GM 134 PDF

ogledalo

GM Business & Lifestyle Magazine

Or­ga­ni­za­ci­o­ni te­ra­pe­ut, ko­me su po­se­ban fe­tiš ma­la, sred­nja i ve­li­ka pred­u­ze­ća ko­ja pre­la­ze put

od pred­u­zet­nič­kog (sa­mo)ru­ko­vo­đe­nja ka pro­fe­si­o­nal­nom me­nadž­men­tu, pam­ti proš­lu svet­sku

kri­zu po fe­no­me­nu ko­jem ana­li­ti­ča­ri or­ga­ni­za­ci­o­nog ži­vo­ta ni­su po­sve­ti­li ni­ka­kvu pa­žnju. Na­ime,

ta­da je ve­ći­na kom­pa­ni­ja ko­je su ma­nje ili vi­še po­od­ma­kle na pu­tu pro­fe­si­o­na­li­za­ci­je u kratkom

pe­ri­o­du or­ga­ni­za­ci­o­no una­za­đe­na i une­sre­će­na. Pre­ži­ve­le su kri­zu, ali sa po­vre­da­ma unutraš­njih

upra­vljač­kih or­ga­na...

Bo­ris Vu­kić,

organizacioni terapeut koji je svoja profesionalna

interesovanja proširio sa profe­si­o­na­li­za­ci­je

pred­u­zet­nič­kih kom­pa­ni­ja

na tran­zi­ci­ju u po­ro­dič­nim kom­pa­ni­ja­ma

boris.vukic@gmbusiness.biz

I

toj proš­loj kri­zi, ne se­ćam se bi­lo

li je 2008. ili 2009. le ta Go spodnjeg,

pret­ho­di­le su us­peš­ne i beri­ćet­ne

go­di­ne kad su „i pu­ra­ni le­te­li”.

Mno­gi mu­dri sa­mo­ni­kli osni­va­či ose­tili

su da je to vre­me kad je po­treb­no

p o ­r a ­d i ­t i n a t o ­m e d a s e r a s t n a t r ­ž i-

š­tu is­pra­ti i or­ga­ni­za­ci­o­nim raz­vo­jem.

Or­ga­ni­za­ci­o­ni te­ra­pe­ut, iz pr­ve re­čeni­ce

ovog tek­sta i pot­pi­snik istog, sa

svo­jim part­ne­rom i dan da­nas sa setom

se se­ća tih da­na i di­vi­den­di ko­je

su de­li­li. Te­kao je ne lak, ali ne i nemo­guć,

pro­ces odva­ja­nja kom­pa­ni­ja

od nji­ho­vih osni­va­ča i odva­ja­nja osniva­ča

od nji­ho­vih kom­pa­ni­ja. Po­la­ko ali

si­gur­no iz­vla­či­li su se osni­va­či iz opera­tiv­nog

mu­lja, do­de­lji­va­li ovlaš­će­nja

svo­jim sa­rad­ni­ci­ma ko­je su sa pra­vom

po­či­nja­li me­na­dže­ri­ma da na­zi­va­ju,

do­zvo­lja­va­li su im da po tim ovlaš­ćenji­ma

nad ja­sno po­sta­vlje­nim ci­lje­vi­ma

i za­da­ci­ma po­ka­žu svo­ju od­go­vor­nost.

Mno­gi osni­va­či su po­če­li bar da se

po na ša ju kao ozbilj ni pred sed ni ci svojih

kom­pa­ni­ja. Mno­ge kom­pa­ni­je su zai­sta

po­če­le i da funk­ci­o­ni­šu kao da su

na nji­ho­vom če­lu ozbilj­ni pred­sed­ni­ci.

I ta da iz ne na da…

Kri­za vred­no­snog si­ste­ma, mo­ra­la,

po­hle­pa… za po­če­tak u Ame­ri­ci, tih

go­di­na dok su Ki­ne­zi mir­no je­li kuči­će

i sle­pe mi­še­ve, pre­li­la se na čitav

svet i uda­ra­la po kli­jen­ti­ma malih,

sred­njih i ve­li­kih pred­u­ze­ća podjed­na­ko,

ne oba­zi­ru­ći se da li su uređe­na

kao ozbilj­ne fir­me ili sa­mo se

ta ko pred sta vlja ju. Ve li ki udar je tražio

i ve­li­kog spa­si­o­ca. U naj­bo­ljoj želji

da po­mog­nu svo­jim kom­pa­ni­ja­ma

u kri­zi i tra­u­mi ko­ja ih je za­te­kla vrati­li

su se osni­va­či, for­mi­ra­li jed­no­člane

kri­zne šta­bo­ve, po­no­vo cen­tra­li­zova­li

ovlaš­će­nja, uze­li mač u svo­je ru­ke,

re za li troš ko ve (i gla ve) i gde tre ba i

gde ne tre­ba. Svi za­po­sle­ni, pa i do­juče­raš­nji

me­na­dže­ri, po­no­vo su za­i­grali

ulo­ge sta­ti­sta u fil­mu ko­ji se go­dina­ma

pri­ka­zi­vao. „Še­ki is on the road

again“. Onaj ko iza se­be ima pu­no godi­na,

teš­ko i na­por­no gra­đen do­kaz da

se naj­bo­lje raz­u­me i u mar­ke­ting, i u

More magazines by this user
Similar magazines