Ликовна култура 1, уџбеник за први разред гимназије - Klett

cepesh76
  • No tags were found...

Марина Чудов

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Уџбеник за први разред гимназије

1.

Уџбеник

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Марина Чудов

Ликовна култура 1

Уџбеник за први разред гимназије

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Ликовна култура 1

Уџбеник за први разред гимназије

Прво издање

Аутор: Марина Чудов

Фотографије: подаци у колофону на страни 142

Рецензенти: др Јелена Ердељан, редовни професор, Одељење за историју уметности,

Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Наташа Кристић, професор ликовне културе, Ваљевска гимназија, Ваљево

Маја Соле Насковски, професор ликовне културе, Дванаеста београдска

гимназија, Београд

Графичко обликовање: „Total Idea”, Нови Сад

Обликовање корица: Издавачка кућа „Klett

Лектура: мр Марија Милосављевић Тодоровић

Издавач: Издавачка кућа „Klett” д.о.о.

Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд

Тел.: 011/3348-384, факс: 011/3348-385

office@klett.rs, www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић Орлић

Главни уредник: Александар Рајковић

Уредник: Гордана Кнежевић Орлић

Руководилац пројекта: Ивана Беновић

Штампа:

Тираж:

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског

дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући фотокопирање, штампање, чување у

електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који

омогућује појединцу индивидуални приступ делу са места и у време које он одабере, без писмене сагласности

издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним

правима.

© Klett, 2019.

ISBN

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уводна реч

Уџбеник ликовне културе за први разред гимназијe представља пример новог, осавремењеног

приступа настави ликовне културе. Уџбеник је ревидиран према новом Програму наставе

и учења за први разред гимназије. Садржи кључне области: „Односи” и „Појаве”, као и све теме

обухваћене овим појмовима. Изложени садржаји, а нарочито задаци на крају сваке области,

усмерени су ка исходима учења предвиђеним за први разред гимназије. Садржај уџбеника је осмишљен

тако да проширује одређена знања и упућује ученике у свеобухватност ликовне уметности

као дела светске цивилизације и њеног наслеђа.

У делу уџбеника који се односи на археологију и историју уметности обрађене су епохе у

развоју људске цивилизације, од појаве уметничког стварања и цивилизација Египта, античке

Грчке и Рима, преко археолошких споменика у Србији и појаве хришћанске уметности, до

средњовековне уметности. Посебне целине су посвећене појашњавању појма уметности, ликовним

елементима – линији, облику и површини, као и конструкцији, пропорцији и тродимензионалном

обликовању.

Централни сегмент сваке лекције представља главни текст, који прате репродукције културно-историјских

споменика и уметничких дела. Важан део лекције чине посебно издвојени

помоћни текстови, уоквирени са стране, којима се додатно објашњавају појмови из главног

текста. Информације и занимљивости садржани у помоћним бочним ступцима омогућавају

ученицима да боље схвате време о којем је реч и да лакше разумеју најважније појаве из света

уметности и културе. Црвеном бојом су обележени нови појмови и мaње познате речи. Ова тумачења

су посебно издвојена у Речнику мање познатих речи и израза на крају уџбеника. Остали

текстови су обележени различитим бојама како би се лакше пратили. Овај део текста наставне

јединице не представља обавезни наставни садржај, већ се ученицима оставља слобода да га по

сопственој жељи и потреби користе и тако унапреде своја знања.

На крају сваке лекције налази се Резиме, у којем се наводе кључне информације из лекције,

погодне за обнављање и усвајање најважнијих делова градива. Посебна дидактичка целина,

Проверите своје знање, предвиђена је за обнављање и систематизацију усвојених података, али

и за критичко промишљање важних појава и остварења из света ликовне уметности. Део под

називом Покажите своје знање ученицима нуди могућност извођења практичних задатака.

Ови задаци нису обавезни. По избору наставника и ученика, могу се реализовати на часу, као

домаћи задатак, или на секцији за посебно надарене и заинтересоване ученике.

Важан сегмент дидактичког дела уџбеника, којим се ученици подстичу на даље самостално

истраживање и проширивање знања, представља списак препоручених интернет страница.

Овај уџбеник има циљ не само да подржи остваривање програма наставе и учења, већ и да усвајање

знања из ликовних уметности учини занимљивијим, разумљивијим и подстицајнијим.

Аутор

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


САДРЖАЈ

ОДНОСИ

УМЕТНИК И ЊЕГОВО ДЕЛО

ЗАШТО ЧОВЕК СТВАРА УМЕТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Уметничко дело и публика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Уметност у простору и времену . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Уметност и природа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Уметност и друштво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

ОДНОСИ – ПРОПОРЦИЈЕ

ОБЛИК, ПОВРШИНА, КОНСТРУКЦИЈА И ПРОПОРЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

Линија и облик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

Облик и површина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

Конструкција и визирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18

Пропорција и златни пресек . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19

Тродимензионално обликовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

ПОЈАВЕ – УМЕТНОСТ КРОЗ ЕПОХЕ

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ

УМЕТНОСТ ПРАИСТОРИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

ПРАИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ НА ТЛУ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Лепенски Вир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

Старчево . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Винча . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

ЕГИПАТСКА УМЕТНОСТ

ЕГИПАТСКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46

УМЕТНОСТ МЕСОПОТАМИЈЕ

ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У ПРЕДЕЛУ ТИГРА И ЕУФРАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Сумерско-акадска уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49

Уметност старог Вавилона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

Асирска уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

Халдејска или нововавилонска уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

Персијска уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54

ПРЕТЕЧЕ ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ

ПРЕТЕЧЕ ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

Критска уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

Микенска уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62

4

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


УМЕТНОСТ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ

ОПШТЕ ОДЛИКЕ АНТИЧКЕ ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

Уметност архајског доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

Уметност класичног доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

Уметност хеленистичког доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

УМЕТНОСТ АНТИЧКОГ РИМА

ОПШТЕ ОДЛИКЕ АНТИЧКЕ РИМСКЕ УМЕТНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

Aрхитектура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Скулптура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

Сликарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

Појава и карактер ранохришћанске уметности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96

АНТИЧКИ СПОМЕНИЦИ НА ТЛУ СРБИЈЕ

АНТИЧКИ СПОМЕНИЦИ НА ТЛУ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

Трајанов мост и Трајанова табла . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

Сирмијум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

Наисус и Медијана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100

Феликс Ромулијана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

Виминацијум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

Сингидунум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ

ВИЗАНТИЈСКА УМЕТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

Уметност рановизантијског периода . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

Уметност средњовизантијског периода. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

Уметност позновизантијског периода . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109

Византијска уметност и њен утицај на уметност других земаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112

СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ

СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114

Прероманика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115

Романика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

Готика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126

Уметност од краја XII до краја XIII века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126

Уметност од краја XIII до седамдесетих година XIV века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

Уметност од седамдесетих година XIV века до средине XV века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

Уметност XVI и XVII века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137

Резиме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138

Проверите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138

Покажите своје знање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139

РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .140

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

5


Две женске позоришне маске, фреска у Кући златне наруквице, Помпеја, Италија, I век п. н. е. – I век н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ОДНОСИ

Уметник и

његово дело

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

7


Зашто човек ствара уметност

ЕСТЕТИКА је наука о лепом и

о уметности као најпотпунијем

изразу онога што је лепо. Појам

је увео немачки филозоф Александер

Баумгартен (1714–1762).

РЕМЕК-ДЕЛО је дело изванредне

лепоте и значаја, као што је

Мона Лиза. Ово и остала ремек-

-дела из Музеја Лувр можете видети

на сајту: www.louvre.fr.

Уметност је комуникација која се остварује између уметника, уметничког

дела и публике. Уметничко дело настаје из потребе уметника да изрази своје

ставове и представе о природи, друштву, идејама или емоцијама. Да би створио

уметничко дело, уметник се руководи властитом имагинацијом, креативношћу,

знањем и искуством. Постоје још многе дефиниције уметности.

Лав Николајевич Толстој је рекао да је уметност оно људско деловање којим

појединац другима свесно преноси своја осећања и искуство путем одређених

спољних знакова да код других које његово дело дотакне изазива иста та

осећања и доживљаје.

Наравно, није свака људска делатност уметничка нити је сваки резултат

делатности уметничко дело, а није баш ни сваки човек уметник. Уметничко

дело саопштава одређени садржај помоћу изражајних средстава, као што су

реч, звук, покрет..., па тако имамо различите врсте уметности: књижевност,

музику, плес, глуму, ликовну уметност итд. Свака врста информације може

послужити као подстицај за стваралачки рад. Помоћу изражајних средстава

уметници исказују своја виђења света и изазивају код људи естетску реакцију

– уживање или одбојност. Нарочито успела уметничка дела завређују назив

ремек-дела и чувају се у установама културе, музејима и галеријама.

Леонардо да Винчи, Мона Лиза,

Лувр, Париз, Француска, 1503–1514.

МУЗЕЈИ И ГАЛЕРИЈЕ су установе

културе у којима се чувају,

проучавају и излажу збирке

уметничких или научних дела.

Зграде појединих музеја и саме

су ремек-дела архитектуре, попут

зграде музеја Лувр у Паризу.

Музеј Лувр, Париз, Француска

Виртуелни обилазак многих

светских музеја и галерија

доступан је на сајту:

www.googleartproject.com.

Ентеријер Галерије Уфици у Фиренци, Италија, у којој се чувају дела од касноантичких до

барокних. Галерију је основао Ђорђо Вазари у XVI веку за Козима Медичија.

8

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Појам уметности

Уметничко дело и публика

Комуникација која се остварује између уметника и публике путем уметничког

дела формира један нов, универзални језик. Уметношћу се, као посебним

занимањем, осим уметника баве историчари уметности, критичари,

филозофи, психолози... Историчари уметности проучавају развој уметности

кроз време. Критичари дају приказе уметничких дела и процењују колико

је уметник успешно остварио своју замисао. Филозофија има посебну

дисциплину – естетику, која се бави проучавањем лепог. Психологија се бави

процесом уметниковог стварања дела и начином на који публика прима дело.

Особина коју уметник, тј. стваралац мора да има јесте креативност, а то је

способност стварања нечег новог коришћењем маште. Mаштовита особа поседује

мноштво идеја, размишља на оригиналан начин и уме све то да примени

у практичном раду. Пабло Пикасо је рекао: „Свако дете је уметник.” Психолози

сматрају да научници и уметници приликом стварања дела пролазе

кроз одређене фазе: препарацију (припрему, прикупљање података), инкубацију

(фазу сазревања идеје), илуминацију или инспирацију (изненадно проналажење

решења) и верификацију (проверу и потврђивање). Понекад један

мотив може да окупира уметника годинама, као што је био случај са Огистом

Роденом и његовим скулптурама Балзака.

ПАБЛО ПИКАСО

(1881–1973), шпански уметник,

објаснио је појмове уметности

и уметника на свој начин:

„Свако дете је уметник. Проблем

је како остати уметник када

одрастете... Уметник је пријемник

за емоције које надиру одасвуд:

са неба и са земље, са парченцета

папира, од облика у пролазу,

из паукове мреже. [...] Сврха

уметности је да спере прашину

свакодневице са наших душа.

[...] Сви знамо да уметност није

истина. Уметност је лаж која нам

омогућава да спознамо истину

[...].”

ОГИСТ РОДЕН (1840–1917),

француски скулптор, за скулптуру

Балзака седам година је истраживао

и радио скице. Напослетку,

дело се није свидело

наручиоцима.

Уметност у простору и времену

Постоје уметничка дела која заузимају одређени тродимензионални простор

(архитектонска, скулптурална, сликарска) или дела (музичка, филмска,

позоришна) која се, осим у простору, одвијају и у одређеном временском распону.

Принцип на коме су се заснивале античке драме (јединство радње,

времена и простора) умногоме је измењен савременом технологијом. Она је

омогућила публици да ужива у уметничким делима у простору и времену

које њима одговара. Иста технологија је отворила нова врата уметницима инспиришући

их да стварају дела не обазирући се на простор и време, тако да је

на крају остало само једно јединство – јединство самог дела.

Уметност и природа

Природа је вечита инспирација уметника, а понекад је и сама најбољи

уметник. Уметничко дело је једнако стварно као и природа. Дуго су се уметници

бавили само природом. У античкој Грчкој Платон и Аристотел су расправљали

о питањима фантазије, естетског уживања, појму лепог, али уметност

је најчешће дефинисана као мимезис – подражавање природе. Појам

представљања природе с временом се проширио на природу људских осећања

и ставова о друштву.

Огист Роден, Споменик

Балзаку, Роденов музеј,

Париз, Француска, 1897.

ПЛАТОН (427–347. п. н. е.) и

АРИСТОТЕЛ (384–322. п. н. е.)

два су највећа филозофа античког

света. Платон је сматрао да

су у основи света идеје, док је

Аристотел тврдио да је то материја.

Платон,

римска копија,

Минхенска

глиптотека,

Немачка,

348. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

Аристотел,

римска копија

Лизиповог

оригинала,

Римски народни

музеј, Италија,

330. п. н. е.

9


ПОЛ ГОГЕН (1848–1903),

француски сликар који је говорио

о симболизму боје. Он

каже: „Уметност је апстракција.

[...] Ако уметник хоће да оствари

свестрано и потпуно стваралачко

дело, он не сме да подражава

природу, већ мора да узме

елементе природе како би створио

један нови елемент.”

Крајем XIX века почиње да се говори о аутономији слике. Сликар Пол Гоген

каже: „Уметност је апстракција.” Са појавом апстракције однос уметности

и природе се изменио. Уметници који раде апстрактне композиције одбацују

реалан изглед предмета и помоћу линија, боја и површина стварају хармонична

дела.

Пол Гоген, Визија после проповеди

(Јаков се рве са анђелом),

Национална галерија, Единбург,

Шкотска, 1888.

АПСТРАКЦИЈА

Апстрактна уметност је назив

за правце у уметности XX

века који одбацују реалан изглед

предмета и помоћу линија, боја

и облика стварају хармоничне

композиције.

ЛЕНД-АРТ – уметници су интервенисали

директно у природи,

желећи да избегну музеје и

галерије и да створе монументална

дела у слободном простору.

Мајндерт Хобема, Алеја код Миделхарниса,

Национална галерија, Лондон, Велика Британија, 1689.

Василиј Кандински, Фуга, Бејелер

фондација, Ријен, Швајцарска, 1912.

Слика Мајндерта Хобеме приказује класични пејзаж, док је слика Василија

Кандинског резултат промене у схватању мотива у уметности која је

наступила почетком XX века. Василиј Кандински је уметник који је први одбацио

приказивање предмета на слици и није то учинио због природе већ

због саме слике. Инспирисао се музиком и направио аналогију између звука,

облика и боје. Слика је тада дефинисана као самосталан свет са сопственим

законима и начелима.

Шездесетих и седамдесетих година XX века појавио се правац у уметности

под именом ленд арт, који подразумева реализацију пројеката у слободном

простору. Уметници који су се бавили ленд-артом стварали су монументална

дела у природи, попут Спиралног насипа Роберта Смитсона, који је дуг

450 m и има пречник од 49 m.

Уметност и друштво

Роберт Смитсон, Спирални насип,

Солт Лејк Сити, Јута, САД, 1970.

ФОРМА И САДРЖАЈ

Форма се односи на формалне,

спољне аспекте (елементи и

принципи, материјали, техника)

– начин на који је настало дело.

Садржај се односи на тему, поруку

– оно што је делом представљено,

и контекст – зашто је дело

настало?

Уметничко дело ствара уметник. Оно има одређену форму, има свој културни

и временски контекст, има садржај или тему, а често и примену. Да

би створио уметничко дело, уметник користи одређена изражајна средства.

Преко уметничког дела уметник остварује комуникацију са публиком која то

дело тумачи. Уметничко дело настаје на одређеном простору и у одређеном

времену. Стога оно одсликава и дух тог времена и поднебља, постаје одраз

друштва у коме је настало. На основу сачуваних уметничких дела много тога

може да се сазна о народима и културама које су постојале пре нас.

10

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Појам уметности

Однос уметности и друштва мењао се кроз време, као што се мењало и

схватање појма уметности. Основни системи формирани кроз историју су:

уметност старог века, античка, средњовековна, ренесансна, барокна, неокласична

уметност, правци романтизам и реализам, модерна и постмодерна

уметност.

У најстаријим временима, према једној од претпоставки научника, уметност

је служила ритуалу, док је у доба антике истраживала идеалне форме.

Иако је уметност била окарактерисана као опонашање природе, антички

уметници су створили дела која су вековима сматрана непревазиђеним

по лепоти и значају. У средњем веку уметност је пре свега била црквена и намењена

верницима, а уметници су себе сматрали само средством кроз које се

изражава Божја воља да се подигне нека грађевина или ослика црква. Потписивали

су се, на пример, са „Дар Божји из руке Јованове” или су свом имену

додавали епитете (нпр. Срђ грешни).

Ренесанса је донела потпуно нов став према уметности и уметницима.

Уметници нису више само занатлије већ постају предмет дивљења и поштовања.

Уметничка дела се процењују, па се ствара и појам генија. Осим представника

цркве, уметничка дела поручују и богати племићи, па се тако појављују

и прве мецене – покровитељи и заштитници уметника. Уметници теже

свестраном образовању, па изучавају природу, анатомију, механику, баве се

проналазаштвом попут Леонарда да Винчија и све то повезују са сопственим

уметничким радом.

УМЕТНОСТ СТАРОГ ВЕКА –

под овим појмом обично се подразумева

уметност старих цивилизација,

Египта и Месопотамије.

АНТИЧКА УМЕТНОСТ –

термин долази из латинског језика.

Аntiquus значи стар, древан.

У уметности, овај појам се

односи на културе старе Грчке и

Рима.

СРЕДЊОВЕКОВНА УМЕТ-

НОСТ је назив за уметност која

се стварала у раздобљу од V до

XV века.

РЕНЕСАНСА – термин води

порекло од француске речи

renaissance, што значи обнова

или препород. То је епоха у европској

уметности и култури

која је трајала током XV и XVI

века. Карактерише је повратак

на античке узоре.

ГЕНИЈИМА се у уметности

називају људи који имају изузетну

способност стварања ремек-

-дела.

УМЕТНОСТ, НАУКА И ТЕХ-

НОЛОГИЈА

И наука и уметност нам помажу

да разумемо свет око нас.

Теме и методе су различите, али

су циљеви у суштини исти. Научници

понављају експерименте

покушавајући да дођу до новог

открића. Уметници често почну

са новом идејом, а затим пролазе

кроз фазе у раду у којима

траже најбољи начин да пренесу

поруку. И једни и други стварају

нове концепте и технологије

како би остварили своје циљеве.

Дуг је списак уметника који су се

бавили и науком, као и научних

открића која су утицала на уметност.

Рафаел Санти, Атинска школа, Одаја печата, Ватикан, Италија, 1508–1511.

Нови однос према науци и уметности види се на фресци Рафаела Сантија

Атинска школа. Рафаел је у центру композиције приказао античке филозофе

Платона и Аристотела, с тим што је Платону (у црвеном) дао црте лица Леонарда

да Винчија, а Аристотелу (у плавом) црте лица архитекте Брамантеа.

У десном углу насликао је и аутопортрет. Од времена ренесансе, наука и технологија

постају важан део уметности.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

11


БАРОК – термин потиче од

португалске речи barroco, што

значи бисер неправилног облика.

Барок је уметничка епоха која

је трајала током XVII и XVIII

века. Настао је из борбе католичке

цркве против реформације.

Карактеришу га динамика, контрасти

и многобројни украси.

АКАДЕМСКА УМЕТНОСТ

је формална, традиционална и

веома углађена врста уметности,

каква се негује у званичним сликарским

школама и на уметничким

академијама.

У доба барока уметници стичу поштовање публике, настају прве академије

уметности, а с њима и појам академске уметности. Неокласицизам, који

је уследио после барока, враћа се на античке идеале и доноси теорије о томе

која су уметничка дела лепа. Тако је за пруског археолога и историчара уметности

Јохана Винкелмана дело било лепо ако је поседовало „меру, ред, симетрију

и јасноћу”. По њему, овај идеал је већ достигнут у античкој уметности.

Модерна уметност изналази нове форме кроз побуну против старих естетских

вредности. У другој половини XIX века импресионисти ће нарушити

академски ред истражујући феномене светлости и покрета. Они су се побунили

против академске манифестације „Јесењи салон” и основали свој „Салон

одбијених”. За импресионизмом су уследили све слободнији и оригиналнији

правци.

ИМПРЕСИОНИЗАМ је сликарски

правац настао у другој

половини XIX века у Француској.

