GM 134 PDF

ogledalo

GM Business & Lifestyle Magazine

Bonitetna ocena:

Kako poslovati bezbedno i uspešno i

u vreme visokih rizika

Marketing:

Vreme za ponovnu procenu strategija

digitalnog marketinga

Istraživanje:

Rizici oklevanja

Broj 134

ISSN:1821-4177

www.gmbusiness.biz


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Uvodnik

U ime Redakcije

Vesna Kovačević,

glavna i odgovorna

urednica

Pred­u­ze­ća su već vi­še od de­ce­ni­je na­vik­nu­ta na to da po­slu­ju u okruže­nju

s pre­te­žno ni­skim ri­zi­kom, ali se sa­da zbog glo­bal­nih me­ra spreča­va­nja

ši­re­nja vi­ru­sa ko­ro­na ri­zik po­ve­ćao, na­ro­či­to u de­lat­no­sti­ma u

ko­ji­ma je neo­p­ho­dan di­rek­tan kon­takt sa kli­jen­ti­ma. Ka­kve pro­me­ne

to do­no­si u pri­vre­di? S kim je bez­bed­no po­slo­va­ti? Ka­ko kli­jen­ti­ma saopšti­ti

da smo pred­u­ze­će vred­no po­ve­re­nja? Bi­sno­de pre­po­ru­ču­je serti­fi­kat

bo­ni­tet­ne iz­vr­sno­sti kao po­ka­za­telj po­ve­re­nja i sta­bil­no­sti od­ređe­nog

pred­u­ze­ća, što je na­ro­či­to va­žno u kri­znim vre­me­ni­ma. Ta­ko­đe

pod­se­ća da po­sto­ji ve­ća ve­ro­vat­no­ća da će bo­ni­tet­no iz­vr­sna pred­u­zeća

us­peš­no na­sta­vi­ti po­slo­va­nje i na­kon za­vr­šet­ka pan­de­mi­je.

A da se ne­ke lek­ci­je iz pan­de­mi­je mo­gu is­ko­ri­sti­ti za da­lji rast, bar

kada je reč o on­lajn tr­go­vi­ni, uka­za­li su uče­sni­ci pe­tog po re­du ve­bi­nara

Di­rect Talks from Ho­me ko­ji je po­ku­šao da od­go­vo­ri na pi­ta­nje da li

je e-com­mer­ce bu­duć­nost tr­go­vi­ne u Sr­bi­ji.

Pan­de­mi­ja ko­ro­na vi­ru­sa je ubr­za­la pre­la­zak bren­do­va na di­gi­tal­no,

pa je po miš­lje­nju struč­naj­ka sa­da vre­me za mar­ke­tin­ške li­de­re da prei­spi­ta­ju

svo­je stra­te­gi­je di­gi­tal­nog mar­ke­tin­ga. Za­to u ovom bro­ju i mi

uka­zu­je­mo na to šta bi oni tre­ba­lo da uzmu u ob­zir pri­li­kom po­nov­ne

eva­lu­a­ci­je mar­ke­ting mik­sa.

A da bi­smo me­na­dže­ri­ma, na­ro­či­to onim u obla­sti fi­nan­si­ja, po­mo­gli

da uče na is­ku­stvu dru­gih, či­ta­o­ci­ma pre­no­si­mo i sa­zna­nja Gart­ne­ro­vih

ana­li­ti­ča­ra ko­ji pod­se­ća­ju da je uspeh di­rek­to­ra fi­nan­si­ja u pret­hod­nim

kri­za­ma za­po­čeo di­fe­ren­ci­ra­nim po­gle­dom na upra­vlja­nje troš­ko­vi­ma i

upo­zo­ra­va­ju da CFO-i ko­ji pri­be­ga­va­ju krat­ko­roč­nim i neo­dr­ži­vim mera­ma

za sma­nje­nje troš­ko­va to­kom pan­de­mi­je ko­ro­na vi­ru­sa ri­zi­ku­ju

da pro­pu­ste pri­li­ku da fun­da­men­tal­no iz­me­ne svoj kon­ku­rent­ski po­ložaj

to­kom du­gog vre­me­na.


Impressum

Izdavač

Internet ogledalo

Društvo sa ograničenom odgovornošću za

promet intelektualnih usluga (INTO d.o.o.)

Beograd - Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

t.r. 145-7386-30 (Marfin banka)

dr Ra do van Bi go vić

(1956-2012)

pro fe sor Pra vo slav nog bo goslov

skog fa kul te ta Uni ver zite

ta u Be o gra du i sta re ši na

ma na sti ra Sve tog ar han ge la

Ga vri la u Ze mu nu

dr Zo ri ca To mić, pro fe sor

Fi lo lo škog fa kul te ta

Uni ver zi te ta u Be o gra du i

Fa kul te ta za kul tu ru i me dije

Me ga trend uni ver zi te ta,

autor vi še knji ga iz obla sti

ko mu ni ko lo gi je

Direktor

Zoran Kovačević

Glavna i odgovorna urednica

Vesna Kovačević

Urednica rubrike Putovanja

Nina Kovačević

Saradnici

dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,

dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov,

dr. Vladimir Sakač, Zvezdan Horvat,

mr Tatajana Bajalović, Branko Đaković,

dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić, Ashok Murty,

Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,

prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,

Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,

dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,

prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,

Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,

Predrag Milićević

Prelom & Design

Veljko Kovačević

Video & Editing

Veljko Kovačević

Kontakt

tel: (+381 11) 3771-610

e-mail: redakcija@gmbusiness.biz

www.gmbusiness.biz

Online izdanje

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005

GM Business & Lifestyle / glavni i

odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,

br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)

: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD

Sistem). - 27 cm

ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle

COBISS.SR-ID 127672844

Bran ko Đa ko vić, su vla snik

ne ko li ko fir mi za raz voj

me na dže ra i or ga ni za ci ja koje

u Ve li koj Bri ta ni ji i SAD

ser vi si ra ju MPA, Zo nic gro up

i Ra dley Ho u se In sti tu te, a

od sko ro u Sr bi ji i re gi o nu

su pri sut ni pod ime nom

To ma to To ma to Com muni

ca ti ons. Uče stvo vao u

pla ni ra nju i iz vo đe nju sto tina

me nadž ment raz voj nih

pro je ka ta i tre nin ga u naj većim

svet skim fir ma ma

Dr. Vla di mir Sa kač, ma gistar

na u ka iz obla sti kli ničke

far ma ko lo gi je, asi stent

na Me di cin skom fa kul te tu

Uni ver zi te ta u No vom Sa du,

u dva na vra ta se kre tar, a

po tom i pred sed nik In terni

stič ke sek ci je Dru štva

le ka ra Voj vo di ne, Srp skog

le kar skog dru štva, sa rad nik

Evrop ske aka de mi je na u ka i

umet no sti

Dejan Šapić, marketing

konsultant, vlasnik agencije

Šapić Consulting. Objavio je

sedam ilustrovanih knjiga

o marketingu, medijima i

promociji. Tržišnim komunikacijama

se bavi poslednjih

13 godina u segmentima:

pozicioniranje firme,

kreiranje korporativnog

identiteta, unapređenje

imidža, razvoj brendova,

unapređenje prodaje i

media planiranje

Nina Kovačević,

master turizmolog

Zve zdan Hor vat, partner i

direktor Adi zes So ut he ast

Euro pe, Se ni or As so ci a-

te Adi zes In sti tu te San ta

Bar ba ra

Nemanja Pašalić,

završio studije u oblasti

menadžmenta u kulturi

i umetnosti i napredne

dodiplomske studije na

Beogradskoj otvorenoj

školi; master (MBA) iz

oblasti međunarodnog

poslovanja završio u Italiji

2009. godine sa dodatnim

usavršavanjima u

Francuskoj i Nemačkoj

dr Momčilo Talijan, redovni

profesor Beogradskog univerziteta,

radno angažovan

na Institutu za kriminološka

i sociološka istraživanja u

Beogradu i na više poslovnih

fakulteta za obrazovanje

kadrova za poslovnu bezbednost

i policiju u Srbiji i

Republici Srpskoj

Ashok Mur ty, po for mal nom

obra zo va nju ar hi tek ta, po

za ni ma nju sti li sta. Ba vi

se staj lin gom kao bit nim

ob li kom ne ver bal ne ko muni

ka ci je. Pu tem tre nin ga

i pre da va nja po ku ša va da

po mog ne što ve ćem bro ju

lju di da shva te da for mi ranje

sop stve nog sti la pod razu

me va u mno go ma njoj

me ri no vac, a mno go vi še

po zna va nje se be


Predrag Peđa Milićević,

dipl. elektroinženjer,

dugogodišnji aktivni

”izvođač marketinških radova”

u brojnim kompanijama;

iskusan u definisanju

komunikacionih strategija;

dobar poznavalac internet

marketinga i društvenih

medija; predavač po pozivu

u oblasti offline i online

marketinga i komunikacija

mr Ta tja na Jovanović,

Philip Morris

Vla di mir Maj sto ro vić,

di rek tor agen ci je za prona

la že nje ka dro va Srma

Consulting i pro fe si o nal ni

tre ner pro da va ca

Go ran Mla de no vić, Se ni or

As so ci a te Adi zes So ut he ats

Euro pe od 1999 go di ne.

Po red top me na džer skih pozi

ci ja, to kom svo je bo ga te

me đu na rod ne ka ri je re ra dio

je kao uni ver zi tet ski pre davač

u obla sti te o ri je si ste ma

i in for ma ci o nih si ste ma, a

kao IBM spe ci ja li sta vo dio je

ne ko li ko ve li kih pro je ka ta

Bo ris Vu kić je je dan od

osni va ča Adi zes So ut he ast

Euro pe cen tra i Se ni or

As so ci a te od 1995 go di ne.

Nje go ve spe ci jal no sti su

im ple men ta ci ja or ga niza

ci o ne tran sfor ma ci je i

pro me na or ga ni za ci o ne kultu

re u raz li či tim gra na ma

in du stri je

Ne boj ša Ca rić, Pro fes si o nal

Di rec tor, Se ni or As so ci a te

Adi zes In sti tu te San ta

Bar ba ra

Toni Skejls (Tony Sceales),

chief tehnology officer za

3G migracionu tehnologiju,

Celona Technologies

dr Nikola Čanak,

osnivač obrazovnog

centra za permanentnu

edukaciju “NTC“ u Novom

Sadu. Profesor Univerziteta

u Beogradu i Novom

Sadu. Lekar, motivator,

primenjeni psiholog i pisac

međunarodnog renomea

Mir ja na Či zma rov, savetnik

u Direktoratu civilnog

vazduhoplovstva Republike

Srbije

Go ran Ka stra to vić, dipl.

no vi nar sa višegodišnjim

rad nim is ku stvom stečenim

u radio novinarstvu i

štampanim medijima

Prof. dr Mir ja na Ra do vić

Mar ko vić, stal no za po sle na

u In sti tu tu eko nom skih nau

ka u Be o gra du, pro fe sor i

di rek tor ma gi star skih stu dija

na Aka mai Uni ver zi te tu,

autor ve ćeg bro ja knji ga,

na uč nih i struč nih tek sto va

iz obla sti eko no mi je predu

zet ni štva

Phil Geldart,

C.E.O., Eagle’s Flight

Sne ža na Mol do van Mi lo šević,

no vi nar sa pet na e sto godi

šnjim rad nim is ku stvom

ste če nim u štam pi i na

ra di ju. Tre nut no pi še u

ne delj ni ku Sve dok

Nikola Mirčić,

vođa treninga, Gustav

Kaeser Training International.

