Српски језик 7, читанка, старо издање, Klett

cepesh76

ЧИТАНКА

Ризница речи

Српски језик

за

разред

основне школе

Наташа Станковић Шошо

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Наташа Станковић Шошо

РИЗНИЦА РЕЧИ

Читанка за седми разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


РИЗНИЦА РЕЧИ

Читанка за седми разред основне школе

Десето издање

Аутор: др Наташа Станковић Шошо

Илустрације: Дарко Перовић

Фотографије: архива Издавачке куће „Klett” д.о.о., sr.wikipedia.org

Рецензенти: проф. др Зона Мркаљ, Филолошки факултет у Београду

проф. др Бранка Јакшић Провчи, Филозофски факултет у Новом Саду

Славка Јовановић, професор српског језика у ОШ „Дринка Павловић” у

Београду

Захваљујемо наставницима који су, као евалуатори, допринели квалитету овог уџбеника:

Александар Мијалковић, ОШ „Јован Поповић”, Инђија; Ана Антонијевић, ОШ „Др Драгиша Мишовић”,

Чачак; Данијела Милошевић, ОШ „Вук Караџић”, Неготин; Јелена Вукадиновић, ОШ „Први мај”, Влајковци;

Марија Вељовић, ОШ „Гуча”, Гуча; Милија Јевремовић, ОШ „Дринка Павловић”, Куршумлија; Милорад

Вукобратовић, ОШ „Свети Сава”, Панчево; Мирјана Терзић, ОШ „Драгиша Мишовић”, Чачак; Зорица

Петковић, ОШ „Бранко Радичевић”, Никинци; Зорица Сорак ОШ „Станислав Сремчевић”, Крагујевац.

Графичко обликовање: „Total Idea”, Нови Сад

Обликовање корица: Милош Аризовић

Компјутерско обликовање: „Abraka-dabra”, Нови Сад

Лектура: мр Горан Зељић

Издавач: Издавачка кућа „Кlett” д.о.о.

Маршала Бирјузова 3–5/IV, 11 000 Београд

Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385

office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић

Уредник: Александар Рајковић

Штампа: Графостил, Крагујевац

Тираж: 4.200 примерака

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна

библиотека Србије, Београд

37.016:821-82(075.2)

РИЗНИЦА речи : читанка за седми разред

основне школе / [приредила] Наташа Станковић

Шошо ; [илустрације Дарко Перовић]. - 10. изд.

- Београд : Klett, 2019 (Крагујевац : Графостил). -

216 стр. : илустр. ; 26 cm

Текст ћир. и лат. - Тираж 4.200. - Они су писали за

нас: стр. 209-212. -

Регистар.

ISBN 978-86-7762-175-9

1. Станковић-Шошо, Наташа, 1971- [приређивач,

сакупљач]

COBISS.SR-ID 274386188

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у

седмом разреду основног образовања и васпитања решењем број 650-02-00254/2009-6.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског

дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у електронском

облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу

индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено

коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

© Klett, 2019.

ISBN 978-86-7762-175-9

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Драги седмаци,

У овој читанци налази се ризница пуна речи које својим

многоструким, чудесним везама могу да оживе чаролију читања.

Да би се то десило потребно је да се слободно и неоптерећено

препустите задовољству које читање може да пружи.

А какве све речи постоје? То ни ја до краја не знам. Лепота и богатство

речи је у томе што свако може да их разуме на свој начин. Чаролија речи

која се чува у овој читанци оживеће након прве прочитане реченице и

дочарати вам радост читања.

Откривајте ову своју ризницу речи, читајући!

Аутор

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућуј

уј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Садржај

УТВА ЗЛАТОКРИЛА .........................................................7

Народна песма Љубавни растанак.................................................8

Посленичке народне песме (избор) ................................................9

Епске народне песме покосовског тематског круга (избор)..........................11

Народна песма Диоба Јакшића..............................................11

Народна песма Смрт војводе Пријезде.......................................14

Епске народне песме о хајдуцима (избор) .........................................16

Народна песма Старина Новак и кнез Богосав ...............................16

Народна песма Мали Радојица..............................................17

Епске народне песме о ускоцима (избор) ..........................................22

Народна песма Иво Сенковић и ага од Рибника ...............................22

Народна песма Ропство Јанковић Стојана ..................................29

Народна бајка Златна јабука и девет пауница (одломак) ...........................33

Кратке фолклорне форме (избор).................................................38

Пословице ................................................................38

Загонетке .................................................................38

Питалице .................................................................39

Систематизација: народна епска поезија ..........................................40

СЛОВО О СПАСОНОСНОЈ РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Свети Сава у народној књижевности (избор) ......................................42

Свети Сава и отац и мати с малим дететом ...............................42

Свети Сава и браћа која се деле.............................................43

Свети Сава као лекар......................................................44

Свети Сава и два супарника................................................46

Свети Сава и ђаво.........................................................47

Предања о Светом Сави (избор)..................................................51

Савина пећина ............................................................51

Свети Сава греје земљу.....................................................51

Савини грнци ..............................................................51

Вода Светог Саве ..........................................................52

Савина мала ..............................................................52

Свети Сава и богати Гаван.................................................53

Свети Сава, Посланица Светог Саве игуману Спиридону............................56

Стефан Првовенчани, Хиландарска повеља (одломак) ..............................60

Свети Сава, Житије Светог Симеона (одломак) ...................................64

Миодраг Павловић, Светогорски дани и ноћи (избор) ..............................67

Систематизација: књижевна укрштеница .........................................70

НА ПОЗОРНИЦИ ...........................................................71

Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква (одломак).............................72

Бранислав Нушић, Власт (одломак) ..............................................83

Љубомир Симовић, Бој на Косову (одломак).......................................91

Систематизација: драмска игра ...................................................96

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга4 уп

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јав4 4 н о

отреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

4 уј

ући

сти жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


НЕМИРИ .....................................................................97

Васко Попа, Манасија ...........................................................98

Стефан Митров Љубиша, Кањош Мацедоновић (одломак) ..........................99

Милан Ракић, Симонида ........................................................104

Јанко Веселиновић, Хајдук Станко (одломак) ....................................105

Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија (одломак) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110

Stevan Sremac, Pop Ćira i pop Spira (odlomak) ......................................113

Сима Пандуровић, Бисерне очи ..................................................116

Радоје Домановић, Мртво море (одломак) .......................................117

Антон Павлович Чехов, Чиновникова смрт.......................................123

Милутин Бојић, Плава гробница .................................................126

Иво Андрић, Прича о кмету Симану (одломак) ...................................129

Десанка Максимовић, Крвава бајка ..............................................134

Систематизација: лирика, епика, драма ..........................................136

ПОТЕРА ЗА ПЕЈЗАЖИМА.................................................137

Милош Црњански, Наша небеса (одломак) .......................................138

Пеђа Милосављевић, Потера за пејзажима (одломак) .............................141

Јован Дучић, Подне .............................................................147

Вељко Петровић, Јабука на друму................................................150

Добрица Ерић, Песник и Месец ..................................................154

Павле Угринов, Стара породична кућа...........................................156

Данило Киш, Ливада, у јесен.....................................................160

Душан Матић, Кратка свита о Београду .........................................164

Систематизација: уметничка (ауторска) књижевност .............................166

КО ХОЋЕ ДА ДОЖИВИ ЧУДО ............................................167

Мирослав Антић, Плави чуперак (избор).........................................168

Branko Ćopić, Doživljaji Nikoletine Bursaća (odlomak) ...............................172

Десанка Максимовић, Стрепња.................................................176

Џон Роналд Руел Толкин, Хобит (одломак) ......................................178

Александар Сергејевич Пушкин, Волео сам Вас ...................................183

Жак Превер, Врт ..............................................................183

Борисав Станковић, Наш Божић (одломак).......................................184

Владислав Петковић Дис, Међу својима ..........................................189

Anа Frank, Dnevnik (odlomak) ...................................................192

Стеван Раичковић, Небо ........................................................197

Гроздана Олујић, Звезда у чијим је грудима нешто куцало .........................198

Ivan V. Lalić, Vetar...............................................................202

Antoan de Sent Egziperi, Mali Princ (odlomak)......................................204

Систематизација: квиз ..........................................................208

Они су писали за нас ...........................................................209

Регистар појмова ...............................................................213

Решења. .......................................................................215

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга5 уп

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јав5 5 н о

отреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

5 уј

ући

сти жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Упознајући загонетни свет Ризнице речи, наилазићеш на корисне путоказе. Они постоје

да ти олакшају разумевање књижевних текстова који су у твојој читанци. Питања, задатке и

захтеве који се налазе у путоказима са лакоћом ћеш решити под условом да знаш шта се од

тебе очекује. Обрати пажњу на њихова значења:

Реч водича

У сваком поглављу чекају те наши познати песници и писци. Они ће те позивати у свет

усмене и писане књижевности и олакшаће ти тумачење тајанственог света уметности речи.

У Ризници речи дружићеш се са Вуком Стефановићем Караџићем, Светим Савом, Јованом

Стеријом Поповићем, Ивом Андрићем, Милошем Црњанским и Десанком Максимовић.

Откривај читајући!

У свету уметничког дела

Одговарајући на постављена питања у црвеном пољу, поступно ћеш тумачити

књижевни текст и увиђати значајне елементе структуре дела.

Кад стигнеш до зеленог поља, од тебе се очекује да изразиш утиске о прочитаном

тексту и саопштиш своја размишљања и осећања подстакнута тумачењем књижевног дела.

Словарица, реченица, ризница

Све што је потребно да научиш о књижевности и језику у седмом разреду налази се у

овом пољу. Када пожелиш да обновиш неки књижевнотеоријски појам, слободно потражи

овај путоказ и подсети се.

А на почетку беше реч...

Овде ћеш увежбавати различите врсте читања које су у функцији изражајног казивања

и рецитовања. Тако ћеш се припремити и да на сцени оживиш драмски текст. Пробуди

машту, ослободи се и уживај у игри речима на часу српског језика.

Откривалица

Кад пожелиш да сазнаш нешто више, потражи овај путоказ. Не труди се да запамтиш

све, већ само оно што ти се учини интересантним и корисним.

Занимљивости

У овом пољу читаћеш занимљиве одломке из енциклопедија, научних и популарних

текстова, као и часописа за младе.

Домаћи задатак

Ово је само твоје поље у којем можеш оригинално, маштовито и самостално да

ствараш онако како осећаш, желиш и знаш. Не заборави да у књижевности нема

погрешних одговора – сваки је прави. Важно је да задатак буде лично твој.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


УТВА

ЗЛАТОКРИЛА

„Ја могу слободно казати за ове ријечи, што су

овђе скупљене, да су све у народу познате, и да

се овако изговарају као што су овђе записане; а

у народу је остало још млого ријечи, које ја, или

нијесам никад ни чуо, или ми нијесу сад могле

пасти на ум.”

Вук Стефановић Караџић

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Љубавни растанак

(лирска народна песма)

када – кадифица

(врста цвета)

калем – трска удешена као

перо за писање

мурећеп – мастило, биљка

од чијих се бобица добија

црвена боја

Два цвијета у бостану расла:

плави зумбул и зелена када.

Плави зумбул оде на Дољане,

оста када у бостану сама.

Поручује зумбул са Дољана:

„Душо моја, у бостану кадо,

како ти је у бостану самој?”

Одговара из бостана када:

„Што је небо – да је лист артије,

што је гора – да су калемови,

што је море – да је црн мурећеп,

пак да пишем три године дана,

не би’ моји исписала јада!”

У свету уметничког дела

1. Проучи песничке слике у наведеној песми. Дај наслов свакој песничкој слици и издвој

целине од којих се песма састоји. Тако ћеш сагледати композицију песме.

2. Уочи мотиве од којих су сачињене песничке слике. Истражи повезаност мотива у овој

песми. Који је њен главни мотив (тема)? Објасни значење наслова песме и доведи га у везу

са њеном темом. Шта закључујеш?

3. Наведи које облике казивања откриваш у песми. Објасни њихову уметничку улогу.

4. Подвуци хиперболу и објасни шта се све овом стилском фигуром наглашава.

5. Шта мислиш, зашто се у народној поезији осећања изражавају посредно?

6. Наведи које важне животне истине откриваш у овој песми. Саопшти их као поруке.

Словарица, реченица, ризница

Читајући ову народну лирску песму, запажаш да се осећања и мисли заљубљеног и

раздвојеног пара изражавају посредно, помоћу слика из природе. Низом пренесених

значења (метафорама) истакнута је љубав између момка и девојке. Овако развијена слика

мисли, осећања, ликова или догађаја назива се алегорија.

Девојчина туга због растанка не саопштава се отворено, већ песничком сликом у којој се

патња описује преувеличано, помоћу хиперболе, доводећи предмете (мастило, лист хартије и

писаљку) у везу са природом.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга8 уп

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јав8 8 н о

отреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

8 уј

ући

сти жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Посленичке народне песме

(избор)

Наши преци су радо помагали једни другима у земљорадничким и сточарским

пословима. Такав вид помоћи називао се моба. Док су радили, они су певали народне

лирске песме, што је представљало предах и разоноду у раду.

Или грми, ил’ се земља тресе,

Или бије море у брегове?

Нити грми, нит’ се земља тресе,

Нити бије море у брегове,

Већ то језди Јабланова моба:

Пред њоме је Јаблан на коњицу,

У руци му струк бела босиљка,

Руком маше, босиљак мирише:

„Лако, лако моја силна мобо!

Сама ми је госпођа код двора,

Неће знати да је силна моба,

Већ ће мислит’ да је турска војска

Млада, луда, поплашиће ми се,

Танка, витка, преломиће ми се.”

✳✳✳

Наджњева се момак и девојка:

Момак нажње двадест и три снопа,

А девојка двадест и четири.

Кад увече о вечери било,

Момак пије двадест и три чаше,

А девојка двадест и четири.

Кад ујутру бео дан освану,

Момак лежи, ни главе не диже,

А девојка ситан везак везе.

✳✳✳

Жетву жела лепота девојка

Златном руком и сребрним српом.

Кад је било око пола дана,

Запевала лепота девојка:

„Ко би мене снопље повезао –

Дала би му моје бело лице.

Ко ли би ми водице донео –

Дала би му моје чарне очи.

Ако би ми ладак начинио –

Ја би њему верна љуба била.”

Она мисли нико је не слуша;

Слушао је овчар од оваца:

Рогозом јој снопље повезао,

Од лиске јој ладак начинио,

И донео лађане водице;

Пак беседи лепоти девојци:

„Дај, девојко, што си обећала!”

Ал’ девојка полукава била,

Пак се онда млада одговара:

„Ид’ одатле, млади чобанине!

Ако си ми снопље повезао –

Твоје овце по стрњики пасу.

Ако си ми водице донео –

И ти си се лађане напио.

Ако си ми ладак начинио –

И ти си се под њим одморио.”

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга9 уп

о

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јав9 9 н о

с

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

9 уј

ући

ти жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Кујунџија и хитропреља

Шта се сија крај горе зелене?

Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?

Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина,

Већ два златна рога од јелена.

У њима су два града грађена:

У једном је кујунџија Јанко,

У другоме Јања хитропреља.

Поручује кујунџија Јанко,

Поручује Јањи хитропрељи:

„Ој, Бога ти, Јањо хитропрељо,

Да ти пошаљем малено повјесмо:

Опреди ми шатор и кошуљу,

А што теби од тога остане –

Ти опреди себи у дарове!”

Јања била мудрија од Јанка,

Поручује кујунџији Јанку:

„Ој, Бога ти, кујунџија Јанко,

Да ти пошљем малену парицу:

Сакуј мени в’јенце и обоце,

А што теби од тога остане –

Поткуј твога добра коња вранца,

Нека ти је међу браћом фала!”

лиска – лист

стрњика – стабљика пожњевеног жита

хитропреља – особа која брзо преде

обоци – минђуше

лађана – хладна

кујунџија – златар

повјесмо – свежањ вуне

У свету уметничког дела

1. Објасни због чега је Јаблан замолио људе који су му помагали у послу (мобаре) да

утишају своју песму. О коме је он бринуо? Наведи шта такав његов поступак показује.

2. Шта је тема песме која почиње стихом „Наджњева се момак и девојка”? Која осећања

подстичу младића и девојку да се такмиче? О чему њихова игра говори?

3. Запази и наведи основна осећања у народној лирској песми која почиње стихом

„Жетву жела лепота девојка”. Ако ти је нешто било духовито у овој песми, наведи шта.

4. Објасни на који начин се Јања и Јанко надмећу. Чиме је подстакнуто њихово

надмудривање? Издвој основне мотиве и њихова значења у овој песми.

Словарица, реченица, ризница

Посленичке народне песме настале су у далекој прошлости. То су песме које су певане

при жетви и берби, на мобама и прелу. У њима се често налазе мотиви љубавне поезије,

нпр. о такмичењу младића и девојке, или о надмудривању преље и кујунџије, који се

преплићу са мотивима о раду.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру10

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја10 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Епске народне песме

покосовског тематског круга

(избор)

У епске народне песме старијих времена убрајају се песме о Немањићима,

Мрњавчевићима, косовским јунацима, Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима. Многе

песме о поменутим епским јунацима тумачене су у претходним разредима. Овог пута

упознаћеш браћу Јакшиће, мудру Анђелију, војводу Пријезду и његову супругу Јелицу.

Уколико те буде занимало да упознаш и остале епске јунаке (Максима Црнојевића, Ђурђа

Смедеревца, Болани Дојчина, Ђурђеву Јерину, војводу Кајицу), потражи књигу Српске

народне пјесме II Вука Стефановића Караџића.

Диоба Јакшића

Мјесец кара звијезду Даницу:

„Ђе си била, звијездо Данице?

Ђе си била, ђе си дангубила,

дангубила три бијела дана?”

Даница се њему одговара:

„Ја сам била, ја сам дангубила

више б’јела града Биограда,

гледајући чуда великога,

ђе дијеле браћа очевину,

Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане.

Лијепо се браћа погодише,

очевину своју под’јелише:

Дмитар узе земљу Каравлашку,

Каравлашку и Карабогданску,

и сав Банат до воде Дунава;

Богдан узе Сријем-земљу равну,

Сријем-земљу и равно Посавље,

и Србију до Ужица града;

Дмитар узе доњи крај од града

и Небојшу на Дунаву кулу;

Богдан узе горњи крај од града

и Ружицу цркву насред града.

О мало се браћа завадише,

да око шта, веће ни око шта:

око врана коња и сокола;

Дмитар иште коња старјешинство,

врана коња и сива сокола,

Богдан њему не да ни једнога.

Кад ујутру јутро освануло,

Дмитар узја вранца великога,

и он узе сивога сокола,

пак полази у лов у планину,

а дозива љубу Анђелију:

„Анђелија, моја вјерна љубо,

отруј мени мог брата Богдана;

ако ли га отровати нећеш,

не чекај ме у бијелу двору!”

Кад то зачу љуба Анђелија,

она сједе брижна, невесела,

сама мисли, а сама говори:

„Што ће ова сиња кукавица!

Да отрујем мојега ђевера!

Од бога је велика гриота,

а од људи покор и срамота;

рећи ће ми мало и велико:

видите ли оне несретнице

11 га упо

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру11

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ђе отрова својега ђевера!

Ако ли га отровати нећу,

не см’јем војна у двору чекати.”

Све мислила, на једно смислила:

она оде у подруме доње,

те узима чашу молитвену,

саковану од сувога злата,

што је она од оца донела,

пуну рујна наточила вина,

па је носи својему ђеверу,

љуби њега у скут и у руку,

и пред њим се до земљице клања:

„На част теби, мој мили ђевере!

На част теби и чаша и вино,

поклони ми коња и сокола!”

Богдану се на то ражалило,

поклони јој коња и сокола.

Дмитар лови цијел дан по гори,

и не може ништа уловити:

Намјера га пред вече нанесе

на зелено у гори језеро,

у језеру утва златокрила.

пусти Дмитар сивога сокола

да увати утву златокрилу;

она му се не да ни гледати,

него шчепа сивога сокола

и сломи му оно десно крило.

Кад то виђе Јакшић Димитрије,

брже свлачи господско од’јело,

пак заплива у тихо језеро,

те извади сивога сокола,

па он пита сивога сокола:

„Како ти је, мој сиви соколе,

како ти је без крила твојега?”

Соко њему писком одговара:

„Мени јесте без крила мојега

као брату једном без другога.”

Тад се Дмитар бјеше осјетио,

ђе ће љуба брата отровати,

па он узја вранца великога,

брже трчи граду Биограду –

не би л’ брата жива затекао.

Кад је био на Чекмек-ћуприју,

нагна вранца да преко ње пређе;

пропадоше ноге у ћуприју,

сломи вранац обје ноге прве.

Кад се Дмитар виђе у невољи,

скиде седло с вранца великога,

пак заврже на буздован перни,

брже дође граду Биограду.

Како дође, он љубу дозива:

„Анђелија, моја вјерна љубо!

Да ми ниси брата отровала?”

Анђелија њему одговара:

„Нијесам ти брата отровала,

веће сам те с братом помирила.”

карати – грдити

Карабогданска – Молдавија

гриота (грехота) – грех, штета

чекмек-ћуприја – покретни мост на уласку

у утврђене градове

заврћи – навалити

Каравлашка – Влашка

ђевер (девер) – мужевљев брат

покор – срамота; велика невоља, мука

утва златокрила – изумрла врста дивље патке

перни буздован – врста средњовековног оружја

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру12

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја12 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Песма „Диоба Јакшића” има веома развијен сиже (распоред догађаја у књижевном

делу): дијалог небеских тела, деоба земље, узрок заваде браће, одлазак у лов, наредба

Анђелији да отрује свог девера, сусрет између снахе и девера, повратак из неуспелог лова и

женин одговор да није извршила наредбу. Настави самостално да откриваш остале елементе

у структури песме и обележи у тексту фазе у развоју радње: увод, заплет, кулминацију

(врхунац), перипетију (преокрет) и расплет.

2. Ко у уводној слици говори о деоби браће? Како звезда Даница представља њихов

сукоб? Због чега су се браћа завадила? Ко је у песми негативан јунак? Наведи особине које

испољава Дмитар Јакшић. Које његове поступке осуђујеш?

3. Шта мислиш, зашто Анђелија није послушала свог супруга? Објасни зашто је

поклонила свом деверу Богдану молитвену чашу, драгоценост која се чува до краја живота.

Чега је симбол молитвена чаша? Шта је Анђелија таквим својим поступком показала

обојици? Наведи особине које су својствене Анђелији. Размисли због чега се њена осећања

до краја песме само наслућују. По чему све она заслужује дивљење?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру13

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја13 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Смрт војводе Пријезде

Честе књиге иду за књигама:

oд кога ли, коме ли долазе?

Од Мемеда, од цара турскога,

а долазе до Сталаћа града,

до Пријезде, војводе сталаћка:

„О Пријезда, војводо сталаћка,

пошљи мени до три добра твоја:

прво добро – сабљу навалију,

која сече дрвље и камење,

дрво, камен и студено гвожђе;

друго добро – Ждрала, коња твога,

који коњиц може прелетити

засобице и по два бедена;

треће добро – твоју љубу верну!”

Гледи књигу војвода Пријезда,

ону гледи, другу ситну пише:

„Цар-Мемеде, турски господару,

купи војске колико ти драго,

под Сталаћа, кад је теби драго,

удри Сталаћ, како ти је драго,

ја ти добра не дам ни једнога;

ја сам сабљу за себе ковао,

а Ждрала сам за себе ранио,

а љубу сам за себе довео:

па ти не дам добра ни једнога!”

Диже војску турски цар Мемеде,

диже војску, оде под Сталаћа;

био Сталаћ три године дана,

нит’ му одби дрва ни камена,

нит’ га како може освојити,

ни пак како може оставити.

Једно јутро уочи недеље

попела се Пријездина љуба

на бедена малена Сталаћа,

па с бедена у Мораву гледи,

ал’ Морава мутна испод града.

Па беседи Пријездина љуба:

„О Пријезда, драги господару,

ја се бојим, драги господару,

нас ће Турци лагумом дигнути.”

Ал’ беседи војвода Пријезда:

„Мучи, љубо, муком се замукла!

Гди ће бити лагум под Моравом?”

Потом дошла та недеља прва,

и господа отишла у цркву,

и божју су службу остајали;

кад господа изишла из цркве,

тад беседи војвода Пријезда:

„О војводе, моја десна крила,

крила моја, с вама ћу летити,

да ручамо, да се напијемо,

да на граду врата отворимо,

да на Турке јуриш учинимо,

па што нама бог и срећа даде!”

Па Пријезда љубу дозиваше:

„Иди, љубо, у пивнице доње,

те донеси вина и ракије!”

Узе Јела два кондира златна,

па отиде у пивнице доње.

Кад госпођа пред пивницу дошла,

ал’ пивница пуна јаничара:

папучама пију вино ладно

а у здравље Јелице госпође,

с покој душе Пријезде војводе.

Кад то виде Јелица госпођа,

та кондиром о камен удари,

па потрча у господске дворе:

„Зло ти вино, драги господару!

Зло ти вино, а гора ракија!

Пивница ти пуна јаничара:

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру14

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја14 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


папучама пију вино ладно,

а за моје здравље намењују,

а тебека живог сарањују,

сарањују, за душу ти пију!”

Онда скочи војвода Пријезда,

те на граду отвори капију,

па на Турке јуриш учинише,

те се бише и секоше с Турци,

док погибе шездесет војвода,

њи шездесет, иљаде Турака;

тад се врати војвода Пријезда,

па за собом затвори капију,

па потрже сабљу навалију,

Ждралу коњу одсијече главу:

„Јао, Ждрале, моје добро драго,

та нека те турски цар не јаше!”

Преби бритку сабљу навалију:

„Навалија, моја десна руко,

та нека те турски цар не паше!”

Па отиде госпођи у дворе,

па госпођу привати за руку:

„О Јелице, госпођо разумна,

или волиш са мном погинути,

ил’ Турчину бити љуба вјерна?”

Сузе рони Јелица госпођа:

„Волим с тобом часно погинути

нег’ љубити на срамоту Турке;

нећу своју веру изгубити

и часнога крста погазити.”

Узеше се обоје за руке,

па одоше на беден Сталаћа,

па беседи Јелица госпођа:

„О Пријезда, драги господару,

Морава нас вода одранила,

нек Морава вода и сарани!”

Па скочише у воду Мораву.

Цар је Мемед Сталаћ освојио,

не освоји добра ни једнога.

Љуто куне турски цар Мемеде:

„Град-Сталаћу, да те бог убије!

Довео сам три иљаде војске,

а не водим него пет стотина.”

У свету уметничког дела

1. Док читаш песму, замишљај изглед средњовековног града Сталаћа.

2. Подвуци непознате речи у песми и потражи њихово значење у Речнику српскогa

језика Матице српске.

3. Шта је тема ове епске песме? Објасни разлоге због којих војвода Пријезда и његова

супруга не желе да се повинују наредби турског султана Мемеда.

4. Обрати пажњу како је представљен лик госпође Јелице. Шта о њеном карактеру

сазнајеш на основу њеног говора и поступака? Истакни особине по којима су војвода

Пријезда и његова супруга Јелица изузетне личности.

5. Како турски султан Мемед доживљава опсаду града? Због чега тражи сабљу, коња

и жену (љубу) јунака којег хоће да покори? Објасни због чега је он на крају песме проклео

Сталаћ.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру15

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја15 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Епске народне песме

о хајдуцима

(избор)

Круг песама о хајдуцима је један од најбројнијих у нашој епици. Најпопуларнији

хајдуци били су Старина Новак, Мијат Томић и Бајо Пивљанин. О њима и њиховим

хајдучким дружинама певају многе песме. Ова песма ће ти открити разлоге због којих је

Старина Новак постао хајдук.

Старина Новак и кнез Богосав

Вино пију Новак и Радивој

а код Босне, код воде студене,

код некога кнеза Богосава;

а кад су се вина понапили,

кнез Богосав стаде бесједити:

„Побратиме, Старина Новаче,

кажи право, тако био здраво,

са шта, брате, оде у хајдуке?

Каква тебе оћера невоља

врат ломити, по гори ходити,

по хајдуци, по лошу занату,

а под старост, кад ти није вриме?”

Вели њему Старина Новаче:

„Побратиме, кнеже Богосаве,

кад ме питаш, право да ти кажем:

јест ми било за невољу љуту!

Ако мореш знати и памтити

кад Јерина Смедерево гради,

па нареди мене у аргатлук,

аргатовах три године дана,

а ја вукох дрвље и камење

све уз моја кола и волове,

и за пуне до три годинице,

ја не стекох паре ни динара,

ни заслужих на ноге опанке!

И то бих јој, брате, опростио.

Кад сагради Смедерева града,

онда стаде па и куле зида,

позлаћује врата и пенџере,

па наметну намет на вилајет,

све на кућу по три литре злата –

то је, брате, по триста дуката!

Ко имаде, и предаде благо;

ко предаде, онај и остаде;

Jа сам био човјек сиромашан,

не имадох да предадем благо,

узех будак, с чим сам аргатовô,

па с будаком одох у хајдуке,

па се ниђе задржат не могох

у држави Јерине проклете,

већ побјегох до студене Дрине,

па се маших Босне камените.

А кад дођох близу Романије,

ту сам турске сватове сусрео –

они воде кадуну ђевојку.

Сви сватови с миром пролазили,

заостало Туре младожења

на дорату, коњу великоме,

оно не шће да пролази с миром,

већ потеже троструку канџију

(три су на њој луле од тумбака)

па удара мене по плећима.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру16

га упот

реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја16 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Трипут сам га богом побратио:

„Молим ти се, Туре младожења,

а тако ти среће и јунаштва,

и тако ти сретнога весеља,

прођи ме се, хајде путем с миром,

видиш да сам човјек сиромашан!”

