Техничко и информатичко образовање 7, уџбеник, старо издање, Нови Логос

cepesh76

информатичко7

Иван Ђисалов • Дијана Каруовић • Марија Ђуришић

Техничко и

образовање

образовање

7

уџбеник за седми разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Иван Ђисалов

Дијана Каруовић

Марија Ђуришић

ТЕХНИЧКО И

ИНФОРМАТИЧКО

ОБРАЗОВАЊЕ 7

уџбеник за седми разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Техничко и информатичко образовање 7

уџбеник за седми разред основне школе

Иван Ђисалов

Др Дијана Каруовић

Мр Марија Ђуришић

Предметни уредник

Др Бранислав Егић

Извршни уредник

Лидија Станојевић

Рецензенти

Др Слободан Стојадиновић – професор Техничког факултета „Михајло Пупин“ у Зрењанину,

Универзитета у Новом Саду

Др Јован Савичић – професор Педагошког факултета у Сомбору, Универзитета у Новом Саду

Драган Игић – професор технике и машинства у ОШ „Коста Трифковић“ у Новом Саду

Лектура

Весна Калабић

Илустрације

Милан Драгојловић, Иван Ђисалов

Техничко уређење

Бошко Крстановић

Графичко обликовање

Биљана Видосављевић

Дизајн

Студио Логос

Фотографије

Getty images, Shutterstock images, Иван Ђисалов, Дијана Каруовић, Марија Ђуришић,

архива Логоса

Издавач

Нови Логос

Маршала Бирјузова 3–5, Београд

Тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365

e-mail: office@logos-edu.rs

Главни уредник

Александар Рајковић

За издавача

Небојша Орлић

Тираж 3.200

Штампа

Графостил, Крагујевац

7. издање 2019.

Министарство просвете Републике Србије

одобрило је овај уџбеник за употребу у школама

од школске 2013/2014. године решењем број:

650-02-221/2012-06 од 27. 3. 2013. године

CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

ISBN 978-86-6109-123-0

COBISS.SR-ID 274402828

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Иван Ђисалов

Дијана Каруовић

Марија Ђуришић

ТЕХНИЧКО И

ИНФОРМАТИЧКО

ОБРАЗОВАЊЕ 7

уџбеник за седми разред основне школе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


САДРЖАЈ

1. УВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ ....................................................................................................8

1.1. Појам и задаци машина и механизама ........................................................................................... 11

2. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У МАШИНСТВУ .........................................................................................16

2.1. Техничка документација у машинству ........................................................................................... 16

2.2. Ортогонална пројекција ................................................................................................................... 18

2.3. Котирање ............................................................................................................................................... 22

2.4. Пресеци и упрошћавање ................................................................................................................... 24

2.5. Просторно приказивање ................................................................................................................... 25

2.6. Од идеје до реализације ..................................................................................................................... 27

3. ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ...............................................................................................30

3.1. Цртање помоћу рачунара .................................................................................................................. 30

О софтверским алатима за цртање помоћу рачунара ............................................................... 31

3.2. Израда презентације ........................................................................................................................... 44

О презентацијама ................................................................................................................................ 44

Израда презентације – Microsoft PowerPoint ............................................................................. 45

3.3. Интерфејс – систем веза с рачунаром ........................................................................................... 51

Портови рачунарског система ........................................................................................................ 52

3.4. Управљање моделима помоћу рачунара ........................................................................................ 55

Програм ................................................................................................................................................. 56

Интерфејс .............................................................................................................................................. 57

Периферне јединице .......................................................................................................................... 58

3.5. Рад с конструкторима на бази интерфејс технологије .............................................................. 62

CD robi ................................................................................................................................................... 63

Интерфејс Октопод студио .............................................................................................................. 63

4. МАТЕРИЈАЛИ .............................................................................................................................66

4.1. Машински материјали ........................................................................................................................ 66

Метални материјали ........................................................................................................................... 67

Полимерни материјали ...................................................................................................................... 74

Керамички материјали ....................................................................................................................... 74

Композитни материјали .................................................................................................................... 74

Погонски материјали ......................................................................................................................... 74

4.2. Својства метала и легура ................................................................................................................... 76

5. МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА ..............................................................................................................80

5.1. Мерење, мерна средства и контрола ............................................................................................. 80

Мерење дужине ................................................................................................................................... 81

Мерење углова ..................................................................................................................................... 85

Мерење масе ......................................................................................................................................... 85

Мерење момента силе ........................................................................................................................ 86

5.2. Размеравање и обележавање на металу .......................................................................................... 86

4

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


6. ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МАТЕРИЈАЛА .......................................................................................90

6.1. Принципи обраде метала скидањем струготине ........................................................................ 91

6.2. Принципи обраде метала без скидања струготине ................................................................... 99

6.3. Спајање металних делова ................................................................................................................ 106

6.4. Мере заштите на раду ....................................................................................................................... 109

7. МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ .......................................................................................................114

7.1. Основни појмови и принципи рада машина и механизама ................................................... 114

7.2. Елементи машина и механизама ................................................................................................. 119

Елементи за везу ................................................................................................................................ 119

Елементи обртног кретања ............................................................................................................ 121

Елементи за спајање и ослањање обртних елемената ............................................................. 122

Елементи за пренос снаге и обртног момента .......................................................................... 123

Специјални елементи ....................................................................................................................... 130

7.3. Производне машине ......................................................................................................................... 134

7.4. Машине спољашњег транспорта ................................................................................................... 136

Бицикл .................................................................................................................................................. 138

Мотоцикл ............................................................................................................................................ 139

Аутомобил ........................................................................................................................................... 140

Железничка возила ........................................................................................................................... 146

Бродови ................................................................................................................................................ 148

Авиони ................................................................................................................................................. 149

7.5. Машине унутрашњег транспорта ................................................................................................ 151

Машине непрекидног транспорта ............................................................................................... 151

Машине прекидног транспорта .................................................................................................... 152

8. РОБОТИКА ...............................................................................................................................156

8.1. Појам, врсте и намена робота ........................................................................................................ 156

8.2. Конструкција и моделовање робота из конструкторских комплета .................................. 161

9. ЕНЕРГЕТИКА .............................................................................................................................168

9.1. Извори, коришћење и трансформација енергије ..................................................................... 169

9.2. Погонске машине – мотори ........................................................................................................... 172

Хидраулични мотори ....................................................................................................................... 173

Топлотни мотори ............................................................................................................................. 176

10. КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ ...................................................................190

10.1. Алгоритам конструкторског моделовања ................................................................................ 190

10.2. Примери моделовања ..................................................................................................................... 193

Речник појмова ...........................................................................................................................200

Литература ..................................................................................................................................203

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

5


Водич кроз уџбеник

Драги учениче/-це седмог разреда,

добро дошао/-ла у свет

технике и информатике.

Овим уџбеником наставићемо да подстичемо твоје интересовање за техничко стваралаштво

из области машиноградње, као и информационо-комуникационих технологија.

Кроз различите активности и облике рада у оквиру овог предмета, развићеш способности,

стећи знања, вештине и навике које ће ти омогућити целовит развитак

личности. Формираћеш свест о томе како се применом технике и технологије мења

свет у коме живимо.

Реализацијом малих пројеката (модула) открићеш и решавати једноставне техничке

и технолошке проблеме, уз спознају и примену природних законитости.

Надамо се да ће ти садржаји у овом уџбенику помоћи да на лак и интересантан начин

стичеш знања, вештине и умења потребна за разумевање основних појмова из

области машиноградње и информационо-комуникационих технологија.

Ауори

3. ИНФОРМАТИЧКЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

3.1. Цртање помоћу рачунара

У овој лекцији сазнаћеш који су то алати за цртање помоћу рачунара

и шта је потребно предвидети пре почетка израде цртежа.

Занимљивост –

Занимљив текст у

вези са лекцијом

којим ћеш

обогатити знање

из области.

Занимљивости

Свако ко се бави цртањем на рачунару, чуо је

за графичке табле. Шта се, међутим, догађа

ако хоћеш да црташ директно на екрану свог

монитора? „Wacom”, најбољи светски произвођач

графичких табли, осмислио је за ту сврху CintiÜ

touch screen, дисплеј који служи за цртање, али је

веома скуп, тако да је мало оних који себи могу

да га приуште. За јефтиније решење побринуо

се јапански „Logitec”. Наиме, та компанија

направила је USB touch sensitive, додатак који се

качи на ТФТ монитор, чиме се добија touch-screen

ефекат. У „Logitec”-овом пакету уз таблу се добија

и оловка која служи за цртање „по екрану”.

Фирма „Wacom” у новом Bamboo Fun-у (сл. 3.1)

комбинује multi touch функционалност и оловку.

која се испоручује уз графичке табле у једном

уређају. Једноставно, додиром прста, можете

изабрати икону или отворити мени. Са два прста

можете зумирати или ротирати слике.

Пре почетка цртања сваког цртежа, макар и најједноставнијег,

треба пажљиво пројектовати поступак цртања. Пројектовање

цртежа обухвата следеће кораке:

• одређивање величине цртежа,

• одређивање размере у којој ће цртеж бити нацртан,

• одређивање слојева и објеката који се на њима налазе,

• уочавање симетрија на цртежу,

• уочавање објеката који се понављају,

• уочавање објеката који се добијају ротацијом других објеката,

• уочавање објеката који се добијају трансформацијама других

објеката и

• уочавање објеката који се добијају мањим изменама других објеката.

Размера

Подсети се шта си о размери учио/-ла у 5. и 6. разреду. Размера

представља однос дужинских елемената на цртежу и у природи.

3.1.

Bamboo Fun

30

6

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Назив поглавља

За оне који желе да знају више

Додатни текстови за ученике који

желе да прошире своје знање

5. МЕРЕЊЕ И

КОНТРОЛА

Мерење дужине

Дужинске величине најчешће се мере мерним лењиром (сл. 5.1)

или мерном траком (сл. 5.2).

За оне који желе

да знају више

Размисли и одговори

Проблемска питања у

вези појмова које знаш

од раније.

Назив

лекције

Размисли и одговори:

1. Наброј прибор за мерење и обележавање који си користио/-

ла у 5. и 6. разреду на часовима техничког и информатичког

образовања.

2. Чиме си мерио/-ла углове?

3. Шта је мерење? (Физика за 6. разред)

4. Које мерне јединице за мерење дужине и масе познајеш?

изика за 6. разред)

5. Која мерна средства постоје у твојој кући – стану, а која у

школској радионици?

6. Како се дефинише момент силе и која је јединица момента

силе? (Физика за 7. разред)

5.1. Мерење, мерна средства

и контрола

Величине које се најчешће мере и контролишу у машинству јесу

дужина, угао, маса и момент силе.

Мерење је поступак поређења вредности непознате физичке величине

с физичком величином која је узета за јединицу мере, при

чему се добија вредност измерене величине.

Мерна средства (мерила) јесу алати, уређаји, инструменти и

друго, за спровођење процеса мерења.

Контрола је упоређивање неке физичке величине с физичком

величином која је задата техничком документацијом. Резултат

контроле нема бројевну вредност, већ се само утврђује да ли је

радни предмет у оквиру одређених граница. Могућа су само три

резултата контроле: у границама, изнад горње границе и испод

доње границе.

Важни појмови:

мерење,

мерна средства (мерила),

контрола.

5.1.

Мерни лењир

5.2.

Мерна трака

Одлике сваког мерног средства јесу прецизност и опсег мерења.

Прецизност мерних лењира и трака је 1 mm, а та величина превелика

је за производе машинске индустрије. Ова мерна средства

користе се за брзо мерење, када се не захтева велика прецизност

мерења.

Пошто израда машинских делова изискује знатно већу прецизност

обраде, само мерење захтева употребу специјалних мерних

средстава којима се могу мерити десети или стоти, а понекад и

хиљадити делови милиметра.

1/10 mm (0,1 mm) десети део милиметра

1/100 mm (0,01 mm) стоти део милиметра

1/1000 mm (0,001 mm) хиљадити део милиметра – микрон (μ)

За прецизнија мерења користе се помична (кљунаста) мерила с

нонијусом и микрометар.

Мерење помичним мерилом с нонијусом

Помично мерило с нонијусом служи за мерење спољашњих и

унутрашњих димензија предмета и дубина (сл. 5.3).

5.3.

Предмет може бити обрађен

у границама толеранције

задате техничком

документацијом или ван

тих граница. Ако је предмет

направљен у границама

толеранције, онда је

направљен добро, а ако је

ван задатих граница, онда је

незадовољавајући.

Толеранција је горње и

доње дозвољено одступање

од задате мере, односно у

оквиру одређених граница

(на пример, задати пречник

избушене рупе је 10,00 +/-

0,01 mm).

Недовољно прецизно или

неквалитетно израђен

предмет може бити оцењен

као предмет за дораду

или као шкарт. Предмет

за дораду је предмет који

се накнадном дорадом

може довести у границе

толеранције и постати добар,

а шкарт је непрецизно

обрађен предмет који није за

употребу.

Важни појмови:

помично мерило с нонијусом.

Начин мерења

помичним мерилом

80 81

Истакнута реченица

коју треба да запамтиш.

Фотографије, илустрације

и графички прикази

прате текст и омогућавају

лакше усвајање новог градива.

Важни појмови

Кратак преглед нових

појмова из лекције

издвојених ради лакшег

уочавања и понављања.

За оне који желе

да знају више

– Механичка својства материјала представљају

најважнији показатељ за избор материјала

и димензионисање машинских делова,

елемената или конструкција. Испитивања

материјала показују како се материјали

понашају при деловању спољашњих сила.

Испитују се узорци – епрувете – направљени

од материјала чија се механичка својства

траже. То се ради снажним хидрауличним

или механичким машинама кидалицама које

истежу, сабијају, савијају или увијају узорке

материјала, при чему се мере промене на

материјалу. На тај начин добијају се подаци о

механичким својствима материјала.

Према начину деловања силе, испитивања се

могу вршити:

– статичким дејством – испитивање затезне

чврстоће на узорку је постепено до

постизања силе кидања (сл. 4.26);

– динамичким дејством – изводи се ударним

оптерећењем епрувете (испитивање

жилавости);

Провери своје знање:

испитивањем замором материјала –

замор материјала настаје деловањем

поновљених оптерећења или оптерећењем с

променљивим деловањем.

Специфична сила отпора материјала (напон)

изражава се формулом:

где је σ (грчко слово сигма) специфична сила

отпора материјала (напон), F сила у (N), а

површина S у (m 2 ). Јединица за специфичну

силу отпора материјала је паскал (Pa).

а

б

4.26.

Узорак материјала

(епрувета):

а) пре испитивања и

б) после испитивања

Укратко

Кратак

преглед

основних

појмова и

садржаја

поглавља.

Укратко

Наука која се бави развојем робота назива се роботика.

Робот је машина која је у стању да самостално, по

унапред утврђеном програму или под контролом човека,

извршава одређене задатке.

Интелигентни робот може да прати збивања у

својој околини и да на основу њих доноси одлуке да би на

разне начине радио оно за шта је програмиран.

Роботи се у процесу рада и производње разних

добара користе као замена за човека првенствено на

једноличним, тешким и опасним пословима.

Провери

своје знање –

питања којима

провераваш

усвојено

градиво.

1. Који се машински материјали најчешће користе?

2. Наброј неке чисте метале.

3. Шта су легуре?

4. Објасни поступак добијања гвожђа.

5. Шта карактерише челик и где се он примењује?

6. Наведи легуре бакра и оно за шта се употребљавају.

7. Где се користе алуминијум и његове легуре?

8. Наброј неке полимерне материјале.

9. Шта су композитни материјали и где се користе?

10. Шта карактерише гориво и како се горива деле према

агрегатном стању?

11. Какву улогу у машинству имају уља и мазива?

12. Наброј механичке особине метала и легура.

13. Које врсте напрезања могу да трпе материјали?

77

166

Генерације робота:

прва генерација робота (програмски роботи),

друга генерација робота (адаптивни роботи),

трећа генерација робота (интелигентни робот).

Према изгледу и према намени, роботи се деле на:

хуманоидне роботе,

индустријске роботе и

роботизоване машине.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

7


1. УВОД У МАШИНСКУ

3

ТЕХНИКУ

У петом разреду из техничког и информатичког образовања

учио/-ла си шта је то техника и технологија. Ти појмови често су

се појављивали и током учења овог предмета у шестом разреду.

5.000–4.500

година п. н. е. –

проналазак точка

Размисли и одговори:

Шта је техника, а шта технологија?

Наброј техничка средства и уређаје које познајеш.

Које си врсте материјала учио/-ла у претходном разреду,

а које си алате, прибор и машине користио/-ла при

њиховој обради?

2

5.000 година

п. н. е. – почетак

коришћења

енергије ветра за

погон пловила

1

Откако постоје, људи су радили да би произвели храну, одећу и

склоништа, али и да би задовољили своју потребу за удобношћу.

Од праисторије до данас проналазили су алате, машине, материјале

и поступке који им олакшавају рад и задовољавају потребе.

Исто тако, открили су како контролисати воду, ветар, пару,

електрицитет и друге облике енергије, чиме су повећали делотворност

свог рада.

Техника су сва умећа која људима омогућавају да проналаске,

изуме и открића, на основу природних закона, употребе за задовољење

својих животних потреба и жеља. Техника је и скуп свих

средстава за рад, радних поступака и процеса којима се човек

служи у раду и производњи. Сталним повећавањем знања кроз

историју човечанства и применом тих знања и вештина на деловање

алата и машина, човек је стварао и још свакодневно ствара

нова техничка средства, уређаје и разне производе. На сл. 1.1. дат

је сажет историјски приказ проналазака из области технике који

су знатно допринели лакшем животу и раду човека, као и задовољењу

његових потреба и жеља.

Праисторија

– човек

проналази

ватру

1885. први

прави

аутомобил

који је

покретао

бензински

мотор

направио је

Немац

Карл Бенц

13

1882. Американац

Томас Алва Едисон

направио је прву

електричну сијалицу с

угљеничним влакном

12

8

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


4

280–220. године

п. н. е. – коришћење

воденичног точка за

млевење житарица

1893. Немац

Рудолф Дизел

конструисао је

први мотор на

погон нафтом

14

5

1. век нове ере –

почетак коришћења

енергије ветра за погон

машина (ветрењаче)

17. децембра 1903. браћа

Орвил и Вилбур Рајт обавила

су први контролисани лет

у историји човечанства

летелицом тежом од

ваздуха, на моторни погон

15

7

1769. Џемс Ват

патентирао је своју парну

машину која је за осигурање

броја обртаја имала

центрифугални регулатор.

У другој половини XVIII

века ручна производња

почела се замењивати

машинама покретаним

парним машинама. Промене

које је покренула парна

машина називају се Прва

индустријска револуција

1804. прву парну

локомотиву

направио

је енглески

проналазач Ричард

Тревитик

6

16

1942. нуклеарни физичар

италијанског порекла Енрико

Ферми саградио је први

нуклеарни реактор и успео да

изведе прву нуклеарну фисијску

ланчану реакцију

1879. направљена

је прва Сименсова

електрична локомотива

11

8

1867. Немац Вернер

Сименс патентирао

је прву електричну

динамо машину

1859. пуковник

Eдвин Дрејк

у Западној

Пенсилванији

(САД) избушио

је прву бушотину

за нафту

10

1867. Немац

Николас Ото

конструисао

је први гасни

мотор с

унутрашњим

сагоревањем

9

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

9


Размисли и одговори:

Које све важне проналске знаш, а нисмо их поменули у

лекцији? Наброј их.

Техника је такође и научно подручје (скуп научних грана) које,

полазећи од научних открића и закона физике, хемије, биологије,

математике итд., проучава примену наведених научних достигнућа

у производњи. Она истовремено истражује и нове могућности

пројектовања нових решења и њихову проверу, увођење у живот и

даље развијање. Из тога закључујемо да се наука и техника узајамно

допуњују омогућавајући једна другој даљи развој. Резултат тога

је стално повећање општих знања и напредак човечанства.

Важни појмови:

техника,

прости алати.

Основне научне гране технике које ћеш изучавати на часовима

техничког и информатичког образовања јесу: грађевинарство,

машинство и електротехника.

У 6. разреду из овог предмета учио/-ла си о архитектури и грађе

винарству. У 7. разреду учићеш о машинству, а у 8. о електротехници.

Током свог развоја човек је прво направио разна оруђа за рад којима

је себи олакшао обављање разних послова. Први алати које је

користио били су направљени од камена (камено доба), потом

од бакра, бронзе и других материјала (бакарно доба), а затим од

гвожђа (гвоздено доба). Такви први алати касније су добили назив

прости алати. То су: полуга, клин, стрма раван, ваљак, кугла и точак

(сл. 1.2). Рад машина заснива се на њиховим принципима.

1.2.

Прости алати

Провери своје знање:

1. Објасни шта је то техника.

2. Наброј неке важне човекове проналаске.

3. Који су то прости алати?

10

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


1.1. Појам и задаци

машина и механизама

Ако посматрамо било коју машину или технички уређај, на пример

аутомобил, бицикл, локомотиву, бушилицу, брусилицу, машину

за веш, машину за шивење и друге, приметићемо да је она

састављена од више делова које називамо елементи машина (машински

елементи). Неки од тих делова су код различитих машина

слични, а понекад и исти (сл. 1.3).

1.3.

Бицикл растављен у

делове (елементе)

1.5.