Уметници су изашли из

атељеа и радили у природи трудећи

се да прикажу атмосферу,

светлост и боје које их окружују.

Огист Реноар, Гранујер, Народни

музеј, Стокхолм, Шведска, 1869.

ДАДАИСТИ су се бунили

против идеализованог света

традиционалне уметности. Да би

посетили њихову изложбу у Берлину,

посетиоци су улазили кроз

тоалете и добијали су секире да

униште експонате ако то желе.

ВИЗУЕЛНА УМЕТНОСТ –

уметност која се превасходно

прима чулом вида. Гране ликовне

или визуелне уметности су:

архитектура, скулптура, сликарство,

графика, фотографија,

филм, стрип и примењена уметност,

али и видео-радови, инсталације,

дигитална уметност.

Франсоа Бијар, Четири сата на салону, Лувр, Париз, Француска, 1847.

Модерна уметност је почела да преиспитује и сам смисао уметности, као и

њену функцију. Током Првог светског рата настао је уметнички покрет дадаизам,

који је довео у питање све класичне вредности и увео појам антиуметности.

Уметници реагују на појаве у друштву желећи да их подстакну или измене.

Уметничко дело није само оно што се појављује пред нашим чулом вида

или слуха, већ је и скуп знања, уверења, навика, осећања и доживљаја које ми

приписујемо том делу. Ни уметник ни публика не могу се одвојити од контекста

времена и друштва. Зато се од публике тражи одређено знање како би могла

да протумачи уметничко дело.

Половином XVIII века настао је и термин лепа уметност, а односио се на

уметности које постоје од античке Грчке: архитектура, скулптура, књижевност,

сликарство, музика и плес. Касније су додате још три: филм као седма

уметност, фотографија као осма и стрип као девета. Данас је у употреби и

термин визуелна уметност, који обухвата нове медије.

12

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Резиме

• Јединствена дефиниција уметности не постоји, али би се могла одредити као креативна људска делатност

којом се изражава лична визија о стварности или о нечему што је замишљено;

• поједине уметности називамо просторним (архитектура, скулптура, сликарство) за разлику од оних

које имају одређено временско трајање (музика, филм, позоришна представа);

• природа је одувек инспирисала уметнике;

• уметност је увек у одређеном односу према друштву.

Проверите своје знање

1. Наведите по један пример уметничког дела из области књижевности, музике, балета и сликарства.

Зашто сте одабрали баш та дела?

2. Како су антички Грци дефинисали уметност?

3. Како уметност и друштво утичу једно на друго?

4. Које од приказаних слика су рађене по начелима мимезиса, а које су апстрактне?

а) Василиј Кандински, Композиција IV,

Уметничка збирка Нордрхајн Вестфален,

Диселдорф, Немачка, 1911.

б) Јан ван Ајк, Арнолфини са

невестом, Национална галерија,

Лондон, Велика Британија, 1434.

в) Питер Бројгел, Сеоска свадба, Музеј историје

уметности, Беч, Аустрија, 1568.

г) Пит Мондријан, Композиција са

црвеном, жутом, црном, сивом и плавом,

Општински музеј, Хаг, Холандија, 1921.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

13


5. Поређајте по хронолошком реду периоде и правце у историји уметности:

средњовековна уметност

уметност старог века

барок

модерна уметност

античка уметност

савремена уметност

модерна уметност

ренесанса

неокласицизам

романтизам

реализам

6. Какав је био општи став према уметницима у средњем веку, а какав у време ренесансе?

Покажите своје знање

1. Посетите једну уметничку изложбу и напишите приказ о њој.

2. Урадите цртеж, слику или фотографију инспиришући се природом.

3. Изведите апстрактну композицију од линија, боја и облика.

Можете користити било коју технику којом волите да сликате или комбиновати више техника.

4. Зашто човек ствара уметност? Постоји много одговора: да изрази своја осећања, уверења и мисли,

да изазове одређена осећања код публике, да забележи лепоту природе, да овековечи значајне догађаје

и личности, да нам омогући да видимо себе и свет у другачијем светлу, да истражи могућности

различитих елемената уметничког изражавања... Изложите свој одговор на ово питање кроз есеј

или кроз дискусију на часу.

5. У лекцији су наведени музеји и галерије као установе културе. Истражите којим се све делатностима

бави нека до установа културе у вашој околини.

6. С временом, уз уметничка дела настајала су и другачија дела – допадљива, јефтина, сваком доступна,

али без правих уметничких вредности. Ова дела од посматрача не захтевају никакав духовни напор

нити предзнање, стварају се да би била продата у великим количинама и често сугеришу лажни

сјај или репродукују уметничка дела на неадекватан начин. Ради се о кичу. Тема за есеј или дискусију

на часу је: „Умемо ли да разликујемо кич од уметности.”

14

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Односи –

пропорције

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


КОМПОЗИЦИЈА – однос различитих

елемената у једној целини

(ликовном, књижевном, музичком

делу...) и начин њиховог

повезивања и распоређивања.

ВРСТЕ ЛИНИЈА

Облик, површина, конструкција

и пропорција

Уметник својом вештином, знањем и инспирацијом ствара дела заснована

на облицима посматраним у природи или створеним у сопственој машти.

Уметничка дела често зовемо композицијама, јер се састоје из више елемената

склопљених у целину. Према најчешћем тумачењу, елементи ликовне композиције

су линија, облик, боја, светлина и текстура.

Линија и облик

По свом току, линије можемо

делити на праве, криве, изломљене,

спиралне, а по правцу на

хоризонталне, вертикалне, косе.

Можемо их делити и на уске и

широке, интензивне и мање интензивне,

а психолози, такође,

имају објашњења за различите

вредности линија.

Хоризонтална

линија

симбол мира

Вертикална

линија

раст, живот,

снага

Коса линија

кретање и

динамика

Конкавна линија

умор и

нерасположење

Конвексна

линија

енергија

узбуђење, од

Таласаста линија нежности до

емотивности

Цикцак линија енергија

кружно кретање,

Спирална линија мистична

динамика

КРОКИ – врста цртежа којим

се прави брза белешка обично

фигуре у покрету

Линија је основа писма, цртежа, граница између облика и позадине. Помаже

нам да одредимо карактер неког облика и његов положај у простору. За

ликовног уметника, линија је најчешће траг који он оставља неким средством

(оловка, перо, четкица, длето) на неком материјалу (папир, платно, дрво, камен)

и којим започиње готово свако уметничко дело.

Калиграфија кинеског песника и сликара

Ми Фуа, Музеј палате, Пекинг, Кина,

доба династије Сонг, 1097.

Едуар Мане, Портрет Џорџа Мура,

Музеј Метрополитен, Њујорк, САД,

1878–1879. (кроки)

Ликовно дело настало комбиновањем различитих врста линија зовемо

цртежом. Цртање је најстарији начин изражавања. Уметници цртају скице

када желе да забележе неки доживљај (визуелни или ментални), раде студије

(цртеже уз помоћ којих анализирају мотив, на пример, уче анатомију и сл.), и

може да буде комплетно уметничко остварење.

ЦРТЕЖ У БОЈИ

Цртати се може на било којој

подлози, а уметници најчешће користе

разне врсте папира, картон

и платно.

Прибор за цртање је разнородан.

Уметници користе угаљ, који

се лако брише и њиме се лако сенчи.

Користе се графитне оловке,

као и оне које уместо графита

имају различите обојене пигменте.

Студије се често раде и кредама

или крејонима за цртање.

У најстарије и омиљене технике

цртања спада туш, који се на подлогу

може наносити различитим

средствима: дрвцетом, трском,

природним или металним пером.

Леонардо да Винчи, Скица за коњанички

споменик, Краљевска библиотека Виндзор,

Енглеска, 1508–1510 (перо и туш)

Петер Паул Рубенс, Рубенсов син Николас са црвеном

филцаном капом, Албертина, Беч, Аустрија, 1625–1627

(цртеж у боји, студија и целовито уметничко остварење)

16

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Облик, површина, конструкција и пропорција

Облик и површина

Облик може бити дводимензионалан и тродимензионалан. Облике, према

њиховом пореклу, делимо на оне које је створила природа и оне које је створио

човек. По изгледу, можемо их поделити на правилне (геометријске) и неправилне.

Приликом цртања или сликања уметник започиње рад дводимензионалним

облицима оивиченим линијама. То су површине. Површине, осим визуелних

особина (величине, боје, светлине), поседују и особине које се могу

осетити додиром – текстуру и фактуру.

ТЕКСТУРА – термин којим

опи сујемо површински слој мате

ријала (на пример: стакло,

камен, тканина...). Може бити

глатка или храпава.

Јан ван Ајк, Гански (Гентски) олтар,

детаљ, Црква Светог Бавона, Гент,

Белгија, 1420–1432 (илузија текстуре

бисера и драгог камења)

Монахиња Јефимија, Похвала кнезу

Лазару, Музеј Српске православне

цркве, Београд, поч. XV века

Тутанкамон и његова жена, детаљ са кутије

од слоноваче, Египатски музеј, Каиро,

Египат, око 1350. п. н. е.

Монахиња Јефимија је израдила Похвалу кнезу Лазару, која је не само значајно

дело српског песништва, већ и пример прелепог веза позлаћеном жицом

на свили, којим је остварена јединствена текстура. На плочи од слоноваче

која представља Тутанкамона и његову жену, египатски уметник је прво

урадио плитак рељеф на подлози, а затим га обојио и тако остварио фактуру

која приказ чини реалнијим и занимљивијим.

Тродимензионалне уметности – архитектура и скулптура – користе материјале

који већ поседују своју текстуру и фактуру. У дводимензионалним

уметностима уметник може распоређивати површине које су линеарно обрађене,

у случају цртежа и графике, или површине обрађивати различитим начином

наношења боје сликарским прибором.

Винсент ван Гог је наносио боје пастуозно,

што значи да се на слици види потез четке у дебелим

намазима. Супротан поступак, кад уметник

користи танке, прозрачне слојеве боје, па

површина слике делује глатко, зовемо лазурним

сликањем. Површине на уметничком делу могу

бити у различитим односима.

Плава позадина Ван Гоговог Аутопортрета

је у контрасту са топлим бојама његовог лика,

који доминира сликом. Иако у контрасту, ове

површине на слици делују јединствено.

Фасада палате Медичи-Рикарди,

детаљ, Фиренца, Италија,

1445–1460 (природна рустична

текстура камена)

ФАКТУРА – поступак којим

уметник обрађује одређену површину

(у сликарству сликање

у равним намазима боје или коришћењем

дебелог намаза, услед

кога слика делује рељефно, или

обрадом површинског слоја у

скулптури у зависности од материјала

и слично).

Винсент Ван Гог, Аутопортрет,

детаљи, Музеј Орсеј, Париз,

Француска, 1887

(рељефна фактура слике)

Винсент Ван Гог, Аутопортрет,

Музеј Орсеј, Париз,

Француска, 1887.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

17


КОНСТРУКЦИЈА je термин

који се најчешће користи у архитектури

и градитељству. Међутим,

ако га протумачимо као

начин састављања, уређења и распореда

делова неке целине или

као доследно, логичко развијање

неке мисли, онда свако уметничко

дело има конструкцију.

ПОСТУПАК ЦРТАЊА

На сајту http://www.artyfactory.

com, уз друге садржаје из области

уметности, постоји више

илустрованих примера за цртање

и сликање у разним техникама.

На примерима се виде све

фазе кроз које дело пролази током

уметниковог рада.

ПОМОЋНА

КОНСТРУКЦИЈА

Приликом рада уметник

повлачи линије конструкције

како би одредио пропорције.

Те линије се касније бришу, јер

су оне само помоћ приликом

тачног преношења облика.

Линије конструкције

ВИЗИРАЊЕ ВИСИНЕ И

ШИРИНЕ

У конкретном случају, постављена

мртва природа је квадратна,

па је таква и подлога за рад.

Пример визирања ширине

Конструкција и визирање

Конструкција је основа композиције и уметници је користе да би лакше

пренели облике на подлогу. Поступак цртања подразумева да се прво црта

помоћна конструкција – видљивим линијама постављају се основне масе сведене

на геометријске облике. Ово се ради све док се не постави цео цртеж

у исправним пропорцијама и позицијама у простору. Једноставан цртеж је

лакше сагледати у целини, као и контролисати и исправити уколико је неопходно.

Када су конструкција и постављање облика завршени, цртеж се богати

детаљима и разрађује коришћењем различитих врста линија. Уколико је цртеж

био припрема за слику, у овој фази се оставља прибор за цртање и прелази

се на сликање.

Поступак визирања

Конструкција појединих предмета и завршена мртва природа

Када жели да тачно пренесе пропорцијске односе из природе на подлогу

за рад, уметник, осим конструкције, примењује и посебну врсту мерења која

се зове визирање. За визирање се користи оловка или било који раван дугачак

предмет. Оловка се држи у потпуно испруженој руци под правим углом

у односу на поглед. Када се почне са визирањем и цртањем, уметник се више

не помера са места како не би променио угао или растојање, јер би то довело

до нетачног мерења. Визира се прво целокупна ширина и висина предмета.

Одређује се општа композиција, која је димензија већа, ширина или висина.

Онда се одабира једна димензија на неком од објеката која ће служити као

мера. Према њој се мере све остале димензије.

Стари Грци су пропорције одређивали

бројем глава које се садрже у остатку тела.

Уметник визирањем проверава овај однос.

На подлози за рад одређује у пропорцији

висину фигуре, величину главе, линије

које му помажу да нацрта друге делове

тела. Истом мером одређује и ширину

(рецимо, рамена су широка колико и три

главе).

Када се пренесу основне мере, уметник

благим линијама исцртава конструкцију.

Током рада уметник често узима све мање

и мање димензије, које му помажу да одреди

величине и односе детаља.

18

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Облик, површина, конструкција и пропорција

Пропорција и златни пресек

Облици имају одређену величину. Уметничко дело такође има величину

и уметник, приликом преношења облика из природе на димензије дела,

користи пропорцију. Пропорције су односи величина унутар једне композиције.

До њих се долази упоређивањем.

Пропорције су средство изражавања које су уметници различито примењивали

кроз историју уметности. У уметности Египта и Месопотамије

најважнија особа у композицији приказивана је као највећа.

У античкој Грчкој уметници су се трудили да пронађу идеалне пропорције.

Од V века пре нове ере поједини скулптори успостављају каноне, тј. правила,

помоћу којих траже идеалне пропорције људског тела. За скулптора Поликлета

то је значило да се висина главе у укупној висини људског тела садржи

седам пута, а за Лизипа осам пута и једна њена трећина.

Из пропорција људског тела извођене су и пропорције у архитектури на

основу којих су грађени храмови. Грчки филозоф Протагора остао је чувен

по својој реченици: „Човек је мерило свих ствари”, која се одражава у античкој

уметности.

УМЕТНОСТ ЕГИПТА

На фресци из Небамунове

гробнице фигура Небамуна је

највећа. Фигура његове супруге

ја знатно мања, док је њихова

кћи приказана сасвим ситно.

Ово не значи да су у природи

разлике у њиховој величини

биле толике, већ означава хијерархију

у породици.

Лов у мочвари, папирус, детаљ

из Небамунове гробнице у Теби,

Британски музеј, Лондон, Енглеска,

око 1350. п. н. е.

КАНОН

Грчки скулптор Поликлет (V

век п. н. е.), заједно са Фидијом

и Мироном, створио je класични

стил у скулптури. Написао је

дело Канон о идеалним пропорцијама

људског тела, а израз тог

канона су његове скулптуре Дорифор

и Дијадумен. Реч канон

данас пре свега означава правило,

пропис који доносе црквене

власти.

ЗЛАТНИ ПРЕСЕК

Примењен на дуж златни пресек

изгледа овако:

Поликлет, Дорифор, римска копија по бронзаном оригиналу,

Археолошки музеј, Напуљ, Италија, и Лизип, Апоксиомен, римска

копија, Ватикански музеји, Италија, I век

Тежња ка идеалном навела је Грке да истраже један посебан однос величина

који се зове златни пресек. Код златног пресека мањи део се односи према

већем као већи према целини.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

19


ЗЛАТНИ ПРЕСЕК

Ознака за златни пресек је грчко

слово φ (фи), а дата је у част

скулптора Фидије. Сразмеру

златног пресека утврдио је Еуклид

у свом делу Елементи. Aнтички

филозоф и математичар

Питагора и његови следбеници

сматрали су да су размере кључ

за разумевање природе, а златни

пресек су сматрали најлепшим

бројем на свету.

СРЕДЊОВЕКОВНА

УМЕТНОСТ

Средњовековна уметност не

приказује телесност људи већ

њихову духовност. Зато су фигуре

приказиване са врло мало

анатомских назнака, а пропорције

су издужене, па се глава у

остатку фигуре садржи девет

пута. Правила златног пресека

задржана су, ипак, у архитектури.

Када се овај однос преточи у формулу, а она у решење, добија се ирационални

број 1,61803... Златни пресек се може применити на правоугаоник. Ако

се из угла сваког квадрата који чине правоугаоник златног пресека упише

четвртина круга, добија се спирала златног пресека.

Шкољка са спиралом

златног пресека

Чињеница да односи златног пресека постоје на људском телу навела је грчке

уметнике да ову пропорцију примењују не само у скулптури већ и у архитектури.

Правила златног пресека коришћена су и у средњовековној уметности,

као и у уметности ренесансе. Међу овим радовима најпознатија је Скица

по Витрувију Леонарда да Винчија, на којој се виде сви односи златног

пресека који постоје на људској фигури. Да античке и ренесансне пропорције

и данас сматрамо складним, сведоче и радови модерних уметника као

што је архитекта Ле Корбизје, који је створио свој пропорцијски систем који

је назвао модулор.

Фигуре на централном порталу

Катедрале у Шартру, Француска,

око 1145.

Катедрала у Шартру, западна

фасада, Француска, XII век

Леонардо да Винчи, Скица по Витрувију,

Галерија Академије, Венеција, Италија,

1485–1490.

Ле Корбизје, Модулор, 1943.

20

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Облик, површина, конструкција и пропорција

Тродимензионално обликовање

Архитектура је уметност и наука пројектовања грађевина и других

објеката, односно физичких структура. Функција архитектуре је да унапреди

човеков начин живота. Значајан део архитектуре односи се на пројектовање

зграда које имају практичну функцију – да заштите од природних непогода

и да створе простор за боравак и обављање људских делатности. Тај простор

не треба да буде само функционалан већ и удобан и естетски обликован.

Распоред и организацију простора сазнајемо из архитектонског плана.

Основна подела грађевина према намени је на световне и верске. Приликом

пројектовања грађевине архитекта води рачуна о следећим принципима:

простору, функционалности, конструкцији и изгледу грађевине.

Архитектонско дело је смештено у простору и архитекта би требало да

уклапа своје дело у пејзаж. Он води рачуна о томе да ли се грађевина коју

пројектује налази у граду, окружена другим грађевинама, или у природи, као

и о изгледу предела и клими. Архитекта Френк Лојд Рајт пројектовао је Кућу

на водопаду руководећи се принципом простора.

АРХИТЕКТОНСКИ ПЛАН

обухвата функцију и изглед

будуће грађевине, распоред

унутрашњих просторија, место

где ће се налазити, материјал од

кога ће се зидати и тачне цртеже

њеног будућег изгледа (основе и

вертикалног пресека) у одређеној

размери.

СВЕТОВНЕ ГРАЂЕВИНЕ –

стамбене зграде, палате, грађевине

намењене друштвеним

окупљањима и др.

ВЕРСКА (САКРАЛНА) АР-

ХИТЕКТУРА обухвата објекте

намењене верницима различитих

религија: будистичке пагоде,

паганске храмове, јеврејске

синагоге, хришћанске цркве,

исламске џамије, као и хришћанске

крстионице и гробне грађевине

– маузолеје.

Принцип функционалности захтева да

грађевина буде пројектована тако да испуњава

одређену намену и односи се подједнако и

на спољашњи изглед и на ентеријер грађевине.

Овај принцип обухвата колико практични толико

и естетски фактор и од њега зависи колико

ћемо и сами бити делотворни у неком простору.

„Зграда која плеше” архитекте Френка Герија

испуњава намену као пословна зграда, али

и привлачи пажњу својим необичним изгледом.

Читав један стил у архитектури XX века

негује теорије подређивања изгледа грађевина

фукционалности, као што је случај са зградом

Сеграм архитекте Лудвига Мис ван дер Роеа.

Френк Лојд Рајт, Кућа

на водопаду, Конелсвил,

Пенсилванија, САД,

1936.

Френк Гери, „Зграда која плеше”,

Праг, Чешка, 1997.

