Српски језик 3, читанка, старо издање, Нови Логос

cepesh76
  • No tags were found...

Наташа Станковић Шошо • Маја Костић

Читанка за трећи разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Наташа Станковић Шошо • Маја Костић

У СВЕТУ РЕЧИ

Читанка за трећи разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У СВЕТУ РЕЧИ

Читанка за трећи разред основне школе

Др Наташа Станковић Шошо, Маја Костић

Стручни сарадник за српски језик и књижевност

Др Наташа Станковић Шошо

Извршни уредници

Слободанка Беба Моравчевић, Александар Ђуровић

Рецензенти

Проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет у Београду

Проф. др Бранка Јакшић Провчи, Филозофски факултет у Новом Саду

Каролина Војчић Белошевац, професор разредне наставе у ОШ „Лаза Костић” у Београду

Нина Радић, наставник разредне наставе у Огледној основној школи

„Владислав Рибникар” у Београду

Технички уредник

Бошко Крстановић

Лектор и коректор

Ружица Фармаковски

Илустрације

Бранко Јовић

Данијела Давидовић

Графичко обликовање

Миодраг Белоичић

Издавач

Издавачка кућа „Нови Логос” д.о.о.

Маршала Бирјузова 3–5, 11 000 Београд

Тел.: 011/2636-520; факс: 011/2620-365

имејл: office@logos-edu.rs

www.logos-edu.rs

Главни уредник

Александар Рајковић

За издавача

Небојша Орлић

Министарство просвете Републике Србије

одобрило је овај уџбеник за употребу у школама

од 2014/2015. школске године решењем број:

650-02-632/1/2013-06 од 10.03.2014. године.

Тираж 7.800

Штампа

Bulvest print AD, Бугарска

6. издање, 2019. године

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-6109-175-9

COBISS. SR-ID 274333196

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, обј

ављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујуј

ући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин кој

и омогућујуј

е пој

единцу индивидуални приступ делу

са места и у време кој

е он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Наташа Станковић Шошо • Маја Костић

У СВЕТУ РЕЧИ

Читанка за трећи разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Садржај

Кратак водич кроз читанку..................................................... 6

Душан Радовић, Здравица (одломак)................................... 8

Разиграна природа.......................................................... 9

Душан Костић, Септембар..................................................... 10

Grigor Vitez, Kakve je boje potok............................................. 12

Народна приповетка, Ветар и Сунце.................................... 14

Десанка Максимовић, Вожња................................................ 16

Brzalice (izbor)......................................................................... 18

Razbrajalice (izbor).................................................................. 19

Научили смо............................................................................ 20

Све што расте хтело би да расте.................................. 21

Максим Горки, Врапчић.......................................................... 22

Бранислав Црнчевић, Љутито мече...................................... 26

Миомир Томић, Тамара Томић, Енциклопедија

дечјих игара (избор)............................................................ 29

Прича у сликама..................................................................... 32

Александар Чотрић, Дечја посла (избор) ............................ 34

Dušan Radović, A zašto on vežba............................................ 36

Бранко Миљковић, Песма о цвету........................................ 40

Јованка Јоргачевић, Никад два добра.................................. 42

Научили смо............................................................................ 48

Што снага не може, памет учини.................................. 49

Пословице (избор).................................................................. 50

Narodna basna, Vuk i jagnje.................................................... 52

Лафонтен, Цврчак и мрави.................................................... 54

Езоп, Корњача и зец............................................................... 55

Езоп, Лисица и рода............................................................... 56

Zagonetke (izbor)..................................................................... 57

Шаљива народна прича, Јао, жено, изједе ме вук!.............. 58

Народна приповетка, Свијету се не може угодити............... 60

Народна приповетка, Свети Сава и сељак без среће......... 62

Народна епска песма, Марко Краљевић и бег Костадин.... 65

Pitalice (izbor)........................................................................... 68

Arapska narodna pripovetka, Lav i čovek................................ 69

4

Научили смо............................................................................ 72

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Оловка пише срцем........................................................ 73

Народна песма, Двије сеје брата не имале.......................... 74

Miroslav Antić, Brat................................................................... 76

Народне успаванке (избор).................................................... 78

Обичајне лирске народне песме (избор).............................. 80

Dragan Lukić, Svakoga dana................................................... 82

Драган Лукић, Шта је отац...................................................... 83

Мирослав Антић, Шта је највеће........................................... 85

Милован Данојлић, Љубавна песма..................................... 87

Пјер Грипари, Заљубљене ципеле........................................ 88

Оскар Вајлд, Себични џин..................................................... 94

Гроздана Олујић, Стакларева љубав.................................... 100

Александар Поповић, Лед се топи........................................ 105

Сун Ју Ђин, Свитац тражи пријатеља.................................. 107

Стојанка Грозданов Давидовић, Прича о доброј роди......... 110

Научили смо............................................................................ 114

Ко хоће да доживи чудо................................................. 115

Desanka Maksimović, Ko hoće da doživi čudo........................ 116

Бранко Радичевић, Циц......................................................... 118

Душан Радовић, Замислите................................................... 120

Народна бајка, Чардак ни на небу ни на земљи.................. 123

Шаљива народна лирска песма, Женидба врапца

Подунавца........................................................................... 128

Branko Ćopić, Izokrenuta priča................................................ 130

Десанка Максимовић, Прича о Раку Кројачу........................ 132

Stevan Raičković, Bajka o belom konju................................... 137

Astrid Lindgren, Pipi Duga Čarapa (odlomak).......................... 140

Браћа Грим, Пчелиња матица............................................... 144

Braća Grim, Bremenski muzikanti............................................ 147

Душан Радовић, Песме (избор)............................................. 152

Бранко Ћопић, Мачак отишао у хајдуке................................ 157

Бранко В. Радичевић, Самоћа............................................... 161

Научили смо............................................................................ 165

Домовина се брани лепотом......................................... 167

Душан Васиљев, Зима........................................................... 168

Војислав Илић, Први снег...................................................... 170

Јован Јовановић Змај, Пролећница...................................... 172

Добрица Ерић, Славуј и сунце............................................... 174

Љубивоје Ршумовић, Домовина се брани лепотом............. 176

Научили смо............................................................................ 178

Решења................................................................................... 180

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Кратак водич кроз читанку

Драги трећаци,

Пред вама је читанка за трећи разред основне

школе. У њој ћете читати занимљиве песме, приче,

бајке и драмске текстове. Уживаћете у лепоти света

речи.

Желимо вам много лепих тренутака и открића.

Ауторке

Овде ћеш пронаћи

шта значе неке мање

познате речи.

Овде се налазе питања и

задаци који ти помажу да

боље разумеш прочитани

текст.

јабучар –

воћњак

засађен

јабукама

слаткокљунац

– онај који

има диван

глас, који лепо

пева

цер – врста

храста који

расте у

листопадним

шумама

јасика – врста

листопадног

дрвета

Добрица Ерић

Славуј и сунце

У коси гаја славуј се јавља.

Сунце израња из плаве баре.

Жуборе поточићи дечјег здравља

кроз расцветале јабучаре...

Славуј из гаја сунце поздравља.

У гају преду сунчеве преље:

свилени кончићи висе са грана.

Воденичица јутра још меље

звезде за златну погачу дана.

Славуј, син гаја где јелен пасе,

пева, заљубљен, о ружи сунца.

А сунце слуша ... и жели да се

претвори у тог слаткокљунца.

И док у кљуну славуја свиће

песма пролећа – сунце са цера

дарује јасике, брезе, цериће

минђушама од бисера...

Разговарамо

1. Која ти се изрека највише допала? Објасни зашто.

2. Шта мислиш, зашто Биља не одговара на поруке које добија?

3. Објасни зашто се дечак успава увек кад почне да учи.

4. Испричај зашто је деци занимљиво све оно што није за њих.

5. Зашто су деца желела да посете Тамару?

6. Објасни зашто мама треба да се опорави од рођенданског

славља.

174

Учимо нешто ново

Афоризам је кратка, мудра и духовита изрека о животу,

свету и људима.

Ко рано рани, цео дан зева.

ПЕРА: Хајде да шврљамо по граду.

КИЋА: Не могу, болестан сам. Температура, кашаљ, сирупи,

супице и тако даље. Сви смо у кући болесни.

ПЕРА: Је л’ могу да те посетим? Донећу ти мандарине.

КИЋА: Јеси ли луд? Заразићеш се.

ПЕРА: Молим те, Кићо, сутра имам писмени из математике!

(Игор Коларов, SMS приче, стр. 58)

Овде ћеш прочитати разне шале и

занимљивости из књига и часописа

за децу.

1. Објасни због чега је разговор

Киће и Пере духовит.

2. Напиши и ти у свесци једну

занимљивост у облику дијалога.

Памтимо

афоризам

35

6

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Овде ћеш поновити, проширити и

допунити градиво које си научио/

научила у трећем разреду.

Овде ћеш сазнати нешто ново о

текстовима које читаш и научити

значење непознатих речи.

Подсети се

Свака радња се развија и има свој ток од почетка до краја.

Редослед догађаја у причи Себични џин

је следећи:

• увод – одлазак џина на пут и долазак деце у џинову

башту;

• заплет – повратак џина кући и сукоб са децом;

• врхунац заплета – дечак улази у џинову башту и

покушава да се попне на дрво;

• преокрет – џин помаже дечаку да се попне на дрво;

• расплет – повратак деце у џиново двориште и њихово

пријатељство са џином.

Учимо нешто ново

Приповедање је излагање о догађајима, јунацима и

њиховим доживљајима.

„Свако поподне, враћајући се из школе, деца су одлазила у

џинову башту и играла се.”

Када желимо нешто да опишемо, ми користимо облик

казивања који се зове опис.

„А у пролеће би процветало дванаест бресквиних дрвета и

расуло се у цветиће сличне ружичастим бисерима, и тако би

башта блистала у шаренилу које би сменила тек јесен богата

плодовима.”

(Оскар Вајлд, Себични џин)

Уради задатке у Радној свесци или

напиши састав.

1. Научи да изражајно прочиташ

причу Себични џин.

2. Уради задатке у Радној свесци

и

на стр. 36 и 37.

Памтимо

приповедање,

описивање,

развој радње

99

Запамти најважније.

Женидба врапца

Подунавца

Научили смо

Народна поезија

На овом месту подсетићеш

се шта си све научио/научила

у трећем разреду.

ШАЉИВА

ПЕСМА

ЛИРСКЕ

НАРОДНЕ

ПЕСМЕ

НАРОДНЕ

ПЕСМЕ

Марко Краљевић и бег

Костадин

ЕПСКА

НАРОДНА

ПЕСМА

Научили смо

Пред тобом је илустрација једне сцене позоришне представе

Никад два добра. На основу илустрације и прочитаног текста

откриј која се драмска лица појављују у Првој слици.

СВАТОВСКЕ

ПЕСМЕ

ПОРОДИЧНЕ

ПЕСМЕ

УСПАВАНКЕ

Кад полазе сватови по

дјевојку

Три се снега у планини

беле

Двије сеје

брата не имале

Мајка Јову у ружи родила

Високо ли лете лабудови

178

ДРАМСКА ЛИЦА

ТЕТКИЦА

БРАНКИЦА

ЂОКА

ПОШТАР

МИЛКИЦА

48

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

7


Здравица

(одломак)

Све што расте

хтело би да расте...

– Нека расте,

и треба да расте!

Све што цвета

хтело би да цвета...

– Нека цвета,

и треба да цвета!

Све што лети

хтело би да лети...

– Нека лети,

и треба да лети!

Све што пева

хтело би да пева...

– Нека пева,

и треба да пева!

Певати, певати, лепо је певати!

Живети, живети, лепо је живети!

ЖИВЕЛИ!

Душан Радовић

8

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разиграна природа

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

9


јаблан – врста

дрвета

позлати –

учини да нешто

буде као злато;

улепша

исткана –

направљена,

начињена,

створена

позна – касна

прострла –

раширила

Душан Костић

Септембар

У жутом ауту дође

јесен, донесе грожђе.

И лишће мог јаблана

позлати јесен рана.

Прођоше дани врели,

миришу плодови зрели.

Јесен је, јесен рана

од бакра сва исткана.

Са гране ласта вели:

„Скоро ћу да се селим”.

У клупи ђаче пише:

„Брзо ће магле, кише”.

„Позна ме јесен љути”,

вели септембар жути.

Јесен се, јесен рана

прострла преко грана.

У жутом ауту стиже

и жуто лишће ниже...

10

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Шта ти се у песми Септембар највише допало?

2. Испричај на шта песника подсећа рана јесен.

3. Којим бојама песник описује рану јесен?

4. Шта мислиш, како то јесен позлати лишће?

5. Објасни зашто ласта намерава да се сели.

6. Због чега је септембар љут на позну јесен?

7. Чиме јесен дарује природу?

Подсети се

Стих је један ред у песми.

Строфа је састављена од неколико стихова. Песма може

имати једну или више строфа.

Стих

„У жутом ауту стиже

и жуто лишће ниже...”

Строфа

Учимо нешто ново

Понављање завршетка речи на крају стихова назива се рима.

„Прођоше дани врели,

миришу плодови зрели.”

Рима

Сликовито изражавање, најчешће у стиху, назива се поезија.

1. Уради задатке у Радној свесци на

стр. 15.

2. Запази и испричај како изгледа

јесен у твом крају. Опиши јесен

онако како је ти доживљаваш у

Радној свесци на стр. 16 и 17.

Памтимо

поезија, стих,

строфа, рима

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

11


Grigor Vitez

Kakve je boje potok

Potoku koji šumom teče

Oprezno priđe jedan jelen

I napivši se vode reče:

– Potok je kao šuma zelen.

Kraj stijenja potok dalje teče

O kamena se lomeć rebra,

Skakutajući zeko reče:

– Potok je ovaj sav od srebra.

ozgo – odozgo

ozvјezdan –

pun zvezda

Kroz polje potok dalje teče

Pod vedro nebo izašav,

A lastavica ozgo reče:

– Potok je kao nebo plav.

I potok dalje teče, teče,

Nad njim bijeli oblaci stoje,

Lebdeći bijeli leptir reče:

– Potok je ovaj bijele boje.

S mnoštvom zvijezda dođe veče,

Ugasi svoje boje dan,

Plašljiva srna tiho reče:

– Gle, sav je potok ozvjezdan.

12

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razgovaramo

1. Zašto se jelenu učinilo da je potok zelen?

2. Kako to potok preko kamena „lomi rebra”?

3. Zašto lastavica tvrdi da je potok plav?

4. Kome se činilo da je potok „ozvјezdan”?

5. Koji opis potoka se tebi najviše dopada?

6. Koliko strofa ima ova pesma?

7. Koliko svaka strofa ima stihova?

Učimo nešto novo

Poređenje je stilska fi gura kojom se dva pojma ili pojave sa

istim ili sličnim osobinama dovode u vezu. Najčešće se u

poređenju koristi reč kao. Poređenje se upotrebljava da bi se

slikovitije dočaralo nešto što se opisuje.

„Potok je kao nebo plav.”

„Potok je kao šuma zelen.”

Poređenje

1. Pronađi u pesmi reči koje se

rimuju i prepiši ih u svesku.

2. Uradi zadatke u Radnoj svesci

na str. 66.

Pamtimo

stih, strofa,

rima, poređenje

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

13


Народна приповетка

Ветар и Сунце

свиреп –

окрутан, суров

северац –

северни ветар

друм – пут

сручим се –

нагло се

спустим

проклињао

је – грдио је,

осуђивао је

Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали око

тога ко је од њих јачи. Дуго су се тако препирали и најзад

одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то

време јахао великим друмом.

– Пази – рекао је Северац – кад се сручим на њега, одмах

ћу му скинути огртач!

Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али,

што је више дувао Северац, то се путник јаче увијао у свој

огртач: он је проклињао невреме, али је ипак јахао све даље

и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника

и снег и кишу.

14

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Проклињући Северац, путник је обукао свој огртач и

чвршће затегнуо појас. Онда се и сам Северац уверио да не

може скинути огртач с путника.

Сунце, видевши немоћ свог противника, насмешило се,

извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног

полусмрзнутог путника.

Осетивши топлоту Сунчевих зракова, путник је сам скинуо

свој огртач, умотао га и привезао за седло.

– Видиш – рекло је онда Сунце свирепом Северцу.

– Милошћу и добротом може се много више урадити него

љутњом.

немоћ –

слабост,

беспомоћност,

неспособност

милост –

добро,

племенито

дело

Разговарамо

1. Око чега су се препирали ветар и Сунце?

2. Објасни како је ветар испробао своју снагу на путнику.

3. Шта мислиш како се путник тада осећао?

4. На који начин је Сунце успело да натера путника да скине огртач?

5. Пронађи реченицу у тексту у којој је исказана порука приче.

6. Испричај догађај у коме си ти нешто постигао/постигла на леп

начин.

Подсети се

Порука је главна мисао која се јавља у песми, причи,

басни, бајци, пословици. То су мудри савети које усвајамо

читајући.

1. Пронађи у причи Ветар и Сунце

реченицу у којој запажаш управни говор.

2. Подвуци у тој реченици пишчеве речи.

Памтимо

порука

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

15


разасута –

распршена на

све стране,

размештена на

све стране

бура – снажан

ветар

шипраг –

густо израсло

шибље, жбун,

грмље

вита – витка,

висока

светлаци –

светиљке,

искре,

звездице пред

очима; свици

блуди – скита,

лута, тумара

Десанка Максимовић

Вожња

Возимо се. Покрај пута

разасута

села леже.

Кô потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

Врх потока и шипрага

топла, блага

вечер пада.

Возимо се. Сања цвеће;

мирис слеће

са ливада.

Гле, сеоске куће беле

као стреле

тек пролете.

Поред пута стабла вита,

шибље, жита,

лете, лете.

Гле, почињу и светлаци,

лета знаци,

да се пале,

и из магле трепте сиве

као живе,

звезде мале.

По бескрајно нежном,

меком

и далеком

небу плаву

насмејани Месец блуди,

што на људи

личи главу.

Возимо се. Покрај пута

разасута,

села леже.

Кô потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

16

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Шта се види из кочије док „коњи јуре, лете, беже”?

2. Како изгледају сеоске куће поред пута? Са чим се оне пореде?

3. На основу којих речи можеш да закључиш да коњи јуре путем?

4. Које је доба дана описано у песми? Наведи стихове на основу

којих то закључујеш.

5. На шта песникињу подсећа Месец?

6. Пронађи речи које се римују у песми и подвуци их.

Учимо нешто ново

Свака строфа песме Вожња јесте једна песничка слика.

У првој песничкој слици описују се села која се виде док

коњи јуре.

У другој песничкој слици дочарава се предео кроз који

коњи пролазе у сумрак. Настави да откриваш у песми

Вожња остале песничке слике.

1. Прочитај пажљиво песму. Док читаш песму, ослушкуј ритам

којим се нижу стихови и строфе. Замишљај боје, мирисе,

звуке описане у песми.

2. Нацртај у свесци песничку слику која ти се посебно допала.

3. Научи песму Вожња напамет.

Памтимо

опис, песничка

слика, рима,

строфа, стих,

поређење

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

17


Brzalice

(izbor)

Leži kuja žuta ukraj žuta puta.

Miš uz pušku, miš niz pušku.

Riba ribi grize rep.

Na vrh brda vrba mrda.

Razgovaramo

1. Izgovori navedene brzalice nekoliko puta. Reči u njima izgovaraj

lagano i tiho, a onda sve brže i glasnije.

2. Smisli brzalicu u kojoj se ponavljaju glasovi dž i đ.

Podseti se

Brzalice su rečenice koje se brzo izgovaraju. U njima

se nalaze reči koje su teške za izgovor. Brzalice se

upotrebljavaju za vežbanje pravilnog izgovora glasova.

Pamtimo

brzalice, glas,

reč, rečenica

Izgovori jednu brzalicu što

brže možeš. Uvežbaj da je

izgovaraš brzo i bez greške.

18

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razbrajalice

(izbor)

Dva petla

Eci, peci, pec

Eci,

peci,

pec,

ja sam

mali

zec;

ti si

mala

prepelica,

eci,

peci,

pec.

Dva se petla pobiše

na petlovo ognjište,

Jedan veli: – Iš!

Drugi veli: – Ti žmuriš!

Kašika, viljuška, nož,

juri brzi voz.

U brzom vozu

šišaju kozu,

kašika, viljuška, nož.

Razgovaramo

1. Ispričaj u kojoj igri se koristi razbrajalica Eci, peci, pec.

2. Za koju igru se vezuje razbrajalica Dva petla?

3. Izgovori neku razbrajalicu koju znaš napamet. Objasni kada je

upotrebljavaš.

Učimo nešto novo

Razbrajalice se izgovaraju u igri. Sastoje se od

nekoliko stihova koji nemaju posebno značenje.

Razbrajalice se nazivaju i brojalice.

Nauči napamet jednu brojalicu.

Pamtimo

razbrajalice,

brojalice

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

19


Научили смо

Пронађи одговоре у облачићима.

1. Како се називају удружени стихови у песми?

2. Како се зове понављање завршетка речи на крају стихова?

3. Како се зове главна мисао која се налази у тексту?

4. Како се зове стилска фигура којом се два појма или појаве

упоређују?

5. Како се зове један ред у песми?

ПОРЕЂЕЊЕ

„Гле, сеоске куће беле

као стреле.”

РИМА

„Прођоше дани врели,

миришу плодови зрели.”

СТИХ

„У клупи ђаче пише.”

СТРОФА

„У жутом ауту дође

јесен, донесе грожђе.”

ПОРУКА

„Милошћу и добротом може

се много више урадити него

љутњом.”

20

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Све што расте хтело би да

расте

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

21


Максим Горки

Врапчић

жутокљуни –

који има жут

кљун

стреха –

продужени део

крова (обично

изнад кућних

врата)

кучина –

грубо влакно

које остаје

као отпадак

при преради

конопље или

лана

чедо – дете

стрмоглавићеш

се – пашћеш

главом надоле

Живео је тако жутокљуни врабац. Звао се Пудик. Живео

је изнад једног прозорчета, испод стрехе, у топлом гнезду

од кучине, маховине и другог материјала. Да лети – још није

пробао, али крилима је већ махао и стално је извиривао из

гнезда: хтео је што пре да сазна какав је овај бели свет и

хоће ли му се свидети.

– Шта је, шта? – питала је врабица мама.

Он би стресао крилима и цвркутао, гледајући на земљу:

– Црна је, прецрна!

Долетео је отац, доносио бубице Пудику и хвалио се:

– Џив, џив!

А Пудик је гутао бубице и мислио: „На шта ли су поносни?!

Дали ми црва с ножицама, велика ствар!”

И све је извиривао из гнезда, разгледао све.

– Чедо, чедо! – секирала се мајка. – Пази, стрмоглавићеш

се.

– Чим, чим? – питао се Пудик.

– Ма како чим? Пашћеш на земљу, мачка – хоп! И прогута

те! – објашњавао је отац одлазећи у лов.

Тако је то било, а крила се нису журила да порасту.

Једном поче да дува ветар, а Пудик упита:

– Шта је, шта је то?

– Фију, дунуће ветар и бациће те на земљу – мачки –

објашњавала је мајка.

То се Пудику не допада, па ће:

– А зашто се љуља дрвеће? Нека престане, па ће ветар

стати.

22

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мајка је покушавала да му објасни да то није тако, али

он није поверовао. Волео је да све објашњава на свој начин.

Пролази крај њих сељак, размахао се рукама.

– Мора да му је крила очупала мачка – рече Пудик – само

су му кошчице остале!

– Па то је човек, сви су они без крила! – каже му врабица.

– А зашто?

– Код њих ти је тако, они живе без крила. Увек су на

ногама, скачу, разумеш?

– А због чега?

– Кад би имали крила, они би нас ловили, као што тата и

ја ловимо мушице.

– Грозота – рече Пудик – грозота, глупаво! Сви морају

имати крила. Па на земљи је горе него у ваздуху! Кад ја

одрастем, већ ћу удесити да сви лете.

Пудик није веровао мами. Он још није знао да они који

мами не верују рђаво пролазе. Седео је на самој ивици гнезда

и из свег гласа певао.

Певао је он, певао и – претурио се из гнезда. Врабица брзо

за њим, а мачка, риђа, зелених очију – одмах се ту створи.

Уплашио се Пудик. Раскрилио се, клатио се на сивим

ножицама и цвркуће:

– Част ми је, част ми је...

А врабица га гура у страну. Сва се накострешила –

страшна, храбра. Кљун је отворила и циља мачки у око.

– Даље, даље. Лети, Пудик, лети на прозор, лети...

Страх подиже са земље врапчића. Он поскочи, замаха

крилима и – један, два! Ево га на прозору!

грозота – ужас,

страхота

рђаво – лоше

раскрилио

се – раширио

крила

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

23


затиљак –

задњи део

главе, потиљак

Тада је и мама долетела – без репа, али пресрећна. Села

је крај њега, кљуцнула га у затиљак и каже му:

– Шта сам ти говорила, шта?

– Па шта ћеш – каже Пудик.

– Не можеш се свему одједном научити!

А мачка седи на земљи, чисти шапе од перја, гледа их –

риђа, зелених очију – и жалосно мјауче:

– Ме-е-кан, тако ме-е-кан врапчић, као ми-и-шић. Мијау-у.

И, ако заборавимо да је мама остала без репа, све се

добро свршило.

24

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Наведи све ликове из приче Врапчић.

2. Пронађи у тексту савете које су Пудику дали његови родитељи.

Прочитај их.

3. Зашто врапчић није слушао савете родитеља?

4. Шта му се због тога догодило?

5. Наведи особине које красе Пудикову мајку.

6. Шта је Пудик могао да научи из невоље у коју је упао?

7. Наведи поруку приче.

Подсети се

Дијалог је разговор између два лика у књижевном делу.

– А зашто?

– Код њих ти је тако, они живе без крила. Увек су на ногама,

скачу, разумеш?

– А због чега?

– Кад би имали крила, они би нас ловили, као што тата и ја

ловимо мушице.