Опет Туре да с’ окани неће,

већ ме стаде већма ударати.

Кад је мене мало забољело,

и ја сам се врло ражљутио,

па потегох будак са рамена,

те ударих Туре на дорату.

Како сам га лако ударио,

умах сам га с коња оборио,

и к њему сам онда прилетио;

ударих га још два и три пута,

док сам њега с душом раставио;

ватих му се руком у џепове,

код њег’ нађох до три кесе блага,

па их пуштих себи у њедарца;

отпасах му сабљу од појаса,

њем отпасах, а себи припасах;

оставих му будак више главе,

да чим ће га закопати Турци;

па посједох његова дората,

одох право гори Романији.

То гледају сви турски сватови,

не шћедоше мене ни ћерати,

ја не шћеше, јали не смједоше.

Ево има четр’ест година,

Романију гору обикнуо,

боље, брате, него моје дворе,

јер ја чувам друма кроз планину,

дочекујем Сарајлије младе,

те отимам и сребро и злато

и лијепу чоху и кадифу,

одијевам и себе и друштво;

а кадар сам стићи и утећи

и на страшну мјесту постајати.

Не бојим се никога до бога!”

Реч водича

У свету уметничког дела

„Наш народ мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске

силе и неправде. [...] И данас се чини хајдуку највећа срамота и

поруга кад му се рече да је лопов и пржибаба.”

(Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српскога,

одломак)

1. Због чега је Старина Новак био присиљен да оде из Србије? Које његове поступке

осуђујеш? Уз помоћ наставника историје сазнај нешто више о појави хајдучије код Срба.

Упореди ову песму са историјским чињеницама. Шта закључујеш?

2. Уколико желиш, прочитај легенду о изградњи Смедерева Владимира Хулпаха и

представи Јеринин лик у том тексту. Какве јој се особине приписују? Због чега је упамћена

као владарка која угњетава народ?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру17

га упот

реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја17 а в

н

о

с

т

и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мали Радојица

Хајдуци су у народним епским песмама представљени као борци против Турака.

Њих, поред огромне снаге и јунаштва, карактеришу издржљивост, лукавство и спремност

да и најтеже муке поднесу. О једном таквом хајдуку читаћеш у овој песми.

Мили боже, чуда големога!

Јали грми, јал’ се земља тресе?

ја се бије море о мраморје?

ја се бију на Попина виле?

Нити грми, нит’ се земља тресе,

ни се бије море о мраморје,

ни се бију на Попина виле;

већ пуцају на Задру топови,

шенлук чини ага Бећир-ага –

уватио Малог Радојицу,

па га меће на дно у тавницу.

У тавници двадесет сужања,

а сви плачу, један попијева,

те остало друштво разговара:

„Не бојте се, браћо моја драга,

еда бог да каквагођ јунака,

који ће нас јунак избавити.”

А кад к њима Радојица дође,

сви у једно грло заплакаше,

Радојицу љуто проклињаху:

„Радојица, допаднуо мука!

И ми смо се и уздали у те

да ћеш ти нас кадгођ избавити,

ето и ти саде к нама дође;

тко ли ће нас јунак избавити?”

Вели њима Мали Радојица:

„Не бојте се, браћо моја драга,

већ ујутру, кад данак осване,

ви дозов’те агу Бећир-агу,

па му каж’те да ј’ умро Раде,

не би ли ме ага закопао.”

Кад свануло и сунце грануло,

а повика двадесет сужања:

„Бог т’ убио, ага Бећир-ага!

Што доведе к нама Радојицу?

Јер га синоћ објесио ниси,

већ се код нас ноћас преставио?

Хоће ли нас поморити смрадом?”

Отворише на тавници врата,

изнесоше пред тавницу Рада;

онда вели ага Бећир-ага:

„Нос’те, сужњи, те га закопајте!”

Ал’ говори Бећирагиница:

„Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде,

ниј’ умро већ се ућутио;

налож’те му ватру на прсима,

хоће ли се помакнути, курва!”

Ложе њему ватру на прсима,

ал’ је Раде срца јуначкога,

ни се миче, ни помиче Раде.

Опет вели Бећирагиница:

„А, бога ми, ниј’ умро Раде,

ниј’ умро, већ се ућутио;

већ уват’те змију присојкињу,

те турајте Раду у њедарца,

хоће ли се од ње уплашити,

неће ли се, курва, помакнути!”

Уватише змију присојкињу,

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру18

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја18 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


па турају Раду у њедарца,

ал’ је Раде срца јуначкога,

ни се миче, ни се од ње плаши.

Опет вели Бећирагиница:

„А, бога ми, ниј’ умро Раде,

ниј’ умро, већ се ућутио;

већ узмите двадесет клинаца,

удрите их под ноктове Раду,

хоће ли се помакнути, курва!”

И узеше двадесет клинаца,

ударају под ноктове Раду;

и ту Раде тврда срца био,

ни се миче, ни душицом дише.

Опет вели Бећирагиница:

„А бога ми, ниј’ умро Раде,

ниј’ умро, већ се ућутио;

сакупите кола ђевојака

и пред њима лијепу Хајкуну,

хоће ли се насмијати на њу!”

Сакупише коло ђевојака

и пред њима лијепу Хајкуну;

на Рада је коло наводила,

преко Рада ногама играла;

а каква је, да је бог убије!

Од свију је и већа и љепша;

љепотом је коло зачинила,

а висином коло надвисила;

стоји звека на врату ђердана,

стоји шкрипа гаћа од сандала.

Кад је згледа Мали Радојица,

лијевијем оком прогледује,

деснијем се брком насмијава.

А кад вид’ла Хајкуна ђевојка,

она сними свилена јаглука;

њиме покри Рада по очима,

а да друге не виде ђевојке;

па је своме баби говорила:

„Јадан бабо, не гријеши душе,

већ носите сужња, закопајте.”

Онда вели Бећирагиница:

„Бре, немојте закопати курве,

већ га бац’те у дебело море,

те наран’те рибе приморкиње

лијепијем хајдучкијем месом.”

Узе њега ага Бећир-ага,

па га баци у дебело море.

Ал’ је Раде чудан пливач био,

далеко је Раде отпливао,

пак изиђе на бријегу мора,

па повика из грла бијела:

„Јао, моји б’јели ситни зуби,

повад’те ми клинце из ноката!”

И он сједе и ноге прекрсти,

и повади двадесет клинаца,

па их метну себи у њедарца.

Опет неће да мирује Раде.

Кад је тавна ноћца настанула,

иде двору аге Бећираге,

па постоји мало код пенџера;

истом ага за вечеру сио,

па с кадуном својом бесједио:

„Моја кадо, моја вјерна љубо,

ево има девет годин’ дана,

как’ ј’ отишô Раде у хајдуке,

да не могох сербес вечерати

све од страха Малог Радојице;

богу хвала кад га данас нема

и кад њему хака главе дођох!

И оно ћу двадест објесити

док ујутру бијел дан осване.”

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру19

га упо

т реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ја19 а в

н

о

с

ти

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А то Раде и слуша и гледа,

па у собу к њему улетио,

за вечером агу уватио,

увати га за врат до рамена,

истрже му главу из рамена.

Па увати Бећирагиницу,

па потеже клинце из њедара,

удара их под ноктове кади:

док је пола клина ударио,

и душу је, кучка, испустила.

Њој говори Мали Радојица:

„Нека знадеш, Бећирагинице,

да каква је мука од клинаца!”

Па ухвати Хајкуну ђевојку:

„О Хајкуна, срце из њедара,

дај ми нађи од тавнице кључе,

да испустим двадесет сужања.”

Нађе Хајка од тавнице кључе,

он испусти двадесет сужања.

Опет јој је Раде говорио:

„О Хајкуна, душо моја драга,

дај ми нађи од ризнице кључе,

да што мало за ашлука тражим;

далеко ми ј’ дому путовати,

треба ми се путем понапити.”

Отвори му сандук од тал’јера;

онда јој је Раде бесједио:

„О Хајкуна, срце моје драго,

што ће мени таке плочетине?

Коња немам да с њима поткивам?”

Отвори му сандук од дуката,

он на друштво дукате дијели.

Па увати Хајкуну ђевојку,

одведе је у земљу Србију;

доведе је у бијелу цркву,

Од Хајкуне гради Анђелију,

па је узе за вјерну љубовцу.

20

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Опиши како замишљаш Малог Радојицу. Које су га особине красиле? Чему није

одолео? Какав је био Хајкунин однос према Малом Радојици? По чему је ова девојка била

необична? Подвуци речи којима је описана њена лепота у овој песми.

2. Какав је био однос Бећирагинице према Малом Радојици? Чиме је она опседнута?

Образложи њене негативне особине. Зашто је Бећирагиница неповерљивија од Бећир-аге?

Словарица, реченица, ризница

Запажаш да у овој песми мучење хајдука Радојице постепено (градацијски) расте

(ложили су ватру на грудима, стављали змију на груди, закивали клинове под нокте и

изазивали га Хајкунином игром). Размисли зашто је Хајкунина игра најтежа мука.

Стилска фигура којом се поступно ређају осећања и слике по јачини назива се

градација.

Откривалица

Прочитај пажљиво почетак ове песме. Запажаш да се прво постављају питања, следи

негација одговора и на крају се даје прави одговор. Таква стилска фигура је својствена

народној књижевности и назива се словенска антитеза.

Јавља се и у лирској и у епској народној песми.

„Мили боже, чуда големога!

Јали грми, јал’ се земља тресе?

ја се бије море о мраморје?

ја се бију на Попина виле?

Нити грми, нит’ се земља тресе,

ни се бије море о мраморје,

ни се бију на Попина виле;

већ пуцају на Задру топови,”

„Шта се сија крај горе зелене?

Да л’ је сунце, да л’ је мјесечина?

Нит’ је сунце, нит’ је мјесечина,

Већ два златна рога од јелена.”

у21

га упо

ј

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру21

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј21 авности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


„Једна од најлепших епских народних песама из круга ускочке тематике. Тематско-

-сижејну основу чини стари интернационални мотив о двобоју искусног ратника

с недораслим дечаком који односи победу, познат у светској и усменој и писаној

књижевности (Библија, Нибелуншка песма и др.).”

(Нада Милошевић-Ђорђевић, Народна књижевност, одломак)

Иво Сенковић и ага од Рибника

Књигу пише ага од Рибника,

па је шаље Сенковићу Ђурђу:

„О јуначе, Сенковићу Ђурђу,

ја сам чуо и људи ми кажу

да си добар јунак од мејдана,

а и мене не куди дружина.

Ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана,

од мејдана и од сабље бритке,

оди к мени под бела Рибника,

од’ на мејдан, да се огледамо;

ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш,

преди мени гаће и кошуљу,

нек ја знадем да си ми покоран.”

Гледа књигу Сенковићу Ђурђе,

гледа књигу, а сузе пролива,

ал’ га пита Сенковићу Иво:

„Родитељу, што сузе проливаш?

Досад су ти књиге долазиле

и кроз твоје руке пролазиле,

али ниси суза проливао.”

Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу:

„Драго чедо, Сенковићу Иво,

јесу досад књиге долазиле,

ал’ овака нигда дошла није;

ако ли је кад и дошла ’вака,

Епске народне песме

о ускоцима

(избор)

у22

га упо

т

ја а22

в

н

о

с

т

а баба је онда млађи био,

па се није од књига плашио.

Ово ј’ књига аге од Рибника,

ага мене на мејдан зазива.

Ја сам, сине, врло остарио,

не могу се ни коња држати,

камо л’ терат по мејдану с Турци;

а прести се нисам научио,

Турком прести не могу кошуља.”

Ал’ беседи Сенковићу Ива:

„Родитељу, Сенковићу Ђурђу,

ако с’, бабо, остарио врло,

те не можеш на мејдан изићи,

од бога си мене испросио,

бог је мене теби поклонио,

ја ћу, бабо, на мејдан изићи,

оћу твоју заменити главу.”

Ал’ му Ђурађ поче беседити:

„Драго чедо, Сенковићу Иво,

можеш, сине, на мејдан изићи,

отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш;

јер си, сине, јако неразуман,

још ти нема ни шеснаест лета,

а Турчин је јунак од мејдана

да му нема у крајини пара.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру22

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј22 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


На њему је руво страховито:

рисовина и самуровина,

а на коњу сама међедина,

бојно копље вуком покројено,

само ћеш се рува поплашити,

а камоли кад подвикне Турчин,

и поцикне коњиц под Турчином;

од стра’а ћеш пасти са коњица,

и своју ћеш изгубити главу,

па што ћ’ тужан после тебе баба?

Ко л’ ће бабу лебом доранити?

Ко л’ по смрти стара саранити?”

Ал’ говори Сенковићу Иво:

„Што б’ се, бабо, рува поплашио?

Ја с’ не бојим ни жива курјака,

а камоли мртви кожетина;

ако може Турчин подвикнути,

и ја могу, бабо, подвикнути!

Већ дај мени тестир и благослов

да Турчину на мејдан изиђем;

док је, бабо, твога чеда Иве,

нећеш Турком ти прести кошуље.”

То се Ђурђу на ино не може;

свог му добра дору оседлао,

дору седла, испод гриве љуби:

„Ао, доро, врло добро моје,

доста ли смо, доро, војевали,

из Турака робље изводили,

од Турака глава доносили,

сад сам, доро, остарио врло,

ја не могу више војевати,

сад те шиљем с главом неразумном,

са Иваном, са јединим сином;

Ива ј’, доро, глава неразумна,

чувај, доро, моје чедо, Иву.”

Па Ивана оправио лепо;

све му своје руво обукао

и своју му сабљу припасао,

па Ивана лепо световао:

„Ао, Иво, моје чедо драго,

пођи, сине, пошô у добри час!

Тамо, сине, добре среће био,

бог те здраво и мирно носио,

од душманске руке заклонио,

грдне ране и руке душманске!

И крепка ти десна рука била,

и оштра ти бритка сабља била,

слободне ти очи на Турчина!

Кад ти дођеш под Рибника бела,

ти се немој поплашити, сине;

оштро гледај, а оштро беседи,

оштро агу на мејдан зазивај.

Кад с Турчином на мејдан изиђеш,

немој доре уздом забунити;

ја сам дору боју научио,

вешт је дора боју и мејдану,

дора ће те собом заклањати,

испод бритке сабље уклањати.”

А кад Иван примио благослов,

љуби бабу у скут и у руку,

и у земљу где он чизмом стаје;

стару мајку целива у руку:

„Простите ми, моји родитељи!”

Па се Ива коња приватио,

па на мејдан оде певајући,

родитељи осташе плачући.

Кад је био на пољу Рибничком,

угледа се један шатор бели;

пред шатором копља ударена,

а за копља коњи повезани;

у23

га упо

т

ја а23

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру23

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј23 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


под шатором ага од Рибника,

седи ага, пије малвасију,

с њиме пију два пашина сина.

Кад је дорат коња угледао,

завриштао дорат под Иваном;

ал’ беседе два пашина сина:

„Господине, аго од Рибника,

ето старца Сенковића Ђурђа!

Сад ћеш, аго, изгубити главу,

данас ћеш се с нама растанути.”

Кад погледа ага од Рибника,

ал’ угледа Сенковића Иву:

„Не бојте се, моја браћо драга!

Оно није Ђурађ Сенковићу,

већ је оно Сенковићу Ива;

у зô час га баба оправио,

лудо ти ће данас погинути!

Ал’ га, браћо, погубити нећу,

јер је Ива дете неразумно,

већ га оћу жива уватити;

а у Ђурђа млого кажу блага:

за њ ћу узет шест товара блага.”

У том Ива пред шатора дође,

божју помоћ Турком називао:

„Божја помоћ, Рибничани Турци!”

Лепо Турци помоћ приватише:

„Здрав, јуначе, Сенковићу Иво!

Које добро, Сенковићу Иво,

које добро, што си до нас дошô?”

Ал’ беседи Сенковићу Иво:

„Ко је овде ага од Рибника,

нека мени на мејдан изиђе!

Агине ми књиге досадише,

родитеља на мејдан зазива;

родитељ је врло остарио,

он не може на мејдан изићи,

ја сам дошô за мог родитеља.”

Ал’ беседи ага од Рибника:

„Ман’ се, Иво, врага и мејдана!

још мејдана ни видио ниси,

а камоли да си излазио;

већ од’, Иво, да пијемо вино.

Греота је тебе погубити,

јер си теке на свет настануо;

већ се предај, Сенковићу Иво,

и без ране и без мртве главе.

А ево ти тврду веру дајем

да ти ништа учинити нећу:

у твог бабе млого кажу блага,

подај благо па откупи главу.”

Ал’ беседи Сенковићу Иво:

„О Турчине, аго од Рибника,

нисам дошô, да ти се предајем,

већ сам дошô да се огледамо

и јуначки мејдан поделимо;

већ на мејдан, ако жена ниси,

јер ми није дуго за стајање!”

Цикну ага кано змија љута,

па он скочи на ноге јуначке,

па се добра вранца приватио,

па беседи ага од Рибника:

„О јуначе, Сенковићу Иво,

играј коња, па удри на мене!”

Ал’ беседи Сенковићу Иво:

„О Турчине, аго од Рибника,

ја сам мога заморио дору

из далеке земље путујући,

па не могу дору заиграти,

већ ти оћу стати на белегу;

играј вранца, па удри на мене,

у24

га упо

т

ја а24

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру24

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј24 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


с белеге се уклонити нећу,

јуначки ћу тебе дочекати!”

То Турчину врло мило било,

па заигра вранца по мејдану,

па потрже бојно копље оштро,

па повикну као змај планински:

„Држ’ се добро, Сенковићу Иво,

немој рећи да је пријевара!”

На Ивана јуриш учинио,

гледа копљем у срце јунака;

клече дорат у зелену траву,

Иву копље високо надмаши,

не може му калпак оборити,

а камоли ранити јунака.

Ману сабљом Сенковићу Ива,

аги копље до руке просече.

у25

га упо

т

ја а25

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру25

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј25 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А кад види ага од Рибника

да му ништа нема од мејдана,

даде плећа, стаде бијегати,

да утече у бела Рибника.

За њим Ива напусти дората;

колико се дорат уморио,

брзо дорат вранца састигао,

на сапи му главу наслонио,

аги кида ките на појасу.

Ал’ беседи ага од Рибника:

„Боже мили, гди ћу погинути!

Од јунака да би погинуо,

не би мени ни по јада било,

већ од добра коња Иванова!”

Ал’ је Иван дете неразумно,

он се сабљом не маша Турчина,

неће њему да одсече главу,

веће ради да увати жива,

да га води баби за поштење.

Утом с’ Турчин пушке досетио,

преко себе пушку опалио,

ал’ бог даде, не погоди Иве,

већ дората међу очи чарне;

паде дорат у зелену траву,

а Иван се на ноге дочека.

А кад види ага од Рибника

да ј’ Ивана с коњем раставио,

врати вранца натраг на Ивана:

„Што сад мислиш, Сенковићу Иво?

што сад мислиш, чему ли се надаш?

С добрим сам те дором раставио;

већ предај се, Сенковићу Иво,

робом икад, а гробом никада.”

Цичи Иван ка и змија љута:

„О Турчине, аго од Рибника,

жив се теби ја предати нећу.

Ако си ме с коњем раставио,

са сабљом ме раставио ниси;

ево сабље родитеља мога,

која ј’ доста на мејдану била,

одсекла је доста турских глава,

бог је добар, и данас ће твоју.”

Цикну Турчин кô и змија љута,

натерује вранца на Ивана;

ал’ је Иван јунак од мејдана,

не ктеде се с пута уклонити,

ни с’ Турчину таде покорити,

већ јуначки чека на мејдану,

ману сабљом и десницом руком,

добру вранцу главу одсекао.

Паде вранац и притиште агу,

насмеја се Сенковићу Иво:

„Што сад мислиш, аго од Рибника?

Што сад мислиш, чему ли се надаш?”

Поче ага Иву братимити:

„Богом брате, Сенковићу Иво,

немој мене данас погубити,

ишти блага колико ти драго!”

Ал’ беседи Сенковићу Ива:

„Волим твоју једну мртву главу

него благо цара честитога!”

Ману сабљом, одсече му главу,

метну главу у јанкесу пасу;

брже с аге поскида одело,

с аге скида, на себе обуче.

Угледаше два пашина сина

гди погибе ага од Рибника,

пак беседе два пашина сина:

„Да душмана жива не пустимо,

да ми нашег агу осветимо!”

у26

га упот

ја а26

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру26

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј26 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Брзо Турци коње уседоше,

па Ивана брзо потераше;

бежи Иван како горско звере,

док, бог даде, у гору замаче.

Ето Турком невоље велике:

на коњма га терати не могу;

добре Турци коње одседоше,

па за јелу коње повезаше,

пак пешице терају Ивана.

Ал’ је мудра глава у Ивана:

он је Турком очи заварао,

докле њега протрчаше Турци.

Онда с’ Иван коњма повратио,

па одреши два коња витеза,

једног јаше, а другога води;

кличе Ива кроз луг попевати:

„Фала, Турци, два пашина сина,

кој’ ми данас коње поклонисте!”

Кад зачуше два пашина сина,

брже трче на друм пред Ивана,

али на друм не смеше изићи,

већ из горе братише Ивана:

„Богом брате, Сенковићу Иво,

врати нама два коња витеза,

даћемо ти шест стотин’ дуката.”

Ал’ беседи Сенковићу Ива:

„Не будал’те, два пашина сина!

Волим ова два коња витеза

него благо од вашег Рибника;

не могу вас кроз гору терати,

не би вама коњи требовали;

ено вама вранца и дората,

који није на крајини било.”

Оде Иван двору певајући,

осташ’ Турци у гори плачући.

Кад је Иван близу двора био,

угледа га стара мила мајка,

па свог сина познати не може,

јер је Иван руво променио,

променио руво и коњица;

пак запишта као љута змија,

проли сузе низ бијело лице,

она трчи у дворове Ђурђу:

„Јао Ђурђу, драги господару,

у зô час си Иву оправио,

оправио да т’ замени главу!

Иво нам је тамо погинуо,

ево иде ага од Рибника,

сад ће наше дворе поарати,

а нас оће, Ђурђу, заробити,

да под старост служимо Турчина!”

А кад Ђурађ саслушао речи,

проли сузе низ јуначко лице,

пак он ђипи на ноге јуначке,

пак припаса мача зеленога,

пак он брже на чаире трчи,

те увати стару бедевију,

нејма каде да седлом оседла,

већ се голој на рамена баци;

пак излети Ђурађ пред Ивана,

ал’ свог сина познати не може,

јер је Иво руво променио,

променио коња и одело;

пак повика Сенковићу Ђурђу:

„Стани, курво, аго од Рибника!

ласно ти је дете погубити,

коме нема ни шеснаест лета;

ал’ од’, аго, те погуби старца!”

Ал’ беседи Сенковићу Иво:

„Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу!

у27

га упот

ја а27

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру27

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј27 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Нисам, бабо, ага од Рибника,

ја сам, бабо, твоје чедо Ива.”

Од жалости јунак и не чује,

он не чује што беседи Ива,

већ салети своје чедо Иву,

салети га да одсече главу.

Ето Иви големе невоље,

Оће јунак да изгуби главу,

да од кога, већ од бабе свога!

А кад види да ће погинути,

даде плећа, пак стаде бегати,

за њим Ђурађ пусти бедевију:

„Стани аго, утећи ми нећеш!”

Брзо Ђурађ састигао Иву,

и оће му да одсече главу.

Кад се види Ива у невољи,

он се маши у јанкесу пасу,

баци главу аге од Рибника,

баци главу пред свог родитеља:

„Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу,

ето т’ главе аге од Рибника!”

Кад је Ђурађ угледао главу,

баци мача у зелену траву;

пак он скочи с бедевије старе,

под Иваном коња приватио,

своје чедо на руке привати;

пак Ивана и грли и љуби:

„Вала, Иво, моје чедо драго,

који с’ баби заменио главу,

свој господи образ осветлао,

свој господи и нашој крајини!

Ал’ што с’ турско руво облачио?

Мало бабо душу не огреши,

мало тебе не погуби, сине!”

Али Ива поче беседити:

„Родитељу, Сенковићу Ђурђу,

по чем би се могао познати

да сам био тамо на мејдану

кад с господом у диван изиђем?

Господа ми не би веровала

да сам тамо био на мејдану,

да оданде обележја немам.”

У свету уметничког дела

1. Објасни зашто се Иво Сенковић одлучује да пође у бој с насилником, агом од

Рибника. Шта је он желео да очува? Како се Ђурађ Сенковић осећа на растанку са сином?

Протумачи његово обраћање коњу. Шта га Ђурађ моли? Какав је он отац?

2. Наведи примере којима се показује да је Иво „глава неразумна”. До чега је његова

непромишљеност могла да доведе? Које је још особине Иво испољио у овој песми?

3. Протумачи лик Ђурађа Сенковића на основу његових речи и поступака.

4. Наведи одлике епске поезије које запажаш у овој песми.

у28

га упо

т

ја а28

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру28

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј28 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Ропство Јанковић Стојана

„Основ песме чини интернационални мотив о мужу на свадби своје жене (опште

познат према Одисеју). Стојан Јанковић и један ускок од рода Миљковића провели су

заиста у турском ропству четрнаест месеци, а потом се вратили у Котаре. Ова историјска

чињеница доприноси могућности везивања интернационалног мотива о дуго одсутном

мужу за овог врло познатог јунака; време се епски одређује на девет година, а с њим

судбину у песми дели популаран јунак Илија Смиљанић.”

(Радмила Пешић, Народна књижевност, одломак)

Кадно Турци Котар поробише,

поараше дворе Јанковића,

заробише Смиљанић-Илију,

заробише Јанковић-Стојана.

У Илије млада оста љуба,

млада љуба од петнаест дана;

у Стојана млађа оста љуба,

млађа љуба од неђеље дана.

У Стамбол и одведоше Турци,

поклонише цару честитоме.

Тамо били за девет година

и десете за седам мјесеци,

тамо и је царе потурчио,

код себе им дворе саградио.

Ал’ бесједи Смиљанић Илија:

„Ој Стојане, да мој мили брате,

сутра јесте петак, турски светац,

цар ће отић с Турцима у шетњу,

а царица с булама у шетњу;

већ ти кради кључе од ризница,

ја ћу красти кључе од арова,

пак да пуста блага награбимо,

да узмемо два добра коњића,

да бежимо у Котаре равне,

да гледамо робље неробљено,

да љубимо лице нељубљено.”

И ту су се браћа послушала.

Кад освану петак, турски светац,

оде царе с Турцима у шетњу,

а царица с булама у шетњу;

Стојан краде кључе од ризница,

а Илија кључе од арова,

награбише небројена блага,

па узеше два добра коњица,

побегоше у Котаре равне.

Кад су били близу до Котара,

ал’ говори Јанковић Стојане:

„О Илија, да мој мили брате,

иди, брате, двору бијеломе,

а ја идем моме винограду,

винограду, моме рукосаду,

да прегледам мога рукосада:

ко га веже, ко ли га залама,

коме ли је допао у руке.”

Од’ Илија двору бијеломе,

Стојан оде своме винограду.

Нађе мајку Јанковић Стојане,

нађе мајку у свом винограду;

косу реже остарила мајка,

косу реже, па виноград веже,

а сузама лозицу залива,

и спомиње свог Стојана сина:

у29

га упо

т

ја а29

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру29

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј29 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


„Ој Стојане, јабуко од злата!

Мајка те је већ заборавила,

снае Јеле заборавит нећу;

снао Јело, неношено злато!”

Божио је Јанковић Стојане:

„Божја помоћ, сиротицо стара!

Зар ти немаш никога млађега

да тебека виноград уради,

већ посрћеш стара и невољна?”

Она њему боље одговара:

„Жив ми и здрав, делијо незнана!

Немам, рано, никога млађега,

до Стојана јединога сина.

Њега једног заробише Турци,

а и њега и Илију мога,

Стојанова брата стричевића.

Од Илије млада оста љуба,

млада љуба од петнаест дана;

мог Стојана млађа оста љуба,

млађа љуба од недеље дана.

Моја снаша адамско колено,

чекала га за девет година

и десета за седам месеци,

данас ми се млада преудаје;

ја не мого од јада гледати,

већ побего саду винограду.”

Кад је Стојан разумео речи,

брзо оде двору бијеломе,

заста тамо кићене сватове;

лепо су га свати дочекали:

како с коња, таки за трпезу.

Кад се Стојан вина понапио,

поче Стојан тијо беседити:

„Браћо моја, кићени сватови,

је ли тестир мало попевати?”

Говоре му кићени сватови:

„Јесте тестир, делијо незнана!

Јесте тестир, а да зашто није?”

Кличе Стојан танко гласовито:

„Вила гњиздо тица ластавица,

вила га је за девет година,

а јутрос га поче да развија;

долети јој сив-зелен соколе

од столице цара честитога,

па јој не да гњиздо да развија.”

Том се свати ништа не сећају,

досети се љуба Стојанова,

отпусти се од ручна девера,

брзо оде на горње чардаке,

па дозива сеју Стојанову:

„Заовице, рођена сестрице!

Ето т’ браца, господара мога!”

Кад зачула сеја Стојанова,

она стрча доле низ чардаке,

трипут совру очима прегледа

док је брацу лице угледала;

а кад брацу лице угледала,

руке шире, у лице се љубе,

једно друго сузама умива

од радости и од жеље живе.

Ал’ говоре кићени сватови:

Господару, Јанковић-Стојане,

а што ћемо ми за наше благо?