Примери

кинематских парова

Механизам је састављен од два или више елемената који, у међусобној

вези, преносећи силу, претварају један облик кретања у

други (сл. 1.4). Кинематски пар чине два елемента неког меха-

низма у међусобној вези тако да кретање једног елемента условљава

кретање другог (сл. 1.5).

1.4. Механизам састављен

од више елемената

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

11


Машина, у ширем смислу, јесте механизам или више механичких,

електричних и електронских склопова који остварују механичко

кретање, трансформишу енергију, материјале и информације

(сл. 1.6).

1.6.

Машина

Машине могу бити погонске (мотори) и производне (радне).

Погонске машине су мотори (електромотори, топло тни мотори...)

који трансформишу енергију у механички рад, а да би

се тај рад корисно употребио, они покрећу производне, тј. радне

машине које обављају користан рад. У технолошком процесу

производње готових производа машине обављају разне послове.

Током тих процеса неке производне машине трансформишу

материју (прерађују сировине и обрађују материјал), а друге

обављају транспорт.

Веза између погонске и радне машине (сл. 1.7.) остварује се преко

преносника снаге, који могу бити: механички, хидраулични,

пнеуматски и електрични.

12

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Приликом рада машина важи природни закон о одржању енергије,

по коме се енергија не може ни створити ни уништити, већ

само трансформисати из једног облика у други.

У овом уџбенику касније ће се детаљније разматрати елементи

машина, механизми и машине које остварују механичко кретање

и трансформишу енергију и материју, као и рачунар за похрањивање

и обраду података и трансформацију информација. На часовима

физике биће разматрани природни закони и принципи на

основу којих машине и механизми заснивају свој рад.

Важни појмови:

елементи машина,

механизам,

кинематски пар,

машине (погонске и радне),

мотор,

трансформација енергије,

трансформација материје,

преносник снаге.

1.7.

Веза између погонске и радне

машине преко механичког

преносника снаге

на примеру аутомобила

као машине за превоз људи

Провери своје знање:

1. Објасни појмове машине и механизма.

2. Шта су погонске, а шта радне машине?

3. Како називамо делове машина и механизама?

4. Свакодневно виђаш неке радне машине. Наброј неке од њих.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

13


Укратко

Техника су умећа која људима омогућавају да

проналаске, изуме и открића, на основу природних

закона, употребе за задовољење својих животних потреба

и жеља. Техника је и скуп свих средстава за рад, радних

поступака и процеса којима се човек служи у раду и

производњи.

Прости алати су: полуга, клин, стрма раван,

ваљак, кугла и точак. Рад машина заснива се на њиховим

принципима.

Елементи машина (машински елементи)

јесу механички делови (покретни или непокретни) од

којих су састављени механизми и машине.

Механизам је састављен од двају или више

елемената који у међусобној вези, преносећи силу,

претварају један облик кретања у други.

14

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Кинематски пар чине два елемента неког

механизма у међусобној вези тако да кретање једног

елемента условљава кретање другог.

Машина у ширем смислу јесте механизам или више

механичких, електричних и електронских склопова који

остварују механичко кретање, трансформишу енергију,

материјале и информације.

Погонске машине су мотори

(електромотори, топлотни мотори...) који трансформишу

енергију у механички рад.

Радне машине обављају користан рад.

Веза између погонске и радне машине остварује се

преко преносника снаге, који могу бити: механички,

хидраулични, пнеуматски и електрични.

Приликом рада машина важи природни закон о одржању

енергије, по коме се енергија не може ни створити ни

уништити, већ само трансформисати из једног облика у

други.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

15


2. ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ

У МАШИНСТВУ

2.1. Техничка документација

у машинству

У народу се може чути изрека да једна слика вреди колико и хиљаду

речи. То се може применити и на технички цртеж.

За успешно пројектовање, конструисање, израду и контролу производа

неопходaн је усклађен рад свих учесника у том процесу.

То се може постићи само одговарајућом разменом информација.

Један од најбољих начина размене информација у техници јесте

графичка комуникација помоћу техничких цртежа. Можемо рећи

да је технички цртеж азбука у размени информација у техници

или универзални језик комуникације техничких лица.

Техничко цртање је техничка дисциплина која омогућава да се

тродимензионални објекат прикаже у дводимензионалној равни

(сл. 2.1).

2.1.

Тродимензионални

објекат и његов

технички цртеж

Основни циљ машинског техничког цртања јесте да се цртежом

или скупом цртежа у потпуности једнозначно дефинишу облик,

функција, димензије, врста обраде, материјал, квалитет и друге

карактеристике машинских делова и склопова.

У техничком цртању предмети се приказују тако да се једноставно

могу одредити све њихове димензије. За разумевање техничког

цртежа потребно је да он буде јасан, прегледан и прецизан. Да

би се то постигло, користи се прибор за техничко цртање. Раније

су се технички цртежи цртали искључиво тим прибором, ручно,

на разним врстама и димензијама папира. Данас се, међутим,

пројектовање у пројектним бироима и у већим фабрикама углавном

обавља помоћу рачунара новијих генерација и специјализованих

програма.

У изради техничке документације примењују се прописани стандарди

(правила) који могу бити: међународни (ISO стандарди),

национални (српски стандард означава се скраћеницом СРПС)

и интерни – фабрички стандарди.

16

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Технички цртежи представљају најважнији део техничке

документације.

Технички цртежи деле се према:

• намени,

• начину приказивања и

• начину израде.

Према намени, технички цртежи деле се на:

• радионичке – приказују један или више делова које треба израдити

са свим подацима неопходним за њихову израду (димензије,

врсте материјала, број комада, толеранцију итд.) (сл.

2.2) и

• склопне – приказују цео технички уређај са свим његовим

деловима и њихов међусобни положај и повезаност (сл. 2.3).

Радионички (детаљни)

технички цртеж

2.2. 2.3. Склопни (монтажни)

технички цртеж

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

17


Према начину приказивања предмета, технички цртежи деле

се на:

• ортогоналне – приказују предмет у више пројекција и

• аксонометријске – приказују предмет у три димензије.

Према начину израде и редоследу настанка, разликујемо:

• скицу – цртеж израђен слободном руком, без прибора за

техничко цртање и у произвољној размери, али са свим димензијама

и другим појединостима које треба да има и технички

цртеж, и што приближнијим односом облика и величина;

• технички цртеж – израђен прибором за техничко цртање

или помоћу рачунарских програма као што су, на пример,

CorelDRAW, AutoCAD, Google SketchUp и др. Рачунарским

програ мима за техничко цртање, поред 2D (дводимензионалних)

цртежа, могуће је и цртање 3D (тродимензионалних)

модела (сл. 2.4).

Важни појмови:

Техничке цртеже делимо према:

• намени на:

- склопне и

- радионичке

• начину приказивања на:

- ортогоналне и

- аксонометријске

• начину израде на:

- скицу и

- технички цртеж

2.2. Ортогонална пројекција

Ако посматрамо било који предмет (тело) у простору, примећујемо

да он има три димензије: дужину, ширину и висину. У то се

можемо уверити посматрајући геометријска тела (сл. 2.5). Предмете

у простору посматрамо под неким углом, из одређене тачке,

у одређеном смеру који називамо смер погледа. Ако променимо

смер погледа, видећемо слику предмета која се разликује од слике

из претходног смера.

Пројекција је приказ тродимензионалног предмета у равни. Пројекцију

можемо приказати и као сенку неког предмета

на равни (нпр. зида, пројекцијског платна и

сл.) ако га осветлимо извором светлости

као што је приказано на сл.

2.6. Такво пројектовање назива

се централно пројектовање, јер

пројекцијски (у овом случају светлосни)

зраци долазе из једне замишљене

тачке. На пројекцијској

равни пројекција предмета већа је

од самог предмета, али има само две

димензије: дужину и висину.

2.4.

2.5.

Рачунарски 3D цртеж

Геометријска тела

Код ортогоналне пројекције у

техничком цртању користе се следећи

појмови:

пројекција – изглед и

пројекцијски зрак – поглед.

2.6.

Централна пројекција

предмета

18

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Да би се могле приказати све три његове

димензије, предмет се мора посматрати

с више страна, најчешће три, и то погледима

под правим углом (90º) у односу

на пројекцијску раван (сл. 2.7). Пројекцијски

зраци су у том случају паралелни,

а величина посматране странице предмета

иста је као и величина њене пројекције

изгледа на пројекцијској равни. Таква

пројекција назива се ортогонална – нормална

пројекција.

При ортогоналној – нормалној пројекцији

предмет се посматра (пројектује) са

три стране (сл. 2.8), и то под правим углом:

погледом спреда (главни),

погледом одозго и

погледом с леве стране (поглед слева).

2.7.

Паралелно

пројектовање

Предмет се поставља између три међусобно

нормалне пројекцијске равни:

хоризонталнице (Х), вертикалнице (В)

и профилнице (П). Те три равни можеш

упоредити с углом собе у којем се под

правим углом секу равни пода и два суседна

зида. Тај угао назива се просторни

угао. Предмет који се посматра поставља

се тако да су му две наспрамне паралелне

стране паралелне с једном од пројекцијских

равни. Погледом спреда на вертикалници

(В) добијамо изглед спреда на

коме се виде дужина и висина предмета.

Погледом одозго на хоризонталници (Х)

добијамо изглед одозго на коме се виде

дужина и ширина предмета, а погледом

с леве стране добијамо изглед слева на

коме се виде ширина и висина предмета.

При томе се на појединим изгледима

заклоњене ивице предмета цртају испрекиданим

линијама. На пројекцијским

равнима приказује се страна предмета

која се види.

Ако склонимо посматрани предмет и

пројекцијске зраке, остаће само његови изгледи

на пројекцијским равнима (сл. 2.9).

2.8.

Предмет у просторном углу

2.9.

Изгледи на

пројекцијским равнима

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

19


Међутим, пошто још увек на овој слици имамо просторни приказ

пројекцијских равни, изгледи су приказани под косим углом

због тога што су на тродимензионалном просторном углу. Да би

се изгледи предмета видели у правој величини и под правим углом,

дакле у ортогоналној – нормалној пројекцији, потребно је

све три пројекцијске равни довести у једну раван, и то раван вертикалнице

(В). Замишљеним закретањем равни Х и равни П за

угао од 90º и њиховим довођењем у једну раван – раван В, добија

се приказ сва три изгледа у ортогоналној пројекцији (сл. 2.10).

Просторни приказ сада се потпуно губи.

Важни појмови:

пројекција – изглед,

пројекцијски зрак – поглед,

ортогонална – нормална

пројекција,

поглед спреда,

поглед одозго,

поглед с леве стране (поглед

слева),

пројекцијске равни,

просторни угао,

изглед спреда,

изглед одозго и

изглед слева.

2.10.

Предмет у

ортогоналној пројекцији

Једна одређена тачка предмета која се пројектује на више равни

мора у свим изгледима – пројекцијама бити на истој хоризонталној,

односно вертикалној линији. Линије које спајају ове тачке

цртају се као пуне танке линије и паралелне су с линијама пресека

равни.

На претходним сликама предмет и његови изгледи

приказани су различитим бојама ради

лак шег разумевања. На сл. 2.11. приказан је

тех нич ки цртеж датог предмета у ортогоналној

пројекцији – његов стварни изглед, али да

би био комплетан, потребно је извршити димензионисање

(котирање).

Технички цртеж предмета

у ортогоналној пројекцији

2.11.

20

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


В

П

20

а

O

40

30

Х

На примеру цеви (сл. 2.12) поступак цртања ортогоналних

(нормалних) пројекција тече следећим редоследом:

Пуном танком линијом нацртати две осе (водоравну и

усправну) које се секу под правим углом у тачки (О).

На тај начин раван цртања подељена је на четири дела

која се називају квадранти (сл. 2.12а). Словима (В)

– вертикалница, (Х) – хоризонталница и (П) – профилница

привремено су обележене равни које смо, по

претходно објашњеном поступку, закретањем довели

у исту раван – раван (В). У припадајуће квадранте цртају

се изгледи датог предмета.

У првом квадранту (горе лево) (сл. 2.12б) црта се изглед

спреда (концентрични кругови пречника 20 mm

и 30 mm).

Димензије кругова пренети пуним танким линијама

(паралелним с вертикалном осом) на квадрант доле

лево (сл. 2.12в). У оквирима пренетог спољашњег

пречника цеви подебљаном контурном линијом цртати

правоугаоник 40 mm x 30 mm. Испрекиданим

линијама цртати заклоњене („невидљиве”) ивице

унутрашњег пречника цеви. У овом квадранту сада је

нацртан изглед одозго.

Истим поступком пренети пречнике кругова у квадрант

горе десно. Дужину предмета (у овом случају дужину

цеви) пренети до пресека с вертикалном осом.

Шестаром из тачке пресека оса (О) пренети тачке

пресека на водоравну осу и из њих танким пуним линијама,

паралелним с вертикалном осом, пресећи већ

извучене линије. На местима пресека тих линија добијамо

темена правоугаоника који представља изглед

слева (сл. 2.12г).

б

в

г

В

Х

В

Х

В

O

O

O

П

П

П

Поступак цртања ортогоналних

(нормалних) пројекција

2.12.

Х

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

21


На претходном примеру видљиво је да су изглед одозго и изглед

слева по облику и димензијама исти, само закренути под углом

од 90º. У таквим случајевима, пре свега код мање сложених симетричних

предмета и предмета са занемарљивом дебљином материјала

(нпр. лим, папир и сл.), на техничком цртежу довољно их

је приказати с једним или два изгледа, у зависности од облика.

2.3. Котирање

На часовима техничког и информатичког образовања у 5. и 6.

разреду учио/-ла си нека правила котирања. Овде ћеш проширити

своја знања о правилима котирања у машинству.

Облик предмета на техничком цртежу одређен је пројекцијама –

изгледима, а када је то потребно, и пресецима. Да бисмо имали

представу о његовим димензијама, потребно је котирати га.

Важни појмови:

котирање,

основна правила котирања,

паралелно котирање,

редно котирање,

комбиновано котирање,

котирање координатама.

неисправно исправно

Котирање је уношење бројних вредности дужинских и угаоних

мера на технички цртеж.

Основна правила котирања јесу:

• Без обзира на то у којој се размери црта, унете вредности означавају

крајње стање величина готовог израђеног предмета.

• Котама се морају означити све мере потребне за тачну и једнозначну

израду приказаног предмета.

• Свака мера на цртежу котира се само једном.

• Кота се смешта на ону пројекцију која даје најјаснију представу о

облику предмета на том месту.

• Све мере дају се у милиметрима, али се јединица не пише. Међутим,

ако је реч о некој другој мерној јединици, нпр. степенима, та

се јединица уписује.

• Ниједна постојећа линија предмета, оса, линија шрафуре и ивица,

не сме се користити као котна линија (сл. 2.13).

• Котне и помоћне котне линије не би требало да пресецају друге

линије, осим ако је то неизбежно (сл. 2.14).

• Стрелица не сме врхом да додирује тачку пресека двеју линија

(сл. 2.15).

• Котна линија црта се непрекинута и када представља дужину дела

приказаног са скраћењем (сл. 2.16).

2.13.

неисправно исправно

2.14.

неисправно исправно

2.16.

2.15.

22

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


M12

• Котни број уписује се тако да га не пресецају никакве линије на

цртежу.

• Котни бројеви уписују се тако да се могу читати одоздо или с

десне стране цртежа (сл. 2.17).

• Сви котни бројеви на једном цртежу морају бити исте величине.

• На ограниченом простору за упис котних бројева могу се

применити начини уписа као на слици (сл. 2.18).

• За котирање неких посебних облика, а ради једноставнијег

означавања и јаснијег тумачења цртежа, користе се симболи

који се уписују испред котног броја: Ø – пречник (сл. 2.16),

R – полупречник (сл. 2.21), – квадрат, М – милиметарски

навој (сл. 2.19).

• Дужина лука котира се котном линијом лучног облика исте

дужине као и лук, а изнад котног броја црта се кратка лучна

линија (сл. 2.20).

• Начин котирања величине угла приказан је на сл. 2.20. десно.

• Код заобљења мањих од 2,5 mm центар се не обележава

(сл. 2.21).

• Када је облик предмета јасно приказан, ознаке за пречник,

полупречник и квадрат могу се изоставити (сл. 2.22).

38

30

22

2.18.

2.17.

Начин постављања

котних бројева за различите

положаје котних линија

22

2.19.

2/45˚

2.20.

2.22.

2.21.

Врсте котирања

Котирање се може извести као:

• паралелно котирање (сл. 2.23),

• редно котирање (сл. 2.24),

• комбиновано котирање (сл. 2.25) и

• котирање координатама (користи се ако на предмету

постоји већи број отвора, а уместо кота даје се

табела котних бројева) (сл. 2.26).

2.23.

Паралелно котирање

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

23


52

10

3

5 8 26 8 5

2.24. Редно

котирање

20 20

25 10 25

100

2.25.

Комбиновано

котирање

2.26. Котирање

координатама

2.4. Пресеци и упрошћавања

Сложене предмете са шупљинама и заклоњеним детаљима потребно

је приказати не само у пројекцијама већ и у пресецима. Под

пресеком се подразумева замишљени изглед предмета уколико би

он био пресечен једном или с више замишљених равни на месту

где желимо приказати унутрашњост предмета (сл. 2.27). Када се

део предмета који се налази између ока посматрача и пресечне

равни „одбаци” (сл. 2.28), преостали део црта се у ортогоналној

пројекцији, а положај замишљене равни означава линијом црта –

тачка – црта која се на крајевима завршава пуном дебелом линијом.

Смер погледа означава се са две стрелице уз које се исписују два

иста велика слова, нпр. А – А, Б – Б итд. (сл. 2.29).

Важни појмови:

пресек,

шрафирање,

упрошћавање.

Пресецање предмета

замишљеном равни

2.27.

2.28. Предмет у

пресеку

2.29. Приказ пресека

предмета у

ортогоналној

пројекцији

24

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


2.30.

Примери упрошћеног приказа

машинских елемената

Пресечени материјал обележава се шрафуром, која симболички

означава трагове тестере који би настали стварним тестерисањем

предмета. Метали се шрафирају под углом од 45° у односу

на главне контуре или осе симетрије. Линије шрафуре су танке

пуне линије. Њихово цртање назива се шрафирање.

Упрошћавањем технички цртеж постаје јаснији и прегледнији,

тако што се смањује број линија, пројекција, кота итд. На сл. 2.30.

дати су примери упрошћеног цртања неколико машинских елемената.

2.5. Просторно приказивање

Код просторног приказа видљиве су све три главне димензије

предмета: дужина, ширина и висина, и то једном пројекцијом на

равни. У таквом приказу најбоље се види облик предмета у 3D

(тродимензионалном) приказу на 2D (дводимензионалној) равни.

Да би се предмети или објекти из тродимензионалног простора

могли пројектовати на дводимензионалну раван, неопходно

је бар једну просторну димензију приказати под неким углом. Та

врста пројекције назива се аксонометријска пројекција.

Према положају главних оса и скраћења у смеру тих оса, разликује

се неколико врста аксонометријских пројекција. Осе се обележавају

латиничним словима X, Y i Z и представљају три главне

димензије.

За оне који желе

да знају више

Више о садржајима из ове

лекције можеш сазнати на:

http://lab405.fesb.hr/igraf/

Frames/fSadrzaj.htm,

http://www.solidworkslaunch.

com .

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

25


Предмет нацртан у косој пројекцији има нагиб бочних ивица од

45º или 60º, које се скраћују за ½ или ⅓ стварне дужине, односно

одговарајуће размере, док се предња страна црта у природној величини

(сл. 2.31).

Изометријска пројекција има исти нагиб предње и бочне ивице

од 30º, а све димензије цртају се без скраћења, у природној величини,

односно одговарајућој размери (сл. 2.32).

Диметријска пројекција има нагиб бочне ивице од 42º, али је

и предња страна нагнута за 7º. Бочне ивице умањују се за једну

половину (сл. 2.33).

Цртањем у триметрији свака оса може да има другачији нагиб и

скраћење (сл. 2.34).

x

Важни појмови:

аксонометријска пројекција,

коса пројекција,

изометријска пројекција,

диметријска пројекција,

триметрија.

x

a

O

z

0,5a

a

O

45°

y

30°

z

a

a

a

30°

y

2.31. Коса пројекција

2.32. Изометрија

x

x

O

O

a

32°

31°

a

42°

z

a

0,5a


y

z

0,75a

0,4a

y

2.33. Диметрија

2.34. Триметрија

26

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


2.6. Од идеје до

реализације

Важни појмови:

алгоритам.

На часовима техничког и информатичког образовања

у 5. и 6. разреду већ си користио/-ла

алгоритам, који те је водио тачно одређеним

корацима од идеје до реализације модела или

макета. И у 7. разреду реализоваћеш неке моделе

конструкторским моделовањем, коришћењем

конструкторских комплета или одговарајућег

софтвера за моделовање и конструисање машинских

елемената и механизама.

Већ ти је познато да реализација пројекта почиње

од рађања идеје од које разрађеним поступним

корацима коришћењем алгоритма стижемо

до реализације пројекта. Алгоритам конструкторског

моделовања модела машина, механизама,

уређаја и апарата разликује се донекле од

алгоритама које си до сада користио/-ла. О томе

ће бити више речи у 10. поглављу, на крају овог

уџбеника.