1. Препиши у свеску дијалог између Пудика и његове мајке на

крају приче тако да уместо црта које означавају управни говор

ликова употребиш знакове навода.

2. Уради задатке у Радној свесци на стр. 24 и 25.

Памтимо

књижевни лик,

прича, дијалог

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

25


Бранислав Црнчевић

Љутито мече

језде – јуре,

брзо промичу;

путују, јашу на

коњу

веле – кажу

Месец обуо чизмице жуте,

облаци обукли плаве капуте,

па целе ноћи небом језде.

Доле, у шуми, једно мече

замишљено, већ треће вече,

гледа у звезде.

Мече се љути већ трећи дан

што га терају у зимски сан

и замишљено стално ћути.

Тата се љути, мама се љути

и сви му веле:

„Откад постоје мед и пчеле,

откад постоје сунце и вече

нисмо видели такво мече”.

„Шта ћеш да радиш”, мама га пита,

„кад лишће сасвим, сасвим пожути

и снег напада изнад рита?”

А мече ћути.

„Шта ћеш да радиш”, бака му вели,

„кад свет од снега сасвим побели?”

Тата се љути, мама се љути,

а мече ћути.

26

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Одједном, мече љутито рекло

шта га је пекло:

„Нећу да спавам, нећу, и тачка.

Зашто не спавају зец и мачка?

И птица изнад наших глава

зашто не спава?”

А онда тихо, тихо рече:

„Баш ми је криво што сам мече”.

Сад мама ћути и тата ћути

и сви су страшно забринути.

Мече се љути:

„Узећу”, каже, „тротинет,

идем међ’ децу, међу свет.

Нећу да спавам. Нећу, и тачка.

Што не спавају зец и мачка?”

Месец обуо чизмице жуте,

облаци обукли плаве капуте,

па целе ноћи небом језде.

А једно мече већ треће вече

неће да спава. Гледа у звезде.

Разговарамо

1. У које годишње доба се одвија радња песме Љутито мече?

2. Где се догађа радња ове песме?

3. Због чега је мече љуто?

4. Како мече показује своју љутњу?

5. Како се понашају његови родитељи и бака?

6. Испричај на који начин би ти убедио/убедила мече да послуша

родитеље.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

27


Подсети се

Реченице којима се нешто одриче (не потврђује) називају

се одричне реченице.

Нећу да спавам.

Птица не спава.

Нисам поспан.

Нисам видела такво мече.

Не желим да спавам.

Што не спавају зец и мачка?

Нисам уморна.

„Зима је тежак период за

животиње. Храна се тешко налази,

а хладноћа исцрпљује организам.

Због тога неке животиње тону у

мање или више дубок сан, очекујући

долазак пролећа. Медвед не

тоне у прави зимски сан. Његова

телесна температура се снижава

за неколико степени, али чим мало

отопли он се буди.”

(Одломак из дечје илустроване енциклопедије Животиње, стр. 107)

Памтимо

време и место

догађања,

одричне

реченице

1. Препиши у свеску све глаголе из песме

Љутито мече који се налазе у одричном

облику.

2. Препиши у свеску стихове у којима запажаш

управни говор тако да уместо знакова

навода који означавају управни говор

употребиш црту.

3. Уради задатке у Радној свесци на стр. 114.

28

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Миомир Томић, Тамара Томић

Енциклопедија дечјих игара

(избор)

Кликери

Када видите дечаке да играју кликере, знајте да је

дошло пролеће. Основна игра је Ђидање. Играчи повуку

линију одакле бацају кликере у даљину, према означеном

циљу. Играч, чији је кликер ближи циљу, гађа први. Игра

траје док неко неког не погоди, а онда почињу изнова.

Друга игра је Кликери на путу. Играчи бацају кликере ка

рупи. Најближи се труди да убаци кликер у рупу величине

2–3 цм. Ако промаши, други играч наставља игру.

Покварени телефони

Први играч полугласно саопштава поруку

играчу до себе. Овај је преноси даље. У

преношењу поруке увек се по нешто промени.

Кад порука стигне до последњег играча, он је

саопштава гласно. Ако је порука тачно пренета,

играч са краја се премешта на почетак и сви се

померају за једно место. Сад он шаље поруку

први.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

29


Пантомима

Пантомима означава глумца који покретима, игром

тела, изразима лица (мимиком), без говора, приказује

живот и ствари око себе. Овај начин споразумевања

деци је веома близак. Пре почетка игре, деца се

договоре шта ће погађати. Често је то назив филма,

музичке групе или неки појам близак младима.

Изабрани појам се тихо саопшти једном члану групе, а

овај гестикулацијом (покретима руку и тела) покушава

да објасни осталима.

У овој игри нема разговора. Само чланови групе

постављају питања, покушавајући да погоде појам.

30

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Школице

Играч стане испред школице (нацртаних поља

обележених бројевима) и баца карташ (пљоснати део црепа)

у поље обележено бројем 1. Затим на једној нози ускаче у ово

поље, а онда наставља са по једним скоком на једној нози

и у остала поља. Последње, полукружно поље је одмор. Ту

играч стаје на две ноге, окреће се, а затим наставља да скаче

на једној нози, враћајући се назад. У повратку узима карташ

и излази ван поља. Ако неки играч не убаци карташ на прво

поље или стане на линију, уступа игру другоме. Игра је готова

кад неко од играча освоји све четири кућице.

Школице су лепа и весела игра. Игра се највише у пролеће

и лето. Улица која има нацртану школицу увек је пуна смеха

и деце. Она је њен украс, све док не падне киша или прођу

перачи улица.

Разговарамо

1. Која је твоја омиљена игра?

2. Опиши једну игру које се најчешће играш са друговима и

другарицама на одмору.

3. Испричај на који начин се играш са вршњацима из краја.

4. Чега се најрадије играш у кући?

1. Измисли неку нову игру. Наведи правила

те игре и опиши неки њен занимљив део.

2. Напиши позивницу за другове и

другарице у којој ћеш им објаснити због

чега их позиваш, где и када ћете се

окупити и чега ћете се играти. Уради 7.

задатак у Радној свесци на стр. 96.

Памтимо

говор,

пантомима,

позивница,

гестикулација,

мимика, порука

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

31


Прича у сликама

32

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Пажљиво погледај следеће илустрације и поређај их по редоследу

догађаја у причи. Упиши бројеве испред њих.

2. На основу илустрација одабери наслов који причи највише

одговара.

3. Испричај причу својим речима по редоследу догађања.

4. Шта се девојчици десило током трке?

5. Ко јој је помогао?

6. Ко су прави победници у трци?

7. Испричај како би ти поступио/поступила да си нешто слично

доживео/доживела.

„Шта ти стоји на располагању када се неки твој друг или

другарица понаша злобно према теби?

• Немој више да се дружиш с њим.

• Сачекај да видиш шта ће следеће да се деси.

• Покушај да разговараш с другом. Реци му како се осећаш

због оног што је урадио. Немој да га оптужујеш или нападаш.

Можда ће му бити жао и можда ће искористити прилику да

се извини.”

(Алекс Џ. Пекер, Дружење, изласци и забављање, одломак, стр. 68)

Опиши један догађај у којем си нешто слично

видео/видела или доживео/доживела.

Испричај како си се тада осећао/осећала.

Памтимо

прича, говор,

поступак,

запажање

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

33


Александар Чотрић

Дечја посла

(избор)

Кад не могу да заспим,

почнем да учим.

И успавам се за трен.

Сумњив сам наставницима.

Стално ме нешто испитују.

Мој мобилни телефон је,

изгледа, у квару.

Стално шаљем поруке

Биљи, а не добијам

никакав одговор.

За послове око куће – прање кола,

уређивање врта и цепање дрва,

задужен је мушки род – тата и ја.

За прање судова и прање веша

задужен је женски род – машина

за судове и веш машина.

Тамара се разболела од лако преносивог

грипа, па смо ишли да је посетимо.

Да и ми после не идемо у школу.

Мој рођендан смо

славили у стану.

Мама до следећег

рођендана има годину

дана да дође себи.

Када кажу да то није за

децу, знам да је то нешто

занимљиво.

34

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Која ти се изрека највише допала? Објасни зашто.

2. Шта мислиш, зашто Биља не одговара на поруке које добија?

3. Објасни зашто се дечак успава увек кад почне да учи.

4. Испричај зашто је деци занимљиво све оно што није за њих.

5. Зашто су деца желела да посете Тамару?

6. Објасни зашто мама треба да се опорави од рођенданског

славља.

Учимо нешто ново

Афоризам је кратка, мудра и духовита изрека о животу,

свету и људима.

Ко рано рани, цео дан зева.

ПЕРА: Хајде да шврљамо по граду.

КИЋА: Не могу, болестан сам. Температура, кашаљ, сирупи,

супице и тако даље. Сви смо у кући болесни.

ПЕРА: Је л’ могу да те посетим? Донећу ти мандарине.

КИЋА: Јеси ли луд? Заразићеш се.

ПЕРА: Молим те, Кићо, сутра имам писмени из математике!

(Игор Коларов, SMS приче, стр. 58)

1. Објасни због чега је разговор

Киће и Пере духовит.

2. Напиши и ти у свесци једну

занимљивост у облику дијалога.

Памтимо

афоризам

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

35


Dušan Radović

A zašto on vežba

scena –

pozornica,

mesto gde se

odvija dramska

radnja

dekor –

predmeti

koji služe za

dočaravanje

scene (slike,

zavese,

nameštaj i sl.)

rekvizit –

predmeti koji

se koriste u

pozorišnoj

predstavi

Lica: MILE, RISTA

(Scena je bez ikakvog dekora i rekvizita. Na sredini, okrenut

publici – Mile.)

MILE (Vežba – podiže i spušta ruke, skakuće u mestu kao da trči,

čučne pa ustane i to ponovi nekoliko puta; kao za sebe.): Je’n-

‐dva! Je’n-dva! Je’n-dva-tri-četiri!

RISTA (Nailazi s leve strane i radoznalo posmatra.)

MILE (Pogleda ga, pa nastavi sa vežbanjem.)

RISTA: Mile, šta to radiš?

MILE (Ne prestajući da vežba.): Radim. Vidiš valjda šta radim?!

RISTA: Vidim, samo ne razumem.

MILE: Vežbam! Je’n-dva! Je’n-dva!

RISTA: A zašto vežbaš?

MILE: Vežbam da ojačam!

RISTA: A što da ojačaš?

MILE: Nije važno. Ja znam zašto. Je’n-dva! Je’n-dva!

RISTA: Pa, dobro, reci mi.

MILE (Stalno vežba dok govori.): A što baš tebi da kažem?

RISTA: Pa onako, što si takav?

MILE (Za trenutak prestane.): Hoću da bijem Žileta! (Nastavlja

da vežba.)

RISTA: Kog Žileta?

MILE: Onoga do pekare. Hoću da ga bijem i sad se svakoga

dana spremam.

RISTA: A što da ga biješ?

36

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


MILE: Zna on zašto. Napisao na plotu kredom: „Mile ne zna zemljopis”.

Upamtiće on mene.

RISTA (iznenađeno): A zato! (Pauza, dok Mile stalno vežba.): Pa je l’ misliš

da to nešto pomaže?

MILE: Sigurno da pomaže! Da ne pomaže – ne bih vežbao! Je’n-dva! Je’ndva!

RISTA (Pažljivo posmatra Mileta kako vežba, šeta nervozno oko njega.):

Mile!

MILE (Vežba i ne obraća pažnju na njega.)

RISTA: Mile!

MILE (Ne prestajući da vežba.): Šta je?

RISTA: Je l’ važi da i ja vežbam s tobom?

MILE: Što da vežbaš?

plot – drvena

ograda

zemljopis –

nauka o Zemlji,

pojavama i

oblicima na

njenoj površini

i o uslovima

života na njoj;

geografija

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

37


RISTA: Onako.

MILE: Ne važi!

RISTA (Traži nešto po džepovima.): Mile! Je l’ važi da ti dam jednu marku,

pa da vežbamo zajedno?

MILE (Vežba, samo okreće glavu prema Risti.): Kakva je?

RISTA: Portoriko, fina marka.

MILE (Prestaje da vežba.): Dobro, daj! I stani ovde pored mene. (Uzme

marku i nastavi da vežba.)

RISTA (Stane pored Mileta prema publici i vežba, gledajući šta Mile radi.): Je

li dobro ovako?

MILE: Dobro je! Je’n-dva! Je’n-dva! A sad malo ovo (promeni vežbu).

RISTA (Sve radi za njim.)

MILE (prestane): Dobro, dosta je.

RISTA: A što? (prestane). Hajde još malo.

MILE (Počinje da se oblači, zakopčava se, kao posle gotove vežbe.): Pa šta

bi ti hteo? Za jednu marku – pa ceo dan?

RISTA: Nije važno. Daću ti još jednu marku. Venecuela.

MILE: Daj da vidim.

RISTA (Vadi iz džepa i pruža Miletu.): Evo, piše Venecuela!

MILE: Dobro onda. Hajde još malo! (Raskopčava se i nastavlja s vežbom.)

RISTA (Vežba gledajući u Mileta.)

MILE (Vežba, pa se odjednom trgne.): Dobro, a što si ti toliko zapeo?

RISTA (Ne prestajući da vežba.): Što sam zapeo?

MILE: Stvarno, što si ti toliko zapeo da vežbaš?

RISTA (Polako prestaje da vežba.): Onako. Тreba mi.

MILE: Šta može tebi da treba?

RISTA (Zakopčavajući se, oprezno gledajući u Mileta.): Može da mi treba.

Ono na plotu nije napisao Žile, nego – ja!

Zavesa

38

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razgovaramo

1. Gde se odvija dramska radnja?

2. Zbog čega Mile vežba?

3. Šta ti misliš o njegovoj nameri?

4. Kada je Rista odlučio da vežba sa njim?

5. Šta se postiže upotrebom šaljivog tona u prikazivanju pojedinih likova i

situacija?

Podseti se

Dramski tekst se izvodi na sceni, u pozorištu.

Razvoj događaja (dramska radnja) jeste osnov svakog

dramskog teksta.

Iz dijaloga likova saznajemo kakav je junak, šta oseća, o

čemu razmišlja i kako postupa.

Učimo nešto novo

Dramski pisac piše dramskо delo s namerom da bude

izvedeno na sceni, u pozorištu, na televiziji ili radiju.

Reditelj osmišljava i priprema izvođenje dramskog dela.

Glumac tumači (igra) neku ulogu u dramskom delu.

Kostimograf osmišljava kostime (odeću i obuću) za

predstavu.

Scenograf bira stvari i predmete koji će predstaviti vreme i

mesto događanja radnje u dramskom tekstu.

Gledalac posmatra pozorišnu predstavu.

Pažljivo pročitaj dramski tekst A zašto on

vežba. S drugovima iz odeljenja pripremi

se za čitanje teksta po ulogama. Dočaraj

radnju pokretima i govorom.

Pamtimo

dramski tekst,

dramski pisac,

dijalog, dramska

radnja

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

39


Бранко Миљковић

Песма о цвету

Један малени цвет

још ни проговорио није

а већ је знао све тајне Сунца

и све што земља крије.

Један малени цвет

не зна да чита и пише,

ал’ зна шта је живот, шта је свет,

и мирише, мирише.

Један малени цвет

још није ни проход’o

а већ је умео сам да се храни

светлошћу, ваздухом и водом.

40

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. По чему су слични описани цвет и дете?

2. Наведи шта је умео малени цвет.

3. Шта је то што разуме малени цвет?

4. Колико строфа има ова песма?

5. Колико у свакој строфи има стихова?

6. Прочитај речи које се римују у песми.

Учимо нешто ново

Вероватно примећујеш да у неким речима недостају нека

слова. То се у писању обележава тако што се уместо слова

која недостају напише следећи знак: ’. Овај знак зове се

апостроф.

ал’ = али

јe’н = јeдан

проход’о = проходао

Песник Бранко Миљковић ову песму написао

је 1961. године, када се родио његов сестрић.

Уради задатке у Радној свесци на

стр. 124 и 125.

Памтимо

песма, песник,

апостроф

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

41


Јованка Јоргачевић

Никад два добра

Лица: ПОШТАР, БРАНКИЦА, ЂОКА, МИЛКИЦА, ТЕТКИЦА,

ДЕЦА

Прва слика

конферансије

– водитељ

програма

КОНФЕРАНСИЈЕ: Нико овде није био зао, ни пакостан, а ипак

је једна велика завист кружила од једног малог летовалишта

до великог града и од великог града до малог летовалишта.

(Кад се дигне завеса, позорница је празна. С леве стране

наилази поштар с торбом и писмима и продужује ка десној

страни. Иза кулиса се чује Бранкичино дозивање.)

БРАНКИЦА: Чика-поштаре! Чика-поштаре! (Поштар застаје

на средини позорнице. Бранкица стиже задихана.)

ПОШТАР: Шта је, мала?

БРАНКИЦА: Чика-поштаре, молим вас, има ли штогод за

Бранкицу Недељковић?

ПОШТАР: За Бранкицу Недељковић? Чекај, сад ћу ја да

видим. (Претура по писмима.) У којем броју ти станујеш?

БРАНКИЦА: У броју дванаест.

ПОШТАР: Аха, дванаест. Ево десет, једанаест. Бранкица

Недељковић! Тачно! Ево једне дописнице са мора! (Пружа

јој писмо.)

БРАНКИЦА: Јао! Хвала вам, чика-поштаре! Како га дуго

чекам! (Бранкица остаје на средини позорнице и чита писмо.

Поштар пролази и нестаје на десној страни. Наилази Ђока с

десне стране.)

ЂОКА: Од кога си то, Бранкице, добила писмо?

42

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


БРАНКИЦА: Писала ми Милкица из летовалишта. Ћути кад читам.

ЂОКА: Милкица! Хи! Из летовалишта. Баш ме занима како се досађује.

Тамо нема никакве забаве. Устани, лези, пливај, излази – све на команду.

Зато нисам ни ишао с ђацима. Па шта пише?

БРАНКИЦА: Па чекај, нисам још ни ја све прочитала.

ЂОКА: Читај наглас да и ја чујем.

БРАНКИЦА (чита полако и гласно): „Драга моја Бранкице. Опрости што

се нисам раније јавила. Нисам имала времена. На летовању је тако

дивно да се не може описати. Купамо се и пливамо цели дан.”

ЂОКА: Их, баш по цео дан. А за ручак, а одмор после ручка?

БРАНКИЦА: Чекај, што си досадан. Ако каже цео дан, онда цео дан.

(Чита.) „Имамо и сандолине па се возимо.”

ЂОКА: Их, што ја волим да се возим сандолином!

БРАНКИЦА: „Научила сам и да се гњурам! Наловила сам пуно шкољки

и јежева дубинских, љубичастих и жутих.”

ЂОКА: Ух, што ја нисам тамо! Да видиш шта бих ја тек уловио. Она то

све покупи на обали кад се вода повуче.

сандолина –

БРАНКИЦА: Мислиш кад је осека.

врста уског и

лаког чамца,

обично

са једним

седиштем и

веслом

осека –

периодично

спуштање

нивоа морске

воде

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

43


ЂОКА: Дабоме, кад је осека.

БРАНКИЦА: Ти мислиш, ако је моја другарица, не уме да се гњура!...

Чекај да прочитам све. (Чита.) „Донећу свима у дворишту по једну

шкољку, и теби и Ђоки и Рајку. А сад вас све поздравља и воли и очекује

ваше заједничко писмо ваша Милкица”. (Жалосно.) Јеси ли видео како

се они лепо забављају? А ми?

ЂОКА: Ми. Ништа. Више ми се не иде ни у биоскоп, ни у циркус, ни

уопште.

БРАНКИЦА: Милкица вади шкољке и јежеве. Па то је да човек пукне!

ЂОКА: Стварно да пукнеш од муке! Хоћеш ли јој писати?

БРАНКИЦА: Па морам. Нема смисла да јој не пишем. Није она ништа

крива што ми нисмо ишли са школом. Идем одмах да јој пишем.

ЂОКА: Стварно ми дође да пукнем!

БРАНКИЦА: А ти мислиш да је мени лакше.

Друга слика

(Трпезарија летовалишта. На средини сто, са стране клупе. Милкица

седи у средини. Неколико деце са стране. Вече је. Деца су уморна. Нека

се наслонила на сто. Нека читају књигу.)

I ДЕЧАК: Јао што сам уморан. Једва чекам да спавам.

I ДЕВОЈЧИЦА: Мене све боле руке и леђа од пливања.

II ДЕЧАК: А види ове жуљеве од веслања!

II ДЕВОЈЧИЦА: Јао, што је страшно! Кад ће то проћи?! (Улази теткица са

писмима. Деца скачу.)

ДЕЦА: Јао, писма! Писма!

ТЕТКИЦА: Писма, децо! Полако само. Без галаме.

I ДЕЧАК: Има ли, теткице, нешто за мене?

I ДЕВОЈЧИЦА: Теткице, за мене?

II ДЕЧАК: Прво мени!

44

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ТЕТКИЦА: Сви ћете добити. Полако. (Прозива.) Стефановић Светозар!

I ДЕЧАК: Моје!

ТЕТКИЦА: Костић Споменка! (Добија друга девојчица.)

II ДЕЧАК (Прилази и узима писмо.): Ово је моје. Познајем рукопис.

(Отвара и чита писмо.)

ТЕТКИЦА: Радић Милкица!

МИЛКИЦА: То је за мене! Јао! Два писма!

ДЕВОЈЧИЦЕ: Ко ти је то још писао, Милкице?

МИЛКИЦА: Сигурно другарица! Јесте. Од Бранкице.

СВА ДЕЦА: Шта пише? (Теткица одлази, а деца се скупљају око Милкице.)

МИЛКИЦА: Чекајте, сад ћу да видим. То ми она одговара на писмо.

I ДЕЧАК: Их! Шта може да пише! Сигурно да се досађује.

II ДЕЧАК: Не бих сад био у граду.

МИЛКИЦА (чита): „Драга Милкице, ја и Светлана ти пишемо заједнички

и просто ти завидимо.”

I ДЕЧАК: Него шта, морају да завиде!

I ДЕВОЈЧИЦА: Па ћути, пусти да чита!

МИЛКИЦА (чита): „Код нас нема никаквих новости. Ишла сам трипут у

биоскоп. Давали су се цртани филмови.”

СВА ДЕЦА (задивљено): Јао, цртани филмови! Благо њима.

МИЛКИЦА: „Пре три дана је долазио теча из Зрењанина па је водио мене

и Светлану у циркус. Нисам ти рекла да је у наш град стигао циркус.

Гостује још недељу дана и жао ми је што га нећеш затећи.”

I ДЕВОЈЧИЦА: Јесте ли видели, децо!

II ДЕЧАК: Јао, циркус!

МИЛКИЦА: Па ћутите. „Програм је много леп: дресирани медведи, само

бели, нису црни, па слонови, јао, па кловнови. Да видиш само како су

смешни!”

I ДЕЧАК: Е, баш нема смисла! Кад нисмо тамо – долази циркус!

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

45


II ДЕЧАК: Мени је криво због цртаних филмова. Страшно волим цртане

филмове!

I ДЕВОЈЧИЦА: Ја никад нисам видела дресиране медведе!

II ДЕЧАК: Као да сам их ја видео!

МИЛКИЦА (плачљиво): А ја толико волим цртане филмове. Седам пута

сам гледала Снежану и Гуливера. Па то је да човек пукне од муке!

II ДЕЧАК: Баш, да пукне!

СВИ: Ништа друго него да пукнемо од муке!

Завеса

46

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Наведи главна драмска лица у овом тексту.

2. Због чега су завидела деца која су остала у граду деци која су

отишла на море?

3. Шта Бранкица и Ђока мисле о друштву које је на летовању?

4. Објасни да ли су Милкица и њено друштво задовољни на мору.

5. Због чега су деца која су боравила на мору завидела својим

другoвима и другарицама у граду?

6. Шта мислиш, зашто деца некада завиде једни другима?

Подсети се

Сви ликови у драми зову се лица. Попис лица налази се

на првој страни драмског текста. Имена лица пишу се

великим словима.

Лица: ПОШТАР, БРАНКИЦА, ЂОКА, МИЛКИЦА, ТЕТКИЦА.

Све што се догађа у драмском тексту назива се драмска

радња.

Сукоб ликова покреће радњу у драмском тексту.

Учимо нешто ново

Свака промена изгледа позорнице означава драмску

слику. У једном драмском тексту може постојати више

драмских слика.

Поделите текст по улогама и научите

течно да га читате. Осмислите костиме

за представу и изглед позоришне сцене.

Нацртајте како би изгледала позоришна

сцена за прву, а како за другу слику.

Припремите се за извођење овог текста у

учионици.

Памтимо

драмски текст,

драмско лице,

драмска слика,

драмска радња

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

47


Научили смо

Пред тобом је илустрација једне сцене позоришне представе

Никад два добра. На основу илустрације и прочитаног текста

откриј која се драмска лица појављују у Првој слици.

ДРАМСКА ЛИЦА

ТЕТКИЦА

БРАНКИЦА

ЂОКА

ПОШТАР

МИЛКИЦА

48

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Што снага не може,

памет учини

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

49


Пословице

(избор)

Испеци, па реци.

Боље врабац у руци, него

голуб на грани.

Ко рано рани, две

среће граби.

граби – брзо

хвата, узима

кладе –

дебела дрва

Што снага не може,

памет учини.

Ко паметно ћути, мудро

говори.

Ум царује, снага кладе

ваља.

Чист рачун, дуга

љубав.

50

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мудри мало зборе, али

много творе.

Мери и важи, па

онда кажи.

зборе – говоре

творе – раде,

стварају

важи – одвагај,

мери; размисли

Разговарамо

1. Објасни како си разумео/разумела пословицу Боље врабац у руци,

него голуб на грани.

2. Шта значи пословица Испеци, па реци?

3. Пажљиво прочитај наведене пословице и размисли које међу

њима имају слично значење. Припреми се да образложиш своје

запажање.

4. Каква је порука пословице Ко ради, не боји се глади?

5. Чему те учи пословица Што снага не може, памет учини?