Ми смо млого истрошили блага

док смо твоју љубу испросили.”

Беседи им Јанковић Стојане:

„Стан’те, браћо, кићени сватови,

док се мало сестрице нагледим!

Ласно ћемо ми за ваше благо,

ласно ћемо – ако јесмо људи.”

у30

га упо

т

ја а30

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру30

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј30 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Кад се Стојан сестрице нагледа,

љепо Стојан свате даривао:

ком мараму, ком кошуљу танку,

младожењи рођену сестрицу.

И одоше кићени сватови.

Кад увече о вечери било,

иде мајка у двор кукајући,

она кука као кукавица,

и спомиње свог Стојана сина:

„Ој Стојане, јабуко од злата!

Стоју мајка већ заборавила,

снае Јеле заборавит нећу;

снао Јело, неношено злато!

Ко ће стару дочекати мајку?

Ко пред мене стару ишетати?

Ко ће стару запитати мајку:

’Јеси ли се уморила, мајко?”

Кад зачула љуба Стојанова,

ишетала пред дворе бијеле,

прима мајку на господске руке,

и говори својој старој мајци:

„Ти не кукај, моја стара мајко!

Тебе стару огрејало сунце:

ево теби твог Стојана сина!”

Кад угледа остарила мајка,

Кад угледа свог Стојана сина,

мртва мајка на земљицу паде.

Лепо Стојан оправио мајку,

како царски ваља и требује.

у31

га упо

ја а31

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру31

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј31 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Како се Стојанова мајка осећала у тренутку када је Стојан затекао у винограду?

Протумачи њену тужбалицу. Којом стилском фигуром је дочарана њена туга? Шта је

Стојан тада сазнао од мајке? Ко започиње разговор у винограду? Објасни зашто Стојанова

мајка није препознала сина. Шта мислиш, зашто јој Стојан тада није открио праву истину?

2. На који начин Стојан својим понашањем покушава да помогне својој жени?

Коме се он обраћа у свом дому? Како то чини? Наведи осећања која он својим речима

и поступцима изражава. Пронађи у песми те стихове и образложи ко су у наведеној

песничкој слици „тица ластавица” и „сив-зелен соколе”. Објасни пренесено значење тих

речи. Како се зове таква стилска фигура?

3. Како је Стојан поступио према жениним сватовима? Размисли зашто је мајка

потискивала своја осећања пред другима. Како је реаговала када је сазнала да јој је

породица поново на окупу? Протумачи завршетак песме.

Словарица, реченица, ризница

У наведеним стиховима „тица ластавица” означава Стојанову жену, а „сив-зелен

соколе” самог Стојана Јанковића. Пренесено значење речи које је народни певач употребио

представља стилску фигуру која се назива метафора. Песма о ластавици која развија

своје гнездо (брак) до доласка сокола представља проширену метафору. Више метафора у

песничкој слици граде алегорију.

Када се пренесено значење речи прошири на целу песничку слику, ствара се стилска

фигура која се назива алегорија.

Такве примере уочаваш у песми „Љубавни растанак” и у следећим стиховима из песме

„Ропство Јанковић Стојана”.

„Вила гњиздо тица ластавица,

вила га је за девет година,

а јутрос га поче да развија;

Долети јој сив-зелен соколе

од столице цара честитога,

па јој не да гњиздо да развија.”

у32

га упо

т

ја а32

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру32

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј32 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Златна јабука и девет пауница

(одломак из народне бајке)

Читајући ову бајку, откриваћеш за чим је царевић трагао, ко су били његови

противници, зашто је изгубио вољену невесту и шта је све морао да оствари да би је спасао.

девати се – губити се

оправити се – кренути на

пут

мешчић – направа од коже

за распиривање ватре

пустиник – пустињак

управо – право

вратнице – капија

јасле – корито у које се

ставља храна за стоку

улар – поводац

дура – стој

жарач – гвоздена шипка за

мешање жара

проказати – открити

Био један цар, па имао три сина и пред двором златну

јабуку, која за једну нoћ и уцвета и узре и неко је обере,

а никако се није могло дознати ко. Једном стане се цар

разговарати са својим синовима:

– Кудa се то дева род с наше јабуке?

На то ћe peћи најстарији син:

– Ја ћу нoћac чувати јабуку, да видим ко је то бере.

И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да

је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у

зору пробуди, а то јабука обрана.

Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.

Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође

као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то

јабука обрана.

Сад дође ред на најмлађега сина да и он чува јабуку; он

се оправи, дође под јабуку и намести кревет под њом, па

легне спавати.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа

на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет

златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет. Kако падне на

кревет, створи се девојка да је није било лепше у свему царству. Тако су се њих двоје

грлили и љубили до после поноћи. Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама,

а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему, а

другу да однесе своме оцу. Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлетe са

осталима. Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке.

Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи

царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и

сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

Пошто је тако неколико нoћи једнако радио, онда му браћа почну злобити –

што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува. У томе се још нађе

некака проклета бабетина која им се обећа да ће ухватити и дознати како он јабуку

у33

га упо

т

ја а33

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру33

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј33 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


сачува. Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и

онда се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око

поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, па

се претвори у девојку. Онда баба полагано узме девојчину плетеницу, која је висила

низ кревет, па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница и полети, а

остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане. Онда ђипи и царев син па повиче:

– Шта је то?

Кад тамо, али баба под креветом. Oн зграби бабу па је извуче испод кревета и

сутрадан заповеди те је растргну коњма на реповима.

Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао.

Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је

не нађе; па онда отиде к оцу и каже му што је наумио. Отац га стане одвраћати и

говорити му да се махне тога, него ће му oн наћи другу девојку коју год хоће у свем

царству. Али је то све било залуду, он се спреми и још с једним слугом пође у свет да

тражи своју пауницу.

Идући тако задуго по свету, дође једанпут на једно језеро, и онда нађе једне

велике и богате дворе и у њима једну бабу, царицу, и једну девојку, бабину кћер, па

запита бабу:

– Забога, бако, е да ли ти што знаш за девет златних пауница?

А баба му стане казивати:

– Е, мој синко, знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се

купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико благо,

све ће теби остати.

Али он, једва чекајући да види паунице, није хтео ни слушати шта баба говори

за своју кћер.

Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба

поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра пири, па му рече:

– Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом само мало дуни за

врат, па ће заспати те се неће моћи с пауницама разговарати.

Несретни слуга тако и учини: кад изиђу на језеро, он нађе згоду па своме

господару дуне за врат из онога мешчића, а он сиромах одмах заспи као мртав. Тек

што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну на језеро, а девета

њему на коња, па га стане грлити и будити:

– Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!

А он ништа не зна, као да је мртав. Паунице, пошто се окупају, одлете све

заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу:

– Шта је? Jесу ли долазиле?

у34

га упо

т

ја а34

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру34

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј34 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале ујезеро, а девета њему на

коња, и како га је грлила и будила. Царев син, сиромах, чујући то, да се убије. Кад буде

други дан ујутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.

Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах заспи као мртав. Тек

што он заспи, али ето ти девет пауница: осам падну у језеро, а девета њему на коња,

па га стане грлити и будити:

– Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!

Али ништа не помаже; он спава као мртав. Онда она рече слузи:

– Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати, па нас више никад

овде неће видети.

И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу:

– Јесу ли долазиле?

А слуга му одговори:

– Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде дочекати, па више никад

овде нeћe доћи.

Он сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све чупа косу с главе од

муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се опет оправи на језеро, уседне на коња,

па све покрај језера, али није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао. Али

опет слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах падне по коњу

и заспи. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница. Како дођу, осам падну у језеро,

а девета њему на коња, па га стане будити и грлити:

– Устај, храно! Устај, срце! Устај, душо!

Али ништа не помаже; он спава као мртав. Онда рече пауница слузи:

– Кад ти устане господар, кажи му нека смакне горњи клин на доњи, пa ћe ме онда

наћи.

С отим одлете све паунице. Како оне одлете, а царев се син пробуди, па запита слугу:

– Јесу ли долазиле?

А слуга одговори:

– Долазиле су, и она што је била пала теби на коња, рекла ми је да ти кажем да

смакнеш горњи клин на доњи, па ћеш је онда наћи.

Како он то чује, истргне сабљу те одсече слузи главу. После тога почне сам путовати

по свету и, тако путујући задуго, дође у једну планину, и онде заноћи у једнога

пустиника, па га запита не би ли му знао казати што за девет златних пауница.

Пустиник му одговори:

– Е, мој синко, срећан си, сам те је бог упутио куда треба. Одавде нема до њих

више од пô дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице;

у35

га упо

т

ја а35

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру35

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј35 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су

њихови двори.

Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се и захвали пустинику, па пође како

му је казао. И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и прошавши их, одмах узме

десно, и тако око подне угледа град где се бели, и врло се обрадује. Кад уђе у град,

напита и двор златних пауница. Кад дође на врата, онде га заустави стража и запита

ко је и откуда је, па пошто се он каже, отиду те јаве царици, а она, како чује, као

без душе дотрчи пред њега онако као девојка, па узевши се с њим под руке, уведе

га у дворе. Ту буде велика радост, и после неколико дана венчају се њих двоје, и он

остане живети онде код ње.

Домаћи задатак

Прочитај бајку „Златна јабука и девет пауница” до краја. У свесци забележи сва места,

пределе, грађевине које царев син пролази путујући. Одабери простор који желиш да

опишеш и то учини што детаљније, користећи своју машту.

у36

га упот

ја а36

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру36

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј36 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Ко су фантастична бића у овој бајци? Која су њихова натприродна својства? Када

јунак упознаје жену-птицу у коју се заљубљује? Шта симболизују мотиви златних пауница

и јабука? Наведи епитете којима су оне представљене. Шта је мотивисало најмлађег

царевића да пође на пут?

2. Путовање јунака ове бајке реализује се кроз неколико фаза: иницијална (уводна),

медијална (средишња) и финална (завршна). Запажај и у тексту истакни сваку од

наведених фаза. Обрати пажњу на тип простора у којем се јунак налази у зависности од

фазе његовог путовања. Шта запажаш?

3. У којој фази је прекинуто јунаково кретање? Шта је тиме остварено? Прочитај бајку

до краја, па образложи зашто јунак није послушао своју жену. До чега је довела његова

непослушност?

4. Шта је утицало на то да се путовање јунака бајке настави у другом току бајке?

За чим он трага? Објасни којим путем јунак стиже до удаљеног града. Ко су његови

помоћници? На који начин их је задужио? Где све главни јунак среће непријатеље? Шта

мислиш зашто?

Занимљивости

„Пошто јабука игра код нас улогу дрвета сазнања добра и зла, то ћемо се морати

позабавити с овим њеним значењем. [...] У нашим митовима најчешће се примењује јабука

у симболисању небеских тела и појава. [...] Да се прво упознамо с митским значењем

јабуке. У народној приповеци Златна јабука и девет пауница видимо, где неки цар (небо)

има три сина (јутарње, подневно и вечерње сунце), а пред двором златну јабуку (звездано

небо с месецем), која ноћу уцвета и узре, а неки је незнани обере. Два старија сина не

очувају јабуку, али најмлађи стражарећи, око поноћи се пробуди, и види да јабука зри, и

да се сав двор сјаји од ње (пун месец). Сад се појаве девет златних пауница* (девет пуних

месеца пролећа, лета и јесени), од којих једна, пошто се претвори у лепу девојку, ашикује

са царевићем (вечерњем сунцу следује пун месец) и још његова оца и њега сама дарива

с двема јабукама (звезда зорњача и вечерњача). Пошто је више пута тако чинио нађе се

једна баба (време), која обећа завидљивој браћи царевића, да ће пронаћи његову тајну.

Она легне под царевићев кревет и одсече девојчину плетеницу (месечев срп у опадању).

Сад девојка скочи, претвори се опет у пауницу и с осталима одлази (нов месец). Царевић

сад оде да тражи паунице, али на некоме језеру, где их је чекао, успавају га у три маха (три

недеље после пуног месеца) и он тако пропусти прилику да се види с њима. Али најпосле

дође до двора златних пауница, па се венча са својом суђеницом, која се прикаже опет као

прекрасна девојка (пун месец).”

(Павле Софрић Нишевљанин, Главније биље у народном веровању и певању код нас Срба, одломак)

* Јелинска (грчка) божица Хера била је божица месеца. Њој је посвећена птица паун, чији раширен реп представља

звездано небо. По томе је паун и њу саму представљао.

у37

га упот

ја а37

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру37

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј37 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Пословице

Кратке фолклорне форме

(избор)

У пословицама се чувају мудри савети наших предака о животу, људима и њиховим

особинама. Откривај значења пословица тако што ћеш их довести у везу са ситуацијама у

којима се ове мудре мисли користе као закључци или савети.

Ако је кратак дан, дуга је година.

Боље је вјеровати својим очима него туђим рјечима.

Гвожђе се кује док је вруће.

Језик горе може посећи него мач.

Кад на врби роди грожђе.

Ко другоме јаму копа сам ће у њу упасти.

На језику мед, а на срцу јед.

Није све злато што се сија.

Тиха вода бријег рони.

Крв није вода.

Загонетке

За загонетање је потребно двоје. Загонетке су врста говорне игре. Речи крију одговор до

којег ћеш доћи размишљањем и повезивањем. Речи са десне стране представљају одгонетке

постављених загонетки. Повежи одговарајућу одгонетку са текстом загонетке.

• О клину виси, о злу мисли.

• Сам лончић у пољу ври.

• Вода га запали, ватра га не спали.

• Бијело је – сир није

Зелено је – гора није

Репато је – миш није.

• Зелено као трава, лиже со као крава.

• Пуна тепсија златнијех кошчица.

• Вода ври. Под њом ватре није.

ИЗВОР

КРАСТАВАЦ

КРЕЧ

ЗВЕЗДА

ЛУК

МРАВИЊАК

ПУШКА

у38

га упо

т

ја а38

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру38

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј38 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Питалице

На питања се обично даје одговор. Прочитај следеће народне питалице и самостално

измисли што духовитији и мудрији одговор.

Питали лењивца:

– Што се тако протежеш и зијеваш?

– Уморила ме леност.

Питали лупежа:

– Где научи красти?

– Тамо где сам научио и лагати.

Питали Марка:

– Који је јунак најбољи на свету?

– Онај који презире смрт а воли живот.

Питао син оца, кад је по свету хтео поћи:

– На шта ми треба највише пазити?

– На страх божји и на стид људски.

Питали неслогу:

– Ђе си се родила?

– Ђе и ви.

– А ђе сада најрадије станујеш?

– Међ’ Србе.

Питали вредна сиромаха:

– А где је твоје благо?

– У мојим здравим рукама.

– Међер, твоје је лепше и сигурније.

Питали вука:

– Кад је највише зима?

– Кад се сунце рађа.

у39

га упо

т

ја а39

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру39

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј39 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Систематизација

Народна епска поезија

Епске песме старијих времена

а) песме о Немањићима и

Мрњавчевићима

б) песме о Марку Краљевићу

в) песме о косовским јунацима

Женидба Душанова

Урош и Мрњавчевићи

Женидба краља Вукашина

Зидање Скадра

Орање Марка Краљевића

Марко Краљевић и Муса Кесеџија

Марко Краљевић укида свадбарину

Цар Лазар и царица Милица

Смрт Мајке Југовића

Косовка Дјевојка

г) песме о Бранковићима,

Јакшићима, Црнојевићима...

Диоба Јакшића

Смрт војводе Пријезде

Епске песме средњих времена

д) песме о хајдуцима

Старина Новак и кнез Богосав

Мали Радојица

Стари Вујадин

ђ) песме о ускоцима

Иво Сенковић и ага од Рибника

Ропство Јанковић Стојана

Епске песме новијих времена

е) песме о ослобођењу Србије

Почетак буне против дахија

Бој на Мишару

ж) песме о ослобођењу Црне Горе

Три сужња

Пипери и Тахир паша

у40

га упо

т

ја а40

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру40

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј40 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


СЛОВО О

СПАСОНОСНОЈ РЕЧИ

„А само на једно пазити:

по врлинама живети

и наравно владати се,

и ништа друго.

Ако је могуће дисати

спасоносном речју,

и свим што је на сазидањ душе

и на корист.”

Свети Сава

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Свети Сава у народној

књижевности

(избор)

„Култ Светога Саве у старој српској држави био је врло велики. Његов отац, Стефан,

познатији по калуђерском имену Симеон Немања, био је оснивач династије Немањића

и као такав предмет њеног посебног пијетета (поштовања). Свети Сава је настављао

његова дела у сређивању прилика у Србији; први српски архиепископ и организатор

народне православне цркве; први представник књижевности у Србији, оснивач и помагач

неколико најважнијих манастира, као Хиландара, Жиче, Студенице и можда Милешева,

који су кроз цео средњи век главни расадници српске културе; и Савин значај, према томе,

био је вишеструк.”

(Владимир Ћоровић, Свети Сава у народном предању, одломак)

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ С МАЛИМ ДЕТЕТОМ

благословити – пожелети

некоме добро и срећу;

призвати божју милост,

обдарити

зарана – у млађим

годинама, на време

раден (радан) – вредан,

марљив

мањкати – недостајати,

умирати

Свети Симеон

(1113–1199) – монашко

име Стефана Немање,

оснивача рашке државе и

оца Светог Саве

ваздан – цео дан; стално

Донели отац и мати мало, новорођено дете у цркву

Светом Сави, и замолили га, да дете благослови и да му

да срећу. „Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу

благословио, али му срећу не могу ја дати него само ви,

родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди,

да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује

старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете

упутили да добро чува своје здравље.”

Родитељи су учинили, што им

је светац казао, па је од њиховог

малог детета постао добар, раден,

поштен и побожан човек. То се

после чуло надалеко, па је са свију

страна долазио силан свет

и доводио малу децу Светом Сави,

те да их благослови и да им да

срећу.

А Свети Сава свима је одговарао

као и онима првима.

Свети Сава, манастир

Студеница (XIII век)

у42

га упо

т

ја а42

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним

дру42

ј42 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


СВЕТИ САВА И БРАЋА КОЈА СЕ ДЕЛЕ

Србе Косовце нађе једне године страшна невоља. Зађе нека болештина међу

њихова велика стада, те им овце стану нагло мањкавати. Они се почну молити

Светом Сави да им помогне у невољи и да им сачува стада. Свети Сава прими

њихову искрену молитву, обуче се у калуђерско одело и крене се са својим оцем

Светим Симеоном међу Косовце.

Идући тако прођу поред два рођена брата, која су баш тада делила имање, што

им је од оца остало. Свети Сава прође поред њих и не каже им ништа. То паде у

очи Светом Симеону, па упита Светог Саву: „Зашто, синко, ништа не каза оној

двојици, поред којих мало пре прођосмо, кад ништа рђаво не чињаху?!” Свети Сава

одговори оцу: „Ти, оче, рече да они ништа рђаво не чињаху, а зар не виде да деле

имање које им је од оца остало, а тиме замећу између себе свађу, мржњу, завист,

пакост, те ће тако брзо осиромашити и никада више неће живети у братској слози,

миру и љубави. Ето зашто их не поздравих, кад поред њих прођох.”

Путујући тако прођу поред неколико људи који су седели крај казана и пили

ракију. Свети Сава прође и поред њих и ништа не проговори. „А зашто, синко,

овима ништа не рече, кад људи мирно сеђаху?”, рекне Свети Симеон Светом Сави.

„Ти оче, рече, да су то мирни људи, а они су најнемарнији од свих осталих које може

земља да роди. Седе, беспосличе и пију отровну ракију, па се по ваздан грде, псују

и бију, па после од њих имају муку и Бог и добри људи. Зато их не поздравих, кад

поред њих прођох.”

у43

га упо

т

ја а43

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру43

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј43 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


СВЕТИ САВА КАО ЛЕКАР

конак – преноћиште

исцелити – излечити

поради (порад) – ради,

због

Путујући по земљи Свети Сава сврати у једну кућу да

преноћи. Домаћин, неки добар човек, лепо га прими. Од

укућана имао је само жену, која је била веома зла. Она, по

несрећи, није била код куће, кад је њен муж примио Светог

Саву на конак, него је дошла мало после и почела да виче на

мужа, што је примио незнаног путника. Кад је муж од ње

затражио вечеру за госта, она рече: „Камен му за вечеру.”

Муж се дигне и после дужег претурања нађе само једно јаје, које у врућем пепелу

испече и пружи госту. После тако малене вечере муж затражи од жене постељу за

госта, нашто му она напрасито одговори: „Камен му постеља.” Кад је муж молио,

да му да бар јастук под главу, пошто му не да постељу, она му као и пре, одговори:

„Камен му под главу.” Гостољубиви домаћин замоли госта, да се на њега не љути, што

не може од жене да га угости онако, како би требало. Ни домаћин ни жена нису знали

ко је тај њихов гост.

у44

га упо

т

ја а44

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру44

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј44 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


После вечере Свети Сава легне на камене плоче поред ватре и немајући ништа

друго да метне под главу, узме камен. За љубав госта и домаћин легне до њега, а

жена се сама испружи на постељу мало даље од њих. У неко доба ноћи жени се

развије пупак, па да умре од болова. Тада јој се отворе очи и она у путнику позна

Светог Саву. Не могући више да поднесе муке и болове, она почне молити Светог

Саву, да се смилује на доброту и гостољубље њеног мужа и да је исцели. Свети Сава

се смилује и она оздрави.

И данас, кад се коме развије пупак, онда нека старија жена метне средњи

прст десне руке на пупак болесника, мало притисне и почне полако да обилази

болесника, да завија пупак, при чему изговара ове речи као неку молитву: „Свети

Саво, зави пупак! Не порад зле жене, него порад добра човека. Камена вечера,

камена постеља, камен под главу!” То се три пута понови, а пре тога постави се

јаје у ватру, да се испече и да се болеснику да га поједе. После тог народ верује, да

болеснику мора бити лакше.

У свету уметничког дела

1. Анализирај лик Светог Саве у једној народној причи. Запази и наведи шта Свети

Сава осуђује. Протумачи његов однос према порочним и лошим људима. Упореди како он

поступа према похлепном човеку, а како према нељубазној домаћици. Објасни због чега

не жели да поздрави грамзиву браћу. Какав је његов однос према ракији и онима који је

производе? Наведи штетне последице које Сава приписује алкохолу.

2. Које су особине, по мишљењу Светог Саве, предуслов за срећу у животу? На који

начин се оне постижу?

3. Истакни врлине које Свети Сава награђује. Објасни на који начин он то чини.

Процени Савине поступке са моралног становишта.

1. Како се осећаш када откријеш да те неко лаже? Да ли се то и теби некад догоди?

Наведи разлоге због којих тако поступиш. На који начин се трудиш да повратиш нечије

поверење?

2. До чијег мишљења ти је стало? На које све начине указујеш поштовање старијима?

Како реагујеш када ти други скрену пажњу на то да неки твој поступак није исправан?

3. Опиши како ти бринеш о свом здрављу. Објасни због чега је то веома важно. Који

пороци данас могу да угрозе здравље људи? Наведи њихове штетне последице.

у45

га упо

т

ја а45

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру45

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј45 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


СВЕТИ САВА И ДВА СУПАРНИКА

заход – залазак

отимач – отмичар, освајач

из петних жила –

свом снагом, максимално

се трудећи

вас – сав, цео

травокоснa маквa –

ливада са бујном травом

јелак – јелова шума

издахнути – умрети

белега – ознака на путу,

међа

Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао

Светом Сави на жалбу. Када је Свети Сава чуо и разумео

жалбу, позове отмичара и посаветује га да на леп начин

врати заузету земљу своме суседу и да се помире, па да

живе као рођена браћа. Кад овај никако није хтео на то да

пристане, онда га Свети Сава одведе у један плодни крај

земље, па му рекне: „Кад хоћеш да имаш што више земље,

онда ево ти; иди и колико год будеш данас опколио земље у

овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити; само пази

добро да ми у сунчани заход будеш тачно на овоме месту

одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити.”

И запе отимач и грабљивац. Запе да трчи око лепог

имања, из петних жила. Те хајде да опколи ову лепу ливаду,

па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград,

па и ову њиву, па онај пашњак, па ово, па оно... И тако је

сиромах, без душе трчао гладан и жедан, без одмора, вас

дуги летњи дан. Сунце је већ почело за брда да запада, а он

је, бедник, још опкољавао травокосне макве и густе јелаке.

Кад је већ био близу места одакле је пошао, сунце је већ било зашло. Од великог

умора он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао.

у46

г46

га у

п

от

ја а46

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру46

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј46 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


СВЕТИ САВА И ЂАВО

мрки лук – црни лук

чвонта – главица (код

биљака)

гајде – народни дувачки

музички инструмент

арата – весеље, забава

цимина (цима) – врежа и

лишће кромпира, лука и

другог поврћа

трап – јама, рупа у земљи

у којој се чува поврће

(кромпир, репа) од

смрзавања

стрн – житне стабљике

које остају после жетве

џибра – остатак при

производњи алкохола,

комина

Пошао Свети Сава преко једне планине, па срете

ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побјегне,

али не могне, па се сада сретну на путу. Свети Сава рекне

ђаволу:

– Помози бог!

А овај одговори: – Није ти за тим стало.

– Како си? – рече Свети Сава – а ђаво му одговори:

– Шта је теби брига како сам?

– Куда хоћеш? – упита га Свети Сава – а овај одговори:

– Ни за тим ти није стало.

– Шта би радио? – рече Свети Сава – а овај му одговори:

– Радио бих баштованлук, кад бих имао мршаве земље и

таквог ортака.

Онда Свети Сава каже ђаволу:

– Чујеш, побратиме, баш ако хоћеш да радиш

баштованлук, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како

ћемо и шта најпре радити и сијати и ко ће сјеме набављати.

А ђаво му одговори:

– Вала, ако ме и мрзи с тобом радити, и опет ти се

покорити нећу, али само хоћу да начиним уговор, па да

отпочнемо радити.

Сад се договоре да посаде најприје мрки лук; ово и

учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво па гледао како су лијепа и добра перја

у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда Свети Сава

позове ђавола, те дођоше. Е рече сад Свети Сава ђаволу:

– Пола је моје, а пола твоје, па бирај сам које волиш.

Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а Свети

Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га

обиђе, али му не бијаше мило кад виде да пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва

увену, а Свети Сава повади лук и однесе га.

Ово ђавола врло ожалости, па се ријеши те још један уговор са Светијем Савом

учини, да посију и посаде купус, па ђаво рече:

– Ја ћу оно што је у земљи, а ти оно што је на земљи.

И тако буде. Купус, мој брате, посаде и овај све растијаше више и развијаше свој

лист, док се и главице укажу. Видећи ово ђаво мишљаше:

у47

га упот

ја а47

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру47

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј47 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Кад је оволика чвонта на земљи, то колика мора бити у земљи! – па се врло

радоваше. Кад у јесен буде, Свети Сава дође те купус посијече, а ђаволу остави

корење. Мало затијем ево ти и ђавола! Ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма

и арата велика. Па чим један корен извади и види да нема ништа, пренемогне се од

муке, па онда умоли Светога Саву те још један уговор начине, да посију кромпире,

па онда што је у земљи, то нека буде Светога Саве, а што је на земљи, то да њему

остане.

Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина,

па онда цвијет, а за овијем бобе. Видећи ово ђаво, стане се смијати и Светом Сави

у48

га упо

т

ја а48

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру48

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј48 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


пркосити. Но, кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструне, а Свети Сава повади

кромпире па у трап.

Надимаше се ђаво да пукне од зла видећи овако себе преварена, кајаше се што је

са попом имао посла, па опет умоли Светога Саву те посију шеницу и уговоре: што

је на земљи, нека буде Светога Саве, а што је у земљи, то да буде ђаволу.

Кад шеница порасте и укласа, а ђаво дође над ограду па гледаше колико је

израсла и говораше:

– Из малог зрна нарасте оволика стабљика!

Кад буде у јесен, онда Свети Сава позове жетеоце, те шеницу пожње, а ђаволу

стрн.

Сад ђаво стане плакати, па од љутине рече:

– Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме

још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема ништа.

И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло

лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.

Сад Свети Сава упита ђавола:

– Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?

А ђаво одговори:

– Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба.

Кад виноград сазри, онда Свети Сава обере грожђе, метне у кацу, па после источи

вино, а ђаволу остане џибра. Сад се, мој брате, домисли ђаво те у џибру наспе воду,

начини казан и препече ракију, а Свети Сава тек њему, па му рече:

– Шта је то, ортаче? А овај му одговори:

– Печем ракију, побратиме!

Онда Свети Сава рекне:

– Дајде, ортаче, да видим, ваља ли.

А овај му наточи у чашу. Сад Свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут

благослови и прекрсти се, а ђаво побегне и рече:

– Вала, баш то је стару лијек, а младоме бијес! – па тако ишчезне и више га

никако нема тамо гдје чује да је поп.

у49

га упо

т

ја а49

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру49

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј49 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. У каквој се улози нашао Свети Сава у причи „Свети Сава и два супарника”? На који

начин је он покушао да помогне неразумном сељаку? Зашто га он није послушао? Шта му је

предложио св. Сава? Подвуци ту реченицу у тексту. Објасни због чега сељак није озбиљно

схватио Савину претњу.

2. Процени разлоге отимачеве истрајности. Које су његове мане? До чега су га оне

довеле? Шта све он не уме да цени? Објасни због чега се испунила Савина претња.