Saša Jovanović,

osnivač i CEO Adbuka biznis

i oglasne mreže. Trener i

konsultant prodaje i CRM.

Specijalnost IKT, CRM i

unapređenje biznis procesa.

Na svom blogu www.

sasajovanovic.com piše o

prodaji, biznis strategijama

i biznis etici


Sadržaj

Bonitetna ocena

• Kako poslovati bezbedno i uspešno i u vremenu

visokih rizika

Piše: Ana Kecojević

Porodične kompanije

• Ponovo radi bioskop

Piše: Boris Vukić

E-commerce u Srbiji

• Lekcije iz pandemije iskoristiti za dalji rast

onlajn trgovine

Direct Media

Marketing

• Vreme za ponovnu procenu strategija digitalnog

marketinga

Priprema: Redakcija

Istraživanje

• Tržišna kapitalizacija pet najvećih evropskih

banaka opala 40% za tri meseca


Istraživanje

•Rizici oklevanja

Gartner

Statistika

• Vrednost tri vodeće evropske berze opala 25%

GM Business & Lifestyle

Broj 134 :: Godina 16. :: 2020.

Analiza

• Usporavanje talasa investicija

GlobalData

Lifestyle

• Tako fleksibilan. Tako snažan. Tako brz.

Pripreme: Redakcija


Bo ni tet na oce na


Kako poslovati bezbedno

i us pešno

i u vremenu visokih rizika

Pred­u­ze­ća su već vi­še od de­ce­ni­je na­vik­nu­ta na to da po­slu­ju u okru­že­nju s pre­te­žno ni­skim rizi­kom.

Sa­da se zbog glo­bal­nih me­ra spre­ča­va­nja ši­re­nja vi­ru­sa ko­ro­na po­ve­ćao ri­zik ko­ji je naro­či­to

is­tak­nut u gra­na­ma tu­ri­zma, ugo­sti­telj­stva i dru­gim de­lat­no­sti­ma u ko­ji­ma je neo­p­ho­dan

di­rek­tan kon­takt sa kli­jen­ti­ma. Ka­kve pro­me­ne to do­no­si u pri­vre­di? S kim je bez­bed­no po­slo­vati?

Ka­ko kli­jen­ti­ma sa­opšti­ti da smo pred­u­ze­će vred­no po­ve­re­nja? Bi­sno­de ana­li­tič­ka is­tra­ži­va­nja

po­tvr­đu­ju da je ser­ti­fi­kat bo­ni­tet­ne iz­vr­sno­sti po­ka­za­telj po­ve­re­nja i sta­bil­no­sti od­re­đe­nog pred­u­ze­ća,

što je na­ro­či­to va­žno u kri­znim vre­me­ni­ma. Isto­vre­me­no, po­sto­ji ve­ća ve­ro­vat­no­ća da će boni­tet­no

iz­vr­sna pred­u­ze­ća us­peš­no na­sta­vi­ti po­slo­va­nje i na­kon za­vr­šet­ka pan­de­mi­je.


Po­sto­ji ve­ća ve­ro­vat­no­ća da će bo­ni­tet­no

iz­vr­sna pred­u­ze­ća pre­ži­ve­ti kri­zu

Ana Ke co je vić,

mar ke ting ma na ger, Bi sno de

Bo ni tet na oce na i do stu pan

ar hiv fi nan sij skih po da ta ka i

do ga đa ja su naj bli ža mo gu ća

vred nost za oce nu sprem no sti pred u­

ze ća za tre nut ne uslo ve i po ka zu ju u

ka kvoj fi nan sij skoj kon di ci ji od re đe no

pred u ze će ula zi u pri vred nu kri zu koju

je po kre nu la pan de mi ja. Od naj češ

će ko riš će nih bo ni tet nih oce na ko je

iz ra ču na va kom pa ni ja Bi sno de, naj ve ću

pre di ka tiv nu vred nost ima ju Di na mič ka

oce na i Fa i lu re sco re – di na mič ke ka tego

ri je ko je se i u ovom kri znom tre nutku

sva ko dnev no iz ra ču na va ju na osnovu

svih ras po lo ži vih po da ta ka iz primar

nih iz vo ra. Pred u ze ća sa naj ni žim

bo ni tet nim oce na ma su iz lo že ni ja ri zicima

koje donosi privredna kriza i zato

su za vi sni ja od even tu al ne po mo ći

dr ža ve. Po sto ji ve ća ve ro vat no ća da će

pred u ze ća s vi šim bo ni tet nim oce nama

uspešno nastaviti s privrednom aktiv

noš ću i na kon za vr šet ka epi de mi je.

Pre ma Bi sno de is tra ži va nju, u Sr biji

smo po čet kom 2020. go di ne imali

3,5% bo ni tet no iz vr snih pred u ze ća.

Pred u ze ća s vi so kom sta bil noš ću poslo

va nja, ni skom za du že noš ću i kon ti­

nu i ra nom ot pla tom kre di ta ima ju dobre

mo guć no sti da pre ži ve i u van rednim

uslo vi ma.

U Srbiji 99% svih izbrisanih

pred­u­ze­ća ne­ma pra­va

na ser­ti­fi­kat

Po da ci za Sr bi ju, Hr vat sku i Slo veni

ju po ka zu ju ko li ko je pred u ze ća bi lo

iz bri sa no u pe ri o du od 13. 3. 2020. do

9. 4. 2020. i ko li ko je njih ima lo pra vo

na ser ti fi kat iz vr sno sti. U Sr bi ji, u slabi

jem me se cu, me đu iz bri sa nim subjek

ti ma bi lo je sa mo 0,69% onih ko ji

po sti žu bo ni tet nu iz vr snost. U Hr vatskoj

i Slo ve ni ji udeo iz bri sa nih ko ji su

xxx


ima li pra vo na ser ti fi kat bio je 1,28%.

To zna či da 99% svih iz bri sa nih pred u­

ze ća ni je ima lo pra vo na ser ti fi kat boni

tet ne iz vr sno sti. S ob zi rom na mi nimal

ni udeo iz bri sa nih pred u ze ća koja

ima ju pra vo na ser ti fi kat bo ni tetne

iz vr sno sti, mo že se za klju či ti da on

pred sta vlja ve o ma kva li te tan in di ka tor

ka da je u pi ta nju bri sa nje.

Ser­ti­fi­ka­tom pred­u­ze­ća

po­ka­zu­ju svo­ju iz­vr­snost i

po­di­žu po­ve­re­nje

U me đu na rod nom okru že nju, ser tifi

ko va nje je stan dard na prak sa ko jom

pred u ze ća do dat no učvrš ću ju svoj

ugled i po di žu po ve re nje. Kom pa ni ja

Bi sno de ima vi še go diš nju tra di ci ju u

do de li ser ti fi ka ta bo ni tet ne iz vr sno sti

ko ji pred sta vlja ju lič ni pe čat pred u zeća.

Ser ti fi ka tom se po ka zu je nat pro sečan

kva li tet po slo va nja pred u ze ća, što

zna či ve ću efi ka snost i pro fi ta bil nost i

ma nji ri zik pri li kom po slo va nja s pred

u ze ći ma ove vr ste. Bo ni tet nu oce nu

izvrsnosti imaju samo najbolja preduze

ća ko ja po sti žu naj vi še stan dar de poslo

va nja i ko ja su se u du žem pe ri o du

pokazala kao pouzdani partneri. Ko ne

bi že leo da sa ra đu je s ta kvim pred u zećem?!

U pe ri o du kri ze, do bi je ni ser ti fi kat

vam mo že obez be di ti no ve part ne re i

isto vre me no po mo ći da učvr sti te ugled

kod po sto je ćih kli je na ta i part ne ra, kao i

kod šire poslovne javnosti.

Po­dr­ži­te po­slo­va­nje u

ne­si­gur­nim vre­me­ni­ma

pa­met­nim po­da­ci­ma i

pre­di­ka­tiv­nom ana­li­ti­kom

U pe ri o du pri vred nih i fi nan sij skih kriza

pred u ze ća po sta ju ve o ma opre zna

prema svojim poslovnim partnerima.

Po ve ća va se svest o zna ča ju pro ve re poslov

nih part ne ra da bi se iz be gli eventu

al ni ri zi ci. Uko li ko ima te pri stup pre ciznim

i ažur nim po da ci ma iz ce log sveta,

mo že te do no si ti bo lje od lu ke, stvara

ti pro fit uz iz be ga va nje ne si gur no sti

xxx


i kre dit nih gu bi ta ka i uš te de ti vre me i

no vac. Po mo ću kon tro le fi nan sij skih i

dru gih ri zi ka upo zna ti ste s ak tu el nim

do ga đa njem i pro me na ma, a po mo ću

bo ni tet ne oce ne i pre po ru če nog kredit

nog li mi ta od mah mo že te od lu čiti

da li je po treb no da od kup ca tra žite

pret pla tu i ka da je po treb no da odre

di te li mit ili po ve ća te iz nos kre di ta.

Pro ce na bo ni te ta po slov nih part ne ra

je osno va ozbilj nog po slo va nja. Po tenci

jal ne part ne re je po treb no pro ve ri ti

još pre po čet ka sa rad nje i pra ti ti sve

pe ri o de tra ja nja part ner stva.

„Pred u ze ća mo ra ju br zo re a go va ti

na tre nut nu si tu a ci ju. Naš za da tak je

da ih u to me po dr ži mo i obez be di mo

im pra ve smer ni ce ko je pred u ze ći ma

omo gu ća va ju da se na da ju me đu sobnom

po slo va nju s pa met nim po da cima,

po ma že mo pred u ze ći ma u svako

dnev nom po slo va nju, pra će nju novih

i po sto je ćih kli je na ta, pre po zna vanju

pre va ra i raz u me va nju i tra že nju

po ten ci jal nih ku pa ca. Pred u ze ći ma toplo

pre po ru ču je mo da pre sva kog poslovnog

kontakta steknu što više kredibilnih

informacija o suprotnoj strani“,

sa ve tu je Ka ta ri na Ra i če vić, ru ko vo di lac

korporativne i SME prodaje za Jugoistoč

nu Evro pu u kom pa ni ji Bi sno de.

.Da kle, i u vre me po ve ća nog ri zi ka,

mo gu će je us peš no i bez bed no po slovati.