Подсети се

Пословица је сажета мудра истина о људима и животу

потврђена искуством.

Ко добро чини, добрим му се враћа.

Добар глас далеко иде, а лош још даље.

Уради задатке у Радној свесци

на стр. 144.

Памтимо

пословице

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

51


Narodna basna

Vuk i jagnje

avlija – dvorište

čobanin –

pastir, čuvar

domaćih

životinja

Jednom ogladni vuk i nigde nije mogao za sebe uloviti ručka,

nego se privuče k jednoj avliji u kojoj su bila zatvorena jаgnjad.

Ali nikako nije mogao da uskoči, nego ih je zvao:

– O, jagnjići, moji mladunčići! Tako nam lijepe naše ljubavi,

neka dođe jedan od vas da mi izvadi jednu kost što mi je zapala

u grlo.

Odgovore mu jagnjad:

– Mi bismo drage volje da je avlija otvorena, nego idemo zvati

čobane da otvore i oni će ti najbolje i najveštije kosti izvaditi.

52

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razgovaramo

1. Kako je vuk nameravao da dođe do hrane?

2. Šta misliš o načinu na koji se vuk obraća jagnjićima?

3. Kako su jagnjići nadmudrili vuka?

4. Koje osobine ima vuk, a koje jagnjići?

5. Navedi pouku ove basne.

Podseti se

Basna je kratka poučna priča u kojoj su glavni likovi

životinje. Svaka od životinja ima određenu ljudsku

osobinu. Na primer: lav je oličenje moći, lisica – lukavosti,

vuk – okrutnosti, magarac – gluposti. Basna najčešće

govori o jednom događaju iz kojeg se izvlači pouka.

To su poučni saveti kojima se učimo nečemu korisnom i

lepom.

Učimo nešto novo

Književna dela zasnovana na pripovedanju o nekom stvarnom

ili izmišljenom događaju nazivaju se epska. Ona mogu da

budu napisana u stihu (epska pesma) ili prozi (bajka, basna,

šaljiva priča, pripovetka i sl.).

1. Često kažemo da je neko umiljat kao

mačka, veran kao pas ili plašljiv kao

zec. Sastavi i ti nekoliko poređenja

koristeći osobine sledećih životinja:

puž, mrav, pčela, miš, vuk, lisica,

jagnje. Napiši poređenja u svesku.

2. Uradi zadatke u Radnoj svesci na str.

26 i 27.

Pamtimo

basna, epska

književna dela,

pouka, stih, proza

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

53


Лафонтен

Цврчак и мрави

Једне зиме дође цврчак мравима и рече:

– Молим вас, дајте ми мало жита да не умрем од глади!

Мрави га запитају:

– А шта си летос радио?

– Свирао сам.

– Кад си летос свирао, а ти сад играј да ти прође глад! – рекоше

мрави и истераше цврчка напоље.

Разговарамо

1. Зашто мрави нису желели да

помогну цврчку?

2. Прочитај шта су мрави

поручили цврчку.

3. Шта мислиш о њиховом

поступку?

4. Смисли другачији завршетак

ове басне и испричај је.

Одглумите ликове из

ове басне са другачијим

завршетком.

Памтимо

басна, поука,

пословица

54

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Езоп

Корњача и зец

Корњача и зец такмичили се у брзини. Тако утврде они рок и место,

те крену на пут. Знајући да је рођени тркач, зец се није толико бринуо за

трку, него леже крај пута и задрема. А корњача, знајући своју спорост,

трчала је без предаха. Тако она престигне зеца који је спавао и добије

победничку награду.

Разговарамо

1. Које особине има корњача, а које зец у овој басни?

2. Зашто је зец изгубио трку?

3. Захваљујући којим особинама је корњача победила у трци?

4. Шта си научио/научила читајући ову басну?

5. Наведи пословицу која највише одговара овој басни.

6. Наведи једну ситуацију из свог живота када си нешто успео/успела

јер си се трудио/трудила.

Учимо нешто ново

Радња у басни има увод, заплет и расплет. Басна има

поуку. Она је често дата као пословица.

Уради задатке у Радној

свесци на стр. 28 и 29.

Памтимо

басна, поука,

пословица,

радња

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

55


Езоп

Лисица и рода

грлић –

сужени горњи

део боце

Лисица је одлучила да се нашали са својом пријатељицом

родом. Позвала ју је на ручак и изнела пред њу ретку супу у

плитком тањиру. Такав ручак се могао само полизати, а рода

није могла ни кап да ухвати кљуном. Лисица се претварала

да јој је веома жао што се роди није допао ручак, па је остала

гладна.

Следећег дана лисица је била родин гост. Задовољна и

нестрпљива пожурила је родиној кући, јер је била гладна. Али

је тамо са ужасом приметила да је ручак послужен у дубоким

ћуповима, са врло тесним грлићем, из којих је рода врло лако

јела. Лисица није дохватила ни мрвицу укусног јела и отишла

је кући гладна. А онда је рекла сама себи: „Заправо немам

права да се жалим. Рода ми је само вратила мило за драго!”

Разговарамо

1. Замисли простор у којем се срећу лисица и рода и опиши га.

2. Какве особине испољава лисица на почетку басне?

3. Шта је рода научила лисицу?

4. Испричај који догађаји, по твом мишљењу, заслужују да се

опширније опишу у басни.

5. Објасни где би се у басну могао увести разговор лисице и роде.

Памтимо

басна, дијалог,

пословица,

поука

1. Прошири басну тако што ћеш описати

простор у којем су се срели рода и

лисица, њихов изглед и понашање.

2. Осмисли разговор лисице и роде и

запиши га у облику дијалога у свеску.

Басну заврши неком пословицом.

56

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Zagonetke

(izbor)

Mlada sam i zelena,

lijepa, a malena; ko

me takne, kune me.

Po vodi plovi, po

suhu hodi, a iz kuće

se nikad ne izvlači.

Bele koke s neba

pale, naša vrata

zatrpale.

Razgovaramo

1. Nepažljivi sakupljač je razbacao zagonetke i njihove odgonetke na

slikama. Pomozi mu da se snađe. Reši zagonetke tako što ćeš otkriti

njihove odgonetke.

2. Smisli sa parom iz klupe neke zagonetke. Igrajte se tako što ćete

odgonetati zаgonetke koje ste pripremili. Odgonetke nacrtaj u svesci.

Podseti se

Zagonetka je kratka rečenica skrivenog značenja, pesma

ili kratka priča čije rešenje treba otkriti. Rešenje zagonetke

naziva se odgonetka.

Reši zagonetke lake za đake trećake u

Radnoj svesci na str. 18 i 19.

Pamtimo

zagonetka,

odgonetka

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

57


Шаљива народна прича

Јао, жено, изједе ме вук!

нудер – хајде

нахајду ковао

– свашта

доживео

хитрина –

брзина

држак –

дршка, део

алата који се

држи или хвата

руком

Био један човјек који се од свега бојао. Дође вријеме те се

ожени. Једне вечери некако му остане прстен с руке у авлији,

па не смијући изићи сам да га тражи, рече жени:

– А нудер мало изиђи.

Жена скочи одма’ на ноге и пође за њим. Тако идући и

тражећи прстен, човјек погледа на мјесец, па рече:

– Хеј, мјесече, мој сапутниче, доста ти сам се испод тебе

нахајдуковао!

Жена то чувши, хтједе му се

наругати како није смио сам изићи

да тражи прстен, па рече:

– Да чудна ми вука!

А он чувши да она спомену вука,

помисли да је заиста дошао вук у

авлију, па брже се окрене да бјежи у

кућу. У тој хитрини стане на мотику,

а мотика се усправи, и – њега држак

по глави – пуц! А он онда викне:

– Помагај, жено, изједе ме вук!

58

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Због чега је човек из приче Јао, жено, изједе ме вук! изашао у

двориште?

2. Чега се он бојао?

3. Кога је позвао да му помогне?

4. Шта ти је смешно у овој причи?

Подсети се

Шаљива народна прича говори о неком смешном

догађају. Главни лик се најчешће неразумно понаша

(удара главом о камен, пали кућу да би се ослободио

мишева, купује сапун мислећи да је сир, ставља наочаре

верујући да ће тако лакше и брже научити да чита).

Заплет је једноставан. Ликови у шаљивим народним

причама су: ленштина, лопов, слуга, поп, муж.

„Кад не смем да гледам мрак, ја зажмурим.”

(Александар Чотрић, Својеглава књига, стр. 43)

Уради задатке у Радној свесци на

стр. 39 и 40.

Памтимо

шаљива

народна прича

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

59


Народна приповетка

Свијету се не може угодити

варош – веће

насеље, град

посади – стави

некога да

седне

шћера – скине

с коња, сјаше

сриједа –

средина

Један човјек, идући из вароши кући, јахао на магарцу, а

његов син, момчић од десетак-петнаест година, ишао поред

њега пјешице. Сретне их један човјек и рекне: „То није право,

брате, да ти јашиш, а дијете да иде пјешице; твоје су ноге

јаче од његових”. Онда отац сјаше с магарца и посади сина

на њ.

Мало даље сретне их други човјек, пак рече: „То није

лијепо, момче, да ти јашиш, а отац да ти иде пјешице; твоје

су ноге млађе”. Онда узјашу обојица и пођу мало тако, али их

сретне трећи човјек, пак рече: „Каква је то будалаштина: два

матора магарца на једној слабој животињи! Право би било да

човјек узме батину, па да вас обојицу шћера”.

Онда сјашу обојица и пођу пјешице, отац с једне стране,

син с друге, а магарац у сриједи. Сретне их четврти човјек, пак

рече: „Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица

иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаши?”

60

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Онда отац рече сину: „Ми смо обојица свакојако јахали на

магарцу, сад ваља да магарац јаши на нама”.

Пак онда обале магарца на земљу, те му један свеже

предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу

се и тако га понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали

стану сад још већма смијати и чудити, онда отац, уједанпут,

бацивши магарца на земљу и почевши га дријешити, повиче:

„Та онај је сваки човјек луђи од овога магарца који ’оће

свему свијету да угоди. Ја ћу с мојим магарцем да чиним

како сам и најприје по мојој вољи чинио, а људи нека говоре

шта им драго”. Па онда узјаши на магарца, а син поред њега

пјешице, и тако отиђу кући.

обалe – оборe,

срушe

стражњe –

задњe

колац – танка

мотка

већма – више,

у већој мери

дријешити –

одвезивати,

развезивати

Разговарамо

1. Који поступак ликова из ове приче ти је најсмешнији?

2. Које су примедбе давали људи човеку и његовом сину?

3. Шта ти мислиш, да ли су отац и син били у праву када су радили

онако како су им други говорили?

4. Како би ти поступио/поступила да си се нашао/нашла у њиховој

ситуацији?

5. Протумачи наслов приче Свијету се не може угодити?

6. Када треба послушати савет друге особе?

7. Због чега је важно имати своје мишљење о нечему?

8. Испричај како би, по твом мишљењу, требало да путују отац и син.

Образложи свој став.

1. Испричај ову причу из свог угла, као да си

ти дечак из приче.

2. Уради задатке у Радној свесци на стр. 55. Памтимо

народна

приповетка

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

61


Народна приповетка

Свети Сава и сељак без среће

старина – стар

човек, старац

врдне – мрдне,

помери се

пушкомет –

удаљеност од

пушке до места

до којег може

да добаци

метак

Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је

потражи. На путу сретне једног старца седе браде до појаса,

па упита: Знаш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?

– У раду, одговори му старац. Сељак се не задовољи овим

одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог старца

седе браде до појаса, па га упита: Знаш ли, старино, да ми

кажеш, где је моја срећа? – У реду, одговори му старац.

Сељак се не задовољи ни овим одговором, већ пође

даље. Мало затим сретне на путу трећег старца седе браде

до појаса, па и њега упита, где му је срећа. А он му одговори

да је она у поштењу. Врдне сељак главом, па се намргоди и

пође даље. Није био одмакао ни за један пушкомет, а он опет

сретне једног старца седе браде, па и њега упита за срећу; а

он му одговори да је она у добром здрављу.

62

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Не задовољи се сељак ни оваквим одговором, већ

настави пут. Замало, па опет сретне једног старца, те и њега

упита за срећу, а овај му рекне да је срећа у мирном, лепом

и задовољном животу.

Сељак је очекивао да му ови старци покажу место где

се његова срећа налази, а они му одговарају нешто сасвим

десето. Зато науми да продужи пут даље. Путујући тако

сретне опет једног старца, седе косе и браде, па га упита

за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености

и чистоти. Овај ни за то није хтео да чује, већ пође даље.

Најзад сретне једног калуђера, с великом седом косом и

брадом и светитељским лицем (а то је био Свети Сава), те

и њега упита: Часни оче, ја сам човек без среће, па ево где

пођох у свет да је потражим, но те молим да ми покажеш где

је могу наћи.

– Наћи ћеш је у себи самом – одговори му седи калуђер

(Свети Сава). Ако си паметан, ти си срећан, а ако си луд,

ти си и без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати савете,

опомене и поруке паметних старих људи, који су много

којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш

никога слушати и бићеш без среће.

У калуђера је сељак имао велику наду да ће му бар он рећи

где му је срећа. Али кад му и он овако одговори, одлучи да

даље не путује, него да се врати кући, па да послуша савете

овога калуђера и оних стараца, који му одговараху где му је

срећа. Кад је дошао кући, он је у њој увео рад, ред, поштење,

добро здравље, миран, леп и задовољан живот, умереност и

чистоту. После овога све му се окренуло набоље. Кућа му је

пропевала. Чељад му је била весела, стока напредна, имање

родно, он задовољан и срећан. Зато је више пута говорио: Е,

људи, ко би то мислио, ко би се томе надао, ко би то веровао

да је срећа била у мени (у мојој памети и мојим рукама)? А

ја пошао по свету, као махнит, да је тражим, од немила до

недрага, и да је нађем. Хвала ономе духовнику што ме поучи

и врати. Да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу, и

никада је не бих нашао изван себе.

чистота –

невиност,

честитост

отац – овде

значи:

свештеник,

калуђер

претурили су

преко главе –

доживели су

много лепих

и ружних

тренутака у

животу; имају

искуство

чељад – деца

(укућани,

чланови

породице)

махнит – луд,

безуман

недраг – који

некоме није

драг

ићи од

немила до

недрага – ићи

на све стране

безуспешно

тражећи помоћ

или савет

духовник –

свештеник

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

63


Разговарамо

1. Кога главни јунак ове приче пита да му помогне?

2. Размисли о одговору који је Свети Сава дао сељаку без среће.

Шта треба да уради човек без среће ако је паметан?

3. Објасни како рад може човека да учини срећним.

4. Колико је важно добро здравље за срећу људи?

5. Објасни зашто је важно поштење за срећан живот.

6. Испричај шта је сељак променио у животу када се вратио кући.

7. Због чега је сељак захвалио Светом Сави?

8. Шта је порука ове приче?

9. Који су од наведених савета за тебе најважнији?

Растко Немањић је рођен око 1175. године као

најмлађи син Стефана Немање и Ане. Његова

браћа су се звала Вукан и Стефан. Напустио је

царски престо и отишао је на Свету Гору, где се

замонашио и добио име Сава. Свети Сава је први

српски писац. Обновио је манастир Хиландар на

Светој Гори. Умро је 27. јануара 1236. године.

Памтимо

народна

приповетка,

поука

Уради задатке у Радној свесци на

стр. 101.

64

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Народна епска песма

Марко Краљевић и бег Костадин

Коње јашу до два побратима,

бег Костадин и Краљевић Марко;

бег Костадин беседио Марку:

„Побратиме, Краљевићу Марко,

да ти мени о јесени дођеш,

о јесени, о Дмитрову данку,

а о моме крсноме имену,

па да видиш части и поштења,

а и лепа, брате, дочекања

и господске ђаконије редом.”

Ал’ беседи Краљевићу Марко:

„Не хвали се, беже, дочекањем!

Кад ја тражих брата Андријаша,

ја се десих у двору твојему

о јесени, о Дмитрову данку,

а о твоме крсноме имену,

видео сам твоје дочекање,

и видех ти до три нечовештва.”

Ал’ беседи беже Костадине:

„Побратиме, Краљевићу Марко,

та каква ми нечовештва кажеш?”

Вели њему Краљевићу Марко:

„Прво ти је, брате, нечовештво:

дођоше ти до две сиротице

да ј’ нахраниш хлеба бијелога

и напојиш вина црвенога;

а ти велиш двема сиротама:

„Ид’ одатле, један људски гаде!

Не гад’те ми пред господом вина!”

А мени је жао, беже, било,

жао било двеју сиротица,

па ја узех до две сиротице,

побратим –

пријатељ који

је с неким као

брат

беседио –

говорио

данку – дану

крсно име –

слава, црквени

и породични

празник код

православних

Срба

дочекање –

дочекивање

некога ко

долази у посету

ђаконије –

специјалитети,

посластице

двор – кућа

нечовештво –

нечовечан,

бездушан

поступак

вели – каже

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

65


чаршија –

пословни,

трговачки део

града

покројих –

скројих, саших

скерлет –

скупоцена

тканина

љубичасто црве

не боје

хазна –

иметак,

богатство,

благо

трпеза – сто за

ручавање

хазну

заметнули –

стекли

богатство

астал – сто за

ручавање

одведох их доле на чаршију,

нахраних их хлеба бијелога

и напојих вина црвенога,

па покројих на њих чисти скерлет,

чисти скерлет и зелену свилу,

па их онда послах двору твоме,

а ја, беже, гледам из прикрајка

како ћеш их онда дочекати;

а ти узе једно сирочади,

узе њега за лијеву руку,

друго узе за десницу руку,

однесе их у дворе за столе:

„Јед’те, пијте, господски синови!”

Друго ти је, беже, нечовештво:

што су били стари господари,

па су своју хазну изгубили,

и на њима стари скерлет беше,

оне мећеш у доњу трпезу;

а који су нови господари

и одскора хазну заметнули

и на њима нови скерлет беше,

оне мећеш у горњу трпезу,

пред њих носиш вино и ракију

и господску ђаконију редом.

Треће ти је, беже, нечовештво:

ти имадеш и оца и мајку,

ниједнога у астала нема

да ти пију прву чашу вина.”

Подсети се

Јунак епске песме назива се епски јунак. У епским

песмама најпознатији српски јунак јесте Марко Краљевић.

Борио се с Турцима, био је заштитник сиротиње и

бранилац правде.

66

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Наведи све ликове у песми.

2. Како песма почиње?

3. Подели песму Марко Караљевић и бег Костадин на целине.

4. Наведи основне догађаје из песме према редоследу њиховог

појављивања.

5. Зашто Марко Краљевић не жели да дође на славу бегу Костадину?

6. Шта Марко Краљевић замера бегу Костадину?

7. Како се бег Костадин односио према сиромасима, богаташима и

својим родитељима?

8. Наведи негативне особине бега Костадина у овој песми.

9. Које особине има Марко Краљевић у овој песми?

10. Коме је Марко Краљевић помогао?

Учимо нешто ново

Епске или јуначке народне песме опевале су значајне

догађаје и најчешће славиле подвиге јунака који су се

песмом чували од заборава. Певале су се уз гусле и

преносиле усмено.

Марко Краљевић је био син краља Вукашина

Мрњавчевића и Јевросиме. Рођен је 1335. године. Марко је,

према причама, велику снагу наследио од свог ујака, војводе

Момчила. Имао је коња који се звао Шарац. Он је био необичног

изгледа.

Марко је погинуо у бици на Ровинама 1395. године.

Уради задатке у Радној свесци на

стр. 106 и 107.

Памтимо

епска народна

песма, епски

јунак

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

67


Pitalice

(izbor)

Pitali lenjivca:

– Što se tako

protežeš i zijevaš?

– Umorila me

lenjost.

Pitali učitelja:

– Ko ti je najbolji đak?

– Onaj koji zna ono što

zna, ali zna i šta ne zna.

Pitali miša:

– U kojem selu

najbolje živiš?

– U onom gde

mačaka nema.

Pitali psa:

– Zašto svakog

repom pozdravljaš?

– Zato što nemam

kape.

Razgovaramo

1. Objasni od čega se sastoji pitalica.

2. U kojim situacijama se upotrebljavaju pitalice?

3. Smisli jednu pitalicu na koju ćeš dati duhovit odgovor.

Podseti se

Pitalice su kratki šaljivi dijalozi.

Sastoje se od pitanja i odgovora.

Pamtimo

pitalice, pitanje,

odgovor

Uradi zadatkе u Radnoj svesci

na str. 41 i 42.

68

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Arapska narodna pripovetka

Lav i čovek

Stara lavica othranila je nasred pustinje sina, mladog lava.

Usadila mu je u grudi mržnju prema čoveku, koji mu je ubio oca

i dva brata.

Kada je mladi lav odrastao i osetio da mu je snaga golema,

oprosti se s materom, obećavši da neće imati mira dok ne nađe i

ne uništi svoga najvećeg neprijatelja, čoveka.

Dugo je putovao, neprestano tražeći ono za čim je pošao.

Jednom na pučini peščanog mora susrete veliku životinju duga

savijena vrata, obraslu mrkom dlakom, a sa dve grbe na leđima.

Odmah je srdito zapita: –Ti si čovek, je li?

Kamila uzdahnu i mirno mu odgovori:

– Ne ja, čovek je – drukčiji. Ti nalaziš da sam ja snažan stvor.

I jesam. Niko ne može tako dugo izdržati glad i žeđ kao ja. Niko

me ne može stići kad se zaputim ovom peščanom pustinjom.

Ali ja sam ipak čovekov rob, ja pred njim kleknem kad hoće da

me uzjaše. On upravlja svom mojom snagom za svoju korist, a

zato mi dopušta da se mogu hraniti bodljikavim čkaljem. A posle

moje smrti čovek mi odere kožu, od koje napravi sebi šator da se

zakloni od sunca i zla vremena.

Lavić se zamisli, pa ode dalje. Sad naiđe na neku čudnovatu

životinju. Na čelu je imala dva roga. Vrat joj je bio debeo i jak.

Kad joj se lav približi, ona snažno lupi nogom o zemlju.

„To će biti čovek,” pomisli lav. Pa odmah upita:

golema – velika

matera – majka

pučina –

ogromno

prostranstvo

srdito – ljutito

stvor – živo biće

rob – živo

biće koje je

u vlasništvu

gospodara i

mora da radi sve

što on naumi

čkalj – čičak

odere – oguli,

skine kožu sa

tela životinje

jaram – drveni

okvir koji se

stavlja na vrat

životinje koja

vuče teret

opanak – laka

obuća od kože

koja se vezuje

za nogu kožnim

kaiševima

– Jesi li ti čovek?

– Ja čovek? Ljuto se varaš, dragi moj. Ja sam sluga njegov,

a on gospodari nad svima nama. Natakne mi jaram na vrat, pa

mu moram orati i najveće terete vući. Meso mi pojede, a od kože

pravi sebi opanke.

Lav se namršti i ode dalje.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

69


topot – zvuk pri

trčanju

stasita – koja

ima skladno i

lepo građeno

telo

ostrag – pozadi

turiti – staviti

žvale – metalni

deo uzde, đem

zauzda – stavi

konju uzde

ništavan –

beznačajan

gorostasna –

visoka,

ogromna

pedalj – mera

za dužinu,

razmak između

vrha palca i

malog prsta

kada se prsti

rašire

klin – ekser

metnem –

stavim

uklešti – uhvati

kao kleštima,

čvrsto se

zaglavi

Idući tako začuje neki topot. Zemlja kao da se potresla i, evo,

dotrča stasita, ponosita, plemenita životinja. Sve joj odskakuje

duga griva na vratu, a ostrag joj se previja dugi rep.

– Ha, ti si čovek! – reče lav.

Konj ržući zastade, pa tužno reče:

– Nisam, ja sam sluga čovekov.

– Zar ti njegov sluga?! A kako si ponosit!

– Takav sam kad sam sam. Ali kad sam u blizini čoveka, onda

nemam ponosa. On mi turi žvale u usta, zauzda me i uzjaše, a ja

ga moram nositi kud god je njemu drago. U čoveka je moć, a mi

smo svi ništavni prema njemu.

Sad se lav odšunja u neku šumu. Čuo je udarce kao da neko

drva cepa. Približi se tamo da vidi šta je. Tu vide nekog omanjeg,

prema sebi neznatnog stvora. Sad je baš oborio gorostasnu jelu,

samo je ostao donji deo stabla, dva pedlja visok nad zemljom.

Lav upita tog neznanca da li je gde video čoveka.

– Ti čoveka tražiš? – odgovori čovek. – Šta bi s njim?

– Ubio mi je oca i dva brata, pa hoću da mu se osvetim.

– Pa lepo je to od tebe, zaista lepo.

Ta je pohvala lavu godila. I on ispriča sve što je čuo o svome

ocu i svojoj braći. Još zamoli čoveka neka samo nastavi svoj rad.

Čovek je baš zasekao u panj, pa zamoli lava da mu pomogne. A

lav upita kako će mu pomoći.

– Nemam klina da ga metnem u ovaj rascep, nego budi dobar,

pa turi svoju šapu unutra.

– Hoću, drage volje.

Čim lav turi šapu u procep, čovek izvuče sekiru, a lavova

šapa se uklešti u pukotini. Lav je bio uhvaćen.

Tad mu tek čovek reče da je on čovek.

– Vidim ja već šta je – uzdahnu lav. – Da je to po snazi, ti ne bi

bio tako strašan, ali to čini tvoja pamet. A sad ćeš me ubiti, je li?

70

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Neću te ubiti. Pustiću te da odeš, pa da pričaš kako je čovekova pamet

jača od najjačih sila, ali da katkada ima i milostivo srce. Jer inače ne bi bio

čovek.

Razgovaramo

1. Zbog čega je majka svom sinu laviću usadila mržnju prema čoveku?

2. Šta su životinje pričale o čoveku?

3. Kako je čovek dokazao da je jači od lava?

4. Šta čoveka izdvaja od drugih živih bića?