ПРОСТОР

Простор може бити реални

(онај у коме се крећемо, у коме

се налазе облици) и имагинарни

(простор који креирамо различитим

средствима којима сугеришемо

постојање треће димензије

на дводимензионалној равни).

Простор може бити позитиван

(део дела који заузимају форме)

и негативан (простор који

окружује форме). Простор је од

великог значаја за стварање и

излагање уметничког дела.

ЗГРАДА СЕГРАМ

Лудвиг Мис ван дер Рое, Зграда

Сеграм, Њујорк, САД, 1954–1958.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

21


ПИЛОН – четвртасти потпорни

стубац на коме почива конструкција

куполе, моста, свода

итд. У старом Египту то су били

зидови у облику трапеза на улазу

у храм.

СТУБ – носећи елемент који

најчешће има округао пресек, а

СТУБАЦ четвртаст.

Стуб и стубац

ЛУК – архитектонски елемент

који служи за надсвођење отвора.

Може бити полукружни, преломљени,

потковичасти...

Принцип конструктивности налаже да грађевина буде чврста и трајна, а

то се постиже избором материјала од кога се гради и добром употребом елемената

конструкције. Конструктивни елементи од којих се састоји грађевина

могу бити носећи или ношени. Носећи су сви вертикални елементи: зид,

пилон, стуб и стубац. Ношени су сви хоризонтални елементи: кров, таваница,

лук, свод и купола.

Изглед архитектонског дела треба да задовољи човекову потребу за лепим.

Како се појам лепог мењао кроз време, мењале су се и архитектонске форме

карактеристичне за одређену земљу или епоху. Тако су настали различити

архитектонски стилови: египатски, грчки, римски...

Скулптура је такође тродимензионални облик у простору који има естетске

квалитете. Према начину извођења и према томе како је посматрамо,

скулптуру делимо на слободну (пуну пластику) и рељеф. Слободну скулптуру

посматрамо са свих страна, док рељеф посматрамо само са предње стране.

Рељеф је увек везан за подлогу и по начину израде дели се на ниски – барељеф

и високи, као што је Свечани опход из Музеја Ара пацис. Рељефима се

често украшавају архитектонска здања.

Константинов славолук у

Риму, Италија, 312–315.

СВОД – полукружно обликована

таваница; најчешће се ојачава

луковима како би се тежина

пренела на зидове

Пренос либанског кедра, Лувр, Париз, Француска,

VIII век п. н. е. (барељеф)

Свечани опход, Музеј Ара пацис, Рим,

Италија, 22–43. (високи рељеф)

КУПОЛА – свод облика половине

лопте конструисан над

кружном или четвртастом основом

Милоскa

Венерa,

Лувр, Париз,

Француска,

око 120. п. н. е.

(статуа)

Александар

Калдер,

Клатно

са диском,

Штутгарт,

Немачка,

1973.

(апстрактна

скулптура)

У зависности од мотива који приказује, скулптура може бити фигурална

или апстрактна. Најстарији облик скулптуре су фигурине или статуете –

мале скулптуре које приказују људе или животиње. Статуа или фигура је целовити

тродимензионални приказ фигуре човека или животиње.

22

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Облик, површина, конструкција и пропорција

СКУЛПТУРАЛНА ГРУПА

Император Хадријан,

Капитолски музеји, Рим, Италија,

117–138. (биста)

Афродита, римска копија према

Праксителу, Лувр, Париз, Француска,

II век п. н. е. (торзо)

Разликујемо више врста фигуралних скулптура, у зависности од тога шта

је на њима представљено. Биста или попрсје је скулптура којом се приказују

глава, рамена и груди људске фигуре. Торзо је приказ људског тела, при чему

се изостављају глава и удови. Уколико се скулптура састоји од више фигура,

називамо је скулптурална група. Коњаничка статуа је приказ људске фигуре

на коњу, обично владара или војсковође. Скулптуре излажемо у затвореном

простору или пленеру – отвореном простору.

Скулптура настаје тако што скулптор обликује одређени материјал. Традиционални

материјали за израду скулптура су глина, камен, дрво, гипс, слоновача

и разни метали и легуре. Савремени скулптори уз ове материјале користе

и нове, као што су песак, лед, пластичне масе, жица, стакло, чак и материјали

за рециклажу.

Меки материјали попут глине и воска се вајају, моделују или уливају у калупе.

Обликују се додавањем или скидањем масе. Глина се може и извлачити

на грнчарском точку. Скулптура моделована од керамичке глине се суши,

а затим пече како би постала чврста. Оваква печена глина зове се теракота.

Постоје и финије врсте керамике, бојене и глеђосане, као што су мајолика и

фајанс. Најфинија врста глине је порцелан, бела глина која се пече на врло високој

температури. Глина се користи и за израду скулптура које се касније изливају

у неком другом материјалу, гипсу или бронзи.

Антонио Канова, Тезеј се бори

са кентауром, Музеј историје

уметности, Беч, Аустрија, 1804–1819.

КОЊАНИЧКА СТАТУА

Марко Аурелије на коњу, Рим,

Италија, 161–180.

МАЈОЛИКА је врста глазиране

керамике која је назив добила

по острву Мајорка у Средоземном

мору. Са Мајорке су у Италију

у XV веку увожени не само

готови керамички производи

већ и посебно фина глина.

ФАЈАНС је име добио по граду

Фаенци у Италији. Као и мајолика,

фајанс је прекривен слојем

беле глазуре која је погодна за

осликавање.

Јохан

Кендлер,

Писар за

столом,

Музеј Рајс-

-Енгелхорн,

Манхајм,

Немачка,

1740.

(мајсенски

порцелан)

Микеланђело

Буонароти,

Роб који се

буди, Галерија

Академије,

Фиренца,

Италија,

1519–1536.

(камен)

ПОРЦЕЛАН је најфинија врста

керамике, која се састоји од

каолина, кварца и кречњака.

Пече се на температури од 1200

до 1400°C. Порцелан је пореклом

из Кине, а у Европу је пренет у

XI веку Путем свиле, али су тек

у XVIII веку Европљани открили

поступак израде порцелана. Најпознатије

радионице порцелана

биле су у Мајсену и Севру.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

23


ДРВО КАО МАТЕРИЈАЛ У

СКУЛПТУРИ

Хенри Мур, Лежећа фигура,

Уметнички институт, Детроит,

САД, 1939.

Када ради у дрвету или камену, скулптор масу одузима, уклања је посебним

алатима које зовемо длета. Скулптор прво на материјалу црта основне

облике, затим скида највеће масе, па све мање. На крају бруси и полира површине.

Рад у дрвету и камену је сличан, с тим што је дрво много мекше и има

влакна и чворове, о којима скулптор мора водити рачуна.

Осим волумена и простора, за скулптуру су од великог значаја светлост и

боја. Скулптор обликовањем форми и текстуром површина директно манипулише

светлошћу и сенком и увек води рачуна о томе да ли ће његово дело

бити изложено у отвореном или затвореном простору. Боја скулптуре може

бити природна боја материјала или настала додатним бојењем.

Резиме

• Линија је основа, почетак сваког уметничког дела и њоме се стварају разни облици, знакови, симболи

и цртежи;

• цртеж може бити почетак дела, скица, али и завршено уметничко дело, студија;

• облике можемо поделити на правилне и неправилне;

• површине имају облик, боју, светлину, текстуру и фактуру;

• правилна конструкција помаже при преношењу облика из природе на подлогу за рад и постављању

композиције; да би верно пренео жељени мотив на подлогу за рад, уметник користи посебан начин

мерења који се зове визирање;

• пропорције су односи величина унутар једне композиције и до њих се долази упоређивањем величина;

• златни пресек је пропорцијски однос у коме се мањи део односи према већем као већи према целини;

• тродимензионалним обликом се баве архитектура и скулптура;

• архитектура је техничка наука обликовања грађевина и простора различите намене;

• приликом пројектовања архитекта води рачуна о простору, функционалности, конструкцији и изгледу

грађевине;

• постоји више типова скулптуре: статуета, биста, портрет, фигура, скулптурална група итд.;

• материјали за израду скулптура су: глина, восак, гипс, дрво, камен, различити метали.

Проверите своје знање

1. Одредите који је од ова два цртежа скица, а који студија.

а) б)

24

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


2. Какве врсте облика постоје?

3. Шта је текстура?

4. Шта је визирање?

5. Објасните шта су пропорције у уметности.

6. Потражите на следећим примерима односе златног пресека.

Агесандар, Полидор и Атенодор,

Лаокоон и синови, Ватикански музеји,

Рим, Италија, око 200. п. н. е.

Богородичина црква,

Париз, Француска,

XII–XV век

Грчка ваза са музичком сценом,

Уметнички музеј Волтерс,

Балтимор, САД, 460–450 п. н. е.

7. Одредите којим типовима скулптура припадају приказана дела. Поједине скулптуре могу спадати у

више типова, у зависности од критеријума који се посматра.

а) слободна скулптура

б) статуета

в) скулптурална група

г) рељеф

д) апстрактна скулптура

ђ) коњаничка статуа

1) Марко Аурелије на коњу,

Рим, Италија, 161–180.

2) Ђан Лоренцо Бернини,

Занос Свете Терезе, Санта

Марија дела Виторија, Рим,

Италија, 1647–1652.

10,8 cm

3) Огист Роден, Мислилац,

Роденов музеј, Париз,

Француска, 1902.

4) Вилендорфска Венера,

Природњачко-историјски музеј,

Беч, Аустрија, 24.000–22.000. п. н. е.

5) Константин Бранкуши,

Бесконачни стуб, Таргу Жију,

Румунија, 1938.

6) Персијски војници,

Даријева палата, Персепољ,

Иран, 515–485. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

25


8. Одредите да ли су следеће слике осликане лазурно или пастуозно.

Покажите своје знање

а) Винсент ван Гог, Звездана ноћ на Рони, Музеј Орсеј,

Париз, Француска, 1888.

б) Богородица Одигитрија,

Манастир Хиландар, Света гора,

Грчка, крај XII века

1. Поставите и нацртајте мртву природу користећи конструкцију у поставци и визирање.

2. Потражите пример из природе за златни пресек (воће, грану дрвета, цвет...). Нацртајте га или га фотографишите.

3. Користећи стиропор, глинамол и материјал за рециклажу, на чврстој подлози направите макету градског

трга или парка са скулптуром или фонтаном.

4. Површинама се могу остварити различите композиције. Оне могу имати доминанту, деловати

уравнотежено, јединствено или могу бити у контрасту. Покушајте да реализујете неки од следећих

задатака, како бисте предочили различите могућности рада са површинама:

а) Израдите две композиције са доминантним мотивом, при чему је на једној мотив сродан позадини,

а на другој у јаком контрасту са њом.

б) Израдите композицију која ће оставити утисак равнотеже и јединства свих елемената.

в) Израдите композицију на којој ћете применити неки од контраста (облика, величине, боје,

светлости и сенке).

Формат радова не мора бити велики, а за реализацију можете користити технике које волите или које

су вам доступне: сликање (водите рачуна о фактури), колаж од материјала за рециклажу (има готову

текстуру), имитацију витража (од прозирних фолија и црног картона у коме сте унапред изрезали

жељене облике), имитацију мозаика насталу лепљењем разнобојне хартије или других материјала

изрезаних на квадрате.

26

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ПОЈАВЕ –

УМЕТНОСТ

КРОЗ ЕПОХЕ

Уметност

праисторије

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


АРХЕОЛОГИЈА (од речи архаиос,

што значи стар, и логос, што

значи реч, учење, наука) изучава

живот и материјалну културу

људи у прошлости, од настанка

човека до краја средњег века.

Археолози долазе до података

непосредним проучавањем остатака

материјалне културе, али и

посредно – изучавајући културу

људи и народа који су сачували

архаичне облике понашања, живота,

веровања и израде предмета.

Археологија одговара на питања

где је човек живео у одређеном

периоду (станишта), од чега

је живео (делатности и израда

предмета за свакодневну употребу)

и у шта је веровао (сазнајемо

преко цртежа и скулптура

и предмета култне и магијске

намене).

ПЕЋИНЕ

Локалитет Абри де ла Мадлен

у Дордоњи, у Француској, дао је

име једној од најстаријих култура

у праисторији.

Абри де ла Мадлен, Дордоња,

Француска

ВЕНЕРА ИЗ ДОЊЕ

ВЕСТОНИЦЕ

Уметност праисторије

О животу људи у давним временима сазнајемо на основу предмета и дела

које су начинили и који су сачувани до данашњих дана. То називамо материјалном

културом одређеног периода. Предмете материјалне културе изучава

археологија.

У најстарија времена људи су живели у номадским заједницама и склањали

се од невремена у пећине. Осим предмета који су служили за испуњавање

основних потреба, пронађени су и предмети који нису имали искључиво

практичну намену и које можемо назвати уметничким.

Људи са различитих поднебља нису у исто време долазили до нових открића,

па зато епохе у праисторији одређујемо према материјалима којима су

се људи служили. Тако праисторију делимо на камено доба (палеолит, мезолит

и неолит) и метално доба (бакарно, бронзано и гвоздено доба).

Старије камено доба (палеолит) трајало је од појаве првобитног човека до

око 10.000 година пре нове ере. Људи су живели у мањим номадским заједницама.

Храну и одећу прибављали су ловећи, а оружје и оруђе правили су од

камена и животињских костију. Људи су почели да израђују скулптуре и сликају

много пре него што су почели да пишу или зидају себи куће.

Радили су рељефе животиња и

скулптуре од камених облутака,

које су тесали тако да прикажу фигуру

жене, мајке. Ове скулптуре данас

називамо венерама. Њихово тачно

значење није познато. Могле

су да буду идоли, амајлије или израз

култа плодности и жеље људи

за свеукупним рађањем у природи.

Иако су малих димензија (Вилендорфска

Венера, која је најпознатија

међу њима, висока је само

10,8 cm), пажљиво су обликоване.

Венера из Доње Вестонице је најстарији

познати предмет израђен од

керамике.

Венера из Доње Вестонице,

Музеј Моравске,

Брно, Чешка,

29.000–25.000. п. н. е.

Вилендорфска Венера,

Природњачко-историјски музеј,

Беч, Аустрија,

24.000–22.000. п. н. е.

28

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност праисторије

Осим скулптуром, људи су се бавили и пећинским сликарством, а најлепши

примери те уметности пронађени су у пећинама Шове и Ласко у Француској

и Алтамира у Шпанији.

ШОВЕ је пећина у Францу ској

откривена 1994. године. На њеним

зидовима насликани су мамути,

коњи, медведи, носорози,

лавови, леопарди, јелени, бикови

– укупно 13 животињских

врста, од којих су неке до данас

изумрле, а неких више нема у Европи.

Цртане су угљем, а сликар

је умео да их верно прикаже. Режисер

Вернер Херцог је, уз посебну

дозволу, снимио документарни

филм Пећина заборављених

снова.

Животиње, пећина Шове,

Француска, 30.000. п. н. е.

Бизон, пећина Алтамира, Шпанија,

15.000–10.000. п. н. е.

Осликавали су пећине у којима су живели или оне које су одредили као

места окупљања. Углавном су приказивали животиње – од мамута у галопу,

јелена и бизона до дивљих медведа. Неки научници сматрају да су људи веровали

да слике имају магијску моћ и да ће им обезбедити успешан лов, а други

да су ове слике служиле за подучавање. Бојили су их, а да би животиње изгледале

стварније, пратили су линијом избочине и пукотине на рељефним зидовима

пећина. Боје су добијали од измрвљеног камена и земље које су мешали

са животињском машћу. Наносили су их на зид пећине рукама, комадом

коже и четкицама од животињске длаке.

Средње камено доба (мезолит) прелазно је раздобље које је трајало од

краја палеолита до појаве земљорадње и сталних насеља у неолиту. Клима

постаје топлија и влажнија. Људи и даље израђују оруђа од грубо тесаног камена.

Осим сакупљањем плодова и ловом, баве се и риболовом, па се понегде

појављују прва насеља крај воде. Умрле често сахрањују у згрченом положају,

а понекад остављају и гробне дарове. Скулптуре и гравире на кости и камену,

као и ретки цртежи сачувани у пећинама у Француској и Шпанији постају

стилизовани.

ЛАСКО је пећина коју су 1940.

године случајно открила четворица

тинејџера која су тражила

пса. Посетиоци који су је обилазили

изазвали су својом телесном

температуром настанак

алги, које су претиле да униште

боју на цртежима. Пећина је затворена

и недалеко од ње урађена

је реплика, у којој су цртежи

верно пресликани. Ласко је једна

од ретких пећина где су цртежи

рађени и у удаљеним, мрачним

деловима. Ову пећину можете

виртуелно посетити на сајту:

www.lascaux.culture.fr.

АЛТАМИРА је пећина у Шпанији,

а сликарство у њој откривено

је 1868. године и у почетку

је изазивало неверицу. Пронађени

цртежи су приписани савременим

анонимним уметницима.

Тек почетком XX века људи

су схватили да пред собом имају

најстарије примере сликарства.

Данас је пећина Алтамира под

заштитом Унеска.

СТИЛИЗАЦИЈА – поједностављивање

облика и његово свођење

на карактеристичне црте

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

29


КУЛТ – поштовање и обожавање

неке особе или предмета

АНИМИЗАМ – веровање да

душе предака живе и после смрти,

али и да неживе ствари имају

душу

МЕГАЛИТИ (од грчких речи

мега, што значи велики, и лито,

што значи камен) споменици су

израђени од великог камења обрађеног

тесањем које није спајано

везивом. Поједини мегалити

су високи и по 20 m и тешки неколико

тона. У мегалите убрајамо

менхире, долмене и кромлехе.

Менхири су усправно велико камење,

често постављано у низу.

Долмени су „камени столови”,

конструкције прекривене каменом

плочом, а кромлеси су групе

долмена који су постављени

тако да затварају круг или елипсу.

Стоунхенџ код Солзберија у

Енглеској најпознатији је праисторијски

мегалит. Канал Национална

географија је 2008. године

снимио филм Разоткривене тајне

Стоунхенџа.

Млађе камено доба (неолит) отпочело је са појавом земљорадње и сточарства

и преласком на седелачки начин живота. До ових промена је на различитим

поднебљима долазило у различито време. На територији Азије и

на Блиском истоку неолит почиње између 8000. и 6000. година пре нове ере,

док на централном Балкану почиње око 5500. година пре нове ере. У неолиту

настају највеће промене у начину живота људи. Почели су да обрађују земљу,

па прелазе на седелачки начин живота. Граде насеља у близини воде, а живе у

сојеницама или земуницама. Алати се и даље израђују од камена и кости, али

се јављају и предмети од керамике.

Јављају се нови култови: култ предака, анимизам и култ Сунца. Овим култовима

намењена је уметност мегалита. Рађени су у доба касног неолита и

у бронзано доба, у распону од 4000. до 1000. године пре нове ере. Има их на

Британским острвима, у Француској, Шпанији, Шведској, Данској, Белгији,

Немачкој и Италији. Мегалити су служили као гробнице, опсерваторије, сунчани

сатови, календари и жртвеници, али прави разлози за њихову градњу и

до данас су остали загонетни.

Менхири у Карнаку, Француска, 4500. п. н. е.

Менхир Дама из Сен

Сернена, Музеј Фенал, Родез,

Француска, 3500–2000. п. н. е.

Кромлех Пентре Ифан, Пембрукшир,

Велс, око 4000. п. н. е.

30

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност праисторије

Велику промену у живот људи унела је производња оруђа и предмета од

метала, која је означила почетак металног доба. Први метал који су људи

топили и обликовали био је бакар, затим су обрађивали бронзу и на крају

гвожђе. Током металног доба настају први занати, роба се превози у удаљене

крајеве и размењује, па се ускоро појављује и први новац. У употреби је

грнчарски точак, а керамика се обрађује тако да личи на метал. Људи живе

у ограђеним насељима на врху брда или крај воде (градине). Већа пажња се

посвећује сахрањивању – веровање у загробни живот довело је до тога да се

у гробницама остављају лични предмети, накит, дарови. Праисторијски култови

ће уступити место религијама.

БАКАР

Обрада бакра на Блиском истоку

почиње већ око 6000. године

пре нове ере, у Азији око 3000.

године пре нове ере, а у Европи

око 1800. године пре нове ере.

Производња оруђа и оружја од

гвожђа почиње око 1000. године

пре нове ере у Азији, а касније

и у Европи, и траје до I века пре

нове ере.

БРОНЗА – легура бакра и

калаја

КЕРАМИКА

Подразумева предмете прављене

од глине која се пече и

накнадно глазира.

Керамичка урна из металног доба,

Археолошки музеј Ремо Фумагали,

Новара, Италија, 9–6. век п. н. е.