На сл. 2.35. дат је пример алгоритма какав си до

сада користио/-ла у реализацији својих пројеката

у 5. и 6. разреду.

да

не

Провери своје знање:

1. Шта је техничко цртање, а шта технички цртеж?

2. Зашто је технички цртеж погодан за пренос информација у

техници?

3. Како делимо техничке цртеже?

4. Како се предмет посматра (пројектује) при ортогоналној

(нормалној) пројекцији?

5. Како треба да буду распоређени изгледи предмета на

техничком цртежу у ортогоналној пројекцији?

6. Шта је котирање?

7. Наведи нека основна правила котирања.

8. Када је неопходно користити пресек у техничком цртању?

9. Наброј врсте аксонометријских пројекција и објасни начин

цртања предмета у свакој од њих.

10. Објасни улогу алгоритма у процесу од идеје до реализације.

2.35.

Алгоритам

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

27


Укратко

Техничко цртање је техничка дисциплина

која омогућава да се тродимензионални објекат прикаже у

дводимензионалној равни.

Основни циљ машинског техничког цртања јесте да се цртежом

или скупом цртежа у потпуности једнозначно дефинишу облик,

функција, димензије, врста обраде, материјал, квалитет и друге

карактеристике машинских делова и склопова.

Технички цртежи представљају најважнији део техничке

документације.

Технички цртежи деле се према:

• намени на:

склопне и

радионичке,

• начину приказивања на:

ортогоналне и

аксонометријске,

скицу и

• начину израде на:

технички цртеж.

При ортогоналној – нормалној пројекцији предмет се посматра

(пројектује) са три стране, и то под нормалним (правим) углом:

погледом спреда (главни), погледом одозго и погледом с леве

стране (поглед слева).

Погледом спреда на вертикалници (В) добијамо изглед спреда на

коме се виде дужина и висина предмета.

Погледом одозго на хоризонталници (Х) добијамо изглед одозго

на коме се виде дужина и ширина предмета, а погледом с леве

стране добијамо изглед слева на коме се виде ширина и висина

предмета.

28

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Котирање је уношење бројних вредности дужинских и

угаоних мера на технички цртеж.

Приликом израде техничког цртежа морају се применити основна

правила котирања.

Котирање се може извести као:

паралелно котирање,

редно котирање,

комбиновано котирање и

котирање координатама.

Сложене предмете са шупљинама и заклоњеним детаљима

потребно је приказати не само у пројекцијама већ и у пресецима. Под

пресеком се подразумева замишљени изглед предмета уколико би он

био пресечен једном или с више замишљених равни на месту где желимо

приказати унутрашњост предмета.

Упрошћавањем технички цртеж постаје

јаснији и прегледнији, тако што се смањује број линија,

пројекција, кота итд.

У просторном приказу видљиве су све три

главне димензије предмета: дужина, ширина и висина, и то

једном пројекцијом на равни, при чему је неопходно бар једну

просторну димензију приказати под неким углом. Та врста

пројекције назива се аксонометријска пројекција.

Према положају главних оса и скраћења у смеру тих оса,

разликује се неколико врста аксонометријских пројекција: коса

пројекција, изометријска пројекција, диметријска пројекција и

триметрија.

Алгоритам представља тачно одређене кораке,

тј. редослед радњи које нас доводе до циља (реализације

пројекта).

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

29


3. ИНФОРМАТИЧКЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

3.1. Цртање помоћу рачунара

У овој лекцији сазнаћеш који су то алати за цртање помоћу рачунара

и шта је потребно предвидети пре почетка израде цртежа.

Занимљивости

Свако ко се бави цртањем на рачунару, чуо је

за графичке табле. Шта се, међутим, догађа

ако хоћеш да црташ директно на екрану свог

монитора? „Wacom”, најбољи светски произвођач

графичких табли, осмислио је за ту сврху CintiÜ

touch screen, дисплеј који служи за цртање, али је

веома скуп, тако да је мало оних који себи могу

да га приуште. За јефтиније решење побринуо

се јапански „Logitec”. Наиме, та компанија

направила је USB touch sensitive, додатак који се

качи на ТФТ монитор, чиме се добија touch-screen

ефекат. У „Logitec”-овом пакету уз таблу се добија

и оловка која служи за цртање „по екрану”.

Фирма „Wacom” у новом Bamboo Fun-у (сл. 3.1)

комбинује multi touch функционалност и оловку.

која се испоручује уз графичке табле у једном

уређају. Једноставно, додиром прста, можете

изабрати икону или отворити мени. Са два прста

можете зумирати или ротирати слике.

Пре почетка цртања сваког цртежа, макар и најједноставнијег,

треба пажљиво пројектовати поступак цртања. Пројектовање

цртежа обухвата следеће кораке:

• одређивање величине цртежа,

• одређивање размере у којој ће цртеж бити нацртан,

• одређивање слојева и објеката који се на њима налазе,

• уочавање симетрија на цртежу,

• уочавање објеката који се понављају,

• уочавање објеката који се добијају ротацијом других објеката,

• уочавање објеката који се добијају трансформацијама других

објеката и

• уочавање објеката који се добијају мањим изменама других објеката.

Размера

Подсети се шта си о размери учио/-ла у 5. и 6. разреду. Размера

представља однос дужинских елемената на цртежу и у природи.

3.1.

Bamboo Fun

30

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Ако се каже да је цртеж у размери 1 : 100, то значи да ће елемен ти на

цртежу бити 100 пута мањи од стварних димензија.

Разме ра 1 : 1 значи да су елементи на цртежу исте величине као у

природи. Размером је одређена величина цртежа, али и сви остали

елементи, као и њихова јасност и прегледност.

Слојеви

Да би лакше разумео/-ла цртање у слојевима (енг. layers) замисли

да су на три провидне (транспарентне) површине (стакло или

провидна фолија) нацртана три различита цртежа (сл. 3.2). Ако

све слојеве поставимо један преко другог, видећемо један јединствен

цртеж.

Код већине програма за цртање омогућен је рад у слојевима.

3. слој

2. слој

1. слој

Симетрија на цртежу

Симетрија може бити централна или осна. Ако је реч о осној

симетрији, може постојати једна, две или више оса симетрије. У

таквим случајевима треба нацртати само један од карактеристичних

делова, а затим, користећи технику пресликавања, комплетирати

цртеж.

Понављање истих или сличних објеката

У случају понављања истих или сличних објеката цртање се своди

на формирање једног елемента и његово пресликавање на жељене

позиције. Када је реч о објектима који су слични у основи, али

се разликују у детаљима, треба проценити да ли се више исплати

објекат прекопирати и на њему извршити потребне измене или

су измене толике да је боље цео објекат нацртати из почетка.

3.2.

Слојеви

цртеж

О софтверским алатима за цртање

помоћу рачунара

Човек живи у три димензије. Једна од највећих предности рада

(цртања) на рачунару јесте доживљавање нацртаног у три димензије.

Свакако најбитнија предност техничког цртања на рачунару

јесте могућност приказа елемената у различитим пројекцијама

на основу једног нацртаног цртежа.

Предности рачунарског софтвера у техничком цртању:

• цртеж је стално на располагању у меморији рачунара,

• цртање је олакшано алаткама које аутоматизују неке потезе за

које цртач на папиру потроши знатно више времена и труда,

• делови цртежа могу се копирати и брисати, могу им се мењати

димензије а да се при томе остале компоненте цртежа у потпуности

уклопе у те промене,

• мање су могућности да се начине грешке,

• транспорт оваквих цртежа знатно је бржи и лакши (преносиве

меморије, и-мејл),

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

31


• чување дигиталних података много је економичније јер се на рачунарским

меморијама може сачувати велики број цртежа,

• степен визуелизације, тј. могућност приказа цртежа у простору,

веома је висок.

Шта је AutoCAD?

AutoCAD (сл. 3.3) фирме „Autodesk” можемо сврстати у групу

програмских пакета намењених цртању, пројектовању и другим

видовима примене рачунара у инжењерској пракси. Компјутерски

подржано пројектовање (CAD) представља моћну алатку у

рукама савременог пројектанта. Брзина и лакоћа с којом се цртежи

креирају или модификују помоћу рачунара представљају неизмерне

предности над класичним начином рада.

3.3.

AutoCAD програм за

цртање на рачунару

За оне који желе да знају више

Oбласти у којима је AutoCAD веома применљив

јесу:

– архитектонски цртежи свих врста,

– дијаграми тока и организационе шеме (сл. 3.4),

– понуде и презентације,

– графикони свих врста,

– цртежи из области електротехнике,

грађевинарства, машинства и аеронаутике,

израда топографских и географских карата,

– графови и друге врсте представа математичких

функција,

израда логотипа, честитки и других врста

уметничких цртежа.

3.4.

Приказ цртежа

нацртаног помоћу

AutoCAD-а

32

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Solidworks 3D CAD

SolidWorks нуди комплетно 2D и 3D CAD софтверско решење из

области машинског пројектовања (сл. 3.5).

За оне који желе

да знају више

Софтвер SolidWorks (сл. 3.6)

обухвата машинско

пројектовање, индустријски

дизајн, алате за прорачуне

и симулације производа,

алате за управљање

документацијом, алате за

лаку и брзу комуникацију

између пројектаната и

тимова, напредне алате за

повећавање продуктивности,

и све то у једном пакету,

приступачном и лаком за

употребу.

3.5.

Приказ цртежа нацртаног

помоћу SolidWorks-а

КОМУНИКАЦИЈА

УПРАВЉАЊЕ

СИМУЛАЦИЈА

ОДРЖАВАЊЕ

ДИЗАЈН

3.6.

Solidworks програм за

цртање на рачунару

Google SketchUp 8.0

Као што си већ научио/-ла у 6. разреду, Google SketchUp је

бесплатан програм за тродимензионално (3D) моделовање који

се користи у архитектури, машинству, као и у изради 3D видео

игара и филмова и сличним професијама.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

33


Алатке из групе алатки Construction

Ове школске године детаљније ћемо проучити алатке из групе

алатки Construction.

Tape Measure Tool – алатка метар. Ова алатка добила је

име по кројачком метру, али су њене могућности у SketchUp-у

вишеструке. Она не служи само за мерење већ и за креирање помоћних

линија и за пропорционално смањивање и увећавање модела.

Савет

Да би успешно савладао/-

ла оно што ћеш ове године

учити о моделирању у

SketchUp-у, подсети се

градива из 6. разредa.

Мерење помоћу алатке метар

Када кликнеш на ову алатку, курсор ће се променити у метар.

Уколико желиш да користиш ову алатку за мерење (сл. 3.7),

кликни на почетну тачку мерења, односно на тачку од које желиш

да мериш. Видећеш да како помераш курсор, можеш пратити

удаљеност од почетне тачке преко поља у доњем десном углу које

показује измерену вредност – Measurements. Тастер миша држи

док не дођеш до тачке где желиш да завршиш мерење. Тада пусти

тастер миша и у пољу које показује измерене вредности видећеш

коначну измерену вредност. Током мерења, метар ће бити у боји

осе с којом је паралелан.

3.7.

Примена алатке метар

Током мерења обрати пажњу на карактеристичне тачке које ти

могу помоћи уколико желиш да мерење почнеш и завршиш тачно

од почетка или краја неке странице или дужи (Endpoint), од

средине странице или дужи (Midpoint) итд.

34

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Креирање помоћних линија алатком метар

Помоћне линије (енг. guids) служе да олакшају моделирање, као

што у техничком цртању служе да олакшају цртање. Испрекидане

су и могу бити бесконачно дуге или одређене дужине.

Принцип креирања помоћних линија је следећи: кликнеш на

алатку метар, а затим на ивицу у односу на коју желиш да креираш

паралелну помоћну линију и не пушташ тастер миша. Преко

поља које приказује измерену вредност прати удаљеност помоћне

линије од ивице. Отпуштањем тастера миша поставићеш помоћну

линију.

Савет

Подсети се како функционише

механизам закључивања у

SketchUp-у, као и које су то

карактеристичне тачке, дужи

и облици и чему они служе.

У овом случају, креирао/-ла си бесконачно дугу помоћну линију

паралелну с ивицом од које си кренуо/-ла. Бесконачна је јер си

кренуо/-ла од тачке на ивици, и то On Edge или Midpoint.

Уколико желиш да задаш одређену удаљеност помоћне линије од

ивице, то можеш урадити преко поља које приказује измерену

вредност тако што ћеш уписати позитиван или негативан број

у зависности од тога с које стране ивице желиш да креираш помоћну

линију. Погледај помоћну линију 1 на сл. 3.7.

Уколико не кликнеш на On Edge или Midpoint, већ карактеристичну

тачку Endpoint, користећи исти принцип, креираћеш

помоћну линију одређене дужине. Погледај помоћну линију 2 на

слици 3.8.

За оне који желе

да знају више

Уколико желиш да фиксираш

алатку метар с неком од оса,

током рада држи следеће

тастере:

– стрелицу горе за плаву

осу,

– стрелицу лево за зелену

осу и

– стрелицу десно за црвену

осу.

3.8.

Креирање

помоћних

линија

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

35


Двокликом на карактеристичне тачке On Edge или Midpoint добићеш

бесконачно дугу помоћну линију паралалену с ивицом којој

те карактеристичне тачке припадају, а које се с њом поклапају.

Да би „сакрио/-ла” помоћне линије, откажи следећу опцију:

View/Guides. Уколико желиш да их поново видиш, активирај

исту опцију.

За скривање само једне помоћне линије, селектуј одређену помоћну

линију и помоћу алатке за селекцију одабери опцију: Edit/Hide.

За брисање помоћних линија користи опцију: Edit/Delete Guides.

Пропорционално мењање величине модела помоћу

алатке метар

Ако желиш да пропорционално промениш величину свог модела,

било да је он само дуж било да је објекат, кликни на алатку

метар, а затим на почетну, па на крајњу тачку мерења. Уколико

је у питању објекат, почетна тачка може бити на његовој ивици.

У доњем десном углу, у пољу које показује измерене вредности,

упиши нову жељену вредност и потврди притиском на тастер

Enter. Појавиће се прозор (сл. 3.9) као потврда промене димензија.

Потврдом на тастер „Yes” на основу унете вредности измениће се

пропорционално димензије целог модела.

За оне који желе

да знају више

3.9.

Пропорционално мењање

величине модела

Уколико желиш да фиксираш

алатку метар с неком од оса,

током рада држи следеће

тастере:

– стрелицу горе за

плаву осу,

– стрелицу лево за

зелену осу и

– стрелицу десно за

црвену осу.

36

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Dimension Tool – алатка за котирање. Веома је једноставна

за употребу, али пре него што научиш како се користи, потребно

је да извршиш одређена подешавања.

Програм ће, по унапред дефинисаним подешавањима, поставити

стрелице на котну линију, а број и јединицу мере на средини те

линије као што је приказано на слици 3.10.

3.10.

Почетак котирања

Стандард котирања у Србији је друкчији и у

складу с њим изврши следећа подешавања:

Отвори Window/Model Info (сл. 3.11) и кликни

на опцију Dimensions. У пољу Endpoints изабери

опцију Closed Arrow, а у пољу Align to dimension

line опцију Above, тј. изврши подешавања као

што је приказано на сл. 3.12.

3.11.

Подешавање

котирања

3.12.

Подешавање котирања

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

37


Активирањем тастера Select all dimensions селектоваћеш сва котирања

на моделу, а затим активирај Update selected dimensions

да би се нова подешавања применила на њих.

Када си извршио/-ла ова подешавања, активирај опцију Units

(сл. 3.13) и у падајућем менију Format постави Millimetres, а

поље Display units format немој селектовати јер се на котној линији,

према нашем стандарду, приказује само вредност, а не и јединица

мере.

3.13.

Подешавање

јединица мере

Пошто си извршио/-ла горенаведена

подешавања, твоја котна линија

изгледа као на сл. 3.14.

На сл. 3.15. приказано је котирање

правоугаоника и круга.

3.14.

Приказ котирања

3.15.

Котирање

правоугаоника

и круга

38

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Страницу квадрата можеш котирати на два начина. Кликни на

алатку за котирање, а затим:

• кликни на почетну тачку ивице и не пуштај тастер док не превучеш

котну линију до крајње тачке ивице; подеси удаљеност котне

линије од ивице, а вредност, односно дужина ивице, аутоматски

ће се исписати;

• двоклик на страницу коју желиш да котираш; подеси удаљеност

котне линије од ивице, а вредност, односно дужина ивице, такође

ће се аутоматски исписати.

Котирање круга на сл. 3.15. приказано је на три начина:

• кликом на алатку, центар круга и тачку на кружници;

• кликом на алатку, кликом на тачку на кружници, а затим тачку ван

кружнице; у овом случају приказана вредност је вредност пречника

(енг. diameter);

• уколико желиш да приказана вредност буде вредност полупречника

(енг. radius), изврши следеће подешавање:

• десни клик на Text Box, опција Type, а затим Radius.

Text Tool је алатка која служи за исписивање текста.

Кликом на ову алатку, а затим на радну површ или објекат, отвара

се прозор за исписивање текста – Text Box. Када завршиш

унос текста, кликни изван Text Box-а.

Уколико се током исписивања текста предомислиш и желиш да

одустанеш, то можеш учинити притиском на тастер Esc.

Текст можеш исписати на површини поред објекта који моделујеш

(Screen text). Тај текст сматра се независним од објекта,

што значи да ће, ако зумираш објекат или вршиш било какве промене

на њему, текст остати исте величине.

С друге стране, уколико текст вежеш за

објекат (Leader text), он ће бити зависан

од објекта, што значи да ће се, уколико

зумираш или мењаш величину објекта,

сразмерно мењати и величина текста.

Ако активираш ову алатку, а затим

кликнеш на ивицу модела у Тext Box-у

(прозор у ком се приказује текст), приказаће

се дужина те ивице. Кликом на

алатку за исписавање текста, па на површину

модела, у Тext Box-у приказаће се

вредност површине. Погледај слику 3.16.

3.16.

Употреба Text Tool-a

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

39


Уколико желиш да промениш фонт (величина и тип штампарских

слова), изглед линије која везује Text Box за модел (са испуњеном

или неиспуњеном стрелицом на крају – Closed arrow или Open

arrow, тачкoм – Dot или само линија – None) и извршиш још нека

додатна подешавања, кликни десним кликом миша на Text Box и

изабери опцију Entity Info. Добићеш прозор као на слици 3.17.

За оне који желе

да знају више

Уколико приликом

исписивања текста у Text

Box-у желиш да пређеш у

нови ред, укуцај „\n”. Обрати

пажњу да иза „n” треба да

стоји празно место.

3.17.

Промена фонта

3.18.

Почетна

подешавања

Пример цртања на једном моделу

Отвори нови пројекат у SketchUp-у и

изабери поглед Front. Нацртај правоугаоник

димензија 80 mm и 10 mm. Помоћу

алатке метар нацртај две помоћне линије

од којих свака полови одговарајућу страницу

квадрата, као што је приказано на

сл. 3.18.

На вертикалној помоћној линији помоћу

алатке метар одреди помоћну тачку која

се налази на удаљености од 25 mm. Та помоћна

тачка биће центар кружнице полупречника

25 mm као што је приказано на

слици 3.19.

Одређивање

помоћне тачке

3.19.

40

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Алатком гумица (Eraser Tool) обриши ивице као

на слици 3.20.

Промени поглед на Iso и помоћу алатке Push/Pull

направи 3D модел као што је урађено на слици 3.21.

Савет

Да би добио трећу димензију,

односно „дубину” објекта од

тачно 10 mm, укуцај у доњем

десном углу (Control Value

Box) 10.

3.20.

Брисање ивица

Врати се у поглед Front и нацртај још две кружнице

помоћу алатке Circle чији се центар поклапа с центром

кружнице коју си већ нацртао/-ла. Полупречници

тих кружница су 21 mm и 22 mm, као што је

приказано на слици 3.22.

Врати се у поглед Iso и помоћу алатке Push/Pull и

мање кружнице (кружница полупречника 21 mm)

направи рупу. Најбржи начин да то урадиш јесте

да кликнеш на алатку Push/Pull, селектујеш мању

кружницу и у доњем десном углу (Control Value

Box) унесеш број 10. То исто понови с кружницом

чији је полупречник 22 mm, али у доњем десном углу

(Control Value Box) унеси број 8. Добићеш модел

као на слици 3.23.

3.21.

Употреба алатке Push/Pull

3.23.

Додавање рупе

3.22.

Употреба алатке Circle

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

41


Изабери поглед Top и помоћу алатке метар нацртај

две помоћне линије које су по 6 mm удаљене

од ивица. Затим нацртај још једну помоћну линију

која је симетрала подножја твог модела. По гледај

слику 3.24.

Сада на пресецима ових помоћних линија нацртај

кружнице полупречника 4 mm и помоћу алатке

Push/Pull направи рупе као што је приказано на

слици 3.25.

„Сакриј” помоћне линије као што си научио/-ла

на почетку ове лекције и твој модел требало би да

изгледа као на слици 3.26.

3.24.

Употреба алатке метар

3.25. Креирање рупе у постољу

3.26. Приказ модела

За оне који желе

да знају више

3.26а.

Провери своје знање:

Sketchy Physics

1. Наведи називе софтвера који служе за цртање на

рачунару.

2. Наведи алатке софтвера Google SketchUp 8 из групе

алатки Construction.

3. Како се у софтверу Google SketchUp 8 могу сакрити

помоћне линије?

