna­to je da

NAND me­mo­rij­ski či­po­vi ko­ji se kori­ste

u ure­đa­ji­ma kao što su SSD-ovi,

USB-ovi, me­mo­rij­ske kar­ti­ce i slično,

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


ima­ju ogra­ni­čen ži­vot­ni vek u vi­du

od­re­đe­nog bro­ja wri­te/era­se ci­klusa

po sva­koj će­li­ji NAND či­pa. Kada

se kri­ti­čan boj će­li­ja „is­pi­še“, uređaj

pre­sta­je da ra­di. Za­to su ser­verski

SSD-ovi na­pra­vlje­ni sa znat­no

du­go­traj­ni­jim i na­rav­no sku­pljim čipo­vi­ma.

Ti či­po­vi obez­be­đu­ju striktne

QoS (Qu a lity of Ser vi ce) zah te ve

da bi obez be di li pred vi di ve ran dom

I/O (in­put/out­put) per­for­man­se i niske

la ten ci je u ši ro kom spek tru radnih

za da ta ka. Po red to ga, tu su i dodat

ne kom po nen te kao što su kapa­ci­to­ri

za obez­be­đi­va­nje sta­bil­nog

na­po­na i omo­gu­ća­va­nja PLP-a (Power

Loss Pro­tec­tion). Na­ši ser­verski

SSD-ovi iz se­ri­ja DC500, DC450

i DC1000 znat­no uve­ća­va­ju pro­duktiv

nost ser ve ra u ši ro kom di ja pazo

nu za da ta ka, kao što su AI, mašin­sko

uče­nje, big da­ta ana­li­ti­ka,

cloud com­pu­ting, soft­wa­re de­fi­ne

sto ra ge, ope ra ci o ne ba ze po da ta ka

(ODB), da­ta­ba­se apli­ka­ci­je i skla­dište

nje po da ta ka.

Uvek bud­na po­drš­ka

Da li va­ši kup­ci mo­gu da ra­čuna­ju

na od­re­đe­nu ga­ran­ci­ju za naba­vlje­ne

di­sko­ve i ka­ko je or­ga­nizo­va­na

King­sto­no­va teh­nič­ka podrš­ka?

Le­gen­dar­na King­sto­no­va teh­nič­ka

po drš ka je neš to što je pre po zna tljivo

u IT in­du­stri­ji i što nas je iz­me­đu

osta log i do ve lo na ovaj ni vo ubedlji­vo

naj­ve­ćeg pro­iz­vo­đa­ča me­morij

skih pro iz vo da na sve tu. King ston

ima ja ko ve li ki broj part ne ra, ka ko

di stri bu te ra, ta ko i si stem in te gra tora

i re ta i le ra. Svi oni se na la ze u lancu

po drš ke kup ci ma kao pr vi eks ponen

ti. Sa King sto ve stra ne, mi imamo

24/7 teh­nič­ku po­drš­ku za sva

pi ta nja ili pro ble me ku pa ca, gde kori

sti mo be ne fi te glo bal ne kom pa ni je,

pa je u sva kom tre nut ku to kom 24h

ne ko „bu dan“ - ili cen tra la u USA,

ili Lon­don kao cen­tra­la za EMEA, ili

Taj van kao cen tra la za APAC re gi ju.

Za korporativne kupce Kingston daje

mo­guć­nost ko­riš­će­nja pret­pro­dajnog

ser vi sa „Ask an Ex pert“ i postpro

daj nog ser vi sa „King ston Ca re“.

Tu na ši stra teš ki ko ri sni ci mo gu is kori­sti­ti

zna­nja na­ših in­že­nje­ra ko­ji im

mo­gu po­mo­ći oko pra­vil­nog kon­figu

ri sa nja ser ve ra, pla ni ra nja si ste ma

u skla du sa nji ho vim pla no vi ma raz

vo ja, ili obez be di ti di rekt nu za me nu

ne is prav nog de la sla njem na adre su

ko ri sni ka.

U King­sto­nu se pro­ce­nji­va­lo

da će se do 2022. go­di­ne ko­li­čina

NAND flash me­mo­ri­je u upotre­bi

po­ve­ća­ti de­se­tak pu­ta u odno­su

na ko­li­či­nu iz 2015. go­di­ne.

Pret­po­sta­vljam da već sad mo­že­te

da vi­di­te da li je ostva­re­nje te prog­no­ze

na vi­di­ku ili ne?

Svi iz­veš­ta­ji vo­de­ćih agen­ci­ja za

is­tra­ži­va­nje tr­žiš­ta ka­zu­ju da se ta

prog no za ostva ru je. U jed nom od izveš­ta­ja

se ka­že da smo 2019. godine

ima­li neš­to pre­ko 300.000 pe­ta­bajta

pro­iz­ve­de­nih NAND ure­đa­ja global­no,

dok se za 2020. i 2021. godinu

pred­vi­đa­ju iz­no­si od oko 470

i 650 hi­lja­da pe­ta­baj­ta re­spek­tiv­no.

Glav­ni po­kre­ta­či po­troš­nje NAND

ure­đa­ja su kom­pju­ting, tj. SSD-ovi,

i mo bil ni te le fo ni. I osta li seg menti

ima­ju rast, ali ni pri­bli­žno ta­kav

kao ove dve gru­pe. Na­do­la­ze­ća 5G

mre­ža kao i AI će ta­ko­đe bi­ti zna­čajni

po­kre­ta­či po­troš­nje NAND či­po­va.

Glav­ni po­kre­ta­či ra­sta

In­te­re­sant­no je da je King­ston,

pre­ma iz­ja­va­ma va­ših di­rek­to­ra,

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


u 2018. go­di­ni us­peo da pro­iz­ve­de

vi­še od 14 tri­li­o­na MB me­mo­ri­je u

svim li­ni­ja­ma pro­iz­vo­da, uklju­čuju­ći

DRAM, SSD i em­be­do­va­na reše­nja.

Re­ci­te nam šta su glav­ni pokre­ta­či

ova­kvog ra­sta?

Zna­ča­jan deo pro­me­ta pra­ve ve­liki

da ta cen tri, ka ko oni ko ji pri pa daju

naj­ve­ćim teh­no­loš­kim kom­pa­ni­jama

da naš nji ce, ta ko i ne za vi sni da ta

cen­tri ko­ji nu­de svo­je uslu­ge tre­ćim

li­ci­ma. Tu su ta­ko­đe i ve­li­ki pro­iz­vođa­či

har­dve­ra ko­ji­ma smo mi naj­znač

a j ­n i ­j i d o ­b a ­v l j a ­č i m e ­m o ­r i j ­s k i h p r o ­i -

z­vo­da, naj­češ­će DRAM mo­du­la i

SSD-ova. Mi pro­iz­ve­de­mo i is­po­ruči­mo

oko 1 mi­lion me­mo­rij­skih proiz

vo da dnev no, a kup ci su ka ko pome

nu ti ve li ki da ta cen tri i OEM-ovi

ta­ko i lo­kal­ni asem­ble­ri ra­ču­na­ra i

ser ve ra, kom pa ni je i in sti tu ci je koje

na­do­gra­đu­ju svo­je ra­ču­nar­ske siste

me, kao i mi li o ni kraj njih ko ri snika

u pre ko 125 ze ma lja sve ta. U skladu

sa na šom kam pa njom „King ston

is everywhe­re“, na­ši in­te­gri­sa­ni memo

rij ski pro iz vo di se za i sta na la ze i

u naj­ra­zli­či­ti­jim pro­iz­vo­di­ma i me­stima,

po­put pa­met­nih usi­si­va­ča, u auto

mo bi li ma, avi o ni ma, dro no vi ma,

re klam nim pa ne li ma i svu da gde posto

je zah te vi za me mo ri jom.

Po­ja­va 4K vi­deo-ka­me­ra kao i

fo­to-apa­ra­ta sa vi­so­kom re­zo­luci­jom

zah­te­va­ju i no­ve me­mo­rijske

kar­ti­ce. Ko­je biste va­še karti­ce

pre­po­ru­či­li svi­ma ko­ji ima­ju

po­tre­bu za br­zim pre­no­som poda­ta­ka

(vi­dea i fo­to­gra­fi­ja vi­so­ke

re­zo­lu­ci­je)?

Nedavno smo zamenili svoju počet­nu

se­ri­ju kar­ti­ca no­vim br­žim Canvas

Se lect Plus kar ti ca ma. Ia ko su

prezentovane kao „entry level“ proiz­vod,

svo­jim br­zi­na­ma od 100 MB/s

či­ta­nja i do 85 MB/s pi­sa­nja za­dovo

lja va ju po tre be 95% ko ri sni ka. Za

en tu zi ja ste i pro fe si o nal ce 9. marta

2020. lan­si­ra­mo no­ve se­ri­je Canvas

Go Plus i Can vas Re act Plus koje

će ima­ti br­zi­ne do 170/90 MB/s i

300/260 MB/s re­spek­tiv­no. Sa mak

si mal nim ka pa ci te ti ma od 512 GB

čak i u mi­cro SD ver­zi­ji, svi pro­fe­sio

nal ci mo gu da is ko ri ste pu ne moguć­no­sti

svo­je hi-end vi­deo opre­me.

To kom go di ne pla ni ra mo još do sta

pro­iz­vo­da ko­ji ko­ri­ste NAND me­mori­ju,

a ko­ji će lju­di­ma uči­ni­ti ži­vot lak

šim. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Bez­bed­nost i zaš­ti­ta

Osvrt

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja

redakcija@internetogledalo.com

Naj­ve­ći upa­di u cloud:

šta smo na­u­či­li do sa­da?

Uz sve vi še kom pa ni ja i in di vi du al nih ko ri sni ka ko ji pre la ze u cloud okru že nja, broj upa da u

po dat ke ra ste. Po red to ga što je proš la de ce ni ja do ne la no vi raz voj u sek to ru saj ber bez bed no sti,

ta ko đe je i po ka za la da in du stri ja mo ra da pro đe dug put u bor bi sa no vim saj ber kri mi na lom.