Сунчана кола, Национални музеј, Копенхаген, Данска, 1200. п. н. е.

Бронзана Сунчана кола израз су жеље људи да објасне кретање Сунца, које

су приказивали онако како су га видели – као округли диск. За народе који су

живели на територији данашње Данске Сунце су, у колима, преко неба вукли

коњи.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

31


ЂЕРДАП

Приликом градње Ђердапске

бране и акумулационог језера

1970. године цео локалитет

је морао да буде премештен на

про стор удаљен стотинак метара

и уздигнут за око тридесет метара

од оригиналног места. При

премештању објекти су постављени

у положај идентичан оригиналном.

Сачувана је оригинална

оријентација према странама

света. Поред локалитета подигнут

је Музеј Лепенског Вира,

који је у саставу Народног музеја

од 1978. године. У јуну 2011.

године, на месту некадашње

зграде музеја отворена је нова,

модерна грађевина.

Праисторијски споменици на тлу Србије

Лепенски Вир

Лепенски Вир је праисторијско археолошко налазиште које се налази у

Националном парку Ђердап, у близини Доњег Милановца. Локалитет је открио

професор др Драгослав Срејовић, који је и руководио истраживањима

од 1965. до 1970. године. На овом месту људи су живели у периоду од око

6500. до 5500. године пре нове ере. На локалитету се периоди обележавају као

слојеви и броје се од најнижег (најстаријег) ка врху (најмлађем слоју). Прва

три слоја Лепенског Вира остаци су ловачко-сакупљачких заједница, док последњи

слој припада старијем неолиту, времену када су живели први земљорадници

и сточари.

СТАНИШТА у Лепенском

Виру била су распоређена у

редове окренуте реци. Имала су

огњиште, издвојени облутак за

жртвеник, под је био од црвеног

кречњака, а кров је налегао

директно на основу, као код

шатора. У Лепенском Виру је

пронађено неколико гробова.

Покојнике су сахрањивали у

плитке јаме у кући, окренуте

главом ка огњишту.

На сајту www.youtube.com под

насловом Археолошка ископавања

на локалитету Лепенски Вир

можете погледати документарни

филм о открићу локалитета

1968. године.

КАМЕНЕ СКУЛПТУРЕ

Локалитет и Музеј Лепенски Вир

Прародитељка, Лепенски Вир,

Народни музеј, Београд, мезолит

Насеље се састоји од темеља станишта облика зарубљеног кружног исечка.

У кућама које су служиле као светилишта, али и у осталим кућама, уз

огњиште су постављане и камене скулптуре. Оне приказују стилизовану људску

фигуру, наглашених обрва, носа и великих, широких, повијених риболиких

уста. Сви остали елементи су или изостављени или дати крајње стилизовано.

Рађене су тако што је на речним облуцима клесањем стваран рељеф.

Скулптуре су имале магијски и култни карактер и тумаче се или као приказ

божанства које живи у води или као тотем – праотац становника Лепенског

Вира. Положај скулптура уз огњиште јасно говори да су сматране заштитницима

ватре и чланова заједнице који су ту живели.

32

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност праисторије

Старчево

Старчево је локалитет у близини истоименог села код Панчева, а старчевачка

култура је назив за читав низ локалитета насталих на подручју данашње

Србије, Мађарске и Румуније у време раног неолита.

На самом локалитету Старчево откривене су јаме-земунице, а у некима

од њих су биле и пећи. То је било време када су људи тек почели да се баве

земљорадњом и сточарством. Осим великог броја каменог и коштаног оруђа,

пронађено је и доста предмета од керамике. Посуде су биле квалитетне, украшене

геометријским мотивима и бојене белом, црном и црвеном бојом. Пронађене

су и бројне фигурине, које су вероватно коришћене у ритуалима или

су израз веровања неолитских људи.

Локалитет старчевачке културе Доња

Брањевина, у Бачкој, откривен је 1965. године,

током ископавања земље за изградњу насипа

на Дунаву. Године 1989. вршена су истраживања

и тада је откривена статуета у

обличју женске фигуре, висине чак 38 cm,

која је названа Црвенокоса богиња. Фигурина

се чува у трезору локалне банке.

ЛОКАЛИТЕТ СТАРЧЕВО је

откривен још 1912. године, али

прва систематска истраживања

извршили су Миодраг Грбић, Милутин

Гарашанин и Драга Гарашанин

1928. године. Даља истраживања

извођена су у два наврата

у сарадњи београдског Народног

музеја и Харвардског универзитета,

а затим и њујоршког

Сити универзитета.

ФИГУРИНЕ или статуете су

скулптуре малих димензија.

Старчевачке фигурине су високе

4–10 cm.

Жртвеник, Доња Брањевина,

Музејска јединица Оџаци, неолит

Црвенокоса богиња, Доња Брањевина,

Музејска јединица Оџаци, неолит

Винча

Неолитско насеље у Винчи крај Београда открио је 1908. године др Милоје

Васић. На самом локалитету с временом је откривено девет насеља у два слоја.

Винчанска култура, названа по овом локалитету, постаје синоним за период

средњег и млађег неолита, све до појаве бронзе. Простор на коме се култура

развијала обухвата Србију, делове данашње Мађарске, Хрватске, Босне и

Херцеговине, Румуније, Бугарске и Македоније. Важно је да су насеља која су

подизали била стална и да се у њима живело током читавог низа генерација.

Куће су градили од дрвета и глине, а по типу су то најчешће биле сојенице. У

кућама су се налазиле пећи.

Основне делатности су и даље биле земљорадња и сточарство, али сада је

свега било више, па људи почињу да размењују добра. Баве се и рударством и

прерађују цинабарит, живин сулфат који су користили за бојење керамике и

тканина. Сачуван је велики број посуда различите намене – од оних намење-

Фигурина, Доња Брањевина,

Музејска јединица Оџаци, неолит

СОЈЕНИЦЕ

Винчанска сојеница (реконструкција)

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

33


ХАЈД ВАЗА је откривена 1930.

године. Обликована је као птица

са људском главом и петоугаоним

лицем, великих очију.

На глави се налазе две лоптасте

избочине. Ваза је добила име по

Чарлсу Хајду, чије су донације

омогућиле ископавања у Винчи,

у којој је он боравио у време када

је Милоје Васић открио ову вазу.

них свакодневној употреби до посуда коришћених у ритуалима, као што је

Хајд ваза. Сачуван је и велики број антропоморфних и зооморфних ваза.

Винчанске фигурине су величине око 20 cm. У почетку имају лице птице са

кљуном и крупним очима. Ово се објашњава жељом неолитских људи да призову

пролеће, а један од знакова поновног рађања у природи је долазак птица

селица. Касније, лице постаје пљоснато, задржавају се крупне очи и истакнут

нос. Глава добија петоугаону форму. Украшене су урезима и имају моделацију

одеће и накита, што даје значајне податке о животу неолитских људи.

Многе од њих су добиле и имена: Lady of Vinča, Видовданка (зато што је пронађена

на Видовдан).

Хајд ваза, Археолошка збирка

Филозофског факултета,

Београд, неолит

АНТРОПОМОРФНО – слично

човеку, које има људски

облик. Антропоморфна ваза из

Винче вероватно је служила за

чување култне течности, а наглашене

очи су терале зле силе.

Lady of Vinča и Видовданка, Винча, Археолошка збирка Филозофског факултета,

Београд, неолит

Антропоморфна ваза,

Народни музеј, Београд,

IV миленијум п. н. е.

ЗООМОРФНО – израђено у

облику животиње

КОЛИЦА ИЗ ДУПЉАЈЕ

На сајтовима Народног музеја

(www.narodnimuzej.rs) и Музеја

града Београда (www.mgb.org.rs)

можете видети експонате из периода

праисторије који се чувају

у њиховим збиркама.

Са појавом бронзе долази

до раслојавања у друштву, како

економског тако и по положају

и власти. Веровања постају сложенија.

Култ мајке наслеђује

култ Сунца. Према једном тумачењу,

на керамичким колицима

из Дупљаје код Вршца видимо

како мушко божанство

Сунца у раскошној украшеној

одећи на колима вуку птице.

Кола су симбол кретања Сунца.

Вотивна колица, Дупљаја, околина Вршца, Народни

музеј, Београд, 1600–1200. п. н. е.

34

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Резиме

• Уметност праисторије можемо поделити на камено и метално доба;

• најпознатије пећине са примерима палеолитског сликарства су Шове и Ласко у Француској и Алтамира

у Шпанији. Најпознатија палеолитска скулптура је Вилендорфска Венера, пронађена у Аустрији;

• у неолиту су људи поштовали култ предака и култ сунца;

• крајем неолита и почетком бронзаног доба настају неки од примера културе мегалита на тлу данашње

Европе;

• у метално доба настају прве цивилизације и религије;

• најпознатији праисторијски локалитети у Србији су Лепенски Вир, Старчево и Винча;

• Лепенски Вир је насеље из мезолита и неолита на обали Дунава, крај Доњег Милановца. Карактеристичне

су скулптуре које имају комбинацију црта лица човека и рибе;

• Старчево је локалитет крај Панчева, који одговара периоду старијег неолита;

• Винча је локалитет крај Београда. Винчанска култура је термин који се односи на период средњег и

млађег неолита. Култура је препознатљива по антропоморфним и зооморфним фигуринама;

• из периода бронзе потичу Вотивна колица из Дупљаје код Вршца.

Проверите своје знање

1. На које периоде делимо праисторију?

2. Које пећине су најпознатије по праисторијском сликарству и где се налазе?

3. Вилендорфска Венера је настала у доба:

а) палеолита, б) мезолита, в) неолита.

4. Ком периоду праисторијске уметности припада приказана слика?

Бизони, пећина Ласко, Француска

5. Који су најпознатији праисторијски археолошки локалитети у нашој земљи?

6. Опишите изглед Колица из Дупљаје.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

35


7. Ком периоду припада свака од три приказане скулптуре?

8. Можете ли да претпоставите са којег локалитета потичу приказане скулптуре? Потражите на интернету

или у литератури њихове називе.

Покажите своје знање

1. Пећина Алтамира је позната по приказима бикова. Бик је уједно и симбол Шпаније. Пабло Пикасо,

шпански сликар, често је у својим радовима приказивао бикове. Потражите те радове на интернету и

упоредите их са сликарством Алтамире. Закључке до којих сте дошли изложите у форми краћег есеја.

2. Потражите на интернету цртеже, макете и реконструкције неолитских сојеница. Покушајте да израдите

малу макету сојенице од материјала за рециклажу.

3. Искористите стечено знање о уметности праисторије као инспирацију за властити рад. Од глинамола

можете направити рељеф са приказом животиње, фигурину или посуду. Израђене предмете обојте

и излакирајте.

36

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Египатска

уметност

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


НАРАТИВНИ РЕЉЕФ –

рељеф којим се објашњава или

казује неки догађај

ПЕРИОДИ ЕГИПАТСКЕ

ИСТОРИЈЕ

Старо царство

(2686–2181. п. н. е.)

• гробнице треће и четврте династије

• престоница је у Мемфису

Средње царство

(1991–1786. п. н. е.)

• процват скулптуре

Ново царство

(1567–1085. п. н. е.)

• изградња храмова

• гробнице у Долини краљева

• престоница је у Теби

Саиско царство

(664–332. п. н. е.)

• после асирске инвазије и

уништења Мемфиса и Тебе

Доба Птолeмеја

(321–30. п. н. е.)

• после освајања Александра

Македонског

ЕГИПАТСКИ БОГОВИ

Изида је богиња плодности,

која је заједно са богом Озирисом

владала Египтом. Бог раздора

Сети убио је Озириса и раскомадао

га. Његове делове је сакупила

Изида, а саставио их је Анубис,

бог са главом шакала, који

влада подземним светом. Потом

су Изида и Озирис зачели сина

Хоруса.

Више о египатској религији,

култури, уметности и начину

живота можете сазнати на сајту:

www.ancientegypt.co.uk.

Египатска култура

У IV миленијуму пре нове ере у долини реке Нил настала су два краљевства

у Доњем и Горњем Египту. Престоница Доњег Египта била је град Мемфис,

а Горњег Теба. О уједињењу два краљевства око 3100. године пре нове

ере сведочи наративни рељеф на Палети краља Нармера. Уједињење Египта

се приписује краљу Менесу, а многи историчари сматрају да су Нармер и Менес

иста особа.

богиња Хатор

краљ

Нармер

носи круну

Горњег

Египта

роб који

држи

сандале

бог

Хорус

савладани

непријатељ

краљ

Нармер

носи круну

Доњег

Египта

симболично

уједињење

два Египта

краљ бик

убија

непријатеље

испред града

Палета краља Нармера, Египатски музеј, Каиро, Египат, око 3100. п. н. е.

Историју Египта делимо на периоде Старог, Средњег и Новог царства, док

су Египћани своју историју рачунали према династијама фараона.

Египатска уметност је усредсређена

на религију, загробни живот и слављење

владара. Египатски богови су

имали различите атрибуте и персонификације.

Врховни бог Египта је

бог Сунца Амон Ра, који је приказиван

са главом сокола. Богиња Аментет

је била жена бога Сунца и одводила

је душе умрлих на запад, у свет

мртвих, тамо где Сунце залази. Понекад

се приказује са главом змије.

Амон Ра и богиња Аментет, гробница краљице

Нефертари, Теба, Египат, 1298–1235. п. н. е.

38

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Египатска уметност

Египатско друштво је имало врло строгу хијерархију. На челу државе био

је фараон, који је изједначаван са боговима, а на дну друштвене лествице налазили

су се слуге и робови. Египћани су писали хијероглифима по зидовима

гробница и храмова, на камену и папирусу. За разумевање историје и уметности

Египта од великог значаја је било дешифровање овог компликованог

писма које је извршио Жан Франсоа Шамполион на основу натписа на Камену

из Розете.

Египћани су веровали у вечни живот душе и тела. Фараону је требало омогућити

да се после смрти сједини са боговима, али и да задржи све привилегије

које је имао за живота. Процесом балсамовања тело фараона су претварали

у мумију и стављали га у гробницу, коју су опремали статуама, зидним

сликама и рељефима, намештајем, храном, одећом и накитом. Гробнице су

градили од камена, који је грађевини обезбеђивао трајност, а покојнику бесмртност.

До времена фараона Зосера владари

су сахрањивани у мастабама, каменим

гробницама облика зарубљене пирамиде.

Прву пирамиду је за фараона Зосера

подигао архитекта Имхотеп. Пројектовао

ју је као шест мастаба сложених једна на

другу и тако добио степенасту пирамиду.

Сва градња од тешких камених блокова

изводила се коришћењем полуге и стрме

равни прављене од набијене земље, као и

превлачењем преко облица дрвета.

Зосерова пирамида, Сакара, Египат,

око 2650. п. н. е.

Фараони четврте династије, Кеопс, Кефрен и Микерин, сахрањени су у

комплексу пирамида у Гизи, код Каира. Најстарија и највећа је Кеопсова пирамида,

чија је висина око 148 m, а свака страница је дуга око 232 m. Према

Херодоту, изградња Кеопсове пирамиде трајала је 20 година. Са исто чне

стране сваке од ових пирамида изграђен је погребни храм и прилазни пут

до пирамиде. Ове три величанствене гробнице стари Грци су сматрали једним

од седам светских чуда. У подножју Кефренове пирамиде, поред храма,

исклесана у стени налази се Велика сфинга са људском главом и телом лава.

ХИЈЕРОГЛИФИ – сликовно

писмо којим се писало у

старом Египту. Хијероглифи

су били званично писмо којим

су исписивани и урезивани

текстови у гробницама и

храмовима.

МАСТАБА

У мастабама се налазио простор

за остављање дарова и сердаб,

просторија у којој је био кип

покојника. Гробница се укопавала

у земљу. Када је почело сахрањивање

фараона у пирамидама,

у мастабама су сахрањивани

племићи и високи службеници.

ПИРАМИДЕ У ГИЗИ

Око три велике пирамиде

налази се неколико мањих и

већи број мастаба за фараонове

рођаке и племиће. Иза зида који

је некад окруживао пирамиде

пронађено је место где су живели

градитељи пирамида и сви они

који су се о њима старали. Уз

саму пирамиду био је смештај

за сезонске раднике. Најстарија

и највећа пирамида у овом

комплексу, Кеопсова пирамида,

састојала се од свечане сале,

краљеве и краљичине одаје.

Мале просторије изнад краљеве

одаје служе за олакшавање

зидне масе и у њима су потписи

група градитеља који су зидали

пирамиду. Нејасна је намена

просторије која је укопана у

земљу – да ли је ту требало да

буде прави гроб или јој је намена

била да превари лопове. Душа

покојника је путовала косим

тунелима. Уз Кеопсову пирамиду

пронађене су јаме са бродовима:

Сунчевом и Месечевом барком.

Велика сфинга у Гизи исклесана

је у време градње Кефренове пирамиде

око 2500. године пре нове

ере. Њено лице представља или

бога Сунца или фараона Кефрена.

Пирамиде у Гизи, Египат, 26. век п. н. е.

Велика сфинга, Гиза, Египат, око

2520–2494. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

39


КА СКУЛПТУРА

Египћани душу зову ка. Ка

скулптуре су рађене од чврстог

материјала и постављане су

у сердаб, капелу на источној

страни гробнице, или у фараонов

храм. У случају да мумија умрлог

пропадне, његова душа се може

вратити у ка скулптуру.

ПРАВИЛО ФРОНТАЛИТЕТА

значи да скулптуру посматрамо

само са предње стране или под

благим углом, као високи рељеф.

Већина скулптура фараона

нема посебно моделовану

стражњу страну већ моделован

престо или камену плочу или је

скулптура леђима ослоњена на

зид или фасаду храма.

У гробним храмовима и гробницама сачувано је неколико скулптура на

којима су приказани фараони Кеопс, Кефрен и Микерин. Све су рађене из

једног комада камена и делују масивно и статично.

Скулптуре које приказују фараоне

рађене су по строгим правилима, нарочито

ка скулптуре, које поштују правило

фронталитета. Скулптура која приказује

Микерина са богињама Хатор и

Бат има фино моделована и стилизована

тела. Црте лица су идеализоване,

међусобно готово идентичне, а разлика

између мушког и женског лица наглашена

је дугом косом код богиња и

брадом код краља. Покрети су сведени,

достојанствени и укочени, једино је

лева нога фигура у искораку.

Египћани су бојили скулптуре, као

што је то случај са Принцом Рахотепом

и принцезом Нофрет. Тамнија боја

Микерин са богињама Хатор и Бат, Египатски

музеј, Каиро, Египат, око 2500. п. н. е.

тела мушкарца наглашава да су његове

дужности везане за спољни свет, док је жена водила повученији живот, стога

је њено тело приказано светлом бојом. Бојом су дорађивали детаље, као

што је Нофретина огрлица. Идеализација лица и фронталност означавале су

божанско порекло фараона. Људи скромнијег положаја на друштвеној лествици

приказивани су тродимензионално и имају индивидуализоване црте

лица, као што се може видети на скулптури Писара.

Кефрен, Египатски

музеј, Каиро, Египат,

око 2530. п. н. е.

Кеопс, Египатски музеј, Каиро,

Египат, око 2600–2494. п. н. е.

Принц Рахотеп и принцеза Нофрет,

Египатски музеј, Каиро, Египат,

око 2610. п. н. е.

Писар, Лувр, Париз, Француска, око 2400. п. н. е.

40

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Египатска уметност

Зидови гробница и погребних храмова украшавани су рељефима и сликама

на којима су приказивани призори из фараоновог живота, али и свакодневни

живот људи којима је фараон владао.

У периоду Средњег царства, када је престоница премештена у Тебу, дошло

је до процвата скулптуре. Идеализација фараона доживљава благе промене,

о чему сведоче три скулптуре Сесостриса III. Иако су фигуре и даље статичне

и стилизоване, владарево лице има назнаке портрета и изражава његово

психолошко стање – замишљеност и умор. Осим скулптура владара, рађене

су и бојене скулптуре малих димензија, од дрвета или кречњака, које приказују

људе заузете различитим пословима. Такве су скулптуре нађене у гробници

канцелара Мекетра крај Тебе.

ДОЛИНА КРАЉЕВА

У Долини краљева су од XVI

до XI века пре нове ере сахрањивани

фараони и великодостојници.

До сада је откривено преко

шездесет гробница. После велике

поплаве у XI веку пре нове

ере долина је изгубила своју намену.

Стари Грци и Римљани су

посећивали тада већ опљачкане

гробнице и остављали графите

на зидовима. С временом

су затрпане, да би почетком XIX

века Ђовани Батиста Белцони

поново открио неколико гробница,

међу њима и гробницу Сетија

I. У близини Долине краљева

налази се Долина краљица,

у којој су сахрањиване супруге

фараона, принчеви, принцезе и

племство.