3. Обрати пажњу на језик и стил легендарне приче. Подвуци речи којима народни

приповедач још назива негативног јунака. На које све особине те именице упућују? Запази

у причи реченицу којом се показује сељакова брзина трчања. У ком тренутку увиђаш да

се сељак уморио и да посустаје? Подвуци тај део текста. Запази која се врста речи прва

изгубила. Објасни зашто на крају остају само везници и показне заменице.

4. Зашто се ђаво на почетку приче „Свети Сава и ђаво” уплашио Светог Саве? Објасни

због чега је ђаво желео да се уортачи са Светим Савом. У чему је ђаво вешт? Откуд то да

Свети Сава пристане да се нагоди са ђаволом? Шта такав уговор по народном веровању

најчешће значи?

5. Објасни због чега ђаво упорно склапа неповољну погодбу за себе. Шта мотивише

његове одлуке? Како он реагује када схвати да је погрешио? Објасни због чега је Свети

Сава моћнији од ђавола. Које његове особине долазе до изражаја у овој легендарној причи?

6. Вреднуј Савине речи и поступке у завршници приче „Свети Сава и ђаво”. Установи

зашто се ракија везује за лик ђавола. Објасни зашто је ђаво на крају приче нестао. Истакни

значај хумора у овој народној причи.

Словарица, реченица, ризница

Прича у којој се описује сусрет човека са вишом силом (Богом, Усудом, ђаволом) или

њеним изаслаником (свецем, анђелом, попом, калуђером) назива се легендарна прича.

У структури легендарне приче уобичајена су два сусрета човека са вишом силом. Први

представља искушавање човека (уз помоћ постављања задатака или питања који су проба

његових моралних вредности). Тако се композиционо припрема важност одговора –

реаговања. Други сусрет представља процењивање моралних поступака у измењеном

амбијенту (нпр. сиромах је постао богат), а потом, паралелно понављање претходног

искушења и реаговања доноси нову награду или казну, већ према заслузи. Негативан јунак

бива кажњен, а добар и праведан човек награђен.

у50

га упо

т

ја а50

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру50

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј50 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Предања о Светом Сави

(избор)

Многобројна места и географски појмови у Србији добили су име по Светом Сави. На

пример: Савинац, Савина вода, Савин лаз, Савина трпеза, Савина глава, Савино камење,

Савина стена, Саовци, Савино поље. Читајући предања сазнаћеш како је до тога дошло и

због чега су баш она вековима била расадник усмене историје о значајном Србину који је

својим радом унапредио своју државу и просветио народ.

Савина пећина

хисар – тврђава

Хисарџик – насеље у

Златиборском округу

укривати се – сакрити се,

понирати

ражарен – усијан, ужарен

ражањ – гвоздена или

дрвена мотка на којој се

пече месо

Код Милешева, изнад Хисарџика, налази се тешко

приступачна Савина пећина. Ту је и један извор

чудотворне воде, која се пред грешником или свађалицом

укрива. Пред пећином је у камену остала Савина столица.

Свети Сава греје земљу

Око празника Светог Саве дужа дан, сунце греје

топлије и земља се загрејава с тога, што је Свети Сава забо

у земљу ражарен ражањ.

Савини грнци

грнац, грнчић – лонац,

лончић

На Ибру има место Грнчић. Ту, у кориту Ибра, налазе

се рупе, прозване Савини грнци. Свети Сава био је жељан

рибе, па је замахнуо штапом и одмах постадоше те рупе,

у које је падала риба. Свети Сава је само залазио од једног

лонца до другог и руком хватао рибе. Тако се тамо хвата

риба и данас, по благослову Светог Саве.

у51

га упо

ја а51

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру51

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј51 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Вода Светог Саве

стога – због тога, зато

невољни – болесни

окобоља – болест ока

Изнад села Руднице, у студеничком крају, на брегу

Боровику има у стени шупљина са водом, која нигде не

отиче. Та се вода зове Вода Светог Саве. Народ верује да је

ту долазио Свети Сава, да је благословио воду и да је стога

лековита. Сваког младог петка и недеље невољни тамо

одлазе и траже помоћ од главобоље, окобоље итд. Код те

се воде скупља сабор о Светом Сави и Ђурђевдану. Верује

се, ко на Светог Саву изјутра први до те воде стигне, биће

срећан, те народ још од поноћи трчи тамо.

Савина мала

мошти – телесни остаци

неког светог, које имају

чудотворну моћ

сажећи – уништити

ватром, сагорети, спалити

гиџа – ниско стабло

винове лозе, чокот

Свети Сава је спаљен на Врачару, управо на Ташмајдану,

па се то место прозвало Савина мала. Осим тога има

причање, да је ту била и некаква црква. Кад је спаљиван

Свети Саво, његове мошти се нису могле сажећи на дрвима

и обичној ватри, него су сечене по виноградима гиџе,

чокоће и на лози су га спржили и његов пепео на све стране

развејали.

чокоће (чокот) – садница

винове лозе на једном

корену

Свети Сава, манастир

Милешева (XIII век)

у52

га упо

т

ја а52

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним

дру52

ј52 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Свети Сава и богати Гаван

стригати – шишати

заискати – затражити

цер – врста храста који

расте у листопадним

шумама

метнути – ставити

сач – гвоздени, округли

поклопац којим се

покрива хлеб, кромпир,

месо на огњишту и загрће

жаром да се храна испече

гребени – алатка са

гвозденим зупцима која

служи за чешљање вуне,

лана, конопље

Путујући Свети Сава по свету прерушен као просјак,

дође пред дворе богатога Гавана, који је имао силно благо.

Гаван је баш тада стригао овце и скупљао вуну са слугама.

Чим Гаван угледа просјака, сакрије се у вуну, а слугама

заповеди, ако просјак заиште вуне, да кажу, да ту није

господар и да му они, као млађи, не смију ни длаке дати.

Знајући Свети Сава шта је Гаван учинио, прекрсти штапом

преко њега и повиче: „Излази, медведе, у гору!” – и тако је

постао медвед. За овим се Свети Сава упути Гавановој кући

и заиште преноћиште, али га Гаванова жена одбије. Он је

онда дотакне штапом и повиче: „Излази, веверицо, у гору”

– и тако је постала веверица.

После тога се упути Свети Сава у једну колибицу, а ту је

живела једна слушкиња богатога Гавана. Та је слушкиња била

пука сиромашица; имала је неколико деце и с муком их је

хранила. Кадгод је месила хлеб код Гавана, одлазила је кући

у53

г53

га у

п

от

ја а53

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру53

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј53 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


с теставим рукама, па их је прала у суду, и том врелом водом хранила децу. Запази

то Гаванова жена, па јој не даде, да иде кући, док пред њом не спере тесто с руку. Кад

сиротица дође кући, није имала чим децу нахранити. Гладна деца окупе се око матере,

а она немајући ништа да им да, истуче кору од цера, начини погачу и метне под сач. У

тај мах дође на врата Свети Сава и потражи преноћиште. Жена га лепо прими. Свети

Сава заиште нешто да једе, али му жена одговори, да нема ништа за јело. Тада Свети

Сава повиче: „Вади погачу испод сача!” Жена се нађе у чуду, јер је добро знала, шта

је тамо. Свети Сава сам помери штапом сач, те се указа погача никад боља. Зачуди се

жена, те узме погачу и раздели је гладној деци, а Свети Сава јој рекне: „Узми коња па

хајде у поље; докле год сам коњ не стане, немој се заустављати, а где стане коњ, ту гради

себи стан.” Још рекне и чобанима, да оду кући Гавановој и да узму само торбице, што

висе у кући.

Жена послуша, и чобани узму торбице и изиђу на брдо, а кад тамо, у њиховим

торбицама онолико пара, колико су били код Гавана заслужили, ни пара више,

ни пара мање. Тада Свети Сава прекрсти штапом, и од Гаванових двора створи се

језеро. Жена узјаха коња и крене се с децом одатле и стаде на ономе месту, где јој

се зауставио коњ. Жена се сети да је заборавила узети своје гребене и врати се. Кад

погледа, а гребени јој пливају поврх воде. Људи веле, да сваке године на тај дан вода

заклокоче и петао запева у језеру. Место, на ком се коњ зауставио и где се жена

настанила, прозва се Коњиц.

У свету уметничког дела

1. Које је народно предање о Светом Сави посебно привукло твоју пажњу?

Образложи зашто. Шта ти је у њему било необично и неочекивано? Издвој, уколико их

има, места која су ти нејасна и неразумљива и подвуци их у тексту.

2. Размисли о речима водича на почетку овог поглавља и објасни како се оне као

поруке могу применити и у свакодневном животу. Чему Свети Сава жели да поучи људе?

Протумачи дубљу симболику његових речи и поступака.

3. Читајући предања о Светом Сави, откривај у којој мери човек својим поступцима

може да утиче на многа дешавања у животу. Запази шта за узврат добијају племенити и

добри људи који воде рачуна о другима. У чему се огледа њихово богатство? У разговору

са вршњацима на часу истакни оно са чим се ти слажеш.

у54

га упо

т

ја а54

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру54

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј54 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


1. Запази и наведи за која се све места везују народна предања о Светом Сави.

Објасни на основу предзнања о Светом Сави, каква је била његова улога у народу. По чему

је све он остао упамћен?

2. Објасни улогу предања у народу. Наведи два предања која се могу означити као

етиолошка (предања о постанку ствари). Шта из њих сазнајеш?

3. Прочитај у уџбенику из историје или у некој енциклопедији зашто је Синан-паша

1594. године наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару. Чега се он плашио? Шта

је тиме желео да постигне? Објасни значај предања у традицији српског народа.

4. Зашто се у народном предању Свети Сава често прерушава? Шта тиме жели да

постигне? Уочи и образложи његов однос према немоћнима. Запази шта све овај светац

ради да би помогао људима. Објасни уз чију подршку он то чини. Које је једино оружје

којим се Свети Сава служи?

5. Издвој фантастичне мотиве у предању „Свети Сава и богати Гаван”. Опиши како се

Свети Сава појавио пред двором богатог Гавана. Пронађи део текста у коме се наглашава

безосећајност ликова са којима се Свети Сава среће. На који начин их он искушава? Како

кажњава Гаванову жену? Због чега то чини? Објасни зашто је кажњен Гаван. Какву му је

казну Сава наменио? Наведи која је чуда Сава починио у наведеном предању. Објасни

откуда му таква чудотворна моћ.

Словарица, реченица, ризница

Предања су посебна врста усмене прозе у којима су сачувана различита веровања

наших предака о природи, људима и догађајима у прошлости. Врсте предања су:

• Демонолошко (митолошко) предање – веровања у постојање натприродних бића

(ђавола, вампира, вила, вештица) која имају снажан утицај на друге. На пример: Како

су постале виле, Мора, Суђаје.

• Етиолошко предање – тумачи се настанак света, небеских тела, човекових особина,

биљака, животиња и порекло природних појава. На пример: Како је постала

корњача, Кукавица, Како је постао вук, Свети Сава греје земљу.

• Културно-историјско предање – говори о јунацима, догађајима и настанку имена

места или географског појма. На пример: Свети Сава и богати Гаван, Марко

Краљевић, У цара Тројана козје уши, Савина мала, Савина пећина, Вода Светог Саве и

слично.

у55

га упо

т

ја а55

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру55

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј55 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Свети Сава

Посланица Светог Саве

игуману Спиридону

Ова посланица је једно од веома ретких сачуваних приватних писама из средњег века.

Свети Сава је писмо упутио студеничком игуману Спиридону са свог путовања у Свете

земље и Јерусалим највероватније 1234. године. Студеница је после доласка архимандрита

Саве из Свете горе добила ранг првог манастира, а њен игуман био је најзначајнији међу

свим српским игуманима.

Студеница – српски

манастир и задужбина

Стефана Немање

благодат – дар божји,

милост божја, благослов

јеромонах – монах,

свештеник

игуман – старешина

манастира

лавра – већи православни

манастир окружен

мањим црквама и другим

манастирским зградама;

седиште црквене власти у

одређеном крају

архимандрит – највиши

монашки чин, старешина

угледног манастира са

великим бројем монаха

божанствено стадо –

српски народ

свети град – Јерусалим

божанствени гроб –

Христов гроб

Благодат вам мир од Господа Бога и Спаса нашега

Исуса Христа, у Господу Богу предраги мој божанствени

сине, јеромонаше Спиридоне, игумане велике лавре

Светога Симеуна, архимандрите! Ако сам и грешан,

Спаса мојега молим да сачуван будеш душом и телом, и

све божанствено стадо.

Ако хоћеш сазнати о мени грешном, то с милошћу

Божјом и светом вашом молитвом здраво и весело

дођосмо до светога и божанственога града. Поклонисмо

се пресветоме и божанственом гробу и светим његовим

местима. За ваш спомен положисмо у светим местима

поклон. Обиђосмо сва места. Кад све ово свршисмо,

тада, због поднесеног путног труда, сви се разболесмо,

и на Божје расуђење остављамо живот наш и смрт нашу,

и који буде од нас жив, вама да се врати, а кога смрт

устреба, молитва ваша да пребуде с њим. А ти, човече

смерне душе, владико мој, знање моје, који се заједно

насладисмо у дому Божјем, чедо моје слатко, Спиридоне,

моли Бога за нас, не бих ли твојим молитвама опроштење

грехова добио.

Мир теби, божанствени, нека буде, мир и дому

твојему божанственом, мир и свима који су онде и који

раде у дому Светога Симеуна, мир и свима игуманима,

удеоничарима твојим, и клањам им се тобом, чедима

мојим. Мир Божји нека се излије у срца ваша, и онога

у56

га упот

ја а56

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру56

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј56 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


проклињати – изгрдити;

пожелети некоме нешто лоше

Арије – први велики јеретик

хришћанства

јеретик – човек чије мишљење

одступа од хришћанског учења

амин – нека тако буде; заиста

архиепископ – први епископ,

поглавар самосталне

православне цркве

слабина – бок

убрус – проткан комад лана

или свиле који је украшен

везом и чипком црвене, плаве

или беле боје; коришћен је за

украшавање икона и олтара у

цркви

патријарх – врховни поглавар

православне цркве

Свети Марко – апостол, један

од дванаесторице ученика

Христових, јеванђелист

Ако је поп грешан, молитва

његова није грешна, и свеза

његова сила је од вишње

благодати – уколико човек

верује у Бога и спреман је да

се покаје, биће спасен од греха

и свих његових последица

(болести, патње и смртности)

блазнити се – наводити на грех

саблазнити – навести на грех,

имати грешне жеље

који вас благосиља благосиљам, а оне који вам зла

чине проклињем, да не буде на њима милост Божја,

ни на домовима њиховим, ни моја молитва, и да

погину као безумни Арије.

Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога

Оца и учешће Светога Духа нека буде свагда са свима

вама, амин!

Писа милошћу Божјом први архиепископ све

српске земље, Сава грешни.

И ово што се у овом месту нађе, на благослов

ти дајем: крстић, да ми га носиш на успомену, и

појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем

да ми имаш молитву, носи ми га увек о грлу, ако и

другу иконицу имаш, али ово увек носи. А појасићем

се опаши да је увек о слабинама твојим, јер сам

га полагао на гроб, крстић и појасић, и такву сам

молитву учинио, да би дао Бог, да би тако сваки

хришћанин учинио за мене мољење. И дајем ти

убрусић, што су ми овде даровали, а ја га теби

дарујем, на благослов да ти буде душевни и телесни; и

камичак, што сам нашао, да ти буде на многе потребе,

и да га носиш при себи.

И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог

ускрепи и сачува, да бисмо опет вама дошли. И ако ми

Бог да и малу моћ, ићи ћу у Александрију патријарху

да се поклоним Светоме Марку, и отуда ћу у Синајску

гору; и када се вратим, ако будем жив и Бог да, до

пролећа ћу код вас бити.

Пази, чедо моје слатко, да не изађеш из мојега

неког завета. Јер ако човек и сав свет стече, а душу

изгуби, каква је корист? 1 Ако је поп грешан, молитва

његова није грешна, и свеза његова сила је од

вишње благодати. Јер ако ће се ко блазнити, ти се не

1

Ово нису сасвим Савине речи, већ су цитати из Јеванђеља по Матеју (16, 26) и

Јеванђеља по Марку (8, 36), а Сава их је поручио студеничком игуману Спиридону.

у57

га упот

ја а57

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру57

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј57 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


саблажњавај; јер ће доћи Господ и неће задоцнети, и нека се чује онај глас: „Благи

слуго и верни, и у малом веран, над многима те постављам, уђи у радост Господа

твојега!”

Сава, први архиепископ

(превели са српскословенског језика Д. Павловић и Р. Маринковић)

У свету уметничког дела

1. Запази како почиње писмо архиепископа Саве. Коме он све упућује благослове?

Какав је његов однос према игуману Спиридону? Шта му је у уводном делу писма пожелео?

О чему га обавештава? Наведи која је света места архиепископ Сава посетио. Сазнај из

уџбеника из историје због чега верници одлазе на ходочашће (путовање у света места).

2. Замисли како је изгледало једно такво путовање у средњем веку. Заинтересуј се и

откриј колико је архиепископу Сави требало времена да из Србије стигне до Јерусалима.

Наведи шта је Сава намеравао све да посети пре него што се вратио у Србију. Сазнај шта

му се десило на повратку са последњег путовања.

3. Објасни шта је Саву подстакло да напише писмо игуману Спиридону. Због чега је

био забринут? Шта га је архиепископ Сава замолио? Објасни кога архиепископ Сава жели

да молитвом заштити и сачува.

4. Подвуци епитете које Сава упућује игуману Спиридону. Објасни шта на основу тих

епитета закључујеш о нарави и карактеру игумана Спиридона. Наведи његове врлине које

Сава у писму истиче.

5. Запази чиме све архиепископ Сава дарује игумана Спиридона. Сазнај какво

значење у хришћанској религији имају дарови донети из Свете земље. Закључи зашто их

архиепископ Сава шаље баш студеничком игуману.

6. Наведи шта о Савином карактеру сазнајеш на основу његове исповести и поступака.

Запази епитет који себи Сава често приписује и подвуци га у тексту. Објасни значење

његових речи. Истакни особине које архиепископа Саву чине изузетним.

7. Запази како се писмо завршава. Протумачи значење библијског завета који је

Сава упутио игуману Спиридону: „Јер ако човек и сав свет стече, а душу изгуби, каква је

корист?” Објасни које особине треба да красе сваког човека да би живео у миру и љубави

са другима.

8. Из колико се делова састоји ова посланица? У ком лицу је написана? Наведи

аутобиографске податке које у Савином писму откриваш. Шта запажаш?

у58

га упо

т

ја а58

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру58

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј58 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Словарица, реченица, ризница

Писање је у средњем веку било изузетно важна и поштована делатност. Њоме су

писмени људи испуњавали неке захтеве државе, цркве или владара. Књиге су се у средњем

веку најчешће преписивале у манастирима, али и на двору владара и у домовима самих

писара. То су чинили образовани људи (дијаци) који су се трудили да текст који преписују

буде истинит и веран предлошку (рукопису са кога се преписује).

Српскословенски језик је био књижевни језик Срба у средњем веку. Он је био у

употреби од XII до XVIII века. Срби су користили углавном ћирилицу и ређе глагољицу.

Српскословенска ћирилица изгледала је овако:

аз

а

наш

н, њ

дебело јер

буки

б

он

о

танко јер

веде

в

покој

п

јери

и

глагоље

г, ђ

рци

р

јат

е, је, ја

добро

д

слово

с

ја

ја

јест

е, је

тврдо

т

је

је

живете

зело

земља

ж

з

з

( )

ук

фи

хир

у

ф

х

( )

ју

тита

кси

ју

т

кс

иже

и

омега

о

пси

пс

ђерв

ђ, ћ

шта

шт

ик

и

како

к, ћ

ци

ц

ижица

и

људије

л, љ

чрв

ч

мисљете

м

ша

ш

Откривалица

Посланица је назив за писмо. Најстарије сачувано писмо у српској књижевности

потиче из XIII века и то је посланица коју је Свети Сава упутио студеничком игуману

Спиридону. Писмо има исповедни тон са молбом за помоћ, опроштај или савет особе

која је писмо написала. Као пример средњовековне књижевне посланице издваја се Слово

љубве деспота Стефана Лазаревића из 1409. године.

у59

га упо

т

ја а59

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру59

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј59 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Стефан Првовенчани

Хиландарска повеља

(одломак)

„Најстарији сачувани споменици оригиналне српске књижевности који садрже

биографско приповедање јесу повеље о оснивању манастира Хиландара. [...] У току друге

половине 1198. године Стефан Немања, као монах Симеон, издао је своју златопечатну

оснивачку повељу манастиру Хиландару на Светој Гори. То је Прва хиландарска повеља,

која садржи изврсну Немањину аутобиографију. [...] Познато је да је прва Хиландарска

повеља потпуно преузета у другој Хиландарској повељи, коју је издао Немањин наследник

на престолу, његов други син, велики жупан Стефан, будући првовенчани краљ, између

јесени 1199. и 1202. године.”

(Радмила Маринковић, Светородна господа српска, одломак)

повеља (хрисовуља) –

писани правни документ

средњовековног владара

којим се гарантују нечија

права или решавају

спорови; даровнице

манастирима

искони – у почетку

благословити – пожелети

некоме добро

твар – материја; створење,

биће

премилостив –

најмилостивији

премудрост – велика

мудрост

човекољубље – љубав

према људима

погибељ – опасност,

пропаст, уништење

велики жупан – титула

владара

Када искони Бог створи небо и земљу и човека на

њој, благослови их и даде му власт над сваком својом

твари, постави једне царевима, друге кнезовима, а неке

господарима, и свакоме даде напасати стадо своје и чувати

га од свакога зла које би га задесило. Стога, браћо, Бог

премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима

и сваки народ разделивши, и закон давши, и обичај

установи, и господаре над њима по обичају и по закону

раставивши својом премудрошћу.

Стога по многој својој и неизмерној милости

човекољубља, дарова нашим прадедовима и нашим

дедовима овладати овом Српском земљом и све како Бог

чинећи на боље, не желећи људима људске погибељи,

постави господина ми оца за великог жупана, названог на

светом крштењу Стефана Немању.

И обнови своју дедовину и боље је утврди Божијом

помоћу и својом мудрошћу, датом му од Бога. И подиже

пропалу своју дедовину, и придоби од Поморске земље Зету

са градовима, а од Арбанаса Пилот, а од Грчке земље Лаб

са Липљаном, Дубочицу, Реке, Загрлату, Левче, Лепеницу,

Белицу.

И Божијом помоћу и својим трудом то све придобивши

и поспешењем Божијим мир и тишину примивши држава

у60

га упо

т

ја а60

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру60

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј60 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


поспешење – брзина,

журба

боговерни – онај који

верује у Бога, побожан

подвизати се –

усавршавати се духовно,

одрицати се

рај – према хришћанском

учењу, место блаженства

где после смрти бораве

душе праведних и добрих

људи

анђеоски лик –

монаштво, монашки чин

његова одасвуд, господин мој свети боговерни часни старац

Симеон поче покретати мисао своју и поучавати ум свој, и

желети са журбом и бринути се о души својој, подвижући се

да у дан страшног суда буде прибројан онима који су угодили

Богу и како би стекао рајско оно и неизрециво насеље

неким обичајем, и највише жељаше да прими анђеоски и

апостолски лик. [...]

Овај мишљу беше узнесен и жељаше: као да стоји на

високом месту, у пролећно време, у веселом дану, то јест

сунчаном, угледа издалека равну ливаду, красну изгледом,

лепу створењем, а усред ње стајаше дрво дивно, округласто

гранама, густо лишћем, преукрашено цветовима и пуно

плода, пријатан мирис испуштајући. А усред дрвета

угнездила се беше птица слаткогласна, кротка у седењу,

тиха у песмама, весела у цвркутању, јасна у шаптању, једна

у61

га упо

ја а61

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру61

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј61 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


од мудрих птица љубави и слатко његово дете, које је некада мени било везом

рођења брат, звани Сава монах, који сеђаше у дрвету, то јест на Светој Гори,

неућутним гласом, високим грлом, јасним звуком, мењајући прелепе и прекрасне

гласове, и необичне песме певајући. Тај глас уђе у уши прекрасног и дивног

господина ми Светога Симеона, часнога старца. Њој и остале птице, које на

доњим гранама сеђаху, слатком њеном гласу својим гласовима весело помагаху.

Смотривши пак овога, вољено и слатко своје чедо, које је отишло и одвојило

се још раније на свету ту ливаду и на лепо дрво и међу предивне птице, дивни овај

муж помисли у себи: „Да сиђем на красну ову ливаду, те дошавши, лепоте дрвета да

се нагледам и близу њега ставши, предивне оне птице красног гласа да се наситим.”

(превео са српскословенског језика Т. Јовановић)

У свету уметничког дела

1. Ко је приповедач у наведеном одломку? У ком лицу се приповеда? Шта је тема овог

одломка? Чији се живот описује? Са којом намером аутор то чини?

2. Тумачећи увод, закључи чијом заслугом су Немањићи дошли на власт. Опиши како

је до тога дошло. Наведи шта је велики жупан Немања предузео по доласку на власт.

3. Замисли слику земаљског раја коју је описао Стефан Првовенчани у Хиландарској

повељи. Опиши како је Стефан Немања доживео Свету гору. На шта га она подсећа?

Наведи шта све он види. Протумачи пренесено значење сликовито представљене Свете

горе. Чега су оличење птица, ливада, гране, лишће, цветови и плодови? Напиши у свесци

сва објашњења алегорије из овог текста. На пример: птица – Сава, ливада – Света гора

итд.

4. Објасни зашто је Немања пожелео да остави престо и оде у Свету гору. Шта га је на

то подстакло? Када му се та жеља јавила? Како Немања доживљава сина Саву? Објасни

како је љубав оца према сину мотивисала Немањину одлуку да напусти престо. Шта

сазнајеш о Немањи на основу његових поступака? Које особине он поседује? Ко је Немањи

био узор за његов морални подвиг?

5. Како је представљен лик монаха Саве у Хиландарској повељи? Подвуци епитете који

се доводе у везу са Савиним ликом и објасни њихову уметничку улогу. Објасни зашто се

умилни глас птице доводи у везу са монахом Савом.

у62

га упо

т

ја а62

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру62

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј62 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Словарица, реченица, ризница

Слика у којој је Немања описао прелепу ливаду, чудесно дрво и на њему птицу, а затим

чуо њен умилни глас и решио да остави престо и настани се у Светој гори представља

пример за алегорију.

Алегорија је стилска фигура заснована на пренесеном значењу речи и сликовитом

представљању апстрактних појмова и мисли. Тумачење пренесеног значења речи

дато је на крају одломка из Хиландарске повеље. Ливада представља Свету гору, гране

монахе, плодови означавају веру у Бога, лишће и цветови оличавају Свето писмо, а

птица Немањину љубав према Сави која га је и подстакла да оде у Свету гору код сина и

придружи му се у духовном усавршавању. Алегоријом је изражајно представљена слика

земаљског раја у коме је Сава постао узор за Немањин морални подвиг, а Света гора место

које ће пружити заштиту владару који је одлучио да остави престо и посвети се вишим

циљевима.

Откривалица

Свако слово у српскословенском писму имало је одређену бројчану вредност. То

је био једини начин писања бројева код Словена у средњем веку. Бројчане вредности

ћириличних слова су:

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

9000

Занимљивости

Српски средњовековни писари писали су на пергаменту и хартији. Пергамент је

био у употреби до средине XV столећа, ретко и нешто касније, а хартија се среће од

краја XIII века. [...] Као писаљку преписивачи су користили трску и птичије перо. [...]

Веома важан елеменат у обликовању сваке књиге представља и њен ликовни украс

(минијатуре, иницијали), као и повез. [...] Иницијал је у уметничкој обради књиге,

посебно рукописне, истакнуто и украшено слово на почетку текста, поглавља или

важније текстуалне целине. [...]”

(одломак из Лексикона српског језика)

у63

га упо

т

ја а63

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру63

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј63 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Свети Сава

Житије Светог Симеона

(одломак из биографије)

„Српском средњовековном државом Немањићи су владали нешто више од две стотине

година. У том периоду учвршћивања и успона српске националне државе десет Немањића

је било на престолу, али само двојица су добила комплетне биографије. То су велики жупан

Стефан Немања и краљ Стефан Урош II Милутин. [...] После повратка у Србију, Сава је

1208. године, као игуман манастира Студенице, у оквиру ктиторског житија за Студенички

типик, написао своје главно дело Живот господина Симеона, описујући и догађаје после

Немањине смрти и пренос његових моштију у Србију.”

(Радмила Маринковић, Светородна господа српска, одломак)

блажен – срећан

целивати – љубити

богоносан – врло побожан

преподобан – праведан;

тип светитеља који је

својим начином живота

постао светац

VII

А он, блажени, дође на Свету Гору месеца новембра 2.

дан. Богоносни и преподобни оци, који живљаху на Светој

Гори, примише га с радошћу и с великом почашћу. Прво се

усели у манастир Ватопед, јер ту и нађе жељено, заблудело

своје јагње; и целовавши га и узевши га на своје раме, како

доликоваше, постави га себи у службу.

И оставши ту мало времена, овај блажени хтеде да

као што и овде оправда царство своје, тако и тамо зажеле

да нађе место спасења свима који долазе одасвуд. И измоли у цара кир Алексе,

пријатеља свога, пусто место ради устројења манастира на Светој гори. И узе мене

грешнога из Ватопеда у место то, и уселисмо се. И преподобни отац наш остаде са

мном на Светој гори годину и пет месеци. [...]