Po­sled­nja de­ce­ni­ja se iz­bo­ri­la

sa pre­ko če­ti­ri mi­li­jar­de zlou­po­tre­blje­nih

i ukra­de­nih

do­ku­me­na­ta. De­set od pet­na­est najve­ćih

upa­da u po­dat­ke svih vre­mena

do­go­di­lo se u pr­voj de­ce­ni­ji ovog

ve­ka. Vin­cen­tas Gri­ni­us, CEO He­fi­ceda,

pro­vaj­de­ra uslu­ga in­fra­struk­tu­re

za IP adre­se, pred­sta­vlja glav­ne upade

u po­dat­ke u po­sled­njih de­set godi­na

i go­vo­ri o to­me na ko­ji na­čin bi

se slič­ne kri­mi­nal­ne rad­nje mo­gle izbe­ći

u bu­duć­no­sti.

Naj­ve­ća kr­še­nja cloud

bez­bed­no­sti de­ce­ni­je

Upa­di u po­dat­ke su na­pred­ni­ji nego

ikad, ta­ko da su čak i teh­no­loš­ki

gi­gan­ti po­put Fa­ce­bo­o­ka, Ap­plea ili

Ado­bea pa­da­li u zam­ke ha­ke­ra.

„Na­pred­ne po­vre­de po­da­ta­ka su

teš­ke za uo­ča­va­nje, a da ne po­minje­mo

za is­tra­ži­va­nje i pro­na­la­ženje

osum­nji­če­nih. Mo­gu pro­ći go­dine

pre ne­go što se upad ot­kri­je, a do

ta­da bi to mo­glo uti­ca­ti na mi­li­o­ne

na­lo­ga“, pod­se­ća Vin­cen­tas Gri­ni­us.

Je­dan od ne­sreć­nih pri­me­ra bio je

upad u Ap­ple iC­loud 2014. go­di­ne,

ka­da su mno­gi na­lo­zi ha­ko­va­ni i njiho­ve

in­for­ma­ci­je is­cu­re­le, uklju­ču­ju­ći

pri­vat­ne fo­to­gra­fi­je slav­nih. In­ci­dent

je re­zul­ti­rao ti­me da je Ap­ple oja­čao

bez­bed­nost svog clo­u­da i uveo veri­fi­ka­ci­ju

od dva ko­ra­ka ko­ja se još

uvek sva­ko­dnev­no ko­ri­sti u sek­to­rima

fi­nan­si­ja, pra­va i skla­diš­te­nja poda­ta­ka.

Ia­ko je ovaj do­ga­đaj iza­zvao

ne­go­do­va­nje jav­no­sti, kom­pa­ni­ja se

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


sa­da sma­tra jed­nom od onih koje

pred­u­zi­ma­ju na­ve­će me­re zaš­ti­te

bez­bed­no­sti i pri­vat­no­sti ko­ri­sni­ka.

Na po­čet­ku de­ce­ni­je, Ado­be se

su­o­čio sa upa­dom u po­dat­ke ko­ji je

do­veo do to­ga da pre­ko 150 mi­li­ona

ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka bu­de ugrože­no.

Pre­ma zva­nič­ni­ci­ma Ado­bea,

ha­ke­ri su uglav­nom na­pa­da­li oš­teće­ne

ili ne­ak­tiv­ne na­lo­ge i na­lo­ge sa

sla­bom zaš­ti­tom. Ia­ko je kom­pa­nija

kon­tak­ti­ra­la po­go­đe­ne ko­ri­sni­ke i

re­ši­la pro­blem pri­lič­no br­zo, pre­pozna­la

je da bi se ha­ker­ski na­pa­di poput

ovo­ga mo­gli iz­be­ći bo­ljom enkrip­ci­jom

i po­ve­ća­nom si­gur­noš­ću

ko­ri­snič­kih po­da­ta­ka.

Pro­te­klih go­di­na ni gi­gant u sekto­ru

druš­tve­nih mre­ža Fa­ce­bo­ok nije

bio u bo­ljem sve­tlu. Na­kon Cambrid­ge

Analyti­ca skan­da­la, kom­pani­ji

je pre­ti­lo da iz­gu­bi „po­ve­re­nje“

svo­jih ko­ri­sni­ka, ali se još ve­ći upad

u po­dat­ke de­sio 2019 go­di­ne, rezul­ti­ra­ju­ći

ti­me da 540 mi­li­o­na za­pisa

Fa­ce­bo­ok ko­ri­sni­ka bu­de ile­galno

smeš­te­no na Ama­zon Cloud. Pola

mi­li­jar­de iden­ti­fi­ka­ci­o­nih bro­je­va,

ko­men­ta­ra, re­ak­ci­ja i ime­na na­lo­ga

bi­lo je do­stup­no svi­ma. Upad je izazvao

bes ko­ri­sni­ka i na­gnao kom­pani­ju

da po­ve­ća bez­bed­nost i is­pi­ta

apli­ka­ci­je i mre­že tre­ćih stra­na.

„He­fi­ced ra­di sa raz­li­či­tim na­lo­zima

kli­je­na­ta, u ra­spo­nu od ve­li­kih

do ma­lih pred­u­ze­ća. Lak­še je zaš­ti­titi

ma­nje na­lo­ge od saj­ber kri­mi­na­la,

jer je oči­gled­ni­je ka­da je neš­to na­ruše­no.

Sto­ga ne iz­ne­na­đu­je ka­da su

ve­li­kim in­ku­ben­ti­ma po­put Fa­ce­boo­ka

ili Ap­plea po­treb­ni me­se­ci, ako

ne i go­di­ne, da ot­kri­ju upad“, na­vo­di

Vin­cen­tas Gri­ni­us.

I dok je de­ce­ni­ju obe­le­ži­lo jed­no

od naj­go­rih kr­še­nja po­da­ta svih vreme­na,

2019. je bi­la naj­go­ra go­di­na

od svih. Proš­le go­di­ne, Kreb­sOn­Secu­rity

je utvr­dio da je 2003. go­di­ne

is­cu­re­lo 885 mi­li­o­na do­ku­me­na­ta o

hi­po­te­ci. Pr­va ame­rič­ka fi­nan­sij­ska

kor­po­ra­ci­ja je bi­la od­go­vor­na za cure­nje

ta­kvih in­for­ma­ci­ja kao što su

bro­je­vi i iz­veš­ta­ji ban­kov­nih ra­ču­na,

evi­den­ci­je o hi­po­te­ka­ma i po­re­zi­ma,

bro­je­vi so­ci­jal­nog osi­gu­ra­nja, po­tvrde

tran­sak­ci­ja i sli­ke vo­zač­kih do­zvola.

Ti po­da­ci su ko­riš­će­ni za fi­šing i

pre­va­re i kra­đe iden­ti­te­ta, poš­to su

svi ko­ji su zna­li gde da tra­že mo­gli

pri­stu­pi­ti in­for­ma­ci­ja­ma.

Ak­ci­je bor­be pro­tiv

saj­ber kri­mi­na­la

Ia­ko ove kri­mi­nal­ne rad­nje uti­ču

na mi­li­jar­de lju­di, one su teš­ka lekci­ja

ko­ju tre­ba na­u­či­ti. To ta­ko­đe poka­zu­je

da kom­pa­ni­je i jav­ne or­ga­niza­ci­je

tre­ba da pre­đu dug put pobolj­ša­nja

cloud bez­bed­nost.

Vin­cen­tas Gri­ni­us već go­di­na­ma

ra­di na ovom po­lju i pre­ma nje­go­

vom miš­lje­nju kr­še­nje po­da­ta­ka napre­du­je

upo­re­do sa una­pre­đe­njem

saj­ber bez­bed­no­sti.

„Ne­mo­gu­će je pot­pu­no eli­mi­nisa­ti

upa­de u po­dat­ke, jer sva­ki put

ka­da no­vi bez­bed­no­sni si­stem uđe

na tr­žiš­te, ha­ke­ri su iza­zva­ni da ga

uklo­ne. Je­di­na stvar ko­ju or­ga­ni­za­cije

mo­gu da ura­de je da kon­stant­no

ra­de na po­bolj­ša­nju me­ra bez­bedno­sti

i po­kri­va­nju sle­pih ta­ča­ka ko­je

su obič­no na­čin da ha­ke­ri kom­promi­tu­ju

po­dat­ke“, tvr­di on.

Saj­ber si­gur­nost vi­še ni­je pri­vat­ni

pro­blem i mno­ge vla­de ši­rom sveta

pre­po­zna­ju po­tre­bu za una­pre­đenjem

ovog sek­to­ra. Vi­še fi­nan­si­ra­nja

im­ple­men­ta­ci­ja pa­met­nih teh­no­logi­ja

kao što su veš­tač­ka in­te­li­gen­cija,

au­to­ma­ti­za­ci­ja i bloc­kchain mo­gu

zna­čaj­no ko­ri­sti­ti in­du­stri­ji i po­moći

u bor­bi pro­tiv po­vre­đi­va­nja po­data­ka

i mi­ni­mi­zi­ra­nju nje­go­vih po­sledi­ca.

Ipak, upr­kos či­nje­ni­ci da se domet

saj­ber kri­mi­na­la po­ve­ća­va, pove­ća­va

se i saj­ber bez­bed­nost. Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Bez­bed­nost i zaš­ti­ta

CheckPoint

Pri­pre­ma: Re­dak­ci­ja

redakcija@internetogledalo.com

Iza zo vi cloud vi dlji vo sti

U tek stu pod na zi vom „Cloud Visibility Challenges” objavljenom na blogu kompanije CheckPoint,

a ko ji pot pi su je Gui Al va ren ga, kon sta tu je se da su da naš nja pred u ze ća su o če na sa mi li jarda

ma za pi sa log do ga đa ja, od ko jih su mno gi jed no stav ni tek stu al ni ni zo vi bez kon tek sta, te da

tra di ci o nal na re še nja za log me nadž ment ni su u sta nju da obez be de vi dlji vost i kon tekst ko ji su

po treb ni za iden ti fi ka ci ju i ana li zu na pa da. U ne do sta ku mo guć no sti na pred ne ana li ti ke i vi zu e­

li za ci je, pro ces re ak ci je na cloud se cu rity in ci den te obič no tra je vi še od 200 da na, to kom ko jih se

tro še zna čaj ni ljud ski re sur si. Is tra žu ju ći pro ble me vi dlji vo sti i nad gle da nja clo u da, au tor pru ža

ne ke po čet ne smer ni ce o to me ka ko ih ubla ži ti da bi se po bolj ša lo sta nje bez bed no sti or ga ni za ci je.