Ne smemo zaboraviti da je svrha

bonitetnih ocena i predikativne analitike

stvaranje poverenja i olakšavanje

po slo va nja. Po mo ću ser ti fi ka ta bo nitet

ne iz vr sno sti pred u ze će se mo že ista

ći kao ugled no i vred no po ve re nja, a

po mo ću ažur nih kva li tet nih po da ta ka

mo že te osi gu ra ti da va še po slo va nje

bu de što ma nje ri zič no.

xxx


Specijalno izdanje:

BRENDOVI I TRENDOVI

ISSN:1821-4177

xxx


Po­ro­dič­ne kom­pa­ni­je

Po no vo ra di

bi o skop


Or­ga­ni­za­ci­o­ni te­ra­pe­ut, ko­me su po­se­ban fe­tiš ma­la, sred­nja i ve­li­ka pred­u­ze­ća ko­ja pre­la­ze put

od pred­u­zet­nič­kog (sa­mo)ru­ko­vo­đe­nja ka pro­fe­si­o­nal­nom me­nadž­men­tu, pam­ti proš­lu svet­sku

kri­zu po fe­no­me­nu ko­jem ana­li­ti­ča­ri or­ga­ni­za­ci­o­nog ži­vo­ta ni­su po­sve­ti­li ni­ka­kvu pa­žnju. Na­ime,

ta­da je ve­ći­na kom­pa­ni­ja ko­je su ma­nje ili vi­še po­od­ma­kle na pu­tu pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je u kratkom

pe­ri­o­du or­ga­ni­za­ci­o­no una­za­đe­na i une­sre­će­na. Pre­ži­ve­le su kri­zu, ali sa po­vre­da­ma unutraš­njih

upra­vljač­kih or­ga­na...

Bo­ris Vu­kić,

organizacioni terapeut koji je svoja profesionalna

interesovanja proširio sa profe­si­o­na­li­za­ci­je

pred­u­zet­nič­kih kom­pa­ni­ja

na tran­zi­ci­ju u po­ro­dič­nim kom­pa­ni­ja­ma

boris.vukic@gmbusiness.biz

I

toj proš­loj kri­zi, ne se­ćam se bi­lo

li je 2008. ili 2009. le ta Go spodnjeg,

pret­ho­di­le su us­peš­ne i beri­ćet­ne

go­di­ne kad su „i pu­ra­ni le­te­li”.

Mno­gi mu­dri sa­mo­ni­kli osni­va­či ose­tili

su da je to vre­me kad je po­treb­no

p o ­r a ­d i ­t i n a t o ­m e d a s e r a s t n a t r ­ž i-

š­tu is­pra­ti i or­ga­ni­za­ci­o­nim raz­vo­jem.

Or­ga­ni­za­ci­o­ni te­ra­pe­ut, iz pr­ve re­čeni­ce

ovog tek­sta i pot­pi­snik istog, sa

svo­jim part­ne­rom i dan da­nas sa setom

se se­ća tih da­na i di­vi­den­di ko­je

su de­li­li. Te­kao je ne lak, ali ne i nemo­guć,

pro­ces odva­ja­nja kom­pa­ni­ja

od nji­ho­vih osni­va­ča i odva­ja­nja osniva­ča

od nji­ho­vih kom­pa­ni­ja. Po­la­ko ali

si­gur­no iz­vla­či­li su se osni­va­či iz opera­tiv­nog

mu­lja, do­de­lji­va­li ovlaš­će­nja

svo­jim sa­rad­ni­ci­ma ko­je su sa pra­vom

po­či­nja­li me­na­dže­ri­ma da na­zi­va­ju,

do­zvo­lja­va­li su im da po tim ovlaš­ćenji­ma

nad ja­sno po­sta­vlje­nim ci­lje­vi­ma

i za­da­ci­ma po­ka­žu svo­ju od­go­vor­nost.

Mno­gi osni­va­či su po­če­li bar da se

po na ša ju kao ozbilj ni pred sed ni ci svojih

kom­pa­ni­ja. Mno­ge kom­pa­ni­je su zai­sta

po­če­le i da funk­ci­o­ni­šu kao da su

na nji­ho­vom če­lu ozbilj­ni pred­sed­ni­ci.

I ta da iz ne na da…

Kri­za vred­no­snog si­ste­ma, mo­ra­la,

po­hle­pa… za po­če­tak u Ame­ri­ci, tih

go­di­na dok su Ki­ne­zi mir­no je­li kuči­će

i sle­pe mi­še­ve, pre­li­la se na čitav

svet i uda­ra­la po kli­jen­ti­ma malih,

sred­njih i ve­li­kih pred­u­ze­ća podjed­na­ko,

ne oba­zi­ru­ći se da li su uređe­na

kao ozbilj­ne fir­me ili sa­mo se

ta ko pred sta vlja ju. Ve li ki udar je tražio

i ve­li­kog spa­si­o­ca. U naj­bo­ljoj želji

da po­mog­nu svo­jim kom­pa­ni­ja­ma

u kri­zi i tra­u­mi ko­ja ih je za­te­kla vrati­li

su se osni­va­či, for­mi­ra­li jed­no­člane

kri­zne šta­bo­ve, po­no­vo cen­tra­li­zova­li

ovlaš­će­nja, uze­li mač u svo­je ru­ke,

re za li troš ko ve (i gla ve) i gde tre ba i

gde ne tre­ba. Svi za­po­sle­ni, pa i do­juče­raš­nji

me­na­dže­ri, po­no­vo su za­i­grali

ulo­ge sta­ti­sta u fil­mu ko­ji se go­dina­ma

pri­ka­zi­vao. „Še­ki is on the road

again“. Onaj ko iza se­be ima pu­no godi­na,

teš­ko i na­por­no gra­đen do­kaz da

se naj­bo­lje raz­u­me i u mar­ke­ting, i u


fi­nan­si­je, i u pro­da­ju, i ope­ra­ti­vu, i u

na­bav­ku, i u sve, po­no­vo je o sve­mu

od­lu­či­vao.

I sre­ćom, za­hva­lju­ju­ći ovom po­vrat­ku

u ve­li­kom sti­lu, kom­pa­ni­je su preži­ve­le

kri­zu. Ni­ko ni­je i ne spo­ri ni dan

da­nas za­slu­ge ve­le­maj­sto­ra kri­znog

me­nadž­men­ta u spa­ša­va­nju kom­pa­nija.

Osta­će pi­ta­nje, ko­je ni­kad ni­ko nije

smeo da po­sta­vi, šta bi bi­lo da su

me­na­dže­ri osta­li na svo­jim po­zi­ci­ja­ma

i da su puš­te­ni da ra­de svoj po­sao. Nije

li bio mo­guć sce­na­rio da bi se kompa

ni je još us peš ni je iz bo ri le sa udarom

iz okru­že­nja? Šta bi bi­lo da je bi­lo

ne zna­mo, ali zna­mo da su kom­pa­nije

na­sta­vi­le svoj ži­vot, or­ga­ni­za­ci­o­no

una­za­đe­ne i vra­će­ne u sta­nje od neko­li­ko

go­di­na ra­ni­je, sta­nje zna­no pod

ime­nom „Osni­va­če­va zam­ka“.

I opet...

Evo nas u vre­me­nu sa­daš­njem, opet

kri­znom, da li za­to što je ne­ki jad­nik

neš to po jeo ili su ne ki bed ni ci neš to

za­ku­va­li ni­je bit­no. Ži­vi­mo no­vi udar

u okru­že­nju, ko­ji mi iz ovo­ze­malj­skog

bi­zni­sa ne mo­že­mo ni kon­tro­li­sa­ti ni­ti

na nje ga uti ca ti.

Šta se de­si­lo sa kom­pa­ni­ja­ma i osniva­či­ma

u me­đu­vre­me­nu? Šta se prome­ni­lo

u ovih de­se­tak go­di­na u nji­hovom

or­ga­ni­za­ci­o­nom igro­ka­zu? Mnogo

šta i mno­go če­ga. Naj­va­žni­je je da

su se po­ja­vi­li no­vi li­ko­vi ko­ji ili sa­mi

ni­su ili osni­va­či za njih ni­su pla­ni­ra­li

ulo gu sta ti sta. Sa zre li su bi o loš ki nasled­ni­ci

osni­va­ča i po­če­la je tran­zi­ci­ja

sa pr­ve na dru­gu ge­ne­ra­ci­ju. U ne­kim

ret­kim si­tu­a­ci­ja­ma ovaj pro­ces je za­vršen,

i u isto ta­ko ret­kim ni­je ozbilj­no ni

po­čeo. U naj­ve­ćem bro­ju on tra­je – niti

su se osni­va­či u pot­pu­no­sti po­vu­kli,

ni ti su na sled ni ci u pot pu no sti pre u ­

xxx


ze­li kor­mi­lo. Ne­gde volj­no, ne­gde nevolj­no,

ali va­žno je­ste da se kre­nu­lo

ka sce­na­ri­ju u kom će pri­pre­mljen nasled

nik pre u ze ti ope ra tiv no upra vljanje

nad pro­fe­si­o­na­li­zo­va­nom komp

a ­n i ­j o m i g d e ć e o s n i ­v a ­č i z a ­d o ­v o -

lj­no, na pri­mer sa po­zi­ci­je pred­sedni­ka

nad­zor­nog od­bo­ra, da či­ta­ju

me­seč­ne ili kvar­tal­ne iz­veš­ta­je o poslo

va nju.

Ka­ko će se sa­da po­na­ša­ti osni­vači?

Da li će shva­ti­ti da što su pro­men

e ko m ­p l e k ­s n i ­j e i b r ­ž e n a i s t e j e l a-

k­še od­go­vo­ri­ti ako na če­lu or­ga­niza­ci­ja

ima­mo mu­drog čo­ve­ka ko­ji će

po­dr­ža­va­ti struk­tu­ru i pu­sti­ti svo­je sarad­ni­ke

da i u ova vre­me­na, baš zato

što su ta­kva, ra­de svoj po­sao, a ne

ne­ko­ga ko će mi­sli­ti da je li­der­stvo

za­bi­ja­ti nos u tu­đe po­slo­ve?

Ka­ko će se po­na­ša­ti na­sled­ni­ci?

Ne­će li upa­sti u zam­ku ko­ja se go­dina­ma

ga­ji, u ko­joj se li­der po­i­sto­veću­je

sa me­si­jom, a ogo­lje­no i is­prav­no

na­zi­va dik­ta­to­rom? On da­le­ko­vid

i vi­do­vit me­đu nji­ma krat­ko­vid­ni­ma,

on mu­dar me­đu nji­ma iz­vr­ši­te­lji­ma.

Mo gu li oni od bra ni ti ste pen pro fesi­o­na­li­zo­va­no­sti

po­ro­dič­nih kom­pa­nija

ka­ko bi sa osni­va­či­ma i me­na­dže­rima

naš­li od­go­vor na jed­na­či­nu u kojoj

je pre­vi­še ne­po­zna­tih ko­je se preče­sto

me­nja­ju?

Bu­de li po­no­vo ra­dio bi­o­skop, ho­će

li pi­sme­ni me­na­dže­ri pri­sta­ti da po­novo

bu­du sta­ti­sti? Ili će is­ko­ri­sti­ti si­tua­ci­ju

na tr­žiš­tu ko­je je glad­no ta­kvih

kao što su oni?

Da li su ovo vre­me­na u ko­jim će se

osni­va­či i na­sled­ni­ci kao srod­ni­ci pri­bliži­ti

jed­ni dru­gi­ma, a kao po­slov­ni partne­ri

po­ka­za­ti uza­jam­no poš­to­va­nje,

po­ve­re­nje i zre­lost? Ili su vre­me­na ka­da

će se za­u­vek, na­da­ju­ći se pi­šem „sa­mo“

po­slov­no uda­lji­ti jed­ni od dru­gih?