4. Уз помоћ које се алатке у софтверу Google SketchUp 8

врши котирање?

5. Помоћу које се алатке у софтверу Google SketchUp 8

може исписати текст на цртежу?

Sketchy Physics је додатак

који се може инсталирати и

користити у склопу Google

Skechup-a. Инсталацију

Sketchy Physics можеш

пронаћи на адреси: http://

code.google.com/p/sketchyphysics/downloads/list.

Помоћу овог додатка можеш

креирати занимљиве

анимације. Довољно је да

кликнеш на Plugins-Sketchy

Physics и добићеш палету алата

приказаних на слици 3.26a.

42

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Укратко

Пројектовање цртежа обухвата следеће кораке:

- одређивање величине цртежа,

- одређивање размере у којој ће цртеж бити нацртан,

- одређивање слојева и објеката који се на њима налазе,

- уочавање симетрија на цртежу,

- уочавање објеката који се понављају,

- уочавање објеката који се добијају ротацијом других објеката,

- уочавање објеката који се добијају трансформацијама других објеката и

- уочавање објеката који се добијају мањим изменама других објеката.

Неки од софтвера за цртање на рачунару су:

1) Auto CAD,

2) Solidworks 3d CAD,

3) Google SketchUp.

Група алатки Construction садржи следеће алатке:

Tape Measure Tool – алатка метар,

Dimension Tool – алатка за котирање,

Text Tool – алатка за исписивање текста.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

43


3.2. Израда презентације

У овој лекцији научићеш појмове који су важни за презентације.

Упознаћеш се са софтверским алатима који ти могу помоћи при

креирању мултимедијалних презентација: Microsoft PowerPoint-ом

и Adobe Director-ом.

Подсети се градива техничког и информатичког образовања за пети

разред, када си учио/-ла шта је софтвер.

Размисли и одговори:

Да ли су чуо/-ла за још неки софтвер за израду

презентација? Наведи их.

О презентацијама

Да ли те хијероглифи у унутрашњости египатских пирамида

подсећају на неке од паноа у твојој школи?

Људи су од давнина на различите начине представљали своја сазнања,

осећања, поруке (сл. 3.27).

Обједињавање рачунарске технологије и телекомуникација омогућило

је појаву мултимедије – новог начина презентовања информација

обједињавањем више медијалних извора: текста, слике,

филмских и звучних записа, анимације...

Презентација (лат. presentation) – поднети, подносити, нудити, понудити.

Извор: Милан Вујаклија – Лексикон сраних речи и израза,

Просвеа, Беора, 1980.

Презентација се брижљиво дизајнира да би нам објаснила неке

појмове или нас покренула на акцију.

Microsoft PowerPoint је софтвер из пакета Microsoft Office који

служи за израду презентација.

Када креираш презентацију, треба да водиш рачуна о следећем:

• коме је презентација намењена,

• шта желиш да буде садржај презентације,

• садржај треба да буде јасан, прецизан и логичан,

• мултимедијални елементи треба да буду у складу са садржајем, атрактивни

и визуелно привлачни, наглашени и довољно велики.

3.27.

Приказ информација

у праисторији

44

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Презентацију у Microsoft PowerPoint-у чини више слајдова.

Слајд се може упоредити с празним папиром који ће бити део

паноа. Свака презентација треба да почне слајдом на којем ће писати

њен наслов или ће јасно асоцирати на садржај презентације.

На слајдовима могу да се смењују текстови, слике, анимације...

Презентацију заврши истицањем најважнијих појмова који су

били њен предмет.

Adobe Director и Adobe Flash представљају сложеније софтвере

за израду презентација.

Израда презентације –

Microsoft PowerPoint

Понови научено из претходних разреда:

• како се покрећу програми,

• који софтвер користиш када хоћеш да куцаш текст,

• како се мења изглед текста, како се убацују слике у неки текст...

Покретање програма

Кликни на Start-Programs-Microsoft Office-Microsoft PowerPoint или

на иконицу на десктопу ако постоји (сл. 3.28. и сл. 3.29).

Добија се изглед екрана приказан на слици 3.30.

На средини екрана види се празан, први слајд презентације,

као и умањени слајдови с леве стране. У горњем делу види се

Toolbar са стандардним опцијама за све Microsoft Office софтвере,

као и компоненте које су јединствене за PowerPoint: Design,

Animation, SlideShow.

3.28.

Покретање Microsoft

PowerPoint-а

3.29.

Иконица

Microsoft

PowerPoint-а

3.30.

Почетни екран

Microsoft

PowerPoint-а

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

45


Креирање нове презентације

Када желиш да креираш нову презентацију, одабери дугме Office

(сл. 3.31) и кликни на New. Можеш изабрати начин на који ћеш

креирати презентацију, тј. да ли ћеш јој сам/-а креирати изглед

или ћеш изабрати неки шаблон (Templates, сл. 3.32) или тему

(Themes, сл. 3.33).

И током израде презентације кликом на Design можеш одабрати

тему која највише одговара садржају презентације.

3.31.

Дугме Office

3.32.

Приказ постојећих шаблона

Размисли и одговори:

Које још Microsoft Office софтвере познајеш? Наведи их и

објасни њихову намену.

3.33.

Приказ

постојећих

тема

46

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Убацивање новог слајда

Нови слајд убацујеш кликом на New Slide (сл. 3.34). Можеш

одабрати слајдове различитог распореда (енг. Layout) текста,

слика, анимација, графикона...

3.34.

Убацивање новог

слајда у Microsoft

PowerPoint-у

Анимирање слајда

Када желиш да презентација буде занимљивија и динамичнија,

онда можеш анимирати текст и графику на слајду кликом

на Animations – Custom Animations. Током слајд представе

објекти на екрану могу се појављивати један по један, а текст

слово по слово, реч по реч, пасус по пасус (сл. 3.35)... Објекти се

на слајду могу појављивати различитом брзином (енг. Transition

Speed). Уз све то, анимацију могу пратити и звучни ефекти (енг.

Transition Sound).

Подешавање и приказивање слајдова

Ефекти смењивања, тј. промена начина на који један слајд смењује

други, помажу да презентација буде компактна. Смењивање слајдова

је визуелни ефекат –слајдови се појављују на екрану и одлазе

с њега током слајд представе. Време смењивања слајдова такође

се може подесити (енг. Rehearse timings). Можеш подесити

почетак преноса (енг. Slide Show) од првог слајда (енг. From

Beginning) или од тренутно активног слајда (енг. FromCurrent

Slide) или можеш тренутно изабрати које слајдове не желиш да

приказујеш (енг. Hide Slide) (сл. 3.36).

3.35.

Анимирање

слајдова у Microsoft

PowerPoint-у

3.36.

Типови смењивања

слајдова у Microsoft

PowerPoint-у

У Microsoft PowerPoint-у може се приказати презентација на

монитору рачунара коришћењем приказа Slide Show. Помоћу

опције Slide Show можеш приказати презентацију на једном или

два монитора коришћењем целог екрана.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

47


Трајање слаја односи се на дужину појављивања слајда на екрану.

Као и смењивање слајдова, и дужина приказивања слајда може се

подесити за један или групу слајдова, у зависности од тога колико

је слајдова изабрано кад се одређује трајање слајда.

Можеш подесити и комплетан изглед презентације кликом на Set

Up Slide Show (сл. 3.37).

3.37.

Set Up Slide Show

Кроз слајд представу можеш се кретати на један од два начина:

аутоматски, што се подешава помоћу функције за одређивање

трајања или ручно, што се постиже мишем.

Својство аутоматске промене с мерењем времена омогућује да

се слајдови сами смењују током слајд представе и сваки слајд задржава

на екрану онолико времена колико се одреди (енг. Using

timings, if present). Својство ручне промене слајдова значи да

сам корисник мишем мења слајдове током слајд представе (енг.

manually).

Ако желиш, можеш да подесиш да се презентација приказује преко

целог екрана (енг. full screen) или у прозору (енг. window). Могуће

је подесити да се презентација врти укруг док се не кликне

на тастер ESC (енг. Loop continuously until ’ESC’), а да се не чује

наратор (енг. Show without narration) или не приказују анимације

(енг. Show without animation).

У делу Show Slides можеш подесити да ли ће се приказивати сви

(енг. all) или само одређени слајдови.

48

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


За оне који желе да знају више

Основе Adobe Director-а

Вероватно си барем једном имао/-ла прилику

да видиш како ради Adobe Director (сл. 3.38).

Тај софтвер посебно може бити занимљив ако

желиш да учествујеш на такмичењу из овог

предмета. Adobe Director нуди могућност да на

веома једноставан начин креираш најразличитије

сложене мултимедијалне апликације.

Adobe Director пружа могућност креирања

презентација, образовних софтвера, игрица,

тестова знања... Adobe Director је водећа алатка

за израду интерактивне мултимедије и има

могућност да комбинује слике, текстове, звуке,

музику, видео записе, па чак и 3D објекте. Више

информација о овом моћном алату можеш

пронаћи на адреси:

http://www.adobe.com/products/director

Насловна линија

Палета алатки - Toolbar

Главни мени

Алати

Спрајт

Позорница

Фрејм

Монтажни

прозор -

Score

Временска

оса

3.38.

Члан Складиште

Контролор особина

Основни елементи радног окружења Adobe Director-а

Провери своје знање:

Библиотека

1. Како се у Microsoft PowerPoint-у креира нова презентација?

2. Како се у Microsoft PowerPoint-у креира нови слајд?

3. Којом се опцијом у Microsoft PowerPoint-у анимирају слајдови?

4. Наброј све начине подешавања трајања презентације у Microsoft PowerPoint-у.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

49


Укратко

Презентација – брижљиво се дизајнира да би нам

објаснила неке појмове или нас покренула на акцију.

Microsoft PowerPoint –

софтвер из пакета

Microsoft Office који служи за израду презентација.

Слајд – део презентације.

Insert-New Slide – када желиш да убациш

нови слајд.

Animations – Custom Animations – подешавање

анимација.

Rehearse Timings – подешавање трајања

презентације.

50

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


3.3. Интерфејс – систем

веза с рачунаром

Подсети се које основне делове рачунарског система

познајеш. Прелистај Уџбеник техничког и информатичког

образовања за 5. разред.

Рачунарски систем састоји се из централне процесорске

јединице (CPU), меморије и улазно-

излазних јединица (сл. 3.39).

Све те јединице повезане су системом веза

које називамо интерфејси (сл. 3.40).

Од особина интерфејса зависи ефикасност рачунарског

система.

Појам интерфејс у рачунарству има више

значења.

Под интерфејсом подразумевамо оно чиме човек кому ницира

с рачунаром. Интерфејс обезбеђује приступ рачунару,

базама података, модулима програма или уређа јима, а

означава повезивање два уређаја или система који се не могу

директно повезати. То се постиже обезбеђивањем јавног,

устаљеног, стандардног начина приступа унутрашњим компонентама.

Графички кориснички интерфејс (енг. Graphical User Inter-

face – GUI) обухвата графичке, текстуалне и звучне инфор-

мације које програм представља кориснику и активности

које корисник обавља да би приступио програму (задавање

команди тастатуром, померање миша).

У програмирању интерфејс је метод којим програм приступа

(интерним или сакривеним) функцијама другог програма.

Прилагодљивост персоналног рачунара, његова способност

да се прошири помоћу више врста интерфејса дозвољавајући

прикључивање много различитих периферијских уређајa,

довела је до његове популарности. У суштини, модерни PC

је скуп компонената, унутрашњих и спољашњих, међусобно

повезаних електронским магистралама, преко којих подаци

путују док се обавља циклус обраде који их претвара од

података улаза у податке излаза. Те магистрале повезују све

унутрашње и спољашње компоненте и периферијске јединице

рачунара с његовом централном процесорском јединицом

(CPU) и главном меморијом (RAM).

Подсети се о којим си периферијским уређајима учио/-ла у

5. разреду.

3.39.

1

3.40.

Фон Нојманова општа шема

рачунарског система

Шема интерфејса

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

51


Портови рачунарског система

Да бисмо на рачунар прикључили неки периферијски уређај,

потребни су нам прикључни портови. Разликујемо следеће

портове рачунара:

• серијски порт – серијски пренос значи преношење једног бита

података у једном тренутку;

• паралелни порт – битове шаље паралелно, по осам одједном;

• гејм порт – служио је за прикључивање џојстика, волана и др.;

• USB порт и

• Fire Wire порт.

Серијски и паралени порт раније су се користили за повезивање

разних уређаја с рачунаром (миш, штампач).

Серијски порт

Серијски пренос значи преношење једног бита података у једном

тренутку. Серијски пренос ограничен је на брзину од 115.200

bit/s. Кабл може бити максималне дужине 200 метара. Серијски

порт користи се за повезивање следећих уређаја:

• миша,

• модема,

• ISDN адаптера,

• штампача са серијским портом и

• дигиталне камере.

За оне који желе

да знају више

Развојем рачунарског

система развијале су се и

магистрале. Постоји више

врста магистрала:

– ISA – најстарија,

најспорија улазноизлазна

магистрала,

која се данас сматра

застарелом;

– PCI – магистрала која и

данас постоји, али се све

ређе користи, а постојала

је и на рачунарским

системима класе

пентијум 1,2,3,4;

– AGP – магистрала која

се користи за графичке

картице;

– USB – магистрала која је

замена за PC серијски

порт.

Занимљивости

Најбржа од свих магистрала јесте веза између

процесора и његове примарне кеш меморије.

Она се налази у самом чипу централне

процесорске јединице. На следећем нивоу

наниже је системска магистрала, која повезује

процесор с меморијом.

Рачунарски систем садржи две врсте магистрала

(енг. bus):

1. системску магистралу, која повезује централну

процесорску јединицу с главном меморијом и

кеш меморијом другог нивоа и

2. известан број улазно-излазних магистрала,

које повезују различите периферијске уређаје с

централном процесорском јединицом (сл. 3.41).

3.41.

Начин рада магистрале

52

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Паралелни порт

Паралелни пренос значи да се подаци преносе кроз осам одвојених

линија, што значи по један бајт истовремено. Паралелна комуникација

је, дакле, бржа од серијске, али је дужина кабла максимално

пет-десет метара. Кабл је дебео јер кроз њега може да се

провуче до 25 линија.

Паралелни порт представља најједноставнији интерфејс код

PC-ја. Обично се на њега повезује штампач, али и следећи уређаји:

• преносиви CD-ROM уређаји,

• SCSI адаптери,

• дигиталне камере и

• скенери.

USB порт

Универзална серијска магистрала (енг. Universal Serial Bus – USB)

нуди нови стандардизовани конектор за прикључивање свих

уобичајених улазно-излазних уређаја на један порт, поједностављујући

тако употребу многобројних портова и конектора

(сл. 3.42).

USB је конструисан да буде брз и једноставан за употребу и дозвољава

да се периферијски уређаји прикључе, конфигуришу,

користе и искључе док рачунар и остали периферијски уређаји

раде. USB порт дозвољава да се прикључи до 127 уређаја.

3.42.

USB порт

Fire Wire порт

Fire Wire порт (сл. 3.43) сличан је USB-у на више начина, али је

много бржи. На овај порт се, такође, могу прикључити и камера, дигитални

фотоапарат, штампачи, а максимално 63 уређаја. Данас се

углавном користи у области дигиталних камера, где је овај стандард

познат као iLink.

3.43.

Fire Wire порт

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

53


За оне који желе да знају више

Компонене за бежичну комуникацију уређаја

Рачунарски системи могу комуницирати с

периферијским јединицама и бежичним путем.

Компоненте за бежичну комуникацију уређаја су:

– Infra Red и

– Bluetooth.

Infra Red (инфрацрвени) порт користи

инфрацрвене зраке за пријем и слање података,

тако да и рачунар и уређај с којим је у вези морају

имати инфрацрвени порт. Главни недостатак

Infra Red начина преноса података јесте

потреба за оптичком видљивошћу и прецизним

усмеравањем светлости, као и мала брзина

преноса (сл. 3.44).

Bluetooth је бежична радио-технологија кратког

домета која омогућује пренос података између

мобилних телефона, рачунара и других уређаја на

малим удаљеностима (сл. 3.45).

Пренос података између уређаја Bluetooth-ом

остварује се радио-таласима домета од 0,1 m до

10 m, односно 100 m уколико се користи већа

снага на предајној страни. Да би се остварило

повезивање два уређаја, они не морају да буду

усмерени један према другом, нити да су у линији

видљивости, јер је реч о радио-преносу. Уређаји

не морају бити у истој просторији, јер је пренос

могућ и кроз зидове и друге неметалне површине,

пошто оне не представљају препреке. Тако, на

пример, Bluetooth-ом можемо с рачунара из једне

просторије послати информацију на штампач који

се налази у другој просторији.

3.44.

InfraRed

комуникација

3.45.

Bluetooth

комуникација

Размисли и одговори:

Где се у твом окружењу најчешће користи Infra Red?

Где се у твом окружењу најчешће користи Bluetooth?

Провери своје знање:

1. Објасни шта је интерфејс.

2. Које две врсте магистрала садржи рачунарски систем?

3. Наведи портове рачунарског система.

4. Која је разлика између USB и Fire Wire порта?

54

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


3.4. Управљање моделима

помоћу рачунара

Можеш ли да замислиш бар једну област живота где се рачунари

не користе? Можеш ли да замислиш да се до пре само неколико

година рачунар ретко где употребљавао? Рачунари су осамдесетих

година прошлог века били велики и заузимали су читаве

просторије, а сада ти могу стати у џеп.

Подсети се шта си учио/-ла о моделима у 5. и 6. разреду.

Научили смо помоћу којих уређаја комуницирамо с рачунаром,

али како рачунар „разуме” шта захтевамо од њега?

За рачунар је најпогодније да подаци које користи буду представљени

у бинарном систему бројева. За корисника рачунара,

међутим, информације су представљене или бројевима декадног

система или низовима алфанумеричких симбола. Да бисмо неки

скуп информација могли увести у рачунар, а затим их у њему обрадити,

потребно је да их изразимо помоћу алфабета рачунара,

тј. преко симбола 0 и 1. Другим речима, потребно је информације

кодирати, тј. претворити у низ нула и јединица.

Ученички интерфејс, под називом Октопод студио, јесте наменски

интерфејс за повезивање рачунара с нисконапонским потрошачима

као што су сијалице, електромотори, електромагнети и

сл. Интерфејс омогућава укључивање и искључивање тих уређаја

преко рачунара, без директног посредства човека.

Зашто је добро управљати уређајима помоћу рачунара?

• Могуће је аутоматизовати неке задатке да се обаве без човековог

присуства.

• Могуће је руковати уређајима који су опасни и/или штетни за

здравље.

• Могуће је постићи већу брзину и тачност рада, пошто рачунар

не греши.

Савет

Електричне компоненте

рачунара могу бити у једном

од два стања укључено = има

струје = 1 и искључено = нема

струје = 0.

За оне који желе да знају више

Електромагнет чине језгро од меког гвожђа и завојницa од изоловане бакарне жице обмотанa

око језгра кроз коју протиче електрична струјa. Поседује магнетна својства док кроз завојницу

протиче електрична струја, а прекидом протицања електричне струје губи магнетна својства.

О електромоторима, електромагнетима, светлећим (LED) диодама и другим нисконапонским

потрошачима учићеш више у 8. разреду.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

55


Управљање помоћу рачунара одвија се у три нивоа. Први ниво је

ниво програма, где задајеш жељену наредбу. Следећи ниво је ниво

интерфејса, где се рачунарска наредба преводи у одговарајући електрични

сигнал који треба да побуди жељену периферну јединицу,

што представља трећи, крајњи ниво. Појмови програм, интерфејс и

периферна јединица биће детаљније објашњени у даљем тексту.

Главна предност управљања помоћу рачунара јесте у томе што

можеш да напишеш низ наредби (програм) које рачунар може да

понавља непрестано од почетка до краја и да уређаји сами раде

по том програму.

Како, на пример, функционише семафор? На рачунару се понавља

програм који се састоји од низа наредби као што су: укључи

зелену сијалицу, сачекај један минут, искључи зелену сијалицу,

укључи жуту итд. (сл. 3.46). Те наредбе рачунар шаље на интерфејс,

који ће их разумети и помоћу електронских прекидача

укључити одговарајуће сијалице.

За оне који желе

да знају више

У свакодневном животу

користиш декадни бројни

систем, тј. бројни систем са

10 симбола (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6,

7, 8, 9). Постоји још бројних

система, а неки од њих су:

– Бинарниимају само

2 симбола (0, 1) – пример

броја:

1101=1·2 3 + 1·2 2 + 0·2 1 + 1·2 0

– Окталниимају 8

симбола (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7) –

пример броја:

4123 = 4·8 3 + 1·8 2 + 2·8 1 + 3·8 0

– Хексадецимални (0, 1, 2,

3, 4, 5,6, 7, 8, 9, А, B, C, D, E, F)

– пример броја:

– А2C3 = A·16 3 + 2·16 2 +

C·16 1 + 3·16 0 = 10·16 3 + 2·16 2 +

12·16 1 + 3·16 0

3.46.

Пример управљања

семафором преко

интерфејса с рачунара

Програм

Корисничка апликација намењена је комуникацији између рачунара

и човека. Кликом на одговарајуће дугме задајеш жељену наредбу

за побуђивање извршних органа. После задавања, наредба

се прослеђује према интерфејсу који ће преводити ту информацију

и побудити извршне органе.