И стиже на ливаду мира, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима

поју слатке птице, где слушавши и поживе мирним и неметежним и богоугодним

животом, и укоренивши се добро у правој вери и светло сијајући, стојаше као

дивно дрво у добром пристаништу, то јест Светој Гори. А посред ове нађе некога

жељенога монаха као слаткогласну птицу и пустинољубну грлицу, милу утеху

христољубиву старцу, и некада од њега отхрањено јагње, изданак од плода његова

и цвет од корена његова, а ту је и добри мирис. Јер, ваистину, зажеле и почину на

ливади красној, на којој појаше птица мењајући гласове, и насићиваше се са пет

премудрих чула: гледањем, слушањем, мирисом, гласањем и додиром птице. Јер

изиђе из отачаства свога на ону свету ливаду, то јест у Свету Гору, и нађе некадашњи

манастир, то јест Милеје, Ваведење свете и преславне Владичице Богородице,

разваљен сасвим од безбожних ратника. И други већи подвиг узе и потруди старост

у64

га упо

т

ја а64

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру64

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј64 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


кир – господин

Алекса – византијски

цар Алексиј III од којег

је Стефан Немања добио

одобрење да обнови

разрушени Хиландар

и остала светилишта

у пределу Милеја и

изгради српски манастир,

ослобођен свих обавеза

према цару и према

власти Свете горе

устројење – изградња

Ватопед – један од

највећих грчких

манастира у Светој гори

неметежни – сређен,

спокојан, смирен

богоугодан – драг Богу,

побожан, смеран

христољубив – који воли

Христа

старац – монах који

духовно води другога

ваистину – уистину, заиста

починути – одморити се

отачаство – отаџбина

работати – служити

устројити – основати,

организовати

муж – човек

управити – обезбедити,

поступити

своју, и мене, ако и недостојна, кога је имао код себе где му

работа. Као што овде обнови и устроји све, тако и то свето

место подиже, да нас ни тамо не лиши обновљења и помена и

уточишта.

И скупивши ту довољно монаха, постави некога

преподобнога мужа по имену Методија монаха. И

управивши све што је на довољство манастиру и онима

који живе у њему, остаде ту осам месеци, вршећи подвиге и

неисказана духовна дела, која не може исказати ум човечји.

Јер не само ту у манастир свој, него и у свој тој Светој Гори

и свима ту манастирима даде преизобилне милостиње, на

помен себи и свему своме наследству.

(превели са српскословенског језика

Л. Мирковић и Д. Богдановић)

Ктиторски портрет Стефана

Немање у Богородичиној

цркви у Студеници (XVI век).

Словарица, реченица, ризница

Средњовековна биографија у којој је описан живот владара или истакнутог црквеног

поглавара назива се житије. У Житију Светог Симеона Сава описује живот свог оца

Стефана Немање (напуштање престола, долазак у Свету гору, његову смрт у Хиландару

13. фебруара 1199. године и пренос његових моштију у Студеницу).

у65

га упо

т

ја а65

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру65

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј65 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Шта је тема овог одломка? Како је представљен лик Стефана Немање у Савином

Житију Светог Симеона? Подвуци епитете који се доводе у везу са Симеоновим ликом и

објасни њихову уметничку улогу. Зашто је Сава у недоумици како да назове оца?

2. Са којом намером Свети Симеон обнавља и подиже манастире на Светој гори? У

шта он верује? На који начин то постиже? Протумачи из Савине биографије разлоге због

којих се Немања одрекао престола и настанио у Светој гори.

3. Запажај како је представљена Света гора у Савином опису из Житија Светог

Симеона. Упореди слику рајске ливаде из Хиландарске повеље Стефана Првовенчаног са

Савиним пејзажом. Истакни најважније разлике у описивању истог предела.

4. Подвуци епитете којима се карактерише монах Сава. Објасни њихову уметничку

улогу. Протумачи зашто се изгубљено јагње доводи у везу са монахом Савом. Објасни

алегоријску слику рајске ливаде у наведеном тексту. Зашто се умилни глас птице повезује

са радом монаха Саве?

5. Сети се народне епске песме „Свети Саво” и испричај како је Стефан Немања остао

упамћен у традицији српског народа. Објасни како је представљен у биографији коју је

написао Свети Сава.

Илустрација из Мирослављевог јеванђеља

Домаћи задатак

Занимљивости

У средњем веку пергамент (припремљена

животињска кожа) био је скуп и редак материјал

за писање. Писари су због тога стругали ножем

претходно написан текст са пергамента да би

преко тога написали нови текст. Рукопис који је

писан преко првобитног текста на пергаменту

назива се палимпсест. Данас научници помоћу

инфрацрвених зрака могу да открију шта је све

било написано на пергаменту. Тако су откривена

и сачувана нека значајна дела настала пре много

векова.

Објасни зашто је Свети Сава један од највећих српских просветитеља. Подсети се шта

су владари из лозе Немањића оставили у наслеђе српском народу и припреми се да на

наредном часу говориш о њиховој улози у културној историји Срба.

у66

га упот

ја а66

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру66

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј66 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Миодраг Павловић

Светогорски дани и ноћи

(избор)

Док читаш песме у прози Миодрага Павловића, одгонетни чиме је све песник био

инспирисан.

Јеси ли невидљивом сличан? Сродан бићима што се виде само у духу? Или те

господар свемира познаје по телу и по тлу од којег си саздан? Да ли си предодређен

знању? Радознао да преузмеш све што се преноси његовим великим дланом. Али

длан се покреће једном малом руком.

✳✳✳

Имена су ти многа и добра. И само име је већ твоје семе. Име које те има

и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И

говорим у име. И радим у име. И као што моје име није само моје, тако ни твоје

име није само твоје, него је раздељено у свеопштост и налази се у сваком слову. И

словљењу. И ословљавању. Ето нас с тобом, у имену.

✳✳✳

Не кажем да сам те одгонетнуо. Али нисам ни твоје име одгурнуо у немогућност.

Волим да говорим, јер те помињем. И да ћутим, јер о теби ћутим. И све обрнуто,

истинито је. Кад говорим, о теби ћутим, и када ћутим, заједно с тобом ћутим. Моје

кратко ћутање део је твог великог ћутања, и збивања које се у ћутњи обнавља.

Откривалица

Песма у прози је назив за кратки састав или уметничку форму на прелазу између

слободног, несиметричног стиха и прозе. То је краћи текст у прозној форми и садржи

лирске елементе: ритмичност, риму, музичке и говорне стилске фигуре, слике које се

понављају.

у67

га упот

ја а67

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру67

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј67 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Одгонетни чиме је све песник Миодраг Павловић био инспирисан да напише песме у

прози које читаш под називом Светогорски дани и ноћи.

2. Објасни коме се, по твом мишљењу, обраћа аутор у својим песмама у прози.

3. Обнови своја знања о Светој гори. Где се она налази? Зашто је значајна? По којим

знаменитостима је позната? Ко на њој живи? Каква је природа овог чудесног места?

4. На Светој гори, у манастиру Хиландар, боравио је и Свети Сава. Доведи у везу са

овом личношћу наше историје следеће песничке мисли:

- сродан бићима што се виде само у духу;

- предодређен знању;

- трага за језиком и знацима творца природе.

5. Које мисли о човеку откриваш у песмама у прози које читаш?

6. Препиши последњи прозни запис у свеску, као песму сачињену од стихова. Просуди,

по свом језичком осећању, колико ће стихова распоређених у строфе имати твој запис.

Манастир Хиландар

у68

га упо

т

ја а68

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру68

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј68 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Занимљивости

„За време Немањића, средњовековна Србија, и по просвећености својој, може да се

пореди са другим, срећнијим државама европским. А први просветитељ међу њима је

Свети Сава. [...] Сава је са манастиром Хиландаром положио основе и средњовековне

наше културе. Далеко од тога да буде само једноставни пренос византизма, та култура

има, баш од његова времена своје словенске и српске црте пуне значаја. Његов Tипик

почетак је српске, средњовековне књижевности која је и кроз остале векове у нашој

просвећености оставила дубока трага. Сава је оснивалац монашкога реда и манастирских

закона у српским крајевима, као законодавац црквени он је и данас у средишту

проучавања. У сваком случају, око њега и његовог живота почиње једна велика наша

културна епоха која се назива немањићка, али која би се могла звати и светосавска.

Његово књижевно дело, као, уосталом, и књижевно дело краља Првовенчанога, доказује

да је Сава добио брижљиво васпитање, од почетка. Културни степен рашког двора, већ

у то доба, крајем XII века, висок је и утицао је на цео развитак наше просвећености

средњег века. [...] Сава је дао пример, први пример, великог живота, посвећеног духовним

вредностима. Сава је створио сталеж који је непролазно носио светиње државе и народа,

балканском скромношћу и трпељивошћу која је неисцрпна.

Сава је зачетник просвете. У његовој цркви, архитектура, дрворез, сликарство,

ситна уметност али ванредна, обраде злата, сребра, ткања и везова, која тек има да

се прослави и која је, по ономе што је у њој битно и лепо, не само оригинална, него

и наша, балканска, развијаху се у његовим традицијама. Писменост свештенства,

почетак школа, писменост уопште у нас, вековима, Савина је заслуга. [...]

Савина легенда и Савино дело, међутим, остаће највеличанственије и

најузвишеније што нам се рађало, кроз таму векова, на горком тлу Балкана, да нас

својим зрацима из прошлости увек обасјава.”

(Милош Црњански, Свети Сава)

Реч водича

„Нека одступи од вас свађа,

завист, свака сујетна љубав

и неразуман дар,

а нека се скупе:

праведан суд, тачна пажња

и мерило правде

и тачност истине,

и као да надзире

својим свевидећим оком сам Онај,

који испитује срца и утробе.”

у69

га упо

т

ја а69

в

н

о

с

т

(Свети Сава, Слово о истини)

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру69

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј69 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Систематизација

Књижевна укрштеница

1 2 3 4 5 6

7 8

9

10 11 12

13 14 15 16

17 18 19

20

21 22 23

24

25 26 27

Водоравно

1. Шта је Растко Немањић био у сродству Стефану Немањи? 3. Како се зове српски манастир на Светој

гори? 5. Напиши антоним (реч супротног значења) за реч мртав. 7. Особа којој је хоби планинарење. 8.

Назив животиње којом је представљен Свети Сава у алегоријској слици рајске ливаде? 9. Како се назива

стилска фигура у којој једна реч или група речи истичу важну особину главног појма и ближе га одређују?

10. Стилска фигура којом се пренесено значење речи односи на целу песничку слику. 12. Назив задужбине

Стефана Првовенчаног. 13. Врста храста који расте у листопадним шумама. 14. Лична заменица којом се

изражава поштовање. 15. Ћирилично слово које у средњем веку има бројну вредност 80. 16. Лична заменица

за 1. лице једнине. 17. Врста усмене прозе. 20. Антоним за реч јава. 21. Синоним за јунака књижевног дела.

22. Један предлог. 23. Слово које има бројну вредност 1. 24. Материјал од коже по којем се у средњем веку

писало. 25. Монашко име принца Растка Немањића. 26. Облик песме која се састоји од два катрена и две

терцине. 27. Један водоземац који се у бајци претвара у принца.

Усправно

1. Име игумана коме је Сава упутио писмо. 2. Синоним за приповедање. 3. Стилска фигура

којом се преувеличавају особине предмета и интензитет радње. 4. Особа која лаже.

5. Средњовековни термин за биографију (у множини). 6. Једно име. 11. Понављање гласова на крају стиха.

15. Опис природе. 18. Један књижевни род. 19. Једна књижевна врста. 23. Име мајке Светог Саве.

у70

га упо

т

ја а70

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру70

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј70 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


НА ПОЗОРНИЦИ

„Театар је школа где се

људи уче.”

Јован Стерија Поповић

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Јован Стерија Поповић

Покондирена тиква

– ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЕЈСТВА –

(одломак из комедије)

Лица:

ФЕМА, богата удовица

ЕВИЦА, њена кћи

МИТАР, Фемин брат

ЈОВАН, шегрт

ВАСИЛИЈЕ

АНЧИЦА, служавка

ДЕЈСТВО ПРВО

Позорје прво

Фема и Евица

ФЕМА: Једанпут за свагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су

ти те руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске

фамилије. Опет ти кажем, девојко, ја хоћу ноблес у мојој кући.

ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме и покојни отац учио да није срамота радити?

ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумевао ни шта је

шпанцир ни шта је журнал. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да

држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу.

ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила.

ФЕМА: Твој уја... Јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја?

Немаш ти никаквог од рода чизмара.

ЕВИЦА: Зар он није ваш брат?

у72

га упо

т

ја а72

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру72

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј72 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ФЕМА: Девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да

расудиш да он мој брат бити не може. Ко је још видио да ја овако у бело обучена

пођем с њиме издртим и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна, ...

видиш и сама се од њега гадиш.

ЕВИЦА: Није тако, мајко.

ФЕМА: Каква мајка, ваљда ми није седамдесет лета! Зар ти ниси чула да кћери кажу

својој матери мамица?

ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила.

ФЕМА: То те је научио тај твој уја и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко,

учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи.

ЕВИЦА: Мени је уја...

ФЕМА: Опет она уја? Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта

ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си

најгора паорентина... Нек наjми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му

ти диринџиш.

ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу.

ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради.

Нити мари какве се хаљине носе, нити како се господа унтерондлују. Иди,

кукавицо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и

неутегнута.

ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трпим, кад се заптијем у њему.

ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане. (Затеже се.) Ја могу,

видиш, а теби је тешко.

ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укопчана, не могу да се сагнем, нити

што да прихватим.

ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде.

ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке?

ФЕМА: Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш, да чешаљ намешташ како

ти је воља, зато је бог ноблесима руке дао, а не да вуку плуг. (Дува у прсте.)

Не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити

компламенте, а колика си; сад те морам од азбуке репарирати.

ЕВИЦА: О, мајко, сад је доцкан.

ФЕМА: Ја знам, ал’ ко би смео споменути док ти је отац био жив? Он друго није

знао него да тече, да седи код куће, као баба, не марећи ни шта је то пукет ни

шта је кокет. Ево, новаца је оставио доста; али шта то помаже кад је оставио

у73

га упо

т

ја а73

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру73

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј73 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


после себе краву. Бог зна шта би од мене било, да нисам од натуре на господство

створена. Но још није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, па

се можеш још колико-толико поправити.

ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће још од мене бити?)

Позорје друго

Василије, пређашњи

ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице.

ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.) Драги мој, где си ти тај епикет научио да

у собу ноблеса уђеш без куцања, без компламента? Знаш ли ти да могу таки на

пединтере повикати да те чак на сокак истерају?

ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице.

ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи.

ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери?

ФЕМА: Драги мој, ово није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори

ти, него милостива госпођа.

ВАСИЛИЈЕ: Забога, где сам ја?

ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, па си

дошао код ноблеса.

ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је још и покојни мајстор

живио.

ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је хтео за пединтера стати.

ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу?

ФЕМА: Шта, мамзел теби обећала? То је гурбијанство. Јокан, Јокан, кумте писли

хер, вирфте гурбијана хинауз.

ВАСИЛИЈЕ: Та немојте се шалити, мајсторице, него ја сам дошао да питам какве

ћемо хаљине за Евицу.

ФЕМА (подбочи се): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да говориш?

ВАСИЛИЈЕ. Зар ви нисте Фема, покојног мајстор-Пере опанчара жена?

ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови ’аљина опанчарица? Ах, саме даске морају од

жалости плакати!

ВАСИЛИЈЕ: Али забога, колико сте ме пута назвали вашим зетом?

ФЕМА: Ти мој зет, с овим издртим лактовима? Сад ће ме сместа грозница ухватити.

ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице...

у74

га упо

т

ја а74

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру74

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј74 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица... Таки ми се вуци

испред очију, немој ми смрадити собу с твојим ’аљинама.

ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице...

ФЕМА (ухвати га за руку): Марш из моје куће, тражи мајсторице код твога оца, а не

код ноблеса. Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух! Усмрадила сам руку! (Дува у руку,

па је после брише марамом.) Сад је морам три дана прати, док је опет у ноблес

доведем.

ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас.

ФЕМА (полети на њега, па се опет тргне): Вуци се, кад ти кажем, из моје куће, или

ћу таки пандуре дозвати.

ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати.

ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици)

Шта си стала, те га не тураш из собе.

ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа.

ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Хоћеш да се љубиш с њиме? (Василију) Напоље се

вуци!

ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе?

ФЕМА (пође, па се тргне): Ух, што не смем да му се приближим, да га сама истерам.

Али чекај, безобразник! (Узме лепезу, па га почне с њом турати.) Напоље из моје

куће!

ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице, само још једну реч.

ФЕМА: Кест машир, марш! (Истура га.) Безобразник један, опоганио ми лепезу.

Сад је морам поклонити Анчици.

ЕВИЦА: Ах!

ФЕМА: А шта ти ту уздишеш? Паорентино, повела си се за којеким, па и не

гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на

којекакво ђубре.

Позорје шесто

Јован (Весео трчи.)

ЈОВАН: Ево ме, мајсторице!

ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.) Море, имаш ли

ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена? Кад си јошт’

овакву мајсторицу у твом веку видио?

ЈОВАН: Па добро, а што сам ја крив што ме је покојни мајстор тако научио?

у75

га упо

т

ја а75

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру75

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј75 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ФЕМА: Твој је мајстор био, да ти кажем, магарац; ти треба да будеш паметнији.

ЈОВАН: Шегрт од мајстора?

ФЕМА: Дакако, медведе! Видиш и ја како сам се променила. Да знаш, ја ти више

нисам мајсторица. Госпођо, фрау фон, или ма... ма..., како врагу француски кажу, не

могу од љутине да погодим.

ЈОВАН: Шта сте ме дакле звали, ма... мајс... госпођа, хоћу да рекнем.

ФЕМА: Тако сваки магарац ради да га виче милостива госпоја по три сата.

ЈОВАН: Е, шта могу ја зато, кад сам имао посла.

ФЕМА: Ти немаш никаква посла, него да седиш ту, да слушаш заповест.

ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена?

ФЕМА: Какви сена, ух! Ух, (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало

ватре да се окади соба. Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе.

ЈОВАН: Само што сам дао крави сена, а како је било кад сам спавао у штали и с вама

заједно једо? Па знате ли, мајсторице, онај наш бели мачак...

ФЕМА: Ју! Мачак! Не говорите ми више такве речи, хоћу да паднем у несвест.

ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу?

ФЕМА: Ух, ух! Дајте ми сирћета под нос, док нисам пала у несвест. Анчице, Анчице!

АНЧИЦА (донесе ватру и поче кадити).

ФЕМА: Ах, Анчице, како ми је зло, подузима ме мука. Дај мало сирћета под нос. (Анча јој

донесе.) Тако, сад ми је већ лакше. Ти, безобразниче, да се више не усудиш преда мном

тако што говорити. Не знаш ли ти да је моје тело слабо?

ЈОВАН: Е, слабо, да! Колико сте боја од мајстора изели!

ФЕМА: То је инпретиненција! Чујеш, сад ти последњи пут кажем да ми више не

спомињеш што је било. Тако би ме, безобразник, и пред каквом страном персоном

осрамотио.

ЈОВАН: Па што сте ме звали?

ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље.

Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован.

ЈОВАН: Него?

ФЕМА: Ханц.

ЈОВАН: Зар сам ја коњ?

ФЕМА: Будало! Најлепши пединтери имаду то име.

ЈОВАН: Нисам ја пединтер, него шегрт, нит’ је мени отац казивао да се немчим, него да

останем који сам био.

у76

га упот

ја а76

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру76

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј76 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ФЕМА: Кукавицо, то је ноблес... Ти нећеш више радити као досад, само ћеш за мном ићи,

мене и највеће мадаме – мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити, ...њих

ћеш у руку љубити и с каруца скидати.

ЈОВАН: А где су нам каруце?

ФЕМА: Ти нећеш носити те хаљине, него сам ти начинила друге, свуда унаоколо са

жутим портунетом.

ЈОВАН: Шта, да ме правите пајацем? Мајсторице!

ФЕМА: Опет он!

ЈОВАН: Све заборавим, госпођа, хоћу рекнем, ја нисам рад да се прави од мене

комендија.

ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе. Добро само пази кад те викнем Ханц.

ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили.

ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него грубијанско

Јован.

ЈОВАН: Макар и грубијанско, моје је, ја га нећу под старост мењати. [...]

Позорје седмо

Митар, пређашње

МИТАР: Помози бог, Фемо.

ФЕМА: И овај је дошао да ми смрди нос. (Метне мараму на нос, па се окрене огледалу.)

МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак?

ФЕМА: Коми фо! Коми фо, данас имам једну особиту визиту. Јокан, ауфшпонен. (Оде.)

МИТАР: Шта је овој мојој сестри? Гди је Евица?

АНЧА: У башти.

МИТАР: Иди је зови. (Анча отиде.) Ког врага, ил’ је полудила или се чини. Какве су то

речи: мико! мико! Канда краве ваби.

Евица, Митар

МИТАР: Девојко, шта је твојој матери?

ЕВИЦА: Ах, ујо, она канда није при свести, гледајте шта је урадила с кућом.

МИТАР: Ја видим промену, али не знам зашто; та ни шест недеља нема откад ти је отац

умро.

у77

га упот

ја а77

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру77

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј77 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ЕВИЦА: Она хоће да је код ње све као код највеће господе. Псује ме и грди што радим,

него каже да се накитим, па да седим.

МИТАР: О, слута једна, а је ли она седела док је отац био жив? Он се, бог да му душу

прости, кињио и живот прекраћивао да вам што више прибави, а гледај ти сад ове,

хоће да утамани кућу. А, другојаче ћу ја с њоме почети!

ЕВИЦА: Грдила ме и ружила што сам била код вас и што сам радила.

МИТАР: Дашта, и тебе да васпита као што је она? Безобразница, видела оно мало

крајцара, па хоће да спири.

ЕВИЦА: Некаква госпођа Сара долази, па је тако учи. Све кажу да нисам воспитана

како ваља.

МИТАР: Кад ниси воспитана, а ти ћеш ићи са мном.

ЕВИЦА: Ја не смем, ујо, у вашу кућу улазити.

МИТАР: Зашто?

ЕВИЦА: Запретила ми је страшно, зашто каже да нема брата чизмара.

МИТАР: Шта, та покондирена тиква? А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени

мајстори били као и ја? Хајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој

обадве ноге.

ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо!

МИТАР: Но, шта ти је?

ЕВИЦА: Ах, мој Василије! И њега је отерала.

МИТАР: Моја ћерко, јест да је Василије добар, и да је и твој отац јошт’ намислио

да те за њега да, али ја ти то не могу допустити, а ни за што друго него што је

сиромах.

ЕВИЦА (плаче).

МИТАР: Но, но, ти плачеш?

ЕВИЦА: Није ли мој отац и многи други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад

сте се женили, па ето сте, хвала богу, стекли? Мој је Василије вредан.

МИТАР: Е, моја ћерко, сад нису она времена која су била кад сам се ја женио. Сад

је све другојаче: проклета мода јако обвладала. Твоја се баба, бог да јој душу

прости, у венчаној хаљини сахранила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на

свечаној ћурдији носим, али наши млађи све хоће да светле, да су пред светом

обучени, макар у кући проје не имали.

ЕВИЦА: Мој Василије није такав.

МИТАР: Ја знам, али ни он не може из реда излазити. Видиш, кад би ти метнула

златну капу, сви би зинули на тебе као на чавку. Мораш имати од паучине, и

у78

га упо

т

ја а78

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру78

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј78 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


натркачити кракље или жирафе, како бестрага зову; око врата куле и таране;

мораш наобручати главу и сапети руке са златним ланцима, а то све откуда ћеш?

ЕВИЦА: Нисам ни ја сироче убога.

МИТАР: Видиш ли ти да ти мати лудује? Она ће све с њеном проклетом модом да

спири и измоди, пак онда? Не, не, жао ми је, ал’ не може бити... Који враг, какав

је то пандур?

ЕВИЦА: То је Јован.

МИТАР: Јован, па шта се тако наружио? Јоване!

Позорје осмо

Јован (униформиран), пређашњи

ЈОВАН: Ево ме, мајстор-Митре!

МИТАР: О, часни те крст потрô; који те ђаво нагрди?

ЈОВАН: Мајстор-Митре, пазите с ким говорите! Ја нисам Јован, него Ханц, Жан,

или ако то не можете да упамтите, Јохан. Који ме шегртом назове, онај је пропао

од моје госпође мајсторице.

МИТАР: Твоја је мајсторица сасвим полудила.

ЈОВАН: Доста је и била паметна.

МИТАР: Па куд је сад отишла?

ЈОВАН: Да јој читају молитву.

МИТАР: И она ти је заповедила да се тако обучеш?

ЈОВАН: Дакако. Ја сам њен пединтер. Сад морам све другојаче уредити него што

је досад било. Видите овај орман? Напоље с њиме, мора соба бити празна,

зашто кажу да људи од моде све празно у соби имају. Видите овај зид? Ту

ћемо поређати неке голишаве људе и фрајле с раздрљеним грудима и с неким

клобуцима на глави, где се на пауни возе. Кревети морају доћи насред собе

успоред, и то један за госте, а други за мајсторицу. Ова полица...

МИТАР: Доста, имена ти божја, преврћу ми се црева. Шта је та жена наумила?

Хајде, Евице, од једа нећу моћи читав дан јести. (Оду.)

ЈОВАН: Идите ви, Јован је опет од свију вас најпаметнији. Анчицхен, опет Анчице

(одшкрине лагано врата), Анчице! ... Јао! Ево ми мајсторице!

у79

га упо

т

ја а79

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру79

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј79 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А на почетку беше реч...

Протумачите прилике у којима се ликови затичу у овој комедији, мотивацију њихових

поступака, понашања и преживљавања, особине ликова и поруке које откријете. Одаберите

призор по избору и научите напамет реплике које изговарају одабрани ликови. По групама

изведите ову комедију. Заједно осмислите костиме, сценографију, сценске покрете, увежбајте

глуму и на тај начин комедију оживите у учионици. Уколико постоји могућност, посетите

позориште и погледајте представу „Покондирена тиква” Јована Стерије Поповића.

у80

га упо

т

ја а80

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру80

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј80 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А ауфшпонен (по немачком aufspannen) –

упрегнути коње у кола

В визита – посета; вабити – мамити

Г грубијанство – грубост, неотесаност

Д дејство – чин; диринџити – радити тежак, напоран

посао, ринтати

Е епикет (погрешан изговор француске речи

етикета) – начин отменог опхођења

Ж жирафе – копче; журнал – новине, часопис

З заптити – стегнути се

И изести – појести; инпретиненција (погрешно

изговорена реч импертиненција) – безобразлук,

дрскост

К канда – као да; вероватно, изгледа;

каруца – кочија; комендија – комедија; кондир –

већи суд у коме се држи течност; кокетан – који

својим понашањем наметљиво настоји да се допадне;

компламент (погрешно изговорена реч комплимент)

– израз учтивости, дивљење, похвала; кракља –

велика укосница; коми фо (погрешан изговор

француске реченице comme il faut) – на свом месту,

као што треба; кумте писли хер, вирфте грубијана

хинаус (погрешан изговор немачке реченице kommt

bisschen her, wеrft den Grobian hinaus) – дођите часком

овамо и избаците овог грубог човека

М мидер – стезник; мућурла – будала

Н најмити – ангажовати, запослити;

наобручати – ставити; натура – природа;

ноблес – отменост; господство

О опоганити – упрљати; окадити – махањем

кадионице са запаљеним тамјаном димом

испунити просторију

П паорски – сељачки; пединтер – слуга,

послужитељ; персона – особа; позорје –

призор; пукет – букет

Р регула – правило понашања; резон – овде у

значењу ред; репарирати – поправити;

рифтик (погрешан изговор немачке речи

рихтиг) – одиста, заиста, тачно

С слута – глупа жена; ступа – греда, стуб

Т таки – сместа, одмах; трага – багра

У унтерондловати (погрешан изговор речи

унтерхалтовати се)

– забављати се

Ф фрајла – госпођица

Ч чизмар – обућар који прави чизме;

чест – част

Ш шпанцир – шетња

Реч водича

„Слушајте, децо, ја вас као старији могу и поучити. Добро

упамтите од Феме какво је зло кад прост хоће да диже нос на

високо. То баш тако личи као да би крмача рекла: – Молим вас,

метните ми седло, мени то лепо стоји. Ја могу бити камила.

– А ти, Фемо, сваки дан да проучиш ону пословицу: Нема ти горе

него кад се тиква покондири.”

(Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква, одломак)

у81

га упо

ја а81

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру81

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј81 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Ко је главни лик у у комедији „Покондирена тиква” Јована Стерије Поповића? Прати

Фемино понашање према другим ликовима из комедије. Уочи и објасни шта Фему подстиче да

буде другачија од њих. Какво она има мишљење о себи? Са ким се упоређује? Наведи шта ти у

њеном говору делује смешно. Коментариши Фемину потребу за отменим друштвом. Запажај како

она своју намеру покушава да оствари.

2. Опиши атмосферу која влада у соби у којој се Фема, Василије, Јован и Евица налазе.

Наведи на који начин Фема поступа према њима. Укажи на реплике, гестове, паузе којима се то

открива. Који Фемини поступци нису у складу са животном ситуацијом у којој се налази? Тумачи

нелогичности и недоследности у њеним поступцима. Шта је за њу рад? Какво понашање она

захтева од своје кћерке? Наведи битније Фемине особине.

3. Какав утисак на тебе оставља однос кћерке и мајке у овој комедији? Тумачи разлике између

Феминих и Евичиних побуда и понашања. Како Евица доживљава промену мајчиног понашања?