Zbog nje go ve sa dr žaj no sti tekst pre no si mo u ce li ni.

„Da­naš­nja pred­u­ze­ća su po pravi­lu

do­sti­gla vi­sok ni­vo cloud zrelo­sti,

uklju­ču­ju­ći di­stri­bu­i­ra­ne ar­hitek­tu­re

apli­ka­ci­ja ko­je su ba­zi­ra­ne

na na­pred­nim cloud teh­no­lo­gi­ja­ma

kao što su kon­tej­ne­ri i Fa­aS (Function

as a Ser­vi­ce, tzv. ser­ver­less). Izveš

taj kom pa ni je F5 „2019 Sta te of

Ap pli ca tion Ser vi ces“ je ot krio da

je vi­še od po­lo­vi­ne (56%) an­ke­tira­nih

pred­u­ze­ća ko­ri­sti­lo kon­tej­ner

za ši­rok spek­tar slu­ča­je­va upo­tre­be,

uklju­ču­ju­ći ser­ver­less.

Naj­no­vi­je ob­ja­vlje­no is­tra­ži­va­nje

Cloud Na­ti­ve Com­pu­ting Fo­un­da­tion

(CNCF) je po­ka­za­lo da 38% is­pi­ta­nika

tre­nut­no ko­ri­sti­ser­ver­less teh­nolo­gi­ju,

a do­dat­nih 26% to pla­ni­ra­u

na­red­nih 18 me­se­ci. U stva­ri, is­tra­živa­či

tr­žiš­ta oče­ku­ju da Fa­aS tr­žiš­te

po ra ste na 7,72 mi li jar de do la ra do

2021. go­di­ne (što je rast sa 1,88 mi­li­-

jardi u 2016.), uz impozantnu stopu

godišnjeg rasta od 32,7%.

Dru­gi ja­san trend me­đu cloud-zre­lim

or­ga­ni­za­ci­ja­ma je pri­me­na kom­pleksnih

hi­brid i mul­tic­loud in­fra­struk­tu­ra.

Izveštaj 2019 Sta­te of the Cloud kompa­ni­je

RightSca­le (sa­da Fle­xe­ra) uka­zuje

na to da 84% pred­u­ze­ća ima multic­loud

stra­te­gi­ju, od če­ga je 58% hibrid

(jav­ni i pri­vat­ni) – sa 33% nji­ho­vog

rad­nog op­te­re­će­nja u jav­nom clo­u­du,

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


a 46% u pri­vat­nom. Što se ti­če jav­nog

multiclouda, organizacije koje koriste

bi­lo ko­ji jav­ni cloud obič­no su ras­po­ređe­ne

u dva jav­na clo­u­da i eks­pe­ri­menti

šu sa još 1,8.

Ka­ko apli­ka­ci­je i in­fra­struk­tu­ra dosti­žu

vi­ši ni­vo so­fi­sti­ci­ra­no­sti i zre­lo­sti,

one stva­ra­ju ve­o­ma ve­li­ki obim i razno­li­kost

po­da­ta­ka mo­ni­to­rin­ga. Tipič­no

pred­u­ze­će ima naj­ma­nje če­tiri

ala ta za unos po da ta ka, tri ala ta za

mo­ni­to­ring i vi­še ala­ta za ana­li­zu bezbed­no­sti,

sva­ki sa sop­stve­nim lo­go­vima

i daš­bor­di­ma. Su­o­če­na sa mi­li­jarda­ma

za­pi­sa log do­ga­đa­ja, od ko­jih

su mno­gi jed­no­stav­ni tek­stual­ni nizo­vi

bez kon­tek­sta, tra­di­ci­o­nal­na reše­nja

za log me­nadž­ment ni­su u stanju

da obez­be­de vi­dlji­vost i kon­tekst

ko­ji su po­treb­ni za iden­ti­fi­ka­ci­ju i anali­zu

na­pa­da. U ne­do­sta­ku mo­guć­no­sti

na­pred­ne ana­li­ti­ke i vi­zu­e­li­za­ci­je, proces

re­ak­ci­je na cloud se­cu­rity in­ci­dente

obič­no tra­je vi­še od 200 da­na, to­kom

ko­jih se tro­še zna­čaj­ni ljud­ski re­sur­si.

Opskurna vidljivost

U mo­de­lu de­lje­ne od­go­vor­no­sti za

bez­bed­nost, korisnik javnog clouda je

od­go­vo­ran za obez­be­đi­va­nje svo­jih

po­da­ta­ka i to­ko­va sa­o­bra­ća­ja. Me­đutim,

ovu od­go­vor­nost je teš­ko pre­uze­ti

ako pred­u­ze­će ima sla­bu vi­dlji­vost

svo­jih cloud re­sur­sa u slo­že­nim hi­bridnim

i mul­tic­loud okru­že­nji­ma. Or­ga­niza­ci­je

če­sto ne mo­gu efi­ka­sno da nadgle­da­ju

osnov­ne pro­ble­me kao što su

ko pri­stu­pa cloud ser­vi­su ili apli­ka­ciji,

oda­kle do­la­zi sa­o­bra­ćaj ili po­greš­no

konfigurisane kontrole koje, na primer,

ne­pri­me­re­no iz­la­žu da­ta sto­ra­ge re­surse

na internetu.

Sto­ga ne iz­ne­na­đu­je da je Keysighto­nov

iz­veš­taj The Sta­te of Cloud

Mo­ni­to­ring, ba­zi­ran na glo­bal­nom anketiranju

preko 330 IT profesionalaca,

ot­krio da je pri­o­ri­tet broj je­dan za kori­sni­ke

jav­nog clo­u­da bio do­bi­ja­nje vidlji­vo­sti

u sa­o­bra­ća­ju apli­ka­ci­ja i po­dataka.

Ipak manje od 20% ispitanika je

sma­tra­lo da nji­ho­va or­ga­ni­za­ci­ja može

pra­vil­no da nad­gle­da svo­ja pu­blic

cloud okru­že­nja, a 87% se pla­ši­lo da bi

ovaj ne­do­sta­tak cloud vi­dlji­vo­sti mogao

da uči­ni­ti ne­vi­dlji­vim bez­bed­nosne

pret nje.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Pred­u­ze­ća mo­ra­ju pro­na­ći na­čin da

integrišu fragnentirane (privatni/javni,

višestruki javni provajderi) stekove za

monitoring i bezbednost radi poboljšanja

vidljivosti, što pru­ža:

- sve­o­bu­hva­tan po­pis re­sur­sa ko­ji

se au­to­mat­ski ažu­ri­ra ta­ko da se upravljanje

imovinom i rizikom zasniva na

kompletnom i jednom izvoru istine

(sin­gle so­u­r­ce of truth)

- pre­gled u re­al­nom vre­me­nu gde

i ka­da se pri­stu­pa­lo po­da­ci­ma i radnom

op­te­re­će­nju, kao i od stra­ne ko­ga,

s gra­nu­lar­nim Iden­tity and Ac­cess Mana­ge­ment

(IAM) kon­tro­la­ma

- di­na­mič­ko nad­gle­da­nje pro­me­na i

otkrivanje anomalija preko upozorenja

- kon­ti­nu­i­ra­nu pro­ce­nu kon­fi­gu­ra­ci­je

pre­ma kor­po­ra­tiv­nim po­li­ti­ka­ma i najbo­ljim

prak­sa­ma u in­du­stri­ji

- cloud fo­ren­zi­ku uopšte, bla­go­vreme­nu

is­tra­gu in­ci­de­na­ta i po­seb­no sanaciju

- vi­sok ni­vo vi­zu­e­li­za­ci­je ra­di raz­u­meva­nja

na pr­vi po­gled zdra­vlja i per­formansi

sistema

Di­na­mič­ke apli­ka­ci­je

Tradicionalne monolitne, samostalne

apli­ka­ci­je po­u­zda­no se mo­gu po­krenu

ti na cloud in fra struk tu ri, ali one ne

mo­gu is­ko­ri­sti­ti pred­nost i flek­si­bil­nost

cloud resursa i servisa. Danas je, stoga,

trend u prav­cu ar­hi­tek­tu­re mi­kro­ser­vi­sa,

pri če­mu je apli­ka­ci­ja za­pra­vo ko­lek­ci­ja

ma­lih au­to­nom­nih ser­vi­sa ko­ji ko­mu­nici­ra­ju

pre­ko la­ga­nih pro­to­ko­la kao što

su HTTP REST API-ji. Sva­ki mi­kro­ser­vis

je od­go­vo­ran za sop­stve­ne zah­te­ve za

ko­ri­snič­kim in­ter­fej­som, lo­gi­kom i bazama

podataka, sa razvojnim timom

ko­ji di­zaj­ni­ra i cen­tral­no upra­vlja mo­du­

lar­nom apli­ka­ci­jom ka­ko bi se osi­gu­ra­lo

da kom­po­nen­te bu­du or­ke­stri­ra­ne i optimizovane.

Na­kon cloud-na­ti­ve pri­stu­pa mi­kroser­vi­si­ma

po­ja­vi­le su se dve cloud tehno­lo­gi­je:

ser­ver­less funk­ci­je (Fun­cti­ons

as a Ser­vi­ce, Fa­aS) i kon­tej­ne­ri. Fa­aS apstra­ku­je

in­fra­struk­tur­ni sloj iz apli­ka­ci­onog

slo­ja. Dru­gim re­či­ma, pro­gra­me­ri

gra­de svoj kod i od­re­đu­ju in­fra­struk­turne

zah­te­ve. Za vre­me iz­vr­ša­va­nja, potpu

no upra vlja ni ser vis kao što je AWS

Lamb­da au­to­mat­ski po­kre­će kod koji

ak­ti­vi­ra do­ga­đaj, kon­ti­nu­i­ra­no i auto­mat­ski

ska­li­ra­ju­ći re­sur­se pre­ma potre­bi.