5. Kako je čovek u ovoj priči pokazao da ima milostivo srce?

6. Navedi poslovicu koja najviše odgovara ovoj priči.

Uradi zadatke u Radnoj svesci

na str. 67 i 68.

Pamtimo

pripovetka,

poslovica

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

71


Научили смо

Прочитај народне умотворине у облачићима и повежи их са

тачним одговором.

2

РАЗБРАЈАЛИЦА

1

ПОСЛОВИЦА

3

ЗАГОНЕТКА

4

ПИTAЛИЦА

5

БРЗАЛИЦА

72

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Оловка пише срцем

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

73


Народна песма

Двије сеје брата

не имале

сеја – сестра

вију – повијају,

умотавају,

праве

дрво

шимширово

– врста

зимзеленог

украсног жбуна

пијавица – црв

који се припије

уз живо биће

и храни се

његовом крвљу

залажу –

хране

пробесједи –

проговори

Двије сеје брата не имале,

па га вију од бијеле свиле,

од бијеле и још од црвене;

струк му мећу дрво шимширово,

црне очи два драга камена,

обрвице морске пијавице,

ситне зубе два низа бисера;

залажу га медом и шећером:

„То нам једи, па нам пробесједи!”

74

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Како су се сестре играле?

2. На који начин је народни певач исказао њихову

жељу да добију брата?

Учимо нешто ново

Породичне народне лирске песме су краће народне

песме које певају о животу у породици и осећањима њених

чланова. У њима се описује мајчинска љубав према деци,

сестринска љубав према браћи и слично.

Подсети се

У народном говору честа су поређења.

Жито као злато.

Витка као јела.

Вредан као пчела.

Веран као пас.

Поједина народна поређења могу бити и шаљива.

Сигуран као врбов клин.

Слажу се као пас и мачка.

Препиши песму у свеску писаним

словима латинице. Посебну пажњу

обрати на писање сугласника С, Ћ, Ц,

Ш, Ж, а онда и на њихов изговор док се

припремаш да изражајно прочиташ ову

песму.

Памтимо

породична

народна

лирска песма,

поређење

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

75


Miroslav Antić

Brat

rublje – veš

Lako je tebi kad imaš brata,

pa može da te štiti i brani.

Kad se u dvorištu igrate rata,

on uvek stoji na tvojoj strani.

Od svih je bolji.

Od svih je jači.

Zato brat tako mnogo znači.

Lako je tebi kad imaš brata:

smeš da se praviš važan pred svima.

U bioskopu nema karata,

on samo trepne i – već ih ima.

Na utakmici nigde mesta,

on samo migne – tri klinca digne.

Poznaje svakog konduktera.

Poznaje svakog poslastičara.

Ima u gradu tristo drugara.

Meni je teško, jer nemam brata,

pa pazim s kim se igram rata,

jer nije svako na mojoj strani,

spreman da uvek baš mene brani.

A kad se s drugom decom potučem,

Obično deblji kraj izvučem.

Kod kuće radim sam za dvoje

i što je moje i nije moje:

i ugalj vučem,

i rublje skupim,

i sobu spremim,

i mleko kupim...

76

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razgovaramo

I tako: pošto nemam brata,

moram da budem vredan sam,

i budem dvostruko hrabar sam,

i da odrastem sasvim sam.

Od svega što na svetu znam

najstrašnije je kad si sam.

1. Koja osećanja i raspoloženja u tebi pobuđuje ova pesma?

2. Šta dečak iz pesme želi?

3. Kako se on oseća?

4. Koje osobine krase brata o kojem dečak mašta?

5. Zašto dečak želi da ima brata?

6. Pronađi reči koje se rimuju u pesmi.

„Učiteljica: – Perice, da li ti je brat pomogao da napišeš domaći

zadatak?

Perica: – Ne, on je napisao ceo zadatak.”

(V. Stambolić, V. Smiljanić, Da pukneš od smeha 1, str. 7)

„Odlično se slažem sa mlađim bratom.

Zato što sam jači od njega.

Sa starijim bratom delim sve što dobijem.

Moram, jer je jači od mene.”

(Aleksandar Čotrić, Svojeglava knjiga, odlomak, str. 19)

Uradi zadatke u Radnoj svesci

na str. 6.

Pamtimo

lirska pesma,

rima

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

77


Народне успаванке

(избор)

задојила –

нахранила

румен – црвен

бијел – бео

вила –

митско биће

које изгледа

као млада,

лепа девојка

обучена у белу

танку хаљину

радин –

вредан

хитар – брз

Мајка Јову у ружи родила

ружица га на лист дочекала,

бела вила у свилу повила,

а пчелица медом задојила,

ластавица крилом покривала,

нек је румен к’o ружа румена,

нек је бијел к’o бијела вила,

нек је радин к’o пчела малена,

нек је хитар као ластавица.

***

Високо ли лете лабудови.

Јошт су виши двори Дејанови

И у њима Дејанова мајка.

Свом Дејану шије кошуљицу

Златном жицом, а сребрном иглом.

78

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Која осећања испољава Јовина мајка певајући успаванку?

2. Шта жели Јовина мајка?

3. Које дарове природа поклања новорођенчету?

4. Шта Дејанова мајка ради?

Подсети се

Успаванка је породична лирска песма која се пева деци

да би лакше заспала. Заснована је на веровању у чудесну

моћ речи. Деци су од рођења певане успаванке да би их

штитиле у сну од опасних сила.

„Деци се дају надимци зато да би се њихово право име

сакрило – да за њега не би дознали непријатељи и тако добили

могућност да шкоде детету. Причају да вјештица не може

дјетету наудити ако му имена не зна; зато сe у нашим крајевима

многи зову надимцима.”

(Веселин Чајкановић, Студије из српске религије и фолклора, одломак)

Напиши у свеску успаванку

која је теби посебно драга.

Памтимо

народне

успаванке

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

79


стари сват –

старешина

сватова

заран – раније

њедрима –

недрима,

грудима,

прсима

Обичајне лирске

народне песме

(избор)

Кад полазе сватови по дјевојку

Молила се млада Петра мајка

Старом свату и вјенчану куму:

„Заран’ нама снаху доведите,

у косам’ јој сунце донесите,

у њедрима јаснога мјесеца,

да огрије б’јеле дворе наше”.

80

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

Три се снега у планини беле

Три се снега у планини беле,

један лањски, а други полањски,

а трећи је од ове године.

Ту ми расте перуника бела.

Ту пролазе кићени сватови.

Сви сватови перунику беру.

Не бере је Павле младожења,

већ он игра коња до невесте.

лањски –

прошлого дишњи

полањски – од

пре две године

перуника –

цвет са

великим

цветовима

кићен – лепо

одевен, окићен

играти коња –

терати коња у

трк, галоп

1. Шта је замолила Петрова мајка старог свата и венчаног

кума?

2. Какву младу прижељкује Петрова мајка?

3. Који је догађај описан у песми Три се снега у планини

беле?

Учимо нешто ново

Обичајне народне лирске песме

певају о важним догађајима у животу

људи (рођењу детета, венчању,

породичном окупљању). Најпознатије

обичајне песме су: сватовске песме и

здравице.

Сватовске песме су веома старе

народне лирске песме које су се

певале при удаји и женидби младих. У

њима се пева о лепоти девојке, њеној

стрепњи да ли ће јој бити добро у

новом дому, о врлинама младожење и

жељи да невеста донесе мир и срећу

у њихову кућу.

Памтимо

обичајне

народне

лирске песме,

сватовске

песме

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

81


D1ragan L1u1k1i'ć

S1va1koga 3dana

S1va1koga 3dana 2kad 2s 2pos$la 3do]e

3moj 2ta1ta 3meni 2kos$u 3;u1pne,

3moj 2ta1ta 3mene 2[4a1ko7 2l1u1pne

2i 2ka\e> -- Ja1k 31s$i 2kao 3g1vo0]e.

S1va1koga 3dana 2kad 2pe1re 2r1u1ke

3o9 3na1s4a1p1un1i 2s4e1s$t1r1i 2l1ice,

2i 2p1r1s$ka 2vodo7 2kana1r1ince,

2i 2s na1[4o7 3ma;1ko7 2ig1ra 3\m1u1r1ke.

S1va1koga 3dana 2kad 3za 2s$to 2s4edne

3moj 2ta1ta 2bra1ta 3za 3nos$i' 3d1i1rne,

3moj 2ta1ta 2bra1t1u 3na 2u1vo 2s$vi1rne

2i 2vad1i 3ne1ke 2bo71bo9e 3medne.

A 2pos$le 2r1u;1ka, 2s$va1koga 3dana,

2ka1pe1tan 2ta1ta 2i 3m1i 3morna1r1i

$uzmemo 2s4amo 3na1j1p1re;e 2s$t1va1r1i,

2s4ednemo 3\1u1rno 3na 2ka1u; 2s$ta1r1i

2i 2i1s$p1lovimo 2iz 3na1[4eg 2s$tana.

Pamtimo

lirska pesma

Razgovaramo

1. Navedi osobine koje otac ispoljava.

2. Koji ti se očevi postupci posebno dopadaju?

82

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


D1ra1ga1n L1u1k1i1'ć

{1ta 2je 3ota1c

Mol1im 2vas, 2re1c1i1te

3ota1c 2[1ta 2je.

Da l1i 2je 3ota1c 2ta1ta

2il1i -- 3s1ud1i1ja 3z4a 2p1re1k1r1[a1je?

Me1ne 3ota1c 3s1tal1no 2is1p1i1t1u1je

2i 3\el1i 3ovo 2i 3ono 3da 31;1u1je.

I 2kad 3sam 2u 2[1kol1u 2po[la

2i 2kad 3sam 2iz 2[1kole 3do[la,

2i 3z4a1[1to 2je 3ovo 3ova1ko

2i 3z4a1[1to 2je 3ono 3ona1ko,

2i 3z4a1[1to 2je 3ovo 3ovde --

3z4a1[1to 3ono 2n1i1je 3onde,

2i 2ka1ko 3sam 3smela 3ovo

2i 2ka1ko 3sam 3smela 3ono,

2i 3z$nam l1i 2ja 3da 3sam 2ve1' 2vel1i1ka

2i 3z$nam l1i 2ja 3da 2vi1[e 2n1isam mala,

3z$nam l1i 2ja 2[1ta 2je ,,2ka1ra1k1te1r 2t1vr1]1i 3od 31;el1i1ka ,,

2i 3z$nam l1i 2ja 2po[1to 2je 2[1nala?

карактер –

морална

чврстина,

јака воља,

честитост и

поштење

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

83


I 3z4a1[1to 2n1isam m1isl1ila

2i 2ka1ko 2n1isam 2paz$ila

2i 2[1ta 3sam 3ope1t 3z$gaz$ila

2i 2ka1ko, 2ka1ko,

2i 3z4a1[1to, 3z4a1[1to,

2i 3smem l1i, 3smem l1i,

2i 3z$nam l1i, 3z$nam l1i?

Pa 3z4a1to 2p1i1tam

3ota1c 2[1ta 2je.

Da l1i 2je 3ota1c 2ta1ta

2il1i -- 3s1ud1i1ja 3z4a 2p1re1k1r1[a1je?

Разговарамо

1. Због чега се девојчица жали на оца?

2. На кога њу подсећа очево понашање?

3. Да ли оправдаваш његове поступке? Образложи свој одговор.

4. Шта мислиш, због чега се отац тако понаша?

5. Како би девојчица желела да се понаша њен отац?

6. Који би ти савет дао/дала њеном оцу?

7. По чему се разликују очеви у песмама Шта је отац и Свакога дана?

Памтимо

лирска песма

Размисли о особи о којој желиш да пишеш

и напиши састав Мени драга особа у

Радној свесци на стр. 38.

84

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мирослав Антић

Шта је највеће

Небо је нешто бескрајно,

дубоко и широко,

па ипак,

као од шале,

стане у свако око.

Јер око је веће,

и још веће,

и највеће од свега,

веће од града,

од брега,

и веће од мога тате...

У њему може да живи

незнаних светова безброј.

У њега птице долете.

У њега путеви сврате.

У њега уплове бродови.

Догегају се куће и тргови.

У њега дојуре аутобуси

и дотрче сви моји другови.

Јер око је као стотину мора

и још једанпут толико.

Њега никада није пропешачио нико,

ни опловио нико,

ни облетео нико.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

85


Једино ако мама у моје око дошета,

тад нема места за небо,

за птице

и мора широка,

јер мама је већа од неба и већа од целог

света,

и већа од оба ока.

Разговарамо

1. Како је то око веће од свега?

2. Због чега је мама већа од целога света?

3. Пронађи у песми поређење.

4. Којим речима мама теби тепа?

5. На који начин ти показујеш љубав својој мајци?

Памтимо

лирска песма

Научи напамет строфу која ти

се посебно допала.

86

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Милован Данојлић

Љубавна песма

Био једном један маслачак.

И био на небу бели облачак.

Облачак горе, маслачак доле.

Гледећи се, почеше да се воле.

Дођоше врућине нечувене,

и маслачак поче да вене.

Облачак притрчи брзо у помоћ:

киша је лила све до у поноћ.

И кад год је било потребе,

облачак даваше све од себе.

Од благородне, топле кише

маслачак растао све више, више,

ишао све даље од овог света,

надрастао је сва дрвета,

и једног је дана маслачак

нежно дотакао бели облачак.

Разговарамо

1. Како је све облачак показивао своју љубав

према маслачку?

2. Шта је највећа препрека остварењу њихове

љубави?

3. Објасни како је то маслачак дотакао облак.

Памтимо

лирска песма,

стих, рима,

строфа

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

87


Пјер Грипари

Заљубљене ципеле

заљубити се –

осетити љубав,

заволети

некога

пристају –

лепо стоје,

одговарају

Био једном један пар ципела, муж и жена. Десна ципела,

која је била господин, звала се Никола, а лева, његова

госпођа, звала се Тина. Живеле су у једној лепој картонској

кутији, умотане у свилени папир. Биле су веома срећне и

надале се да ће тако живети заувек.

Кад, једног лепог дана, продавачица их узе из кутије и

даде једној госпођи да их проба. Ова их је обула, прошетала

неколико корака у њима и, видевши да јој савршено пристају,

рече:

– Купујем их!

– Да Вам их спакујем? – упитала је продавачица.

– Нема потребе – одговорила је госпођа – задржаћу их на

ногама.

Платила је и изашла у својим новим ципелама.

И тако су Никола и Тина цео дан провели ходајући, а да

се ниједном нису видели. Нашли су се тек увече у неком

мрачном плакару.

– Тина, јеси ли то ти?

– Ја сам, Никола!

– Сва срећа! Већ сам се уплашио да сам те изгубио!

88

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– И ја исто. Где си био целог дана?

– Ја? На десној нози.

– А ја сам све време била на левој.

– Сад ми је све јасно – рече Никола. – Сваки пут кад си

ти била напред, ја сам био позади, и обрнуто, кад си ти била

позади, ја сам био напред. Зато се целог дана нисмо видели.

– Зар ћемо сад стално тако живети? – уплаши се Тина.

– Бојим се да је тако!

– Ужасно! Целог дана да те не видим, мили мој Никола!

Никад се с тим нећу помирити!

– Слушај – рече Никола – имам идеју: пошто сам ја

увек на десној, а ти увек на левој нози, сваки пут кад будем

кренуо напред, ја ћу мало скренути ка теби. Тако ћемо се

поздрављати. Важи?

– Важи!

Сутрадан, током целог дана, Никола је чинио како је

обећао Тини. Госпођа која је носила ципеле није могла да

направи ни три корака, а да њена десна нога не закачи леву

пету и – трас! – сваки пут би се нашла на земљи. Веома

забринута, истога дана отишла је до доктора.

– Докторе, не знам шта ми је. Саплићем саму себе.

– Сами себе саплићете?

– Да, докторе! При скоро сваком кораку десна нога ми

закачи леву пету, саплетем се и паднем.

– Врло озбиљна ствар – рече доктор. – Ако се настави,

мораћемо да Вам одсечемо десно стопало. Изволите рецепте

за лекове: коштаће Вас десет хиљада франака. Мени за

преглед дугујете две хиљаде франака и сутра дођите на

контролу.

Увече, у плакару, Тина је упитала Николу:

– Јеси ли чуо шта је казао доктор?

помирити

се – невољно

пристати

на нешто,

привикнути се

франак –

новац у неким

државама

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

89


– Јесам, чуо сам.

– Ужасно! Ако госпођи одсеку десно стопало, она ће те бацити и

бићемо заувек раздвојени! Морамо нешто да предузмемо!

– Да, али шта?

– Слушај, имам идеју: пошто сам ја на левој нози, сутра ћу ја скретати

ка теби сваки пут кад будем кренула напред! Важи?

– Важи!

Тина одржа обећање, тако да је током целог сутрашњег дана лева

нога ударала у десну пету и – трас! – госпођа би се нашла на земљи.

Још забринутија, поново оде код доктора.

– Докторе, све ми је лошије. Сад ми лева нога удара у десну пету!

– Стање се погоршава – рече доктор. – Ако се настави, мораћемо

да Вам одсечемо оба стопала! Изволите рецепт за лекове. Коштаће

Вас двадесет хиљада франака. Мени дугујете три хиљаде за преглед и

обавезно ми се сутра јавите.

Увече је Никола упитао Тину:

– Јеси ли чула?

– Чула сам.

– Шта ће бити с нама ако госпођи одсеку оба стопала?

– Не смем ни да помислим!

– Тина, тако те волим!

– И ја тебе, Никола!

– Никад те нећу напустити!

– Ни ја тебе, Никола!

И тако су њих двоје у мраку разговарали ни не слутећи да госпођа

која их је купила шета нечујно ходником у папучама, јер од бриге није

могла да заспи. Пролазећи поред плакара чула је цео њихов разговор,

а како је била веома паметна одмах је све схватила.

– Тако дакле – помисли она. – Нисам ја болесна, већ се моје две

ципеле воле! Како су слатке! Узела је тада лекове које је платила

90

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


тридесет хиљада франака, све побацала у канту за ђубре, а

сутрадан рекла својој кућној помоћници:

– Запамтите овај пар ципела! Ја их више нећу обувати, али

свакако желим да их сачувам. Добро их очистите, намажите,

пазите да увек буду угланцане и немојте их случајно одвајати

једну од друге!

Кад је остала сама, кућна помоћница помисли:

„Госпођа мора да је полудела кад хоће да чува ципеле

које више никад неће обувати! За једно петнаестак дана, кад

их госпођа буде заборавила, ја ћу их украсти!”

Петнаестак дана касније она их је, крадом, узела и обула.

Али, чим их је обула и она стаде саму себе саплитати. Једне

вечери, док је силазила помоћним степеништем да баци

ђубре, Никола и Тина пожелеше да се пољубе и – бум! трас!

цангр! – кућна помоћница се зауставила на одморишту, косе

пуне отпадака из ђубрета, док јој се низ чело, као локна,

спирално спуштала кора од јабуке.

„Ове ципеле су зачаране”, помисли она. „Никад их више

нећу обути. Даћу их мојој хромој рођаки!”

Тако је и урадила. Рођака, која је била хрома, готово цео

дан је проводила седећи на столици, скупљених стопала.

Кад би негде и кренула, било је то тако лаганим кораком да

никако није могла да се саплете. А ципеле су биле веома

срећне, јер су сад, чак и дању, биле једна поред друге.

Време је пролазило. Нажалост, пошто је била хрома,

рођака је једну ципелу кварила много брже него другу.

Једне вечери Тина рече Николи:

– Осећам како ми ђон постаје танак, сасвим танак! Ускоро

ћу се пробушити!

– Не, то не смеш да дозволиш! – рече Никола. – Ако нас

баце, опет ћемо бити раздвојени!

– Знам ја то врло добро – рече Тина – али шта да радим?

Старење не могу да избегнем!

спирално –

вијугаво

хром – особа

која има

повређену ногу,

па због тога

храмље, тешко

хода

ђон – доњи део

обуће

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

91


И заиста, осам дана касније, Тинин ђон се пробушио. Хрома девојка

купила је нове ципеле, а Николу и Тину бацила у ђубре.

– Шта ће сад бити с нама? – упита Никола.

– Не знам – узврати Тина. – Кад бих само била сигурна да се нећемо

раздвојити!

– Приђи ближе – рече Никола – и вежи моју пертлу за твоју. Тако нас

никад неће раздвојити.

И Никола и Тина свезаше своје пертле. Заједно су их избацили у

канту за смеће на улици, заједно их је камион за ђубре одвезао и оставио

на неком пустом земљишту. Живели су ту заједно све до дана кад су их

један дечак и једна девојчица пронашли.

– Јао, погледај! Ципеле које се држе подруку!

– Мора да су муж и жена – рече девојчица.

– Пошто су брачни пар – рече дечак – сад ћемо их послати на

свадбени пут!

92

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Дечак узе ципеле, прикуца их, једну поред друге, за једну даску,

однесе их до обале реке и спусти их у воду, која их понесе ка мору. Док су

се ципеле удаљавале, девојчица им је махала марамицом довикујући:

– Збогом ципеле, и срећан пут!

Тако су Никола и Тина, који нису више ништа очекивали од живота,

отпутовали на диван свадбени пут.

Разговарамо

1. Шта је необично у овој причи?

2. Која је невоља задесила заљубљени пар ципела?

3. Како је госпођа открила тајну заљубљеног пара?

4. Ко је украо ципеле?

5. Како су ципеле показивале љубав једна другој?

6. Шта су учинила деца са ципелама?

7. Шта мислиш о љубави између Николе и Тине?

8. По чему је ова прича слична бајци?

„За Софију сам спреман све да урадим.

Ако треба и да почнем да учим.

Марија је моје сунце.

Кад сам поред ње, сав се истопим.”

(Александар Чотрић, Својеглава књига, стр. 47)

1. Доврши причу о заљубљеним ципелама у

свесци.

2. Напиши причу о заљубљеним рукавицама.

Памтимо

прича

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

93


Оскар Вајлд

Себични џин

себичан – који

мисли само на

себе

џин –

натприродно

биће људског

лика, огромног

раста и снаге;

див

Корнвол –

област у

Енглеској

срдито –

љутито

Свако поподне, враћајући се из школе, деца су одлазила

у џинову башту и играла се.

Била је то велика прекрасна башта, пуна меке зелене

траве, из које је ту и тамо вирио покоји цвет, леп као звезда.

А у пролеће би процветало дванаест бресквиних дрвета и

расуло се у цветиће сличне ружичастим бисерима, и тако би

башта блистала у шаренилу које би сменила тек jесен богата

плодовима. Птичице су скакутале по гранама и певале

тако умилно да су деца престајала да се играју и занесено

слушала њихов пој.

– Како смо срећни овде! – узвикивала су деца раздрагано.

Једнога дана џин се вратио. Седам дугих година био

је у посети код свог пријатеља корнволског џина, и кад је

испричао све што је имао, а имао је мало, јер су џинови

ћутљиви, одлучио је да се врати у свој замак. Кад је стигао,

видео је своју башту пуну деце.

– Шта радите ви овде? – узвикнуо је срдито, а деца, чувши

то, уплашише се и разбежаше. – Моја башта је само моја, и

ничија више. Нећу никоме допустити да се у њој игра и ужива.

Онда је подигао свуда унаоколо висок зид и ставио таблу

с натписом:

„Улаз строго забрањен!”

Он је заиста био веома себичан џин. Сирота дечица нису

имала више где да се играју. Остао им је само пут, али пун

прашине и оштрога камења. Одмах после школе отрчала би

пред високи зид и жалосно обилазила око њега, разговарајући

само о башти у којој им себични џин није више дозвољавао

да се играју.

94

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Како смо срећни били тамо! – јадала су се деца.

Онда је дошло пролеће, природа се пробудила и окитила

земљу цвећем, а птице су певале. Једино је у башти себичног

џина још владала зима. Птицама се више није певало у пустој

башти, а и дрвеће је заборавило да процвета. Само једном

је један диван цветак подигао главу и провирио из траве,

али кад је видео таблу с натписом, толико се ражалостио

због сироте дечице да је поново клизнуо у траву и наставио

да спава. Задовољни беху само снег и мраз и радосно су

узвикивали:

– Пролеће је заборавило ову башту и ми ћемо царевати

овде целе године.

Снег је покрио траву, а мраз је дрвеће увио у сребро. Онда

су позвали у друштво северни ветар, који је долетео увијен у

јадала су се –

жалила су се

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

95


цреп –

материјал за

покривање

кровова

ковитлали су

се – окретали

су се

фијук – оштар

звук који

настаје брзим

струјањем

ваздуха

крзно и, урлајући кроз башту, окретао по цео дан петлове на

димњацима.

– Ово је дивно место! – узвикнуо је северни ветар

раздрагано. – Било би штета да не позовемо и град у посету.

И град, леденог даха, обучен у сиво, дошао је и три дана

непрекидно бубњао по крову замка, док није поразбијао

скоро све црепове, а онда је почео да јури по башти што је

брже могао.

– Не могу да разумем зашто је пролеће толико закаснило

– говорио је џин седећи поред прозора и гледајући у своју белу

хладну башту. – Ипак се надам да ће се време променити.

Али пролеће никако није долазило, а ни лето. Јесен је

свим баштама донела своје златне плодове, али у џинову

башту није свратила, нити јој је поклонила и један једини

плод.

– Он је сувише себичан – рекла је јесен.

Тако је тамо владала зима, а северни ветар, град, мраз и

снег ковитлали су се око дрвећа.

Једног јутра, лежећи будан у кревету, џин је чуо толико

љупку и пријатну музику да је помислио: то морају бити

краљеви свирачи, сигурно пролазе поред замка. У ствари,

то је био мали врапчић, који је певао поред прозора. Али

прошло је тако много времена откако је џин слушао птице у

свом врту, да му је цвркут врапчића сада звучао као најлепша

музика. Град, који је дотад стално играо изнад његове главе

одједном престаде, а северни ветар прекиде свој страшни

фијук и умири се. Кроз отворено крило прозора улазио је

неки угодан мирис.

– Изгледа да је пролеће најзад стигло! – повика џин

скочивши с кревета и погледа напоље.