Три фигуре Сесостриса III, Британски музеј,

Лондон, Енглеска, око 1850. п. н. е.

Канцелар Мекетре надгледа пребројавање

стоке, детаљ, Египатски музеј, Каиро,

око 1975–1931. п. н. е.

ГРОБНИЦА ФАРАОНА

ТУТАНКАМОНА

Тутанкамонову гробницу је

открио Хауард Картер 1922. године

у оквиру истраживања чији

је покровитељ био лорд Карнавон.

Истраживање саме гробнице,

пронађених предмета, фараонове

мумије и преношење експоната

у музеј у Каиру трајало је

пет година.

У периоду Новог царства уместо пирамида граде се гробнице укопане у

стену. Највише оваквих гробница пронађено је у Долини краљева крај Тебе.

Међу њима је и једина неопљачкана гробница фараона Тутанкамона. Гробнице

су имале прописан изглед: прилазни ходник, дубоку јаму као заштиту од

пљачкаша, просторије за одлагање гробних дарова и саму гробницу, у којој

је била фараонова мумија у саркофагу. Иако су од мерних инструмената имали

само канап и висак, а од алата бронзана длета и камене чекиће, градитељи

су показали невероватну прецизност. Већи део посла приликом градње, припремања

зидова и осликавања гробница обављали су при светлости уљаних

лампи.

Осим камена, Египћани су имали мало другог грађевинског материјала.

За скромнију градњу коришћен је ћерпич, непечена, на сунцу осушена опека.

Дрво је допремано чак из Месопотамије. Градња од камена подразумева

да су као главни конструктивни елементи коришћени зид, стуб и стубац. Таванице

су биле равне.

У овом периоду изграђени су храмови попут оних у Карнаку и Луксору.

Читав низ владара вековима је подржавао изградњу ових светилишта.

Тутанкамонова гробница, детаљ

унутрашњости

САРКОФАГ – у Египту, то је

украшени ковчег од камена, керамике

или дрвета у коме се

чува тело умрле особе или вредне

ствари. Иако намењени телима

умрлих, саркофази углавном

нису полагани у земљу.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

41


КАПИТЕЛ – проширени,

често украшени део стуба који се

налази на његовом врху и носи

терет греде, лука или таванице

ХИПОСТИЛНА ДВОРАНА –

дворана чију кровну конструкцију

носи мноштво стубова

СВЕТА БАРКА

Постојале су две врсте храмова:

храмови намењени боговима

и погребни храмови. У оба случаја

у светилишту су се чувале

две реликвије: скулптура бога

или фараона и света барка, која

је била намењена богу или фараону.

У светилиште су смели да

уђу само свештеници и фараон.

ХАТШЕПСУТ

Пети владар 18. династије

била је Хатшепсут, прва жена

која је крунисана за фараона. Као

што се види на њеној сфинги, у

званичним приликама носила је

фараонска обележја, међу којима

је била и лажна брада. Пројекат

за изградњу храма приписује

се њеном везиру и архитекти Сененмуту.

Храм је био украшен

скулптурама и бојеним рељефима,

али мало тога је данас сачувано.

Прилазни пут оивичен сфингама, Амонов

храм у Карнаку, Eгипат, око 1500. п. н. е.

Обелиск, Амонов храм

у Луксору, Египат, око

1400. п. н. е.

Стубови су рађени из делова, бојени и исписивани хијероглифима. Стуб

има одређене делове: стопу, на којој стоји, централни део или стабло и проширење

на које се ослања греда и које се зове капител. Египатски стубови су

имали капителе у облику лишћа и цветова лотоса, палме и папируса. Храмови

су имали прилазни пут оивичен сфингама. Испред улаза се налазио обелиск.

За разлику од стубова, обелисци су рађени од једног комада камена и

квадратног су пресека. Посвећени су богу Сунца. Обелисци су високи између

20 и 30 m, клесани тако да се сужавају према врху и завршавају пирамидом.

Постављани су на квадратна постоља и били исписани хијероглифима.

Хатшепсут, Музеј Метрополитен,

Њујорк, САД, 1479–1458. п. н. е.

Основа египатског храма:

1. Пилони

2. Двориште

3. Хипостилна дворана

4. Светилиште

5. Спољни зидови

6. Статуе фараона

7. Обелиск

8. Прилазни пут са сфингама

Главне делове храма подржавали су носећи зидови, који се у египатској

архитектури називају пилони и који су обично украшени великим скулптурама

фараона или богова. Прва просторија храма је заправо двориште оивичено

стубовима и делимично наткривено. Из њега се улазило у хипостилну

дворану, коју су красили масивни стубови, а одатле у само светилиште, у

коме се налазила света барка.

Посебан облик има погребни храм фараонке Хатшепсут, подигнут испред

њене гробнице у Долини краљева. Овај храм је грађен степенасто, тако да

прати косину стеновитог терена и делимично је усечен у стену.

42

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Египатска уметност

ЕЛ АМАРНА

Аменхотеп IV је фараон 18.

династије, који је владао у XIV

веку пре нове ере. Од низа реформи

које је спровео за време

своје владавине најзначајније је

било увођење монотеистичке религије.

Уместо веровања у Амона

Раа увео је веровање у бога Атона,

који се приказује као Сунчев

диск са зрацима који се завршавају

малим шакама. Узео је име

Ехнатон – онај који верује у Атона.

Подигао је нову престоницу

Ел Амарну. После његове смрти

престоница је враћена у Тебу.

Храм фараонке Хатшепсут, околина Долине краљева, Египат, око 1485. п. н. е.

Фараон Рамзес II је у XIII веку пре нове ере дао да се подигну два храма

у Абу Симбелу усечена у стену: већи у част Амона и мањи посвећен богињи

Хатор. Ту се налази и гробница краљице Нефертари, Рамзесове супруге. До

почетка XIX века цео храм је био прекривен песком. Између 1964. и 1968.

године храм је разграђен и поново подигнут на нивоу 65 метара вишем од

претходног како га не би потопило акумулационо језеро настало приликом

изградње Асуанске бране.

Нефертити и Аменхотеп,

Лувр, Париз, 1351–1346. п. н. е.

Храм Рамзеса II, Абу Симбел,

Египат, XIII век п. н. е.

Краљица Нефертити, Нови

музеј, Берлин, Немачка,

око 1345–1340. п. н. е.

Осим гробница и храмова, сачувани су и остаци палата Аменхотепа III у

Теби и Аменхотепа IV у Ел Амарни, који сведоче о величини и раскоши ових

грађевина. У време Новог царства, нарочито током владавине Аменхотепа IV,

значајне промене захватају скулптуру. Реалистично приказивање ликова сада

обухвата и портрете фараона и његове породице, што се види на скулптурама

Аменхотепове супруге Нефертити.

НЕФЕРТИТИ

Нефертити значи „лепотица је

стигла”. Краљичина биста је пронађена

у Ел Амарни, у радионици

краљевског вајара Тутмозиса.

Имала је оштећено десно уво

и недостајало је лево око. Не зна

се да ли је оштећење ока узроковало

време или биста никад није

завршена.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

43


ОСЛИКАВАЊЕ ГРОБНИЦА

На зиду гробнице, премазаном

кречним малтером, први

мајстор би исцртао мрежу квадрата

и у њој контуре будућих

слика и хијероглифа. Ова мрежа

је помагала уметницима да одреде

тачне пропорције фигура. Затим

би коректор другом бојом

исправио евентуалне грешке.

Трећи мајстор би по исцртаним

контурама моделовао плитки

рељеф. На крају је сликар бојио

рељефе и сликао детаље. Египатски

сликари су најчешће користили

шест боја у својој палети:

црвену, зелену, плаву, жуту, белу

и црну. Боје су биле минералног

и биљног порекла.

Гробнице су осликавали уметници који су радили тимски. Египатски

уметници нису на сликама приказивали илузију дубине простора. Највише

што су у овом смислу користили било је преклапање облика.

Зидови храмова су украшавани рељефима и сликама за које се веровало да

обезбеђују успешност ритуала који су ту извођени. Сликарство у гробницама

је требало да помогне души умрлог да пређе у вечни живот и омогући му да

и на другом свету задржи статус и привилегије које је поседовао за живота.

Ентеријер гробнице Сетија I, Долина краљева,

Египат, око 1292. п. н. е.

Погребна плоча Таперет, Лувр, Париз,

Француска, 1000–801. п. н. е.

Шема сликарског поступка

Предмете су приказивали из оног угла одакле их је најлакше препознати.

Цвеће и посуде са пићем које Таперет дарује богу Сунца Рау приказани су

из профила. Сама плоча стола и остали предмети насликани су као да их

посматрамо одозго. Симболично, прихватање жртве је приказано зрацима

светлости у облику лотосовог цвећа које Ра шаље ка Таперет.

Главна фигура је сликана већом од осталих како би се нагласио њен значај.

Глава је увек сликана из профила, док је око сликано анфас. Торзо је приказиван

анфас, а руке и ноге из профила, једно стопало испред другог. Од овог

правила сликари су одступали само у ретким ситуацијама. Примери египатског

сликарства сачувани су и на папирусу. У гробне дарове спадао је и ковчег

са илустрованом Књигом мртвих.

АНФАС (француски en face – у

лице) – приказано спреда, фронтално

КЊИГА МРТВИХ

Један од најважнијих илустрованих

призора је вагање срца

покојника пером истине. Вагање

врши бог Анубис, а резултат

бележи бог Тот са главом птице

ибис, која иначе штити писаре.

Ако је срце лакше од пера истине,

покојнику је дозвољено да

пређе у загробни живот. Ако је

срце теже од пера, душу покојника

прогута Амит, створење које

је комбинација крокодила, лава

и нилског коња.

Папирус писара Хунефера, Британски музеј, Лондон, Енглеска, око 1275. п. н. е.

44

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Египатска уметност

Стари Египћани су израђивали предмете од разних материјала: злата,

слоноваче, племенитог дрвета (кедровине) и драгог камена. Највише таквих

предмета сачувано је у гробницама јер су као гробне дарове остављали намештај,

накит и посуде. Најпознатији предмети су нађени у гробници фараона

Тутанкамона. Његов саркофаг и престо израђени су од дрвета преко кога

је превучено злато, а затим су убацивани умеци од стакла, фајанса и лазулита.

На наслону престола су фигуре Тутанкамона и његове жене испод бога

Атона.

ГРОБНИ ДАРОВИ

Погребна спрема фараона и великаша

обухватала је низ предмета

за свакодневну и личну употребу.

Ове предмете су израђивале

занатлије веште у обради

различитих материјала, а међу

њима се истичу мајстори који су

израђивали накит. Осим што је

коришћен као украс, накитом се

изражавао друштвени положај

особе која га је носила, а често је

служио и као амајлија која штити

власника.

Резиме

Тутанкамонова златна маска и наслон његовог

престола, Египатски музеј, Каиро, Египат, 1341. п. н. е.

Златна носиљка са Анубисом,

Египатски музеј, Каиро, Египат,

1341. п. н. е.

Тутанкамонова амајлија са

скарабејом, Египатски музеј, Каиро,

Египат, 1341. п. н. е.

• Eгипатска цивилизација почиње да се развија од IV миленијума пре нове ере. Настала су царства у

Доњем и Горњем Египту, која се касније уједињују, о чему сведочи наративни рељеф на Палети краља

Нармера;

• Египћани су имали многобожачку религију, развијену друштвену хијерархију и хијероглифско писмо;

• Египћани су градили пирамиде, од којих су најпознатије оне у Гизи;

• скулптуре фараона су фронталне и статичне са идеализованим цртама лица, које с временом постају

реалније. Скулптуре припадника нижег сталежа имају слободнији покрет. Скулптуре су понекад

бојили. Осликавали су зидове гробница;

• у периоду Средњег царства скулптуре фараона имају реалнији приказ лица;

• у периоду Новог царства настају гробнице у Долини краљева, на пример, Тутанкамонова гробница.

Подигнути су храмови у Карнаку, Луксору, храм фараонке Хатшепсут испред Долине краљева и храмови

у Абу Симбелу. Храмови су грађени од камена, а главни конструктивни елемент је стуб. Осликавали

су зидове палата и гробница. На сликама нису приказивали дубину простора и поштовали су

строга правила о приказу људске фигуре;

• израђивали су предмете од комбинације вредних материјала. Највише таквих предмета пронађено је

у Тутанкамоновој гробници.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

45


Проверите своје знање

1. Египатско сликарство приказује:

а) простор са илузијом дубине,

б) искључиво религиозне теме,

в) главну фигуру већу од осталих.

2. Наведите разлике између стуба и обелиска.

3. Како Египћани приказују људску фигуру у скулптури, а како у сликарству?

4. Наведите типове гробница у старом Египту.

5. Сликари старог Египта:

а) приказују предмете реално,

б) приказују предмете виђене из угла одакле их је најлакше препознати,

в) приказују светлост и сенку на предметима.

6. Египатска скулптура је:

а) разиграна и динамична,

б) потпуно апстрактна,

в) стабилна и фронтална.

7. Опишите из којих су углова приказани предмети и природа на слици Врт са рибњаком из Небамунове

гробнице и предмети на слици из гробнице краљице Нефертари, супруге Рамзеса II, на којима она

приноси жртву богињи Изиди и игра сенет, игру на табли.

8. Која гробница у Долини краљева је једина очувана са комплетним гробним даровима?

Покажите своје знање

1. Потражите у литератури и на интернету информације о неком од египатских храмова или гробница.

Напишите састав на основу података до којих сте дошли. Саставе можете прочитати на часу или

опремити и сликом споменика, па то изложити на заједничком паноу.

2. Направите плитак рељеф на плочи од глинамола којим ћете приказати фигуру на египатски начин,

а затим рељеф обојте и излакирајте.

3. Насликајте двориште своје школе или парк из околине користећи египатски начин приказивања

простора и предмета. Одговарајуће сликарске технике за овај рад су акварел или тушеви у боји.

46

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност

Mесопотамије

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Цивилизације у пределу Тигра и Еуфрата

ИСТОРИЈА

КУЛТУРНОГ РАЗВИТКА

МЕСОПОТАМИЈЕ

• Сумерци (3500–2300. п. н. е.)

– главни град Урук

• Акађани (2300–2100. п. н. е.)

– владају Саргон и његови

наследници

• „Сумерска ренесанса”

(2100–1900. п. н. е.) – главни

град Ур. Лагаш је самосталан

град, којим влада Гудеа

• Аморити (престоница Вавилон)

(1900–1225. п. н. е.) – оснивач

Хамураби

• Асирско царство

(1225–600. п. н. е.)

• Халдејци (нови Вавилон)

(612–539. п. н. е.)

• Персија (539–331. п. н. е., кад

је осваја Александар Велики)

ЋЕРПИЧ je смеса од

блата помешаног са сламом,

обликована у опеку и осушена на

сунцу.

АЛАБАСТЕР – означава

два различита минерала: гипс

(хидросулфат калцијума) и

калцит (калцијум-карбонат). У

Египту и Месопотамији гипс су

користили за израду рељефа и

скулптура. Иако је јако мекан и

лако га је оштетити, алабастер

је цењен због беле, готово

транспарентне боје.

ЛУК, СВОД И КУПОЛА

Откриће конструкције лука и

свода омогућило је засвођа вање

великих грађевина. Месопотамија

је толико усавршила овакву

градњу да се она раширила

прво на исток, у Персију, а затим

на запад, у Малу Азију. У Уру су

сачуване гробнице које имају

облик куполе.

Област између Тигра и Еуфрата антички народи су звали Месопотамија,

што значи међуречје. То су данашње територије Ирана, Ирака и источне Сирије.

Од IV миленијума пре нове ере, паралелно са египатском, у Месопотамији

се развијала култура обележена смењивањем превласти различитих народа:

Сумераца, Акађана, Асираца и Вавилонаца.

Живот је био организован у градовима-државама утврђеним јаким бедемима.

Унутар бедема, сплет узаних улица пружао је становницима додатну

заштиту у случају освајања града. Добар принос на пољима људи су обезбедили

изградњом система за наводњавање.

Зигурат у Уру, Ирак, 2100. п. н. e.

У центру сваког града подизан је зигурат. То је била степенаста грађевина

са храмом на врху. Храм је био посвећен богу заштитнику града. У Месопотамији

су веровали да богови обитавају на небу, а владари и свештеници су

били њихови представници на земљи. Спратови зигурата се нису разликовали

само по величини, већ и по боји. Изнад белог дворишта уздизао се црни,

најнижи спрат, који је симболизовао подземни свет. Средњи спрат је представљао

земљу и бојен је црвено, а на врху је био плави храм са златним врхом

– небо и сунце. Приступ светилишту је био омогућен низом степеника с

једне стране зигурата.

Зигурати, градски бедеми, куће и гробнице рађени су од ћерпича и опеке.

Камен је увожен са севера и сматран је луксузним материјалом. Од опеке су

израђивани сви конструктивни елементи, како носећи, тако и ношени. Носећи

елементи су били зидови, а ношени лукови, сводови и куполе. Као везиво

употребљаван је земљани малтер или битумен. Од камена и алабастера

рађени су рељефи којима су украшаване грађевине.

Лучно засведен улаз, Ур, Ирак, 2100. п. н. е.

48

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност Mесопотамије

Сумерско-акадска уметност

Почеци уметности у Месопотамији везују се за настанак сумерских градова

Ура, Урука и Лагаша (данас на територији Ирака). Сачуване су сумерске

скулптуре које су служиле као украсна опрема за храмове. Женска глава из

Урука вероватно је приказивала фигуру богиње Инане или Иштар. Израђена

је од мермера, а делови који недостају сугеришу да су очи, обрве и коса били

изведени уметањем различитих материјала. Скулптуре из Абуовог храма су

упрошћене, кратког врата, широких рамена и руку склопљених у молитви.

Очи су крупне и истакнуте бојом.

СУМЕРСКЕ СКУЛПТУРЕ

Многе од фигура у камену су

заветне статуе, као што се види

из фраза које су се користиле у

натписима: „Он нуди молитве”

или „Статуо, реци мом краљу

(Богу)...” Мале статуе стоје или

седе, са рукама склопљеним у

ставу молитве. Одевене су у вунене

сукње необичног ткања које

подсећа на преклопљене латице

(грчки назив је каунакс или „дебео

огртач”).

ЛАПИС ЛАЗУЛИ – врста стене

састављене од различитих минерала

од којих се добија посебна

плава боја – ултрамарин

Ултрамарин

Женска глава, Урук, Ирачки музеј,

Багдад, Ирак, 3300–3000. п. н. е.

Скулптуре из Абуовог храма, Ирачки музеј,

Багдад, Ирак, 2700–2500. п. н. е.

Сумерски вајари су своја дела радили комбиновањем различитих материјала,

као што су дрво, лапис лазули, шкољке, црвени кречњак и злато. Примери

таквих скулптура пронађени су у краљевским гробницама у Уру: глава

бика као декорација на харфи, Ован у шипражју и Застава из Ура.

ХАРФА

Од харфе из Ура сачуван је и

део резонатора. На врху је приказан

јунак који је обгрлио два

бика са људским главама. Испод

њега, вук и лав носе храну за гозбу,

а магарац, јелен и медвед свирају

на истој харфи на којој се украс

и налазио.

Глава бика на харфи, Британски музеј,

Лондон, Енглеска, око 2600. п. н. е.

Ован у шипражју, Универзитетски музеј,

Филаделфија, САД, око 2600. п. н. е.

Део харфе из Ура,

Универзитетски музеј,

Филаделфија, око 2600. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

49


ЗАСТАВА ИЗ УРА

На страни мира одоздо нагоре

и слева надесно поворка људи

доноси дарове краљу, који ужива

у гозби.

ИНТАРЗИЈА – техника украшавања

уметањем и уклапањем

облика и орнамената различитих

материјала, као што су седеф,

слоновача, разнобојно дрво итд.

КЛИНАСТО ПИСМО

Писмо је добило назив по изгледу

знакова који подсећају на

клин. Имало је око 600 симбола

и њиме су написани најстарији

епови: Енума елиш („Када је

горе”) и Еп о Гилгамешу.

Пример клинастог писма

САРГОН ОД АКАДА

Портрет изведен сложеном

техником ливења бронзе указује на

то да су уметници познавали технику

изгубљеног воска.

Портрет акадског владара

(вероватно Саргона), Ирачки музеј,

Багдад, Ирак, око 2200. п. н. е.

СТЕЛА – вертикална камена

или дрвена плоча украшена

рељефом или натписом

Застава из Ура, страна мира, Британски музеј, Лондон, Енглеска, око 2600. п. н. е.