56

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


У софтверу за интерфејс Октопод студио могуће је директно управљати

периферним јединицама или програмирати жељени низ

догађаја (направити листу догађаја, сл. 3.47).

3.47.

Прозор корисничке

апликације интерфејса

Октопод студио

Интерфејс

Интерфејс (сл. 3.48) представља електрични склоп за управљање

периферним јединицама. Служи за укључивање/искључивање

разних извршних органа. Интерфејс је повезан с рачунаром преко

USB кабла, а на његове прикључке повезују се извршни органи.

3.48.

Изглед интерфејса

Октопод студио

За оне који желе

да знају више

Како интерфејс укључује

уређаје?

На интерфејсу постоје

излазни прикључци, где

се прикључују потрошачи

(електромотори,

електромагнети, светлеће

диоде и др.). Ти излази

искључени су све док се на

рачунару не зада наредба

за укључивање. Тек када

интерфејс добије наредбу за

укључивање излаза, доводи

се напон на одређени излаз.

Укључивање излаза обавља

се помоћу електронских

прекидача као што су

транзистори. Транзистори

су електронске компоненте

које раде слично као и

обични прекидачи, само што

се, уместо ручно, укључују

електричним сигналом.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

57


Периферне јединице

Периферне јединице остварују контакт са спољашњим светом

и повезују се с рачунаром помоћу интерфејса. Периферне јединице

су органи који могу да изврше жељени рад (нпр. електромотор),

да нас обавештавају (нпр. семафор) или да помоћу њих

рачунар прикупља информације (нпр. прекидачи, микрофон, камера

и др.). Периферне јединице деле се на излазне и улазне.

Излазни органи су (сл. 3.49) уређаји који врше неки рад (најчешће

их покрећу електромотори) или приказују информацију

(индикатори).

Индикатори могу да буду светлећи знакови, на пример семафор,

звучни знакови, рецимо звучници.

3.49.

Излазне периферне јединице

58

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Помоћу улазних органа (сл. 3.50) рачунар добија информацију

о спољашњем свету. Као најједноставнији улазни орган можемо

узети обичан прекидач, који детектује када се на њега изврши

притисак.

Улазне периферне јединице одговарају човековим чулним органима:

камера виду, микрофон слуху итд.

3.50. Улазне периферне јединице

Провери своје знање:

1. Објасни шта значи кодирати информације.

2. Kоје су предности управљања уређајима помоћу рачунара?

3. Наведи нивое управљања помоћу рачунара.

4. Какви могу бити излазни уређаји?

5. Шта спада у улазне уређаје?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

59


Укратко

Рачунарски систем садржи две врсте

магистрала (енг. bus): системску магистралу, која повезује централну

процесорску јединицу с главном меморијом и кеш меморијом другог

нивоа, и известан број улазно-излазних магистрала, које повезују

различите периферијске уређаје с централном процесорском

јединицом.

Да бисмо на рачунар прикључили неки периферијски

уређај, потребни су нам прикључни портови (серијски порт,

паралелни порт, гејм порт, USB порт, Fire Wire порт).

Да би се неки скуп података могао увести у

рачунар, а затим у њему обрадити, потребно је да се ти подаци изразе

помоћу алфабета рачунара, тј. преко симбола 0 и 1, тј. потребно је

информације кодирати, тј. претворити у низове нула и јединица.

Управљање помоћу рачунара одвија се на три нивоа.

Први ниво је ниво програма, где задајеш жељену наредбу. Следећи

ниво је ниво интерфејса, где се рачунарска наредба преводи у

одговарајући електрични сигнал, који треба да побуди жељену

периферну јединицу, што представља трећи, крајњи ниво.

60

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Програм (корисничка апликација) намењен је комуникацији

између рачунара и човека.

Интерфејс представља електрични склоп за управљање

периферним јединицама. Служи за укључивање/искључивање разних

извршних органа. Интерфејс је повезан с рачунаром преко USB кабла,

а на његове прикључке повезују се извршни органи.

Периферне јединице су органи који могу

да изврше жељени рад (нпр. електромотор), да нас обавештавају

(нпр. семафор), или да помоћу њих рачунар прикупља податке

(нпр. камера, микрофон, прекидачи).

Периферне јединице деле се на излазне и улазне.

Излазни органи су уређаји који врше неки рад

или приказују информацију (индикатори).

Помоћу улазних органа рачунар добија

податке о спољашњем свету.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

61


3.5. Рад с конструкторима на

бази интерфејс технологије

Научио/-ла си који портови постоје у рачунару. Могуће је креирати

додатне интрфејсе који се могу прикључити на неки од портова рачунара.

Интерфејси се програмирају у неком од програмских језика:

Visual Basic, Turbo Pascal, Turbo C…

У техници, интерфејс означава прелазни уређај преко којег могу да

комуницирају различите функционалне јединице.

Као пример можемо узети даљински

управљач за телевизор, на којем притиском

на дугме можемо управљати

телевизором. Притиском на дугме

даљинског управљача телевизор ће

извршити задату наредбу нпр. појачати

звук. Даљински управљач је уређај

који преводи човекове наредбе на језик

који телевизор разуме (сл. 3.51). Значи,

даљински управљач је интерфејс између човека и телевизора.

У техници интерфејс се најчешће користи за спајање рачунара с другим

уређајима да бисмо њима могли да управљамо преко програма.

На слици 3.52. приказано је где се рачунарски интерфејс може наћи и

шта може повезати.

Конструкторски комплети на бази интерфејс технологија све више се

примењују као савремено наставно средство у основним школама на

3.51.

Даљински

управљач као

интерфејс

између човека и

телевизора

3.52.

Пример коришћења

интерфејса

62

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


часовима техничког и информатичког образовања. Користе се у

програмирању рада семафора, машина за веш, модела железница,

паљења сијалица, реклама, робота (пример CD robi)…

CD robi

Комплет CD Robi (сл. 3.53) је савремено наставно средство чија

је примарна улога да ученике основних и средњих школа упозна

с рачунарима, програмирањем и роботиком у најширем смислу

те речи, састављањем малог робота. CD Robi као савремено наставно

средство има образовни и информативни карактер. Може

се користити као извор сазнања из области роботике и информатичких

технологија.

Састављањем комплета упознајеш се с конструкцијом, погоном

и функционисањем малог робота. Истовремено учиш и како да

пратиш приложено упутство и повезујеш пластичне делове. Можеш

сам да креираш изглед свог роботића, мењајући дизајн налепнице

или додајући нешто своје, на пример очи од стонотениских

лоптица. Када саставиш CD Robi-ја, повежи кабл с контролером

и користи PC рачунар за контролу кретања робота који си сам

саставио/-ла. Могуће је да самостално или уз помоћ наставника/-

це програмираш и кретање роботића. Састављањем комплета CD

Robi пролазиш кроз комплетан процес од идеје и дизајна робота,

преко састављања, до самог пуштања робота у рад.

Интерфејс Октопод студио

Помоћу едукативног интерфејса Октопод студио могуће је повезати

рачунар с малим потрошачима као што су електричне играчке,

роботска рука, електромотори, сијалице, електромагнети.

Као конкретан пример на сл. 3.54. приказана је макета града, коју

су направили ученици ОШ „Светозар Марковић Тоза” из Новог

Сада, на којој се управља уличним осветљењем, семафорима, железницом

и рампама.

3.53. CD Robi

За оне који желе

да знају више

Детаљније информације

пронаћи ћеш на интернетадреси:

http://cdrobi.rs.

Макета града садржи четири региона с уличним осветљењем, један

пружни прелаз с рампом (браником) и железницу с возом и

скретницама. Све периферне јединице повезане су на интерфејс,

а као улази користе се два сензора (гранични прекидачи) који

дају информацију када воз наилази на пружни прелаз и омогућавају

управљање спуштањем и подизањем рампе. Цео систем ради

аутоматски помоћу направљене листе догађаја. За сваку периферну

јединицу припремљен је по један низ догађаја сходно задатку

који обавља (семафор, рампа, воз, расвета).

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

63


3.54. Макета града са железницом, управљана помоћу интерфејса Октопод студио

Други пример за коришћење интерфејса јесте управљање роботском

руком. Роботском руком могуће је управљати директно или

направити аутоматски програм по којем ће се померати. Пример

роботске руке приказан је на слици 3.55.

За оне који желе

да знају више

Детаљније информације

пронаћи ћеш на интернетадреси:

www.oktopodstudio.com

3.55. Роботска рука

Пројекат је у сталном развоју и пружа разне мугућности и у

погледу софтвера и у погледу интерфејса и понуђених периферних

јединица.

64

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Укратко

Конструкторски комплети

на бази интерфејс технологија све више се примењују као

савремено наставно средство у основним школама на

часовима техничког и информатичког образовања и користе

се у програмирању рада семафора, машина за веш, модела

железница, паљења сијалица, реклама, робота…

Октопод студио је ученички интерфејс за

повезивање рачунара сa периферним јединицама као што су

прекидачи, сијалице, електромотори, електромагнети и сл.

Комплет CD Robi је савремено наставно средство

чија је примарна улога да ученике основних и средњих школа упозна

с рачунарима, програмирањем и роботиком састављањем малог

робота.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

65


4. МАТЕРИЈАЛИ

Размисли и одговори:

1. О којим си материјалима учио/-ла на часовима техничког и

информатичког образовања у 5. и 6. разреду?

2. Наброј неке природне и неке вештачке материјале које

познајеш.

Већ си учио/-ла да на путу од идеје до реализације, поред осталих

дефинисаних корака алгоритма, треба изабрати и материјал

од кога ће се израдити делови модела или макете. Исто тако, и

при конструисању и изради неке машине, механизма или машинске

конструкције, треба одабрати материјале од којих ће оне

бити израђене.

Човек је још на почетку свог постојања користио разне материјале

за задовољавање својих свакодневних потреба (камен, кост,

дрво, бакар, бронза). По материјалима који су се у неком временском

раздобљу користили, названи су периоди развоја људског

друштва (камено, бронзано, гвоздено доба).

Процењује се да данас располажемо са око 70.000 врста

техничких материјала. У последњих педесетак година у употребу

је ушло више нових материјала него у свим претходним вековима.

Да би се материјали користили у техници, морају имати: одговарајућа

својства, структуру , способност обликовања (прераде) и

могућност испитивања својстава стандардним методама. Овде

ће бити наведени само неки материјали најчешће коришћени у

машиноградњи које називамо машински материјали.

4.1. Машински материјали

Најчешће коришћени машински материјали јесу:

• метални материјали: чисти метали (гвожђе*, алуминијум, бакар,

никл, цинк, хром...) и легуре (челик, месинг, бронза, силумин...),

• полимерни материјали (пластичне масе, гума, лепкови...),

• керамички материјали и

• композитни материјали.

* Гвожђе је легура железа и угљеника са садржајем угљеника већим од 2%, те се због тог

разлога гвожђе не сврстава у чисте метале као хемијске елементе. Пошто се у општој

пракси уместо железо назив гвожђе користи и за назив метала, у овом уџбенику биће

уважена та чињеница.

66

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Према намени, машински материјали деле се на:

• конструкционе – за израду конструкција, машинских елемената,

уређаја, машина и постројења; морају да имају одговарајућа

механичка својства, посебно чврстоћу, и треба добро да подносе

оптерећења;

• помоћне – за израду мање оптерећених делова, изолационих и

корозионо отпорних слојева, заптивача, пластичних зупчаника;

• погонске – углавном материјали органског порекла: горива и

мазива.

Метални материјали

Метали и њихове легуре најзаступљенији су материјали у машинству

због својих добрих својстава (особина) за израду разних

елемената машина и конструкција. Метали се у природи не

налазе често у елементарном облику, већ у облику својих руда

(сл. 4.1), које се ваде у рудницима и прерађују у метале и легуре.

Чисти метали (гвожђе, алуминијум, бакар, никл, цинк, хром, олово,

калај и др.) ретко се користе у машиноградњи. Већу примену

имају њихове легуре.

Легуре су мешавине двају или више метала или метала и неметала.

Често имају својства каква немају метали од којих су добијени.

Гвожђе се не налази у природи у слободном стању већ у облику

минерала, тј. својих једињења с другим елементима. Руде гвожђа

су: магнетит, хематит, лимонит, сидерит и пирит.

Важни појмови:

метални материјали,

полимерни материјали,

керамички материјали,

композитни материјали,

конструкциони материјали,

помоћни материјали,

погонски материјали.

а

б

в

4.1.

Руде неких метала:

а) руда гвожђа (пирит),

б) руда бакра (халкопирит),

в) руда цинка (сфалерит).

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

67


Гвожђе

Гвожђе је легура железа и угљеника (од 2% до 6,67%), као и

других легирајућих елемената (силицијум, манган и др.). Добија

се топљењем жељезних руда у високим пећима као сирово

гвожђе.

Сирово гвожђе може бити бело и сиво сирово гвожђе (ливено

гвожђе). Ливено гвожђе има 2,5–4% угљеника и других примеса.

Користи се за израду одливака у ливницама гвожђа. Бело сирово

гвожђе намењено је за прераду у челик. Највећи део сировог

гвожђа из високе пећи, око 90%, прерађује се у челик, а остало у

ливено гвожђе.

Сагоревањем кокса у високој пећи повећава се температура. Пошто

се руда нађе на повишеној температури и у непосредном

додиру с угљеником из кокса, долази до сједињавања угљеника и

кисеоника из руде (одузимања кисеоника из руде) и до појаве истопљеног

сировог гвожђа, које се, пошто је теже, скупља на дну

4.2.

Шема

високе пећи

пуњење рудом гвожђа,

кречњаком и коксом

врели гасови

висока пећ

За оне који желе

да знају више

Припрема руде за прераду у

високој пећи (сл. 4.2. и сл. 4.3)

своди се на пречишћавање

од нечистоћа и обликовање

руде. Руда не сме доспети у

пећ у виду крупних комада

или прашине, већ у комадима

одређене величине. Осим

рудом, пећ се пуни и

кречњаком и коксом (врста

угља) као горивом. Кокс је

погодан зато што има велику

топлотну моћ и порозан

је (шупљикав), па добро и

потпуно сагорева. Ради бољег

сагоревања кокса и стварања

веће температуре за топљење

руде, у пећ се под притиском

удувава врео ваздух који се

претходно загрева у посебним

уређајима коришћењем врелих

гасова насталим сагоревањем

кокса. Кречњак треба да

пречисти растоп скупљајући

добар део нечистоћа (фосфор,

сумпор, земљу, пепео и др.) и

претварајући их у течну шљаку

(згуру), која, као лакша од

течног гвожђа, плива изнад

њега. Зато се каже да кречњак

има улогу топитеља.

врео ваздух

се удувава

у пећ

шљака (згура)

сирово гвожђе

4.3.

Висока пећ

68

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Занимљивости

Први трагови издвајања гвожђа из руда датирају

из периода око 2.500 година п. н. е., а њихова

шира примена почиње касније. Гвоздено доба,

односно гвоздени предмети, почињу да се налазе

око 1.500 година п. н. е., а први записи (Херодот)

о ковачком заваривању гвожђа у старој Грчкој

говоре да је заваривање коришћено у VI веку п.

н. е. за израду постоља посуда. Прва производња

челика почиње око 1.000 година п. н. е. у Индији.

пећи. Шљака и сирово гвожђе повремено се испуштају из пећи

у специјалне ватросталне посуде. Шљака служи као подлога за

насипање пруга, за израду минералне вуне, цемента, вештачког

ђубрива и др.

Челик

У савременим железарама челичана је у близини високе пећи, па

се бело сирово гвожђе преноси у течном стању у пећи за производњу

челика.

Челик је најчешће коришћени материјал у машиноградњи. То

је легура гвожђа с мање од 2,14% угљеника. У суштини, производња

челика своди се на пречишћавање белог сировог гвожђа

и додавање легирајућих састојака у виду феро-легура или чистих

елемената. Приликом производње челика претапа се и старо (рециклирано)

гвожђе и челик (сл. 4.5).

Важни појмови:

метали,

легуре,

гвожђе,

сирово гвожђе и

бело и сиво сирово гвожђе.

За оне који желе

да знају више

За разлику од ливеног

гвожђа, које се израђује од

давнина, производња челика

у већим количинама новијег

је датума. Сматра се да је

индустријска производња

челика од сировог гвожђа

почела проналаском

Бесемеровог конвертора

(1855) и Сименс-Мартенове

(пламене) пећи (1865), док

је прва електрична пећ

конструисана 1906. године.

Та три поступка и данас

се користе за производњу

челика (сл. 4.4).

4.5.

Рециклажа старог гвожђа

4.4.

Производња челика

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

69


4.6. Ваљаоница челика

4.7.

Челични лим прерађен у железари

При даљој преради челик се загрева до белог усијања (око

1.200ºC) и ваља (сл. 4.6) у лимове и траке (сл. 4.7), шипке, железничке

шине и профилне носаче (сл. 4.8), као и плоче и жице.

Годишња светска производња челика износи око милијарду тона.

Врсте челика су бројне. Према врстама легирајућих елемената,

деле се на угљеничне и легиране, а према намени на конструкционе,

алатне и специјалне. По СРПС стандарду, означавају

се словном и бројчаном ознаком, нпр. Č.1201 је угљенични конструкциони

челик за цеви и лимове.

Побољшавањем и додавањем легирајућих елемената (Cr, Mo, Ni,

Co, V, Mn и др.) може се добити челик с различитим особинама и

прилагодити одређеној намени.

Особине челика – челик је сиве боје, добар проводник топлоте,

изражене тврдоће, чврстоће и еластичности, повољан за обраду

(може да се лије, реже, деформише, завари, кује, ваља, термички

обрађује итд.). Због таквих особина он представља основни материјал

у машиноградњи.

4.8.

Неки полупроизводи

(полуфабрикати)

од челика

Важни појмови:

челик,

врсте челика,

угљенични и легирани челик,

конструкциони, алатни и

специјални челик,

особине челика,

примена челика.

70

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Примена челика је разноврсна како у машиноградњи

тако и у грађевинарству. Користи се за градњу

челичних конструкција (сл. 4.9), мостова, железничких

шина (сл. 4.10), превозних средстава,

разних машина, алата (сл. 4.11) и др.

4.11.

Употреба

алатног

челика

4.9. Челична конструкција

4.10. Челични мост

Обојени метали и њихове легуре

Осим челика, значајну примену у машиноградњи имају и обојени

метали и њихове легуре. У обојене метале сврставају се

сви метали изузев гвожђа и његових легура. Деле се на:

• тешке обојене метале (бакар, цинк, олово, калај и др.) и

• лаке обојене метале (алуминијум, магнезијум, титан и др.).

Бакар и његове легуре

Бакар је златножуте боје, мек, одличан проводник електрицитета

и топлоте, на ваздуху слабо корозиван, али услед дужег стајања

превлачи се зеленом патином. Добро се леми. Највише се употребљава

за израду електричних проводника (сл. 4.12), топловодних

цеви (сл. 4.13) и делова машина. Велики део произведеног

бакра користи се за производњу његових легура.

За оне који желе

да знају више

На адресама:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Ферит_(гвожђе)

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Гвожђе_(легура)

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Челик

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Угљенични_челик

можеш сазнати више о

гвожђу и челику.

4.12.

Бакарни

електрични

проводник

4.13.

Бакарне цеви

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

71


Месинг је легура бакра и цинка 30-40%. Има златасту боју, добар

је проводник електрицитета и топлоте, има велику густину,

тврђи је и чвршћи од чистог бакра, отпоран је на корозију, лако

се лије и леми.

Користи се за израду разних арматура (сл. 4.14), цеви, лимова и

жице, за ливење разних украсних предмета, брава итд.

Бронза је легура бакра (најмање 60%) и неког легирајућег метала

(осим цинка), према коме добија назив, на пример калајна,

алуминијумска, оловна, фосфорна бронза итд. Користи се за израду

кошуљица клизних лежишта (сл. 4.15), зупчаника, бродских

елиса, делова пумпи, лопатица парних турбина итд.

Бакар и његове легуре могу се рециклирати (сл. 4.16).

4.14.

Водоводна арматура

од месинга

4.15.

Кошуљица клизних

лежишта

4.16.

Бакар припремљен за

рециклирање

Алуминијум и његове легуре

Алуминијум је лак метал, добар проводник електрицитета и топлоте,

отпоран на корозију. Добија се из руде боксита. Користи

се и као чист метал и у облику својих легура: у авио-индустрији и

аутомобилској индустрији, електротехници за производњу електричних

проводника, у хемијској и прехрамбеној индустрији, као

и у грађевинарству. У машинству легуре алуминијума све више

замењују челик, и то за израду аутомобилских шкољки, блокова

мотора (сл. 4.17), клипова, фелни (сл. 4.18) и др.

Важни појмови:

обојени метали и њихове легуре,

бакар,

месинг,

бронза,

алуминијум,

дуралуминијум,

силумин,

магналијум.

Занимљивости

Пре 7.000 година (5.000 година п. н. е.), у Персији

и Авганистану почело је издвајање метала

бакра из руда топљењем у ватри. На Средњем

истоку 3.800 година п. н. е. откривена је бронза,

а вештина њеног добијања касније је пренета

у Кину. Тиме је потпомогнут процват кинеске

цивилизације, посебно за време династије Чанг,

око 1500. године п. н. е. Бронза је много тврђа

од бакра, па је била и кориснија за употребу.