Šta i ka ko

Ma­lo je vre­me­na proš­lo da bi­smo

zna­li ka­ko će sa­vet­nik po­ro­dič­nih

kom­pa­ni­ja po­či­nja­ti svoj tekst se­ćanja

kad nas uda­ri sle­de­ća kri­za. Me­seci

pred na­ma će po­ka­za­ti ka­ko će se

osni­va­či, na­sled­ni­ci i me­na­dže­ri pona­ša­ti.

Osta­jem zna­ti­že­ljan, sa po­rukom

da je (i) u ova vre­me­na va­žno

da fo kus bu de na to šta će kom­pa­nije

pred­u­zi­ma­ti, ali i na to ka ko će se

od­lu­ke do­no­si­ti. Pod­se­ćam da je sadaš­nje

ka­ko va­žno i zbog to­ga ka­ko

će u bu­duć­no­sti osni­va­či, na­sled­ni­ci i

me­na­dže­ri za­jed­no da ra­de. I da li će

uopšte.

xxx


E-com mer ce u Sr bi ji

Lekcije iz pandemije iskoristiti

za da lji rast

onlajn trgovine

I po red svih iza zo va, pan de mi ja je bi la svo je vr sni ak ce le ra tor e-tr go vi ne u Sr bi ji. Sa da je na marke­ta­ri­ma

da kroz pre­ci­znu da­ta ana­li­zu i kre­i­ra­nje do­brog con­su­mer jo­ur­ney za­dr­že no­ve ko­ri­snike

on­lajn ku­po­vi­ne. S dru­ge stra­ne, e-com­mer­ce za­jed­ni­ca mo­ra za­jed­nič­kim sna­ga­ma da na­đe

re­še­nje za pro­ble­me sa is­po­ru­kom i po­gu­ra sve, pa i ma­le pro­iz­vo­đa­če, u prav­cu in­ter­net tr­go­vine,

za­ključ­ci su pe­tog po re­du ve­bi­na­ra Di­rect Talks From Ho­me ko­ji je po­ku­šao da od­go­vo­ri na

pi­ta­nje da li je e-com­mer­ce bu­duć­nost tr­go­vi­ne u Sr­bi­ji. Kroz raz­go­vor ko­ji je vo­dio Igor Čer­ni­ševski,

ru­ko­vo­di­lac Di­gi­ta­la, Di­rect Me­dia Uni­ted So­lu­ti­ons, od­go­vor na ovo pi­ta­nje tra­ži­li su Mi­ha­i­lo

Po­nja­vić, CEO, Su­per­kar­ti­ca, Ma­ja Mar­ko­vić, ru­ko­vo­di­lac ode­lje­nja Di­gi­tal­ni mar­ke­ting, Mer­ca­tor

S, Mar­ko Mu­dri­nić, Ma­na­ging Di­rec­tor, Ne­to­kra­ci­ja, Mar­ko Ilić, Bu­si­ness De­ve­lop­ment Ma­na­ger,

Di­ja­spo­ra.Shop, i Bi­lja­na Stoj­ko­vić, Bu­si­ness So­lu­ti­ons Di­rec­tor, Wi­re­less Me­dia.


Direct Media

www.directmedia.rs

Ia ko je opšte miš lje nje da je

e-com mer ce ra stao za vre me

pan­de­mi­je, e-tr­go­vi­na je na tr­žiš­tu

Evro­pe čak do­ži­ve­la pad, bez obzi­ra

što su od­re­đe­ne ka­te­go­ri­je pro­fiti

ra le, kao što su hra na, sred stva za higi

je nu i le ko vi.

„Slič­na si­tu­a­ci­ja je sa tr­žiš­tem Sr­bije,

ko­je ta­ko­đe be­le­ži stag­na­ci­ju, a tome

do­pri­no­si po­da­tak da 70% na­ru­čenih

po­rudž­bi­na ni­ka­da ni­je do­sta­vljen

o z b o g u s ko g g r ­l a u i s ­p o ­r u ­c i . Z a r a -

z­li­či­te kom­pa­ni­je i ka­te­go­ri­je pro­iz­vo­da

pro­ble­mi su bi­li na raz­li­či­tim me­sti­ma,

a oni ko­ji su iden­ti­fi­ko­va­ni kao ključ­ni

su sa­me e-com mer ce plat for me i

teh­no­lo­gi­ja kao ogra­ni­ča­va­ju­ći fak­tor,

ne do stup nost pro iz vo da, kao i lo gisti­ka

do­sta­ve“, re­kao je Igor Čer­ni­ševski.

On je na veo da se po mak ipak desio,

od no sno da je kva li tet na e-tr govi­na

ostva­re­na, če­mu u pri­log go­vo­ri

pri me tan rast mar ke tin ških kam pa nja

usme re nih u e-com mer ce, kao i nji hovi

oči­gled­ni re­zul­ta­ti.

Su per Kar ti ca, kao loyalty i mar ketin

ško-ko mun ka cij ska plat for ma, zabe­le­ži­la

je rast po­tro­šač­ke kor­pe kod

ak tiv nih ko ri sni ka za 91%, a po da ci

sa stra ne part ne ra go vo re o vi še nego

za ni mlji vim kre ta nji ma na vi ka potro­ša­ča.

„Glav­ni fe­no­me­nolš­ki po­kreta­či

ku­po­vi­ne su „fe­ar, need, greed“, a

mi sa da po la ko ula zi mo u do men potre­ba,

gde je pri­me­tan rast ku­po­vi­ne u

In ter spor tu ve li kih sport skih re kvi zi ta,

tre­na­že­ra, a sa­da i tro­ti­ne­ta i ro­le­ra.

De lu je da se svi pri pre ma mo za prole­će,

jer je strah is­pa­rio. Pre­ma po­daci­ma

Teh­no­ma­ni­je, sko­či­la je pro­da­ja

rad­nih re­kvi­zi­ta, lap­to­po­va, štam­pa­ča,

za­tim pe­ka­ča hle­ba, fri­ži­de­ra, za­mr­zi-


va­ča. Ima­mo skok ku­po­vi­ne play station

kon­zo­la, tri­me­ra, de­pi­la­to­ra. Sberban­ka

je ima­la skok plat­nih kar­ti­ca i

13% no vih ko ri sni ka, Ura di Sam porast

bro­ja ko­ri­sni­ka na on­laj­nu za 80%,

Me­tro obu­ća je ta­ko­đe sko­či­la na onlaj

nu sa 250% u pro me tu“, is ta kao je

Mi­ha­i­lo Po­nja­vić i uka­zao na či­nje­ni­cu

da je i sa ma Su per kar ti ca ima la ve liki

rast svih pa ra me ta ra na druš tve nim

mre­ža­ma i dru­gim on li ne ka na li ma komu

ni ka ci je.

Mer­ca­tor S, pre­ma re­či­ma Ma­je

Mar­ko­vić, je za­be­le­žio ogro­man rast

u on li ne pro da ji na mir ni ca, i to kom

mar­ta čak de­set pu­ta ve­ći broj no­vore­gi­stro­va­nih

ko­ri­sni­ka. „Pro­me­ni­la se

i struk tu ra ko ri sni ka, pa se ta ko po treba

za on­lajn ku­po­vi­nom pro­ši­ri­la na

sve sta ro sne gru pe i to ši rom ce le zemlje.

Na on­laj­nu zna­čaj­no ve­ći rast bele­ži

ce­la ka­te­go­ri­ja zdra­ve hra­ne, fla­šira­na

vo­da, sve­že me­so, vo­će i po­vr­će,

kuć­na he­mi­ja“, re­kla je Ma­ja Mar­ković,

is­ti­ču­ći ta­ko­đe pri­me­tan rast onli

ne pla­ća­nja. Pre­ma nje­nim re­či­ma,

lo gi sti ka je usko gr lo pro ce sa, po seb­no

ka­da je hra­na u pi­ta­nju, bu­dući

da nje­na di­stri­bu­ci­ja pod­ra­zu­me­va

vi so ke stan dar de. „Mi ima mo spe cijal­ne

ka­mi­o­ne za raz­voz ro­be, ali nije

bi­lo la­ko is­poš­to­va­ti to­li­ku po­tražnju.

U sve­mu to­me ne sme­mo da zabo­ra­vi­mo

da lju­di na fron­tlaj­nu tr­pe

ve­li­ki pri­ti­sak i da mo­ra­mo da oču­vamo

nji­ho­vo ka­ko fi­zič­ko ta­ko i psi­hič­ko

zdra­vlje. Ak­tiv­no pre­go­va­ra­mo sa

ser­vi­si­ma do­sta­ve na tr­žiš­tu i na­damo

se da će­mo us­pe­ti da or­ga­ni­zu­jemo

da na­mir­ni­ce sti­žu i za ma­nje od

dva sa­ta“, ka­za­la je ona, na­ja­vlju­ju­ći

da će Mer­ca­tor S pro­ši­ri­ti svo­ju Click

and Col­lect uslu­gu na čak 17 gra­do­va

i 24 lo ka ci ja.

Pre­ma re­či­ma Mar­ka Ili­ća, Di­ja­spora.shop

ima 20 ka te go ri ja, pre ko hi lja­

du pod ka te go ri ja i 120.000 pro iz vo da

ko je pro da je pu tem svo je plat for me, a

u vre­me pan­de­mi­je bi­lo je da­na ka­da

je rast pro da je išao i do 300%. „Imali

smo pad u ko zme ti ci, šmin ki, par femi­ma,

ko­ji se sa­da vra­ća­ju, ali ge­neral

no pro da je mo i pro iz vo de za ko je

ni smo ni zna li da ih ima mo u po nu di.

Ima­mo sa­rad­nju sa pre­ko 130 do­bavlja­ča,

a ge­ne­ral­na prak­sa kod nas je

da se ne la­ge­ru­je ro­ba, već se osla­njamo

na la ge re part ne ra, pa su se de šava­la

iska­ka­nja i va­ku­um u snab­de­vanju.

Na vre me smo re a go va li, dis lo cira­li

po­slo­va­nje, pro­ši­ri­li pro­stor, po­če­li

da sa­mi la­ge­ru­je­mo ro­bu, čak smo bi­li

pri­mo­ra­ni da uđe­mo u na­ša do­sta­v­na

vo­zi­la, pa smo ipak bi­li u si­tu­a­ci­ji da

na­ru­če­ni pro­iz­vo­di stig­nu u to­ku istog

dana na adresu. Sportska oprema za

ku­ću se teš­ko na­la­zi, kao i ba­ze­ni za

dvorište na koje smo se sada fokusirali

i la­ge­ro­va­li za pro­daj­nu se­zo­nu. Po­la­ko

xxx


se vra­ća uvoz, ali je pro­blem, po­red logi­sti­ke,

ne­do­stat­ka ro­be, i op­te­re­će­nje

ku­rir­skih slu­žbi“, is­pri­čao je Mar­ko Ilić.