Застава из Ура је дрвена кутија обложена битуменом, са интарзијама од

лапис лазулија, шкољки и црвеног кречњака. Овај предмет је, причвршћен за

копље, ношен у процесијама као нека врста заставе. На једној страни су приказани

призори мира, а на другој рат. Владарев ранг је истакнут изокефалијом,

којом су измењене пропорције тако да су сви ликови на сцени једнаке

висине, осим најважнијег лика, који је виши од осталих. Фигуре су приказане

као у Египту: око и горњи део тела фронтално, а руке и ноге из профила. Фигуре

су помало здепасте, великих глава, али изразима лица показују осећања.

Сумерци су творци клинастог писма. Још око 3500. године пре нове ере

цртали су пиктограме на глиненим таблицама. Ове таблице би се онда пекле

и постајале чврсте и отпорне.

Саргон од Акада је ујединио сумерске

градове-државе и створио

прву месопотамску империју. Уметност

се све више окреће величању

владара.

Победа Саргоновог унука Нарам-Сина

и његове војске овековечена

је рељефом на стели од ружичастог

пешчара. Нарам-Син је приказан

са круном са роговима, која је

до тада била резервисана само за богове.

Греју га три сунца, симболи божанске

владавине. Његови војници

напредују између дрвећа на падини

планине. Дијагонално кретање усмерава

сву пажњу на победника.

Победничка стела Нарам-Сина, Лувр,

Париз, Француска, 2255–2220. п. н. е.

50

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност Mесопотамије

Када су речну долину заузела планинска племена северног Ирана, пала је

и акадска династија. Само је град Лагаш остао по страни од сукоба и у њему

је настављена месопотамска културна традиција. Овим градом је владао свештеник

и краљ Гудеа. Сачувана је група скулптура израђених од диорита, које

га приказују како обавља различите обреде.

Уметност старог Вавилона

Сумерци су имали свој препород,

који је кулминирао уједињењем

целе земље под влашћу Хамурабија

почетком XVIII века пре нове ере.

Вавилон (данас на територији Ирака)

је преузео улогу коју су некад имали

Акад и Ур.

Хамурабијев законик је плоча од

диорита на чијем врху је у високом

рељефу приказан владар како прима

законе од бога Сунца Шамаша. Испод

рељефа је уписан његов законик.

Асирска уметност

Хамурабијев законик (детаљ),

Лувр, Париз, Француска,

око 1750. п. н. е.

Асур (Ашур), град-држава на горњем току Тигра, процват уметности доживљава

од IX века пре нове ере, када су асирски владари почели да подижу

раско шне палате: Ашурнасирпал II у Нимруду, Саргон II у Хорсабаду и

Ашурбанипал у Ниниви (данас на територији Ирака). Ове палате су биле украшене

рељефима на капијама који приказују чуваре, крилате бикове са људском

главом и пет ногу.

ГУДЕА

У збирци француског музеја

Лувр налазе се бројне статуе Гудее

изведене од диорита. На овој

скулптури Гудеа је приказан

како држи посуду која се прелива.

Претпоставља се да обавља

ритуал који треба да допринесе

плодности и изобиљу.

Гудеа са посудом која се

прелива, Лувр, Париз,

Француска, око 2150. п. н. е.

ДИОРИТ – дубинска еруптивна

стена, тамне боје. Користи се у

архитектури и скулптури.

ХОРСАБАД

Палата и град Саргона II изграђени

су у месту Хорсабаду (Дур-

-Шарукин), 20 km од Ниниве.

Град је био правоугаоног облика,

опасан масивним зидовима и

заштићен са 157 кула. У град

се улазило на седам капија.

На терасама су се налазили

храмови, краљевска палата

и зигурат. Двор никaд није

био потпуно довршен, а син

Саргона Сенахериб напустио је

очев пројекат и за главни град

одабрао Ниниву.

Ламасу, крилати бик са људском

главом, палата Саргона II, Хорсабад,

Лувр, Париз, Француска, 700. п. н. е.

Рањена лавица, Нинива, Британски музеј, Лондон,

Енглеска, око 650. п. н. е.

ЛАМАСУ је дух заштитник

који је, по месопотамској митологији,

чувао куће, имовину и

владара. Приказује се као крилати

бик са људском главом. Рељефи

ламасуа рађени су од камених

блокова, грубо обликованих

у каменолому, а затим исклесаних

на месту где су постављани.

Када се бикови посматрају

спреда, имају по две паралелно

постављене ноге. Када се посматрају

из унутрашњости капије,

односно из профила, ове две

ноге се преклопе и зато је додавана

пета нога, која доприноси

утиску да је бик закорачио.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

51


АШУРБАНИПАЛОВА

БИБЛИОТЕКА

У библиотеци се налазило преко

22.000 глинених плочица, што

значи око 2000 књига. Ову биб–

лиотеку открио је у XIX веку археолог

Остин Хенри Лејар приликом

откопавања Ашурбанипалове

палате и плочице је пребацио

у Британски музеј у Лондону.

Међу многобројним документима

овде се налази и Eп о

Гилгамешу.

КАПИЈА БОГИЊЕ ИШТАР

Реконструкција капије чува

се у Пергамонском музеју у

Берлину. У Ираку се налази

реплика капије.

ГЛЕЂОСАНЕ ПЛОЧИЦЕ

Глеђосање је начин бојења керамике.

Глеђ је отопљено стакло

које се боји додавањем оксида

метала.

СЕМИРАМИДИНИ ВИСЕЋИ

ВРТОВИ

Вртове је подигао краљ Набукодоносор

својој супрузи Семирамиди,

која је потицала из Малије

и туговала за планинским

пејзажем. Данас се не зна чак ни

тачна локација где су се ови вртови

налазили.

Зидови свечаних просторија унутар палата такође су прекривени рељефима

који величају краља описујући његове победе и сцене из лова. Сцене у

алабастеру које приказују Ашурбанипалов лов заузимају бар две просторије

северне палате у Ниниви. Иако су плитки, рељефи веома прецизно приказују

покрет и анатомију. Допуњени су декоративним елементима, као што су

украси на одећи ловаца. Део овог барељефа приказује смртно рањену лавицу.

Стреле које су јој сломиле кичму и парализовале задње ноге ипак не спречавају

лавицу да дигне главу ка ловцима и испусти последњи урлик.

Ашурбанипал је остао упамћен у историји и као творац прве библиотеке

на свету, коју је основао у VII веку пре нове ере у Ниниви.

Халдејска или нововавилонска уметност

После пада Ниниве 612. године пре нове ере култура Месопотамије је доживела

још један процват у време последње династије вавилонских краљева.

Током владавине Набукодоносора II град Вавилон је увећан и окружен

двоструким бедемима. У град се улазило кроз чувену капију богиње Иштар,

украшену бојеним рељефом од глеђосаних плочица на којима су се налазиле

представе бикова, лавова и змајева. Свака плочица за декорисање Иштарине

капије рађена је наменски и посебно према месту које је требало да заузме

у композицији.

Од Иштарине капије до храма и зигурата бога Мардука водила је процесиона

ули ца, којом су се кретале поворке људи за време светковина.

ВАВИЛОНСКА КУЛА

Библијска легенда каже да су

некада сви људи говорили истим

језиком, па су се договорили да

саграде кулу којом ће се попети

до Бога. Бог се на њих наљутио,

срушио им кулу и помешао језике.

По једној претпоставци, ова

кула је био зигурат уз Мардуков

храм, а по другој је то зигурат у

Борсипи, у близини Вавилона.

Капија богиње Иштар (лево) и детаљ (десно), Вавилон, Пергамонски музеј, Берлин,

Немачка, 606–539. п. н. е.

Питер Бројгел, Вавилонска кула,

Музеј историје уметности, Беч,

Аустрија, 1563.

У Вавилону се налазило једно од седам светских чуда – Семирамидини висећи

вртови, а за овај град се везује и библијска легенда о Вавилонској кули.

По Херодоту, Вавилонска кула је била зигурат на седам нивоа који је симболички

представљао седам планета и седам одговарајућих боја: бела, црна, љубичаста,

плава, наранџаста, сребрна и златна.

52

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност Mесопотамије

Персијска уметност

У VI веку пре нове ере, под Киром из династије Ахеменида, Персијанци

оснивају своју државу. Убрзо овај народ осваја све територије од Персијског

залива до Средоземног мора. Највећи процват држава је доживела под владарима

Даријем и Ксерксом. Персијска религија није захтевала изградњу храмова.

Највише о архитектури сазнајемо на основу остатака палата у Персепољу,

Пасаргаду и Сузи (данас на територији Ирана). Палата у Персепољу се

састојала од низа различитих просторија, међу којима је најзначајнија била

ападана – престона дворана. Улаз су, као и у Хорсабаду, обележавали бикови

са људском главом. Зидови су били украшени рељефима, а на прозору је остало

уписано име архитекте који се звао Ардоста.

ПЕРСИЈСКА РЕЛИГИЈА

Персијску религију формулисао

је пророк Зороастер (Заратустра)

као борбу добра и зла.

Служба се састојала у молитвама,

приношењу жртава и одржавању

свете ватре. Сви ови обреди

су одржавани на отвореном.

ГРИФОН – митолошко створење

које има тело лава, а главу

и крила орла. Лав се сматрао најмоћнијом

животињом на земљи,

а орао најмоћнијом птицом на

небу.

Грифони на капителу, Персепољ,

Иран, 515–485. п. н. е.

ВОЛУТЕ – архитектонски спирални

украси налик на свитак. У

Персији и Грчкој и Риму волутама

су украшавани стубови, а

у каснијој архитектури њима су

украшаване и фасаде грађевина.

Војник који прати Персијанца (лево) и рељефи са фасаде палате (десно), Персепољ,

Иран, 515–485. п. н. е.

Употреба камена у градњи значила је да су Персијанци користили стубове

као носеће елементе. Ти стубови имају капителе украшене двема главама

бика, коња или грифона постављеним изнад групе волута. У Персепољу је

била чувена дворана са стотину стубова.

Резиме

• Месопотамија је подручје на коме су се смењивале културе Сумераца, Акађана, Асираца и Вавилонаца.

Ови народи су живели у градовима-државама. Најважнија грађевина је био зигурат;

• конструктивни елементи – лук, свод и купола – грађени су од опеке;

• сумерску уметност карактеришу скулптуре и предмети рађени од комбинације злата, шкољки и полудрагог

камења, као што су Ован у шипражју и Застава из Ура;

• од акадске уметности сачувани су портрет Саргона II, победничка стела Нарам-Сина и више фигура владара

Гудее; у старом Вавилону Хамураби је приказан како прима законе од бога Сунца;

• Асирци су на рељефима који су красили палате приказивали победе владара и призоре из лова; од града

Вавилона сачувана је капија богиње Иштар;

• персијска архитектура као конструктивни елемент користи стуб. Палату у Персепољу су украшавали

рељефи.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

53


Проверите своје знање

1. Какве је боје капија богиње Иштар и где се ова капија првобитно налазила?

2. Рањена лавица је:

а) скулптура, б) барељеф, в) рађена техником глеђосаних плочица.

3. Шта је приказано на победничкој стели Нарам-Сина?

4. Шта је зигурат? Опишите његов изглед.

5. Која од ових уметничких дела припадају уметности Египта, а која уметности Месопотамије?

а)

б)

в) г)

д) ђ)

Покажите своје знање

1. Одаберите као тему један од месопотамских народа о коме сте учили из историје и из ликовне културе

и напишите састав користећи и спајајући знање из оба предмета.

2. Од глинамола или пластелина направите мале квадре („опеке”) и покушајте да од њих конструишете

једноставну грађевину са лучним сводом. По завршетку свој рад можете и да обојите.

3. Потражите у својој околини грађевину која као архитектонски елемент има лук. То може бити грађевина

која има лучни свод, али и нека која има лук само као украсни елемент. Фотографишите је или

нацртајте.

54

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Претече грчке

уметности

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


АНТИЧКИ МИТОВИ И

ЛЕГЕНДЕ

Mитови претходе религији и

филозофији. Њима су људи покушавали

да објасне настанак

света у коме су живели, сопствено

порекло и функцију у свету.

Митови су се преносили казивањем.

Легенде су приче историјског

или биографског карактера,

прожете фантастичним појединостима.

Уметници су се инспирисали

античким митовима

и легендама у толикој мери да је

за разумевање уметности антике,

ренесансе, барока и класицизма

неопходно познавање античке

митологије, коју можете пронаћи

у књизи Николаја Андрејевича

Куна Легенде и митови старе

Грчке.

ЛЕГЕНДА О КРАЉУ

МИНОСУ

Миносу, краљу Крита, бог

мора Посејдон послао је прелепог

бика. Из љубави Миносове

жене Пасифаје према том бику

родио се Минотаур – чудовиште

са главом бика и телом човека.

Минотаура су сакрили у лавиринт

који је саградио Дедал.

Сваких девет година Атињани су

слали младиће и девојке, који су

бацани у лавиринт. Минотаура

је убио Тезеј уз помоћ Миносове

ћерке Аријадне, која му је дала

мач и клупко конца да пронађе

излаз из лавиринта.

ЛИНЕАРНО А ПИСМО још

увек није дешифровано. У каснијем

периоду, у Микени је писано

линеарним Б писмом, које

је дешифровао Енглез Мајкл

Вентрис.

Више о минојској цивилизацији

можете сазнати на сајту:

http://ancient-greece.org/art/

minoan-art.html.

Претече грчке уметности

На острвима Егејског архипелага, Криту, у источном делу Пелопонеза и

западном делу Мале Азије у периоду од 3000. до 1100. године пре нове ере развијала

се егејска цивилизација и култура, о којој сведоче остаци раскошних

палата, утврђења, фреско-сликарства, керамике и предмети од племенитих

метала. Неке од најстаријих античких легенди потичу са овог подручја.

Критска уметност

Легенда о краљу Миносу инспирисала је енглеског археолога Артура

Еванса да на Криту потражи потврду о њеној веродостојности. Започео је

ископавања око 1900. године и ускоро открио палату у Кнососу.

Палата у Кнососу, Хераклион, Крит, Грчка, између 1900. и 1450. п. н. е.

Крит је средоземно острво и његов географски положај учинио га је центром

тадашњег трговачког света. Културу која се овде развила Еванс је назвао

минојском, по краљу Миносу. Минојци су били вешти у обради метала и керамике,

а надасве добри бродоградитељи, који су редовном пловидбом остваривали

везе између три континента стварајући хегемонију на мору. Писали

су линеарним А писмом.

Краљевске палате су биле простране, удобне, опремљене низом просторија,

терасама, степеништима и двориштима намењеним светковинама и

представама. Тако су оријентисане да се из њих пружао широк поглед

на море. Остаци палата нађени су у Фестосу, Закросу и Малији, али је

највећа и најзначајнија била палата у Кнососу. Собе за становање у палати

и престоне дворане биле су раскошне, са поплочаним подовима. Удобности

су доприносила и купатила, која су снабдевана водом помоћу водовода од

теракоте. У палати су се налазиле и различите радионице и складишта.

56

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Претече грчке уметности

Палата је имала равне таванице, а како је подигнута на терену са различитим

нивоима, на појединим деловима је имала и по неколико спратова. Грађена

је од камена и дрвета, којих на острву има у изобиљу, а употребљавана је и

опека. Главни конструктивни елемент је стуб који се због специфичног облика

назива критски стуб. Зидови палата су украшавани фреско-сликарством.

Палату у Кнососу називају и Лавиринтом и Палатом двосекле секире.

КРИТСКИ СТУБ има округли,

спљоштен капител, а стабло му је

шире при врху него при основи.

Критски стубови, палата у Кнососу

ФРЕСКО-СЛИКАРСТВО је

зидно сликарство које се изводи

на свежем малтеру (ал прима

или ал фреско), при чему се

боје мешају са водом. Зидно

сликарство на сувом малтеру,

при чему се као везиво користи

казеин (мешавина посног сира и

креча) назива се ал секо.

Престона дворана, палата у Кнососу

Палате су осликаване споља и изнутра. Приказивали су различите мотиве:

процесије и обреде, борбе са биковима, призоре из природе и декоративне

мотиве. Једна од најпознатијих је Фреска тореадора, која се налазила у малом

дворишту палате у Кнососу. На фресци је приказана акробатска вежба: две

девојке и младић прескачу бика. Уметник са три фигуре приказује читаву акцију:

залет и одраз, сам прескок и доскок иза бика. Боје су у контрасту. Фигура

младића је приказана тамном бојом, за разлику од светлих фигура девојака.

ЛАВИРИНТ

Палати у Кнососу је дат овај

назив због великог броја просторија

и њиховог компликованог

распореда.

Реконструкција палате у Кнососу

ПАЛАТА ДВОСЕКЛЕ

СЕКИРЕ

Овај назив палата је добила

по стилизованом мотиву двосекле

секире који украшава једну

од просторија. На Криту је пронађено

овакво оружје.

Фреска тореадора, Археолошки музеј, Хераклион, Крит, Грчка, 1550. п. н. е.

Двосекла секира, Крит, Грчка,

бронзано доба

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

57


ФРИЗ – орнамент облика траке

на коме се мотиви ритмички

понављају или варирају

МАЛА ПАРИЖАНКА

Фреска је добила овај назив

зато што подсећа на портрете

какве су сликали француски импресионисти

у другој половини

XIX века.

Фреска тореадора је део фриза уоквиреног сликаним орнаментима. Оваквим

фризовима осликавани су ходници и тремови, а њихова дужина дозвољавала

је сликање читавих група и поворки фигура. Вероватно је део такве

поворке и портрет девојке назван Мала Парижанка.

Принц међу љиљанима из палате

у Кнососу, Археолошки музеј

Хераклион, Крит, 1550. п. н. е.

Принц међу љиљанима је редак пример

критског бојеног рељефа. Крићани фигуре углавном

приказују у профилу, са оком које као

да гледа анфас. Овакав приказ фигуре имали

су и Египћани. За разлику од египатских

укочених фараона, критске фигуре прика зују

слободан покрет, а фигуре су елегантне, узаног

струка и назначених мишића. Осим на

Криту, вредно сликарство је сачувано и на

острву Тири.

Крићани су били вешти у изради предмета

од керамике. Уз помоћ грнчарског кола правили

су вазе елегантних и разноврсних облика.

Вазе су осликавали различитим мотивима,

често онима који су везани за морску флору

и фауну.

Мала Парижанка,

Археолошки музеј Хераклион,

Крит, Грчка, 1550. п. н. е.

ТИРА је стари назив за данашњи

Санторини. Испод наслага

осталих од вулканске ерупције

и низа земљотреса који су уништили

град и палату око 1500.

године пре нове ере сачуване су

зидне слике високог квалитета и

ведрог колорита.

Рибар, фреска са Тире,

Археолошки музеј, Акротири,

Санторини, Грчка, 1200. п. н. е.

Богиња са змијама, Археолошки музеј,

Хераклион, Крит, Грчка, око 1600. п. н. е.

Ваза са октоподом, Археолошки музеј,

Хераклион, Крит, Грчка, око 1500. п. н. е.

На Криту је пронађено мало скулптура. Међу њима се истичу фигурине

назване Богиње са змијама. Пронађене су у подземној ризници главног светилишта

у Кнососу. Високе су око 30 cm и приказују или богињу мајку или

свештенице које служе њеном култу.

58

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Претече грчке уметности

Микенска уметност

Микенска цивилизација се развијала на грчком копну око градова-краљевина

као што су Пилос на западном Пелопонезу и Тиринт у Арголиди. Најмоћнији

од ових градова била је Микена. Немачки археолог Хајнрих Шлиман

вршио је истраживања на овом подручју након што је стекао славу открићем

Троје.

Градови су обично подизани на врховима брда, а њихов најважнији део

била је утврђена палата. Бедеме који су окруживали Микену стари Грци су у

каснијим временима назвали киклопским зидовима.

ХАЈНРИХ ШЛИМАН (1822–

1890) – немачки археолог-аматер

који је 1868. године открио Троју

користећи се подацима из Хомерових

спевова Илијада и Одисеја,

а ископавања је вршио у Микени,

Орхомену и на Итаци. У Микену

је дошао вођен Паусанијиним

делом Класични опис Грчке. Ту је

убрзо открио гробнице и у њима

грнчарију, накит и златне маске.

Хајнрих Шлиман

КИКЛОПСКИ ЗИДОВИ су зидани

од великих, грубо тесаних

камених блокова, спајаних без

малтера, дебљине од седам до 17

метара.

Лавља капија, Микена, Грчка, око 1250. п. н. е.