Kon­tej­ne­ri pru­ža­ju još je­dan ni­vo apstrakcije.

Docker definiše kontejner kao

„... standardnu jedinicu softvera koja

pa­ku­je kod i sve nje­go­ve za­vi­sno­sti tako

da se apli­ka­ci­ja kre­će br­zo i po­u­zdano

iz jed­nog ra­ču­nar­skog okru­že­nja u

dru­go...“. Imidž kon­tej­ne­ra je sa­mo­stalan

iz­vrš­ni soft­ver­ski pa­ket ko­ji po­kreće

en­džin kon­tej­ne­ra, što obez­be­đu­je

da soft­ver ra­di­isto bez ob­zi­ra na host

ope­ra­tiv­ni si­stem i osnov­nu in­fra­struktu­ru.

Or­ke­stra­to­ri kon­tej­ne­ra po­put Kuber­ne­te­sa

au­to­ma­ti­zu­ju im­ple­men­ta­ciju,

ska­li­ra­nje i upra­vlja­nje kon­tej­ne­ri­zova­nih

apli­ka­ci­ja.

Naj­va­žni­je je to što su ra­ču­nar­ski servi­si

u cloud-na­ti­ve apli­ka­ci­ja­ma di­zaj­nira­ni

da bu­du efe­mer­ni i ima­ju ten­den­ciju

da ima­ju kra­tak vek tra­ja­nja. Kao rezul­tat,

na­pa­da­či ni­su u sta­nju da la­ko

po­stig­nu du­go­roč­no pri­su­stvo u si­stemu

i, prema tome, moraju da menjaju

tak­ti­ke. Na pri­mer, Gro­und­hog Day Attack

je po­stao po­pu­la­ran me­tod, u kome

na­pa­dač ko­ri­sti au­to­mat­sko ska­li­ranje

cloud-na­ti­ve apli­ka­ci­ja da bi na­pravio

mno­go kra­će, re­pe­ti­tiv­ne na­pa­de

ko­ji isto­vre­me­no kra­du ne­ko­li­ko bro­jeva

kre­dit­nih kar­ti­ca. Nad­gle­da­nje ta­kvih

napada je teško.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Osta­li iza­zo­vi u ve­zi sa mi­kro­ser­vi­sima,

serverless funkcijama, kontejnerima

i or­ke­stra­ci­jom kon­tej­ne­ra su:

- imidži kon­tej­ne­ra tre­ćih stra­na i

dru­gi mo­du­li otvo­re­nog ko­da či­je pore­klo

i sta­nje bez­bed­no­sti ni­su po­zna­ti,

- sa kon­tej­ne­ri­zo­va­nim apli­ka­ci­jama

ko­je uklju­ču­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju među

mno­gim mi­kro­ser­vi­si­ma (po­ne­kad i

sto­ti­na­ma) po­sto­ji vi­sok pro­ce­nat is­tokza­pad

sa­o­bra­ća­ja. Ia­ko je va­žno nad­gleda­ti

ove la­te­ral­ne to­ko­ve, ve­o­ma je proble­ma­tič­no

po­sti­ći vi­dlji­vost unu­tar paketa

i podataka aplikacionog nivoa.“

Kako poboljšati

cloud vidljivost

U ovom odelj­ku au­tor raz­ma­tra tri

pri­stu­pa ko­ji mo­gu da ubla­že iza­zo­ve

cloud vi­dlji­vo­sti: au­to­mat­sku ana­li­zu rizi­ka,

or­ke­stra­ci­ju i na­pred­nu ana­li­zu poda­ta­ka

ko­ja ko­ri­sti veš­tač­ku in­te­li­gen­ciju

(AI) i ma­šin­sko uče­nje (ML).

Automatska analiza rizika

„S ob­zi­rom na obim i ra­zno­li­kost log

po­da­ta­ka, esen­ci­jal­ni pr­vi ko­rak u ana­lizi

ri­zi­ka je čiš­će­nje po­da­ta­ka di­fe­ren­cira­njem

zna­čaj­nih sig­na­la i bu­ke. Na­kon

pa­žlji­vog raz­ma­tra­nja kri­te­ri­ju­ma koji

de­fi­ni­še šta je bu­ka, mo­gu se ko­ri­stiti

au­to­ma­ti­zo­va­ni me­to­di da bi se skeni­ra­li

log po­da­ci zbog sig­na­la i obra­zaca

ko­ji su naj­re­le­vant­ni­ji za pro­ce­nu nivoa

rizika.

Ka­da su log po­da­ci fil­tri­ra­ni, mo­gu

se ko­ri­sti­ti dru­ge au­to­ma­ti­zo­va­ne meto­de

za obo­ga­ći­va­nje tih po­da­ta­ka i sa

eksternim izvorima kao što su izveštaji

o pretnjama, i sa internim izvorima kao

što su sistemi za upravljanje resursima.

Re­zul­tat je real-ti­me i pre­ci­zna ana­liza

ni­voa ri­zi­ka ko­ja je re­le­vant­na za jedin­stve­no

po­slov­no i IT okru­že­nje organizacije.

Ma­da au­to­ma­ti­za­ci­ja mo­že po­mo­ći u

sma­nje­nju bu­ke do­ga­đa­ja, va­žno je posti­ći

do­bar ba­lans iz­me­đu ono­ga šta je

stvar­no ma­li ri­zik i sto­ga se mo­že au­tomat­ski

fil­tri­ra­ti i ono­ga što ni­je. Naj­bolje

je da ove pre su de i od lu ke do no se

struč­nja­ci za bez­bed­nost.

Orkestracija

Mno­gi ope­ra­tiv­ni za­da­ci u clo­u­du

su po­sta­li au­to­ma­ti­zo­va­ni, što je do­bra

stvar. Me­đu­tim, ka­da se au­to­ma­ti­zo­vani

za­da­ci pri­me­nju­ju u od­re­đe­noj meri,

oni mo­gu sa­mi po se­bi po­sta­ti prepre­ka

vi­dlji­vo­sti. Sva­ki tim – za bez­bednost,

ope­ra­ci­je, raz­voj – ra­di u svom silosu,

sa svojim „sopstvenim“ alatima za

au­to­ma­ti­za­ci­ju i skrip­ta­ma, osta­vlja­jući

kom­pa­ni­ju u ce­lo­sti sa ma­lo nad­zora

i kontrole.

Cloud or­ke­stra­ci­ja or­ga­ni­zu­je dis­kret­ne

au­to­ma­ti­zo­va­ne za­dat­ke, raz­li­či­ta

rad­na op­te­re­će­nja i frag­men­tira­ne

ste­ko­ve ala­ta da bi bes­pre­kor­no

ra­di­li za­jed­no u ko­or­di­ni­ra­nom i efikasnom

radnom toku. Radni tokovi

or­ke­stra­ci­je su če­sto na­zi­va­ju playboo­ko­vi,

ter­min po­zajm­ljen iz sve­ta timskih

spor­to­va. Or­ke­stra­tor je po­put

tre­ne­ra ko­ji zna spo­sob­no­sti sva­kog

„igra­ča“ (tj. za­da­tak, re­surs, ser­vis,

okru­že­nje itd.) i ka­ko na­ve­sti te igrače

da ra­de za­jed­no i u pra­vom po­ret­ku

da bi po­sti­gli gol.

Or­ke­stra­ci­ja mo­že da po­ve­ća

cloud vi­dlji­vost po­mo­ću:

- mo­de­li­ra­nja kor­po­ra­tiv­nih po­liti­ka

jed­nom, a za­tim nji­ho­vog dosled­nog

i au­to­mat­skog pri­me­nji­vanja

na svim na lo zi ma, re gi o ni ma i

re sur si ma

- odr­ža­va­nja sa­mo­u­slu­žnih por­tala

sa una­pred odo­bre­nim i stan­dardi­zo­va­nim

tem­plej­ti­ma za pro­vi­zi­oni

ra nje i im ple men ta ci ju

- pru­ža­nja sin­gle-so­ur­ce-of­-truth

daš­bor­da i dru­gih vi­zu­e­li­za­ci­ja ko­je

se de le svim re le vant nim ti mo vi ma,

kao što su oni za bez­bed­nost, mrežu,

raz­voj i ope­ra­ci­je

- ure­đi­va­nja okru­že­nja ot­kri­vanjem

i eli­mi­ni­sa­njem su­viš­nih re­sursa

kao što su ne ak tiv ne in stan ce ili

neiskorišćen skla­diš­ni pro­stor

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Napredna analitika koju

po kre ću AI i ML

Je­dan od ključ­nih iza­zo­va u cloud vidlji­vo­sti

je ra­zno­li­kost ala­ta za mo­nito­ring,

od ko­jih sva­ki ge­ne­ri­še ogrom­ne

ko­li­či­ne lo­go­va do­ga­đa­ja i me­trika

per­for­man­si, i sva­ki u svom vla­stitom

formatu. Danas postoje rešenja za

cloud mo­ni­to­ring sle­de­će ge­ne­ra­ci­je

ko­ja ob­je­di­nju­ju i nor­ma­li­zu­ju ove raz­li­či­te

iz­vo­re po­da­ta­ka u me­ta-sloj poda­ta­ka

na ko­ji se mo­gu pri­me­ni­ti napredne

metode analize podataka kao

što su AI i ML.

AI i ML ko­ri­ste big da­ta za po­boljša­nje

vi­dlji­vo­sti na broj­ne na­či­ne. Na

pri­mer, isto­rij­ski big da­ta se ko­ri­sti

za ob­u­ča­va­nje AI mo­de­la o to­me šta

sa­či­nja­va „nor­mal­nu“ še­mu po­na­šanja

ili per­for­man­si. Ka­da su ob­u­čeni,

ovi mo­de­li se ko­ri­ste to­kom pokre­ta­nja

za ot­kri­va­nje i upo­zo­ra­vanje

na ne­do­se­z­i­ve, neo­bič­ne per­forman

se ili ak tiv no sti.