Како се Евица због тога осећа? Због чега се супротставља мајци? Шта Евицу оптерећује? Коме се

поверава? Протумачи шта њу издваја од осталих јунака комедије. Наведи њене особине.

4. Анализирај ставове осталих ликова према Фемином понашању. Зашто Фема не признаје

свог брата? Образложи сличности и разлике између Митра и Феме. Какво је њихово мишљење о

Евичиној удаји за Василија? Образложи Јованову улогу у комедији.

5. Какав је Фемин говор? Запажај како она изговара стране речи. Преко којих појединости је

дочаран хумор у наведеној комедији? Излагање поткрепи убедљивим примерима из уметничког

текста.

6. Објасни смисао речи тиква и кондир. Протумачи значење израза покондирена тиква. Ко је

покондирена тиква у овој комедији? Које мане су предмет осуде у њој? За кога се данас може рећи

да је покондирена тиква?

Словарица, реченица, ризница

Врста комедије у којој се на духовит начин осуђују мане главног јунака и његови поступци

(помодарство, тврдичлук, дволичност, малограђанштина, примитивизам) назива се комедија

карактера.

Комедија у којој хумор извире из брижљиво припреманих ситуација у које доспевају актери

(јунаци драме) назива се комедија ситуације. Такву комедију читаћеш у осмом разреду (Сумњиво

лице, Бранислав Нушић).

у82

га упо

т

ја а82

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру82

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј82 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Бранислав Нушић

Власт

(одломак из недовршене комедије)

Лица:

ТОЗА, министар

ДОБРОСАВ, његов друг из школе

МИЛОЈЕ, његов таст

АРСА, његов рођак

МАРА, његова рођака

Први чин

IV

ДОБРОСАВ (долази споља): Добар дан желим! Извините, јесте ли ви домаћи?

МИЛОЈЕ (устаје): Да, ми смо домаћи.

ДОБРОСАВ: Реците ви мени, бога вам, прима ли министар код куће?

МИЛОЈЕ: Не прима, господине.

ДОБРОСАВ: Па где прима, ког ђавола? У Министарству не прима, код куће не

прима!

АРСА: Али како, забога, у Министарству прима.

ДОБРОСАВ: Пет дана му се јављам, па ме не прима!

АРСА: Па кад дођете на ред, ваљда?

МИЛОЈЕ: А познаје ли вас министар?

ДОБРОСАВ: Па како да ме не познаје, школски смо другови.

МИЛОЈЕ: А, тако, школски другови.

АРСА: Заједно сте ваљда гимназију прошли?

ДОБРОСАВ: Заједно, дабогме, и седели смо увек један крај другога, пета клупа у

нижој гимназији, а у вишој трећа.

АРСА: Гле, молим те!

МИЛОЈЕ: Па јелте, молим вас, да ли се могло по чему онда слутити да ће Тоза бити

велики човек и министар?

ДОБРОСАВ: Бога ми, ни по чему се то није могло слутити; он је био најглупљи у

разреду.

у83

га упо

т

ја а83

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру83

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј83 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


АРСА: Хоћете ваљда да кажете скроман.

ДОБРОСАВ: Ама, није скроман.

МИЛОЈЕ (увређен): Ви то сувише оштро...

АРСА: Дабогме оштро, могло би се рећи можда: он се доста споро развијао.

ДОБРОСАВ: Ама, шта ту да увијам? Да ме је онда ко упитао: „Шта мислиш, шта ће

бити од овог нашег Тозе?” ја бих му рекао: „Шта има да буде! Има отац да му купи

корпу, па на ћошку код Хипотекарне банке да продаје кикирики!”

МИЛОЈЕ и АРСА (запрепашћени): Забога, забога! Шта ви говорите?

ДОБРОСАВ: Говорим, брате, како је било.

АРСА: Па добро, нека је тако и било по вашем мишљењу; али ипак није био рђав

ђак, полагао је све испите.

ДОБРОСАВ: Па, оно, јесте, полагао је некако, бог ће га знати како, и провлачио се

некако из свих других предмета, али математика му никако није ишла у главу,

ама никако.

АРСА (Милоју): То нам је у крви. Целој нашој фамилији није ишла математика у

главу.

ДОБРОСАВ: Толико се носио с математиком да је због ње почео и да краде.

МИЛОЈЕ: Ко? Јесте ли чули!

ДОБРОСАВ: Ето, мени једанпут украо писмени задатак из математике.

АРСА: Па знам, господине, то се не каже: крао је – него: узео је задатак на

разматрање.

ДОБРОСАВ: Ама, какво разматрање! Док сам ја на табли говорио лекцију, он

завукао прсте у моју торбу.

МИЛОЈЕ: Опет ви! Украо се може рећи за порезника, за поштара, за општинског

извршитеља, али за министра се може рећи само „узео на разматрање”.

ДОБРОСАВ: Па он онда није био министар.

МИЛОЈЕ: Па није, али је био будући министар.

ДОБРОСАВ: Бога ми, ја сам тога будућег министра испребијао. Чим се свршио час

и професор изишао, а ја шчепам министра за уши и тако му их својски истеглим

да се дерао као магарац.

МИЛОЈЕ: Али, господине, престаните с таквим изразима.

ДОБРОСАВ: А био је и подлац, улагивао се професорима.

АРСА: Врло вероватно, јер ми смо у породици, како да кажем, сви умиљати.

ДОБРОСАВ: Не знам јесте ли умиљати, али сам ја будућег министра због тога

улагивања тукао просто као вола.

у84

га упо

т

ја а84

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру84

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј84 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


МИЛОЈЕ (дубоко увређен): Господине, ја вас као домаћин куће молим да престанете

с таквим изразима. Ако имате што с господином министром, ви изволите у

Министарство, али ући у кућу и сипати увреде...

ДОБРОСАВ: Ама, не говорим ја то да кога вређам; хтео сам само да вам покажем

колико смо ја и он интимни, и он сад неће, молим вас, мене да прими. Један

Тоза, па мене да не прими. (Полазећи.) Јавићу му се и данас, али, молим вас,

реците му нека се не шали, нека ме прими. Реците: Добросав Николић, његов

школски друг.

АРСА и МИЛОЈЕ: Хоћемо! Хоћемо!

ДОБРОСАВ: Е, па збогом! (Оде.)

V

МИЛОЈЕ (не може чисто да дође себи од запрепашћења. Крсти се и чуди): Побогу,

брате и пријатељу, виде ли ти каквих све људи има на свету!

АРСА: Зато га, ваљда, министар и не прима; зна га какав је.

МИЛОЈЕ: Ово се, бога ми, дошло до тога да човек пожели да нема школских

другова.

АРСА: Скоро!

МИЛОЈЕ (седа): Ето, прекиде нас у најбољем разговору. О чему бесмо оно

разговарали?

АРСА: Говорио си ми о томе како си сањао да си цар и како ти се допада власт изблиза.

МИЛОЈЕ: Јесте!

АРСА: Па лепа је власт; не може се рећи да није лепа, само, знаш, није она за тебе.

МИЛОЈЕ: Зашто као да није?

АРСА: Па ето, немаш школе. Не пребацујем ти ја то и, не дај боже, да те вређам!

Камо среће да и ја нисам учио школе, него да сам отишао као и ти за тезгу. Не

пребацујем ти, ал’ ниси школован и, ето, то ти смета.

МИЛОЈЕ: Па не мислим ја ваљда да будем министар?

АРСА: Не мислиш, не кажем да мислиш, али тако, кад одеш тамо у чекаоницу, па

гледаш у министрова врата, кроз која једни улазе а други излазе, теби тек сене

кроз памет: „Боже, кад би’ ја нешто био тамо!”

МИЛОЈЕ: Па сене, не могу рећи да не сене.

АРСА: Е, ето видиш, али што не бива, не бива. Ево, рецимо, да си министар

финансија.

у85

га упо

т

ја а85

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру85

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј85 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


МИЛОЈЕ (брани се): Ама, иди молим те, откуд је то за мене?

АРСА: Није, не кажем да јесте, ал’ узмимо само примера ради. Прво на шта би

натрчао то је курс. Ти не знаш, је ли, шта је то курс?

МИЛОЈЕ: Па не може се рећи да не знам.

АРСА: Добро, рецимо знаш, али није ту само курс, има ту, пријатељу, и пуно других

кљуса. Валута, па девиза, па клиринг, па дубиоза, па инфлација, па узанс, па

вирман и ваздан још, ко ће све то да упамти! ’Ајде, знаш ли, шта му све то значи?

МИЛОЈЕ: Ама, откуд ћу знати?

АРСА: Па не знаш, дабогме. Е, како онда можеш бити министар финансија?

МИЛОЈЕ: Ама, ко то мисли?

АРСА: Или, можда, мислиш да би могао бити министар просвете. Ја не кажем да

је потребно да будеш богзна како писмен, ал’ опет. Морао би, на пример, да

прочиташ све школске уџбенике, а ти, да си хтео да читаш школске уџбенике, ти

би свршио школу, а не...

МИЛОЈЕ: Ама, остави молим те, ко на такве ствари мисли! Није ми ни на крај

памети да будем министар; знам ја да то није за мене. Мислио сам онако само.

Мени се, знаш, допада оно да ми се људи клањају, да имају страх од мене, да ми

издалека скидају капу.

АРСА: Знам, био сам власт, начелник срески, па био сам страх и трепет. Још нисам

ни избио у чаршију, него тек идем споредном улицом и искашљујем се, а газда

Миладин кидне на задња дућанска врата и каже шегрту: „Ако господин начелник

пита за мене, а ти реци: отишао негде послом”. А то није, да кажем, да се склони, да

му не би’ штогод тражио на зајам; зна он добро: кад би мени требало, да би’ га ја

нашао, па да се и у мишју рупу завуче. Није то, него да се склони испред власти; не

воли тако да погледа у очи власти!

МИЛОЈЕ: Ех, то!

АРСА: Знам, кажем ти, био сам власт, али каква ми је корист од тога, кад живиш

само од плате; а каква ми је то онда власт кад ја немам од ње користи?

МИЛОЈЕ: Какве користи?

АРСА: Па такве, брате. Ти, знаш, друкче схваташ власт, а ја друкче. Теби је дао бог,

све ти је потаман, е сад да ти је мало власт, онако као после ручка чаша старог

вина. Теби се допада само формална страна власти, а мени не, богме. Ја сматрам

да је власт зато дата човеку да је искористи.

МИЛОЈЕ: Опет те не разумем!

у86

га упот

ја а86

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру86

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј86 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


АРСА: Ево, да ти објасним. Ти имаш министра зета, а ја имам министра синовца. То

је овај наш Тоза. Он је власт, је ли, велика власт?

МИЛОЈЕ: Јесте.

[...]

МИЛОЈЕ: Ама, како? Како се може искористити?

АРСА: Може, него. Зар ти, бога ти, ниси никад музô краве?

МИЛОЈЕ: Добро, за краву разумем, ал’ како власт да музем?

АРСА: Ево како: ти хоћеш, рецимо, да се преместиш из унутрашњости у

Београд, добро! Треба неко да проговори министру. Ко би боље до чика-Арса,

министров рођени стриц. „Молим вас чика-Арсо, проговорите то и за мене!”

МИЛОЈЕ: Ко то каже?

АРСА: Онај што хоће да се премести: „Хоћу, брате, како да нећу; само, мислиш ли

да ми кажеш хвала ако ти свршим посао?”

МИЛОЈЕ: То питаш ти њега?

АРСА: Јес’! „Па мислим, дабогме!” вели. Знам ја да ти мислиш, него колико?”

(Прстима одбројава новац.) Онај се чеше и домишља. „Нема шта да

размишљаш, него спреми две-три хиљаде, а две-три хиљаде то ће рећи две

хиљаде и пет стотина”, „Много!” – хуче овај. „Како много, зар то много? Ни

брат брату не би јевтиније учинио. Зар да те извучем из паланке где чешљаш

по цео дан карте и оговараш среског начелника, апотекарку, марвеног лекара и

школског надзорника; да те извучем, је л’, отуда па да те бацим овде на плаже,

на корзо, на филхармоније, на биоскопе – па много зар?” И напослетку онај

пристане, и ја помузем две и по хиљаде.

МИЛОЈЕ: А зна ли он то?

АРСА: Који он?

МИЛОЈЕ: Па господин Светозар?

АРСА: Ах, таман бих ја смео њему тако нешто да

поменем. Ти знаш какав је он карактер. Немој ти

да слушаш онога што му је крао задатке. Кад сам

му једанпут споменуо: „Синовче, има један посао

на коме би се дала лепа пара зарадити!”, а он плану

као рис, па ми рече: „То си сад рекао, па никад више

да ми не поменеш! Драже је мени моје поштење и

мој образ него не знам каква пара”. Такав је, шта

ћеш, а такви смо сви ми у нашој породици у мушкој

линији.

у87

га упот

ја а87

в

н

о

с

т

и

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру87

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј87 жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


XVI

МИЛОЈЕ (пошто сви оду): Виде ли?

АРСА: Шта?

МИЛОЈЕ: Њега.

АРСА: Тозу?

МИЛОЈЕ: Њега јест’, виде ли шта је власт?

АРСА: Видех, ал’ само нешто не разумем. Гледам те па не разумем, пријатељу, шта

ти би те се ти онолико клањаш твоме рођеном зету?

МИЛОЈЕ: Не клањам се ја зету; шта имам зету да се клањам! Али власт је, брате! И

мислиш ти да ја хоћу да се клањам? Не, брате, него тако, кад наиђе власт, а мене

нешто штрецне, и сама ми се леђа превију. Свакога понешто штрецне. Тебе, на

пример, штрецне кад ти неко помене сто хиљада динара, је ли?

АРСА: Па, штрецне!

МИЛОЈЕ: Е, видиш, тако мене штрецне у кичму чим се помене власт.

АРСА: А јеси ли га видео, а, како уме да буде власт! Испрсио се као да је ђенерал, а

не Тоза. Такви смо, видиш, сви ми у фамилији по мушкој лози.

МИЛОЈЕ: И како званично говори.

АРСА: С висине. У томе се, видиш, и састоји власт: да умеш с висине говорити, да

би ови доле осетили колико су нижи.

МИЛОЈЕ: Како то с висине? То не разумем!

АРСА (приђе му): Ето, видиш, нас смо двојица равни; не можеш ти мени ни ја теби с

висине говорити, али... (Узме једну шамлицу и метне је пред Милоја.) Попни се,

молим те!

МИЛОЈЕ: Ама...

АРСА: Попни се, кад ти кажем! (Пошто се Милоје попео.): Осећаш ли да си сад

виши од мене?

МИЛОЈЕ: Па, осећам.

АРСА: Е, видиш, то је, рецимо, први степен власти: срески начелник, или

представник општине у среској вароши, или тако нешто. Ја остајем доле, ја сам

народ, а ти, ти си више мене, ти си, рецимо, државна власт. Видиш ли преко моје

главе?

МИЛОЈЕ: Видим!

АРСА: Е, па то толико! Власт треба да гледа народ преко главе. То ти је, тако рећи,

први степен; а сад, попни се на ову столицу.

у88

га упо

т

ја а88

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру88

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј88 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


МИЛОЈЕ (брани се): Ама, човече божји, где ћу ја...?

АРСА: Пењи се, молим те, пењи се!

МИЛОЈЕ (невољно, али се попне).

АРСА: А сад, је л’ осећаш да си још на већој висини?

МИЛОЈЕ: Осећам.

АРСА: То је, рецимо, висина окружног начелника или народног посланика. Ја,

народ, гледам тебе у трбух, а ти мене?

МИЛОЈЕ: У теме!

АРСА: Тако је! Али сад, пријатељу мој, сад тек имаш да видиш...

МИЛОЈЕ: Шта сад, побогу, брате?!

АРСА: Сад ћеш тек да видиш шта значи то с висине говорити. ’Ајде, ’ајде, попни се

на сто.

МИЛОЈЕ: Ама, немој, побогу, човече!

АРСА: Све ово досад ти не вреди без

овог, јер то је, видиш, министарска

висина; треба да видиш како се с те

висине гледа.

МИЛОЈЕ: Не треба ми, шта ће ми то?

АРСА: Попни се кад ти кажем. Није

то ништа, само закорачи, ако хоћеш

правилно да схватиш. ’Ајде, ’ајде!

МИЛОЈЕ: О брате!... (Пење се вртећи

главом.)

АРСА: Е, пријатељу, шта видиш сад?

МИЛОЈЕ: Не видим ништа.

АРСА: Тачно, тачно! Власт с те висине

не види ништа. А видиш ли народ,

односно мене?

МИЛОЈЕ: Видим те онако испод ока,

и, право да ти кажем, изгледаш ми

мали.

АРСА: И то овако кад усправно

стојим, а кад ме оно, што ти кажеш,

жацне у кичму па се погрбим? (Сагне

се.) Погледај!

у89

га упо

т

ја а89

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру89

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј89 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


МИЛОЈЕ: Изгледаш ми још мањи!

АРСА (усправи се и стане уз њега):

А ја, видиш, кад погледам тебе, не видим ти главу, јер си на великој висини; зато,

видиш, народу и изгледа да власти немају главе, јер је не виде.

МИЛОЈЕ: Море, да сиђем ја, мени се врти у глави.

АРСА: Хоће и то; на министарској висини хоће који пут да се врти у глави.

МАРА (наилази испред гостију из своје собе и, кад спази Милоја на столу, она

цикне): Ју, ју!

(Сви остали такође се запрепасте и пренеразе.)

МАРА: Милоје, тешко мени, шта ћеш ту?

МИЛОЈЕ: Ја сам на висини!

Завеса

У свету уметничког дела

1. Ко су главни ликови у наведеном одломку? Шта је тема њиховог разговора?

2. Како Милоје доживљава власт? Шта би он желео да постане? О чему сања? Запажај

како он доживљава људе. Због чега се клања зету Този? Какав би се Милоје понашао према

другима да је на власти? Шта му се допада?

3. Ко је Добросав? Шта је он министру Този? Какво је његово мишљење о Този? Наведи

које је негативне Тозине карактеристике Добросав истакао у први план. Како реагује Арса

на такве речи? На који начин он оправдава Тозине мане и поступке? Зашто то чини?

4. Објасни зашто Арса исмева Милоја. Шта тиме жели да постигне? Како Арса

доживљава власт? Подвуци речи у тексту које то илуструју. Шта би њему власт донела?

5. Запажај како је Арса представио различите нивое власти. Чега се Милоје и Арса

играју? Шта у њиховој игри симболизују шамлица, столица и сто? Протумачи пренесено

значење Арсине тврдње да власт нема главу и не види ништа зато што је на висини. Како се

завршава ова сцена? Објасни због чега је Милојева и Арсина игра смешна. Шта из дијалога

који они воде сазнајеш о њиховом карактеру?

6. Шта о структури власти и тежњи оних који је немају сазнајеш из ове комедије?

1. Протумачи изреку „Дај некоме власт, па ћеш видети какав је човек”. Размисли зашто

се сматра да се људи промене кад добију моћ.

2. Шта мислиш, због чега људи теже да буду виђени, моћни, славни, на власти? Шта ти

желиш да постанеш? Какав је твој однос према другима када си у прилици да одлучујеш и

пресуђујеш?

у90

га упо

т

ја а90

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру90

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј90 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Љубомир Симовић

Бој на Косову

(одломак из историјске драме)

Сукоб између војски кнеза Лазара Хребељановића и султана Мурата I, који се водио на

Видовдан, 15. јуна по старом, тј. 28. јуна по новом календару 1389. године, представља један

од најзначајнијих догађаја у историји српског народа. У бој су кренула оба владара лично, и

кнез Лазар и султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом. Милош Обилић је испунио свој

завет који је дао кнезу Лазару и погубио је султана Мурата. Када је погинуо султан Мурат,

изгледало је да ће Срби сигурно победити. Међутим, одлучујући преокрет у боју извршио је

Бајазит, који је неочекивано напао и поразио војску кнеза Лазара на Газиместану.

(Јаничари уводе окованог Лазара. Он је

исцепан, рањен, крвав, без кациге.

Са њим је, такође крвав и сав у ранама,

слуга Милутин.)

БАЈАЗИТ

Синoћ у злату, у свили и кадифи,

а јутрос блатњав и крвав, у Џеверу гвожђу!

Синoћ на престолу, а јутрос у медвеђој јами!

Једна је истина увече, друга ујутру!

Синоћ се овом накиту ниси надао?

ЛАЗАР

Да овим страдањем купујем вишњи живот!

БАЈАЗИТ

Какав вишњи живот?

Глава ће ти с пања пасти доле у прашину!

Ту, у прашину, где су ти сада ноге!

Па је ли ту, у прашини, под ногама,

тај вишњи живот?

Tвој живот, ни вишњи ни нижњи, не вреди

ни жижљива грашка?

ЛАЗАР

И ово је, Бајазите, од Бога!

БАЈАЗИТ

Да си знао синоћ што знаш јутрос,

не би се јутрос нашао на овом путу!

Ти знаш куд он води? И докле иде?

ЛАЗАР

Знам. Знао сам и синоћ.

БАЈАЗИТ

А шта си знао?

у91

га упо

ја а91

в

н

о

с

т

ЛАЗАР

Живот човеку вреди онолико

колико је спреман да га плати!

БАЈАЗИТ

А ти си спреман да га платиш главом?

Ја то никако не могу да разумем!

Ако је цена твог живота твоја смрт,

кажи ми, ако можеш, шта ти имаш

од тако скупо плаћеног живота?

Мртав не можеш ни да солиш,

ни да бибериш,

ни да се Богу молиш!

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и дру91

треба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј91 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ЛАЗАР

Кад би ти знао колико је скупа

и једна обична дрењина, у животу

онога ко живот плаћа својом смрћу!

У том животу и варница која се гаси,

и пахуља која се топи,

вреде више него круна у твом!

БАЈАЗИТ

Остави ти те варнице и пахуљице!

И чињеницама погледај у очи!

А чињенице, очигледне и опипљиве,

чињенице без главе, чињенице без ногу и

руку,

леже у крви по целом Косову!

ЛАЗАР

А зар ти не пада на памет да се упиташ

што смо то данас платили тако скупо?

БАЈАЗИТ

Шта је да је, није вам се исплатило!

ЛАЗАР

Кад упоредим нашу победу и твој пораз...

БАЈАЗИТ

Пораз? Мој?

ЛАЗАР

Твој пораз је, Бајазите, у томе

што не видиш у чему је наша победа!

БАЈАЗИТ

Победа?

Ово победа?

Каква победа?

Јесмо ли се ми

тукли на истом пољу, у истом боју?

Биће да си изгубио превише крви,

па ти се мути!

Погледај около, око себе, по Косову!

Па зар је ово, Лазаре, твојa победа?

Личи ли ово, Лазаре, на победу?

Како ли тек изгледа твој пораз,

ако ти победа изгледа овако!

Јесу ли ова трупла по Лабу и Ситници

тела победника?

Ове одсечене руке, и сломљене ноге,

јесу ли руке и ноге победника?

Оборите чадор!

Ова глава, што с копља гледа на земљи

у92

га упо

т

ја а92

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру92

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј92 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


сопствену трупину,

да није и ово глава победника?

ЛАЗАР

Јесте, Бајазите!

И погледај је добро, да је упамтиш!

Не виђа се оваква глава сваког јутра!

Нема овако лепе смрти сваки дан!

Ти жив, Бајазите, можеш да солиш

и бибериш!

Да живот бројиш зрнима бисера,

и да га мериш мерицама злата!

Ал тешко ћеш наћи живот скупљи од овог

који је плаћен Обилићевом главом!

БАЈАЗИТ

Ако тај живот, о коме говориш, заиста

вреди толико колико кажеш да вреди,

зашто га толико није платио и Бранковић?

Значи да Бранковић мисли да не вреди?

ЛАЗАР

Вуков не вреди, ал вреди Обилићев!

Мртав је Обилић живљи од живога Вука!

Лепша је његова смрт, но Вуков живот!

Приђи, Бајазите, и погледај како је лепа

глава којом се купује царство небеско!

БАЈАЗИТ

За ту главу, којом ти купујеш небо,

нико ти не би дао ни главицу лука!

ЛАЗАР

Ова се глава не полаже у гроб, него у темељ!

Ова глава небу и земљи показује

коју смо мету и цену поставили!

Нема овакве победе сваки дан!

БАЈАЗИТ

Ова глава много прича! Одсеците је!

(Јаничари Лазара одводе до пања, и пред

пањем га обарају на колена.

Слуга Милутин клекне пред Бајазита.)

СЛУГА МИЛУТИН

Допусти ми, честити царе...

БАЈАЗИТ

Ко си ти?

СЛУГА МИЛУТИН

Слуга Милутин!

БАЈАЗИТ

Ако хоћеш да молиш за његов живот,

само ћеш узалуд отварати уста!

Могу да те чујем кол’ко и кечигу!

СЛУГА МИЛУТИН

Допусти ми, честити царе Бајазите,

да на ове грешне и рањене руке

дочекам свету Лазареву главу!

БАЈАЗИТ

Па дочекај!

Не видим да ће јој од тога бити лакше!

(Прилази Лазару, који клечи пред пањем.)

Кажи сад, Лазаре, ко је победник:

ти, с главом на пању,

или ја, с круном на глави?

у93

га упо

т

ја а93

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру93

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј93 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ЛАЗАР

Ово, што је за тебе пањ,

за мене је праг!

А што се тиче победе, Бајазите...

Ми смо се тукли у различитим биткама!

Ти си победио у твојој, ја сам у мојој!

(Прекрсти се.)

Хвала ти, Господе, што сам дочекао

да ме на овом прагу

огреје и озари вече сунчаног дана!

БАЈАЗИТ

Ево још једне победничке главе!

Синоћ на престолу, а данас на пању!

СЛУГА МИЛУТИН

Данас на пању, а вечерас у облаку!

(Положи главу на пањ. Слуга Милутин

извади из недара свилену мараму и

рашири је испред Лазареве главе. Џелат

замахне сабљом, одсече Лазареву главу,

и она пада у мараму раширену на

Милутиновим рукама.)

Кнез Лазар Хребељановић,

црква у Манастиру Љубостиња

(XIII век)

у94

га упо

т

ја а94

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру94

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј94 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. У каквим околностима разговарају кнез Лазар и Бајазит? Како је Бајазит реаговао

када је угледао кнеза Лазара? Обрати пажњу на њихов дијалог. Шта противници од

разговора очекују? Како се опходе један према другом? Ко је у том разговору надмоћнији?

Зашто Бајазит не разуме оно о чему говори кнез Лазар? У ком моменту он одлучује да га

погуби?

2. Шта о Лазаревом карактеру сазнајеш на основу његових речи и поступака? Истакни

особине по којима је он изузетна личност. Протумачи значење Лазаревих речи „да

страдањем купује вишњи живот”. Прочитај епску народну песму о пропасти царства

српског и објасни како су српски витезови доживљавали смрт и у шта су веровали. Тумачи

која сазнања и свевремене истине о животу, подвигу и жртвовању казује кнез Лазар.

3. Када је кнез Лазар у драми испољио своја осећања? Каква осећања он гаји према

Милошу Обилићу? Шта је, по његовом мишљењу, Милош Обилић својим подвигом

постигао? Протумачи Лазареве речи „Ова се глава не полаже у гроб, него у темељ!”. Шта

кнез Лазар мисли о Вуку Бранковићу? Образложи како се кнез Лазар осећа када је суочен

са смрћу. Тумачи у чему је садржана његова морална снага.

4. Како је представљена смрт кнеза Лазара? Протумачи значење речи слуге Милутина

„Данас на пању, а вечерас у облаку!”.

5. Разврстај историјске, епске и драмске елементе у овој драми па разматрај у каквом су

уметничком односу.

А на почетку беше реч...

Драматизуј, уз помоћ наставника, неку од народних епских песама о косовским јунацима, по

узору на одломак из драме Бој на Косову Љубомира Симовића.

Откривалица

У драми у стиху остварује се склоп најузвишеније поезије и свакодневног говора,

уз употребу свих средстава позоришног језика. Откад је прозни језик у већој мери

ушао у драмску књижевност (XIX век), овај назив постаје ознака посебног жанра

(књижевне врсте) који је језички, тематски и својим поетским изразом другачији од

прозног записа.

у95

га упо

т

ја а95

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру95

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј95 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У овој игри речи од тебе се очекује да откријеш значајне драмске појмове. Свако

почетно слово речи упиши у обојено поље. Када завршиш откривање асоцијација,

назив добијеног термина напиши у жуто поље. Тако ћеш доћи до своје мале

ризнице драмских и позоришних термина.

А1 Д А8

А2

А9

А3

А10

А4

А11

А5

А12

А6

А7

А –

Систематизација

Драмска игра

А1– разговор између два лица на сцени; А2 – предмети неопходни глумцима на позорници

за време извођења представе (нпр. марамица, чаша, чешаљ, лепеза); А3 – поздрављање

глумаца на крају позоришне представе пљескањем рукама; А4 – дужи говор само једног

глумца на сцени; А5 – део позорнице на коме су глумци; А6 – врхунац у развоју драмске

радње; А7 – плакат који се истиче на паноу испред позоришта и садржи обавештења о

позоришној представи и подели глумачких улога; А8 – сценско постављање драмског текста

за позориште, филм, телевизију или радио; А9 – позориште код старих Грка и Римљана са

кружним степенасто поређаним редовима седишта у гледалишту; А10 – део драмског текста,

обично стављен у заграду, којим писац даје објашњења и упутства глумцима, редитељу,

сценографу, костимографу како изгледа сцена, амбијент у коме се одвија драмска радња, како

поступају ликови (мимика, гестови); А11– чуло мириса; А12 – прилагођавање књижевног

текста за извођење у позоришту, на радију или телевизији.