Температура топљења бакра и бронзе знатно

је нижа од температуре топљења гвожђа, што

олакшава њихово добијање.

72

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


4.17.

Блок мотора од

легуре алуминијума

4.18.

Најпознатије легуре алуминијума су дуралуминијум (погодан за

обраду), силумин (погодан за ливење) и магналијум.

Алуминијум и његове легуре могу се рециклирати (сл. 4.19).

Алуминијумска фелна

(наплатак)

За оне који желе

да знају више

4.19.

Алуминијумске конзерве

припремљене за рециклирање

На адресама:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Бакар

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Алуминијум

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Легура

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Дуралуминијум

можеш наћи шири опис

обојених метала.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

73


Полимерни материјали

У машиноградњи се све више користе полимерни материјали.

Деле се на:

• вештачке (пластичне масе, лепкови, еластомери и др.) и

• природне (биљног порекла, на пример природни каучук и целулоза,

и животињског порекла, на пример кости и кожа).

Пластичне масе, гума и кожа јесу полимерни материјали који се

највише користе у машинству. У машинству се од гуме израђују

разни елементи за заптивање, пнеуматици и др. Разне врсте пластичних

маса све више замењују остале материјале (сл. 4. 20).

Керамички материјали

Керамички материјали добри су топлотни и електрични изолатори,

могу да поднесу врло високе температуре, тврди су и крти.

Технички керамички материјали користе се и у машиноградњи.

Композитни материјали

Композитни материјали састоје се од два или више различитих

материјала који су чврсто међусобно повезани. Тако композитни

материјали попримају својства материјала друкчија од њихових

појединих компонената. Ти материјали новијег су датума и све

више замењују остале материјале, нарочито у високоразвијеној

аутомобилској и авио-индустрији, где се користе композитни материјали

на бази угљеничних (карбонских) и арамидних влакана

(кевлар) (сл. 4.21), врло високе чврстоће и жилавости.

4.20.

Делови аутомобила израђени

од полимерних материјала

Важни појмови:

полимерни материјали

(вештачки и природни),

керамички материјали,

композитни материјали.

Погонски материјали

Гориво је супстанца која се користи као извор енергије. Већина

горива органског порекла при сагоревању на одређеној температури

бурно се једини с кисеоником, при чему настају топлота и

гасови, а код неких и чврсти остатак. Током тог процеса хемијска

енергија претвара се у топлотну.

Горива према агрегатном стању могу бити:

• чврста (угаљ, дрво, уранијум и др.),

• течна (нафта и њени деривати, алкохол и др.) и

• гасовита (земни гас, биогас, водоник и др.).

Топлотна моћ горива представља количину топлоте у џулима

( Ј) коју ослобађа јединица масе, односно запремине горива при

сагоревању.

О горивима ћеш сазнати више у 10. поглављу „Енергетика”.

4.21.

Кевлар влакна

74

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мазива су уља и масти минералног порекла која служе да смање

трења и хабања, али и за хлађење, заптивање и заштиту елемената

машина. Мазива спречавају непосредан додир између тарних површина

покретних и непокретних елемената машина (лежишта,

клипова, цилиндара, вратила, осовина, зупчаника, ланчаника и

др.) и на тај начин смањују трење између њих и загревање као последицу

трења (сл. 4.22). Најважнија особина мазива је вискозитет

(способност подмазивања и густина). За више температуре

и веће брзине користе се уља (сл. 4.23), а за већа оптерећења и

мање брзине масти.

Важни појмови:

погонски материјали,

горива (чврста, течна и гасовита),

топлотна моћ,

мазива.

4.22.

Зупчаници подмазани

минералном машћу

4.23.

Сипање уља у мотор с

унутрашњим сагоревањем

Занимљивости

Нафта је настала од масних и воштаних супстанци

различитих ситних животињских и биљних морских

организама – планктона. Под повољним условима који

су владали у далеким геолошким добима, живеле су и

размножавале се у топлим морским заливима велике

количине тих организама. Угинувши, таложиле су се

на морско дно. Услед недостатка кисеоника, почело је

разлагање органских материја због деловања анаеробних

бактерија. Наносом муља, те материје прекривене су

заштитним слојем. Под притиском земљаних слојева и при

повишеној температури, органске материје најпре су се

претварале у прабитумен, а онда у нафту.

За оне који желе

да знају више

На адресама:

http://sr.wikipedia.org/sr-el/

Гориво и

http://sr.wikipedia.org/sr/

Мазива

можеш наћи опширније

информације о горивима и

мазивима.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

75


4.2. Својства метала и

легура

Својства метала и легура деле се на:

1. физичка (боја, сјај, густоћа, температура топљења, проводност

топлоте и електрицитета, магнетна својства),

2. хемијска (хемијски састав и отпорност према корозији),

3. технолошка (ливкост, ковност, обрадивост резањем, лемљивост,

заварљивост, отпорност на хабање и др.) и

4. механичка (тврдоћа, еластичност, пластичност, жилавост и чврстоћа).

Тврдоћа метала је отпор који метал показује при утискивању

тврђег материјала у његов површински слој.

Еластичност метала је способност метала да поприми свој првобитни

облик и димензије након престанка деловања спољних

сила које су га деформисале.

Пластичност је својство материјала да при деловању одређених

сила трајно мења свој облик.

Жилавост је својство материјала да се опире трајној промени

облика услед дејства ударних сила и да при томе не пукне.

Својство супротно жилавости јесте кртост.

Чврстоћа је способност материјала да се супротстави деформисању

под деловањем спољашњих сила. Сваки материјал има своју

границу до које може да издржи деловање оптерећења до лома

(дуктилност материјала). У зависности од карактера деловања

спољних сила на материјал, разликују се следећа напрезања: затезање,

притисак, савијање, смицање и увијање (сл. 4.24).

Важни појмови:

својства метала и легура:

физичка, хемијска, технолошка и

механичка;

механичка својства материјала:

тврдоћа, еластичност,

пластичност и чврстоћа;

напрезања материјала на:

затезање, притисак, савијање,

смицање и увијање.

Занимљивости

Паук своју мрежу плете од своје

излучевине која у додиру с

ваздухом очвршћује. Научници

су испитивали паукову мрежу и

влакна од којих је она сачињена

и установили да је чврстоћа тих

влакана приближно иста чврстоћи

кевлара, врсте материјала од

којег се производе непробојни

панцир прслуци. Пауково влакно

је еколошко и природно се

разграђује (сл. 4.25).

4.25.

Паукова

мрежа

а)

б)

в)

г)

д)

4.24.

Напрезање

материјала на:

а) затезање,

б) притисак,

в) увијање,

г) смицање,

д) савијање

76

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


За оне који желе

да знају више

– Механичка својства материјала представљају

најважнији показатељ за избор материјала

и димензионисање машинских делова,

елемената или конструкција. Испитивања

материјала показују како се материјали

понашају при деловању спољашњих сила.

Испитују се узорци – епрувете – направљени

од материјала чија се механичка својства

траже. То се ради снажним хидрауличним

или механичким машинама кидалицама које

истежу, сабијају, савијају или увијају узорке

материјала, при чему се мере промене на

материјалу. На тај начин добијају се подаци о

механичким својствима материјала.

испитивањем замором материјала –

замор материјала настаје деловањем

поновљених оптерећења или оптерећењем с

променљивим деловањем.

Специфична сила отпора материјала (напон)

изражава се формулом:

где је σ (грчко слово сигма) специфична сила

отпора материјала (напон), F сила у (N), а

површина S у (m 2 ). Јединица за специфичну

силу отпора материјала је паскал (Pa).

Према начину деловања силе, испитивања се

могу вршити:

– статичким дејством – испитивање затезне

чврстоће на узорку је постепено до

постизања силе кидања (сл. 4.26);

– динамичким дејством – изводи се ударним

оптерећењем епрувете (испитивање

жилавости);

а

б

4.26.

Узорак материјала

(епрувета):

а) пре испитивања и

б) после испитивања

Провери своје знање:

1. Који се машински материјали најчешће користе?

2. Наброј неке чисте метале.

3. Шта су легуре?

4. Објасни поступак добијања гвожђа.

5. Шта карактерише челик и где се он примењује?

6. Наведи легуре бакра и оно за шта се употребљавају.

7. Где се користе алуминијум и његове легуре?

8. Наброј неке полимерне материјале.

9. Шта су композитни материјали и где се користе?

10. Шта карактерише гориво и како се горива деле према

агрегатном стању?

11. Какву улогу у машинству имају уља и мазива?

12. Наброј механичке особине метала и легура.

13. Које врсте напрезања могу да трпе материјали?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

77


Укратко

Машински материјали који се најчешће користе у машиноградњи јесу:

• метални материјали: чисти метали (гвожђе, алуминијум, бакар, никл, цинк, хром...) и легуре (челик,

месинг, бронза, силумин...),

• полимерни материјали (пластичне масе, гума, лепкови...),

• керамички материјали и

• композитни материјали.

Према намени, машински материјали деле се на:

• конструкционе – за израду конструкција, машинских елемената, уређаја, машина и

постројења;

• помоћне – за израду мање оптерећених делова, изолационих и корозионо отпорних

слојева, заптивача, пластичних зупчаника;

• погонске – углавном органски материјали: горива и мазива.

Метали се у природи ретко налазе у елементарном облику. Најчешће су у облику

својих руда, које се ваде у рудницима и прерађују у метале и легуре. Чисти метали ретко се

користе у машиноградњи. Већу примену имају њихове легуре.

Легуре су мешавине двају или више метала или метала и

неметала. Често имају својства која метали (од којих су добијени) немају.

Гвожђе се не налази у природи у слободном стању, већ у облику својих

руда: магнетит, хематит, лимонит, сидерит и пирит. Руде се топе у високим пећима

из којих се добија сирово гвожђе (бело и сиво). Сиво сирово гвожђе користи се за

израду одливака, а бело се прерађује у челик.

Челик је најчешће коришћени материјал у машиноградњи. То је легура

гвожђа с мање од 2,14% угљеника. Према врстама легирајућих елемената, челик

се дели на угљенични и легирани, а према намени на конструкциони, алатни и

специјални.

Челик се користи у: машиноградњи, грађевинарству, за

градњу челичних конструкција, мостова, железничких шина, превозних средстава,

разних машина, алата и др.

78

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Обојени метали деле се на:

тешке обојене метале (бакар, цинк, олово, калај и др.) и

лаке обојене метале (алуминијум, магнезијум, титан и др.).

Легуре бакра су месинг – легура бакра и цинка 30-40% и

бронза – легура бакра (најмање 60%) и неког легирајућег метала (осим цинка), према

коме добија назив, на пример калајна бронза, алуминијумска, оловна, фосфорна итд.

Неке легуре алуминијума су: дуралуминијум, силумин и магналијум.

Полимерни материјали који се највише користе у

машинству јесу: пластичне масе, гума и кожа.

Композитни материјали састоје се од два

или више различитих материјала који су чврсто међусобно повезани.

Гориво је супстанца која се користи као извор енергије. Према агрегатном

стању, горива могу бити: чврста (угаљ, дрво, уран и др.), течна (нафта и њени

деривати, алкохол и др.) и гасовита (земни гас, биогас, водоник и др.).

Мазива су уља и масти минералног порекла која служе да

смање трења и хабања, али и за хлађење, заптивање и заштиту

елемената машина.

Својства метала и легура деле се на:

• физичка (боја, сјај, густоћа, температура топљења, проводност топлоте

и електрицитета, магнетна својства),

• хемијска (хемијски састав и отпорност према корозији),

• технолошка (ливкост, ковност, обрадивост резањем, лемљивост,

заварљивост, отпорност на хабање) и

• механичка (тврдоћа, еластичност, пластичност, жилавост и чврстоћа).

У зависности од карактера деловања

спољних сила, разликује се напрезање материјала на: затезање,

притисак, савијање, смицање и увијање.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

79


5. МЕРЕЊЕ И

КОНТРОЛА

Размисли и одговори:

1. Наброј прибор за мерење и обележавање који си користио/-

ла у 5. и 6. разреду на часовима техничког и информатичког

образовања.

2. Чиме си мерио/-ла углове?

3. Шта је мерење? (Физика за 6. разред)

4. Које мерне јединице за мерење дужине и масе познајеш?

изика за 6. разред)

5. Која мерна средства постоје у твојој кући – стану, а која у

школској радионици?

6. Како се дефинише момент силе и која је јединица момента

силе? (Физика за 7. разред)

5.1. Мерење, мерна средства

и контрола

Величине које се најчешће мере и контролишу у машинству јесу

дужина, угао, маса и момент силе.

Мерење је поступак поређења вредности непознате физичке величине

с физичком величином која је узета за јединицу мере, при

чему се добија вредност измерене величине.

Мерна средства (мерила) јесу алати, уређаји, инструменти и

друго, за спровођење процеса мерења.

Контрола је упоређивање неке физичке величине с физичком

величином која је задата техничком документацијом. Резултат

контроле нема бројевну вредност, већ се само утврђује да ли је

радни предмет у оквиру одређених граница. Могућа су само три

резултата контроле: у границама, изнад горње границе и испод

доње границе.

Важни појмови:

мерење,

мерна средства (мерила),

контрола.

80

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мерење дужине

Дужинске величине најчешће се мере мерним лењиром (сл. 5.1)

или мерном траком (сл. 5.2).

5.1.

Мерни лењир

5.2.

Мерна трака

Одлике сваког мерног средства јесу прецизност и опсег мерења.

Прецизност мерних лењира и трака је 1 mm, а та величина превелика

је за производе машинске индустрије. Ова мерна средства

користе се за брзо мерење, када се не захтева велика прецизност

мерења.

Пошто израда машинских делова изискује знатно већу прецизност

обраде, само мерење захтева употребу специјалних мерних

средстава којима се могу мерити десети или стоти, а понекад и

хиљадити делови милиметра.

1/10 mm (0,1 mm) десети део милиметра

1/100 mm (0,01 mm) стоти део милиметра

1/1000 mm (0,001 mm) хиљадити део милиметра – микрон (μ)

За прецизнија мерења користе се помична (кљунаста) мерила с

нонијусом и микрометар.

Мерење помичним мерилом с нонијусом

Помично мерило с нонијусом служи за мерење спољашњих и

унутрашњих димензија предмета и дубина (сл. 5.3).

За оне који желе

да знају више

Предмет може бити обрађен

у границама толеранције

задате техничком

документацијом или ван

тих граница. Ако је предмет

направљен у границама

толеранције, онда је

направљен добро, а ако је

ван задатих граница, онда је

незадовољавајући.

Толеранција је горње и

доње дозвољено одступање

од задате мере, односно у

оквиру одређених граница

(на пример, задати пречник

избушене рупе је 10,00 +/-

0,01 mm).

Недовољно прецизно или

неквалитетно израђен

предмет може бити оцењен

као предмет за дораду

или као шкарт. Предмет

за дораду је предмет који

се накнадном дорадом

може довести у границе

толеранције и постати добар,

а шкарт је непрецизно

обрађен предмет који није за

употребу.

Важни појмови:

помично мерило с нонијусом.

5.3.

Начин мерења

помичним мерилом

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

81


Изглед и делови мерила с нонијусом дати су на слици 5.4.

4

7

1

0

10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

3

Помично мерило може бити изведено као:

мерило прецизности 1/10 (0,1 mm) (сл.5.5),

мерило прецизности 1/20 (0,05 mm) (сл.5.6),

мерило прецизности 1/50 (0,02 mm).

2

6

5.4.

Помично мерило с нонијусом:

1) непомични део

с милиметарском поделом,

2) помични део с нонијусом,

3) кљунови за мерење

спољашњих мера,

4) шиљци за мерење

унутрашњих мера,

5) наставак за мерење дубине,

6) повлакач,

7) кочница.

5

Колика је прецизност мерила зависи од броја подељака на његовом

покретном делу. Ако на нонијусу (покретном делу мерила)

постоји 10 подељака, онда је то мерило прецизности 0,1 mm.

Уколико на нонијусу постоји 20 подељака, онда је прецизност

0,05 mm, а ако има 50 подељака, прецизност је 0,02 mm.

Занимљивости

Према Међународном систему јединица (SI),

основна јединица за дужину је метар.

Прва дефиниција метра потиче из 1889. године

и везана је за еталон од платине и иридијума

који се чува у Севру (Француска). Нова

дефиниција уведена је 1960. на основу таласне

дужине зрачења гаса криптона. Од 1983. године

метар је дефинисан као дужина коју светлост

пређе у вакуму за 1/299.792.458 делова секунде.

Неке старе јединице за дужину које се званично

не користе јесу:

• 1 хват (бечки) = 1,896484 m

• 1 хват = 72 цола

• 1 цол (палац) = 2,634 cm

• 1 стопа = 0,31608 m

• 1 инч = 2,54 cm

• 1 наутичка миља = 1852 m

• 1 аршин = 68 cm

82

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Очитавање на помичном мерилу с прецизношћу мерења

0,1 mm врши се тако што се прво на милиметарској

скали очитају цели милиметри, односно избројимо

целе милиметре на непомичној скали до нултог подељка

на помичној скали (нонијусу). Потом гледамо који се

подељак на нонијусу најбоље подудара с подељком на

непомичној милиметарској скали и очитану вредност

додајемо броју целих, претходно очитаних милиметара

као десете делове милиметра (сл. 5.5).

Очитавање на мерилу с прецизношћу мерења 0,05 mm (сл. 5.6)

слично је као на претходном, с том разликом што свака цртица

између две бројке на нонијусу представља половину 1/10 дела

милиметра, значи 0,05 mm. Очитане вредности увек се приказују

са два децимална места, на пример 5,30; 5,35; 5,40 итд.

0

5.5.

10 20

0 5 10

5 + 0,2 = 5,2 mm

Начин очитавања

измерене вредности на

помичном мерилу

с прецизношћу 0,1 mm

Важни појмови:

0

10 20 30 40 50 60 70 80 90

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

микрометар (прецизност мерења

0,01 mm).

23 + 0,55 = 23,55 mm

5.6.

Начин очитавања измерене

вредности на помичном мерилу

с прецизношћу 0,05 mm

Данас се производе и мерила с дигиталним аутоматским очитавањем

(сл. 5.7), којима је проблем очитавања описан у претходном

случају превазиђен.

Мерење микрометром

Микрометар ради на принципу завртња, па се често назива и

микрометарски завртањ. Његова прецизност је 0,01 mm (1/100

– стоти део милиметра).

Микрометрима се могу мерити спољашње и

унутрашње мере. На слици 5.8. приказан је микрометар

за мерење спољашњих мера с деловима.

покретно

вретено

5.7.

непокретна

скала

Мерило с дигиталним

аутоматским очитавањем

0 5 10

40

35

30

25

чегртаљка

Микрометар за

спољашња мерења 5.8.

кочница

рачва

добош са

покретном

скалом

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

83


На добошу с покретном скалом постоји 50 подељака. Када се добош

окрене за 360º (пун круг), она се, заједно с покретним вретеном,

помери за ½ милиметра или 50/100. Са два пуна обрта

добош и покретно вретено померају се за 1 mm. На непокретној

скали, поред целих милиметара, постоје и ознаке за половине

милиметра. Прво се очитавају цели милиметри, затим половина

милиметра, ако је видљива, а потом стоти делови милиметра с

покретне скале. На сликама 5.9. и 5.10. приказана су два примера

очитавања, у првом без видљиве ознаке половине милиметра, а

у другом са видљивом половином милиметра. Најчешћа грешка

при мерењу микрометром јесте неочитавање половине милиметра,

па се, на пример, уместо 8,86 очита вредност 8,36 итд.

Важни појмови:

Контрола дужинских мера

обавља се:

паралелним граничним

мерилима,

контролним листићима,

контролним шаблонима,

контролним калибрима,

контролним рачвама,

контролним чеповима итд.

0 5

10

30

25

20

0 5

1

30

25

20

15

15

10

10

13 + 0,21 = 13,21 mm 9,00 + 0,50 + 0,19 = 9,69 mm

5.9. Начин очитавања микрометра

5.10. Начин очитавања микрометра

(1. пример)

(2. пример)

Контрола дужинских мера у машинству обавља се паралелним

граничним мерилима, контролним листићима (сл. 5.11), контролним

шаблонима (сл. 5.12), контролним калибрима, контролним

рачвама (сл. 5.13), контролним чеповима (сл. 5.14)

итд.

R20

R14

R13

R13

R11

R16

R15

R19

R18

R17

5.12.

Контролни шаблон (чешаљ)

за навоје и контролни

шаблон за полупречнике

5.11.

Контролни листићи

5.14.

5.13.

Контролна рачва

Контролни чеп

84

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Мерење углова

За мерење углова користе се угломери с прецизношћу очитавања

у степенима и минутима – угломери с нонијусом (сл. 5.16).

За контролисање углова користе се угаоници, најчешће с правим

углом (сл. 5.17) или шаблони (сл. 5.18).

Важни појмови:

угломери.

угаоници,

шаблони.

5.17.

Угаоник

За оне који желе

да знају више

5.16. Угломер с нонијусом 5.18.

Шаблони за

контролу углова

У новије време за мерење и

контролу, у већим фабрикама

за производњу машина

све се више користе мерни

системи и мерноконтролни

роботи (сл. 5.15).