No ve „na suš ne“ po tre be

U Wi­re­less Me­di­ji, ko ja pla si ra teh

no loš ka re še nja za om nic ha nel, izme­đu

osta­lih i plat­for­me za e-commer

ce, pri­me­ću­ju rast on­lajn ku­po­vi­ne

te le ko mu ni ka ci o nih uslu ga. „Ne sa mo

da je po ra sla ku po vi na ne ta, ka ko samo

stal no ta ko i u pa ke ti ma sa te le vizi­jom,

već je po­ras­tao i rast ak­ti­va­ci­ja

kar­ti­ca po­sto­je­ćih ko­ri­sni­ka, zbog novih

ko­li­či­na im­pul­sa i po­da­ta­ka ko­ji su

lju­di­ma sa­da po­treb­ni”, is­ta­kla je Bi­ljana

Stoj­ko­vić i na­ve­la da te­le­ko­mu­nika

ci o ne uslu ge po sta ju mo de ra na utili

tar na uslu ga po put vo de, stru je i komu­na­li­ja.

Pre­ma nje­nim re­či­ma, eki­pa

e-com mer ce por ta la Sa so man ge, ko ji

je kre nuo sa ra dom se dam da na pre

pan­de­mi­je, za­be­le­ži­la je še­sto­ci­fre­ni

rast ko ri sni ka, pre sve ga ma lih i srednjih

pred­u­ze­ća. „Još je­dan sim­pa­ti­čan

pro je kat je za na te ri ja.rs , ma la vir tuel­na

rob­na ku­ća kraf­ter­skih pro­iz­voda

ko ji sa da ima ju rast u ka te go ri jama

ko­zme­ti­ke, de­či­jih igra­ča­ka i kraft

pi­va. Po­red is­po­ru­ke ko­ja je ge­ne­ral­no

ne ga tiv no is ku stvo svi ma, pri met no je

bi­lo i pa­da­nje po­je­di­nih saj­to­va, problem

sa au­to­ma­ti­za­ci­jom po­ru­či­va­nja

i pri­ma­njem po­rudž­bi­na, jer tr­govci

ni­su ima­li pri­la­go­đe­na e-com mer ce

re­še­nja“, pri­me­ti­la je Bi­lja­na Stoj­ko­vić.

Uska gr la

Što se sa­me is­po­ru­ke ti­če, ona je

pre­ma re­či­ma Mar­ka Mu­dri­ni­ća sa­mo

jed no u ni zu uskih gr la u po sled njih

ne­ko­li­ko go­di­na u Sr­bi­ji. „Pr­vo je bilo

da lju­di ni­su bi­li za­in­te­re­so­va­ni za

e-tr­go­vi­nu, za­tim ni­smo ima­li do­bra

re še nja za pri hvat kar ti ca, a sa da kada

smo uš li u van red no sta nje, a lju di

po hr li li da ku pu ju on lajn, shva ti li smo

da su pro­blem ku­rir­ske slu­žbe“, na­veo

je on. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, skok u

ra stu e-com mer cea je bio evi­den­tan u

pr­voj ne­de­lji mar­ta, a sve da­lje su bile

osci­la­ci­je. „I da­lje ima­mo ve­li­ki broj

po­rudž­bi­na; ra­sta ima, ali je lo­gi­sti­ka

pro­blem, a iz mog ugla ne vi­dim nika

kvo qu ick re­še­nje za ovaj pro­blem.

Ka­da je reč o ku­rir­skim slu­žba­ma, dosta

je iza­zov­no po­ve­ća­ti sca le up i ne

vi­dim dru­go ne­go da svi uče­sni­ci u

e-com mer ce za jed ni ci vi de gde su zaka­za­li

i da pro­ba­ju da pro­na­đu re­šenje“,

uve­ren je Mu­dri­nić.

Pri li ka za sve

Iz per pesk ti ve Di­rect Me­dia Uni­ted

So lu ti ons, vi­dljiv je po­mak u ve­ćem

bro­ju per­for­mans kam­pa­nja ko­je imaju

za cilj po­se­te veb šo­po­vi­ma, on­lajn

ku­po­vi­nu, on­lajn na­ru­či­va­nja. “Vi­dljiv

je sve ve­ći trud i po­tre­ba kom­pa­ni­ja

ko je po slu ju on lajn da in sve sti ra ju u

kva­li­tet ko­ri­snič­kog is­ku­stva, kre­a­tiv­na

re še nja i ade kva tan me dij ski miks kako

bi do­bi­le naj­bo­lji re­zul­tat svo­jih aktiv

no sti. Ovo što se de si lo sa pan demi

jom je ste svo je vr sni bo ost. Do sa da

je Sr­bi­ja ka­ska­la, bi­lo je ma­lo teh­nološ­kih

do­brih re­še­nja, ma­lo kom­pa­nija

ko je su ula ga le u e-com mer ce, nije

bi­lo do­volj­no pri­ho­da da bi opravda

li in ve sti ci ju, ali sa da smo u pri li ci

da pre­đe­mo taj prag i da e-com mer ce

poč­ne da do­no­si ozbi­ljan no­vac“, smatra

Igor Čer­ni­šev­ski.

Pan­de­mi­ja je, pre­ma re­či­ma Mi­hai­la

Po­nja­vi­ća, bils svo­je­vr­sni ak­ce­lera

tor e-tr go vi ne. „Sada je do sta to ga

na mar­ke­ta­ri­ma. Ako su već do­bi­li tog

ko­ri­sni­ka, bi­la bi šte­ta da se po­da­ci ne

ob­ra­de, da se ne per­so­na­li­zu­ju po­nude

i da se ne kre i ra ade kva tan cu stomer

jo ur ney ko­ji će ko­ri­sni­ke još vi­še

da po gu ra u prav cu on lajn ku po vi ne.

Lju­di su zre­li i u RO­PO mo­de­lu (re­se­arh

xxx


on­li­ne, pur­cha­se of­fli­ne) i ako je predik­ci­ja

da će do 2024. go­di­ne 85% trgo­vi­ne

na sve­tu da se oba­vlja pu­tem

on laj na, on da je ovo pri li ka za sve“,

ka­že Mi­ha­i­lo.

„Na nama je da tu situaciju iskoristimo

za do­bro­bit svih uče­sni­ka di­gi­talnog

eko­si­ste­ma, ali je za to va­žna svaka

ka­ri­ka u lan­cu e-tr­go­vi­ne, uklju­ču­ju­ći

i me­di­je ko­ji tre­ba da ra­de na edu­ka­ci­ji

po­tro­ša­ča“, re­kla je Ma­ja Mar­ko­vić, doda­ju­ći

da ne ve­ru­je da će na­kon pan­demije

e-commerce do­ži­ve­ti tro­stru­ki rast,

ali da nas je ova si tu a ci ja do dat no podstakla

da razmišljamo o kreativnim rešenji­ma

za ko­ja smo kao tr­žiš­te sprem­ni.

„E-com­mer­ce je kič­ma di­gi­ta­la, a sada

se to i po­ka­zu­je, jer se po­tra­žnja

uve li ko de ša va na in ter ne tu“, oce nio

je Mar­ko Ilić ko­ji sma­tra da će e-commer

ce ima ti ve li ki uti caj na na sta ja nje

no­vih uslu­ga kao i da će edu­ka­ci­ja i

bi­zni­sa i ku­pa­ca na da­lje bi­ti od presud­nog

zna­ča­ja.

Pre­ma re­či­ma Bi­lja­ne Stoj­ko­vić, sli­la

nam se ne­ve­ro­vat­na ko­li­či­na po­da­taka

i sa da ima mo ve li ku od go vor nost

da odr­ži­mo e-com mer ce, od no sno da

za­dr­ži­mo ko­ri­sni­ke da ku­pu­ju on li ne,

kroz ana li ze po da ta ka i per so na li zovan

pri stup ko ri sni ku.

Ia­ko sma­tra da kao tr­žiš­te ne može­mo

ima­ti ve­li­ki eks­po­nen­ci­jal­ni rast,

Mar­ko Mu­dri­nić ka­že da će bi­ti in­tere­sant­no

gle­da­ti ka­ko će se ma­li trgov­ci

i mi­kro pred­u­ze­ća pri­la­go­diti

e-tr­go­vi­ni. „Vo­leo bih da vi­dim sistem­sko

re­še­nje gde će se udru­ži­ti i

Dr­ža­va i pri­vre­da, sa ci­ljem da ma­li

pro­iz­vo­đa­či ne bu­du žr­tva i da uz loše

ko­ri­snič­ko is­ku­stvo iz­gu­be po­sao“,

zaključio je Mu­dri­nić.

xxx


www.gmbusiness.biz

xxx


Mar ke ting

Vre me za po nov nu

procenu strategija

digitalnog marketinga

Pan de mi ja ko ro na vi ru sa je ubr za la pre la zak bren do va na di gi tal no, i sa da je vre me za mar ketin­ške

li­de­re da pre­i­spi­ta­ju svo­je ini­ci­ja­ti­ve di­gi­tal­nog mar­ke­tin­ga, sma­tra­ju struč­nja­ci. Zbog ekonom­skog

pa­da, mar­ke­tin­ški li­de­ri pla­ni­ra­ju da po­ve­ća­ju in­ve­sti­ci­je u di­gi­tal­ni i druš­tve­ni mar­ke­ting,

ali po­vla­če po­troš­nju u obla­sti­ma kao što su pla­će­no pre­tra­ži­va­nje i ku­po­vi­na in­di­rekt­nih ogla­sa.

Pri pre me: Re dak ci ja

redakcija@gmbusiness.biz

I

u Garneru tvrde da bi marketari

trebalo da ubrzaju inicijative digitalnog

marketinga zbog pandemije

korona virusa.

„Zbog smanjene konzumerske potra­žnje

– što je di­rek­tan re­zul­tat pande­mi­je

ko­ro­na vi­ru­sa – ši­rok spektar

in­du­stri­ja je do­ži­veo pad ukup­


nog pro me ta u pr vom kvar ta lu ove godi­ne“,

ob­jaš­nja­va Li­li Meng, di­rek­tor­ka

Mar­ke­tin­ške prak­se u Gart­ne­ru. „Da bi

na naj­bo­lji na­čin op­ti­mi­zo­va­li krat­koroč­ne

ci­lje­ve i kre­i­ra­li du­go­roč­nu efi­kasnost,

mar­ke­tin­ški li­de­ri mo­ra­ju pr­vo da

se fokusiraju na to šta za čim tre­ba troši­ti

a ne na gde. Ka­da od­lu­če šta že­le da

po­ru­če ko­ri­sni­ci­ma, oni mo­ra­ju da promene

svoje digitalne marketing mikseve

kako bi bolje skalirali razmenu poruka.“

Ona da­lje pri­me­ću­je da po­tro­ša­ći više

ne klik­ću kroz veb lo­ka­ci­je iz tra­di­ci­onal­nih

for­ma­ta ogla­sa, zbog če­ga marke­tin­ški

li­de­ri sa­da mo­ra­ju da pri­la­go­de

pre­nos po­ru­ka ogla­sa da bi po­ve­ća­li efikasnost

reklamiranja. „Vo­de­ći bren­do­vi

se vi­še osla­nja­ju na eko­no­mič­ne al­ter­nati­ve,

uklju­ču­ju­ći di­rek­tan i or­gan­ski sa­obra­ćaj

pre­tra­ži­va­nja, i ko­ri­ste vi­še stra­tegi­ja

lin­ko­va­nja za po­kre­ta­nje sa­o­bra­ća­ja

sa fre­kvent­nih saj­to­va“, do­da­je Li­li Meng.