У оквиру ових бедема очувана је Лавља капија која је добила назив по

рељефу на коме су приказане две лавице ослоњене предњим шапама о стуб

у центру.

Централна грађевина у оквиру простора

палате била је краљевска дворана

за пријеме која се звала мегарон.

Састојала се од предворја и централног

дела у коме се налазило огњиште окружено

са четири стуба. Од мегарона ће

касније настати грчки храм.

3

1 2

1. трем

2. централна просторија

3. стубови

3

Киклопски зидови, Микена, Грчка

МЕГАРОН

Мегарон, Микена, Грчка,

око 1250. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

59


ТОЛОС

У микенској архитектури толосом

се назива гробница са

кружном основом. Најбоље очувана

је Атрејева ризница, која

се састоји из прилазног ходника

(дромоса) и простора за сахрањивање,

који је засведен куполом

налик на кошницу. Ове

куполе су градили тако што су

постављали камење у круг и у

сваком следећем реду изостављали

по један камен.

Осим палата, Микењани су градили и гробнице за своје владаре у облику

кошнице са кружном основом које се називају толоси. Најпознатија оваква

гробница је Атрејева ризница. У кругу гробова пронађено је обиље гробних

дарова: посуда за пиће, накита, оружја и златних посмртних маски. Због

овога је и гробница названа Атрејевом ризницом, иако је, кад су је археолози

открили, већ била опљачкана.

Пресек Атрејеве ризнице –

гробнице у Микени

ЗЛАТНА ПОСМРТНА

МАСКА

Шлиман је у Микени открио

пет златних маски у два гроба и

маску на слици назвао Агамемноновом.

Археолози су је датирали

у период 1550–1500. године

пре нове ере, у време пре него

што је Агамемнон живео.

Улаз у Атрејеву ризницу, Микена, Грчка,

око 1300–1250. п. н. е.

Жена са кутијом од слоноваче, Тиринт,

Археолошки музеј, Атина, Грчка, око

1200. п. н. е.

Агамемнонова златна маска,

Археолошки музеј, Атина,

Грчка, око 1550–1500. п. н. е.

ТИРИНТ

Тиринт је био утврђени град,

подигнут на узвишењу и опасан

киклопским зидовима. Имао је

палату, мегарон, зграде за становање.

Просторије су биле украшене

фрескама, а првенствено су

представљане жене при вршењу

култних обреда.

На зидовима палата у Микени и Тиринту откривени су трагови богате

сликарске декорације. Мотиви су били шетње, забаве, лов и поворке. Фигуре

су приказиване као и на Криту – у профилу, са оком приказаним анфас. Техника

је ал фреско, а колорит дат у контрастним тоновима. Фигуралне композиције

су приказиване у тракама окруженим орнаментиком. И овде је израда

посуда од керамике била развијена, као и сликарство на вазама, али се вештина

микенских уметника најбоље огледа и на рељефима на златним посудама,

попут прецизног рада на пехарима пронађеним у гробници у Вафију, на Пелопонезу.

На једном пехару приказан је човек који покушава да ухвати бика

мрежом и да га припитоми, а на другом припитомљени бик. Рађени су техником

искуцавања у злату, а уметник верно приказује детаље анатомије, покрет,

па и пејзаж у коме се бикови налазе.

60

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Претече грчке уметности

ВАФИО се налази у Лаконији,

у близини Спарте. Крајем XIX

века овде је откривен толос са

разним драгоценим гробним даровима.

Пехари из Вафија, Археолошки музеј, Атина, Грчка, око 1500. п. н. е.

Резиме

• Егејска култура и уметност развијале су се у трећем и другом миленијуму пре нове ере;

• Артур Еванс је открио критску културу, а Хајнрих Шлиман микенску;

• Крићани су градили палате без одбрамбених зидова. Најбоље је очувана палата у Кнососу, са низом

просторија украшених фрескама. Најпознатије су Фреска тореадора и бојени рељеф Принц међу

љиљанима. Критска керамика је фине израде, осликана флоралним елементима и мотивима везаним

за море;

• од грађевинских материјала коришћени су камен и опека, а главни конструктивни елемент је стуб;

• Микена и сродни градови на копну били су утврђени јаким зидовима. Очувани су Лавља капија, круг

гробова и Атрејева ризница, као и темељи мегарона и царске палате. У гробницама је пронађено много

вредних предмета, а најпознатији су Агамемнонова маска и пехари из Вафија.

Проверите своје знање

1. Како је изгледала палата у Кнососу?

2. Којом су техником осликавани зидови палата на Криту и у Микени?

3. Чему је служио мегарон и како је изгледао?

4. Која од ове две слике припада египатској, а која критској уметности?

а) б)

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

61


5. Која од ове две грађевине припада месопотамској, а која микенској архитектури?

а) б)

Покажите своје знање

1. Нацртајте план једноспратне грађевине – дворца који има најмање десет просторија са одређеном наменом.

2. Потражите у литератури или на интернету још примера сликарства са Крита, из Микене и древног

Египта. У чему се све разликују египатско и егејско сликарство? Своја запажања изнесите у краћем

саставу, који можете прочитати на наредном часу.

3. Термин „дизајн” односи се на примењену уметност и њене естетске вредности. Међутим, ови предмети

треба да буду и функционални, да служе одређеној сврси. Критске и микенске вазе су неки од

најстаријих примера везе дизајна и функционалности. Покушајте да дате нацрт или да од глинамола

или материјала за рециклажу обликујете предмет који ће бити у једнакој мери функционалан и садржавати

естетске квалитете.

62

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност

античке Грчке

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


VIII ВЕК ПРЕ НОВЕ ЕРЕ

Као полазна тачка грчке хронологије

узима се 776. година

пре нове ере, када су први пут

одржане Олимпијске игре.

ПОЛИС – град-држава у старој

Грчкој

ГРЦИ

Именом Грци (од латинског

Graeci) Римљани су звали целокупно

становништво Грчке – Хеладе,

према имену дорског племена

са којим су највероватније

прво дошли у контакт. Каснија

грчка митологија створила је

легенду о Хелену. Хелен је био

син Деукалиона, праоца људског

рода, и Пирхе. Имао је три сина:

Еола, Дора и Ксута, а Ксут синове

Јона и Ахеја.

СТОА

Стое су дугачки тремови са

стубовима. Подизане су на трговима

и крај светилишта као заштита

од временских непогода.

Опште одлике грчке уметности

После пропасти Микене уследило је раздобље миграције Дорана, Јоњана,

Еолаца и Ахајаца. До VIII века пре нове ере формирали су се полиси, а Грци

су већ почели да колонизују градове у Малој Азији и Италији. Полис је био

утврђени град, али и центар целе области, коме су припадала околна села.

Унутар града највећи део земљишта заузимале су куће за становање, грађене

од опеке и покривене крововима са црепом. Средиште сваког града била

је агора – градски трг на коме су се налазили тржница, продавнице, занатске

радње и зграде од општег значаја. Агору је окруживала стоа – покривени

трем са колонадом стубова.

Религија је играла значајну улогу у животу старих Грка, због чега су велику

пажњу поклањали подизању храмова. Градили су их од камена, а од конструктивних

елемената користили су стубове и равне камене греде. Кровови

су били двоводни, прекривени црепом, и имали су дрвену конструкцију.

Пошто се развио из микенског мегарона, грчки храм је имао предворје –

пронаос и сам дом божанства – наос, у коме је била скулптура бога коме је

храм посвећен. Насупрот пронаосу додавано је зачеље – опистодомос, тј. ризница

храма. Верници се нису окупљали у унутрашњости већ су стајали око

храма.

БОЈЕНИ РЕЉЕФИ

На реконструкцији се види

део фриза украшеног рељефом.

опистодомос

скулптура бога

наос

пронаос

колонада

или

перистил

Основа грчког храма

Реконструкција боје на Партенону,

из књиге Историја уметности

у сликама, Верлаг фон Симан,

Лајпциг, Немачка, 1883.

СТИЛОБАТ – камена плоча на

којој стоје стубови, горња облога

темеља

Грчке архитекте су водиле рачуна о пропорцији храмова и складним мерама.

На основу изгледа стубова настала су три стила грчке архитектуре: дорски,

јонски и коринтски. Сваки део фасаде храма има своју намену, назив и

начин како се украшава. Један од начина украшавања били су бојени рељефи,

који су понекад замењивали слике.

Грчки храм је правоугаона грађевина уздигнута на неколико степеника и

постављена на стилобат. Испред пронаоса и опистодомоса налази се паран

број стубова, а често је цео храм окружен колонадом стубова. Правило је налагало

да број стубова на дужој страни храма буде два пута већи од броја стубова

испред пронаоса плус један.

64

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

забат

ТАМБУР – назив за делове у

облику ваљка од којих се састоји

стабло стуба.

триглиф

метопа

фриз

ЗАБАТ – троугаони простор

који заклапа кров на две воде.

Налази се на прочељу и зачељу

грчког храма и украшен је рељефом

у камену.

капител

тамбур

архитрав

стабло

стуба

стилобат

Рељеф са забата, Зевсов храм у

Олимпији, Археолошки музеј,

Олимпија, Грчка, око 470–456. п. н. е.

ЈОНСКИ СТИЛ

Херин храм, Пестум, Италија, око 460–450. п. н. е.

Тела стубова су рађена из тамбура причвршћених металним спојевима

или су имали отвор у средини, па су слагани на камену или металну шипку.

Украшавани су канелурама – вертикалним полукружним браздама. На врху

стуба стајао је капител, проширен и декоративно обрађен део. По облику капитела

најлакше разликујемо стилове. Изнад стубова и капитела је архитрав,

камена греда, а изнад њега фриз, трака са орнаменталним или фигуралним

рељефима. Изнад фриза налази се забат, украшен рељефом у камену.

Дорски стуб стоји директно на стилобату

и има једноставан капител у облику јастучића

са четвртастом каменом плочом одозго.

Код дорског храма фриз је триглифима (украс

са три вертикална зареза) подељен на метопе

(четвртаста поља украшена рељефом).

Јонски стил се разликује од дорског по пропорцијама

стуба, троделној стопи на којој

стоји, капителу и фризу. За разлику од дорског

стуба, који је масиван и шири се при дну,

јонски је витак и раван. Капител је украшен

увијеним спиралним украсима који се зову

волуте. Јонски фриз има рељеф који тече без

икаквих прекида. Коринтски стил се формирао

последњи и више су га користили Римљани

него Грци. У свему личи на јонски, осим

по капителу, који је исклесан као корпица са

лишћем и цвећем биљке акант.

Дорски стубови

Капител јонског стуба

Стопа јонског стуба

КОРИНТСКИ СТИЛ

Витрувије је записао да је коринтски

капител осмислио

скулптор Калимах, који се шетао

коринтским гробљем и на једном

гробу угледао корпу са понудама

коју је неко поклопио каменом

плочом. Биљка акант је израсла

кроз корпу и овај призор је

инспирисао скулптора да створи

нови стил.

Капител коринтског стуба

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

65


забат

ГРЧКИ БОГОВИ

метопа

Зевс

врховни бог,

громовник

Хера

Зевсова жена,

заштитница брака

фриз

Посејдон

бог мора

Деметра

Аполон

Афродита

богиња земље и

природе

бог лепоте и уметности

богиња љубави

триглиф

архитрав

капител

Артемида

богиња лова

Ареј

Атена

бог рата

богиња мудрости

стуб

Хермес

Хефест

гласник богова

ковач, бог ватре и

вулкана

стопа

Дионис

бог вина

ГРЧКО СЛИКАРСТВО

Плиније Старији, римски писац

и научник из I века, пренео

је анегдоту о грчким сликарима

Зеуксиду и Парасију. Зеуксид

је на слици тако верно насликао

грожђе да су птице слетале и покушавале

да га кљуцају. Хвалио

се тим успехом пред сликарем

Парасијем. Потом је Парасије

донео Зеуксиду слику покривену

завесом. Када је Зеуксид покушао

да скине завесу, није могао

– била је насликана.

Један од ретких сачуваних

примера грчког сликарства је

слика Приношење жртве нимфама

која потиче из места Пице код

Сикиона. Остали примери сликарства

сачувани су на вазама.

ДОРСКИ КОРИНТСКИ ЈОНСКИ

Поређење стилова грчке архитектуре

Сваки полис античке Грчке био је под заштитом неког бога или богиње и

прослављао је празнике посвећене њима. Прославе су често подразумевале

и надметања у спорту, песништву, музици и говорништву. Победницима

су одаване велике почасти, једнако као и ратницима који би се истакли у

биткама. Грци су богове замишљали антропоморфно и приписивали су им

све људске врлине и мане. Богове, хероје, победнике, младиће и девојке који

су одражавали идеал лепоте свог времена овековечили су скулптурама. За

разлику од архитектуре и скулптуре, о грчком сликарству сазнајемо само

из писаних докумената, јер се оригинална дела нису сачувала. Најбоље је

очувано сликарство на вазама.

Приношење жртве нимфама, детаљ,

Археолошки музеј, Атина, Грчка, око

540–530. п. н. е.

Античке грчке вазе из архајског периода (лево) и класичног периода (средина и десно)

ПЕРИОДИЗАЦИЈА ГРЧКЕ УМЕТНОСТИ

Архајски период VIII–VI век пре нове ере

Класични период V–IV век пре нове ере

Хеленистички период III–I век пре нове ере

66

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

Уметност архајског доба

Архајско доба обухвата време VIII, VII и VI века пре нове ере. Најстарији

храмови израђени у дорском стилу су Херини храмови у Пестуму, у јужној

Италији.

Два Херина храма, подигнута око 550. године п. н. е. и око 460–450. године п. н. е. у Пестуму, Италија

У јонском стилу је био изграђен Артемидин храм у Ефесу, у данашњој Турској,

једно од седам светских чуда. Мермерни храм је имао три реда стубова

испред прочеља и два реда на осталим странама. Стубови су изнад базе, украшени

рељефом. Изградњу храма су половином VI века пре нове ере отпочеле

критске архитекте Херсифон и Метаген, а довршен је тек после 120 година.

Половином IV века пре нове ере храм је спаљен.

АРТЕМИДИН ХРАМ У

ЕФЕСУ

Храм је подигао лидијски краљ

Крез, који је, према предању, био

најбогатији владар свог времена.

Храм је страдао у ноћи 31. јула

356. године пре нове ере, у пожару

који је подметнуо становник

Ефеса по имену Херострат. Кад

су га упитали зашто, одговорио

је да је то учинио да би његово

име остало забележено у историји.

Исте ноћи када је храм уништен

родио се Александар Македонски.

Он је 334. године пре

нове ере дао да се храм обнови.

Скулптуру Артемиде је урадио

Праксител. Обновљени храм

је трајао више од 500 година. На

крају је пао као жртва Гота, затим

земљотреса и на крају едикта

цара Теодосија против паганских

храмова из 389. године. Цар

Јустинијан је дао да се део рушевина

храма пренесе у Константинопољ

и узида у цркву Божје

премудрости (Свету Софију).

ХЕРА СА САМОСА

На Самосу је било велико светилиште

посвећено Хери, са

више храмова из различитих периода.

На скулптури је очуван

натпис „Керамис ме је посветио

Хери, као поклон”.

Рељеф на основи стуба Артемидиног храма у

Ефесу, Британски музеј, Лондон, Енглеска

Артемидин храм у Ефесу, Турска, данашњи изглед

Грчка скулптура овог периода била је под јаким египатским утицајем.

Скулптори су израђивали скулптуре од камена или бронзе и често су их бојили.

Једна од најстаријих скулптура приказује богињу Херу.

Хера са Самоса, Лувр,

Париз, Француска,

око 570. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

67


КОРЕ И КУРОСИ

Коре су увек приказиване одевене,

често са савијеном руком

као да приносе дарове. Скулптуре

младића се тумаче као идеал

владајуће аристократије, која је

на овај начин изражавала свој

повлашћени положај.

Доминирала су два типа скулптуре: фигуре девојака (коре) и актови младића

(куроси). Оба типа скулптура рађена су у крутом, фронталном ставу,

широких рамена и узаног струка. Фигуре младића, попут египатских скулптура,

имају једну ногу приказану у искораку. Скулптуре овог периода имају

карактеристичан тзв. архајски осмех, као што се види на примеру Москофора.

AKT – уметничко дело које

представља наго људско тело

МОСКОФОР

Младић који носи теле, жртвену

животињу. Има шупљине

у очима јер су ту били умеци од

стаклене пасте.

Аристон са Пароса, Кора

Фрасиклеја, Археолошки

музеј, Атина, Грчка, око

550. п. н. е.

Курос, Музеј

Метрополитен, Њујорк,

590–580. п. н. е.

Пирејски Аполон,

Археолошки музеј, Атина,

Грчка, 530–500. п. н. е.

Москофор (носач телета),

Музеј Акропоља, Атина, Грчка,

око 570. п. н. е.

Како је време пролазило, скулптори су фигуре приказивали мање круто

и реалније. До V века пре нове ере формираће се тзв. класични контрапост,

поза при којој је ослонац тела на једној нози, док друга нога, опуштена и благо

савијена унапред или уназад, као на примеру скулптуре Пирејског Аполона.

При оваквом ставу, кукови су благо нагнути у односу на рамена, што доприноси

опуштенијем ставу фигуре и њеном природнијем изгледу.

Примери грчког сликарства углавном нису сачувани, осим сликарства на

вазама. Од IX века пре нове ере вазе су осликаване геометријским украсима

и стилизованим фигурама људи и животиња, па је овај стил назван геометријским.

Вазе великих димензија, од преко једног метра, служиле су као надгробни

споменици. По Дипилонском гробљу у Атини, где су пронађене, добиле

су назив дипилонске вазе.

68

Дипилонска ваза, геометријски стил,

Музеј Метрополитен, Њујорк,

око 740. п. н. е.

Сликар Егзекија, Ахил и Ајант бацају коцке у време опсаде

Троје, црнофигурални стил, Ватикански музеји, Рим,

Италија, око 530. п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

Од VI века пре нове ере мења се начин осликавања ваза. Различити призори

из митологије и свакодневног живота сликају се црном бојом на црвеној

подлози, па тако настаје црнофигурални стил сликарства.

Уметност класичног доба

Класична грчка уметност развијала се у V и IV веку пре нове ере. У V веку

пре нове ере, у време владавине Перикла, Атина је постала центар грчке књижевности,

филозофије и уметности, па се овај период назива и златним веком

Атине.

Након изградње бедема који су спајали луку Пиреј са Атином почиње велика

градитељска активност на атинском Акропољу. Храмови који су овде

постојали срушени су у грчко-персијским ратовима. За уређење и изградњу

Акропоља Перикле је задужио скулптора Фидију и архитекте Иктина и Каликрата.

Касније је ту подигнуто више храмова: Партенон, Ерехтеон, храм Атене

Нике и раскошни улаз – Пропилеји.

ВАЗНО СЛИКАРСТВО

Вазе су се израђивале на грнчарском

точку. Осликаване су

бојом добијеном од најфиније

разређене глине и органских

састојака. Уметник се потписивао

на дну вазе, а често су се могла

наћи и два потписа: уметника

који је обликовао вазу и уметника

који ју је осликао. Вазе су се

разликовале према облику и намени.

Амфоре су велике посуде

које су служиле за превоз и чување

вина, уља, меда и житарица.

Кратер је посуда са две дршке и

служио је за мешање вина и воде.

Лекит је ваза у којој се чувало

уље, а бели лекит се користио у

погребним обредима. Купа је посуда

из које се пило вино. Хидрија

је посуда са три дршке у којој

се доносила вода. Ојнохое је посуда

која је служила за пресипање

вина из кратера у мање вазе.

Ерехтеон

Партенон

Амфора Полазак ратника,

пронађена у Атини, Лувр, Париз,

Француска, око 550–540. п. н. е.

статуа Атене Промахос

Пропилеји

храм Атене Нике

Акропољ, реконструкција

Први храм изграђен на Акропољу је Партенон, посвећен Атени Партенос

(девици), и сматра се врхунцем дорског стила. Како Партенон визуелно доминира

не само Акропољем, већ и градом, архитекте су посебну пажњу посветиле

складу пропорција. Он се огледа у броју стубова, којих има по осам на

предњој и задњој страни и по седамнаест на бочним странама, њиховој висини

и односу величина свих осталих елемената.