Мерење масе

Из физике у 6. разреду учио/-ла си да је маса једна од основних

физичких величина и да је јединица за масу килограм (kg). За

мерење масе користе се ваге разних врста, на пример: теразије,

децималне, техничке, аналитичке, кућне ваге и др. (сл. 5.19). Све

више се употребљавају електронске ваге како за кућну употребу

тако и у трговинама, индустрији итд. За врло прецизна мерења

користе се електронске аналитичке ваге.

5.15.

Важни појмови:

мерење масе,

ваге.

5.19.

Разне врсте вага

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

85


Мерење момента силе

Момент силе (или обртни момент) у механици изазива промене

у обртном кретању тела (погледај уџбеник физике за 7. разред).

Интензитет му је једнак производу силе (F) и њеног нормалног

растојања (d) од осе ротације (сл. 5.20).

M = F • d [Nm]

F

Важни појмови:

момент силе,

момент кључ.

d

Момент силе мери се момент кључем (сл. 5.21).

Приликом монтаже делова у склопове вијчаним везама

понекад је врло важно мерити момент силе. На

пример, то је обавезно приликом монтаже и притезања

главе на блоку мотора с унутрашњим сагоревањем,

о којима ћеш учити у 9. поглављу.

50

25

0

25

50

5.20.

Момент силе

50

50

25

25

0

0

25

25

50

50

50

5.21.

Момент кључ

25

0

25

50

Размисли и одговори:

Бицикл се при вожњи брже креће када се врши јачи

притисак ногама на педале. Зашто? Објашњење упиши у

радну свеску.

5.2. Размеравање и

обележавање на металу

б)

а)

У 5. разреду учио/-ла си да пре обликовања било ког предмета

на материјалу треба прво извршити мерење и обележавање

линија за сечење, тестерисање, савијање и сл. Пошто су метали

тврђи од дрвета и хартије, графитне и друге оловке не остављају

довољно видљив и трајан траг приликом обележавања

на металним површинама. Због тога се на металу обележавање

5.22.

в)

Прибор за

обележавање на

металу

86

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


врши челичном иглом (сл. 5.22а), којом се благо запара равна

површина метала (сл. 5.24). За цртање кругова и лукова користи

се шестар са две челичне игле (сл. 5.22б) и (сл. 5.24), а за

мерење и проверавање правих углова угаоник (сл. 5.22в). За

означавање места за бушење користи се тачкасти обележавач

(тач каш) (сл. 5.23) и (сл. 5.24).

Важни појмови:

челична игла,

тачкаш,

шестар са две челичне игле,

угаоник.

5.23.

Тачкасти

обележавач

(тачкаш)

5.24.

Обележавање

на металу

Провери своје знање:

1. Шта је мерење, а шта контрола?

2. Објасни поступак мерења помичним мерилом с нонијусом.

3. Колика је прецизност мерења микрометром?

4. Чиме се мери или проверава угао од 90°?

5. Чиме се мери маса, а чиме момент силе?

6. Зашто се за обележавање на металу не користи графитна

оловка?

7. Наведи прибор који се користи за размеравање и

обележавање на металу.

8. Шта обележавамо тачкастим обележавачем?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

87


Укратко

Мерење је поступак поређења вредности непознате

физичке величине с физичком величином која је узета за

јединицу мере, при чему се добија вредност измерене

величине.

Мерна средства су алати, уређаји,

инструменти итд. за спровођење процеса мерења.

Контрола је упоређивање неке физичке

величине с физичком величином која је задата техничком

документацијом.

Дужинске величине најчешће се мере

мерним лењиром или мерном траком.

За прецизнија мерења користе се помична (кљунаста)

мерила с нонијусом и микрометар.

Помично мерило с нонијусом

служи за мерење спољашњих и унутрашњих димензија

предмета и дубина.

Очитавање на помичном мерилу с прецизношћу мерења 0,1 mm

врши се тако што се прво на милиметарској скали очитају цели

милиметри, односно изброје цели милиметри на непомичној скали

до нултог подељка на помичној скали (нонијусу). Потом гледамо који

се подељак на нонијусу најбоље подудара с подељком на непомичној

милиметарској скали и очитана вредност додаје се броју целих

претходно очитаних милиметара као десети делови милиметра.

88

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Очитавање на микрометру врши се тако

што се прво очитају цели милиметри, затим половина

милиметра, ако је видљива, а потом стоти делови

милиметра с покретне скале. Прецизност мерења

микрометра је 0,01 mm.

Контрола дужинских мера

у машинству врши се: паралелним граничним мерилима,

контролним листићима, контролним шаблонима,

контролним калибрима, контролним рачвама,

контролним чеповима итд.

За мерење углова користе се угломери,

а за контролисање углова угаоници, (најчешће с правим

углом) или шаблони.

За мерење масе користе се ваге разних

врста, на пример: теразије, децималне ваге, техничке ваге,

аналитичке ваге, кућне ваге и др.

Момент силе мери се момент кључем.

Обележавање на металу врши се

челичном иглом. За цртање кругова и лукова користи се

шестар са две челичне игле, а за мерење и проверавање

правих углова угаоник. За означавање места за бушење

користи се тачкасти обележавач (тачкаш).

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

89


6. ТЕХНОЛОГИЈА

ОБРАДЕ

МАТЕРИЈАЛА

Прерада материјала (метала и неметала) и обликовање различитих

делова машина (вратила, завртња, навртки, зупчаника и сл.),

подсклопова и склопова (спојница, кућишта, мењача, преносника...)

и производа (алатних машина, аутомобила...) остварује се

применом различитих технологија машиноградње. Основне технологије

прераде и обликовања метала јесу:

• технологије материјала (метала и легура),

• технологије обраде метала,

• технологије термичке обраде метала,

• технологије монтаже (спајање металних делова) и

• технологије површинске заштите материјала.

Технологија материјала проучава поступке прераде сировина,

проблематику добијања материјала, њихове особине, намену и

методе испитивања материјала. О технологији материјала било је

речи у 4. поглављу. У оквиру ове теме упознаћеш се са осталим

(горенаведеним) технологијама.

Технологија механичке обраде метала проучава проблематику

израде и обликовања готових делова механичим путем (деловањем

алата на предмет обраде) (сл. 6.1).

Предмет обраде

Обрада скидањем

струготине

6.1.

Поступак израде

машинског елемента

Полуфабрикат

Алат

Готовдео

90

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Овај поступак примењује се како у производним погонима и

занатским радионицама, где се предност даје машинама, тако и

у школској радионици приликом реализације твог пројекта као

део алгоритма од идеје до реализације. Искуство које ћеш стећи

реализацијом својих пројеката биће ти корисно без обзира да ли

ће то бити саставни део твог будућег занимања или кућна активност,

хоби, допунско занимање и сл.

У зависности од основних принципа уклањања вишка материјала

и обликовања готових делова коришћењем механичке или других

видова енергије, технологије обраде метала деле се на:

• технологије механичке обраде и

• неконвенционалне поступке обраде.

Важни појмови:

технологија обраде метала,

технологија механичке обраде

скидањем струготине и без

скидања струготине.

Технологија механичке обраде проучава проблематику израде

и обликовања готових делова деловањем алата на предмет обраде.

Поступци механичке обраде могу бити:

• скидањем струготине (уклањењем вишка материјала) и

• без скидања струготине (без уклањања вишка материјала).

6.1. Принципи обраде

метала скидањем струготине

Размисли и одговори:

1. Које си ручне алате користио/-ла у школској радионици за обраду дрвета,

хартије, пластичних маса, текстила, коже и других материјала?

2. Који од тих алата приликом обраде ових материјала ствара струготину

(опиљци), а који не?

3. Које машине за обраду ових материјала приликом свог рада стварају

струготину?

4. Да ли је могуће тестером за дрво тестерисати металну цев?

5. Зашто се челичним ексером може пробити дрвена даска, а дрвеним клином

не може пробити челична плоча?

Обрада метала скидањем струготине подразумева поступке обраде

код којих се обликовање остварује уклањањем вишка материјала

механичким путем алатима знатно веће тврдоће од тврдоће

материјала предмета обраде. Оштрица резног алата има

облик клина, чије продирање у материјал доводи до резања материјала.

При том процесу ствара се струготина. Обрада се обавља

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

91


ручним алатима и машинама. Примери такве обраде материјала

јесу: обрада метала секачем, тестером, турпијом, бушењем, стругањем,

глодањем, рендисањем, брушењем, резањем навоја и др.

Обрада секачем

Поред одсецања (сл. 6.2), секач служи и за ручно обликовање комада

метала, за израду жлебова, прореза и др. (сл. 6.3). Приликом

обраде материјал треба да буде добро стегнут у стегу (менгеле).

Оштрица резног клина секача ударцима чекића утискује се у

материјал, при чему се ствара струготина. У зависности од тога

какав се облик радног предмета жели постићи, секач се држи

пажљиво под одређеним углом. Принцип обраде секачем представља

основни принцип резања метала.

Тестерисање

Обрада тестерисањем користи се првенствено за одсецање (сечење)

материјала, мада се може користити и за извођење операција

исецања и усецања. Ручна тестера за метал (сл. 6.4) састоји

се од металног лука (рама) и листа тестере који се учвршћује у

лук и притеже лептир навртком.

Лист тестере је алат за резање који се састоји од низа каљених

зубаца повијених у страну, како је приказано на слици 6.5, чиме

се постиже нешто шири рез него што је дебљина листа тестере.

На тај начин спречава се заглављивање тестере и олакшава рад.

Лист с обе стране има зупце који се не оштре. Када се зупци с

једне стране иступе, лист се може окренути и користити друга

страна зубаца. Сваки зубац је у облику клина. При постављању

листа у лук треба обратити пажњу на следеће: померањем тестере

унапред зуби треба да скидају струготину (радни ход), а при

повлачењу уназад (повратни ход), не би требало да режу.

6.2.

6.3.

Одсецање секачем

Израда жлеба секачем

6.5. Облик зубаца листа тестере за метал

6.4. Ручна тестера

за метал

Приликом тестерисања материјал треба чврсто да буде стегнут у

стегу (менгеле) да се не би померао и вибрирао, а повлачење тестере

треба да буде равномерно, без промене правца и угла резања.

У машиноградњи се користе машинске тестере, које могу бити:

тракасте, кружне и с рамом (сл. 6.6).

Машинска тестера с рамом 6.6.

92

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Турпијање

Турпијање је најчешће ручна обрада метала ручним алатом –

турпијама (сл. 6.7), и то за равнање површина, израду жлебова,

усека и сл. По облику попречног пресека, турпије могу бити:

равне, четвртасте, троугласте, округле, полуокругле итд. По квалитету,

могу бити: грубе, средње и фине.

Правилно руковање ручним алатом за обраду метала научићеш

приликом обликовања појединих металних предмета у реализацији

радних вежби. Пре приступа њиховој реализацији

наставник/-ца даће ти упутства како се ручни алат за обраду метала

правилно користи и којих се мера заштите на раду мораш

придржавати да се не би повредио/-ла.

6.7.

Турпије за метал

Машине за обраду метала скидањем струготине

Неки поступци обраде метала скидањем струготине не могу се

вршити ручним алатима него искључиво машинама, због специфичних

техничких и технолошких особина метала и легура, као

и захтеваног квалитета обраде. За механичку обраду метала резањем

конструисане су разне алатне машине: бушилице, стругови,

глодалице, рендисаљке, брусилице и др. Обрада метала

машинама је лакша, бржа и прецизнија.

Алатне машине раде на принципу простих машина: полуге, клина,

стрме равни, точка и др.

Важни појмови:

секач,

лист тестере,

турпије,

бушилице,

стругови,

глодалице,

рендисаљке,

брусилице.

Свака алатна машина има најмање две врсте кретања приликом

свог рада – главно и помоћно. Главна и помоћна кретања могу

бити: обртна и/или праволинијска, а изводе их: резни алат, предмет

обраде или резни алат и предмет обраде.

Приликом обраде алатним машинама на месту где се ствара

струготина, због отпора који пружа материјал, ствара се топлота

којом се загрева и предмет обраде и алат којим се обрађује. Та

топлота може штетно деловати и на квалитет обраде и на квалитет

резног алата, па се зато место обраде мора хладити или специјалним

течностима за хлађење или ваздухом.

Процес аутоматизације и роботизације примењен је у новије

време и код алатних машина. Данашња машинска индустрија незамислива

је без оваквих савремених машина (сл. 6.8) које процес

обраде материјала чине, бржим, јефтинијим и прецизнијим.

6.8.

Савремена алатна машина

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

93


Бушење

Бушење је обрада метала скидањем струготине при којем алат

– завојна бургија (сл. 6.9) врши главно обртно и помоћно праволинијско

кретање (сл. 6.10). Материјал приликом бушења мирује.

Бушењем се израђују отвори и рупе различитог пречника у

металу.

У школској радионици обично се користи ручна електрична бушилица

(сл. 6.11), која се одговарајућим носачем може претворити

у стону (сл. 6.12), или стона бушилица (сл. 6.13).

помоћно кретање

алат

главно кретање

6.9.

Завојне бургије

материјал

6.10.

Принцип бушења

6.11.

Ручна електрична

бушилица

6.12.

Ручна бушилица као

стона бушилица

6.13.

Стона бушилица

94

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Стругање

Обрада стругањем најчешћи је поступак израде и обраде метала

првенствено цилиндричног облика (осовина, вратилo, ременица

и сл.) (сл. 6.14). Предмет обраде изводи главно обртно, а

алат – стругарски нож помоћно праволинијско кретање дуж осе

обртања материјала и нормално на осу обртања материјала (сл.

6.15). У зависности од правца помоћног кретања, разликују се

и три основне операције: уздужна обрада (сл. 6.16) (спољашња

и унутрашња), попречна обрада (сл. 6.17) и израда конуса (сл.

6.18). Помоћно кретање назива се корак и представља померање

алата за један обрт предмета обраде.

главно кретање

L

6.14.

Обрада на стругу

материјал

главно

кретање

D 1

D 2

алат

стругарски нож

помоћно

кретање

6.16.

Уздужна обрада

помоћно

кретање

6.15.

Принцип стругања

главно кретање

главно кретање

L

D 1 D 2

=0 D 1

D 2

помоћно уздужно

кретање

стругарски нож

помоћно

кретање

стругарски

нож

помоћно попречно

кретање

6.17.

Попречна обрада

6.18.

Израда конуса

Осим основне обраде, на стругу се може и бушити (сл. 6.19), израђивати

навоји (сл. 6.20) и др.

главно кретање

главно кретање

L

завојна бургија

D

6.20.

Израда навоја

на стругу

помоћно

кретање алата

6.19.

Бушење на стругу

стругарски нож

помоћно кретање

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

95


У зависности од намене, користе се: универзални стругови (сл.

6.21), чеони, полуаутоматски, аутоматски и др.

Глодање

Обрада глодањем је поступак обраде равних површина (сл.

6.22), жлебова, профила, зупчаника, површина специјалног и

сложеног облика (сл. 6.23). Главно кретање је обртно кретање

алата – глодала (сл. 6.24). Помоћно кретање је праволинијско

кретање предмета обраде и/или алата. Глодала се израђују од брзорезног

челика и могу бити разних облика и величина (сл. 6.25.

и сл. 6.26).

6.21.

Универзални струг

главно кретање

алат

(глодало)

6.22.

Обрада равних

површина глодањем

6.23.

Обрада сложених

облика глодањем

помоћно кретање

6.24.

материјал

Принцип глодања

Рендисање

Рендисање је обрада метала скидањем струготине. Користи се

за равне и профилисане површине и за израду жлебова. Изводи

се на машинама с главним и помоћним праволинијским кретањем.

У процесу обраде разликује се радни и повратни ход алата

(нож сличан стругарским ножевима). При радном ходу обрађује

се предмет обраде, а при повратном не. Користе се дугоходне и

краткоходне рендисаљке.

6.25.

Глодала

Код краткоходних рендисаљки алат изводи главно уздужно праволинијско

кретање, а предмет обраде помоћно попречно кретање.

Код дугоходних рендисаљки предмет обраде изводи главно

уздужно праволинијско кретање, а алат помоћно попречно кретање

(сл. 6.27).

Глодала 6.26.

96

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


алат

помоћна кретања

Брушење

Брушење је једна од најзначајнијих производних операција завршне

обраде, јер обезбеђује високу тачност мера и висок квалитет

обрађене површине. Изводи се машинама брусилицама после

других начина обраде, тако да се остварује уклањање грешака

и равнање грубо обрађених површина. Главно кретање је обртно

кретање алата (брусне плоче – тоцила) сл. 6.28, који могу бити

различитог облика.

Код кружног брушења (сл. 6.29) помоћна кретања су кружно и

праволинијско кретање предмета обраде. Код равног брушења

помоћно кретање је праволинијско уздужно кретање предмета

обраде и попречно праволинијско кретање предмета обраде након

изласка алата из захвата.

Брусилицама се оштри алат (сл. 6.30), грубо обрађују одливци,

пресецају цеви (сл. 6.31), шипке, плоче и др. У школским радионицама

често се могу срести стоне брусилице са два тоцила,

једним грубљим и другим финијим (сл. 6.32).

Приликом обраде брушењем обавезно је коришћење заштитних

сред става као што су: заштитне наочари, заштитне рукавице и

заштитна кецеља.

главно кретање

6.27.

алат

6.28.

Принцип обраде рендисањем

дугоходном рендисаљком

Принцип равног брушења

материјал

главно

кретање

помоћна кретања

материјал

6.29. Кружно брушење

6.30.

Оштрење алата

6.31.

Пресецање цеви ручном

електричном брусилицом

6.32.

Стона електрична брусилица

са два тоцила

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

97


Израда навоја

Ручна израда навоја је обрада скидањем струготине. Алат за

нарезивање навоја назива се нарезница, а за урезивање навоја

урезници (за једну димензију урезаног навоја користе се три

елемента: почетни, средњи и завршни). Њихово увртање приликом

израде навоја врши се посебним двокраким полугама (окретаљкама).

Комплет ручног алата за израду навоја приказан је на

сл. 6.33.

За урезивање унутрашњег навоја у навртки се прво избуши отвор

(сл. 6.34) чији пречник је увек за одређени проценат мањи

од називног (спољашњег) пречника навоја и зависи од називног

пречника и корака навоја. Увртање почетног урезника мора се

вршити пажљиво под правим углом (сл. 6.35). После сваког пуног

круга у смеру казаљке на сату, урезница се враћа за пола круга

уназад ради лакшег одвајања струготине. По завршетку обраде

почетним урезником, поступак се понавља средњим и на крају

завршним урезником.

завојна бургија

радни предмет

урезница

радни предмет

6.33.

Комплет ручног алата

за израду навоја

Важни појмови:

бушење (алат – завојна бургија),

стругање (алат – стругарски нож),

глодање (алат – глодало),

рендисање (алат – нож),

брушење (алат – тоцило),

ручна израда навоја (алати

нарезнице и урезнице),

машинска израда навоја.

За оне који желе

да знају више

6.34. Бушење отвора

6.35.

Урезивање навоја

Поступак израде спољног навоја сличан је претходном, с том

разликом што се нарезивање навоја одвија само једним елементом

нарезнице за називни пречник спољног навоја. Шипка или

цев претходно се учврсти у стегу у вертикалном положају (сл.

6.36). Да би се лакше започела

израда навоја,

потребно је претходно

турпијом обрадити ивице

материјала. Окретаљка се

обрће по истом поступку

као и приликом урезивања

навоја све до завршетка

жељене дужине навоја.

Потражи додатне

информације на интернету

или посети машинску

радионицу (производни

погон) у којој се врши

машинска обрада метала.

http://www.scribd.com/

doc/17241309/OBRADA-

METALA-REZANJEM

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Турпија

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Рачунарска_нумерички_

управљана_машина

6.36.

Нарезивање навоја

98

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Машинска израда навоја, као што је већ споменуто, може се

вршити на стругу. У индустријској производњи завртња, навој се

може израдити ваљањем, при чему се не ствара струготина.

6.2. Принцип обрада метала

без скидања струготине

У поступке обраде метала без скидања струготине убрајају се:

• ливење,

• деформисање,

• термичка обрада и

• спајање.

Ливење

Ливење је обликовање металних предмета уливањем растопљеног

метала у унапред израђене калупе (сл. 6.37). То је веома погодан

поступак израде машинских делова чији је облик сложен

или такав да га није могуће друкчије израдити. Сам поступак

ливења одвија се на следећи начин: прво се изради модел дела

који се лије, обично од дрвета или метала; на основу њега начини

се шупљина у ливарском песку или другом материјалу – калуп;

на крају се у калуп улива истопљени метал (сл. 6.38), чијим се

хлађењем добија одливак (сл. 6.39).

6.37.

Израда пешчаног калупа

6.38.

Уливање истопљеног

метала у калуп

калуп

истопљени

метал

одливак

6.39.

Поступак ливења

линија раздвајања

горњег и доњег дела калупа

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

99


Пешчани калупи су за једнократну употребу. Ливење у песку је

најгрубље и користи се за ливено гвожђе и челични лив, док је

ливење у кокилама (метални калупи који се могу користити више

пута) много финије и користи се за обојене и лаке метале.