Po nje­nom miš­lje­nju, pri­li­kom po­novne

evaluacije marketing miksa, marketin­ški

li­de­ri tre­ba da uzmu u ob­zir slede­će:

Maksimiziranje rezultata organske

pretrage – „Pra­ti­te per­for­man­se u ključnim

re­či­ma pre­tra­ži­va­nja, po­vla­će­či se iz

pla­će­nih pre­tra­ga, gde je or­gan­ska pretra­ga

do­mi­nan­tan po­kre­tač sa­o­bra­ćaja

na saj­tu. Da bi­ste po­kre­nu­li ve­ću vidljivost

organske pretrage i tokom vremena

minimizirali oslanjanje na oglase

na veb stranicama koje prikazuju rezultate

pretrage, optimizujte veb stranice

za uo­bi­ča­je­ne upi­te pre­tra­ži­va­nja ka­ko

bi­ste po­ve­ća­li re­le­vant­nost sa­o­bra­ća­ja,

uklju­ču­ju­ći pri­la­go­đa­va­nje me­ta ta­go­va”,

savetuje ona.

Pri­la­go­đa­va­nje pre­no­sa re­klam­nih

poruka i potrošnje – „Preispitajte prenos

poruka reklamnih oglasa pre nego

što na­pra­vi­te da­lje iz­me­ne u alo­ka­ci­ji

po­troš­nje za ogla­ša­va­nje. Za­tim te­sti­raj­te

raz­li­či­te for­ma­te ogla­sa kroz ka­na­le kako

bi­ste pre­ci­zno za­klju­či­li gde ima smisla

do­dat­no ulo­ži­ti”, kaže dalje.

Ka­pi­ta­li­zo­va­nje di­gi­tal­nog vi­dea –

„Kapitalizujte zamah gledanosti videa

ve­ćim in­ve­sti­ra­njem u po­sta­vlja­nje oglasa

na vi­deo-first sajtove koji imaju veliku

trak­ci­ju. Mak­si­mi­zuj­te ROI od po­stavlja­nja

vi­deo-re­kla­ma raz­vi­ja­ju­ći ogla­se

sa po­ru­ka­ma ko­je su dru­ga­či­je, na primer

is­ti­ču­ći re­le­vant­ne uslu­ge ili funk­ci­je

u tre­nut­nom okru­že­nju na­su­prot iz­ra­žava­nju

za­bri­nu­to­sti”, preporučuje.

Ko­riš­će­nje part­ner­skih saj­to­va –

“Me­njaj­te mar­ke­ting miks da bi­ste po­veća­li

eko­no­mič­nost okre­ću­ći se ka­na­li­ma

ko­ji pru­ža­ju pri­stup pu­bli­ci na saj­to­vi­ma

ko­ji do­ži­vlja­va­ju za­mah ak­tiv­no­sti sa­obra­ća­ja,

uklju­ču­ju­ći pre­po­ru­če­ne do­me­ne

i druš­tve­ne mre­že”, sugeriše na kraju.

Do­dat­ne in­for­ma­ci­je o to­me šta marke­tin­ški

li­de­ri tre­ba da ra­de do­stup­ne su

Gart­ne­ro­vim kli­jen­ti­ma u iz­veš­ta­ju “Opti­mi­ze

the B2C Mar­ke­ting Mix Thro­ugh

Shifts in Channel Activity..


xxx

Generalni pokrovitelj Servisa


The most

reliable

way to

reach

your

clients

Business & Technologies Magazine

www.ogledalo.rs

xxx


Is­tra­ži­va­nje

Opala tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja

pet naj­ve­ćih

evrop­skih ba­na­ka

Iz­bi­ja­nje ko­ro­na vi­ru­sa teš­ko je po­go­di­lo ban­kar­ski si­stem, iz­bri­sav­ši pro­fit čak i naj­ve­ćih fi­nansij­skih

in­sti­tu­ci­ja na sve­tu. Efek­ti pan­de­mi­je ose­ća­ju se i u evrop­skom ban­kar­skom si­ste­mu, uzroku­ju­ći

zna­ča­jan pad pri­ho­da i tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­ci­je vo­de­ćih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja.

Pre­ma po­da­ci­ma ko­je je pri­ku­pio

Fi­nan­so.se­, tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­cija

pet naj­ve­ćih ba­na­ka u Evro­pi

sma­nje­na je vi­še od 40% za tri me­se­ca,

pa­da­ju­ći sa 407,44 mi­li­jar­de do­la­ra u decem­bru

2019. na 240 mi­li­jar­di u mar­tu.

HSBC izgubila 47,4 milijarde

do­la­ra tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­ci­je

Is­tra­ži­va­nje Sta­ti­sta je ot­kri­lo da je

naj­ve­ća evrop­ska ban­ka HSBS za­be­leži­la

pad vred­no­sti tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­zaci­je

za 47,4 mi­li­jar­de do­la­ra iz­među

31. de­cem­bra 2019. i 31. mar­ta

2020. Kra­jem 2019. go­di­ne, jed­na

od naj­ve­ćih svet­skih in­sti­tu­ci­ja za

ban­kar­ske i fi­nan­sij­ske uslu­ge imala

je 161,51 mi­li­jar­di do­la­ra tr­žiš­ne


ka­pi­ta­li­za­ci­je. Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da je

taj iz­nos na kra­ju pr­vog kvar­ta­la 2020.

pao na 114,08 mi­li­jar­di do­la­ra.

Iz­bi­ja­nje ko­ro­na vi­ru­sa pr­vo je pogo­di­lo

Azi­ju, gde lon­don­ski kre­ditor

ostva­ru­je go­to­vo 90% svo­je za­rade.

Zva­nič­ni iz­veš­taj o za­ra­di je po­kazao

da je zbog iz­bi­ja­nja ko­ro­na vi­ru­sa

HSBC-ov pro­fit pre opo­re­zi­va­nja pao

na 3,2 mi­li­jar­de do­la­ra u pr­vom trome­seč­ju

2020. go­di­ne, što je pad od

sko­ro 50% u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je.

Fran­cu­ski fi­nan­sij­ski gi­gant PNB Pari­bas

je u po­sled­nja tri me­se­ca iz­gubio

vi­še od 40% vred­no­sti svo­je tr­žiš­ne

ka­pi­ta­li­za­ci­je. U de­cem­bru 2019. go­dine

tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja dru­ge naj­ve­će

ban­ke u Evro­pi iz­no­si­la je 74,03 mi­lijar­de

do­la­ra, a u na­red­na dva me­se­ca

ona je pa­la na 60,32 mi­li­jar­de. Ne­ga­tivni

trend na­sta­vljen je u mar­tu, uz pa­d

tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­ci­je na 42,62 mi­li­jar­de.

Tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja

ING Gro­u­pe pa­la 57%

Ban­co San­tan­der SA, tre­ća po ve­li­či­ni

ban­ka u Evro­pi, iz­gu­bi­la je 44% svo­je tržiš­ne

ka­pi­ta­li­za­ci­je do kra­ja pr­vog kvarta­la

2020. Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da je španska

ban­ka ima­la 66,97 mi­li­jar­di do­la­ra tržiš­ne

ka­pi­ta­li­za­ci­je u de­cem­bru 2019. U

na­red­na tri me­se­ca ova vred­nost je pa­la

na 37,55 mi­li­jar­di do­la­ra.

Ta­ko­đe, iz­veš­taj o za­ra­di za pr ­vi kva­rtal

2020. je po­ka­zao da je pro­fit banke

na­glo opao to­kom pri­pre­ma za uticaj

pan­de­mi­je vi­ru­sa ko­ro­na, pav­ši na

331 mi­lion evra. Špan­ski fi­nan­sij­ski gigant

bu­ki­rao je 1,6 mi­li­jar­di evra za pokri­će

ra­di obez­be­đi­va­nja od po­ten­ci­jalnih

gu­bi­ta­ka iza­zva­nih pan­de­mi­jom, kao

i 46 mi­li­o­na evra za troš­ko­ve re­struk­turi­ra­nja.

Ni­ži pri­ho­di i ve­će re­zer­ve uzroko­va­li

su pad ne­to pro­fi­ta od 82% u prvom

kvar­ta­lu 2020.

Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je da su Lloyds Banking

i ING Gro­up kao če­tvr­ta i pe­ta najve­ća

evrop­ska ban­ka iz­gu­bi­le 50% svoje

tr­žiš­ne ka­pi­za­li­za­ci­je do kra­ja mar­ta.

U de­cem­bru 2019. go­di­ne, tr­žiš­na kapi­ta­li­za­ci­ja

Lloyds Ban­kin­ga do­sti­gla je

vred­nost od 57,97 mi­li­jar­di do­la­ra. Među­tim,

u na­red­na tri me­se­ca, ona je pa­la

na 26,59 mi­li­jar­di, što je 54% pad u odno­su

na de­cem­bars­ke po­dat­ke.

ING Gro­up je do­ži­ve­la naj­zna­čaj­niji

pad ukup­ne vred­no­sti ak­ci­ja usled izbi­ja­nja

ko­ro­na vi­ru­sa. U de­cem­bru 2019.

tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja ne­mač­ke ban­ke izno­si­la

je 46,96 mi­li­jar­di do­la­ra. Do kra­ja

mar­ta ove go­di­ne, pa­la je na 20,07 mili­jar­di

do­la­ra.


Is­tra­ži­va­nje

Ri zi ci

okle va nja

Uspeh di rek to ra fi nan si ja (chi ef fi nan cial of fi cer - CFO) u pret hod nim kri za ma za po čeo je di fe renci

ra nim po gle dom na upra vlja nje troš ko vi ma. I ovog puta, pre ma Gart ne ru, CFO-i ko ji pri be ga va ju

krat ko roč nim i neo dr ži vim me ra ma za sma nje nje troš ko va to kom pan de mi je ko ro na vi ru sa ri zi kuju

da pro pu ste pri li ku da fun da men tal no iz me ne svoj kon ku rent ski po lo žaj to kom du gog vre me na.

Op­se­žno du­go­roč­no is­tra­ži­vanje

per­for­man­si 1.142 svetske

jav­ne kom­pa­ni­je ot­krilo

je da su or­ga­ni­za­ci­je ko­je su bi­le u

sta­nju da upra­vlja­ju pa­do­vi­ma vo­de­ćih

performansi, kako u pogledu ograniča­va­nja

troš­ko­va ta­ko i top-li ne ra­sta,

pra­ti­le iz­me­nje­ni set po­na­ša­nja u pogle­du

upra­vlja­nja troš­ko­vi­ma i in­ve­stici­ja­ma,

što ih je iz­dvo­ji­lo od nji­ho­vih

par­nja­ka ko­ji su lo­ši­je od­i­gra­li.