Б1

Б2

Б3

Б4

Б5

Б –

Г

Б1 – изражавање покретима (тела, руку, главе, рамена) док се говори; Б2 – лице у драмском

делу; Б3 – лице коју игра глумац у неком сценском делу (позоришном или филмском);

Б4 – покрет мишића на лицу којим се изражавају осећања, расположења, намере;

Б5 – пробни наступ глумаца пред комисијом при избору за добијање улоге у филму или

позоришној представи.

у96

га упот

ја а96

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру96

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј96 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


НЕМИРИ

„Али, допуштено је, мислим, на крају пожелети

да прича коју данашњи приповедач прича људима

свога времена, без обзира на њен облик и њену

тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена

грмљавином убилачког оружја, него што је могуће

више покретана љубављу и вођена ширином и

ведрином слободног људског духа. Јер, приповедач и

његово дело не служе ничем ако, на један или други

начин, не служе човеку и човечности.”

Иво Андрић

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Васко Попа

Манасија

Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића и саграђен је почетком

XV века у време турске најезде на српске земље. Био је културни центар где су калуђери

преписивали, а зографи украшавали старе рукописне књиге.

алах или илалах – нема

бога осим Алаха

зограф – сликар фресака

и икона

У свету уметничког дела

Плаво и златно

Последњи прстен видика

Последња јабука сунца

Зографе

Докле твој поглед допире

Чујеш ли коњицу ноћи

Алах ил’ илалах

Кичица твоја не дрхти

Боје твоје не плаше се

Ближи се коњица ноћи

Алах ил’ илалах

Зографе

Шта ли видиш на дну ноћи

Златно и плаво

Последња звезда у души

Последњи бескрај у оку

1. Чиме је заокупљен зограф? Зашто није свестан опасности која му се приближава?

Шта га опчињава? Објасни на који начин се он оглушује на топот коња турске војске. Како

показује своју храброст? Шта се персонификује у песми и зашто?

2. Погледај фреску Светих ратника из манастира Манасије. Објасни због чега у

стиховима преовлађују плава и златна боја. Протумачи поетски смисао тих епитета.

Откривај пренесена значења мотива јабуке, прстена, звезде и ока. Због чега се редослед

боја у последњем стиху променио? Протумачи последњи стих. Манасија није одолела

опсади. Чиме овај уметник брани слободу, част и духовност свог народа?

3. Запази распоред терцета (строфа од три стиха) и дистиха (строфа од два стиха) у

песми. Шта уочаваш?

у98

га упо

т

ја а98

в

н

о

с

т

Свети ратници, фреска у

манастиру Манасија (XV век)

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру98

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј98 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Цвијети – недеља уочи

Ускрса

Четрдесетина – Велико

веће; млетачки суд од

четрдесет чланова

Трoјица – Мало веће;

млетачки управни суд од

три члана

заточник – онај који се

бори за неку идеју

дужд – владар Млетачке

републике

чуњ – чамац

Стефан Митров Љубиша

Кањош Мацедоновић

– прича паштровска из петнаестог века –

(одломак из приповетке)

Приспје Кањош у Млетке на Цвијети, у најљепше доба

године. Гдје ће, гдје неће, те он код оне тројице гдје је пио

кафу. Не пусти га стража од прве уљести, него му викну: „Не

можеш амo; но ако ћеш да се судиш, хајде код Четрдесетине.”

Видје Кањош да су га почели опет слати од Вука до

Новака, пак одговори стражи срдито:

– Баш нијесу то посли за које јa идем Четрдесетине, него

Тројице. Ја сам, ако ти је драго знати, заточник дуждев. Јошт

то лијепо не изусти, а стражар дигне капу с главе, и проведе

га из одаје у одају, док дођу пред Тројицу. Кад виде Тројица

Кањоша, намрде се, јер помисле да Паштровићи неће слати

замјеницу дужду.

Кањош им се поклони и преда писмо; сва се три пригну

да виде што пише, док рече један од њих, пошто се нешто међу се поразговоре:

– Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти.

Наједи се Кањош да пукне:

– Моја господо! Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас

допадох. Ја сам најприје дошао до вас, јер нећу да излазим пред дужда него

славодобитан, а ви ме лијепо дочекасте!

– А да – реку сва три – кад нећеш пред дужда излазити, а ти хајде сутра на

погибију. Је ли ти мач оштар?

– На ове ваше јунаке – одврати Кањош – не требује га оштрити него да лиња

гвожђе. Кажите ми гдје је мегдан и мегданџија, па ко кому што да.

Дадоше му пратиоца и рекоше да иде с њим, да ће га он провести до Фурлана и

казати му гдје ће га закопати.

Бијаше сунце по неба превалило кад приспију на обалу.

– Тамо ти је – рече вођа – на тој острвици мегданџија, а ево ти чуњ пак се

превези сам.

А Кањош њему:

– Хајде, болан, са мном, завези и превези ме, даћу ти плату, пак ми буди и ђевер.

– Нијесам се ја помамио, нити ми је, богу да је за славу, живот омрзнуо! –

одговори вођа, пак побјегне у бестрв.

у99

га упо

т

ја а99

в

н

о

с

т

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и реба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј

дру99

уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним ј99 и жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Остаде Кањош сам. „Сад што ћу да радим! Могло ми је бити да сједим дома као

господин. Нанесе ме неки гријех да овдје лудо погинем; пак да је за кога, ни по јада,

но за ове страшиве и надуте ниткове. Идем баш на конак, пак ћу сутра опет пред

судије нека ми даду пратиоца да ми ђеверује, ако погинем, да ми се бар зна гроба;

овако могу лудо пропасти прије мегдана...”

У томе се одвезе од острвице чуњ и допре к обали. Кадли збиља Фурлан

палошином о пасу, а одио вучетину. Вика Кањошу:

– Што си ту, зла ти cpeћa! Који си?

– Ја сам – рече Кањош – заточник дуждев; него кажи гдје ћемо се сјећи.

– Не шали се, него кажи ко си! – викну Фурлан.

– Знаћеш брзо који сам – одговори Кањош – него хајде да се сијечемо, није мени

дангубити. – Пак се до’вати за мач, а зашкрипи зубима.

Укрцају се свак у свој чуњ и завезу по крми. Кад допру к острвици, скоче оба

једанак на крај, а Кањош отисне свој чуњ од краја.

– Што чиниш – викне Фурлан – што отури чуњ, јеси ли при себи?

– Не требају нам два – одговори Кањош – ја ћу се твојим вратити, а теби већ не

требује ни чуња ни коња: ти си своју чашу испио.

Препаде се Фурлан, пак му стаде причати колико је јунака посјекао и убио. А

Кањош њему:

– Мучи, рђо, ти нијеси јунака ни видио, камоли убио; него баци ту палошину да ти

вежем руке наопако, да те водим дужду, еда му се смилује и

палошина – дугачак и

тежак мач

тилут – тупа страна мача

кужањ – млаз

обршити – зло проћи

да ти опрости кад те таква види.

– Прођи се белаја и боја – додаде Фурлан – него хајде под

мој шатор да ручамо, а вјеруј ми, незнана делијо, тај дужд, за

кога ћеш гинути, једнаки је душманин и мени и теби, пак те

жалим гдје те ђаво нанио да ти попијем ту праву крв.

– Ништа ме не жали – викне Кањош, пошто тргне

из корица мач и насрне на Фурлана. А овај одбије палошем мач, и на тилуту му

направи зубац, би палац утонуо. Поврне Кањош и другом и трећом, но Фурлан

вјешто одбија махове, док га Кањош, обигравајући, окрене сунцу у очи. Потегне

Фурлан једном, и чисто, да се Кањош некако хитро не усука, шћаше га раскројити.

Док Фурлан махну другом, Кањош га уграби и проби мачем с лијеве сисе на десну

лопатицу. Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао. –

Допаде Кањош, дигне му с руке прстен, а распаше палош, па га остави да диха.

м100

р100 у100

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др100

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним100

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Укрца се у чуњ и доприје обали. Кадли се ту накупило све што је жена у Млецима.

На девет јада док је себи пут прокрчио и на конак приспио, а оне жене за њим у

пратњу појањем и весељем. – Теже ми бијаху оне жене – казивао је послије Кањош –

него Фурлан и његов палош.

Пуче по граду глас као муња да је Фурлан погинуо. Неко прича да му је видио

главу, неко срце, неко описива бој као да је све очима гледао, а стотина га опколила

да чују. Зазвоне звона у свијем црквама; позатварају дућане прије мрака, ударе

свирале и бубњи, расвијетле град да се види као усред подна, а народ врви одсвукуд

на чопоре к великој цркви да Богу захвали и завјете прилаже што се град ослободио

тако страшне биједе.

У првом мраку око триста људи одјевени у једнакој ношњи, а за њима свијета на

гомиле, са зубљама, дублијерима и свијетњацима, дођу пред

зубља – бакља

дублијер – велика воштана

свећа

свијетњак – свећњак

скриња – ковчег у којем се

чувају драгоцености

удушен – пун пунцат

кућу Кањошеву и пренесу гa у златна носила и дуждев двор,

гдје му је сву ноћ пошта и весеље трајало.

Пропитују дужд и господа о сјеки и о Фурлану, гледају му

и обидују мач, а он донио са собом прстен и палош Фурланов

на поклон дужду:

– Ево ти, честити дужде, обиљежја која сам дигао са мртва

одметника. Овако ти сваки непријатељ обршио и на мору и на

суху, као што је данас овај Фурлан. То Кањош изусти, а дужде га објеручке загрли и

пољуби посред чела.

Сутра у подне пође дужде са свом господом у Светога Марка на благодарност,

а за њим непрегледна пука, као тушта. Бијаше црква урешена као што бива у

највишим светковинама. Кањошу опредијелише мјесто одвојено и узвишено според

дужда, а црква се напунила господе и набило једно на друго да не могу хрхнут.

Иза службе божје, пође дужде с Кањошем о десној, с господом и с пратњом у

велику одају гдје се дужди круне и цари примају. Свод јој је позлатом извезен, ступови

мраморни златном жицом опточени, столи од кадифе с бисерним уресом, а дуждево

престоље од слонове кости окићено ловорјем. Сједе дужде, пак са престоља поче

говорити талијански. Кад прекиде, један од оне господе преведе Кањошу нашки

дуждеве ријечи, пуне меда и захвалности њему и опћини која га је послала.

– Сад – рече тумач – ево смо отворили благо Светога Марка; приступи и узми

колико те воља, и што сам заповиједаш.

м101

р101 у101

га

упот

р

ј

а

в

н

о

с

т

и

др101

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и еба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним101

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Приступи Кањош гвозденој су три браве скрињи, кадли скриња пуна удушена

златнијех дуката. Погледа Кањош благо, пак се посмијехну, извади из тобоца својега

дукат и баци га у скрињу.

– Што чиниш? – викне зачуђени тумач.

А Кањош њему:

– Да се из ове скриње диже а не меће, то би благо брзо нестало; брзо бисте јој

дно видјели.

Мало затијем рече Кањошу онај исти господин да би било дужду веома драго да

се с њим освати, и да би му рад поклонити кћер једину за жену.

– Благодарим – рече Кањош – на такву племениту понуду. У нашој је опћини

обичај непрекидни да се сваки жени у свому јату, и тако чувамо поштење нашијем

сестрама.

м102

р102 у102

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др102

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним102

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А ти тражи – вели ти дужде – какви дар!

– Питам – викне Кањош – да нам не узимате царине ни мрнара, да стојите

поштено на погодби коју смо утврдили при предаји, и за боље јамство да се зове

именом нашега народа она обала у Млецима при мору гдје искрцава наша трговина.

Другога дара и обиљежја нити тражим нити примам.

Нареди сенат да се то мјесто за довијека назива Славенскијем тргом, La riva degli

Slavoni, и прописа да се на њем искрцавају и распродају

мрнар – морнар

La riva degli Slavoni – Обала

Словена

ђумрук – трошарина, царина

Riva di schiavoni – Обала

робова

спонаша – помиње

славенске трговине довозне, без царине и ђумрука. Но су те

наредбе и ти прописи трајали колико мачки муж. Име трга

Млечићи преокрену у ниско и подло – Riva di schiavoni;

а мало-помало уведу царину и почну узимати мрнаре, не

пазећи ни на погодбу ни на ријеч Кањошу задану.

Зато и остаде у народу пословица, која се и данас

спонаша: Како су чинили, тако су и обршили.

У свету уметничког дела

1. Опиши како замишљаш Кањоша Мацедоновића. Зашто су Млечани незадовољни

избором Кањоша као мегданџије? Како им је он доскочио? Протумачи значење његових

речи. Зашто Кањош није желео да се упозна са дуждом пре мегдана са Фурланом?

2. Пажљиво читај и замишљај сцену мегдана између Кањоша и Фурлана. Како се

Кањош осећао пре боја? Због чега је желео да још неко буде са њим? Чиме је мотивисан

његов страх? Запази како почиње овај мегдан и упореди га са мегданима из народне епске

поезије. Шта је типично епско у приказу њиховог боја? Како је Фурлан окарактерисао

Кањоша, а како Млечане? Запази ироничност ситуације на коју је Фурлан указао Кањошу

уочи боја. Протумачи, на основу Фурланових речи, због чега је њихова борба бесмислена.

Запажај чему прибегава Фурлан да би уплашио Кањоша. Захваљујући којим особинама

је Кањош победио Фурлана? Чега се досетио? Процени и образложи величину његовог

подвига.

3. Протумачи Кањошев поступак када је одбио да узме благо стављајући дукат. Које

особине он тим поступком испољава? На који начин је приказано понашање Млечана у

овој приповеци?

м103

р103 у103

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др103

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним103

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Милан Ракић

Симонида

– фреска у Грачаници –

Симонида је била византијска принцеза коју је цар Андроник II Палеолог дао још

као девојчицу српском краљу Стефану Урошу II Милутину (1253–1321) за жену. Лик јој је

осликан на фресци у Милутиновој задужбини Грачаници.

Ископаше ти очи, лепа слико!

Вечери једне, на каменој плочи,

Знајући да га тад не види нико,

Арбанас ти је ножем избо очи!

Али дирнути руком није смео

Ни отмено ти лице, нити уста,

Ни златну круну, ни краљевски вео

Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,

У искићену мозаик-оделу

Док мирно сносиш судбу твоју грубу,

Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које

Човеку ипак шаљу светлост своју,

И човек види сјај, облик, и боју

Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене са мрачнога зида,

На почађалој и старинској плочи,

Сијају сада, тужна Симонида,

Твоје већ давно ископане очи...

У свету уметничког дела

1. Из каквих је осећања настала ова песма? Чиме је лирски субјекaт ганут? У каквом

расположењу ствара?

2. Повежи садржај песме са њеним насловом. Објасни ко је Симонидину фреску

оскрнавио. Због чега је то учинио? Шта тиме није уништио?

3. Протумачи мотиве којима песник прославља уметничко дело средњовековног

српског сликарства. Закључи какав је његов однос према историјској прошлости, прецима

и уметничком стварању.

4. Проучи композицију песме. Запази риму на крају катрена (строфе која има четири

стиха). Одреди колико у песми сваки стих има слогова. Како се назива такав стих?

Протумачи значење стилских фигура у песми.

м104

р104 у104

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др104

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним104

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Јанко Веселиновић

Хајдук Станко

(одломак из романа)

Јунака овог историјског романа познајеш од раније. Сети се епизоде о његовом

дружењу са Лазаром и Јелицом. Шта је био узрок њиховој свађи? Повежи ова два одломка

из романа и протумачи разлоге због којих је Станко одбегао у хајдуке. Прочитај овај роман

у целини и сазнаћеш шта је све Станко доживео.

XII

ГОРСКИ ЦАРЕВИ

Станко се упути лугом. Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе

опало лишће, а он се задубио у мисли. Није се могао начудити откуд ту Крушка

и Маринко. Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад

увредио; штавише, није их ни попреко погледао. Није био толико срдит колико

зачуђен.

– Најпосле, рече, ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору! Место једном,

ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се свима о једном трошку!

Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И, зар није лепо бити хајдук?

Господар си докле те пушка носи! Сам судиш и опрашташ!

Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама. И дружина му се диви и

бира га за харамбашу.

„Станко харамбаша! Ала је то некако сличито!

Баш би вредело да будем харамбаша! Ох, ала бих се осветио! Прво бих убио

Лазара, па Крушку, па Маринка! Све би дрхтало само кад моје име чује. Све...”

У тај мах као да се нешто проломи. Страшан неки глас загрме:

– Стој!

То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан.

– Ко си ти? – питао је глас громовито.

Станко се збуни и промуца:

– Ја сам... ја сам-м...

– Ко си?

– Србин – одговори он првом мишљу која му паде на памет.

– Одакле си?

– Из Црне Баре.

– Кога тражиш овде?

м105

р105 у105

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др105

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним105

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Хајдуке – рече Станко и већ се беше прибрао.

– Што ће ти?

– Рад сам им ступити у дружину.

Иза грма појави се човек наоружан.

– Ходи овамо. Приђи! – рече заповедајући.

Станко приђе.

Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ.

– Добро – рече.

Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас.

Лавеж се одазва.

Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грмова.

– Водите овога харамбаши! – рече стражар.

Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране.

– Полази! – рече стражар.

Пођоше. [...]

Хајдуци су били већ на ногама.

Могло их је бити око тридест. Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био

просед.

Станку се допадоше ова лица. Још више му се допаде харамбаша.

Стас, лице, понашање харамбашино уливало му је као неко поштовање.

Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит. Стас му је прав као свећа, а корак

сигуран. Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића

његових. А што му је највише доликовало, беше његова проседа коса и брци, и оне

као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица.

Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком.

Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каквом дому, окретоше

се сунчевом рођају те се помолише Богу.

По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се

мало, па пружи чутуру даље.

Станко је стао уз један храст и посматрао све то.

– Ходи-де овамо! – зовну га харамбаша.

Он приђе.

– Ти рече да ти је име...

– Станко.

– Ја, ја... Станко! Па, велиш рад си да будеш хајдук?

м106

р106 у106

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

ж

др106

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним106

ичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– То ми је жеља! – рече Станко.

– А знаш ли шта је хајдук?

– Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају – одговори Станко

слободно и одрешито.

– Јесте, певају... али то је мучан живот. Видиш ти си научио да ручаш, да

вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато! Много пута не доједе; а шта пута

пробденише, и не питај!

– Све ја то могу! – рече Станко озбиљно и поуздано. – Оно, истина, ја нисам

никад гладовао, али ако устреба, ја ћу гладовати боље него ико!

Харамбаши се допаде ово самопоуздање.

– Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га

оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима из боја

изнети!

– Млад сам, снажан сам! То ми неће бити тешко.

– Али хајдук више нема породице. Његова су браћа овде. Он више не сме

мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!

Станко одмахну главом.

– Тога сам се морао одрећи! Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да

потражим братства и љубави! – рече он.

– Чекај, чекај! А ухвате хајдука па га на сваке муке мећу...

– Ја ћу трпити!

– И траже да одаш дружину и јатаке...

– Пре ћу умрети но пустити аваза од себе!

– Хајдук је као запета пушка!

– Што оно рекао Старина Новак „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту

постојати!”

Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше. И, истину да

рекнем, она слобода и одрешитост, а после Станко је био личит, све се то допаде

хајдуцима.

– Мo’ш ли скочити? – упита га харамбаша.

– Могу – рече он поуздано.

Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе.

– Деде! – рече.

– „Из места”? – пита Станко.

– Јок, изатрке.

м107

р107 у107

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

ж

др107

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним107

ичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Станко се закаса. Кад дође до пања, као да крила доби...

– Жестоко! – повикаше хајдуци, који све то гледаху нетремице.

Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече:

– Могу и „из места”!

Хајдуци одмахнуше главама.

Станко приђе пању. Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни...

Хајдуци зинуше од чуда. Да нису видели својим очима, не би веровали. Пањ је

био врло висок.

– Заврзане, Заврзане! – заграјаше са свију страна. – Овај и тебе одскочи!

Младић један, онизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху

Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку.

– Јеси рвач? – упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен.

– Јесам! – одговори Станко.

– Ходи!

Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори.

Сви се чудом зачудише; чак и сам харамбаша.

Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе бољи од њега.

– Оборио си ме, признајем! Али, ако те је нана родила, успужи се уз овај грм!

Стабло је било право као стрела и врло високо. Све до саме круне нема ниједне

гранчице.

Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка. Кад

се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу.

Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. Они су

волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка. И сам му се Заврзан

дивио...

– Добро, – рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу – то је све добро...

Ама како ти пушком гађаш?

– Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари – рече Станко поносито.

– Знам, у Црној Бари. Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде у гори!

Станко узе своју шару, привуче је себи и погледа у Заврзана.

– Јастреба сам у лету гађао! Где хоћеш да бијем?

– Скини ми онај суварак! – рече Заврзан и показа му на врху дрвета, на које се

малочас пео, суварак. – Али хоћу да га бијеш у саму петељку!

Станко пружи пушку...

Наста тајац.

м108

р108 у108

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др108

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним108

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Врисну шара и – суварак паде. Хајдуци скочише око њега.

– Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!

Заврзан загледа, па пружи Станку руку:

– Е, еј вала ти! У свему си бољи од мене!

Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима. Очи су

му сијале од задовољства.

– Реда је – рече он – да дружину питам: прима ли те. Али, ево нећу питати! У име

харамбаша – старешина

хајдука

аваз – звук, глас

цагрије – кожне корице у

које се ставља нож

мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао! Јовица! Дај хлеб и со!

Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и

дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши. Харамбаша извади нож из цагрија, њим

прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.

Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку.

Станко скиде капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба.

Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи.

– Сад да се пољубимо! – рече харамбаша.

И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. Кад се сви

изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну:

– Станко! Наш си!

Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше. Станко сад виде да су то људи као

и он, људи који се шале, смеју и разговарају.

У свету уметничког дела

1. Опиши како замишљаш Станка. Зашто је он напустио Црну Бару? Објасни шта га је

на то навело.

2. О чему размишља Станко на почетку овог одломка? Шта на основу Станкових

размишљања закључујеш о његовим осећањима? Која осећања преовлађују?

3. Запази како су хајдуци дочекали Станка. Опиши како Станко доживљава

харамбашу. Којим својим особинама харамбаша изазива његово дивљење?

4. Шта о начину живота хајдука уочи Првог српског устанка сазнајеш из разговора

Станка и харамбаше? Издвој исказе којима се описују правила понашања хајдука и

упореди их са правилима понашања хајдука у епским народним песмама.

5. Којим је поступцима Станко испољио самоувереност и надмоћност? На који начин

је заслужио да га приме у чету?

м109

р109 у109

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др109

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним109

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Доситеј Обрадовић

Живот и прикљученија

(одломак из аутобиографије)

У другој половини XVII века готово да није било књига штампаних на народном

језику. Доситеј Обрадовић је међу првима истакао значај писања књига на језику који

ће сваки човек, било да је образован или не, моћи да разуме. Он је сматрао да ће на

тај начин књижевност користити народу и својим садржајем га поучити. Зато је своју

аутобиографију Живот и прикљученија писао народним језиком, али се, запазићеш,

служио многим црквенословенским речима.

прикљученија –

доживљаји

дувар – зид

случити се – десити се

јоште – још

злополучан – који нема

среће

самовољица – егоиста

високоумије –

уображеност, гордост

образ – слика

ласно – лако

чрез – кроз

чловек – човек

вниманије – пажња

расужденије –

расуђивање, просуђивање

притворност –

дволичност, неискреност

всегда – увек

хотели – хтели

лицемерје – дволичност

преласна – заводљива

нага – гола

мнењије – мишљење

мудрованије – мудровање

...Ево какову силу имају прве науке с којима се младо

срце напоји и напуни! Млад човек, не имајући никаква

искуства, сам не могући право о стварима судити,

старије и искусније од себе не хотећи слушати, мора бити

задуго тврдоглав и упоран, док год не удари гди главом

о дувар, падне у несвест, „ха, ха, не тамо!” – почне сам

себи говорити. Срећан ако се то не случи касно, док

се јоште може вратити и на прави пут упутити; иначе,

идући куд не зна, мора у целом животу злополучан

бити. Пак се чудимо зашто су неки младићи пуни ветра,

самовољице, високоумија и упорности! Ево ти узрок.

Из прве младости чују којекакве приповетке; то врло

упамте. Млада је душа подобна меком воску: у какав га

калуп метнеш и салијеш, онаки образ од њега направиш;

док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити,

прелити и преобразити; чрез дуго време буде тврд као

гвожђе, онда се хоће много труда за претопити га и

прелити. К оном шта су чули, ако јоште виде и прикладе

неваљале, ако не имају кога ко ће с њима управљати и од

зла одвраћати, остају у превари и у злу, и сваки дан више

утврђaвају се у том и укорењавају.

Млад чловек чита једну књигу, коју за разумети или

би ваљало да има више искуства, или да је читао друге

књиге пре, да може ту која му је у руци разумети, с

вишим вниманијем него се злато мери на теразијама ума

и расужденија измерити; истину од притворености и

м110

р110 у110

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др110

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним110

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


лажљивобасновитих измишљења распознати, имајући всегда на памети да није

све што се жути злато, нити све што сија и блиста драги камен.

Ми би се ужаснули кад би добро могли и хотели расудити колико су

хиљада година неке велике лажи за истину, и лукава лицемерија и преласне

притворности за праву светињу држате биле!

Ово све безлобна и слаба младост није кадра расудити, и није јој за зло

примити; потребује руковођења и настављенија; ако ли тога нема, остаје у тами

и у превари. Ко се је научен родио на свет?

Гледа млад чловек једну ствар издалека коју би ваљало изблиза видети,

сматра је с једне стране, но за познати је потребало би је са свих страна

прегледати и добро видети. Колико пута најискуснији људи другојачије мисле

данас неголи јуче, и сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо

нерадиви у истраживању истине! Злато кад узмемо у руке, није нам доста да нам

ко каже да је злато, но сами расматрамо има ли у себи знаке правога злата: је ли

р111 у111

га

упот

р

др111

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и еба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


тешко и савија ли се као чисто злато. А за истину, која је сама злато ума нашега,

не старамо се толико. Што је ко испочетка чуо, при оном остаје; не дамо себи

труда за истражити и распознати праве знаке чисте истине; а, што је горе, не

смемо ни мислити, бојећи се да не прогледамо.

Стара је басна, но добра, да истина, будући нага и хотећи да и друге свлачи,

и да их наге, такове какви су, показује, видећи да је зато људи добровољно не

трпе, но да на њу мрзе, она је побегла и сакрила се у један бунар. Зато ко жели к

њој доћи, ваља да свуче са себе сва своја мњенија и мудрованија, јер иначе неће

бити примљен.

У свету уметничког дела

1. О чему Доситеј приповеда у овом одломку из своје аутобиографије? Какве идеје о

човеку и животу саопштава? Протумачи Доситејеве идеје о истини, мудрости и знању.

Шта су, по његовом мишљењу, узроци непромишљености које људи чине? Због чега се

греши? На који начин се може помоћи младима да спознају стварност и дођу до праве

истине?

2. Наведи једну пословицу о истини, мудрости, знању и објасни њено значење. Опиши

животну ситуацију у којој би се та пословица могла применити.

3. Како се у Доситејево време стицало знање? На који начин се оно данас остварује?

Који су све извори сазнања данас доступни људима? Наведи на који начин ти учиш.

Словарица, реченица, ризница

Аутобиографија је дело у којем писац описује свој живот од рођења или само

један период живота (детињство, младост, старост). Пошто у себи садржи истините

чињенице обликоване на креативан начин, сврстава се у књижевнонаучне врсте.

А на почетку беше реч...

Издвој речи које су ти у овом тексту необичне, старинске, другачије од оних које

користимо данас (а нису наведене међу непознатим речима), па покушај да откријеш

њихово значење на основу сопственог језичког искуства.

м112

р112 у112

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др112

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним112

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Stevan Sremac

Pop Ćira i pop Spira

(odlomak iz romana)

Ovo je roman o dvema porodicama koje su živele u jednom banatskom selu u XIX veku. Dolaskom

mladog učitelja, njihov monoton život će se promeniti.

Čitajući ovaj roman, uživaćeš u duhovitom pripovedanju Stevana Sremca.

Jula je bila mala, okrugla, rumena i zdrava kao od brega odvaljena, a Melanija visoka,

vitka, i bleđa u licu, a uvek se tužila da joj nešto nije dobro. Jula je umela dobro da kuva,

a Melanija da kritikuje jela; Jula je volela haljine otvorene boje sa cvetovima, a Melanija je

uvek nosila haljine zatvorene boje. Jula je rado provodila vreme u bašti, zalivala i plevila, a

Melanija je gledala samo svoje kaktuse i romane.

Melanija je pročitala sijaset srpskih, a još mnogo više nemačkih romana, u fotelji,

na prozoru, ili se sakrije iza klajderštoka, a Jula vrlo malo, pročitala je Ljubomira u

Jerusalimu, Adelajidu, alpisku pastirku, i Genovevu.

Zavuče se u zelenu metlu iza kuće pa čita Genovevu. Viče je mama koliko je grlo

donosi, a ona se zanela pa i ne čuje, nego se guši u suzama i gnušava se bezbožnog Golosa,

koji je napastvovao i oklevetao nevinu Genovevu. „Ti si opet čitala onu prokletu knjigu!”