Обрада метала деформисањем

Обрада метала деформисањем обухвата процесе код којих се под

дејством довољно великог оптерећења остварује његова пластична

деформација, односно трајно мења облик полазног материјала

или се материјал деформише одвајањем. Полазни материјали

обично су полуфабрикати у облику: лимова, плоча, цеви,

пуних профила итд. Процес обраде углавном се изводи у топлом

стању уз повећану пластичност материјала, а може се изводити

и у хладном стању метала. При томе се обично користе машине,

најчешће механичке и хидрауличне пресе, ваљци и др. Тај начин

обраде омогућава побољшање неких механичких особина (чврстоћа,

тврдоћа, еластичност, жилавост), уштеду материјала, економичан

начин обраде, аутоматизацију процеса и др.

Поступци обраде метала деформисањем јесу:

• сабијање (ковање),

• савијање,

извлачење,

истискивање,

• ваљање и

• одвајање (одсецањем, пробијањем и просецањем).

Сабијање (ковање)

Сабијање представља запреминско обликовање материјала на

пресама и чекићима. Може бити слободно или у калупима. У зависности

од брзине деформисања, постоји динамичко и статичко

сабијање. На чекићима се остварује динамичко сабијање које се

назива ковање, док се на пресама (сл. 6.40), где су брзине деформисања

мале, остварује статичко сабијање које се назива пресовање.

Важни појмови:

Поступци обраде метала

деформисањем јесу:

сабијање (ковање),

савијање,

извлачење,

истискивање,

ваљање и

одвајање (одсецањем,

пробијањем и просецањем).

6.40.

Ковачка преса

Основни алат за ручно слободно ковање (сл. 6.41) јесте чекић

чијим се дејством изазива деформисање материјала који се

претходно загрева до потребне температуре на ковачкој ватри

(сл. 6.42). Предмет обраде ослоњен је на наковањ.

Ручно

ковање

6.41.

6.42.

Ковачка ватра

100

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Савијање

Савијање има значајну примену при обради лима, где се добијају

различити профили. Савијање лимова изводи се у алатима за

савијање на механичким или хидрауличним пресама и на специјалним

машинама за савијање (сл. 6.43). Према облику делова

добијених савијањем, разликује се: кружно савијање и фазонско

савијање.

притискач

лим

Занимљивости

Археолошки налази потврдили

су да су први предмети

израђени ковањем око 5.000

година п. н. е. Први писани

траг о ковању је Хомерова

„Илијада”, где је описано

ковање бронзаног оружја за

Ахила.

Сачувани писани материјали

и археолошки налази упућују

на то да је први ковани новац

израђен пре више од 2.700

година на подручју Мале

Азије. Кованице су рађене од

електрума, природне легуре

злата и сребра.

6.43. Савијање лима

Фазонско савијање (сл. 6.44) врши се постепено, обарањем сваке

ивице појединачно за прав или неки други угао. Кружно савијање

лимова изводи се на специјалним машинама за савијање са три

ваљка, где је горњи ваљак обично покретљив ради подешавања

пречника савијања, док су доњи ваљци фиксирани (сл. 6.45).

6.44. Фазонско савијање

6.45.

Машина за кружно

савијање с ваљцима

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

101


Извлачење

Извлачењем се израђују производи у облику посуђа (сл. 6.46),

кутијасти (сл. 6.47) и сложени производи од лима у серијској и

масовној производњи.

За обраду се најчешће користе пресе двоструког дејства које

имају посебне погоне за дејство извлакача и дејство држача (сл.

6.48). На тај начин обично се производе делови за аутомобилску

индустрију (делови каросерије итд.), авио-индустрију, индустрију

шинских возила, бродоградњу, индустрију кућних апарата,

посуђа итд.

6.46.

Посуђе израђено

извлачењем лима

држач

матрица

6.47.

Кутијасти облик

израђен извлачењем

лим пре обраде

извлакач

производ обраде

Производи у облику посуђа израђују се и ротационим извлачењем

лима (сл. 6.49). Извлачењем се производи и жица разних

пречника, и то тако што се провлачи кроз матрицу прстенастог

облика чији је унутрашњи пречник за део милиметра мањи од

пречника жице која се кроз матрицу провлачи. На тај начин добија

се све тања, али и све дужа жица (сл. 6.50).

6.48.

Принцип извлачења пресом

матрица

носач вретена

обликач

предмет

обликовања

d 2

d 1

стезач

вретено

жица

6.50.

Принцип извлачења жице

ваљчић за

обликовање

6.49.

Ротационо извлачење лима

102

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


истискивач

Истискивање

Обрада истискивањем подразумева да се материјал облика ваљка,

колута и сл. истискује у отвореном калупу под дејством истискивача,

обликујући се у производ жељеног облика (сл. 6.51). Најчешће

се истискују ротациони делови, и то углавном у хладном

стању.

Истискивањем се израђују делови мањих мера и тањих зидова, посебно

у војној индустрији (сл. 6.52). Материјал се, под дејством

деформационе силе истискивача, пластично деформише. Смер

кретања деформисаног материјала, који испуњава простор између

калупа и истискивача, супротан је смеру кретања истискивача.

По завршетку процеса избацивач избацује обрађени део.

а) б)

калуп

материјал

производ

6.51.

Принцип

истискивања

Основне карактеристике истискивања су: висока тачност мера,

висок квалитет површина, побољшана механичка својства материјала

итд.

Ваљање

Ваљање је технолошки поступак у коме комад метала или легуре

пролази између два ваљка који се обрћу у супротном смеру

(сл. 6.53). Метал се обликује дејством сила притиска ваљка и

трења између метала и ваљка, при чему се пресек метала смањује,

а његова дужина повећава, уз истовремено побољшање механичких

својстава.

6.52.

Производ израђен

истискивањем

Ваљање се убраја у металуршке процесе за припрему полуфабриката

од метала. С обзиром на облик тела, ваљци могу бити равни

и са жлебовима. Код равног ваљања полуфабрикат је лим или

плоча (сл. 6.54), а код ваљања профила (сл. 6.55) полуфабрикат

може бити округлог или неког другог облика попречног пресека

различитих дебљина (шипке, профили, гредице, шине итд.). У

зависности од температуре метала на којој се одвија, ваљање се

може извести у хладном и топлом стању.

6.53.

Принцип ваљања

материјал

ваљци

6.55.

Ваљаоница за

топло ваљање

профилисаним

ваљцима

6.54.

Топло ваљана плоча

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

103


Одвајање

Циљ ове обраде материјала јесте да се једна целина, најчешће комад

лима, раздвоји смицањем на два или више делова ради припремања

за неку другу операцију или добијање коначног облика

радног дела.

У ову врсту обраде убрајамо:

• обраду одсецањем,

• обраду пробијањем и

• обраду просецањем.

Обрада одсецањем врши се ножевима као главним деловима алата

или машине. Ножеви могу бити прави паралелни, прави нагнути

или кружни (сл. 6.56). Мањи једноставнији делови од тањег

лима могу се одсецати ручним (сл. 6.57) или стоним маказама за

лим (сл. 6.58). У индустрији се користе машине за одсецање ради

кројења лимених табли на траке, расецање дугачких лимених трака

итд.

6.56.

Одсецање лима

кружним ножевима

6.57.

Ручне маказе за лим

6.58.

Стоне маказе за лим

Пробијање и просецање врши се углавном специјалним алатима

на механичким и хидрауличним пресама (сл. 6.59) и сматрају

се основним операцијама код израде делова од лима. Пробијање

се понекад врши и ручним алатима – пробојцима.

Разлика између пробијања и просецања јесте у томе што се при

пробијању (сл. 6.60) израђују отвори различитог облика у радном

предмету, док се просецање (сл. 6.61) изводи просекачима

ради добијања радних предмета различитог спољашњег облика.

Радни предмет је или готов производ или се даље обрађује другим

поступцима обраде.

6.59.

Хидраулична преса с

алатом за просецање

104

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


пробијач

радни

предмет

просекач

отпадак

отпадак матрица радни предмет матрица

6.61.

6.60. Принцип пробијања

Принцип просецања

Савремени поступци обраде метала

За обраду тешко обрадивих материјала, упоредо с класичним

(конвенционалним) методама обраде (резањем и пластичним

деформисањем), користе се и неконвенционалне методе обраде

(или специјалне), тј. електрофизичке и електрохемијске методе.

Те методе, посебно у комбинацији с класичним методама, најефикасније

су у обради материјала и делова које је врло тешко или

немогуће обрадити класичним методама обраде.

Термичка обрада метала

Термичка обрада (сл. 6.62) као технолошки процес састоји се из

загревања метала до одређене температуре, задржавања на тој

температури и хлађења до собне температуре. Циљ термичке обраде

метала и легура јесте да се промене неке њихове механичке

и физичко-хемијске особине, односно унутрашња структура материјала.

У поступке термичке обраде спадају: жарење, каљење, отпуштање,

побољшање, нормализација и др.

6.62.

Термичка обрада

метала

За оне који желе да знају више

Препоручујемо ти да посетиш следеће интернет-адресе:

http://sr.wikipedia.org/sr/Livenje

http://sr.wikipedia.org/wiki/Ковач

http://sr.wikipedia.org/wiki/Термичка_обрада

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

105


6.3. Спајање металних делова

Сложене машинске конструкције састављене су од више делова.

Монтажа и спајање тих делова у машинске подсклопове, склопове

или машинску конструкцију (машину, апарат, уређај, оруђе…)

може се извршити раздвојивим и нераздвојивим везама. Раздвојиве

везе омогућавају поновно раздвајање без разарања

спојених делова или елемената везе. У раздвојиву везу убрајамо

спајање завртњима, клиновима и опругама, а у нераздвојиве

спајање заваривањем, лемљењем, закивањем и лепљењем.

6.63.

Завртањ и навртка

Спајање завртњима

Спајање завртњима веома се често користи за остваривање раздвојивог

споја између елемената машина и машинских конструкција.

Током рада сваке машине њени делови се троше и потребно

их је повремено заменити новим. Истрошени делови најлакше се

растављају и замењују ако су делови спојени раздвојивом везом.

Та веза остварује се завртњем и навртком (сл. 6.63). Завртањ се

састоји из главе и стабла на коме је нарезан навој. Широка примена

завртња условила је да се они израђују у разним дужинама,

пречницима навоја и облицима главе (сл. 6.64). Завртањ и

навртка стежу се разним врстама одвијача и кључева: виластим,

окастим, насадним, подесивим и др. (сл. 6.65). О завртњима, клиновима

и опругама као елементима машина и механизама биће

речи у следећем поглављу.

6.64.

Разни облици главе

завртња

Спајање заваривањем

Заваривање је један од најважнијих начина спајања метала нераскидивом

везом у савременој индустрији, посебно у машиноградњи,

грађевинарству, бродоградњи и процесној индустрији.

Заваривање је спајање двају или више истородних или разнородних

материјала, топљењем с притиском или без њега, додавањем

додатног материјала или без њега, да би се добио заварени

спој. С обзиром на извор топлоте, разликују се три поступка

заваривања:

• електролучно,

• електроотпорно и

• гасно (аутогено).

Код електролучног заваривања (сл. 6.66) топлота настаје одржавањем

електричног лука између електроде (сл. 6.67) и основног

материјала. Електроотпорно (тачкасто) заваривање (сл. 6.68)

користи се за спајање лимова стварањем топлоте услед електричног

отпора материјала на „тачкастом” простору између две

електроде. Код гасног заваривања (сл. 6.69) топлота настаје сагоревањем

горивог гаса у кисеонику. Као гориви гас највише се

користи ацетилен.

6.65.

Кључеви за притезање

завртња и навртке

Важни појмови:

спајање раздвојивом везом

(спајање завртњима, клиновима

и опругама),

спајање нераздвојивим везама:

заваривање (електролучно,

електроотпорно и гасно),

лемљење (тврдо и меко),

закивање, лепљење.

106

6.66.

Електролучно заваривање

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


6.67.

Електроде

6.69.

Гасно (аутогено) заваривање

6.68.

Електроотпорно

(тачкасто) заваривање

Занимљивости

Ковачко заваривање. Најбољи мачеви од

челика у средњем веку били су израђени

из нискоугљичног челика, а на њихове

рубове ковачки су завариване (ударцима

чекића у топлом стању) оштрице (траке) од

високоугљичног челика (1–2,1% угљеника),

које су уз одређену термичку обраду давале

тврде, чврсте и оштре бридове. Мачеви,

врхови стрела и копаља, бодежи и друго

оружје код којих је примењивано ковачко

заваривање, били су познати у Грчкој,

Франачкој, Кини, Јапану, Индонезији и

Сирији.

Спајање лемљењем

Лемљење је спајање топљењем легуре (лема) с нижом температуром

топљења којом се попуњавају зазори на месту спајања металних

делова у чврстом стању да би се добила нераздвојива веза.

Разликује се: меко (температура топљења лема до 450 °C) и тврдо

(температура топљења лема преко 450 °C).

Меким лемљењем најчешће се спајају лимови и жице од бакра,

цинка, олова и њихових легура. Као лем користи се легура калаја

и олова. За обезбеђење доброг квашења материјала лемом,

заштите лема и материјала од оксидације за време грејања и топљења

лема, употребљавају се дезоксидатори (специјалне пасте

за лемљење, боракс, водени раствор цинк-хлорида и др.). За топљење

лема и загревање материјала који се спаја лемљењем, користе

се лемилице (електричне (сл. 6.70), гасне и бензинске).

Поступак лемљења одвија се у неколико фаза:

• припрема материјала који треба спојитиишћење саставних површина

и њихово добро налегање),

• наношење дезоксидатора на површине материјала,

• загревање лемилице, а потом њоме загрева површина делова материјала

које треба залемити,

6.70.

Електрична лемилица и

прибор за меко лемљење

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

107


• топљење и наношење лема на припремљене површине материјала

(сл. 6.71),

• обезбеђење налегања површина материјала с нанетим лемом уз

додатно загревање и

• хлађење материјала и провера квалитета споја.

Спајање закивањем

Спајање закивањем некада је било основни начин спајања метала

(сл. 6.72). Данас је вид чврстог спајања у авио-индустрији, бродоградњи,

за израду конструкција мостова, дизалица, котлова под

притиском и др. Остварује се закивцима, и то ситним (с пречником

до 10 mm) и крупним (с пречником од 10 до 37 mm). Глава

закивка по облику може бити: полуокругла, упуштена, пуна итд.

Закивци су обично од истог материјала као и саставни делови.

Данас се уместо спајања закивањем све више користи заваривање.

Поступак закивања изводи се у следећим фазама: припремање

одговарајућих отвора за закивке, провлачење закивка и постављање

главе закивка на подметач, притезање саставних делова од

лима, формирање друге главе закивка, прво грубо чекићем, а потом

завршно обликовање главе обликачем (сл. 6.73).

6.71.

Наношење лема

на бакарну жицу

Занимљивости

Кроз историју се лемљење,

као техника спајања,

примењивало на накитима

и фигурама (старо колико

и добијање и прерада

метала, 5.000-6.000 година).

У почетку је лемљење

коришћено за спајање

делова накита од злата и

платине, а касније и сребра.

обликач

закивак

лим

подметач

6.73.

Поступак

закивања

За израду мање чврстих спојева, у новије време користе се игличасти

закивци за брже и лакше закивање лима (сл. 6.74).

Спајање лепљењем

У новије време производе се врло квалитетна двокомпонентна

лепила за лепљење метала с металом, метала с неметалом и неметала

с неметалом. Савремени лепкови могу да замене лемљење, а

понекад и заваривање.

6.72.

Метална конструкција

повезана закивањем

108

6.74.

Игличасти закивци с

алатом за закивање

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Занимљивости

Ајфелова кула (сл. 6.75) јесте

метални торањ саграђен на

Марсовим пољима у Паризу

(Француска) и данас је знаменитост

и симбол тог града. Саграђена

је 1889. за Светску изложбу

поводом прославе стогодишњице

Француске револуције. До 1930.

године била је највеће здање на

свету са својих 300 метара висине.

Име је добила по инжењеру који

ју је пројектовао Густаву Ајфелу.

Данас је значајна туристичка

атракција с више од пет и по

милиона посетилаца годишње.

Кула је грађена од 1887. до 1889.

године и послужила је као главна

капија за улаз на Светску изложбу

1889. Структура је састављена од

преко 18.000 делова од ливеног

гвожђа и два и по милиона

закивака.

6.75.

Ајфелова кула

6.4. Мере заштите на раду

Заштита на раду обухвата мере и средства која су неопходна за

остваривање безбедних услова рада. Безбедни услови рада обезбеђују

се применом савремених техничких, организационих,

здравствених, социјалних и других мера и средстава заштите на

раду (од температуре, буке, влаге, зрачења, штетних гасова итд.).

Опасности и могуће повреде на раду најчешће су узроковане људским

фактором (преко 85%), а ређе материјалним. Кад је људски

фактор у питању, најчешће је реч о непажњи, замору, недовољној

концентрацији, припремљености и оспособљености учесника у

раду, као и непоштовању прописа и захтева за коришћење средстава

личне заштите (сл. 6.76).

Материјални фактори обухватају средину у којој се ради (осветљење,

температуру, проветравање и др.) и машине, алате и

уређаје, као и уграђена средства заштите на њима (заштиту од

физичког контакта с покретним деловима машина и алата, делова

машина под опасним електричним напоном, додира с опасним

материјама итд.). Неопходна је стална контрола ових фактора и

превентивно одржавање машина и алата у исправном стању.

Рад у школској радионици захтева поштовање одређених захтева

и правила, као и мера заштите од могућих повреда, посебно што

ученици немају довољно радног искуства и вештина за руковање

како ручним алатима тако и машинама које се користе у школској

радионици.

За обраду метала у школској радионици најчешће се користе следећи

ручни алати и прибори: челични метар на извлачење, угаоник,

челична игла за обележавање, ручна тестера за метал, чекић

(метални и дрвени или пластични), секач, маказе за лим, турпије,

клешта (комбинована), клешта за одсецање тање жице, комплет

урезница и нарезница за израду навоја, тачкаш, пробијач за лим,

подметач, привлакач и обликач за закивање, електрична лемилица

и др. За придржавање материјала користи се стона браварска

За оне који желе

да знају више

Потражи додатне

информације на интернету

или посети машинску

радионицу (производни

погон) у којој се спајају

метални делови.

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Заваривање

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Вијак

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Навртка

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Лемљење

http://sr.wikipedia.org/wiki/

Заковица

6.76.

Средства личне

заштите на раду

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

109


стега (менгеле). Од машина користе се: електрична ручна или

стона бушилица, стона брусилица и ређе школски струг за метал.

Приликом рада с набројаним алатима и машинама треба обратити

пажњу на следеће:

• машине, алати и прибори морају бити исправни и неоштећени,

а за сваку евентуалну неисправност на њима, одмах обавести

наставника/-цу,

• не употребљавај оштећен и неисправан алат и машине (сл. 6.77),

• машине морају имати заштитна средства, на пример оклоп тоцила

на брусилици са заштитним стаклом (сл. 6.32),

• машине користи само у присуству наставника/-це,

6.77.

Мере заштите на раду

у школској радионици

(а) Не користи ручни алат

с оштећеном ручицом.

(б) Не користи

неисправан алат.

(в) Не користи алат од

којег се ручица лако одваја.

(ђ) Мале завртње до почетка

увртања придржавај

алатом или прибором

погодним за придржавање.

(д) Не проверавај загрејаност

лемилице на телу.

(г) Не користи алат

који није чврсто

насађен на дршку.

(е) Спречи одлетање одсечених

комада материјала.

(ж) Приликом бушења материјал

не придржавај рукама...

(з) ...него алатом

за придржавање.

110

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


• посебну опасност може изазвати лом алата (бургије, листа тестере,

тоцила, урезнице и др.) приликом рада,

• приликом бушења или брушења малих комада метала, материјал

никако не придржавај рукама, него алатима за придржавање

(сл. 6.77),

• пажљиво рукуј оштрим алатима и материјалима оштрих ивица

(танки лимови и жице) да се не би повредио/-ла приликом одсецања,

тестерисања, турпијања, бушења, брушења и сл.,

• приликом коришћења загрејане лемилице пази да не задобијеш

опекотине отворених делова тела,

избегавај груписање око радног места (сл. 6.77.),

• приликом рада с ручним алатом користи заштитне рукавице

(сл. 6.78), а с машинама и заштитне наочари (сл. 6.79),

• по завршетку рада очисти радно место, а алат сложи на предвиђено

место,

• придржавај се и других мера заштите на раду према упутствима

наставника/-це и школског правилника о заштити на раду.

За оне који желе

да знају више

Препоручујемо ти да

посетиш следеће интернетадресе:

http://hr.wikipedia.org/wiki/

Zaštita_na_radu

http://hr.wikipedia.org/wiki/

Ozljeda_na_radu

6.78.

Заштитне рукавице

6.79.

Мере заштите

приликом брушења

Провери своје знање:

1. Како се деле технологије механичке обраде метала?

2. Који се ручни алат користи за обраду метала?

3. Наброј алатне машине за обраду метала скидањем струготине.

4. Како називамо алат, а како машине за обраду метала

глодањем?

5. Опиши ручну израду навоја.

6. Који су поступци обраде метала деформисањем?

7. Опиши поступак обраде метала ваљањем.

8. Које начине спајања металних делова убрајамо у раздвојиве, а

које у нераздвојиве везе?

9. Опиши поступак спајања металних делова меким лемљењем.

10. Наброј неке машине, апарате или уређаје чији су поједини

делови спојени завртњима. Објасни због чега ти спојеви нису

израђени заваривањем или закивањем.

11. Наведи неке мере заштите на раду којих се треба придржавати

приликом рада у школској радионици.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закон