„Pri­ti­sci sa ko­ji­ma se su­o­ča­vaju

fi­nan­sij­ski di­rek­to­ri da ob­u­zda­vaju

troš­ko­ve to­kom ove kri­ze su in­tenziv

ni“, zapazio je Den nis Gan non, pot­


pred­sed­nik i sa­vet­nik za Gart ner Fi nan ce

Prac ti ce. „S ob­zi­rom da 62% CFO-a ka­že

da ove godine planira da napravi značaj­na

sma­nje­nja SG&A (pro­daj­ni, opšti

i ad­mi­ni­stra­tiv­ni) troš­ko­va kao re­zul­tat

kri­ze iza­zva­ne ko­ro­na vi­ru­som, va­žno

je pre sve­ga po­sti­ći da bu­de ja­sno ko­ji

troš­ko­vi šti­te du­go­roč­ne in­ve­sti­ci­je ko­je

će po­kre­ta­ti bu­du­ću pro­fi­ta­bil­nost.“

Gart­ne­ro­vo is­tra­ži­va­nje su­ge­ri­še da

sva ne­tar­ge­ti­ra­na sma­nje­nja troš­ko­va

ima­ju ne­ga­tiv­nu ko­re­la­ci­ju sa du­goroč­nom

pro­fi­ta­bil­noš­ću.

„CFO-i su u sta­nju da se us­peš­no kreću

kroz kri­ze i do­ve­du svo­je or­ga­ni­za­cije

do ja­če po­zi­ci­je kao re­zul­ta­ta dru­gači­jeg

raz­miš­lja­nja o ogra­ni­ča­va­nju tro-

š­ko­va ne­go što su ima­li nji­ho­vi par­njaci,

i to za­to što su dru­ga­či­je raz­miš­lja­li

o in­ve­sti­ra­nju u rast“, na­vo­di da­lje Dennis

Gan non.

Zaš ti ta do bit nih

in ve sti ci ja u rast

Us­peš­ni fi­nan­sij­ski me­na­dže­ri ima­ju

ja­snu pro­ce­nu re­la­tiv­no ma­lo ini­ci­ja­ti­va

ko­je će do­ne­ti ve­li­ku pred­nost. Oni ne

sa­mo što šti­te te pro­jek­te od re­duk­ci­je

troš­ko­va, već i po­ve­ća­va­ju obla­sti ko­je

po­dr­ža­va­ju ove ulo­ge. Vo­de­ći CFO-i su

ot­por­ni na „sco­pe cre­ep” i is­ku­še­nje da

ogra­ni­če ula­ga­nje u rast in­ve­sti­ci­ja ulaže­njem

na vi­še ge­o­graf­skih pod­ruč­ja ili

uvo­đe­njem vi­še li­ni­ja pro­iz­vo­da.

Port­fo­li­ji fi­nan­sij­skih di­rek­to­ra vode­ćih

kom­pa­ni­ja ko­je je Gart­ner prou­ča­vao

raz­li­ko­va­li su se od kon­trol­ne

gru­pe par­nja­ka po sle­de­ć­im ka­rak­teri­sti­ka­ma:

- 18% ma­nje fo­ku­si­ra­nih uloga na

rast

- 24% ma­nje li­ni­ja pro­iz­vo­da i uslu­ga

- 20% vi­še pri­ho­da ostva­re­nog u

nji­ho­vom naj­ve­ćem ge­o­graf­skom seg­men­tu

„Vo­de­ći CFO-i ko­ri­ste ovaj pe­riod

ne­iz­ve­sno­sti ka­ko bi re­va­lo­ri­zo­vali

svo­je po­slov­ne port­fe­lje i re­du­ko­vali

kom­plek­snost ko­ja sma­nju­je du­goroč­nu

pro­fi­ta­bil­nost“, uo­čio je Gan non.


„Sma­nji­va­njem bro­ja in­du­strij­skih borbe­nih

fron­to­va na ko­ji­ma se tak­miče,

ovi fi­nan­sij­ski di­rek­to­ri će pri­rodno

pro­na­ći troš­ko­ve ‘do­bre’ za sma­njiva­nje,

isto­vre­me­no oslo­ba­đa­ju­ći vi­še

re­sur­sa za pre­u­sme­ra­va­nje u do­bit­ne

ulo­ge za rast.“

Or­ga­ni­za­ci­je ko­je su ko­ri­sti­le pe­ri­ode

eko­nom­ske ne­si­gur­no­sti da ubr­zaju

svo­je kon­ku­rent­ske pred­no­sti tra­dici­o­nal­no

su šti­ti­le troš­ko­ve u Is­tra­ži­vanju

i raz­vo­ju (R&D) i kapeksu (ca­pe­x),

isto­vre­me­no pra­ve­ći raz­li­ku iz­me­đu

SG&A troš­ko­va ko­ji po­kre­ću pro­da­ju

i onih ko­ji je ni­su po­kre­ta­li. Bi­la je veća

ve­ro­vat­no­ća da vo­de­će or­ga­ni­za­ci­je

ima­ju ko­rist od R&D iz­da­ta­ka i bu­du

„pr­vi po­kre­tač“ to­kom vre­me­na prome­na

u in­du­stri­ji ili u vre­me po­re­meća­ja,

i ta­ko­đe su bi­le snalažljivije da pove­ća­ju

ca pex iz­dat­ke ko­ji su pro­i­zaš­li iz

re­ce­si­je. Troš­ko­vi lo­gi­sti­ke ko­ji su podr­ža­va­li

mo­guć­nost is­po­ru­ke na­rudž­bi

i troš­ko­vi pro­da­je i mar­ke­tin­ga ko­ji su

di­rekt­no vo­di­li do no­vog po­slo­va­nja

bi­li su zaš­ti­će­ni od ini­ci­ja­ti­va za ve­će

sma­nje­nje troš­ko­va.

Odr­ži­va sma­nje­nja troš­ko­va

zah te va ju po slov no

part ner stvo

Po Gart­ne­ru, po­red sma­nje­nja obima

i kom­plek­sno­sti port­fo­li­ja in­ve­stici­ja

u rast, fi­nan­sij­ski di­rek­to­ri ko­ji te­že

odr­ži­vom du­go­roč­nom ogra­ni­če­nju

troš­ko­va tre­ba da pre­po­zna­ju vrednost

u pod­sti­ca­nju po­slov­nih part­nera

da iden­ti­fi­ku­ju uš­te­de troš­ko­va. Vode­ći

CFO-i pre­po­zna­ju li­mi­te ini­ci­ja­tiva

cen­tra­li­zo­va­nih troš­ko­va i us­po­stavlja­ju

pro­gra­me „po­vra­ća­ja“ troš­ko­va

ko­ji vra­ća­ju deo uš­te­de troš­ko­va vlasni­ci­ma

po­slov­nih je­di­ni­ca ko­ji mo­gu

da is­ko­ri­ste taj fond za pro­duk­tiv­nije

ini­ci­ja­ti­ve.

„Ve­ća je ve­ro­vat­no­ća da će li­de­ri poslov­nih

je­di­ni­ca iden­ti­fi­ko­va­ti uš­te­de

troš­ko­va ako bu­du sma­tra­li da će od

to­ga ima­ti ne­ku ko­rist“, sma­tra Gan non.

„Stva­ra­njem me­ha­ni­zma ko­ji vra­ća deo

uš­te­de po­slov­noj je­di­ni­ci, CFO-i mo­gu

da kre­i­ra­ju okvir po­zi­tiv­nog fe ed bac ka,

gde me­na­dže­ri kon­ti­nu­i­ra­no pro­na­la­ze

ne­po­treb­ne troš­ko­ve i usme­ra­va­ju deo

tih pri­ho­da u vred­ni­je pri­o­ri­te­te.“

Gart­ne­ro­vo is­tra­ži­va­nje efi­ka­snog

ra­sta pro­u­ča­va­lo je per­for­man­se

1.142 naj­ve­ća jav­na pred­u­ze­ća prema

tr­žiš­noj ka­pi­ta­li­za­ci­ji u S&P Glo bal

1200 In de xu od 2010. do 2018. go dine.

Od is­pi­ta­nih kom­pa­ni­ja, sa­mo 5%

je po­sti­glo sta­tus „efi­ka­snog ra­sta“

(“Ef­fi­ci­ent Growth”), be­le­že­ći vr­hunski

kvar­tal u od­no­su na in­du­strij­ske

par­nja­ke u du­go­roč­nom ra­stu pri­hoda,

du­go­roč­nom sma­nje­nju troš­ko­va

i krat­ko­roč­nom simultanom ra­stu i šire­nju

mar­gi­na.

xxx


DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN:1821-4177

xxx


Istraživanje

Vred­nost tri vo­de­će evropske

berze

pa la 25%

Glo­bal­na ber­zan­ska tr­žiš­ta od­go­vo­ri­la su na iz­bi­ja­nje ko­ro­na vi­ru­sa za­bri­nja­va­ju­ćom vo­lo­til­noš­ću

i na­glim pa­dom ce­na, naj­go­rim u po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja. Upr­kos to­me što su cen­tral­ne

ban­ke na­ja­vlji­va­le ko­or­di­ni­ra­ne na­po­re za ubla­ža­va­nje efe­ka­ta ko­ro­na vi­ru­sa, po­sled­njih ne­ko­liko

me­se­ci bi­li smo sve­do­ci gu­bi­ta­ka tr­žiš­ta ak­ci­ja ko­ji se ra­ču­na­ju u bi­li­o­ni­ma do­la­ra.

Sna­žan trend sma­nji­va­nja pogo­dio

je i evrop­ska tr­žiš­ta akci­ja,

uzro­ku­ju­ći zna­tan pad

vred­no­sti nji­ho­ve tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­zaci­je.

Pre­ma najnovijim po­da­ci­ma, tržiš­na

ka­pi­ta­li­za­ci­ja tri naj­ve­će ber­ze u

Evro­pi u mar­tu je iz­no­si­la 8,1 bi­lion

do­la­ra, ili 25% ma­nje u od­no­su na

po­dat­ke iz ja­nu­a­ra.


Eu­ro­next tr­žiš­na ka­pi­za­li­za­ci­ja

pa­la na 3,6 bi­li­o­na do­la­ra

Ka­ko po­ka­zu­ju dostupni po­da­ci, na

po­čet­ku ove go­di­ne tri naj­ve­će ber­ze

u Evro­pi do­sti­za­le su vred­nost od 10,9

bi­li­o­na do­la­ra. Kao vo­de­ća evrop­ska

ber­za, Eu­ro­next je u ja­nu­a­ru za­hva­tao

45% te vred­no­sti, sa 4,8 bi­li­o­na do­lara

tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­ci­je.

Eu­ro­next po­kri­va Fran­cu­sku, Bel­giju,

Ho­lan­di­ju, Ir­sku, Nor­veš­ku, Por­tugal

i Ve­li­ku Bri­ta­ni­ju. Sta­ti­sti­ka po­kazu­je

da su do kra­ja 2019. go­di­ne, Euro­next,

Eu­ro­next Growth i Eu­ro­next

Ac­cess su iz­li­sta­li 1.220 kom­pa­ni­ja, sa

ukup­no 40 ini­ci­jal­nih jav­nih po­nu­da.

Po vred­no­sti, IBM je bio naj­ve­ća kompa­ni­ja

iz­li­sta­na na Eu­ro­nex­tu 2019., sa

244 mi­li­jar­de evra tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­cije

proš­le go­di­ne.