Шта ли је угледао? Видео је чаробан призор: кроз малу

рупу на зиду деца су се провукла у башту и седела на

гранама дрвећа. На сваком дрвету које је могао видети кроз

прозор седело је по једно дете. Од радости што су се деца

96

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


вратила, дрвеће је опет процветало и благо њихало гранама

изнад дечјих глава. Птице су летеле по башти и раздрагано

цвркутале, а цвеће је провиривало кроз зелену траву и

задовољно се смешило. Био је то диван призор. Само у

једном, најдаљем куту баште, зима је још владала. Тамо је

стајао један дечачић, толико мален да није могао да дохвати

гране дрвета, и обилазио је око њега горко плачући. Сирото

дрво било је још покривено мразом и снегом, а северни ветар

је бесно фијукао око њега.

– Попни се, мали дечаче – рекло је дрво савивши своје

гране што је могло ниже. Али, дечачић је био премален.

Кад је то видео џин, срце му је омекшало и испунило се

нежношћу.

– Како сам био себичан! – узвикнуо је. – Сад знам зашто

пролеће није дошло у моју башту. Ставићу овог дечачића

на врх дрвета, срушићу зид и моја башта постаће место на

којем ће се деца вечито играти. Уистину, био је врло тужан

због своје раније себичности.

кут – угао,

ћошак,

заклоњено

скровито место

фијукао

је – дувао је

правећи оштар

звук

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

97


Полако се спустио низ степенице, пажљиво отворио

врата и ушао у башту. Али, чим су га угледала, деца су се

уплашила и разбежала се, а у башти је опет завладала зима.

Само мали дечак није побегао.

прикрао се –

пришуњао се

у тај мах – у

том тренутку

Његове су очи биле пуне суза, па није видео кад се џин

појавио. Џин се прикрао иза његових леђа, узео га благо у

руке и ставио на дрво.

У тај мах дрво је процветало, птичице су долетеле на

његове гране и зацвркутале, а мали дечак је загрлио џина

и пољубио га. Остала деца, видевши да џин више није зао,

потрчала су у башту, а са њима је дошло и пролеће.

– Ово је одсад ваша башта, дечице – рече џин, па узе

велику секиру и сруши зид.

У подне, кад су се људи враћали из града, угледали су

џина како се игра с децом у најлепшој башти коју су икада

видели.

Разговарамо

1. Како су се деца осећала док су се играла у џиновој башти?

2. Чиме је џин показао да је себичан?

3. Како се природа понашала према себичном џину?

4. Упореди изглед баште са осећањима која преовлађују код

џина. Шта запажаш?

5. Шта је џин урадио да би оправдао своје лоше поступке

према деци?

6. Када су деца схватила да се џин променио?

7. Наведи по чему се ова прича разликује од бајке.

8. Шта је по твом мишљењу несебично понашање?

9. Испричај како се ти понашаш према некоме ко мисли само

на себе.

98

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Подсети се

Свака радња се развија и има свој ток од почетка до краја.

Редослед догађаја у причи Себични џин је следећи:

• увод – одлазак џина на пут и долазак деце у џинову

башту;

• заплет – повратак џина кући и сукоб са децом;

• врхунац заплета – дечак улази у џинову башту и

покушава да се попне на дрво;

• преокрет – џин помаже дечаку да се попне на дрво;

• расплет – повратак деце у џиново двориште и њихово

пријатељство са џином.

Учимо нешто ново

Приповедање је излагање о догађајима, јунацима и

њиховим доживљајима.

„Свако поподне, враћајући се из школе, деца су одлазила у

џинову башту и играла се.”

Када желимо нешто да опишемо, ми користимо облик

казивања који се зове опис.

„А у пролеће би процветало дванаест бресквиних дрвета и

расуло се у цветиће сличне ружичастим бисерима, и тако би

башта блистала у шаренилу које би сменила тек јесен богата

плодовима.”

(Оскар Вајлд, Себични џин)

1. Научи да изражајно прочиташ

причу Себични џин.

2. Уради задатке у Радној свесци и

на стр. 36 и 37.

Памтимо

приповедање,

описивање,

развој радње

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

99


Гроздана Олујић

Стакларева љубав

стаклар –

занатлија

који израђује

предмете од

стакла

здела – чинија

стаклара –

радионица

у којој се

израђује

стакло

куга – тешка

заразна болест

бежи од

стакларске

пећи као

од куге –

избегавај по

сваку цену

модре –

тамноплаве

крадомице –

кришом,

потајно

рудача – руда

која се вади

из земље и

прерађује у

фабрикама

Сав занесен, дечак је посматрао како се надимају очеве

груди, а безоблична ужарена маса, на врху дуге стакларске

цеви, претвара у стаклену зделу за воће и колаче.

– Кад порастем и ја ћу постати стаклар! – рече малишан

једнога дана, а отац га, одложивши посао, збуњено погледа.

– За стакларе су потребна јака плућа, а ти једва успеваш

да угасиш рођенданску свећу. Није то посао за тебе, синко!

Бежи од стакларске пећи као од куге док ти није спржила

лице и душу – стаклар заћута и с тугом се загледа у дечакове

модре очи. Такве у породици никада нико није имао, нити је

ико био тако провидан и танак.

– Иди, играј се, дете – отац уздахну. – И не долази више

овамо!

Али, дечак није био у стању да послуша његов савет. Сјај

и прозирност стакла привлачили су га више од било чега на

свету. У блеску росе видео га је, у бојама дуге, у сну. Чак

му је и поток личио на неко течно стакло које скакуће преко

камења и које се негде у даљини претвара у стаклено језеро

насељено прозрачним језерским вилама. Је ли чудо што

крадомице настави да одлази у стаклару? Што занемари и

сан и игру? Али, без обзира на то колико се трудио, грудва на

врху дуваљке није се претварала у пехар или зделу. Мртва и

мутна, висила је неко време, затим се откидала и падала на

тло као нека наказна воћка.

Брже од сувог лишћа низ планинску реку, отицали су

дани, месеци, године. Али, дечак није одустајао. Делимично

због тврдоглавости, делимично због прича старих стаклара

да у рудачи живи чаробњак који се појављује једном у сто

година, ономе ко га угледа дарујући способност да од стакла

начини све што жели: од стакленог цвета до птице.

100

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Кад би ми се, макар на тренутак, указао! – сањарио је

малишан и из све снаге дувао у цев све док стаклена маса

није почела да се шири као мехур. Али, да од мехура направи

зделу није му полазило за руком, и он се зарече да више

неће одлазити у стаклару. Па ипак, већ сутра тамо оде као да

га ноге саме носе.

Понекад му се чинило да у стаклу види нечије лице како

се смеши, али то није трајало дуже од тренутка, и смешак

се гасио као да га није ни било. Но, и поред неуспеха, дечак

је у стаклару одлазио све чешће и остајао све дуже. Једне

ноћи он виде како провејава крупан и влажан снег и затрпава

крошње дрвећа и плочнике. „Не начиним ли ноћас стаклени

цвет прозрачнији од мехура сапунице, више никада нећу

крочити у стаклару”, промрмља дечак у себи и замочи цев у

врелу, житку масу.

Већ су га груди болеле од напрезања, а грудва никако да

се почне ширити. Тек пред зору он виде како се стаклена маса

увија и преображава у стаклени цвет какав никада нико није

видео. Ван себе од радости он сави дугу светлуцаву дршку,

направи за њу постоље и одложи цвет на полицу. Затим узе

другу грудву и зачуди се. Као да је од пене било начињено,

стакло се поче тањити и претварати у птицу дугог репа у коме

су се преливале најнежније и најблиставије дугине боје. „Да

направим још једну пре него што мајстори уђу у стаклару”,

помисли. Али, када се стаклени мехур рашири, он виде како

се, уместо у птицу, тмаста и безоблична грудва преображава

у девојчицу тако прозрачну и блиставу да су га од сјаја њеног

лица очи болеле.

Као опчињен стајао је неко време и зурио у њу.

– Ај, кад би проговорила или коракнула – уздахну и

истовремено се наруга самом себи: ко је још видео стакло

које корача или говори? Само будала може пожелети нешто

што не бива.

– Ко то каже? – стаклена девојчица се закикота, поскочи

и малим хладним прстом дотаче дечаков образ, па поче да

зарече се –

дао је реч,

заклео се

жидак – редак,

разређен

тмаста – црна,

мрка, загасита

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

101


прокљуве –

открију нешто

језа –

дрхтавица,

јако осећање

страха

ишчезне –

нестане

102

расте. Била је већ скоро дечакове висине, кад мали стаклар

чу кораке радника који су долазили на посао.

– Е, свашта! – прогунђа дечак. – Већ је почело да ми се

привиђа стакло које расте и говори! – малишан надланицом

протрља очи, уверен да сања, али девојчица је и даље

стајала крај њега и прекорно га посматрала.

– А што не би говорило? – рече љутито.

– Зато што је то немогуће! – одврати дечак.

– Па, ти веруј да је немогуће, ако ти се то свиђа! – својом

маленом шаком она дотаче дечаково раме и осмехну се. – А

сад ме води твојој кући, јер ускоро ће радионица бити пуна

људи.

– Шта да кажем родитељима? – забрину се малишан. – Запањиће

се кад те виде.

– Неће ме видети! – одврати девојчица.

– Ја ћу бити видљива само за тебе – нечујно, она пође за дечаком и

исто тако нечујно уђе у његову кућу.

Од тога дана дечакова мајка није могла сопственим очима да

поверује. Је ли тај насмејани дечак, који све брже израста у младића,

њено слабачко, смркнуто дете? Шта се то с њим догађа? С ким он то у

мраку разговара? Покушавала је да сазна. Али, на сва њена питања син

је ћутао и растао, очију пуних неког тихог, радосног сјаја. Заједно с њим

расла је и девојчица, нежна и прозирна као да ју је водена вила родила,

и била стално уз дечака: у кући, у школи, на јави и у сну. Мајстори

из стакларе чинили су све да докуче ко му то у раду помаже. Такве

стаклене цветове, птице и пехаре никада нико није успео да направи.

Да није чаробњак из рудаче ту умешао своје прсте? Од кога је момчић

све то научио? Узалуд су се трудили да прокљуве његову тајну. Мали

стаклар је ћутао, а дани су се као цветови руже отварали. Крај реке,

док је посматрао облаке како се огледају у води, он помисли како од

њега нема срећнијег момка на свету и истог трена осети како му кроз

груди промиле језа. Шта ако Светлоока оде као што је и дошла? Ако,

једноставно, ишчезне?

– Бићеш увек са мном? – прошапута бојажљиво.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– И волећеш ме вечно?

– Док ме не удариш или не гурнеш, запамти! Љубав је

крхкија од стакла. За њу је потребно много стрпљења, много

нежности. Лепотица од стакла се осмехну, а младић убрзо

заборави и своју стрепњу и њену опомену. Летеле су недеље

и месеци као златне стрелице и он поверова да ће увек тако

бити. Под његовим прстима стакло се савијало у гранчице,

у светлуцаве влати траве, цветове пузавица и његова слава

је расла. Људи су из далека долазили да виде његове

творевине од стакла, да им се диве.

– Од ове грудве направићу паучину с капима росе. На

дневном светлу блистаће као бисери – рече мали стаклар

једне ноћи, али му посао не пође за руком и Светлоока се,

нехотице, насмеја.

– Та ти паучина личи на резанце – рече, а он је, у љутини,

не размишљајући, гурну. Истога часа чу се неки рески звук

као да се стакло ломи и он, сав очајан, виде како се девојка

претвара у гомилицу стакленог праха и у струји ваздуха

излеће кроз прозор.

– Опрости ми, врати се! – повика младић ван себе од туге

и запрепашћења и потрча за стакленим прахом који се све

брже осипао, и на крају нестао.

Узалуд ју је звао, узалуд за њом трчао. Ни у сан

му није свраћала, а дани су се као снежне пахуље

ковитлали. Једино му се, с времена на време,

чинило да је у сјају стакла види, а онда и то

престаде и он поверова да је све био само

сан.

Полако поче да је заборавља, ожени

се, изроди децу. Већ му и белина косу

на челу покри, кад једне ноћи опази како

се његов најмлађи син искрада и одлази

у стаклару. Затим угледа његов први

стаклени цвет и тихи, радосни сјај у очима

и не питајући ништа схвати да прича не

престаје да се понавља.

крхкија –

слабашнија,

ломљивија,

нежнија

творевина –

оно што је

створено, дело

рески – оштри

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

103


Разговарамо

1. Како је дечак заволео стакларски занат?

2. Испричај шта је дечак прво направио када је постао стаклар.

3. О чему су дечак и Светлоока разговарали?

4. Шта је све дечак научио од Светлооке?

5. Како је дечак повредио Светлооку?

6. Зашто је дечак постао нерасположен и ћутљив?

7. Замисли и испричај причу која се догодила сину овог стаклара.

Подсети се

Бајка је прича о борби између добра и зла. Главни јунак

бајке помаже другим ликовима у невољи и побеђује онога

ко је зао.

Основне одлике бајке су:

– радња није везана за одређено време и простор;

– у бајци постоје чудесна бића (патуљак, вештица, див,

змај, аждаја);

– срећан крај (јунак или јунакиња ступају у брак, долазе на

престо).

Бајке могу бити народне (потекле од непознатих

појединаца) и ауторске (чији су аутори познати писци).

Значајни писци бајки су: браћа Грим, Ханс Кристијан

Андерсен, Александар Сергејевич Пушкин.

Памтимо

ауторска бајка

Прочитај бајку Царево ново одело

у Радној свесци на стр. 130–134 и

одговори на питања.

104

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Александар Поповић

Лед се топи

Лица: БОЛЕ и БОЖО

(Двориште. Сваки седи на по једном старом сандуку.)

БОЛЕ: Је ли, Божо, знаш ли ти како се лед пробија?

БОЖО: Не знам, али што те то занима сад кад леда нема нигде сем у

фрижидеру?

БОЛЕ: Нисам знао да си тако закржљао! Ја говорим о оном другарском

леду, а ти запео!

БОЖО: Какав ти је то ребус?! У последње време нешто много

фантазираш. У чему је ствар?

БОЛЕ: Ма, хтео бих, на сваки начин бих хтео да оној уображеној Гордани

докажем како сам ја много добар друг, али никако да пробијем лед!

БОЖО: Слушај, ја знам, тај лед се не пробија, него се топи, а то значи...

БОЛЕ: Шта то значи?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

105


БОЖО: То значи полако, постепено, мало-помало.

БОЛЕ: Пробао сам. Прво сам јој украо оловку и сломио је напола. После

сам јој сакрио капу. После сам је гурао кад смо излазили из школе. После

сам јој отео торбу и закачио је на дрво. И ништа, ништа. Она све то као

да не разуме!

БОЖО: Онда ти остаје још оно последње.

БОЛЕ: Које?

БОЖО: Срце и стрела!

БОЛЕ: А, не, то никако нећу! Доста сам јој делио чврге, зврчке и чупања!

Зар сад још и да је убијем! Ти си полудео! Стрела у срце, па то је сигурна

смрт! Зар ниси видео ни једног каубоја како гине од индијанске стреле?!

БОЖО: И ти мени кажеш да сам закржљао, а не знаш да сем индијанске

стреле постоји још и она друга – нацртана стрела и срце!

Разговарамо

1. Шта мучи Болета?

2. Зашто Боле жели да покаже Гордани да је добар друг?

3. На који начин је Боле до сада показивао Гордани своје другарство?

4. Шта Божа препоручује Болету да уради?

5. Како је Боле требало да искаже своје симпатије Гордани?

6. Како би ти посаветовао/посаветовала Болета?

Памтимо

драмски текст,

дијалог

Пажљиво прочитај драмски текст

Лед се топи. С друговима из

одељења припреми се за читање

текста по улогама.

106

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Сун Ју Ђин

Свитац тражи пријатеља

Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој

плавичасти фењер и поче да лети тамо-амо.

„Шта ли то тражи?”

„Пријатеља он тражи!”

Јер, сви имају понеког, имају много пријатеља, а он ни

једног јединог. А каква је срећа имати пријатеља и играти

се с њим! Тако је пожелео да и он има једног пријатеља и

пође да га потражи. Летео је, тако, летео кад чу у трави неко

шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца

како узбуђено жури некуд.

фењер – врста

светиљке која

светли тако

што у њој гори

гас

„Скакавчићу, скакавчићу”, позва га свитац.

„Шта хоћеш?”, одазва се овај.

„Желиш ли да ми постанеш пријатељ?”

„Желим.”

„Е па, онда, хајде да се играмо”,

обрадова се свитац.

„Добро”, сагласи се скакавац, „али

мало касније, морам сада да потражим

свог братића. Врло је несташан. Негде

се изгубио, а већ је мрак. Још се није

вратио кући, па је мајка врло забринута.

Послала ме је да га пронађем. А ти си

баш стигао у прави час. Хајде, осветли

ми пут и помози да га нађем.”

„Е, не могу да ти светлим”, одговори

свитац, „морам да идем да тражим

пријатеља.”

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

107


товар – терет

који се преноси

Дижући свој плавичасти фењерчић свитац одлете даље.

Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже

фењерчић да види шта је то, кад угледа једног мрава који је

грабио напред, носећи велики товар.

„Хеј, ти!”, позва га свитац. Мрав се одазва.

„Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?”

„Хоћу”, одговори мрав.

„Онда пођи са мном да се играмо.”

„Добро”, сагласи се мрав, „само причекај

да однесем кући овај товар. Баш си

добродошао, јер сам залутао. Хајде, помози

ми да нађем пут.”

Али свитац рече:

„Не могу да ти помогнем, јер морам да

тражим пријатеља.”

Са тим речима издиже свој фењерчић и

оде.

Једне летње вечери свитац је опет летео тамо-амо са

својим уздигнутим, плавичастим фењерчићем. Шта ли то он

опет тражи?

„Још тражи пријатеља.”

„Па зар га већ није нашао?”

„Није.”

Драга децо, ви сви знате

како се може стећи пријатељ;

научите и свица, јер он стално

лети унаоколо тражећи га. Како

је само уморан!

108

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Због чега је свитац пошао да тражи пријатеља?

2. Кога је на свом путу прво сусрео?

3. Зашто се свитац није спријатељио са скакавцем?

4. Кога је свитац потом сусрео?

5. Зашто се он није спријатељио са мравом?

6. Због чега свитац још увек безуспешно трага за пријатељем?

7. Испричај шта би ти посаветовао/посаветовала свица како да нађе

пријатеља.

Подсети се

Фабулу чине међусобно повезани догађаји у причи.

Фабулу приче Свитац тражи пријатеља чине следећи

догађаји:

• свитац се удаљава од куће и тражи пријатеља;

• свитац упознаје скакавца;

• скакавац обавештава свица о свом проблему;

• свитац наставља потрагу и упознаје мрава;

• мрав моли свица да му помогне;

• свитац не жели да помогне мраву;

• свитац још увек тражи пријатеља безуспешно.

„На копну се свици поздрављају трепетом

својих лампица. Скакавац „пева” или цврчи

тако што струже ножицама о своја крила.

(Одломак из дечје илустроване енциклопедије

Животиње, стр. 29)

Памтимо

фабула, прича

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

109


Стојанка Грозданов Давидовић

Прича о доброј роди

Била једна бистра, плава и велика бара. По целој бари расла је

трска, само у средини није.

Усред баре било је право водено огледало. А у густој шуми трске

имала је рода гнездо. Ноћу је спавала у гнезду, а дању је стајала на

једној нози усред воденог огледала и кљуном – шарала по води!

Сви који слушају ову причу сад ће рећи: знамо зашто је рода шарала

кљуном по води! Тражила је жабу да је улови!

Али – није тако. Јер, ово није прича о таквој роди.

Рода, о којој је ова прича, цртала је по воденом огледалу! Цртала је

најлепше лептире који постоје на свету! Можда је цртала и неке који пре

нису постојали, али постали су кад их је рода нацртала.

Рода је цртала по воденом огледалу, по површини воде. И слика се

одмах губила. Насликан лептир брисао се са воде брже него што би

прави лептир могао да одлети!

А кад рода нацрта лептира и он нестане, отплови, потоне или одлети,

рода каже: Срећан ти пут!

И црта новог лептира. Још лепшег.

А кад је ловила жабе?

Ова рода – није ловила жабе!

А шта је онда ручала?

Ништа није ручала.

Од раног јутра па све док се дан бели, рода је цртала лептире.

А увече, кад потамни дан, потамни и водено огледало. Тада рода

није могла да црта, и могла је да лови жабе, али жабе се ноћу сакрију –

не можеш их уловити.

110

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Зато је рода вечерала оно што има: мало водене траве и понеки

трскин лист. И била је срећна и задовољна у свом гнезду, мислећи на

нов дан и лептире које ће цртати.

Волела је рода кад поред ње пролети неки одистински лептир. О,

задивљено је гледала за њим и шапутала: Велики свет је леп зато што

на њему има малих лептира!

Једнога дана – док је рода цртала лептира кљуном по воденом

огледалу – пролети тим путем прави лептир. Рода је шапутала за њим:

– Како је свет леп!

Али, и жаба је видела лептира. И жаба је гледала за њим. Али, жаба

је скочила и лептира ухватила. Држи жаба лептира за оба крила, а рода

виче:

– Пусти лептира! – али жаба није хтела и спремала се да га прогута.

А рода у два скока дохвати жабу! Е, сад је жаба била у родином кљуну!

Укљештена као орах у крцкалици! Само јој је вирила глава. И још је увек

држала лептира за оба крила.

Жаба је хтела да моли роду да је пусти, али није могла да говори, јер

би јој лептир одлетео!

И рода је хтела да каже жаби да пусти лептира, али није могла да

говори, јер би јој жаба побегла.

је:

Само лептир, коме је жаба држала крила, могао је да говори и рекао

– Добра родо! Хоћеш ли пустити жабу ако жаба пусти мене?

А добра рода климнула је главом да хоће.

Само, шта вреди, жаба је била глупа и ништа није разумела.

Жаба ту није видела корист за себе; мислила је: ако ја пустим

лептира, а рода пусти мене – сви ће остати гладни! Боље је да ја прогутам

лептира и да се наручам, а рода нека прогута мене, па нека се наруча!

– Глупа жаба! Није се сетила да јој не вреди ручак у стомаку кад је

неко прогута!

– Глупа жабо! Зини да ја одлетим! Онда тебе рода неће појести! –

љутито је повикао лептир.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

111


Жаба није хтела да зине, али је морала нешто да пита, јер ништа

није разумела. Али, чим је отворила уста – лептир одлете.

А добра рода пусти жабу и запрети јој својим лепим црвеним кљуном

да други пут лептире не дира.

Али, ко би знао да нам каже да ли је жаба то разумела! Ми знамо да

је побегла, а – где, то не знамо. Можда да пита некога оно што не зна.

А можда да прича жабама како постоји рода која не лови жабе! И да

их позове да гледају ту роду.

Онако, издалека. За сваки случај.

112

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. У чему је рода уживала?

2. По чему се све ова рода разликовала од других рода?

3. Објасни због чега је ова рода добра.

4. Зашто је лептир назвао жабу глупом?

5. Шта ти мислиш о жабином понашању?

6. Пронађи у тексту реченице које изговарају ликови. Прочитај их.

7. Издвој из текста оне делове које говори писац.

Рода је птица селица. Живи у шумама, на ливадама и у

мочварама. Људи је сматрају корисном животињом. Храни се

жабама, змијама, гуштерима и рибама. Једном годишње у априлу

или мају гради гнездо у крошњи великог дрвећа или на крововима

кућа.

Препричај Причу о доброј

роди на три начина: из угла

жабе, лептира и добре роде.

Памтимо

прича, пишчев

говор, говор

ликова

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

113


Научили смо

Прочитај пажљиво текст у облачићима и повежи сваки

облачић са обликом казивања који је употребљен у тексту.

1

ОПИС

2

ДИЈАЛОГ

3

ПРИПОВЕДАЊЕ

114

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Ко хоће да доживи чудо

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

115


Desanka Maksimović

Ko hoće da doživi čudo

Ko hoće da doživi čudo

mora imati srce nevino

kao mleko,

ne sme biti uobraženko,

jer takvu stvoru

doživeti čudo je teško.

stvor – osoba

obilato –

mnogo

zvezde

se roje –

pojavljuju se u

velikom broju,

nagomilavaju se

međ’ – među

ukraj – pored

Ko hoće detinju radost da nađe

mora umeti da oprosti

onom ko mu podmeće klopke i zamke,

i one će se pretvoriti

u kočije i lađe

i u sanke.

Ko hoće da doživi čudo

mora se radovati kao laste,

mora mu biti dato

da može i zaplakati obilato

i kad do dečaka odraste.

Ko hoće da doživi čuda

mora verovati da ona postoje

u svetu svuda,

da pokraj zvezda što ih vidimo

i nevidljive zvezde se roje.

116

Mora verovati međ’ glasovima

koji dopiru do našeg uha

u tiho veče

da ih još isto toliko ima,

da i pesma za koju nemamo sluha

svaki čas ukraj nas proteče.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Ko hoće da doživi čudo

ne sme zgaziti na stazi mrava,

ne sme kamenom ptice da tuče,

jer od dvoraca gde čudo spava

ta nežna bića čuvaju ključe.

Razgovaramo

1. Objasni svojim rečima kakvа se to čuda pominju u ovoj pesmi.

2. Zašto je uobraženku teško da doživi čudo?

3. Koje osobine bi trebalo da ima osoba koja hoće da doživi čudo?

4. Navedi koja ti se strofa u pesmi najviše dopala. Ispričaj šta te je

privuklo da je sa zanimanjem čitaš.

Napiši sastav u kojem ćeš

opisati jedan događaj u Radnoj

svesci na str. 56 i 57.

Pamtimo

pesma,

poređenje,

strofa

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

117


Бранко Радичевић

Циц

циц – реч којом

се некоме

поручује да

неће добити

оно чему се

нада

чун – мали

чамац

јава – будно

стање

хитнуо –

забацио

жеравица –

жар

руди – црвени

се, румени се

милена –

драга, мила

јако – одмах

Ал’ се небо осме’ива

aл’ се река плави,

a рибарче у чун снива

jасно ко на јави.