ML se ta­ko­đe ko­ri­sti za gra­fič­ko mode­li­ra­nje

do­ga­đa­ja, gde se kre­i­ra in­forma­tiv­ni

mo­del ko­ji in­ter­pre­ti­ra do­gađa­je

u gra­fič­ki mo­del od­no­sa. Do­bar

pri­mer gra­fič­kog mo­de­li­ra­nja od­nosa

ba­zi­ra­nog na ML je gra­fič­ko predsta­vlja­nje

kill cha­i­na saj­ber do­ga­đa­ja

ko­ji je pro­tiv­nik iz­veo u clo­u­du. Umesto

pokušavanja da se sastave mrvica

do­ga­đa­ja i lo­go­va, gra­fič­ki mo­del odno­sa

do­ga­đa­ja omo­gu­ća­va ana­li­ti­ča­ru

bez­bed­no­sti da br­zo iz­vo­di za­ključ­ke iz

na­pa­da ko­ji se do­ga­đa ili se do­go­dio u

nje­go­voj mre­ži.

Ukrat­ko, me­to­de na­pred­ne ana­li­ze

po­da­ta­ka po­put AI i ML pru­ža­ju uvide

i kon­tekst ko­ji po­bolj­ša­va­ju vi­dljivost

čak i naj­kom­plek­sni­je i mul­tic­loud

ar­hi­tek­tu­re.“

Rezime

Teš­ko je po­sti­ći de­lo­tvor­nu vi­dlji­vost

u da­naš­njim di­stri­bu­i­ra­nim cloud-native

aplikacijama i kompleksnim cloud

infrastrukturama. Trenutne instance i

mi­kro­ser­vi­si se au­to­mat­ski i di­na­mič­ki

ak­ti­vi­ra­ju i de­ak­ti­vi­ra­ju, če­sto pre­ko

vi­še pro­vaj­de­ra i hi­brid­nih okru­že­nja.

Log po­da­ci ko­je ge­ne­ri­šu frag­men­tira­ni

sku­po­vi ala­ta za mo­ni­to­ring su takvog

obi­ma, ra­zno­li­ko­sti i br­zi­ne da

tra­di­ci­o­nal­ni ala­ti za upra­vlja­nje lo­go­vima

obič­no ne uspe­va­ju da iz­vu­ku realti­me,

kon­tek­stu­al­ne uvi­de u pret­nje i nivoe

rizika.

Au­to­ma­ti­za­ci­ja, or­ke­stra­ci­ja i na­pred­na

ana­li­ti­ka su ključ za po­sti­za­nje smisle­ne

cloud vi­dlji­vo­sti u mno­gim do­meni­ma,

uklju­ču­ju­ći bez­bed­nost. Chec­k-

Pointov Clo­ud­Gu­ard Log.ic, na primer,

kom­bi­nu­je in­for­ma­ci­je o cloud

in ven ta ru i kon fi gu ra ci ji sa ve li kim

mnoš­tvom iz­vo­ra nad­gle­da­nja po­data­ka

u re­al­nom vre­me­nu da bi pru­žio

na­pred­ne i kon­tek­stu­a­li­zo­va­ne iz­veš­ta­je

o cloud bez­bed­no­sti. Log.ico­va

au­to­mat­ska de­tek­ci­ja ano­ma­li­ja, vizu­e­li­za­ci­je

sta­nja bez­bed­no­sti, in­tui­tiv­no

fil­tri­ra­nje i pa­met­na upo­zo­renja

zna­čaj­no skra­ću­ju vre­me i troš­kove

od­go­va­ra­nja na bez­bed­no­sne incidente.

Io

Da bi­ste se sa­mi uve­ri­li u to ka­ko

Clo­ud­Gu­ard Log.ic pre­va­zi­la­zi iza­zo­ve

cloud vi­dlji­vo­sti sve­o­bu­hvat­nim bezbed­no­snim

iz­veš­ta­va­njem i pro­tek­cijom,

mo­že­te za­tra­ži­ti demo ili pokrenuti

bes­plat­ni trial.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


SPECIJALNO IZDANJE

Business

Security

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Internet of Thinks

G+D Mobile Security

Pre­u­ze­to sa IT Ex­clu­si­ve New­sa

In­ter­net ogle­da­la

Ho­li­stič­ka re­še­nja po­ve­zi­va­nja

za IoT si­ste­me

Za Svetski kongres mobilnosti (Mobile World Congress – MWC) 2020 u Barseloni, G+D Mobile

Se cu rity je, pored ostalog, pripremao demonstraciju ka ko iza zo vi ko nek tiv no sti 5G ere mo gu bi ti

pre­va­zi­đe­ni u IoT i plat­nom si­ste­mu.

In­ter­net stva­ri ra­pid­no ra­ste, a

taj rast će do­bi­ti da­lji sna­žan

pod­sti­caj od po­ve­ća­nja im­plemen­ta­ci­ja

5G. U „Ma­siv­nom IoT-u”

bli­ske bu­duć­no­sti mi­li­jar­de ure­đaja,

ma­ši­na i si­ste­ma bi­će po­ve­za­no.

Nji­ho­vo efi­ka­sno po­ve­zi­va­nje i zaš­ti­ta

bi­će je­dan od cen­tral­nih iza­zova

ce­lo­kup­nog IoT eko­si­ste­ma. Zato

je na Mo­bi­le World Con­gres­su 2020

u Bar­se­lo­ni G+D Mo­bi­le Se­cu­rity

želeo da de­mon­stri­ra ka­ko se ovaj

iza­zov mo­že re­ši­ti.

Pa­žnji jav­no­sti kom­pa­ni­ja pre­po­ruču­je

svo­je ho­li­stič­ko re­še­nje za bezbed­nost

i ko­nek­tiv­nost IoT-a ko­je,

ka­ko na­vo­de, omo­gu­ća­va mo­bil­nim

ope­ra­te­ri­ma, pro­iz­vo­đa­či­ma kon­zumer­skih

i in­du­strij­skih ro­ba ili au­to­moti­ve

in­du­stri­ji da la­ko upra­vlja­ju i eksten­ziv­no

obez­be­đu­ju ko­nek­tiv­nost

svo­jih IoT pro­iz­vo­da. To da­je kon­tro­lu

nad po­ve­zi­va­njem i omo­gu­ća­va im da

zaš­ti­te po­dat­ke sa IoT end­po­in­ta u bi­lo

kom tre­nut­ku: na pu­tu tran­spor­ta i tokom

ob­ra­de u clo­u­du.

Na MWC 2020, G+D Mo­bi­le Se­curity

je planirao da pri­ka­že svoj inova­ti­van

i vr­lo si­gu­ran ope­ra­tiv­ni sistem

za ugra­đe­ne si­gur­no­sne elemen­te

(eSE) ko­ji pre­tva­ra mo­bil­ni

ure­đaj u po­uz­dan Ro­ot of Trust da bi

se obez­be­di­la ko­nek­tiv­nost i end-toend

bez­bed­nost od ivi­ce do je­zgra.

(Već ga ko­ri­ste do­ba­vlja­či pre­mi­um

ure­đa­ja ši­rom sve­ta, a G+D Mo­bi­le

Se­cu­rity ga da­lje raz­vi­ja za end­po­inte

in­du­strij­skog IoT-a).

Ponos kompanije je i nji­ho­vo na­gra­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Fo­to: G+D Mo­bi­le Se­cu­rity

đi­va­no GSMA-usa­gla­še­no re­še­nje za

eSIM me­nadž­ment koje po­ma­že igrači­ma

u IoT si­ste­mu da po­ve­žu ure­đaje,

zaš­ti­te po­dat­ke i omo­gu­će ser­vise

za ana­li­ti­ku, kao i flek­si­bil­na re­še­nja

za po­ve­zi­va­nje sa una­pred ak­ti­vi­ra­nim

i ini­ci­jal­nim pret­pla­ta­ma za glo­bal­nu

mo­bil­nu mre­žu (bo­ot­strap), ko­ja uključu­ju

me­nadž­ment nji­ho­vog ce­lo­kupnog

ži­vot­nog ci­klu­sa, što omo­gu­ća­va

po­seb­no ma­lim i sred­njim pred­u­zeći­ma

da br­zo i la­ko do­ne­su po­ve­za­na

IoT re­še­nja na tr­žiš­te.

Kre i ranje pro iz vo da

za pla ća nje ko ji

osta ju „Top of Wal let“

Dru­ga planirana fo­kal­na tač­ka sajam­ske

pre­zen­ta­ci­je G+D-a na MWC

2020 bi­la je te­ma pla­ća­nja. Da­nas ko­risni­ci

oče­ku­ju bes­pre­kor­no is­ku­stvo kada

ko­ri­ste fi­nan­sij­ske uslu­ge. U Bar­selo­ni,

eks­per­ti za pla­ća­nja iz G+D-a treba

da de­mon­stri­raju ka­ko pro­vaj­de­ri

fi­nan­sij­skih uslu­ga mo­gu po­nu­di­ti svojim

ko­ri­sni­ci­ma sve­o­bu­hvat­no pri­jatno

i bez­bed­no ko­ri­snič­ko is­ku­stvo. Pored

to­ga, cilj im je bio da ob­ja­sne ka­ko

olak­ša­ti ak­ti­va­ci­ju pri­zvo­da za pla­ća­nje,

ka­ko po­ve­ća­ti nji­ho­vu upo­tre­bu, uči­niti

ih „Top of Wal­let“ i ka­ko na jed­no­stavan

na­čin zaš­ti­ti­ti iden­ti­tet ko­ri­sni­ka.