Me­đu­tim, iz­bi­ja­nje ko­ro­na vi­ru­sa

je do­ne­lo na­gli pad ce­na na vo­de­ćoj

evrop­skoj ber­zi, pro­u­zro­ku­ju­ći pad

tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­ci­je od pre­ko 400 mili­jar­di

do­la­ra me­seč­no. Sta­ti­stič­ki po­daci

uka­zu­ju da je iz­među ja­nu­a­ra i marta

tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja Eu­ro­ne­xa pa­la

oko 25%.

Vred­nost Lon­don­ske ber­ze

pa­la za 1,1 bi­li­o­na do­la­ra

Iz­bi­ja­nje ko­ro­na vi­ru­sa usle­di­lo je

po sle naj spo ri je go di ne za ak tiv no sti

pri­ku­plja­nja sred­sta­va na Lon­don­skoj

ber­zi za vi­še od de­ce­ni­je. Kao druga

po ve­li­či­ni ber­za u Evro­pi a sed­ma

na glo­bal­nom ni­vou, Lon­don­ska ber­za

je za­vr­ši­la proš­lu go­di­nu sa 4,1 bi­lion

do la ra vred no sti.

Po­da­ci za 2019. su po­ka­za­li da je

broj kom­pa­ni­ja iz­li­sta­nih u Lon­do­nu

to­kom go­di­na zna­čaj­no sma­njivan,

pa­da­ju­ći sa 2.429 u ja­nu­a­ru 2015.

na 2.024 u ja­nu­a­ru 2020. Ta­ko­đe,

broj IPO-a (Ini­tial Pu­blic Of­fe­ring) je

opa­dao 60% go­diš­nje, spu­stiv­ši se

na sa­mo 36 u 2019. Prem­da se očeki­va­lo

da 2020. do­ne­se no­vi fi­nan­sijski

pod­sti­caj Lon­don­skoj ber­zi sa 27

mi li jar di do la ra vred nom akvi zi ci jom

gru­pe fi­nan­sij­skih po­da­ta­ka Re­fi­nitiv,

iz­bi­ja­nje vi­ru­sa ko­ro­na iza­zva­lo

je no­vi šok.

Ukup­na tr­žiš­na vred­nost svih kompa­ni­ja

ko­je tr­gu­ju na Lon­don­skoj berzi

pre­tr­pe­la je sna­žan udar to­kom prva

tri me­se­ca 2020. go­di­ne. Uglav­nom

zbog ma­sov­ne ras­pro­da­je ak­ci­ja prou­zro­ko­va­ne

stra­ho­vi­ma ko­ji su okruži­va­li

ko­ro­na vi­rus. Sta­ti­sti­ka po­ka­zu­je

da je iz­me­đu de­cem­bra 2019. i marta

2020. vred­nost tr­žiš­ne ka­pi­ta­li­za­ci­je

opa­la za 1,1 mi­li­jar­du do­la­ra.

Kao tre­ća naj­ve­ča ber­za u Evr­pi,

De­utsche Börse se ta­ko­đe su­o­či­la sa

ozbilj­nim po­sle­di­ca­ma pan­de­mi­je koro­na

vi­ru­sa. U po­sled­nja tri me­se­ca

tr­žiš­na ka­pi­ta­li­za­ci­ja vo­de­će ne­mačke

ber ze pa la je sa 2 bi li o na do la ra na

1,57 bi­li­o­na.


Ana li za

Uspo ra va nje

talasa

in ve sti ci ja

Co­vid-19 po­kre­će kaš­nje­nje pro­je­ka­ta i od­lu­ka o in­ve­sti­ra­nju u evrop­skom pe­tro­he­mij­skom sek­to­ru,

ka­že Glo­bal­Da­ta


Iz bi ja nje epi de mi je kovida 19 naru

ši lo je lan ce snab de va nja i utica­lo

na ras­po­lo­ži­vost rad­ne snage

ši rom Evro pe, što je ima lo di rekt ne

im­pli­ka­ci­je na pred­sto­je­će pe­tro­he­mijske

pro jek te ko ji su tre nut no u iz gradnji/puš­ta­nju

u rad i pred­vi­đe­ni za pušta

nje u rad ove go di ne. Sva ko po tenci

jal no kaš nje nje u iz grad nji/puš ta nju

u rad ovih po­stro­je­nja u 2020. mo­že

se raz­li­ti do 2021. i po­ten­ci­jal­no utica

ti i na pla ni ra nje za na red nu go dinu,

upo­zo­ra­va ova ana­li­ti­čar­ska kompa

ni ja.

Dayanand Kha­ra­de, ana­li­ti­čar u oblasti

naf te i ga sa u kom pa ni ji Glo bal­

Da ta, ko men ta ri še: „Pan de mi ja je primo

ra la kom pa ni je da pre i spi ta ju svo ja

ula­ga­nja u no­ve pro­jek­te, što mo­že izme­ni­ti

FID (fi­nal in­vest­ment de­ci­sion)

pla­no­ve. Oče­ku­je se da se ula­ga­nje u

no ve pro jek te uspo ri, poš to su kompa

ni je po put INE OS-a i Lyon dell Ba sella

na­ja­vi­le sma­nje­nje ca­pe­xa za 2020.

u sve tlu ne u zve sno sti zbog ko vi da 19.

Oče­ku­je se da dru­ge evrop­ske kom­pani­je

sle­de sig­nal, da­lje uspo­ra­va­ju­ći inve

sti ci o ni ta las.“

Evrop­ske pe­tro­he­mij­ske si­le bi­će u

re­ži­mu če­ka­nja i po­sma­tra­nja, poš­to

ni su si gur ne u ve zi sa da ljim po re meća­ji­ma

ko­ji bi mo­gli na­sta­ti u bli­skoj

bu­duć­no­sti, što bi na kra­ju ima­lo uticaj

na no ve in ve sti ci o ne pla no ve.

Kha­ra­de za­klju­ču­je: „Oče­ku­je se da

re gi o nal no eko nom sko uspo ra va nje,

za­jed­no sa ma­njom po­tra­žnjom za plastikom

za jednokratnu upotrebu, što je

vo­đe­no strikt­ni­jim pro­pi­si­ma i sve većom

ose­tlji­voš­ču ži­vot­ne sre­di­ne, snažno

po­go­di rast po­tra­žnje za pla­stikom

u 2020. Zbog iz­bi­ja­nja epi­de­mi­je

kovida 19, re­gi­o­nal­na pe­tro­he­mij­ska

po­tra­žnja iz ključ­nog i sek­to­ra krajnje

po troš nje, tj. au to mo bil skog i građe­vin­skog,

je sma­nje­na. Po­red to­ga,

po­re­me­ćaj snab­de­va­nja i ne­do­sta­tak

rad ne sna ge u ovim in du stri ja ma dodat­no

su po­ve­ća­li iza­zo­ve.“


SPECIJALNO

IZDANJE

DATA

xxx

ISSN:1821-4177


xxx


Li festyle

Ta­ko flek­si­bi­lan

Ta­ko sna­žan

Ta­ko brz

Pr­vi be­žič­ni štap­ni usi­si­vač Tri­flex HX1 kom­pa­ni­je Mi­e­le do­stu­pan i na na­šem tr­žiš­tu

Ino­va­tiv­ni be­žič­ni štap­ni usi­si­vač Mie­le

Tri­flex HX1 3 u 1, osmiš­ljen da

se pri­la­go­di va­šem in­di­vi­du­al­nom

ži­vot­nom sti­lu i omo­gu­ći bes­kom­promi­sne

re­zul­ta­te, od 5. maj 2020. je dostu­pan

i u Sr­bi­ji. Pred­sta­vlja­nje na našem

tr­žiš­tu deo je us­peš­nog glo­bal­nog

uvo­đe­nja i kam­pa­nje ko­ju je obe­le­žila

sa­rad­nja sa Ode Le­mor­dan, tro­stru-

kom svet­skom šam­pi­on­kom u ae­roakro­ba­ti­ci.

Je­din­stven di­zajn či­ni Tri­flex HX1 iz­u-

­zet­no flek­si­bil­nim. Sklad­nost sva­ke

funk­ci­je mo­gu­će je ot­kri­ti uz tri raz­li­čita

re­ži­ma ra­da. U domet re­ži­mu, po­stavlja­njem

Po­we­rU­nit kom­po­nen­te na vrh

usi­si­va­ča, olak­ša­va se po­di­za­nje i mane­vri­sa­nje

usi­si­va­čem. To ovaj re­žim či­ni

ide­al­nim za čiš­će­nje svih onih teš­ko

do­stup­nih me­sta, po­put uglo­va prosto­ri­ja.

Comfort re­žim olak­ša­va čišće­nje

ve­li­kih po­vr­ši­na. U ovom re­žimu,

po­de­siv Po­we­rU­nit je po­sta­vljen

na dno usi­si­va­ča, što ga či­ni ve­o­ma

la­ga­nim. Bes­pre­kor­na či­sto­ća au­tomo­bi­la

i dru­gih slič­nih sku­če­nih prosto­ra

mo­gu­ća je u ovom re­ži­mu.


Ino­va­tiv­ni Mi­e­le Tri­flex HX1. (Fo­to­gra­fi­ja: Mi­e­le)

Tri­flex HX1 svo­ju sna­gu du­gu­je Mie­le

Vor­tex teh­no­lo­gi­ji ko­ja pro­iz­vo­di

ogrom­nu br­zi­nu pro­to­ka. U kom­bi­naci­ji

sa iz­u­zet­no sna­žnom elek­tro-četkom,

Tri­flex HX1 pru­ža sna­gu usi­sava­nja

u istom ran­gu sa Mi­e­le usi­si­vači­ma

sa ka­blom. Upra­vo ve­o­ma ši­roka

elek­tro-čet­ka do­pri­no­si i nje­go­voj

b r ­z i ­n i . O n a s e a u ­t o ­m a t ­s k i p r i ­l a ­g o ­-

đa­va svim ti­po­vi­ma po­do­va, što rezul­ti­ra

čiš­će­njem ve­će po­vr­ši­ne za

ma­nje vre­me­na.

Za­men­lji­va pu­nji­va VAR­TA Li-Ion

ba­te­ri­ja omo­gu­ća­va do 60 mi­nu­ta

ne­pre­kid­nog usi­sa­va­nja. Tri­flex HX1

Pro mo­del stan­dard­no do­la­zi sa rezer­vnom

pu­nji­vom ba­te­ri­jom ko­ja

po­ve­ća­va mo­guć­nost ne­pre­kid­nog

usi­sa­va­nja na čak 120 mi­nu­ta.

Flek­si­bil­nost, br­zi­nu i sna­gu ovog

ure­đa­ja mo­že­te prak­tič­no is­ku­si­ti u

Mi­e­le u show­ro­o­mo­vi­ma na adre­si

Bal­kan­ska 2 i Bu­le­var Zo­ra­na Đin­đi­ća

64/a, u Be­o­gra­du, gde će­te u raz­govo­ru

sa Mi­e­le pro­daj­nim sa­vet­ni­ci­ma

sa­zna­ti vi­še o svim po­god­no­sti­ma koje

do­no­si Tri­flex HX1.


xxx

More magazines by this user
Similar magazines