Он хитнуо удичицу,

рибицу је стек’о,

метнуо на жеравицу,

па је тако пек’о.

„Жеравицо, де се труди,

немој тако споро!”

Рибица му веће руди,

готова је скоро.

Руди риба – јоште мало –

сад му је печена,

срце му је заиграло:

„Амо сад, милена!”

„Доле ћемо јако сести;

ал’ ће да се слади!

Мор’о би’ те, рибо, јести

и да није глади!”

118

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Па је узе, па њом брже

да примакне к усти...

Чун се љуљну... Он се трже.

Оде санак пусти!

санак – сан

пуст – лажан,

варљив,

нестваран

Разговарамо

1. Ко је главни јунак песме Циц?

2. Где се он налази?

3. О чему он сања?

4. Како се главни јунак осећа док сања?

5. Када му је заиграло срце у сну?

6. Шта се неочекивано догодило рибару?

7. Шта мислиш, како се главни јунак тада осећао?

8. Колико у овој песми има строфа?

9. Наведи речи које се римују у свакој строфи.

Испричај неки сан у којем си доживео/

доживела нешто неочекивано. Опиши

како си се тада осећао/осећала и о

чему си размишљао/размишљала

када си се пробудио/пробудила.

Памтимо

песма, строфа,

стих, рима,

песничка слика

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

119


Душан Радовић

Замислите

разбојник –

лопов,

пљачкаш

модар –

тамноплав

Замислите, децо, једно велико море,

и у том мору једну велику лађу,

и на лађи округле прозоре,

и на једном прозору – принцезу Нађу.

Замислите сад, децо, то исто море,

и у том мору исту велику лађу,

и на лађи исте округле прозоре,

и на другом прозору – разбојника Кађу.

Замислите онда: бура иде,

ветрова фијук и таласи,

и један талас принцезу скиде

и поче млади живот да гаси.

Замислите, децо, сто таласа,

већих сто пута од сваке принцезе,

може и ајкула свакога часа

на модром таласу да се довезе.

120

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Страхом и болом обузет,

појави се отац принцезин

и рече:

– Онај биће ми зет,

ко спасе млади живот њезин!

Замислите, децо, пуна лађа,

све официри, принчеви, адмирали...

И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа

скочи – и море га зали.

зет – ћеркин

или сестрин

муж

адмирал –

генерал

ноншалантно

– опуштено

Кађа извали страшну псовку

на рачун ветра, на адресу живота,

на име мора,

избеже смрти мишоловку

и спасе принцезу из валова.

Замислите сад: отац тај,

краљ сигурно, а цар вероватно,

подиже Кађу у загрљај

и пољуби га ноншалантно.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

121


– Ово је кћер моја, а жена ваша –

принцеза

мила Нађа!

– А ја сам, с допуштењем, извините

на сметњи,

разбојник Кађа!

Умири се море, затаји ветар, стаде лађа...

Пуни страха, пуни стида, препуни језе –

сви гледаху у правцу принцезе.

– Храбри Кађа – рече бледа принцеза –

ја сам ваша

Нађа...

Извините, тата, на овом свету

свашта се догађа!

Разговарамо

1. Шта се догодило принцези Нађи?

2. Како су се тада понашали официри с лађе?

3. Ко је помогао принцези у невољи?

4. Наведи Кађине особине.

5. Шта је Нађин тата обећао Кађи?

6. Какву је одлуку донела Нађа?

7. Које је особине она том приликом испољила?

8. Који је тренутак у песми, по твом мишљењу, најузбудљивији?

Памтимо

песма, стих,

строфа

Замисли разбојника Кађу и принцезу

Нађу, а затим их нацртај у свесци.

122

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Народна бајка

Чардак ни на небу ни на земљи

Био цар, па имао три сина и једну кћер, коју је чувао као

очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно вече замоли се оцу

своме да јој допусти да изиђе с браћом мало пред дворе у

шетњу; и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у

један мах долети из неба змај, шчепа дјевојку између браће и

однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље оцу и кажу му шта

је било, и рекну му да би они радо своју сестру потражили.

Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња

и остало што треба за пут; и тако они отиду.

По дугоме путовању наиђу на један чардак који нити је на

небу нити на земљи.

Помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па

се одмах стану договарати како би се на њ попели. И послије

дугога промишљања и договарања договоре се да један од

њих свога коња закоље и од коњске коже да скроје опуту, па

притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо

стријелу из лука да се добро за чардак прихвати како би се

уз њу попети могли.

чардак – кућа

подигнута

на дрвеним

стубовима

у један мах – у

тренутку

опута – кожни

каиш који

је служио

за плетење

опанака и

везивање

опанака за ногу

Млађа два брата рекну старијему да он свога коња

закоље, али он не хтједе. Онда најмлађи закоље свога; од

коже његове скроји опуту, један крај од ње веже за стријелу,

пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту,

опет најстарији и средњи не хтједну се пети, него се попне

најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу.

И тако наиђе на једну собу у којој виде своју сестру гдје сједи,

а змај јој метнуо своју главу у крило и спава.

Она, кад виде брата својег, уплаши се и почне га тихо

молити да бјежи док се није змај пробудио.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

123


буздован –

врста оружја са

шиљцима

стури –

одгурне, збаци

стане – почне

крилатаст –

крилат

вранац – коњ

црне длаке

јасле –

дугачко корито

причвршћено

уза зид, у које

се ставља

храна за стоку

такум –

опрема за

коње која се

састоји од

узде, узенгије и

седла

Али он не хтједне, већ узме буздован, па размахну њиме

и удари змаја у главу. А змај се иза сна маши руком на оно

мјесто гдје га је он ударио па рече дјевојци:

– А, овдје ме нешто уједе.

Кад она опет рекне, а царев га син још једном удари у

главу, змај опет рече дјевојци:

– Опет ме нешто овдје уједе.

Кад он трећи пут замахне да га удари, онда му сестра

покаже да удари у срце, и он удари онамо. И како га удари,

змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила,

па потрчи брату своме те се с њиме пољуби. Па узевши га за

руку, стане га водити кроз све собе.

Најпре га уведе у једну собу у којој је био крилатаст

вранац за јаслима привезан с цијелим такумом од чистога

сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслима

124

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


стајао крилатаст ђогат с такумом од сухога злата. Најпослије

га одведе у трећу собу гдје је за јаслима био крилатаст кулаш

и на њему такум драгим камењем окићен.

Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу

у којој је дјевојка једна сједила за златним ђерђефом и

златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој

је друга дјевојка златне жице испредала. А најпослије уведе

га у једну собу у којој је трећа дјевојка бисер низала, а пред

њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер

кљуцала. Све ово обишавши и видјевши врати се натраг у

ону собу гдје је мртав змај лежао, па га извуче напоље и баци

на земљу. А браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.

Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па

онда све три дјевојке, једну за другом. Спуштајући дјевојке

браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити. А кад спусти

трећу, он њу за себе намијени.

Браћа његова, завидећи му што је он био јунак, те је

сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао

сићи. Онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, преобуку га

и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и дјевојкама

оштро запријете да никому не казују шта су они учинили.

Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку

да се браћа његова и оно чобанче онијем дјевојкама жене.

Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчао, он узјаше на

вранца; па, баш кад су сватови из двора излазили, долети

међу њих, те свога брата младожењу удари буздованом да

се одмах с коња преметнуо. Онда одлети опет у чардак. Кад

дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме

кад су сватови из двора ишли долети на ђогату, те и средњега

брата удари тако да се двапут преметнуо; па између сватова

опет одлети.

Напосљетку дознавши да се чобанче његовом дјевојком

жени, узјаше на кулаша и одлети у сватове. Баш кад су из

двора излазили, младожењу удари буздованом да се трипут

преметнуо.

ђогат – коњ

беле длаке

кулаш – коњ

жућкастосиве

боје

ђерђеф –

дрвени оквир

на који се

разапне

тканина по којој

се везе

преметне се –

преврне се

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

125


ђипе – нагло

скоче

А сватови ђипе да га ухвате, али он не хтједне ни бјежати,

него се покаже да је он најмлађи царев син и да су га браћа

од зависти оставила на ономе чардаку у којему је он сестру

нашао и змаја убио. А то све засвједочи и сестра и оне

дјевојке.

Кад то цар чује, он се наљути на своја два сина и отјера

их одмах од себе, а њега ожени дјевојком коју је сам изабрао

и остави га након себе да царује.

Разговарамо

1. Ко је отео цареву ћерку?

2. Опиши како замишљаш чардак и змаја.

3. Испричај како изгледају собе у чардаку.

4. Наведи све особине које поседује најмлађи царевић.

5. Шта овог јунака чини посебним?

6. Која осећања испољава најмлађи царевић према сестри и старијој

браћи?

7. Због чега су старија браћа издала најмлађег брата?

8. Шта мислиш о старијој браћи?

9. Испричај ко је у бајци награђен, а ко кажњен.

126

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Подсети се

Народна књижевност је назив за стваралаштво усмене

књижевности. Настала је у колективу, преносили су је

усмено даровити непознати појединци. У сваком новом

казивању појављивала се у измењеном облику.

Змајеви су чести ликови у бајкама. То су измишљена бића

која имају чаробне моћи.

У прошлости, људи су веровали да змај постаје од рибе

шарана кад она напуни четрдесет година, јер тада добија ноге и

крила.

Неки су сматрали да је змај нека птица са змијским репом која

лети ноћу и из које избија светлост.

1. Уради задатке у Радној свесци на

стр. 50 и 51.

2. Прочитај бајку Чардак ни на небу ни

на земљи у себи и подели је на шест

целина у Радној свесци на стр. 52.

Памтимо

народна бајка,

народна

књижевност

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

127


Шаљива народна лирска песма

Женидба врапца Подунавца

гора чарна –

планина

прекривена

четинарским

дрвећем

шврака –

сврака

прикумак –

кумов

помоћник на

венчању

шеврљуга –

мала пољска

птица, шева

стари сват –

други сведок

на венчању

осој – северна

падина и

подножје неког

узвишења

жуња –

птица сродна

детлићу, жуна

девер –

мужевљев

брат

Кад се жени врабац Подунавац,

запросио Сјеницу дјевојку,

три дни хода преко поља равна,

а четврти преко горе чарне –

запросио и испросио је;

па он купи господу сватове:

кума швраку дугачкога репа,

а прикумка ’тицу шеврљугу,

старог свата из осоја жуњу,

а дјевера ’тицу ластавицу.

Здраво свати дошли до дјевојке

и здраво се натраг повратили.

128

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Кад су били на Косову равном

проговара Сјеница дјевојка:

„Тихо јаш’те, господо сватови

тихо јаш’те, тихо бесједите;

долетиће кобац аваница

одвести ће Сјеницу дјевојку.”

Још су они у ријечи били,

залеће се кобац аваница,

и одведе Сјеницу дјевојку;

сви сватови у трн побјегоше,

ђувегија у просену сламу,

а кум шврака на врх трна чучи.

бесједите –

говорите

аваница –

неваљалац,

насилник

трн – ниско,

бодљикаво

шибље

ђувегија –

младожења

просен – који

је од проса

Разговарамо

1. О чему пева ова песма?

2. Ко су главни ликови у песми?

3. Шта ти је у песми најсмешније?

4. Ко се жени, а ко удаје у песми?

5. Наведи коју је улогу имала свака птица на свадби.

6. Зашто је Сјеница дјевојка молила сватове да буду тихи?

7. Које су особине у овој песми показали младожења и сватови?

8. Због чега је ова народна песма шаљива?

Подсети се

Шаљива народна лирска песма је

кратка песма у којој се пева о неком

смешном догађају у којем се на

духовит начин исмевају мане ликова.

Циљ јој је да забави и насмеје.

Памтимо

шаљива

народна

лирска песма

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

129


Branko Ćopić

Izokrenuta priča

opanci – vrsta

obuće od kože

sučući –

uvijajući

(„Ova je priča pretrpjela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano.

Pokušajte vi da svaku riječ vratite na njeno mjesto.”)

Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet skoči iz prostranog čiče,

navuče noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kuću na

vratima.

– Gle, noćas je zemlja dobro pokvasila kišu! – začuđeno

progunđa brk sučući čiču, pa brzim dvorištem požuri niz korake,

istjera štalu iz krave i reče:

– Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja ću noge pod put,

pa ću poći u drva da donesem šume.

Čiča stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.

– Bako, skuvaj u jajetu četiri lonca dok se posao vrati s čiče.

Danas će ručak slatko pojesti starca.

130

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Put raspali niz čiču dižući svojom širokom prašinom oblake

opanaka. Od toga se uplašiše neka kola, pa u trku izvrnuše konje,

a uzda ispusti kočijaša i bubnu ledinom o leđa.

Događaj se uplaši od nekoga neobičnog čiče i opruži polje

preko nogu jureći brže nego brdo preko zeca. Najzad, kad je

bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava

mu se diže na kosi: iz obližnjeg vuka virila je krvoločna šuma!

– Au, sad je bostan obrao čiču! Obuzet ludim starcem naš ti

strah preskoči preko čakšira i podera trn, pa brže od polja pretrča

preko zasijane zvijezde.

Pred kućnom babom dočeka ga vjerni prag.

Tako mi svetog vuka, evo nedjelje u šumi! – viknu glasina

hrapavim čičom.

Kuća se prepade, uskoči u babu i zabravi ključ vratima, a

siroto drvo pope se na čiču i gore se uhvati granom za ruke

očekujući dvorište da dojuri u vuka.

ledina –

neobrađeno,

zapušteno

zemljište

krvoločna –

svirepa, okrutna,

surova

bostan –

zajednički naziv

za lubenice i

dinje

čakšire –

pantalone

hrapav –

neravan,

promukao grub

glas

zabravi –

zaključa

Razgovaramo

1. Pisac Branko Ćopić je zamenio mesta pojedinim rečima u ovoj priči i

tako je učinio smešnom. Uoči reči koje čine priču neobičnom. Navedi

nekoliko takvih primera.

2. Zašto je čiča otišao u šumu?

3. Šta je baka kuvala za ručak?

4. Koje su životinje opisane u ovoj priči?

5. Koga se čiča uplašio?

6. Navedi sve događaje u priči prema redosledu kojim su se dogodili.

1. Prepiši Izokrenutu priču ćirilicom tako da

ispreturane reči vratiš na pravo mesto u

rečenici. Vodi računa o redosledu reči u

rečenici.

2. Pripremi se da na narednom času prepričaš

priču tako da ona ne bude izokrenuta.

Pamtimo

priča,

prepričavanje

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

131


Десанка Максимовић

Прича о Раку Кројачу

белутак – обли

и глатки бели

камен

руменкасте –

црвенкасте

вир – водени

вртлог у

дубљем делу

реке, језера

или потока

шљокица –

светлуцава

плочица која

се нашива на

одећу

седеф – сјајни,

блистави

унутрашњи

слој љуштуре

неких шкољки

и пужева,

служи за

украшавање

предмета

седефаст –

који је попут

седефа

штука –

прождрљива

речна риба

каћиперка –

особа која

воли да се

претерано

китњасто

облачи

гргеч – врста

речне рибе

Живео под великим белутком у реци Рак Кројач. Он је

надалеко био чувен по свом занату. Све бубе, лептири и

рибице из околине шили су код њега своје одело. О вредноћи

његовој свугде се причало; говорило се да никад из руке

не испушта своје руменкасте, оштре маказе. У послу су му

помагали мали ракови, његови синови. Они су по дну речном

прикупљали материјал, од кога је после Рак Кројач правио

дивна одела.

Једном, у великом виру, близу белутка где је становао Рак

Кројач, рибице реше да приреде забаву, те све потрче њему,

да им сашије ново одело.

– Ноћас ће бити забава у виру на месечини, па те молим

да ми сашијеш хаљину, лепшу него иједну што си до сада

шио – рече штука Раку Кројачу, пресецајући хитро воду.

– Сашићу ти сивозелену хаљину од шљокица, закићену

седефастим лепезама – одговори Рак Кројач и узе јој меру.

За штуком дође каћиперка пастрмка и стаде се умиљавати

Раку Кројачу:

– Драги Рачићу, сашиј ми хаљину да буде лепша него у

осталих риба.

А Рак Кројач се замисли и рече:

– Сашићу ти шарену хаљину, пуну жутих, црвених, белих

и плавих тачкица. Бићеш најлепша на целој забави.

После ње изрони из трске гргеч молећи:

– Рачићу, молим те да ми сашијеш ново одело за забаву,

па ћу ти платити колико год затражиш.

– Сашићу ти жућкастозелено одело, ишарано црним

пругама. Ти једини бићеш тако одевен.

132

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Кад рибице одоше, навали Рак Кројач на посао. Посла

рачиће да набаве материјал потребан за рибље хаљине:

речног бисера, седефа, шареног ситног песка. А чим се они

вратише, поче да прави нова одела, нижући бисер и седеф на

дуга влакна лике, која је потом упредао са речним сребром.

А за то време су рибице спремале вир за забаву. Прво су

очистиле дно од муља и посуле га руменкастим белутком и

маховином; после су покосиле високу обалску траву, да би

месец што боље осветлио вир. Најзад су отишле до жабље

свирачке дружине зване „Крекетуша” и погодиле се да им

свира на забави. Чак предвече се упуте Раку Кројачу да виде

шта је с хаљинама.

Кад тамо стигну, а велики белутак где је Рак Кројач

становао лежи одваљен у страну и рачићи по мутној води

лутају и плачу.

влакно – танка

нит, кончић

лика – танки

слој дрвета

испод коре

који се

употребљава

за плетење

корпи

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

133


пренера жене

– запрепашће

не

тужили – овде

значи: тугују

збиља –

заиста

хитајући –

журећи

– Шта је то, побогу?! Где је Рак Кројач? – повичу

пренеражене рибе, слутећи неку несрећу.

– Однела га у торби нека деца која су овуда ловила

ракове – одговоре рачићи кроз плач. – Сад нећемо никад

више видети свог драгог оца, Рака Кројача.

Онда и пастрмка и гргеч и штука ударе у плач. Било им

је жао што је сироти рак настрадао, а још више што им није

хаљинице за забаву сашио.

Малишани, видевши како рибе жале њиховог оца, још

више се растуже:

– Таман смо му донели бисера, седефа, речног сребра и

шареног песка и он почео да их ниже на влакна, а неваљала

деца нам га заувек однесоше.

Чувши плач рачића и риба, дотрче и жабе и речне змије

и сви други становници реке да виде шта је, и тако настане

општа жалост.

Баш је сунце залазило за брег кад се то дешавало. Вода

у виру се руменела као да је неко у њу сасуо вина. Вечерњи

ветар је лутао кроз трску. А становници реке су и даље крај

белутка тужили.

Наједном штука преста плакати и викну:

– Ево, долази низ реку Рак Кројач, познајем га по

руменкастим маказама што их носи у руци.

Сви се обазру на ту страну и угледају га збиља како се

опрезно провлачи између камења, хитајући кући.

Стигавши на свој праг рече:

– Срећа моја што сам собом понео маказе, те сам, чим су

се деца мало заговорила, расекао торбу и побегао, иначе ме

не бисте никад више видели.

Какав други лењ рак би после овог доживљаја прво легао

да се одмори, а Рак Кројач прво узе да доврши започете

134

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


рибље хаљине. Шио их је док се месец није јавио, а онда су

већ биле готове и преливале су се као дуга у безброј боја.

Кад су штука, пастрмка и гргеч стигли у новим хаљинама,

забава у виру је већ била отпочела, жабе су свирале, рибице

су играле окретне игре, а Рак Кројач је испод белутка за

то време причао својој деци шта је све претрпео док није

побегао из торбе.

окретна игра –

плес

Разговарамо

1. Где је живео Рак Кројач?

2. По чему је он био познат?

3. Пронађи у причи реченице којима се описује рак као вредан

кројач и прочитај их.

4. Замисли једну хаљину коју је Рак Кројач сашио од каменчића и

шкољки. Опиши је.

5. Како су се осећале рибе док су се припремале за забаву?

6. Шта се догодило Раку Кројачу?

7. Како се он избавио из невоље?

8. Шта мислиш, зашто је од многих водених животиња, баш рак био

кројач у овој бајци?

9. По чему Прича о Раку Кројачу личи на бајку?

10. Смисли другачији наслов за ову причу.

„Гргеч и штука воле спорије реке у којима могу да се сакрију

иза водене вегетације. Оне су добри пливачи и опасни ловци.

Обе су месождери. Хране се мањим рибама, попут кркуше, као

и жабама и раковима који излазе само ноћу, а дан проводе у

блату или песку, као и јегуља.”

(Одломак из дечје илустроване енциклопедије Животиње, стр. 125)

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

135


„Рак самац живи у напуштеним

пужевим кућицама. Своју

кућицу носи свуда са собом.

Може се наћи у скоро свим морима

света. Као и други ракови,

и рак самац има клешта, а често

му је једно веће од другога. Оно

му служи за хватање и комадање

хране, али и да затвори врата од кућице. Рак самац пажљиво бира

своју кућицу и узима ону која му је најудобнија. Сели се обично два

пута годишње. То изводи брзо, јер је без шкољке врло рањив. Неки

ракови самци воле да украшавају своје кућице травама и коралима.

Други на кућицама носе друге организме, попут морских саса.

То је прилично згодно јер саса штити рака од риба, а заузврат се

храни остацима раковог оброка. Кад рак промени шкољку, саса се

обично пресели и настави заједнички живот са својим пријатељем.

Упркос имену, овај рак је веома дружељубив. Често станује у насељима

са више од сто кућица, тј. сто ракова. Веома је стидљив и

плашљив и на први знак опасности, побећи ће назад у кућицу.”

(Одломак из часописа Школарка 3, год. XI, бр. 7, стр. 21)

Памтимо

прича,

књижевни лик,

приповедање

1. Прочитај још једном Причу о Раку Кројачу

и подели је на целине. Напиши план

приче тако што ћеш издвојити кључне

догађаје. Именуј поднаслове својим

речима. Препричај ову причу у пет

реченица.

2. Уради задатке у Радној свесци на

стр. 43, 44 и 45.

136

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Stevan Raičković

Bajka o belom konju

Imao neki brkati Ciganin konja, koji je nekada bio i mlad i prav

i beo. Ali se s vremenom, od teretna života, razbole. Postade

bangav i šaren. Mogla su mu se izbrojati rebra, a bogami i dani.

Ali jedne noći dunu iznenada vetar i odškrinu vrata na štali. Do

mračnoga ugla, u kome je tavorio konj, prostrla se kroz pukotinu

traka mesečine. Ličila je na usku belu stazu koja je zasenjivala

oči i mamila da se po njoj krene.

I konj se klecavim korakom uputi iz svoga ugla, odgurnu još

malo vrata i zauvek napusti mračnu štalu i brkatog Ciganina.

Išao je cele noći po stazama i proplancima obasjanim

mesečinom. Osećao se neobično: prvi put je mogao da zakorači

kud hoće, na ovu ili na onu stranu, ulevo ili udesno. Umesto biča

koji je slušao celoga života, sada bi mu tek s vremena na vreme

oko ušiju zazviždao vetar.

teretan –

naporan,

mučan, težak

bangav – koji

teško hoda

zbog kvrgastih

izraslina na

stopalama ili

kopitima

tavorio је –

teško је živeo,

zlopatio se

mamila –

privlačila,

podsticala

klecavim –

iznemoglim,

nesigurnim

proplanak –

čistina obično u

sredini šume

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

137


zateče se –

nađe se negde

u određenom

trenutku

naseobina –

naselje

hitnu – baci

busen – komad

zemlje obično

sa travom

cepka –

tanak komad

drveta dobijen

cepanjem

većeg komada,

cepanica

zamače – skloni

se, pobeže

grabio je –

jahao je brzo

grab –

listopadno drvo

gipko –

okretno,

elastično,

savitljivo

pitak – koji je

dobar za piće

galopirao

je – trčao

je galopom

(najbržim

konjskim trkom)

belasao se –

beleo se na

mahove

Tako je sve to izgledalo dok je potrajala noć.

Kad granu sunce, konj se baš zateče na stazi koja je vodila

kroz neku malu naseobinu.

Prvo se jedna baba hitnu busenom na njega. Učinilo joj se da

je konj bolestan i želela je da ga što pre otera od svog plota. I kod

sledećih kuća se ponavljala ista priča. Letelo je preko plotova

busenje, poneka krupnija cepka, pa i kamen.

Kad prođe poslednji plot, konj zamače u šumu.

Držao se otada preko dana što dalje od naseobina, a noću

je grabio stazama i proplancima, sve jače obasjanim mesecom,

koji je rastao.

Kad se jedne noći pojavi na nebu pun mesec i kao usred

dana osvetli proplanak, konj oseti u nozdrvama opojan miris

nekog nepoznatog bilja rasutog po obroncima. Pasao je cele

noći, a pred zoru naiđe i na izvor, skriven između tri sasvim blizu

grabova stabla. Napoji se neobične a pitke vode, pa uđe duboko

u obližnju šumu.

I sledeće noći dolazio je na isti proplanak, pasao nepoznate

trave i napajao se na izvoru između tri graba. Preko dana, u

senovitoj šumi prošaranoj suncem, osećao je kako mu se snaga

sve više vraća, kako mu telo postaje oblo, a noge gipkije.

Kad se jedne noći otisnuo do prve reke, u mirnom ogledalu

vode, svetlucavom od tanke mesečine, primetio je da mu se

dlaka ponovo belasa kao snegovi.

Od te noći, nije ga više držalo samo jedno mesto.

Galopirao je po bregovima i dolinama, provlačio se između

visokih stabala u šumi, belasao se u noći po beskrajnim, tamnim

ravnicama.

Otkrivao je nepoznate trave i zaturene izvore na kojima je

pasao i pio.

Neki ljudi iz naseobina su ga i videli. Ubrzo je krenula i priča o

belom konju koji obasjan mesečinom luta po prirodi i otkriva bilje

i izvore koji leče.

138

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Dadoše se i ljudi za lekovitom travom i vodom.