Re­še­nja ove kom­pa­ni­je omo­gu­ćava­ju

pro­vaj­de­ri­ma fi­nan­sij­skih uslu­ga

da po­nu­de ino­va­tiv­ne ser­vi­se pla­ćanja

ko­ji kom­bi­nu­ju mak­si­mal­nu bezbed­nost

sa op­ti­mal­nim ko­ri­snič­kim

is­ku­stvom – ti­me otva­ra­ju­ći no­ve moguć­no­sti

za pri­hod. Kraj­nji ko­ri­snici

do­bi­ja­ju jed­no­stav­ne i prak­tič­ne, a

isto­vre­me­no si­gur­ne in­ter­fej­se, a provaj­de­ri

fi­nan­sij­skih uslu­ga po­u­zda­nu,

odr­ži­vu i ska­la­bil­nu osno­vu ko­jom

mo­gu da po­jed­no­sta­ve i po­u­zda­no

ob­li­ku­ju svoj eko­si­stem. Io

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Da ta Sci en ce

Pregled

Pri pre mio: Ivan Gojković

redakcija@internetogledalo.com

Pred u slo vi za ka ri je ru

i zah te va ne veš ti ne

Na­u­ka o po­da­ci­ma ili na­u­ka ko­ju po­kre­ću po­da­ci omo­gu­ća­va bo­lje do­no­še­nje od­lu­ka, predik­tiv­nu

ana­li­zu i ot­kri­va­nje obra­za­ca. Ona vam do­zvo­lja­va da pro­na­đe­te glav­ni uzrok proble­ma

po­sta­vlja­njem pra­vih pi­ta­nja, iz­ve­de­te is­tra­ži­vač­ku stu­di­ju na po­da­ci­ma, mo­de­li­ra­te

po­dat­ke ko­ri­ste­ći raz­li­či­te al­go­rit­me, ko­mu­ni­ci­ra­te i vi­zu­e­li­zu­je­te re­zul­ta­te pre­ko gra­fi­ko­na,

kon­trol­ne ta­ble itd. Struč­nja­ci u obla­sti po­da­ta­ka (da­ta sci­en­tist) sve su tra­že­ni­ji. Nji­hova

ulo­ga po­sta­je sve zna­čaj­ni­ja, te se otva­ra ogro­man broj ovih rad­nih me­sta ši­rom sve­ta.

Od­go­vo­re na pi­ta­nja šta ra­di struč­njak u obla­sti na­u­ke o po­da­ci­ma, šta mo­ra da zna i ko­jim

veš­ti­na­ma mo­ra da vla­da nu­di Sim­pli­le­arn.com­u tek­stu ko­ji pot­pi­su­je Me­do­no Zha­sa.

U

prak si, na u ka o po da cima

već po ma že va zdu hoplovnoj

industriji da predvi

di po re me ća je u pu to va nju da bi se

umanjile nevolje i aviokompanijama i

put ni ci ma. Uz po moć na u ke o po dacima,

aviokompanije mogu da opti­

mi zu ju ope ra ci je na mno go na či na,

uklju ču ju ći: pla ni ra nje ru ta i od lu čiva

nje da li će se za ka zi va ti di rekt ni ili

po ve za ni le to vi, iz gra đi va nje mo dela

pre dik tiv ne ana li ti ke ra di pred viđa

nja kaš nje nja le to va, nu đe nje perso

na li zo va nih pro mo tiv nih po nu da

na osno vu obra za ca re zer va ci ja kori

sni ka, od lu či va nje ko ju kla su avi o­

na ku pi ti ra di bo ljih ukup nih per forman

si - uvo di nas au tor ka u pri ču o

da ta sci en ceu.

Na sa mom po čet ku ona uka zu je

i na raz li ku iz me đu po slov nog iz ve-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


š ta va nja i na u ke o po da ci ma, poš to

se po ne kad ne pra vi do volj na di feren

ci ja me đu nji ma.

„Po slov no iz veš ta va nje (bu si ness

in tel li gen ce) je kom bi na ci ja stra tegi

ja i teh no lo gi ja ko je se ko ri ste za

ana li zu po slov nih po da ta ka/in forma

ci ja. Kao i na u ka o po da ci ma, ono

mo že da pru ži isto rij ske, tre nut ne i

pre dik tiv ne pri ka ze po slo va nja. Među

tim, po sto je ne ke ključ ne raz like”,

ka že au tor ka, a kao ta kve na vodi

to što bu si ness un tel li gen ce ko risti

struk tu ri ra ne po dat ke, ana li tič ke

je pri ro de – pru ža isto rij ski iz veš taj

o po da ci ma, ka rak te ri še ga upo treba

osnov ne sta ti sti ke sa na gla skom

na vi zu a li za ci ju (daš bor di, iz veš ta ji)

i upo re đi va nje isto rij skih po da ta ka

sa tre nut nim ka ko bi se iden ti fi ko vali

tren do vi, dok da ta sci en ce ko ri sti

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


i struk tu ri ra ne i ne struk tu ri ra ne podat

ke, na uč ne je pri ro de – vr ši dubin

sku sta ti stič ku ana li zu po da ta ka,

ko ri sti so fi sti ci ra ni je sta ti stič ke i predik

tiv ne ana li ze i ma šin sko uče nje

(ML) i kom bi nu je isto rij ske i tre nut

ne po dat ke za pred vi đa nje bu du ćih

per for man si i re zul ta ta.

Pred­u­slo­vi za ba­vlje­nje

na u kom o po da ci ma

Pre ska ču ći de talj nu pri ču o ala tima/veš

ti na ma ko ji se ko ri ste u na u ci

o po da ci ma, u tek stu se oni pri ka zuju

jed no stav nom ta be lom:

ri tam ili sta ti stič ki mo del), pri pre mu

re zul ta ta i uvi da za de lje nje sa odgo

va ra ju ćim za in te re so va nim strana

ma.”

Oko sni ca na u ke o po da ci ma je

ma šin sko uče nje (mac hi ne le arning).

Za to struč nja ci u obla sti nau

ke o po da ci ma (da ta sci en tists),

po red osnov nog zna nja o sta ti stici,

tre ba da ima ju so lid no po­zna­vanje

ma­šin­skog uče­nja. Po treb no je

i da zna ju mo­de­li­ra­nje. Ma te ma tič

ki mo de li vam omo gu ća va ju da

pra vi te br ze kal ku la ci je i pre dik cije

na osno vu ono ga što već zna te

o po da ci ma. Mo de li ra nje je ta ko đe

deo ma šin sko gu uče nja i uklju ču je

iden ti fi ko va nje ko ji al go rit mi su najpri

klad ni ji za re ša va nje da tog proble

ma i ka ko se ovi mo de li tre ni ra ju.

I sta ti sti ka je u sr ži na u ke o po daci

ma. „Po sto ja no ba ra ta nje sta ti stikom

mo že vam po mo ći da iz vu čete

vi še iz veš ta ja i do bi je te zna čaj ni je

re zul ta te”, pod se ća i au tor ka tek sta.

Ta ko đe, po tre ban je od re đe ni ni vo

pro­gra­mi­ra­nja da bi se iz veo uspe

šan pro je kat na u ke o po da ci ma.

Naj češ či pro gram ski je zi ci su Python

i R. Python je po seb no po pu la ran,

jer je lak za uče nje, a po dr ža va više

bi bli o te ka za na u ku o po da ci ma

i ma šin sko uče nje. Da lje, spo so ban

struč njak za na u ku o po da ci ma (data

sci en tist) tre ba da raz u me ka ko

funk ci o ni šu ba­ze po­da­ta­ka, ka ko se

upra vlja nji ma i ka ko da se eks traktu

ju po da ci iz njih.

I od go vor na pi ta nje šta ra di stručnjak

u obla sti na u ke o po da ci ma

je kra tak i je zgro vit: „Da ta sci en tist

ana li zi ra po slov ne po dat ke da bi izvu

kao smi sle ne uvi de. Dru gim re čima,

on re ša va po slov ne pro ble me

kroz niz ko ra ka, uklju ču ju ći po stavlja

nje pra vih pi ta nja da bi se raz u­

meo pro blem, pri ku plja nje po da taka

iz vi še iz vo ra (po da ci o pred u zeću,

jav ni po da ci itd.), ob ra du si ro vih

po da ta ka i nji ho vo pre tva ra nje u format

po go dan za ana li zu, unos po data

ka u si stem za ana li ti ku (ML al go­

Algoritmi mašinskog

uče­nja ko­ji se mo­ra­ju zna­ti

Naj o snov ni ji i esen ci jal ni ML al gorit

mi ko je ko ri ste struč nja ci za na u­

ku o po da ci ma uklju ču ju: re gre siju

(ML al go ri tam za sno van na teh nika

ma nad gle da nog uče nja; re zul tat

re gre si je je stvar na ili kon ti nu i rana

vred nost, na pri mer, pred vi đa nje

tem pe ra tu re u so bi), kla ste ring (ML

al go ri tam za sno van na teh ni ka ma

ne nad gle da nog uče nja; ra di na skupu

neo be le že nih da ta po in ta i gru­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


pi še sva ki da ta po int u kla ster), stablo

od lu ke - de ci sion tree (od no si se

na me tod nad zi ra nog uče nja ko ji se

pr ven stve no ko ri sti za kla si fi ka ci ju, a

kla si fi ku je raz li či te ula ze pre ma odre

đe nom pa ra me tru; naj zna čaj ni ja

pred nost mu je ta što ga je la ko raz

u me ti i što ono ja sno po ka zu je raz

log za kla si fi ka ci ju), sup port-vec tor

ma ši ne – SVMs (ta ko đe me tod nadgle

da nog uče nja ko ji se pr ven stve no

ko ri sti za kla si fi ka ci ju; mo že da obavlja

i le ne ar nu i ne li ne ar nu kla si fi kaci

ju), na i ve bayes (sta ti stič ka me toda

kla si fi ka ci je za sno va na na ve rovat

no ći, ko ju je naj bo lje ko ri sti ti za

pro ble me bi nar ne i mul ti kla sne klasi

fi ka ci je).

Ži­vot­ni ci­klus pro­jek­ta

na u ke o po da ci ma

Pr va fa za pro jek ta na u ke o poda

ci ma je iz u ča va nje kon cep ta. Cilj

ovog ko ra ka je raz u me va nje pro blema

iz vo đe njem stu di je po slov nog

mo de la. Sle di pri pre ma po da ta ka.