„Nisam”, laže Jula. „Jesi, jesi! Gle samo kako se umacurala od plača!” veli gospođa Sida

pa je vizitira i otima joj Adelajidu, staru jednu knjigu koju je još Julina baba donela u

miraz Julinom dedi. Na poslednjem listu svaki je čitatelj zapisao svoje ime i primedbu,

preporučujući knjigu svakome najtoplije. Melanija je znala nemački, znala u klavir; a Jula

tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gospođa Persa zapitala

pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli klavir, ovaj bi joj odgovorio da joj je kupio klavir na

vašaru. „Eno ga”, veli, „u šupi, pa nek svira u njega svake druge nedelje u dujetu s njenom

mamom!”

Melanija je išla češće na bal u Temišvar ili Veliki Bečkerek, i tamo je igrala nemačke igre

koje je naučila u leru, unterhaltovala se, pravila eroberunge, i vazda srećna i zadovoljna docne

ostavljala bal; a Jula je znala od švapskih igara samo nekakvu šotiš-polku i neki tajč, koji joj je

mama, kad je bila dobre volje, pod dudom pokazivala.

Na bal je išla od godine do godine, o Sv. Savi, a na balu je uvek bila malerozna. Okrene

li je samo dvaput tencer po sali – njoj se mora desiti neki maler; mora da joj pukne haljina

ispod pazuva na leđima. Tek čujete gospođa-Sidu gde veli, kad ovu dovede tencer i preda

je mami: „Ej, teretu moj, srećo moja – opet maler!” A sirota Jula posle toga ne može da

igra, nego sedi pored mame među ženama, a posle nekog vremena: ’jad’ kući baš kad je

м113

р113 у113

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др113

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним113

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


al u najvećem jeku, kad se i same mame raspale pa poručuju

po tencere i hoće da igraju, i kad se i Šaca raspomami pa

udari u poskočice i podvriskuje „Ijuju!”. Celim putem plače i

proklinje čas kad se tako debela rodila na svet.

Melanija je bila malo sanjalica i sentimentalna; a Jula onako,

ne znaš ni sam kako da kažeš, onako obična. – Jula je pevala

najradije: „Niči, niči, krine beli”, a Melanija od srpskih: „Ko je srce

u te dirno”, a od nemačkih sve neke u kojima se izlaže prezrenju

muški pol, i pita se šta će on na svetu.

I , naposletku, Jula je bila skromna i bogobojažljiva devojka, koja nije imala svoje volje,

klajderštok – orman, čiviluk

ler – prazan

unterhaltovati se – zabavljati

se

eroberung – osvajanje

šotiš-polka – vrsta igre

tajč – vrsta igre

tencer – partner sa kojim se pleše

i koja je sve slušala u kući, i oca zvala: tata, a mater mama. A Melanija je roditelje zvala:

papa, i mama, imala je svoju volju i nju su svi morali da slušaju, pa je uvek bilo onako

kako je ona htela. Gospođa Persa je strepila za nju, pa se bojala, ako je naljute, da ne učini

što od sebe, jer je bila slabih živaca, vrlo osetljiva. Padala je često u nesvest i bila – kako

je gospođa Persa tvrdila – sklona samoubistvu. Koliko je puta samo poletela bunaru da se

udavi, i srećom se uvek tu desi Arkadija crkvenjak, koji je stigne i spase je roditeljima. A

jedared umalo što nije zavila gospođu Persu u crno; jer kad je poletela bunaru, a Arkadija

114

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


za njom saplete se nesrećom preko valova, pa koliko je dug nosom o zemlju, i dok se on

osvestio i digao, ona je komotno mogla skočiti u bunar, da nije, srećom, baš pred samim

bunarom pala u nesvest. Posle toga uvek je sledovao neki poklon: nov šešir, nova haljina ili

vođenje na bal u Bečkerek, „da se dete malo razonodi i da izbije sebi iz glave te crne misli”,

kako je obično govorila gospođa Persa. Pa i maločas spomenuti klavir kupljen je posle

tri-četiri takve učestane nesvestice.

Eto takve su bile te dve popine kćerke. I kako znamo već kako to ide danas u ovom

svetu, mislim da nema nijednog čitaoca koji neće već unapred znati koja će od njih dveju

trijumfovati, a tako isto i razumeti da je to baš tako moralo biti.

U svetu umetničkog dela

Šta ti je u ovom odlomku privuklo pažnju? Izdvoj epizodu (događaj koji predstavlja zaokruženu

celinu) koja te je nasmejala. Objasni kakvu ulogu u tvom doživljaju teksta ima duhovito pripovedanje.

Šta misliš, koja će junakinja na kraju romana osvojiti simpatije mladog učitelja? Obrazloži svoj stav.

1. Opiši kako zamišljaš Julu. Šta je ona sve volela i umela da radi? Koje su je osobine krasile?

Objasni na koji način knjige koje je čitala govore o njenoj prirodi. Istakni sa čim je pripovedač

sve poredi. Ko su bili njeni roditelji? Kakav je bio njihov odnos prema njenom obrazovanju i

interesovanjima? Ako ti je nešto bilo posebno duhovito, navedi šta.

2. Uporedi lik Jule sa likom Melanije. Istakni suprotnosti između njihovih karaktera. Objasni

umetničku ulogu kontrasta u portretisanju njihovih likova. Kakve je naravi bila Melanija?

3. Protumači njen odnos prema roditeljima. Šta misliš o njenom čestom „padanju u nesvest”?

Kako su u takvim situacijama postupali njeni roditelji? U čemu su, po tvom mišljenju, grešili?

Otkrivalica

Pored toga što se humor u književnom delu najčešće ispoljava u žanru komedije, smešno i

komično pojavljuje se i u mnogim drugim književnim vrstama (šaljiva poezija i proza, anegdota,

vic). U romanu Pop Ćira i Pop Spira smeh izazivaju karakterne osobine i izgled pojedinih junaka,

ali i neočekivane situacije u koje su likovi postavljeni.

м115

р115 у115

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др115

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним115

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Сима Пандуровић

Бисерне очи

Као дух јесени у шум лишћа свела,

Кô туга у живот наших жеља тајних,

У моју се душу нечујно уплела,

На плими уздаха немих и бескрајних,

Сугестија тиха са висина ледних,

Дубином страсти свих срдаца верних

И тамне ноћи – сугестија једних

Очију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,

Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;

Он је давô дубок незнан израз један

Чежње наших снова и минуле бољке;

Он је скривô благо успомена чедних,

Нежност жутих ружа и кринова смерних.

Нада мном и сада сија туга једних

Очију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбине зађе

За малу хумку трошних земних жеља,

Последњи, општи удес кад нас снађе

И нестане наших патња и весеља,

Нада мном ће, као чар усана медних,

Кô лелујав, меки сјај висина сферних,

Лебдети и тада сетан осмех једних

Очију бисерних.

У свету уметничког дела

1. Из каквог је осећања настала ова песма? Одреди њен основни мотив. Зашто лирски

субјекат очи види као бисерне? Шта ће лирско ја памтити целог живота? Објасни симболе

жутих ружа и кринова и упореди их са сиболима бисера, очију и срца.

2. Подвуци епитете у песми и запази где се они налазе. Шта закључујеш? Запиши

парове речи које се римују. О каквој рими је реч? Какво смисаоно значење има понављање

последњег стиха?

м116

р116 у116

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

ж

др116

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним116

ичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Радоје Домановић

Мртво море

(одломак из приповетке)

Из овог одломка сазнаћеш које је друштвене појаве у Србији с краја XIX века Радоје

Домановић критиковао и сатирично представио.

Млад један човек изда на јавност збирку својих песама.

Песме су биле лепе, пуне дубоког, искреног осећања и идеала.

Цело друштво дочека књигу с негодовањем. Нико је није читао, нити је хтео

читати; али коме год дође до руку, одмах направи лице кисело, претури листове на

два-три места и пропипа листове, као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе

као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и

изговори јетко:

– Песме?! Којешта!

– Ко зна? Можда има лепих ствари?! – додао би неко при таквом разговору.

Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери

свог друга и клима главом, па ће тек рећи:

– Ти си луђи него овај што пише ове трице! Ту шорне књигу врхом од прстију још

даље од себе, с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво, а потом

дода:

– Кад тако говориш, јеси ли ти читао ту књигу?

– Нисам.

– Е па?

– Ја и не тврдим да је добра, али кажем: можда је добра! А јеси ли, опет, ти читао?

– Па зар ове трице да читам? Макар да полудим, а при чистој свести ја то не читам...

Затим додаде мало тише: – Познајеш ли ти тога што је написао ове песме?

– Не познајем.

– Тхе! Зато тако говориш! – рече први и узе махати руком правећи лице још

киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност.

– Ти га познајеш?

– Познајем! – изговори с омаловажавањем, а лице тако направи као да вели: „Боље

да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се

год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво

говорио.

Неки су, опет, овако разговарали, а, разуме се, нису хтели читати:

– Чудне бруке! Песме? Као да га не знам колико је тежак! – вели један.

м117

р117 у117

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

ж

др117

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним117

ичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Како га није срамота!? – вели други.

– Човеку прво бог памет узме, после он сам себи чини зло... Такве... море такве

песме? – Много боље ћу ја сутра да пишем, али не подноси образ да се брукам као

што може неко.

Па и понашање променише људи према младом песнику.

Прође улицом, а људи се тек гурну и намигну један на другог.

– Добар дан, песниче! – одговори један, гледајући га испод ока, заједљиво.

– Здраво, здраво! – дода други с подсмехом.

– Добар дан! – јави се он.

– Добар дан! – прихвати трећи, с лицем пуним досаде, кисело, с

омаловажавањем.

Али ствар се, нажалост, није свршила само разговорима који су се једнако свуда

водили.

Јавно мњење окрете фронт према младом песнику. Чак и оно што су му отпре

приписивали у добре стране, сад му стадоше осуђивати, а ситне мане, које су му

пре праштане, као и сваком другом, сад постадоше ужасни пороци. Пронађоше,

одједном, како је подлац, пијаница, коцкар, некарактеран човек, шпијун, а сем тога

и како је луцкаст.

– Нисам знао да је толико луд? – разговарају људи.

– Ја сам, право да ти кажем, увек примећивао да с њим нису чиста посла.

– И ја, али није оволико био.

– Е, сад је већ сасвим.

Почеше по друштвима да праве шале с њим, а где је год требало да сврши какав

свој посао, сваки који му је могао сметати сматрао је за своју дужност да му смета,

јер сваком се дух узбуни, чим га види, кад му сине кроз главу мисао: „Шта ми се ти

ту правиш важан! Песме, е чекај да видиш, умемо ми и овако!”

Што је најнесрећније, песме је посветио својој вереници, мислећи да је тиме

обрадује; али је сирота девојка, место радости, много пропатила и проплакала јер

ни њу није јавно мњење поштедело.

Отац девојачки беше ван себе од огорчења што је у ту, по његовом мишљењу,

сулуду ствар уплетено и име његове кћери, па седе и написа овако писмо младом

песнику:

„Господине,

Ове ваше трице и којекакве будалаштине и лудорије с којима тера свет комендију

по улици, могли сте посветити вашем оцу, јер би то њему и приличило, пошто је иначе

м118

р118 у118

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др118

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним118

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


познат као последњи човек, као и ви што сте, а не да у ваше лудорије уплећете име моје

ћери. На моју кућу нико до данас није пружио прсте нити ја хоћу да се име моје ћери

исплаче по свачијим устима и стоји у вашој сулудој књизи. Од данас да нисте се усудили

преступити преко прага моје куће, јер сте поверење и добро моје према вама вратили

тиме што сте ми кући нанели срамоту. Уосталом, тражим да ми у року од пет дана дате

сатисфакцију, иначе ћу вас, господине, пребити као мачку насред улице или где вас

нађем.”

Из те посвете исплетоше се читави шкандали; и како је млади песник био чиновник,

то његов старешина овако достави господину министру:

„(Име и презиме сам заборавио те се мора узети уобичајно Н. Н.) Чиновник

овога надлештва, који је иначе добар и савестан радник, у последње време толико се

компромитовао некаквом збирком својих као бајаги песама да, због угледа државне

службе, исти не може остати, јер се бави неозбиљним послом који не би доликовао ни

пиљару, а камоли једном државном чиновнику. Молим господина министра да овога

компромитоватог чиновника удаљи из државне службе или бар из овога места, докле год

се не поправи.”

Министар га премести.

Али, нажалост, земља мала, а рђав глас далеко иде, те га тамо још горе дочекају, и

што се друго могло радити, већ то чудовиште што пише песме министар, у интересу

угледа државне службе, па чак и у интересу морала у јавном мњењу, мораде отпустити из

државне службе.

Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма песника не појави. Он се

негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати.

– Штета, млад човек! – говорили су.

– Па и није био рђав човек.

– Није, али ето кад га ђаво носи да ради што нико не ради.

– Жао ми га грешног!

– Тхе, шта ћеш? Ко му је крив!

И брзо се поврати у друштву за часак поремећена хармонија, нестаде и тог маленог

таласића што се уздиже на мирној, непокретној површини устајале воде и друштво

задовољно, мирно продужи и даље свој слатки дремеж.

Та мала неприлика што је претрпе ово добро друштво не остаде једина. Прође неко

време, па се појави један млад човек који изда своје научне списе.

– Ети ти сад: наука! Којешта!

м119

р119 у119

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др119

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним119

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Опет нико, разуме се, не хтеде читати списе младог научника, а сваки се дубоким,

чак искреним убеђењем доказиваше да Бекић (тако се звао научник, кад се преведе на

српски) не зна ништа.

– Бекић и научни списи! – довољно је било само то изговорити, па да цело друштво

падне у смеј.

– То код нас не може да буде. Каква наука кад је још и Бекић пише! – говоре људи, а

сви су се слагали да то, као и све друго, може да буде само у страном свету.

И млади научник не само што није имао успеха, већ све живо сматраше некако

инстинктивно за дужност да с негодовањем дочека ту појаву.

Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити

очајно против те опасности.

Једног сам упитао шта му је учинио тај научник.

– Ништа – вели ми.

– Па што толико вичеш на њега?

– Тако; не могу да гледам да ми се ту свака шуша прави нешто.

– Шта се прави? Човек се бави науком и не ради ником ништа.

– Не знам га, брате. Молим те, каква наука? То код нас не може да буде.

– Што?

– Тако. Знам ја сваки од нас колико је тежак!

– Јеси ли читао?

– Боже сачувај; ваљда сам пао на теме. Наука и Бекић! – рече иронично и удари у смеј,

а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати, као да вели: „Не дај, боже,

ником такве бруке!”, па додаде:

– Толики људи паметнији од њега па се не направише научници, а он да се нађе: срећа

у кућу!

И поновише се опет сличне прилике као и с песником.

За младог научника чак пронеше глас како је, ради неких научних испитивања, крао

од пиљара крушке. Тиме се забављаше друштво неколико дана слатко се смејући, па онда

пуче нова брука.

– Знаш ли шта је ново? – упита један.

– Имамо научника! – одговори други.

– Море то је старо, него добио научник критичара!

– Таман посла! Која је опет то будала?!

– Богме, паметан критичар, таман према Бекићевој науци!

– Који је?

м120

р120 у120

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др120

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним120

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Бекићка!

– Његова жена?

– Разуме се. Критиковала га дивно. Сад носи завијену главу. Ваљда ће доћи до памети.

Боље му критике не треба.

– Шта је било? – пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост

протури даље.

– Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу.

И, разуме се, ту долази сладак смеј и пријатељи се журно растају да ту пријатну

новост пронесу даље.

То постаде душевна храна друштва.

– Чуо сам да си се одао на науку? – упита у шали пријатељ пријатеља.

– Може – вели жена упитанога – само нек се чува да се и ја не одам на критику.

И опет смеј.

Често се цело вече друштво позабави препричавањем смешних ствари о научнику.

Сем тога, наравно, да су младоме научнику чињене сметње где год се окрене. Сваки

је сматрао за задатак да га дочека опорије него дотле што га је дочекивао само зато што

се млати, па хоће он нешто што не ради нико други, а други нико, разуме се, неће да ради

лудорије, као паметан човек, јер је код њих на свагда утврђено правило за све што би се

предузело:

– Батали, молим те, то код нас не може да буде!

Научник се борио, борио, па се уморио. Савлада друштво и њега, савлада га ради

угледа свога и научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више.

– Жалим га, грешника! – сажаљевају га. – Није онако био рђав.

– Тхе, ко му је крив!

После неког времена појави се неки млад сликар. Изложи слике и очекиваше

суд јавног мњења. Слике нису биле рђаве. Ја сам их као странац једини и гледао,

а од домаћих не хте нико отићи. Поновило се исто оно што је било с песником и

научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило:

– Сликар, будалаштине! Остави трице, молим те! То код нас не може да буде!

Јавно мњење осу, што се каже, дрвље и камење на сликара, све ступи у бојни ред

против те нове напасти. Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби и опет

уморено друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко

дремање.

р121 у121

га

упот

р

др121

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и еба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Шта је тема овог текста? Наброј све појаве које писац осуђује у овом одломку. Објасни

каква је била судбина уметника и научника и који је био њихов значај за друштво.

2. Процени понашање јавног мњења према научнику, песнику и уметнику с моралног и

психолошког становишта. Шта ти делује неприхватљиво у понашању грађана? Које њихове

поступке осуђујеш?

3. Шта мислиш, зашто се приповетка зове „Мртво море”? Какве ти све асоцијације тај

назив изазива? Објасни значење синтагме мртво море. Протумачи да ли је слика друштва у

Домановићевој приповеци смешна или застрашујућа.

Словарица, реченица, ризница

Домановићево „Мртво море” је алегоријско-сатирична приповетка. Сатира је књижевно

дело у коме се на духовит и подругљив начин оштро осуђују неке појаве у друштву

(дволичност, неморал, учмалост средине) или људски карактери. Сатиричар се често служи

алегоријом да не би морао да именује појаве које осуђује. То му омогућује да на прикривен

начин критикује негативне појаве у друштву, власт и појединце.

м122

р122 у122

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др122

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним122

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Антон Павлович Чехов

Чиновникова смрт

У овој новели сазнаћеш како је један обичан догађај из позоришта променио живот

нашем јунаку.

Једне прекрасне вечери, не мање прекрасни чиновник Иван Дмитрич Червјаков

седео је у другом реду фотеља и гледао кроз доглед „Корневиљска звона”. Гледао

је и осећао се на врхунцу блаженства. Али одједном... У приповеткама често

наилазимо на то „одједном”. Писци су у праву: живот је тако пун изненађења!

Одједном – његово се лице намршти, очи се упола заклопише, дисање се заустави...

он скиде двоглед с очију, наже се и... а-пћи!!! Кинуо, као што видите. Кијати није

забрањено никоме и нигде. Кијају и прости људи, и шефови полиције, а понекад

чак и тајни саветници. Сви кијају. Червјаков се нимало не збуни, него се убриса

марамицом и као васпитан човек погледа око себе: да случајно није кога узнемирио

својим кијањем! Али тада се већ збуни, јер виде како старчић који је седео испред

њега, у првом реду фотеља, брижљиво отире рукавицом своју ћелу и врат и нешто

гунђа. А у старчићу препознаде цивилног генерала Брижалова, који је служио у

министарству саобраћаја. „Попрскао сам га! – помисли Червјаков.

– Није мој старешина, тyђ је, али ипак није згодно. Треба се извинити.”

Червјаков се накашља, наже се горњим делом тела напред и шану генералу на уво:

– Извините, ваше превасходство, ја сам вас испрскао... ја сам нехотично...

– Ништа, ништа...

– Тако вам бога, опростите. Ја... ја нисам хтео.

– Ах, седите, молим вас. Пустите ме да слушам!

Червјаков се збуни, глупо се осмехну и поче гледати на позорницу. Гледа, али

блаженства више не осећа. Поче га мучити неспокојство. За време одмора он се

приближи Брижалову, пође упоредо с њим и савладавши плашљивост, промрмља:

– Ја сам вас испрскао, ваше превасходство... Опростите... Ја... Нисам намерно...

– Ах, којешта... Ја сам већ заборавио, а ви све о томе! – рече генерал, а доња му усна

задрхта од нестрпљења.

„Заборавио, а у очима му пизма, помисли Червјаков и подозриво погледа на

генерала.

– Неће ни да говори. Требало би му објаснити да ја то никако нисам хтео... да је

то природни закон, иначе ће помислити да сам хтео пљунути. Сад не мисли, али ће

после помислити.”

м123

р123 у123

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др123

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним123

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


превасходство – висост,

екселенција

пизма – мржња, злоба,

пакост

мундир – горњи део

униформе чиновника у

царској Русији

фанфарон – хвалисавац,

разметљивац

диван – кревет, кауч

Дошавши кући, Червјаков исприча жени о својој незгоди.

Жена је, како му се учинило, сувише лакомислено гледала на

тај догађај; она се прво уплаши, али се, чувши да Брижалов

„није наш”, умири.

– Па ипак отиди и извини се... – рече она. – Мислиће како

не умеш да се понашаш у друштву!

– У том баш и јесте ствар! Ја сам се извињавао, а он

некако чудно... ниједне честите речи да каже. Али није било

ни времена за разговор.

Сутрадан Червјаков обуче нов мундир, подшиша се и

пође Брижалову да се објасни. Ушавши у генералову собу за

примање, он угледа много молилаца, а међу молиоцима и самог генерала, који је већ

примио молбе. Саслушавши неколицину, генерал управи поглед на Червјакова.

– Синоћ у „Аркадији”, ако се ваше превасходство сећа – поче рапортирати

чиновник – ја сам кинуо и... нехотице вас попрскао... Опрос...

– Којешта... Важна ствар! Шта сте ви желели? – обрати се генерал следећем

молиоцу. „Неће да говори! – помисли Червјаков, пребледевши. – Дакле, љути се...

Не, то не може тако остати... Објаснићу му...”

Кад генерал заврши разговор с последњим молиоцем и пође у унутрашња одељења,

Червјаков коракну за њим и замрмља:

– Ваше превасходство! То што се усуђујем да узнемирим ваше превасходство, ја

чиним, могу рећи, једино из осећања кајања! Није намерно, сами

изволите видети!

Генерал направи кисело лице и одмахну руком.

– Па ви се просто подсмевате, милостиви господине – рече он и ишчезне иза врата.

„Какво подсмевање? – помисли Червјаков. – Нема ту баш никаквог подсмевања!

Генерал, а не може да разуме! Кад је тако, нећу се више ни извињавати таквом

фанфарону.

Нека га ђаво носи. Написаћу му писмо, али нећу ићи. Богами, нећу ићи!”

Тако је мислио Червјаков идући кући. Али писмо генералу није написао. Мислио је,

мислио, али никако није могао да смисли то писмо. И сутрадан се опет морао потрудити

лично да ствар објасни.

– Ја сам долазио јуче да узнемирим ваше превасходство – замуцао је он, кад је генерал

управио на њега упитан поглед – али не зато да се исмевам, како сте ви изволели рећи. Ја

сам се извињавао зато што сам вас кијајући попрскао... а нисам ни мислио да се подсмевам...

м124

р124 у124

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др124

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним124

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Смем ли се ја подсмевати? Кад бисмо се ми подсмевали, онда, значи, никаквог поштовања

према личностима... не би било...

– Напоље! – дрекну генерал, одједном помодревши и задрхтавши целим телом.

– Шта-а? – запита шапатом Червјаков и сав клону од ужаса.

– Напоље! – понови генерал, лупајући ногама.

У утроби Червјакова нешто се прекиде. Ништа не видећи, ништа не чујући, он устукну

према вратима, изиђе на улицу и отиде посрћући...

Дошавши несвесно кући, не скидајући мундир, леже на диван и... умре.

(превео с руског језика Драгослав Илић)

У свету уметничког дела

1. Шта на почетку новеле (приповетке у којој се прати психолошки развој лика) сазнајеш о

чиновнику Червјакову? Објасни зашто је престао да прати позоришну представу у којој је до тада

уживао. Шта га је оптеретило? Да ли би на истин начин реаговао да је уместо генерала Брижалова

био неки његов колега? Која су осећања њим завладала? Шта није могао да процени?

2. Пажљиво прочитај дијалоге Червјакова и Брижалова. Како је на поступке Червјакова

реаговао Брижалов? Шта је суштина неспоразума између њих двојице? Чиме је подстакнут нагли

преокрет у приповеци? Објасни шта је узрок Червјаковљеве смрти. Када је до тога дошло?

3. Анализирај лик чиновника Червјакова откривајући његове особине. Истакни делове

дијалога у којима се врши његова карактеризација. Запази и подвуци реченице у којима он

размишља о својим поступцима. Како се зове такав облик изражавања?

Словарица, реченица, ризница

Унутрашњи монолог представља неизречено размишљање лика. Обично се употребљава

онда када писац жели да истакне психолошко стање лика. На пример:

„Неће да говори! – помисли Червјаков, пребледевши. – Дакле, љути се... Не, то не може

тако остати... Објаснићу му...”

м125

р125 у125

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др125

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним125

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Милутин Бојић

Плава гробница

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!

Газите тихим ходом!

Опело гордо држим у доба језе ноћне

Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата

И на мртве алге тресетница пада,

Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,

Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,

Да не руши вечни покој палих чета?

Из дубоког јаза мирни дремеж чили,

А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна

За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,

Тиха као поноћ врх острвља јужна,

Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина

Да побожност расте врх вода просута

И ваздухом игра чудна пантомима?

То велика душа покојника лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје

Завите црним трубе.

Стражари у свечаном опело нек опоје

Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена

Што пролази морем и умре без знака,

И доћи ће нова и велика смена,

Да дом сјаја ствара на гомили рака.

м126

р126 у126

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

ж

др126

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним126

ичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Али ово гробље, где је погребена

Огромна и страшна тајна епопеје,

Колевка ће бити бајке за времена,

Где ће дух да тражи своје корифеје;

Сахрањени ту су некадашњи венци

И пролазна радост целог једног рода,

Зато гроб тај лежи у таласа сенци

Измеђ’ недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,

Веслање умре хујно,

А кад опело свршим, клизите у ноћ црну

Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина

И да мртви чују хук борбене лаве,

Како врућим кључем крв пенуша њина

У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари

Овом истом крвљу што овде почива:

Овде изнад оца покој господари,

Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим

Без речи, без суза и уздаха меких,

Да мирис тамјана и дах праха здружим

Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.

Опело држим како не виде небо јоште

Над овом светом водом!

м127

р127 у127

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

ж

др127

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним127

ичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У свету уметничког дела

1. Шта је песника инспирисало да напише ову песму? Која осећања изражава лирски

субјекат? Како то чини? Објасни околности, поетску атмосферу и духовна расположења

који у лирском субјекту покрећу низ асоцијација. Вечност палих ратника опседа његову

свест. Којим је поетским мотивима приказан тај песнички доживљај? На који начин

природа саучествује у исказивању бола, туге и потресености?

2. Каквим редоследом се јављају песничке слике? Какво значење се на тај начин

постиже? Запази мотив којим лирски субјекат оживљава прошлост и протумачи његову

симболику. Пореди и тумачи његова расположења на почетку песме и у току сећања на

прошлост. Цитирајући одговарајуће стихове докажи да је његов мир само привидан.

Објасни због чега.

3. Тумачи симболику мора, галије и лађара у песми. Уочи необичност песничких слика

у делу. Које боје доминирају у њима? Због чега лирски субјекат не налази смирење?

4. Проучи композицију песме и уочи њену структуру. Објасни уметничку улогу

композиције. Запази глаголске облике у стиховима. Протумачи њихову естетску улогу у

песми. Пажљиво проучи структуру свих строфа. Запажај и тумачи симболику стихова

који се понављају.

Домаћи задатак

Реч водича

– Шта си видио у љетњи дан, сине мој?

Видио сам да је земља јака и небо вјечно, а човјек слаб и

кратковјек.

– Шта си видио, сине мој, у љетни дан?

Видио сам да је љубав кратка, а глад вјечна.

– Шта си видио, сине мој, у љетњи дан?

Видио сам да је овај живот ствар мучна, која се састоји од

неправилне измјене гријеха и несреће, да живјети значи слагати

варку на варку.

– Хоћеш да усниш, сине мој?

– Не, оче, идем да живим.

(Иво Андрић, Ex Ponto, одломак)

У Радној свесци на стр. 110–122 обнови своје знање о стилским фигурама.

м128

р128 у128

га

употр

е

ј

а

в

н

о

с

т

и

др128

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и ба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључуј уј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним128

жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Иво Андрић

Прича о кмету Симану

(одломак из приповетке)

ага – феудални власник

земље

кмет – сељак

хак – део производа са

имања који је кмет морао

дати власнику земље,

спахији

читлук – сеоски посед,

имање

сарач – занатлија који

израђује седла и другу

коњску опрему, седлар

шенлучити – радовати се,

веселити се

Те јесени кад је ушла аустријска војска у Босну било је

доста ага који су остали без трећине, јер нису смели да

изиђу на село и да траже своје, а кмет се није јављао, него

је, користећи се овом забуном и ишчекујући да види какав

ће закон „под новим царем” важити, задржао и свој и агин

део. Ибрагин случај био је нарочит. Његов кмет је ту, под

руком, на сат хода од његовог дућана, а он је и досад сам

oдлазио по свој део. Чим се мало смирило и средило у

Сарајеву, он је питао и озбиљне људе и нове власти, и сви су

му рекли да се у односу између кмета и аге ништа не мења

„до даљњега”, да је свако господар на своме, и да ага има

право да узима и даље свој хак, као и до сада.

Тако је Ибрага решио једног дана да обиђе свој читлук и

узме свој део шљива, које су те године родиле као никада,

а због рата и промене још нису биле обране. Први дани септембра. Сунчано јутро.

У шљивику на трави лежи Симан, руке затурио под главу, над њим се модре и

савијају гране пуне рода. Не мисли ништа, само се смешка, јер га од главе до пете

испуњава једно једино осећање: да је све ово његово.