U neko doba stiže reč o svemu tome i do uha brkatog

Ciganina, te i ovaj krenu u potragu za svojim odbeglim

konjem, koga je bio već ožalio.

Otisnuo se brkajlija sa ženom na jednu stranu, sinovi i

kćeri na drugu, a komšiluk im se rasu kud koji.

Beli konj jezdi još uvek proplancima i rubovima šume.

Neki ga i opaze, ali mu niko ne može prići, jer je brz kao

munja i neuhvatljiv kao oblak.

jezdi – juri

odonda – od

onog vremena

skrase se –

smire se na

jednom mestu

Ljudi iz naseobina još uvek tragaju za lekovitom travom

i vodom. Ponekad ih i nađu. Ostanu onda na tom mestu

samo toliko dok se izleče ili se sasvim nastane uz neki

lekoviti izvor i stvore novu naseobinu.

I Cigani odonda lutaju, nikako da se skrase. Još nisu

pronašli konja. Zaboravili su već i šta traže.

Razgovaramo

1. Pokušaj da na osnovu priče zamisliš kako je izgledao beli konj pre no

što je pobegao. Opiši ga.

2. Zašto je konj pobegao one noći kada je vetar odškrinuo vrata na štali?

3. Šta je osetio beli konj kada je prvi put izašao iz štale?

4. Zbog čega je konj izbegavao ljude i naseljena mesta?

5. Opiši prirodu kroz koju se konj slobodno kretao.

6. Šta je konju pomoglo da se podmladi?

7. Zašto ljudi više ne mogu da uhvate belog konja?

8. Po čemu se ova priča razlikuje od bajke?

Pokaži šta znaš o poređenju u

Radnoj svesci na str. 78 i 79.

Pamtimo

priča, bajka,

književni lik

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

139


Astrid Lindgren

Pipi Duga Čarapa

(odlomak)

Pipi se seli u vilu „Vilekulu”

Na kraju Malog Gradića beše jedan zapušteni vrt. U vrtu stara

kuća i u njoj je živela Pipi Duga Čarapa. Imala je devet godina i

stanovala je sama. Nije imala ni tatu ni mamu i to je bilo baš lepo

jer tako nije bilo nikoga da je opominje da ide na spavanje baš

onda kad joj se najviše igralo ili da je prisiljava da jede guščiju

paštetu onda kada se njoj jedu karamele. [...]

trem –

predvorje kuće;

prostor između

dela kuće i

stepeništa

Pipi je zaista bila vrlo neobično dete. A najneobičnija je bila

njena snaga. Imala je tako strahovitu snagu da u celom svetu

nije postojao ni jedan policajac tako snažan kao ona. Mogla je da

podigne i konja, ako bi to želela. A to je baš i želela. Imala je lično

svog konja koga je kupila za jedan od mnogih zlatnika onoga

dana kada je došla u vilu „Vilekulu”. Uvek je želela da ima svog

konja. Sada je konj stanovao na tremu, ali kad bi Pipi htela da na

tremu popije popodnevnu kafu, bez muke bi ga podigla i iznela u

vrt.

Kraj vile „Vilekule” nalazio se jedan drugi vrt i druga kuća. U toj

kući živeli su jedan tata i jedna mama sa svoja dva divna deteta,

dečakom i devojčicom. Dečak se zvao Tomi, a devojčica Anika.

To su bila ljupka, lepo vaspitana i poslušna deca. Tomi nije nikada

grickao nokte i uvek je činio ono što bi mu mama rekla. Anika se

nije durila ako se neka njena želja ne bi ispunila, a bila je uvek

vrlo uredna u svojim lepo ispeglanim pamučnim haljinicama koje

je pazila da ne zaprlja.

Tomi i Anika su se lepo igrali u svom vrtu, ali su često

priželjkivali da dobiju trećeg druga za igru i dok je Pipi još plovila

po moru sa svojim tatom, ponekad bi stajali naslonjeni na ogradu

i govorili jedno drugom:

140

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Baš je to glupo što niko ne stanuje u ovoj kući! Trebalo bi da

tu neko živi, neko ko ima dece.

One lepe letnje večeri kada je Pipi prvi put kročila preko praga

vile „Vilekule”, Tomi i Anika nisu bili kod kuće. Otputovali su na

nedelju dana u goste baki. Zbog toga nisu ni slutili da se neko

mogao doseliti u susednu vilu i, kad su prvog dana po povratku

stali kraj ograde i pogledali na ulicu, još uvek nisu znali da se

jedan drug za igru nalazi stvarno tako blizu njih. I dok su tako

stajali i razmišljali šta da rade i hoće li se toga dana desiti nešto

zanimljivo ili će to biti jedan od onih dosadnih dana bez ikakve

zabave, dakle, baš tada se otvori kapija na vili „Vilekuli” i pomoli

se jedna devojčica. To je bila najneobičnija devojčica koju su Tomi

i Anika u svom životu videli, a to nije bio niko drugi do glavom

Pipi Duga Čarapa, koja je izašla u jutarnju šetnju. A evo kako je

izgledala.

kročila –

koraknula,

stupila

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

141


142

Kosa joj je bila boje šargarepe, upletena u dve čvrste pletenice, nos je

imao oblik krompirića, a lice išarano pegama. Ispod nosa behu neobično

široka usta sa zdravim, belim zubima.

A kako je tek haljina izgledala! Pipi ju je sama sašila. Trebalo je da haljina

bude plava, ali pošto nije bilo dovoljno plave svile, umetnula je ovde-onde po

haljini i crvenu. Na dugačkim tankim nogama nosila je par dugačkih čarapa,

jednu mrke boje, a drugu sasvim crnu. Onda je imala par crnih cipela, koje

su bile dva puta duže od njenih stopala. Te cipele joj je kupio tata u Južnoj

Americi, računajući da će Pipi porasti, a ona nije htela ni da čuje za neke

druge cipele.

Ono što je najviše privlačilo pažnju Tomija i Anike bio je majmun koji je

sedeo na ramenu riđokose devojčice. Bio je to jedan mali dugorepi majmun,

obučen u plave pantalone i žuti kaputić, sa belim slamnim šeširom na glavi.

Pipi izađe na ulicu. Koračala je jednom nogom po ulici, a drugom po

ivičnjaku. Tomi i Anika su je pratili pogledom sve dok su je mogli videti. Nakon

jednog časa Pipi se vrati, sada je išla natraške. To je činila da se ne bi morala

okrenuti kad bi pošla kući. Došavši do sredine kapije, prema Tomiju i Aniki,

zaustavi se. Deca se nemo zgledaše. Najzad Tomi reče:

– Zašto si išla natraške?

– Zašto sam išla natraške? – reče Pipi. – Pa zar mi ne živimo u slobodnoj

zemlji? Zar ne možemo ići onako kako ko želi? Uostalom, reći ću ti da u

Egiptu svi ljudi idu baš tako i niko ne nalazi da je to iole čudno.

– Otkud ti to znaš? – upita Tomi. – Jesi li bila u Egiptu?

– Dabome da jesam, to možeš da zapišeš, bila sam. Putovala sam ja po

celoj zemaljskoj kugli i videla još mnogo čudnijih stvari nego što su ljudi koji

idu natraške. Šta bi ti, na primer, rekao da sam hodala na rukama, kao narod

u dalekoj Indiji?

– Ti sve to lažeš – reče Tomi.

Pipi se za trenutak zamisli:

– Da, u pravu si, lažem – reče žalosno.

– Ružno je lagati – progovori Anika, koja se tek sada usudi da otvori usta.

– Zaista, vrlo je ružno lagati – priznаde Pipi još žаlosnije. – Ali, znaš, s

vremena na vreme ja to prosto zaboravim.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razgovaramo

1. Gde živi Pipi?

2. Šta sve saznaješ o njoj?

3. Na osnovu čega se sve može zaključiti da je Pipi bila neobična?

4. Šta je u njenom izgledu posebno upadljivo?

5. Zašto su i opisni pridev duga i imenica čarapa uz vlastitu imenicu Pipi

napisani velikim slovima?

6. Razmisli pa objasni zašto je Pipi volela da laže.

7. Kakav je Pipin ljubimac?

8. Prepiši iz teksta reči sa umanjenim značenjem koje su upotrebljene da

se Pipin ljubimac predstavi.

9. Navedi osobine Pipi Duge Čarape.

10. Šta sve saznaješ o Toniju i Aniki?

11. Navedi osobine Tonija i Anike.

Učimo nešto novo

Portret je opis fi zičkog izgleda lika. Prilikom opisivanja junaka

književnog dela pokušavamo da dočaramo rečima njegov

izgled i osobine (npr. pametna, vredna, radoznala, čudna,

maštovita, pričljiva, povučena, nesigurna itd.).

„Kosa joj je bila boje šargarepe, upletena u dve čvrste pletenice,

nos je imao oblik krompirića, a lice išarano pegama. Ispod nosa

behu neobično široka usta sa zdravim, belim zubima.”

(Astrid Lindgren, Pipi Duga Čarapa)

1. Zamisli Pipi, njenog ljubimca i nove drugare.

Nacrtaj ih u svesci.

2. Ako želiš da saznaš šta je sve Pipi doživela,

pročitaj knjigu Pipi Duga Čarapa.

Pamtimo

opis, portret

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

143


Браћа Грим

Пчелиња матица

матица –

једина плодна

женка међу

пчелама исте

кошнице која

носи јаја из

којих се излеже

нови рој пчела

распусно –

неморално,

непристојно

кудикамо –

знатно,

неупоредиво

стаја –

просторија за

животиње

окно – прозор

Два царева сина пошла једном по свету да траже

пустоловине, па почели живети неумерено и распусно, те се

никако нису враћали кући. Трећи, најмлађи син, кога су звали

Тупавко, крену на пут да потражи браћу. Али кад их најзад

пронађе, они га стадоше исмевати што се усудио да се са

својом малом памећу пробија кроз свет кад то не полази за

руком ни њима двојици који су кудикамо паметнији. Ипак,

сва тројица продужише заједно пут, па наиђоше на један

мравињак. Двојица старијих хтедоше да га разрију, па да

гледају како мали мрави у страху миле тамо-амо и склањају

јајашца, али Тупавко рече: „Оставите их на миру! Не дам да

их уплашите!” Они онда наставише пут и дођоше до једног

језера по којем је пливало много, много патака. Два старија

брата хтедоше да ухвате коју, па да их испеку, али ту Тупавко

то не дозволи него рече: „Остави их на миру! Не дам да их

убијате!” Најзад дођоше до једног пчелињег гнезда, у којем

је било толико меда да је цурио низ стабло. Двојица старијих

хтедоше да наложе ватру испод дрвета и да погуше пчеле

како би могли извадити мед. Али их Тупавко опет одврати од

тога рекавши: „Оставите их на миру! Не дам да их погушите!”

Најзад три брата дођоше у један дворац, где су по стајама

наишли на окамењене коње, а нигде се нису видели људи.

Прођоше тако кроз све стаје, док на крају не стигоше пред

једна врата која су била закључана с три катанца. Насред

врата било је мало окно кроз које се могло погледати у собу.

Унутра видеше неког седог човечуљка како седи за столом.

Позваше га једанпут, двапут, али их он не чу. Најзад га позваше

по трећи пут. Он онда устаде, откључа катанце и изађе. Али

није проговорио ни речи, већ их је одвео до једног богато

постављеног стола. Кад су се најели и напили, отпратио је

сваког у посебну собу.

144

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Сутрадан ујутру седи човечуљак уђе к најстаријем, махну

му руком и доведе га пред једну камену плочу на којој су

била исписана три задатка које је ваљало извршити, па да

се дворац ослободи чаролије. Први је гласио: у шуми под

маховином леже бисери цареве ћерке; има их хиљаду.

Требало их је сакупити, а ако макар и један једини буде

недостајао кад сунце зађе, онај који их је тражио претвориће

се у камен. Најстарији брат отиде онамо и поче тражити, али

кад је дан минуо, нашао је тек стотину; и десило се онако

како је писало на плочи: претворио се у камен. Сутрадан се

други брат подухвати задатка, али није прошао много боље

од најстаријега: не нађе више од двеста бисера и претвори

се у камен. Најзад дође ред и на Тупавка. И он поче тражити

по маховини, али било је тешко налазити бисере, а ишло је

веома споро. Он онда седе на један камен и заплака.

И док је тако седео, наиђе с пет хиљада мрава. Онај

мрављи цар коме је он спасао живот и сићушни мрави за тили

час пронађоше све бисере и сакупише их на гомилу. Други је

задатак био да се из језера извади кључ од собе у којој је

спавала царева кћи. Кад Тупавко дође до језера, допливаше

оне патке које је он спасао, загњурише и извадише кључ из

дубине. Трећи је пак задатак био најтежи: између три уснуле

царске ћерке требало је изабрати најмлађу и најљупкију.

минуо је –

прошао је,

завршио се

подухвати се –

прихвати се

неког посла

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

145


Оне су, међутим, личиле једна на другу и ни по чему се нису

разликовале, сем по томе што су јеле различите слаткише пре но што

су заспале: најстарија комад шећера, средња мало сирупа, а најмлађа

кашику меда.

Тада долете матица оних пчела које је Тупавко заштитио од ватре,

па свим трима пређе преко усана и најзад се задржа на уснама оне која

је јела мед, те тако царевић виде која је права. И тад чаролије нестаде,

све се пробудише из сна, а ко беше окамењен, опет доби људско обличје.

И Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом принцезом и постаде цар

по смрти њеног оца, а његова браћа добише друге две сестре.

Разговарамо

1. Зашто је најмлађи царев син пошао на пут?

2. Шта ти мислиш о поступању старије браће према најмлађем

брату?

3. Које особине поседују старија браћа?

4. За које ликове можемо рећи да су негативни?

5. Ко је све помогао најмлађем царевићу да изврши задатке?

6. Објасни како је најмлађи царевић ослободио дворац чаролије.

7. Како се завршава ова бајка?

Подсети се

Позитивни јунак има добре, племените

намере. У бајкама су то: младожења, царевић,

најмлађи царев син или брат.

Памтимо

ауторска бајка,

позитивни и

негативни јунак

Негативни јунак наноси зло другима.

Најчешће су то: завидљива браћа,

љубоморна маћеха, натприродна бића (змај,

аждаја, вештица).

Уради задатке у Радној свесци на стр. 141,

142 и 143.

146

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Braća Grim

Bremenski muzikanti

Imao neki čovek magarca koji je dugi niz godina neumorno

nosio vreće u mlin, ali su mu se snage počele primicati kraju,

tako da je za rad postajao sve manje i manje sposoban. Tad

njegov gazda namisli da ga više ne hrani ne bi li ga se otarasio;

no magarac primeti odakle vetar duva, pa uteče i zaputi se prema

gradu Bremenu: nadao se da će tamo moći postati gradski

muzikant. Kad je malo odmakao, naiđe na lovačkog psa koji je

ležao na putu i dahtao kao neko ko se premorio od trčanja.

mlin –

vodenica

namisli –

odluči, reši

Bremen –

grad u

Nemačkoj

„Što dahćeš, psino?”, upita magarac.

„Ah”, na to će pas, „zato što sam star i svakim danom bivam

sve slabiji, pa nisam više ni za lov. Zbog toga je moj gazda hteo

da me ubije, ali sam uspeo da pobegnem od njega; ali kako ću

sad da zaradim svoj hleb?”

„Znaš šta”, prihvati magarac, „ja idem u grad Bremen da

postanem gradski muzikant; pođi sa mnom pa se i ti zaposli kao

muzikant. Ja ću svirati na gitari, a ti ćeš udarati u doboš.”

Pas pristane i oni tako pođoše zajedno.

Ne potraje dugo, kad videše mačku kako pored puta sedi

tužna kao tmurni kišni dan.

„No, kakve tebe muke more, stari brkolišče?”, upita magarac.

„Ah, kome je do veselja kad mu se radi o glavi”, odgovori

mačka. „Zašla sam bogme u godine i zubi mi postali tupi, pa radije

sedim iza peći i predem nego što lovim miševe. Zato je moja

gazdarica nameravala da me udavi. Ja sam doduše pobegla, ali

sad vidim koliko bi mi dobar savet para vredeo: šta ću i kuda ću

sada?”

„Hajde pođi i ti s nama u Bremen; ti se bar dobro razumeš u

noćnu muziku, pa i ti možeš postati gradski muzikant.”

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

147


Mački se predlog svide i pođe s njima. Idući tako ova tri seoska begunca

dođoše do jednog dvorišta na čijoj je kapiji stajao jedan petao i kukurikao iz

sveg glasa.

„Šta smeraš tim tolikim deranjem, hoćeš uši da nam probi jaš?”, upita

magarac.

„Predskazao sam lepo vreme”, nato će petao, „jer je sutra praznik, dan

kad je naša draga Bogorodica Hristu oprala košuljicu i htela da je osuši. No,

ništa mi to ne vredi, gazdarica nema prema meni milosti. Kuvarici je rekla,

pošto u nedelju dolaze gosti, kako želi baš mene sutra da pojede u čorbi.

Večeras se spremaju da mi prerežu šiju. Zbog toga se derem iz sveg glasa,

dok to još mogu.”

„Ah, šta čujemo, crvenokrestiću”, uzvrati magarac, „bolje ti je da pođeš s

nama u Bremen; ah, svuda ćeš naći nešto bolje od smrti koju su ti namenili.

A glas ti je lep i kad zajedno budemo muzicirali, biće to divno.”

Petlu se dopadne predlog te učetvoro krenuše dalje. Ali za jedan dan nisu

mogli stići do Bremena i noć ih zateče u jednoj šumi i odlučiše da tu prenoće.

Magarac i pas legoše pod jedno veliko drvo, mačka i petao se popeše na

njegove grane, a petao tražeći za sebe najsigurnije mesto, odlete na sam

vrh. Pre nego što će zaspati, petao baci pogled na sve četiri strane i tad mu

se učini da u daljini svetli nekakva iskrica pa doviknu dole svojim drugarima

da u blizini svakako mora biti nekakva kuća jer se vidi svetlost.

„Onda moramo poći tamo jer je ovde, bogme, ovaj konak loš, reče

magarac.”

Pas pomisli da mu ne bi bilo na odmet nekoliko dobrih kostiju i malo

mesa pa i on pristade da krenu. Dakle, krenuše dalje u pravcu odakle je

svetlost dopirala; uskoro ona postade jasnija, svetlucajući i bivajući sve jača.

Tako idući oni stigoše do jedne blistavo osvetljene razbojničke kuće.

Kao najviši, magarac joj se prvi približi i pogleda kroz prozor.

„Šta tamo vidiš, sivko?”, upita ga petao.

„Šta vidim?”, odgovori magarac. „Vidim sto postavljen s lepim jelom i

pićem i razbojnike kаko za njim sede i uživaju gosteći se.”

„To bi bilo nešto za nas”, reče petao.

„Da, da, kada bismo samo mi tamo bili!”, reče magarac.

148

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Tad se drugari počeše savetovati šta im valja činiti da bi

razbojnike isterali iz kuće. Konačno nešto dobro i smisliše.

Magarac će prednje noge staviti na prozor, pas će skočiti na

magarčeva leđa, mačka će se uspuzati na psa i, najzad, petao

će uzleteti i posaditi se mački na glavu. Kad sve to učiniše

i namestiše se, na jedan znak svi najednom počeše svoju

muziku: magarac je njakao, pas lajao, mačka mijaukala, a petao

kukurikao; zatim kroz prozor svi najednom upadoše u sobu da

sva okna samo zazvečaše. Na tu užasnu dernjavu razbojnici

poskakaše, pomislivši kako to ulazi sam zao duh i u najvećem

strahu pobegoše u šumu. A sad četiri drugara posedaše za sto i

sa zadovoljstvom se prihvatiše onoga što je preostalo, te su jeli

kao da će četiri nedelje morati gladovati.

Kad se četiri muzikanta najedoše, oni ugasiše sveće i

potražiše, već svako prema svojoj prirodi i volji, mesto gde će

leći. Magarac leže na đubre u dvorištu, pas iza vrata, mačka na

ognjište pored toplog pepela, a petao na poprečnu gredu pod

slemenom. I pošto behu umorni od dugog puta, ubrzo zaspaše.

Negde posle ponoći razbojnici iz daleka videše da u kući više

ne gori svetlo, a i da sve izgleda mirno, pa harambaša reče:

„Ipak nismo smeli dozvoliti da nas sateraju tek tako u mišiju

rupu.”

On naredi te poslaše jednog razbojnika da vidi ima li koga

u kući. Kad razbojnik stiže, on zateče sve u miru i tišini, pa uđe

u kuhinju da upali sveću, i pošto mu se od mačkinih očiju, koje

su se presijavale kraj ognjišta, učini da vidi žeravicu, primače im

šibicu da je zapali. No mačka, ne znajući za šalu, skoči mu u lice,

zafrkta i izgreba ga. Tad se on smrtno uplaši, pa jurnu i htede da

izađe na zadnja vrata, ali tu ga dočeka pas, koji je tu ležao, skoči

na njega i ujede ga za nogu. A kad je bežao preko dvorišta naiđe

pored đubreta na magarca koji ga još dobro potkači zadnjim

kopitama; uto i petao, koga buka trgnu iza sna, živnu te sa grede

iz svega glasa povika:

„Kukuriku!”

sleme – spoj

bočnih strana

krova kuće;

greda na koju se

naslanja krov

harambaša –

vođa hajdučke

družine; ovde

znači: vođa

razbojnika

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

149


toljaga – štap,

motka, batina

150

Tad razbojnik kao bez duše i što je brže mogao odjuri svom

harambaši i reče:

„Ah, u kući je jedna strašna veštica, ona je huknula na mene i

svojim dugim noktima i izgrebla mi lice; a pored vrata stoji čovek

s nožem, on me je ubo u nogu; dok u dvorištu leži nekakvo crno

čudovište koje me je tresnulo drvenom toljagom, dotle gore na

krovu sedi sudija koji je vikao: ’Drž’te lopova!’ Jedva sam uspeo

da pobegnem”.

Od toga dana razbojnici se nisu više usuđivali da ulaze u

kuću, ali se onoj četvorici bremenskih muzikanata toliko kuća

dopala da ne htedoše više iz nje nikud izlaziti.

A onome ko je to poslednji ispričao, još bridi jezik.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Razgovaramo

1. Pažljivo pročitaj priču i odredi njenu temu.

2. Navedi sve likove u priči.

3. Zašto životinje odlaze iz sela?

4. Šta su životinje morale da urade da bi ostvarile cilj?

5. Koja osobina je zajednička životinjama u ovoj priči?

6. Objasni kako životinje stižu do željenog cilja.

7. Zahvaljujući čemu dobro ipak pobeđuje?

8. Ko je u ovoj priči nagrađen, a ko kažnjen?

Podseti se

U Grimovoj priči Bremenski muzikanti:

• ima više različitih likova (životinje, razbojnici);

• priča govori o nekoliko događaja;

• događaji se nižu po određenom redu (životinje se sreću,

sklapaju savez, sukobljavaju se sa razbojnicima).

U Bremenu postoji

spomenik posvećen

junacima priče Bremenski

muzikanti.

Pamtimo

priča

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

151


Душан Радовић

Песме

(избор)

Страшан лав

Био једном један лав...

Какав лав?

Страшан лав,

нарогушен и љут сав!

Страшно, страшно!

Ишао је на три ноге,

гледао је на три ока,

слушао је на три ува...

Страшно, страшно!

Не питајте – шта је јео.

Тај је јео шта је хтео

– трамвај цео

и облака један део!

Страшно, страшно!

Зуби оштри, поглед зао,

он за милост није знао!

Страшно, страшно!

Док га Брана

једног дана,

није гумом избрисао.

Страшно, страшно!

152

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Да ли ми верујете

Умивао се један дечко

свакога дана без престанка,

па су му уши расле, порасле,

па му је кожа постала танка.

– Да ли ми верујете?

Мајка је стално викала „доста”,

ал’ он је хтео, он је хтео...

Умивао се сваког дана,

па се одједном разболео.

– Да ли ми верујете?

Дошао је лекар строг

па каже:

– Тако ми прслука мог,

вода је крива!

– Забрањујем му да се умива!

– Да ли ми верујете? Kad 2je 2b1io m1ra1k...

Kad 2je 2bio 3m1ra1k,

2kad 2je 2bio 3m1ra1k,

2poj1u1r1i1la 3ma;1ka 3m1i1[4a

3;a1k, 3;a1k, 3;a1k.

Poj1u1r1i1la 3ma;1ka 3m1i1[4a

3;a1k, 3;a1k, 3;a1k,

-- 3a 3da 2l , 3ga 2je 2p1rog1u1ta1la,

2i1l+ , 3ga 3n1i1je 2p1rog1u1ta1la,

2to 3n1i 3o9a 3n1i1je 3zna1la

-- 2je1r 2je 2bio 3m1ra1k,

2je1r 2je 2bio 3m1ra1k...

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

153


Тужне ђачке исповести

Стално ме пита једно исто

и стално ми даје слабу.

Мене не занимају ни питања

а наставнике занимају и одговори.

Да се ја питам

– никад не бих одговарала.

Зашто да учим све

кад ме неће све питати?

Прво ме пита

а после се чуди кад не знам.

Прави се

као да није знао да не знам.

Зашто о свему питају ђаке,

кад је познато

да они најмање знају.

Шта могу,

кад има више нетачних

него тачних одговора.

Ја увек намерно знам

и случајно не знам.

154

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Зашто постоје мишеви

Кад не буде краве –

неће бити млека...

Нека, нека,

може и без млека!

То је прва мачка

рекла другој мачки,

кад су средом

спавале под гредом.

Кад не буде млека –

неће бити сира...

И без сира

може да се бира!

Кад не буде сира –

неће бити миша!...

Пашће киша

и кад нема миша!

Кад не буде миша –

неће бити мачке...

Неће бити,

неће бити мачке!...

Првој мачки речено је редом:

уторком и средом

спаваћеш под гредом.

Четвртком у шупи;

недељом у рерни...

Ту је вест

мачка пет рекла мачки шест.

То је мачка осам

рекла мачки девет,

кад су једном

побегле под кревет.