Bu du ći da si ro vi po da ci mo gu biti

ne u po tre blji vi, pri pre ma po da taka

je naj va žni ji aspekt ži vot nog ciklu

sa na u ke o po da ci ma. Na uč nik u

obla sti po da ta ka pr vo mo ra da is pita

po dat ke da bi iden ti fi ko vao svaki

ne do sta tak ili po dat ke ko ji ne doda

ju ni ka kvu vred nost. To kom ovog

pro ce sa mo ra te pro ći kroz ne ko li ko

ko ra ka, uklju ču ju ći: in te gra ci ju po da­

ta ka (re ši ti sva ki kon flikt u sku pu poda

ta ka i eli mi na si re dun dan ce), transfor

ma ci ju po da ta ka (nor ma li zo vati,

tran sfor mi sa ti i ob je di ni ti po dat

ke ko ri ste ći ETL - ex tract, tran sform,

load – me to de), re duk ci ju po da taka

(ko ri sti ri raz li či te stra te gi je, smanji

ti ve li či nu po da ta ka bez uti ca ja na

kva li tet ili re zul tat), čiš će nje po da taka

(is pra vi ti ne kon zi stent ne po dat ke

do pu nja va njem vred no sti ko je nedo

sta ju i ukla nja njem po da ta ka koji

pra ve šum).

Na kon što oči sti te po dat ke, mo rate

iza bra ti od go va ra ju ći mo del. Želje

ni mo del mo ra da od go va ra priro

di pro ble ma – da li je to pro blem

re gre si je ili kla si fi ka ci je? Ovaj ko rak

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


ta ko đe uklju ču je Ex plo ra tory Da ta

Analysis (EDA) ka ko bi se pru ži la dublja

ana li za po da ta ka i raz u meo odnos

iz me đu va ri ja bli. Ne ke teh ni ke

ko je se ko ri ste za EDA su hi sto gra mi,

ana li ze tren do va itd.

Za tim se in for ma ci je de le na trening

(za obu ku mo de la) i te sting

po dat ke za va li da ci ju mo de la). Ako

te sti ra nje ni je is prav no, bi će po treb

no da pre o spo so bi te mo del pro cesa

ili da ko ri sti te dru gi mo del. Ako je

va li dan, mo že te ga im ple men ti ra ti.

Za pla ni ra nje mo de la ko ri ste se

raz li či ti ala ti: R (mo že se ko ri sti ti i za

obič nu sta ti stič ku ana li zu ili za mission

le ar ning ana li zu, uklju ču ju ći vizu

e li za ci ju ra di de talj ni je ana li ze),

Python (nu di bo ga tu bi bli o te ku za

oba vlja nje ana li ze po da ta ka i ma šinsko

uče nje), Ma tlab (po pu la ran alat

i je dan od naj lak ših za uče nje), SAS

(mo ćan alat ko ji ima sve kom po nente

po treb ne za oba vlja nje kom plet

ne sta ti stič ke ana li ze).

Sle de ći ko rak u ži vot nom ci klu su

je iz grad nja mo de la. Ko ri ste ći raz liči

te ana li tič ke ala te i teh ni ke, mo žete

ru ko va ti po da ci ma sa ci ljem „otkri

va nja” ko ri snih in for ma ci ja.

Ako mo že te da po tvr di te da model

ra di ko rekt no, mo že te da pređe

te na sle de ći ni vo – pro duk ci ju.

Ako ne mo že te, tre ba da po no vo

ob u či te mo del sa vi še po da ta ka ili

da ko ri sti te no vi ji mo del ili al go ritam,

i on da po no vi te pro ces. Mo dele

mo že te br zo da iz gra di te ko ri steći

Python pa ke te iz bi bli o te ka ka kve

su Pan das, Mat plo tlib ili NumPy.

Sle de ći ko rak je do bi ja nje ključ nih

na la za stu di je i nji ho vo pre no še nje

za in te re so va nim stra na ma. Do bar

na uč nik u obla sti po da ta ka bi treba

lo da bu de u mo guć no sti da prene

se svo ja sa zna nja lju di ma ko ji su

po slov no ori jen ti sa ni, uklju ču ju ći

de ta lje o ko ra ci ma ko ji su pred u ze ti

da bi se re šio pro blem.

Ko nač no ide o pe ra ci o na li za ci ja. Kada

sve stra ne pri hva te na la ze, oni se

ini ci ra ju. U ovoj fa zi za in te re so va ne

stra ne ta ko đe do bi ja ju fi nal ne iz vešta

je, in struk ci ju i teh nič ke do ku men te.

Mo­guć­no­sti za ka­ri­je­ru

da ta sci en ti sta

Po tra žnja za struč nja ci ma za podat

ke je ogrom na, ali po nu da je nedo

volj na. Uz mi li o ne otvo re nih radnih

me sta ši rom sve ta, ulo ga na u-

č ni ka u obla sti po da ta ka po sta la je

je dan od naj u zbu dlji vi jih po slo va

de ce ni je. Ma da je na u ka o po da cima

pri sut na u svim in du stri ja ma, potra

žnja za njom je iz u zet no ve li ka u

teh no lo gi ji, mar ke tin gu, fi nan si ja ma,

zdrav stvu i igrač koj in du stri ji. Da biste

sa zna li vi še o mo guć no sti ma za

iz grad nju ka ri je re do stup nim u nau

ci o po da ci ma po gle daj te čla nak

How to bu ild a ca re er in da ta sci ence

i raz mi sli te o upi su na Da ta Sci ence

Cer ti fi ca tion Tra i ning Co ur se.

Ako sma tra te da je na u ka o po daci

ma fa sci nant no po lje ka ri je re i želi

te da po sta ne te deo re vo lu ci je poda

ta ka ko ja za hva ta in du stri je ši rom

sve ta, pro ve ri te Da ta Sci en tist Master’s

Pro gram co-de ve lo ped with

IBM. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

Internet ogledalo

ISSN

Business & Technologies

1821

Magazine

- 4169

:: Broj 199


Is tra ži va nje

IDC

Efe kat cr nog la bu da

na tr žiš tu

pa met nih te le fo na

Pre­ma iz­veš­ta­ju IDC-a, ki­ne­sko tr­žiš­te pa­met­nih te­le­fo­na opa­lo je za 7,5% u 2019. go­di­ni, dok su

iz­gle­di za 2020. pro­ble­ma­tič­ni zbog ko­ro­na vi­ru­sa.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Pre ma IDC-je vom Kvar­tal­nom

trac­ke­ru mo­bil­nih te­le­fo­na,

u Ki ni je 2019. go di ne is poru

če no 366,7 mi li o na pa met nih te lefo

na. To je pad od 7,5% u od no su na

go di nu pre to ga, što je re zul tat za siće

nja tr žiš ta kao i iza zo va u eko nomi

ji. U 4Q19, is po ru če no je 86,2 mili

o na je di ni ca, što je pad od 15,6%

u od no su na isti pe riod pret hod

ne go di ne, za šta su „za slu žne“ kako

ve li ke za li he Hu a we i ja ta ko i čeka

nje ko ri sni ka na jef ti ni je 5G pamet

ne te le fo ne. Ovo je bio je da nae

sti uza stop ni kvar tal ni tr žiš ni pad, a

tre ći uza stop ni go diš nji.

„Vi vo je u 2019. go di ni us peo da

nad ma ši OP PO za dva me sta, poš to

se ovaj po sled nji po tru dio da usavr

ši po zi ci o ni ra nje svo je Re no se rije,

dok se pr vi do bro sna šao sa svojim

no vim iQOO i S se ri ja ma srednjeg

ran ga, kao i sa 5G mo de li ma”,

ka že Will Wong, me na džer is tra živa

nja za kli jent ske ure đa je u IDC-u

za re gion Azi ja/Pa ci fik. „U 4Q19, i

Hu a wei i Ap ple su ste kli udeo iznad

istog pe ri o da pre go di nu da na,

kao re zul tat sna žnog bren di ra nja. I

po red to ga, ko ro na vi rus iz Vu ha na

mo gao bi da ima efe kat cr nog la buda

na tr žiš te u pr voj po lo vi ni 2020.”

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Najistaknutiji vendori

pamrtnih telefona

u 2019Q4

• Huaweije va vo de ća Ma te 30 se ria

i 5G pro iz vo di po mo gli su odr ža va nju

nje go vog do stig nu ća, ma da su vi soke

ce ne nje go vih 5G mo bil nih te le fona

ogra ni či le mo guć nost ras pro da je.

Sna žna pri vlač nost bren da ovog vendo

ra i upra vlja nje ka na li ma na sta vi li su

da bu du po kre tač ra sta, ali obil ne za lihe

će osta ti iza zov za nje ga.

• vivo je na sta vio da tar ge ti ra segment

sred njeg ran ga po sta vlja njem

svo jih iQOO i S se ri ja u raz li či te ka nale.

iQOO se ri ja je uglav nom ci lja la kori

sni ke ko ji se raz u me ju u teh no lo gi ju

u on li ne ka na lu, dok se S se ri ja fo ku sira

la na of fli ne ka nal na kon što se X seri

ja sred njeg ran ga re po zi ci o ni ra la kao

vr hun ski pro iz vod.

• OPPO-ov a A se ri ja je na sta vi la da

bu de glav ni po kre tač ovog ven do ra u

2019Q4. Ia ko je OP PO lan si rao 8 mode

la iz Re no se ri je u 2019. go di ni kako

bi tar ge ti rao seg men te i sred njeg i

vi so kog ran ga, bi će po treb no vi še marke

tin ških ini ci ja ti va da bi se po bolj ša lo

po zi ci o ni ra nje pro iz vo da i svest o nji ma.

• Apple se po peo na če tvr to me sto

u 2019Q4. Nje go va stra te gi ja kon kurent

nih ce na na sta vi la je da mu po maže

u kon ku rent skoj bor bi sa Hu a we i­

jom, dok je po ve ća ni fo kus na eTa i ler

ka nal ta ko đe po bolj šao per for manse

ven do ra to kom Sin gles’ Day shopping

fe sti va la.

• Xi a o mi se i da lje su o ča va sa izazo

vi ma u ja ča nju part ner sta va sa

igra či ma of fli ne ka na la. Po stig nu će

ovog ven do ra uve li ko je po dr ža no

nje go vom jef ti nom Red mi se ri jom,

ali je to ta ko đe na gna lo Xi a o mi da

tar ge ti ra raz li či te ko ri snič ke seg mente,

kao što su mla đe žen ske oso be,

za svo je Mi i CC se ri je ka ko bi iz begao

di rekt nu kon ku ren ci ju.