И те су се тачке

држале све мачке:

од мачкине мачке мачке

до данашње мачке.

Због тога је врло важно:

да нам краве буду здраве,

да од млека сир направе,

да миш сиви сира краде

– да и мачке раде,

да и мачке нешто важно,

нешто важно раде!

Ко бајаги спавај,

ко бајаги хрчи...

А кад миш протрчи,

онај мишић грао,

и кад буде сира крао

– ти викни: мрњаооо!

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

155


Разговарамо

1. Покушај на основу песме Страшан лав да замислиш како он

изгледа. Опиши га својим речима.

2. Шта ти је било смешно у песми Да ли ми верујете?

3. Која се вест раширила међу мачкама у песми Зашто постоје

мишеви?

4. Због чега су краве значајне за мачке?

5. Шта значи израз Кад мачака нема, мишеви коло воде?

6. О чему се пева у песми Кад је био мрак?

7. Шта је тема песме Тужне ђачке исповести?

Учимо нешто ново

Лирске песме се пишу најчешће у стиху. У њима се

износе лична осећања, размишљања и расположења.

Подсети се

Именице су речи којима се именују бића, предмети и

појаве. Могу бити мушког, женског или средњег рода.

Именице имају два броја: једнину и множину.

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

ТАЈ ТА ТО ТИ ТЕ ТА

↓ ↓ ↓ ↓ ↓ ↓

брег долина звоно брегови долине звона

Памтимо

лирска песма,

стих, строфа,

именице

Уради задатак у Радној свесци

на стр. 117.

156

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Бранко Ћопић

Мачак отишао у хајдуке

Бруји весело воденички точак, глас му путује сунчаним

пољима и губи се у старој буковој шуми, пуној тишине и

влажних сјенки. У воденици дријема млинар Триша, стар и

доброћудан чичица. Покрај њега сједи његов дебели мачак,

и он такође дријема.

– Дједа Тришо – јави се мачак поспан и лијен – дједа

Тришо, чујеш, улови ми једног миша.

– Миша! Каквог миша, рођени? – зачуди се дједа. – Никад

нисам ловио мишеве. А, хвала богу, има их доста у нашој

воденици, још ће ти бркове одгристи како увијек спаваш...

Нећу, лови сам!

– Онда ми испеци погачу.

– Нећу ни то.

– Нећеш! Онда, брате, идем ја у хајдуке. Овако се више

не да живјети. Мрзи ме да за мишевима јурим. А хајдуци,

чујем, само дембелишу у шумској хладовини.

– Хм! Не бих рекао. Хајдук мора бити спреман стићи и

утећи, а ти?... Уосталом, можда ће те хајдуци опаметити, па

ћеш бити вреднији.

хајдук –

разбојник,

пљачкаш

воденица –

млин који

покреће вода

дембелишу –

не раде ништа,

излежавају се

бити спреман

стићи и

утећи – бити

способан и

сналажљив

утећи – побећи

брвно – стабло

које служи да

се премости

неки поток или

речица

буквик –

букова шума

– И баш нећеш да ми печеш погачу?

– Нећу; ко би љенштину увијек хранио. Иди па лови.

– Добро, дједа Тришо, онда збогом. Праштај со и хљеб

који заједно поједосмо, ја одох у гору зелену. И немој много

да тугујеш за мном.

Оде мачак на врата, а старац оставши сам почеша се по

брашњавој коси и обори главу.

А мачак пређе уским брвном преко потока, провуче се

кроз шуштав зрео кукуруз и запути се у пуст сумрачни буквик.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

157


харамбаша –

вођа хајдучке

дружине

знаменит –

познат

– Пази, откуд овај хајдук? – зачуди се један кос и журно

одлијете испод тиха зелена свода.

– Охо-хо, већ се на првом кораку види ко је прави хајдук –

обрадова се мачак и охоло подиже брк. – Идем да потражим

какву хајдучку дружину, можда им је потребан харамбаша.

У голу камењару, пуном јазбина, мачак набаса на дебела

пругаста јазавца. Љешкарио је јазо пред улазом у своју јаму,

сунчао се и по свој прилици смишљао некакав лоповлук.

– Добар дан, шарени шумски становниче, не знаш ли

можда гдје се овдје налазе хајдуци? Ступио бих у њихову

службу.

– Хајдуци? Па гдје ће бити хајдуци, ако не овдје – ускликну

весели јазо. – Баш си дошао на право мјесто. Ми јазавци

највећи смо хајдуци под небеском капом. Грде нас људи на

два дана хода уоколо, зову нас и разбојницима, штеточинама

и лоповима. Како видиш, ми смо ти врло знаменит и чувен

народ. Чувенији смо од мудре лисице, а и медвједу смо славу

помрачили.

– Гле, гле, од срца се радујем. Ваљда ћете и мене примити

у своје јуначко друштво?

– Та како и не бисмо тако брката хајдука! Него, овај, како

да кажем, да ти ниси какав рођак псима?

– Псима? Шта говориш! Нема љућих непријатеља него

што смо ми и пси.

– Добро, онда ћеш вечерас с нама у кукуруз. Видјећемо

колико вриједиш.

Убрзо сунце утону за високу планинску косу, кроз лишће

зашуме хладан вјетрић и модар сумрак уђе у шуму. Мачак се

сјети дједа Трише и дође му тужно:

– Ех, сада мој дједа сједи сам на прагу воденице, а мене

тамо нема.

Кад се прва сова диже и нечујно полетје испод грана,

јазавци кренуше у крађу. Мачак се сјети како би сад дивно

158

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


било спавати уз хук воденичког точка, би му жао што нијe

послушао дједу и тужан пође с њима. Кад изиђоше из шуме,

угледаше на једном крају њиве наложену ватру. То је газда

њиве ложио да уплаши штеточине. Најстарији јазавац

примаче се мачку и са страхом упита:

– Бојиш ли се ти оног црвеног сунчева рођака што једе

суве гране тамо у ћошку њиве?

– Кога? – зачуди се мачак. – Аха, то ти мислиш на ватру.

Па то је мој најбољи друг за хладну ноћ.

– Твој друг! – престраши се јазавац. – А, зато ли се теби

очи сијају у мраку... Е, онда ти први иди у кукуруз, ми ћемо за

тобом.

Али тек што зађоше у њиву и почеше да шуште ломећи

суве стабљике, пси од ватре нададоше страшан лавеж и

јурнуше пут крадљиваца. Газда се прену из полусна, зграби

пушку и опали у ноћ. Престрашени јазавци јурнуше пут шуме,

а мачак се од страха помете и даде се у бијег према потоку.

нададоше

страшан

лавеж – сви

у исти мах

залајаше

помете се –

збуни се,

спетља се

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

159


За њим се нададе крупна чупава псина, бијесно ломећи

кукуруз. Бјежећи пред њим као слијеп, мачак једва погоди

преко брвна на потоку, дотрча до воденице и загребе уз

брвна под кров.

нададе се –

нагло потрчи,

појури

загребе – брзо

побеже

јатак – онај

који скрива и

чува хајдуке

ум – памет

– Јао, јао, отварај, драги дједа Тришо!

– Ко је то? – чу се изнутра старчев глас.

– Ја, твој мачак.

– Не примам хајдуке. Иди па тражи другог јатака.

– Отварај, премили дједа, пусти ме само унутра, никад ми

више хајдучија неће пасти на ум. Провриједнићу се, половићу

све мишеве... Јао, ево пса! Отвори, слатки чичице!

Одобровољен, чича Триша отвори врата, отјера пса и

пусти мачка унутра. И мачак је заиста одржао своју ријеч.

Питајте само мишеве који живе у околини чича Тришине

воденице. Питајте, ако има још којег у животу.

Разговарамо

1. Где живи чича Триша?

2. Одреди тему приче Mачак отишао у хајдуке.

3. Наведи особине мачка.

4. Како се мачак понаша према чича Триши?

5. Куда се мачак упутио?

6. Опиши како се завршило мачково хајдуковање.

7. Пронађи реченице из којих можеш да закључиш да мачак воли деда

Тришу.

8. Објасни зашто је деда Триша допустио мачку да се врати у воденицу.

9. Шта је мачак научио?

Памтимо

прича, ликови,

порука

Уради задатке у Радној свесци на

стр. 80, 81 и 82.

160

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Бранко В. Радичевић

Самоћа

Никад нисам видео тако малу птицу. Учинило ми се: лист.

Један просушени лист који укосо пада с гране.

Али, кад се оштрије загледах – птица!

У ствари – мало репа, мало перја и шиљати кљун који

је, просто, равнотежа репу. Да није тог издуженог кљуна,

птица би била нестабилна. Узалуд би се дочекивала на мале

ножице. Претегнуо би реп.

зејтин –

јестиво уље

цвркне –

зацврчи

живица – жива

ограда од

шибља

Боја? Као просушено лишће.

Малена. Скоро невидљива птица.

Глас – као кад се у врели зејтин стави уштипак – цвркне.

Нисам ни слутио да ме познаје.

Не боји се.

Сваког дана чека у оградској живици. Чека да истресем

мрве које остају после ручка. Уверен сам: у почетку се

плашила. И ко зна колико је то трајало.

А сада? Не боји се мог покрета. Кад са обе руке износим

трпезаријски чаршав. И тресем мрве. Проучила је, дакле,

сваки мој покрет.

Она полети.

Лет је кратак. Низак. Ни два метра висине. Слеће са

живице. Са најнижих гранчица. Долеће из приземља. И

кљуца мрве.

Колико ли се дуго прикрадала? Проверавала? Колико ли

је дуго требало да се увери да ће кроз прозор – кад се отвори

– летети само мрве?

Данас сам је први пут угледао. Заиста, не боји се!

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

161


чиода – игла с

главицом

рујевина –

жућка сто цр вена

боја

врткати се –

мицати се

лево-десно

просине –

засија,

заблиста

рујан –

руменкаст,

црвенкасте

боје

пропршорила

– промешко

љи ла,

про тре сла

ванилица –

врста колача

штанглица –

врста колача

од ораха

златаст –

налик на злато

полетнула –

накратко

замахнула

крилима

Црно око. Као чиодица. Као главица чиоде. И мало сивог

перја. И у том перју мало рујевине. На једној страни реп, на

другој – кљун. Због клацкалице и равнотеже.

Сива птица.

И у том врткању, учини се: просине мало рујног перја.

Мало рујевине на прсима. Сад и ја њу познајем. Стојим крај

прозора. Гледамо се. Птица се клати. Клати.

Накљуцала се мрвица. Пропршорила перјем. Протеглила

једно крилце, протеглила друго крилце. Скакутала. У грмић,

па у живицу, па натраг, у три полета и три скока, под прозор.

Упознали смо се. Добро. Ваљало би да прославимо

познанство.

Окрећем се и прилазим столу. Узимам сув колач који

стоји на округлом послужавнику. Ванилица. То је ванилица

са орасима.

Изабрао сам ванилицу. Нисам узео штанглицу са ледом.

Са белим, као лед, шећерним преливом. Изабрао сам сув

колач без фила. Јер има ванилица филованих пекмезом. У

ствари, две ванилице, једна на другој, спојене су премазом

од пекмеза. Пекмез од кајсија је златаст. Пекмез од шљива је

црножут.

Узимам, дакле, ванилицу. Мрвим је у шаци. Прилазим

прозору. И лаганим покретом руке распршујем облачић мрви

који мирише на ванилу. Птица се није ни померила. Толико је

поверљива. Питома. А ја о томе нисам имао појма!

Птица није ни полетнула. Дозволила је да је пошећерим

мрвицама слатког колача.

Да, сад и птица мирише на ванилу.

– Не знам како се зове птица – причам са планинцем,

човеком који живи у планини и познаје птице. – Грмуша! Живи

у грму. Ниско полеће. Неће у висину.

– Не, није грмуша – осмехну се планинац. – Знам добро

ту птицу. Зове се царић!

162

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


– Царић! Сигуран си да је то птица царић?

– Сигуран? Питаш. То ти је као што тебе гледам. У планини

нема мање птице од царића. Цар није. А царић, ваистину,

јесте.

Царство му је велико као багремов хлад. Ограђено је

врзином. На њему жбун лескова прућа. У том простору расте

жбуњичњак боквице, два стручка плаве водопије. Ветар

навеје лањско лишће.

То је царићево царство.

Понекад, дуго у ноћ, стојим поред осветљеног прозора.

Напољу мрак. Али светлост која пада с прозора обасјава

кутић живе ограде у којој живи птица. Светлост продире кроз

завесе и пада као мрежа на оградицу и жбуње.

Не могу да видим птицу. Али отуд, из живице, осећам да

ме неко гледа.

Или је то уображење. Или, стварно, мала птица, потпуно

сама, опомиње како ни ја више нисам усамљен, као што ни

она није сама кад сам ја ту, крај прозора, поред ње.

ваистину –

заиста, у

ствари

врзина –

ограда од

живог или

посеченог трња

или грања

жбуњичњак –

мали жбун

боквица –

биљка која

се користи

у народном

лекарству

водопија –

коровска биљка

уображење –

замишљање

нечега што не

постоји

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

163


Разговарамо

1. Шта је тема ове приче?

2. Опиши изглед птице о којој се приповеда у овој причи.

3. Како је приповедач сазнао о којој птици је реч?

4. На који начин су се приповедач и птица зближили?

5. Због чега је приповедачу дружење с птицом драгоцено?

Учимо нешто ново

Приповедач је лице које казује причу. Он прича о некој

радњи, догађајима и ликовима.

У причи Самоћа о птици приповеда особа која је храни.

Царић је птица певачица. Живи у

баштама, на пољанама и у шумама.

Храни се пауцима, бубама и семенкама.

Издваја се лепотом своје песме. Њена

песма се може чути свакодневно, а

понекад и ноћу. Царић је весник новог

дана јер најлепше пева у зору. У народу се

верује да онај ко ујутру види птицу царића

или чује његову песму дан ће провести у

срећи и весељу. Верује се да ова птица доноси срећу ономе ко је

храни и брине о њој.

Памтимо

прича,

приповедач

Опиши изглед и понашање једне птице

која ти је посебно драга. Испричај како

ти бринеш о њој.

164

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Научили смо

Проза

НАРОДНА Народне

БАСНА басне

БАСНЕ Басне

АУТОРСКЕ Ауторске

БАСНЕ басне

Вук и јагњад јагње

Езоп, Корњача и зец

Лафонтен, Цврчак и мрави

Езоп, Лисица и рода

НАРОДНА

БАЈКА

Чардак ни на небу

ни на земљи

БАЈКЕ

АУТОРСКЕ

БАЈКЕ

Г. Олујић, Стакларева љубав

О. Вајлд, Себични џин

Браћа Грим, Пчелиња матица

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

165


Проза

НАРОДНЕ Народне

ПРИПОВЕТКЕ басне

ПРИПОВЕТКЕ

Басне

АУТОРСКЕ

Ауторске

ПРИПОВЕТКЕ

басне

Ветар и Сунце

Свети Сава и сељак без

среће

Свијету се не може угодити

Лав и човек

М. Горки, Врапчић

С. Ју Ђин, Свитац тражи пријатеље

Б. В. Радичевић, Самоћа

С. Грозданов Давидовић, Прича о

доброј роди

П. Грипари, Заљубљене ципеле

С. Раичковић, Бајка о белом коњу

Д. Максимовић, Прича о Раку

Кројачу

Б. Ћопић, Изокренута прича

Драма

ДРАМСКИ

ТЕКСТОВИ

Ј. Јоргачевић, Никад два добра

А. Поповић, Лед се топи

Д. Радовић, А зашто он вежба

166

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Домовина се брани

лепотом

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

167


Душан Васиљев

Зима

питом – благ,

миран, леп

горд –

поносан,

величанствен

збег –

скривено место

на које људи

или животиње

побегну од

неке невоље

или опасности

Сва је природа обукла бело:

Питоме долине и горди брег;

И једна грлица мала

У свом гнезду задрхтала.

Пао је први снег.

И дивље звери погнуте главе

Полазе у свој спремљени збег,

А земља уморно дрема.

Нигде сада живота нема,

Јер паде први снег.

168

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Шумица, што се дизала гордо

И небу хтела достићи пре –

Спуштених стоји сада глава;

А снег, ко застор заборава

Пао је преко ње.

Гласови звона далеко брује

И одјек тихо одбија брег.

И као небеске ’тице,

Крупне, свилене пахуљице

Падају. Веје снег.

застор –

завеса

брује –

произво де

потмуо, дубок

звук

Разговарамо

1. Како изгледа природа у песми Зима кад падне први снег?

2. Шта тада раде дивље звери?

3. Који звукови ремете зимски дремеж у песми?

4. Одреди колико строфа има ова песма. Преброј колико има стихова

у свакој строфи.

5. Опиши како изгледа твој крај зими.

6. Како се ти осећаш кад падне први снег?

Учимо нешто ново

Описна песма је врста лирске песме у којој се описују

природа, њене лепоте, звуци, боје, биљни и животињски

свет који је настањује.

Песма Зима Душана Васиљева је описна песма.

1. Препиши именице из песме Зима у

свеску.

2. Поред сваке именице напиши ког је

рода и броја дата именица.

Памтимо

лирска песма,

описна песма

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

169


освитак –

свануће, почетак

јутра пред

излазак сунца

сумрачак –

сумрак,

полумрак између

заласка сунца

и почетка ноћи

и пред свитање

дана

тавни – тамни,

мрачни

почивају –

одмарају,

спавају

раван –

равница, низија

студени –

хладни

лахор – лагани

ветар

пирне – лагано

дуне

вихор – ветар

који се креће

укруг

јоште – још

прозорје –

прозор

туна – ту, на том

месту

Војислав Илић

Први снег

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни,

покривене снегом почивају равни.

А студени лахор кроз долине мирне

преко пустих поља кад-и-када пирне –

и с вихором лаким сеоца се хвата,

па засипље снегом и стрехе и врата.

А у селу јоште у прозорје мило

ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

Из даљине само лисица се краде,

па кокоши вреба и пилиће младе –

и од њених шапа и туна и тамо

у првоме снегу траг се види само...

170

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Наведи догађаје о којима се у песми Први снег приповеда.

2. У које доба дана се описује природа?

3. Наведи кључне (најважније) речи којима се описује природа.

4. Зашто се лисица прикрада селу у хладно зимско јутро?

5. Издвој из песме речи које се римују.

6. Одреди колико строфа има ова песма.

7. Колико има стихова у свакој строфи?

Подсети се

Придеви ближе одређују именице. Придеви могу бити

мушког, женског или средњег рода. Придеви се слажу са

именицом у роду и броју.

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

ТАЈ ТА ТО ТИ ТЕ ТА

↓ ↓ ↓ ↓ ↓ ↓

дубок

снег

мирна

долина

пусто

поље

дубоки

снегови

мирне

долине

пуста

поља

1. Препиши из песме Први снег

придеве који ближе одређују

именице и одреди им род и број.

2. Прочитај Новогодишњу песму у

Радној свесци на стр. 89 и 90 и

одговори на питања.

Памтимо

лирска песма,

описна песма,

придев

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

171


Јован Јовановић Змај

Пролећница

зујка –

испрекидано

зуји

лахори –

полако, лагано

дува

вије се – увија

се, обавија се,

обмотава се

мије – умива,

пере

поје – певају

зирнеш –

погледаш

нарав –

људска

природа

шари – шарен,

обојен,

разнобојан

летари – лети

Пчелица зујка,

Ветрић лахори,

Поток у гори

Гласно жубори;

Лоза се вије,

У роси мије,

Птичице поје

Песмице своје;

Шумица иста

Помало листа,

Све се понавља:

Пролеће с’ јавља.

А жарко сунце

Злати врхунце

Фрушке нам горе

Освитком зоре;

Зирнеш ли куд,

Лепота свуд.

Све се понавља:

Пролеће с’ јавља.

Тамо у трави

Зумбул се плави:

Ту у забави

Вредни су мрави;

И цврчак цврчи,

Травицом трчи,

Те тако слави

Живот нарави;

Лептирак шари

Цвећем летари;

172

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


И све што гмиже

Живље се диже;

Све се понавља:

Пролеће с’ јавља.

Гле, деце мале

Где се у гају

У загрљају

Љубе и шале!

Благо тој деци

– То је пролеће

Блажене среће.

гај – шумица

блажен –

испуњен

осећањем

највећег

задовољства и

среће

Разговарамо

1. Шта се све у природи радује пролећу?

2. Како је насликана Фрушка гора у пролеће?

3. На који начин је у последњој строфи описана дечја радост?

4. Објасни зашто се деца посебно радују пролећу.

Учимо нешто ново

Рефрен је врста понављања стихова које се појављује

у правилним размацима у песми. Најчешће се понавља

једна или више речи, један или више стихова, обично на

крају сваке строфе или веће целине.

Пролеће с’ јавља.

Рефрен

Научи једну строфу песме

Пролећница напамет.

Памтимо

описивање,

описна песма,

рефрен

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

173


Добрица Ерић

Славуј и сунце

јабучар –

воћњак

засађен

јабукама

слаткокљунац

– онај који

има диван

глас, који лепо

пева

цер – врста

храста који

расте у

листопадним

шумама

јасика – врста

листопадног

дрвета

У коси гаја славуј се јавља.

Сунце израња из плаве баре.

Жуборе поточићи дечјег здравља

кроз расцветале јабучаре...

Славуј из гаја сунце поздравља.

У гају преду сунчеве преље:

свилени кончићи висе са грана.

Воденичица јутра још меље

звезде за златну погачу дана.

Славуј, син гаја где јелен пасе,

пева, заљубљен, о ружи сунца.

А сунце слуша ... и жели да се

претвори у тог слаткокљунца.

И док у кљуну славуја свиће

песма пролећа – сунце са цера

дарује јасике, брезе, цериће

минђушама од бисера...

174

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


А снег мирисних латица пада

и кљуца, кљуца, детлић твог била

Плаво небо и бела стада

Замисли за трен да имаш крила

и полетећеш изнад ливада!

било – пулс

Разговарамо

1. Где се славуј оглашава својом песмом?

2. Како то шума може да има косу?

3. Одакле се појављује сунце?

4. Ко поздравља сунце?

5. Шта је песник назвао „плавом баром”?

6. Како ће расцветали јабучари донети здравље деци?

7. О чему славуј пева?

8. Како то јутро дарује шуму бисерима?

9. Пронађи у песми речи које се римују.

Подсети се

Речи које означавају радњу, стање или збивање називају

се глаголи.

РАДЊА СТАЊЕ ЗБИВАЊЕ

читати стајати грмети

певати цветати дувати

трчати смрзнути се севати

Подвуци глаголе у песми Славуј и

сунце и препиши их у свеску.

Памтимо

лирска песма,

стих, строфа

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

175


Љубивоје Ршумовић

Домовина се брани лепотом

Домовина се брани реком

И рибом у води

И високом танком смреком

Што расте у слободи

Домовина се брани цветом

И пчелом на цвету

Маком и сунцокретом

И птицом у лету

Домовина се брани књигом

И песмом о небу

Сестрином сузом мајчином бригом

И оним брашном у хлебу

Домовина се брани лепотом

И чашћу и знањем

Домовина се брани животом

И лепим васпитањем

176

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Разговарамо

1. Како се зове твоја домовина?

2. Зашто домовину треба чувати?

3. Како се то домовина може бранити лепотом, чашћу и знањем?

4. Чиме се још домовина може бранити?

5. Објасни стих: Домовина се брани реком.

6. Испричај на који начин се могу чувати реке у нашој домовини.

7. Зашто је важно да домовина буде слободна?

8. Објасни зашто су част и лепо васпитање врлине које треба

неговати.

9. Шта све ти волиш у својој домовини?

10. Испричај шта би све волео/волела да је другачије у домовини

у којој живиш.

Учимо нешто ново

Лирске песме у којима се пева о љубави према завичају,

народу или земљи и спремности да се домовина чува и

брани називају се родољубиве песме.

Песма Домовина се брани лепотом Љубивоја Ршумовића је

родољубива песма.

Наша домовина је Република

Србија. Она се налази у Европи,

на Балканском полуострву.

Главни град наше земље је

Београд. Он се налази на ушћу

Саве у Дунав.

Покажи шта знаш у Радној свесци

на стр. 147–150.

Памтимо

родољубива песма

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

177


Научили смо

Народна поезија

Женидба врапца

Подунавца

ШАЉИВА

ПЕСМА

ЛИРСКЕ

НАРОДНЕ

ПЕСМЕ

НАРОДНЕ

ПЕСМЕ

Марко Краљевић и бег

Костадин

ЕПСКА

НАРОДНА

ПЕСМА

СВАТОВСКЕ

ПЕСМЕ

Кад полазе сватови по

дјевојку

Три се снега у планини

беле

ПОРОДИЧНЕ

ПЕСМЕ

Двије сеје

брата не имале

УСПАВАНКЕ

Мајка Јову у ружи родила

Високо ли лете лабудови

178

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Ауторска поезија

ЛИРСКЕ

АУТОРСКЕ

ПЕСМЕ

ОПИСНЕ

ПЕСМЕ

ШАЉИВЕ

ПЕСМЕ

Д. Радовић, Кад је био мрак

Д. Радовић, Страшан лав

Д. Радовић, Да ли ми верујете

Б. Црнчевић, Љутито мече

РОДОЉУБИВА

ПЕСМА

Љ. Ршумовић,

Домовина се брани

лепотом

Д. Васиљев, Зима

В. Илић, Први снег

Ј. Ј. Змај, Пролећница

Д. Костић, Септембар

Г. Витез, Какве је боје поток

Д. Ерић, Славуј и сунце

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

179


Решења

Разиграна природа (страна 20)

1. строфа; 2. рима; 3. порука; 4. поређење; 5. стих.

Све што расте, хтело би да расте (страна 48)

1. БРАНКИЦА, ПОШТАР, ЂОКА.

Што снага не може, памет учини (страна 72)

1. пословица; 2. питалица; 3. загонетка; 4. брзалица; 5. разбрајалица.

Оловка пише срцем (страна 114)

1. дијалог; 2. приповедање; 3. опис.

180

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

More magazines by this user