Iz bi ja nje ko ro na vi ru sa je uti ca lo na

se zo nu ku po vi ne po vo dom Ki ne ske

no ve go di ne kra jem ja nu a ra, a ta ko đe

se oče ku je da će ima ti ne ga tiv ne efekte

u na red nim me se ci ma. IDC oče ku je

da će ki ne ske is po ru ke pa met nih te lefo

na u 2020Q1 pa sti vi še od 39% u odno

su na isti pe riod proš le go di ne, a da

se ne po mi nje stva ra nje ne si gur no sti u

pla no vi ma lan si ra nja pro iz vo da, ka na lu

snab de va nja i di stri bu ci o nim ka na li ma,

sred njo roč no i du go roč no.

„Mo bil ni te le fo nia 5G će iz i ski va ti niže

ce ne, bo lju po kri ve nost 5G mre žom

i atrak tiv ne pri me re ko riš će nja da bi

se stvo ri la do bra po nu da za ko ri sni ke.

Ino va ci je i 5G po nu de iz ce log eko siste

ma igra će zna čaj nu ulo gu u sti muli

sa nju po tra žnje za 5G pro iz vo di ma“,

sma tra Xi Wang, di rek tor is tra ži va nja

Cli ent System Re se ar cha u IDC Ki na. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


SPECIJALNO IZDANJE

ISSN 1821 - 4169

www.internetogledalo.com

www.ogledalo.rs

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Is tra ži va nje

GlobalData

Pri pre mio: Zoran Kovačević

zoran@internetogledalo.com

Pro ble mi kao pri li ke

za ven do re re še nja

za ko mu ni ka ci ju i ko la bo ra ci ju

U tek stu ko ji smo do bi li od kom pa ni je za po dat ke i ana li ti ku Glo bal Da ta mo že mo da vi di mo da

van red ne si tu a ci je ra đa ju i van red ne po slov ne pri li ke. Na i me, dok se ki ne ska vla da bo ri sa po sledi

ca ma iz bi ja nja ko ro na vi ru sa i po ku ša va br zo da pro na đe lek, no va si tu a ci ja je pru ži la ogrom nu

(ko li ko i straš nu) po za di nu za vo de će pro iz vo đa če teh no lo gi je ko ji nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i

ko la bo ra ci je, ka žu ana li ti ča ri ove kom pa ni je.

Svi sek to ri tre nut no ose ća ju

uti caj ko ro na vi ru sa, a pro i-

z vod ne kom pa ni je za tva ra ju

kan ce la ri je, pro dav ni ce i fa bri ke širom

Ki ne i svo jim za po sle ni ma ograni

ča va ju ma nje bit na pu to va nja u tu

ze mlju - ona ko ja ni su od kru ci jal nog

zna ča ja za po slo va nje.

Od go vor na ova kvu si tu a ci ju vode

ćih kom pa ni ja ko je su pri sut ne u

Ki ni je ta kav da uz ade kvat nu re orga

ni za ci ju na sta ve sa po slo va njem

kao i obič no, ali u neš to iz me nje nom

sce na ri ju. Ta ko su za po sle ni u Go o­

gleu za mo lje ni ili da ra de od ku će ili

da pro du že svoj od mor za Ki ne sku

no vu go di nu, dok kom pa ni je kao što

su Gold man Sachs, HSBC i Stan dard

Char te red, Proc ter & Gam ble dozvo

lja va ju svo jim za po sle ni ma ko ji

se vra ća ju iz Ki ne da svo je po slov ne

oba ve ze oba vlja ju na da lji nu.

Usled ovakvog scenarija, uz kompanije

koje promovišu rad na daljinu,

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


oče ku je se eks po nen ci jal ni po rast video

i te le fon skih po zi va, jer će sve

ve ći broj lju di or ga ni zo va ti sa stan ke

s kli jen ti ma i in ter ne sa stan ke ti mova

pu tem apli ka ci ja ili plat for mi za

ko la bo ra ci ju.

„Iz bi ja nje ko ro na vi ru sa u Ki ni pruža

je din stve nu pri li ku kom pa ni ja ma

ko je nu de uslu ge ko mu ni ka ci je i kola

bo ra ci je, zbog či nje ni ce da or gani

za ci je mo ra ju na sta vi ti da sa ra đuju

da bi osta le pro duk tiv ne", ko menta

ri še Su nil Ku mar Ver ma, vo de ći ICT

ana li ti čar iz Glo bal Da ta.

Glo bal Da ta pro ce nju je da će ukupna

potrošnja u oblasti komunika-

ci ja i ko la bo ra ci je u Ki ni bi ti oko 40,8

mi li jar di do la ra u 2020. go di ni. Prognozira

se da bi od to ga „uslu ge” izno

si le 91%, dok se pred vi đa da će

po troš nja za soft ver/apli ka ci je iz nosi

ti 8%. Ova po troš nja mo že zna čajno

da se uve ća, u za vi sno sti od vreme

na tra ja nja epi de mi je.

IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


„Oče ku je se da će ce lo kup ni promet

podataka u telekomunikacionoj

mre ži eks po nen ci jal no po ra sti, jer će

kom pa ni je prak tič no da ko mu ni ci ra ju

sa svojim kolegama u regionima koji

su po go đe ni epi de mi jom. Ve li ki deo

ovih lju di raz go va ra će pu tem apli ka cija

vi deo-če to va ili dru gih pro duk tiv nih

softvera/platformi kao što su VeChat,

Ski pe i Zo om", na sta vlja Ver ma.

Ce ne ak ci ja Zo o ma za i sta su zna čajno

po ra sle po čet kom fe bru a ra 2020.

go di ne zbog ras tu će sklo no sti sve većeg

bro ja kom pa ni ja da sma nju ju poslov

na pu to va nja i pre đu na in ter net

servise koje nude provajderi komunika

ci o nih uslu ga.

Ta ko đe se oče ku je da će zbog potre

be za efi ka snim me ha ni zmom sarad

nje iz me đu ti mo va ko ji su udalje

ni jed ni od dru gih ima ti ko ri sti i

dru gi is tak nu ti pro vaj de ri soft ve ra/

plat for mi za ko la bo ra ci ju kao što su

Log MeIn, Fu ze, Ve bEk, join.me i “Bibi”.

Sma tra se da će čak i ven do ri reše

nja za ko mu ni ka ci ju i ko la bo raci

ju sa se diš tem u Ki ni ima ti ko risti

(u ma te ri jal nom smi slu) od ovih

de ša va nja. Ten cen to va uslu ga vi deo

kon fe ren ci ja za sno va na na clo u du -

Ten cent Me e ting (po red VeC ha ta),

Ding Talk ko jim upra vlja Ali Ba ba i Ve­

Link po nu da iz Hu a we ia su ne ke od

naj zna čaj ni jih po nu da ki ne skih kompa

ni ja.

„Sa po ve ća njem bro ja za po sle nih

koji ostaju povezani i alatima za kolaboraciju

koji postaju sveprisutniji, sarad

nja u pred u ze ći ma po sta je neš to

što je od suš tin ske va žno sti. Ta ko đe,

no vi ala ti za ko la bo ra ci ju po dr ža va ju

mo guć no sti im ple men ta ci je za sno vane

na clo u du, omo gu ća va ju ći pred u-

ze ći ma da br zo po ve ća ju svo je moguć

no sti to kom pe ri o da naj ve ćih aktiv

no sti. Upr kos iza zo vi ma epi de mi je,

trenutna situacija nudi obostrano koristan

sce na rio i za pro dav ce i za po tenci

jal ne kli jen te u na či ni ma ko la bo ra ci je

u stvar nom sve tu”, za klju ču je Su nil. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Specijalno izdanje:

BRENDOVI I TRENDOVI

ISSN 1821 - 4169

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


Zanimljivosti

Akcije

Srbija druga u svetu po doprinosu

proverljivosti informacija

na Vikipediji!

Glo­bal­na kam­pa­nja ure­đi­va­nja re­fe­ren­ci #1Lib1Ref (je­dan bi­bli­o­te­kar, jed­na re­fe­ren­ca) svr­sta­la je

srp­sku za­jed­ni­cu u sam vrh vi­ki za­jed­ni­ca ko­je su une­le naj­ve­ći broj re­fe­ren­ci po­vo­dom Vi­ki­pe­di­jinog

ro­đen­da­na. Ukup­no 30 ured­ni­ka Vi­ki­pe­di­je na srp­skom je­zi­ku une­lo je čak 4.052 re­fe­ren­ce u

član­ke gde su one ne­do­sta­ja­le, či­me je Vi­ki­pe­di­ja na srp­skom za­u­ze­la dru­go me­sto.

Prvo mesto je zauzeo Izrael

sa 4.533 une te re fe ren ce i 76

uče­sni­ka. Po­sle Vi­ki­pe­di­je na

srpskom jeziku slede Vikipedija na

en gle skom je zi ku sa une tih 1.980 refe

ren ci i Vi ki pe di ja na fran cu skom

je­zi­ku sa 1.758. Čak pet na­ših ured­ni­ka

se plasiralo u deset najboljih ove global­ne

kam­pa­nje ure­đi­va­nja re­fe­ren­ci.

Kampanja je globalnog karaktera i

spro­vo­di se u broj­nim ze­mlja­ma ši­rom

sve­ta u sklo­pu obe­le­ža­va­nja 19 go­dina

postojanja Vikipedije na engleskom

jeziku. Cilj ove kampanje je motivisanje

bibliotekara, ali i svih drugih zainteresovanih

urednika, da doprinesu raz­vo­ju

naj­ve­će en­ci­klo­pe­di­je u ljud­skoj

isto­ri­ji. Uno­še­njem re­fe­ren­ci i iz­vo­ra Viki­pe­di­ja

se či­ni po­u­zda­ni­jom, a po­da­ci

u njoj lako proverljivim. Akcija, koju je

Vikimedija Srbije sprovela u saradnji sa

Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar

Mar­ko­vić” i Bi­bli­o­te­kom gra­da Beograda,

trajala je od 15. januara do 5.

februara 2020. godine. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


IInternet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 199


XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

More magazines by this user
Similar magazines