АКРОПОЉ

Акропољ на грчком значи

„град на брду”. Био је познат и као

Кекропија, по митолошком бићу

Кекропу, пола змији – пола човеку,

који се сматра првим владарем

Атине. По легенди, на овом месту

су се Посејдон и Атена такмичили

за власт над градом. Посејдон

је граду даровао извор воде, али

је та вода била слана. Атена је посадила

маслину и тим даром задобила

град.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

69


ПАРТЕНОН

Партенон се као Атенин храм

одржао скоро хиљаду година. У

доба хришћанства претворен је

у цркву посвећену Богородици

и делимично је преграђен. Многе

скулптуре су тада склоњене

или уништене, јер су приказивале

паганске богове. У XIII веку,

у време Латинског царства, служио

је као католичка црква. Године

1456. Атина је постала део

Османског царства. Партенон је

претворен у џамију и дограђен

му је минарет. Касније су Турци

користили овај храм као складиште

барута. Године 1687. Млечани

су, под вођством Франческа

Моросинија, приликом напада

на Атину топовским ђулетом

погодили ово складиште и храм

је делимично уништен. Почетком

XIX века лорд Томас Елгин,

британски амбасадор у Цариграду,

пренео је рељефе са храма у

Енглеску и они се данас чувају у

Британском музеју. Обнова и реконструкција

Акропоља и Партенона

раде се од 1975. године.

РЕЉЕФИ

На источном забату налазио

се рељеф који је приказивао

рођење Атене из Зевсове главе,

а на западном спор између Атене

и Посејдона око превласти

над Атином испред хероја, богова

и митских краљева. Три сачуване

богиње вероватно представљају

Хестију, Дијану и Афродиту.

Спољни фриз су сачињавале

92 метопе са мотивима борбе.

У метопама на северној страни

приказан је Тројански рат, на

јужној борба кентаура, на западној

борба Амазонки, а на источној

борба гиганата.

ФИДИЈА (око 480 – око 430.

п. н. е.) – о животу једног од

највећих грчких скулптора има

мало података. Највише сазнајемо

из записа о Периклу, јер

су њих двојица били пријатељи.

Фидија је надгледао све радове

на Акропољу и доста утицао на

израду рељефа, али су овај део

посла углавном обављали његови

сарадници.

Архитектe Иктин и Каликрат, Партенон, Атина, Грчка, 432. п. н. е.

Храм је био украшен рељефима које је радио Фидија са помоћницима. Сачувана

је скулптурална група са источног забата која приказује три богиње.

Компоноване су тако да својим положајима прате косину забата. Богато набране

драперије делују као да су мокре и делимично припијене уз натуралистички

моделована тела.

Фидија и сарадник, Три богиње, источни забат

Партенона, Британски музеј, Лондон, Енглеска,

око 435. п. н. е.

Фидијина радионица, Борба кентаура

и Лапита, јужна страна Партенона,

Британски музеј, Лондон, Енглеска,

447–442. п. н. е.

Фриз на Партенону је, као и код сваког дорског храма, подељен триглифима

на метопе украшене рељефима. На свакој метопи мотив је борба. У компоновању

фигура остварена је динамика, а сами рељефи су врло високи и

прецизно исклесани до најмањих појединости. Посебна пажња је посвећена

верном приказивању анатомије.

На спољним зидовима наоса налазио се фриз у јонском стилу на коме су

биле приказане светковине Панатенеје. Људи и коњаници припремају прославу,

крећу се у свечаној поворци ка Акропољу и приносе дарове. Рељеф је

знатно нижи од оних у забату и метопама, али је сваком детаљу посвећена велика

пажња, а ритмичком изменом појединих група поворке и увођењем разноврсних

ставова појединачних фигура избегнута је монотонија.

70

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

Ткаље, детаљ Панатенеја са источног дела наоса Партенона, Лувр, Париз, Француска, 445–435. п. н. е.

Атена Варвакион, Археолошки

музеј, Атина, Грчка, III век

У унутрашњости наоса налазила се велика

скулптура Атене Партенос, коју је радио

Фидија од злата и слоноваче. Скулптура је била

висока 12 m и приказивала је богињу одевену у

дуги златни пеплос (хаљину). Под левом руком

је држала штит, а на десној руци, ослоњеној о

стуб, стајала је Ника, крилата богиња победе.

Сачувано је више копија ове скулптуре, од

којих се најлепшом сматра мала римска копија

из III века.

Храм Ерехтеон је саграђен на месту где су

се, према легенди, надметали Атена и Посејдон,

а краљ Ерехтеј је био судија. Храм има три

улазна трема и подигнут је на косом терену. На

северној страни је трем са јонским стубовима.

На западној фасади је трем са каријатидама,

скулптурама девојака у функцији стуба.

ПАНАТЕНЕЈЕ су биле светковине

и такмичења одржавана

половином августа, у време

рођендана богиње Атене. Велике

панатенеје су се славиле сваке

четврте године почев од владавине

Пизистрата 566. године

пре нове ере. Састојале су се од

поворке која је кретала од Дипилонске

капије у Керамеикосу

до Акропоља носећи дарове

богињи, међу којима је најважнији

био скупоцени пеплос који

су радиле атинске девојке. У оквиру

Панатенеја организована су

такмичења у музици, песништву

и спорту. Победници су добијали

вазу у којој је било уље са свете

маслине.

АТЕНА ПАРТЕНОС

Скулптура је завршена и постављена

у храм за Велике панатенеје

439. године пре нове ере.

Стајала је у Партенону до V века,

а затим је пренета у Цариград,

где је касније уништена. У Народном

музеју у Београду чува

се једна копија Атене Партенос

из III–II века пре нове ере која је

пронађена у селу Букову код Битоља,

у Македонији.

Ерехтеон и трем са каријатидама, Акропољ, Атина, Грчка, 427–407. п. н. е.

Атена Партенос, Народни

музеј Београд, III–II век п. н. е.

ЕРЕХТЕЈ је био први атински

краљ који је погинуо у бици за

свој град, па су му зато Атињани

исказивали божанске почасти.

КАРИЈАТИДЕ су добиле име

по девојкама из Карије, на Пелопонезу.

Данас се на Ерехтеону

налазе реплике каријатида.

Четири оригиналне фигуре

се чувају у Акропољском музеју

у Атини, а две у Британском музеју

у Лондону.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

71


ЗЕВС ОЛИМПИЈСКИ

Цар Теодосије II је 426. наредио

да се ова скулптура склони

из храма и пренесе у Константинопољ,

где је вероватно страдала

у пожару. Половином XX века

у Олимпији су пронађени остаци

Фидијине радионице, у којој

је још било слоноваче и калупа

преко којих су рађени поједини

делови од злата.

АУРИГА

У Делфима је подигнут храм и

пророчиште посвећено Аполону.

На том месту је Аполон убио

питона и томе у част организоване

су Питијске игре. Аурига је

скулптура коју је наручио тиранин

Полизел из Ђеле на Сицилији,

у част победе његовог кочијаша

у трци на Питијским играма.

Од Фидијиног најпознатијег дела, једног од седам светских чуда – статуе

Зевса у Олимпији, остао је само опис у текстовима. Статуа од злата и слоноваче,

висока око 12 m, приказивала је Зевса на престолу. У левој руци је имао

жезло, а у десној богињу Нике. На престолу и основи налазили су се рељефи.

Скулптура V века пре нове ере умногоме се разликује од архајске. Са приказаних

ликова нестаје архајски осмех, а уметници се све више баве пропорцијама

фигуре, анатомијом и ставом. Док архајски период може да се изучава

на основу оригиналних дела, класични период углавном упознајемо посредно,

преко римских копија. Грци су најчешће радили бронзане скулптуре, док

су римске скулптуре, копије грчких, рађене од мермера. Будући да је бронза

била вредан материјал, с временом су многа дела претопљена. Ретки сачувани

оригинали су скулптура Ауриге, возара из Делфа, и велика скулптура божанства

за које се не зна да ли је Посејдон или Зевс (јер није познато да ли је

у руци држао трозубац или муњу).

Аурига, Археолошки

музеј, Делфи, Грчка,

око 480. п. н. е.

ДИСКОБОЛ

Миронов Дискобол је најчешће

копирана статуа у римској уметности.

Постоји око шездесет копија,

а за најбољу се сматра Дискобол

Ланцелоти.

Зевс (Посејдон?), Археолошки музеј,

Атина, Грчка, око 460. п. н. е.

Дискобол Ланцелоти, римска

копија, Римски народни музеј,

Рим, Италија, око 140.

Осим Фидије, скулптори V века пре нове ере чувени по својој вештини

били су још Мирон и Поликлет. Миронов Дискобол (Бацач диска) приказује

спортисту напрегнутих мишића и мирног, сконцентрисаног лица. Његов

став изгледа веома убедљиво, али се заправо на овај начин не може бацити

диск. Покрет је наглашен самим распоредом линија кретања.

72

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

Поликлет је такође приказивао спортисте. На својим скулптурама, као

што је Дорифор (Копљоноша), бавио се идеалним пропорцијама људског тела.

Развио је контрапост који се од претходних разликује по томе што је ногу

која одржава равнотежу поставио иза тела. Тако је добио противтежу међу

опуштеним и затегнутим деловима тела и допринео динамици покрета, који

је сада благо извијен. Оваква поза је захтевала и моделовање ослонца који

скулптури обезбеђује стабилност, као на скулптури Дијадумена.

ДИЈАДУМЕН је спортиста

који везује траку око главе пре

но што ће бити овенчан победничким

венцем.

Дијадумен, римска копија према

Поликлету, Археолошки музеј,

Атина, Грчка, око 100. п. н. е.

Поликлет, Дорифор, римска копија,

Археолошки музеј, Напуљ, Италија,

по оригиналу из 450–440. п. н. е.

Праксител (?), Хермес са малим

Дионисом, Археолошки музеј,

Олимпија, Грчка, IV век п. н. е.

АФРОДИТА КНИДСКА

Праксител је своја дела радио

у мермеру и бронзи. Највише

је ценио своја дела у мермеру

која је обојио атински сликар

Никија. Тако се може претпоставити

да је и скулптура Афродите

Книдске била осликана. Скулптуру

је из Книда у Константинопољ

пренео цар Константин 324. године.

У време немира 475. године

нестала је у пожару, заједно са

Фидијиним Зевсом Олимпијским

и многим другим уметничким

делима.

Скулптура IV века пре нове ере надовезује се на претходно доба, али издужује

пропорције људског тела и уводи покрет и динамику, који су се у скулптури

V века пре нове ере ретко приказивали. После Поликлета, контрапост

у скулптури даље је разрадио Праксител. Његове фигуре су спирално извијене

и потребан им је велики ослонац, који он вешто компонује као део целине.

Најпознатије Праксителове скулптуре су Хермес са малим Дионисом и Афродита

Книдска. Скулптура Хермеса са Дионисом откривена је у Олимпији, у

рушевинама Хериног храма, и сматра се да би могла бити оригинално Праксителово

дело.

Афродита Книдска, копија

по Праксителу, Ватикански

музеји, Рим, Италија

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

73


ПОЗОРИШТЕ

Најстарија позоришта у Грчкој

настала су из култа бога Диониса.

Хорови су изводили дитирамбе

богу у част, а како су извођачи

стајали у кругу, то је диктирало

облик за орхестру. У центру

се налазио жртвеник. У VI веку

пре нове ере обред се претворио

у дијалог између хора и

глумца, који је означавао почетак

драме. Глумци су се

кретали орхестром, а излазили

су из сцене. Испред сцене

се додавао просценијум, дрвени

или камени стубови који су имитирали

храм или дворану.

Између њих су постављане дрвене

осликане плоче како би се

дочарало место радње. Најзначајнија

позоришта у грчкој архитектури

су Дионисово позориште

у Атини, на обронцима

Акропоља, позоришта у Делфима

и Епидауру у Грчкој и позориште

у Сиракузи на Сицилији.

Основа позоришта у Епидауру

МАУЗОЛЕЈ – монументална

надгробна грађевина, подигнута

у част знаменитих људи, обично

владара. Маузолеји су добили

име по каријском владару Маузолу,

који је први за себе почео

да гради такву гробницу, познату

као Маузолеј у Халикарнасу.

У IV веку пре нове ере настаје нови тип храма: толос, храм округле основе.

У Делфима је подигнут толос посвећен Атени, као и толос у Епидауру, у

коринтском стилу.

Толос, Делфи, Грчка, 380–360. п. н. е. (лево) и позориште, Епидаур, Грчка, око 350. п. н. е. (десно)

У Епидауру је постојало велико светилиште посвећено Асклепију, богу медицине.

Као део тог комплекса, крајем IV века пре нове ере Поликлет Млађи

гради велико позориште. Грци су позоришта градили на отвореном простору,

користећи природан пад терена да би поставили седишта. Гледалиште је

заузимало већи део круга, а седишта су била радијално раздељена степеништем.

У центру је кружна орхестра, а иза ње платформа, на којој су се водили

дијалози. Иза тога је била сцена, једноспратна зграда са три улаза. Позориште

у Епидауру је чувено по невероватној акустици.

У Халикарнасу је, за каријског владара Маузола, подигнута гробница толико

раскошна да је уврштена међу седам светских чуда. Започету гробницу –

маузолеј наставила је да гради његова жена Артемизија унајмљујући тада најбоље

градитеље и скулпторе, међу којима је најчувенији био Скопас.

Реконструкција Маузолеја у

Халикарнасу, макета у Минијатурку

у Истанбулу, Турска

Борба Грка и Амазонки, детаљ фриза са Маузолеја у Халикарнасу,

Британски музеј, Лондон, Енглеска, око 350. п. н. е.

74

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

Скопас је на Маузолеју у Халикарнасу исклесао рељефе на фризовима који

приказују борбу Грка и Амазонки. Његова композиција је динами чна, а изражајне

гестове фигура прате и страствени изрази лица. Грађевина је била висока

50 m, а на њеном врху се налазио четворопрег са скулптурама Маузола

и Артемизије.

Око 500. године пре нове ере дошло је до промене у сликарству на вазама.

Са црнофигуралног се прешло на црвенофигурални стил. Фигуре су остављане

у природној боји глине, као на вази на којој су приказани борци пред

Атеном и Хермесом, а позадина је прекривана црном разређеном глином. На

вазама су приказивани митолошки мотиви и теме из свакодневног живота.

АЛЕКСАНДРИЈА

Према легенди, Александру

Македонском се у сну јавио песник

Хомер и показао му где треба

да подигне град. Следећег дана

Александар је штапом на песку

нацртао план града у облику правоугаоног

војног огртача. Сличан

урбанистички план су пре Александрије

имали само град Милет

и лука Пиреј.

УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН –

план којим се регулишу изградња

и уређење насељених места

АЛЕКСАНДРИЈСКА БИБЛИ-

ОТЕКА је почела да се формира

у време династије Птолемеја у III

веку пре нове ере. Фонд књига се

кретао између 500.000 и 700.000.

Библиотеку и музеј су уништили

Цезарови војници 47. године пре

нове ере.

Сликар Андокид, Борци пред Атином и Хермесом, Лувр, Париз,

Француска, око 530. п. н. е.

СВЕТИОНИК НА ФАРОСУ

Светионик је подигао архитекта

Сострат из Книда између 300.

и 280. године пре нове ере на темељима

од стаклених блокова,

јер једино њих није могла да нагризе

морска вода. Светионик се

одржао све до пред крај XIV века.

Рушио се мало-помало у серији

земљотреса, док у XV веку није

на том месту подигнута тврђава

и у њу узидан грађевински материјал

са светионика.

Уметност хеленистичког доба

После освајања Филипа и Александра Македонског у грчку уметност су

продрли елементи других култура, пре свега персијске и египатске. Културна

средишта постају Ефес, Пергамон, Родос и новоосновани град Александрија

у Египту.

Александрију је основао Александар Велики око 334. године пре нове ере.

Град је подигнут по урбанистичком плану равних улица које су се секле под

правим углом и остављале између правилне просторе за градњу. Због доброг

положаја Александрија је брзо постала економски и културни центар хеленистичког

света. Ту су постојали музеј, библиотека и академија, као школа

највишег ранга. Улаз бродовима у луку олакшавало је светло са светионика

на острву Фарос, који је због своје висине и упечатљивог изгледа проглашен

за једно од седам светских чуда.

Светионик на Фаросу,

реконструкција

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

75


ЗЕВСОВ ОЛТАР

Олтар се састоји из четвртасте

основе и степеништа које води

на терасу, на којој се налази правоугаони

жртвеник. Све ово је

окружено јонским тремом у об–

лику слова П.

Велики културни центар био је и град Пергамон у Малој Азији. У част

заједничке победе Пергамона, Римљана и Родоса над сиријским владаром

Антиохом III крајем II века пре нове ере подигнут je велики Зевсов олтар.

Зевсов олтар, Пергамонски музеј,

Берлин, Немачка, око 180. п. н. е.

АЛЕКСАНДАР МАКЕДОН-

СКИ је владао свега 13 година,

али је за то време успео да

створи до тада највеће царство.

У младости је стекао добро

образовање, јер му је учитељ био

Аристотел. Жеља за спајањем

грчког и персијског народа

довела је до прожимања култура,

што је утицало и на уметност

овог доба.

Александар Македонски

као Хелије, копија по

Лизипу, Капитолски

музеји, Рим, Италија

ПРОПОРЦИЈЕ ТЕЛА

У оквиру лекције о облику,

површини, конструкцији и пропорцији

дато је поређење Поликлетовог

и Лизиповог канона.

Детаљ рељефа са Зевсовог олтара који приказује Хекату како се бори са Клитијем и Олтоса (?),

који се бори са Артемидом, Пергамонски музеј, Берлин, Немачка, око 180. п. н. е.

Основу окружује фриз на коме је приказана гигантомахија – тренутак

када богови побеђују гиганте. Све фигуре су дате у тренутку жестоке борбе, у

покрету или како падају на колена остварујући динамику. Гиганти имају људски

торзо, али змијолике репове. Рељеф је висок, а посебна пажња је посвећена

анатомији како би се приказала снага богова. Некада је овај рељеф био и

обојен.

Дворски скулптор Александра Македонског

био је Лизип. Радио је у бронзи,

а његова дела су нам данас позната по

римским копијама. Као и многи скулптори

пре њега, истраживао је идеалне

пропорције тела.

Најпознатије дело му је статуа Апоксиомена,

спортисте који струже прашину

са себе. Његова поза са потпуно

испруженим рукама тражи од посматрача

да сагледа дело са свих страна, а

не да је посматра само фронтално. Лизип

скулптуру заиста схвата као тродимензионалан

облик у простору.

Апоксиомен, копија према Лизипу,

Ватикански музеји, Рим, Италија,

око 330–320. п. н. е.

76

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античке Грчке

Слична тродимензионалност и извијеност фигуре карактерише и скулптуру

Нике са Самотраке. Крила повучена уназад, драперија коју је ветар

приљубио уз тело, а изнад свега покрет фигуре стварају утисак кретања. Посматрана

заједно са рељефима Пергамонског олтара, осликава динамични

стил у скулптури II века пре нове ере.

На острву Родос окупљали су се уметници са разних страна грчког света.

Ту је настало и последње од седам светских чуда, бронзани колос, заправо

статуа бога сунца Хелиоса, која је стајала на улазу у луку. Са Родоса потиче и

скулптурална група Лаокоон и синови.

НИКЕ СА САМОТРАКЕ

Фигура Нике која слеће на

прамац брода била је урађена

као спомен на победу у поморској

бици. Пронађена је 1863. године

на острву Самотрака, јако

оштећена и изломљена. Богиња

је у рукама, које су сачуване одвојене

од фигуре, држала трубу,

којом је проглашавала победу.

КОЛОС СА РОДОСА

Скулптуру је осмислио Арес

из Линдоса и била је висока 32 m.

Срушила се у потресу. Тако поломљена

стајала је све до VII

века, када су њени остаци продати.

Мартин Хамерсек, Колос са Родоса,

ручно бојена гравира, XVI век

Нике са Самотраке, Лувр, Париз,

Француска, око 190. п. н. е.

Агесандар, Полидор и Атенодор, Лаокоон и синови,

Ватикански музеји, Рим, Италија, око 200. п. н. е.

Композиција групе је дата у златном пресеку, са дијагонално постављеним

Лаокооновим телом. Очај и немоћ оца да се одбрани од змија и спасе синове

огледају се на Лаокооновом лицу у пуном интензитету.

Развој грчке културе обухватио је, осим ликовне уметности, и књижевност,

драму, филозофију, науку, као и друштвене односе, које и данас сматрамо

основом правих вредности.

ЛАОКООН И СИНОВИ

Лаокоон је био тројански свештеник

који је упозоравао Тројанце

да не уносе коња у град.

Чак је тражио да коња погоде копљем.

Према Вергилију, изговорио

је и реченицу: „Плашим се

Данајаца и кад дарове доносе.”

Својим ставом је изазвао бес богова,

који су на њега и његове синове

пустили две змије.

Плиније је описао ово дело

и пренео имена аутора, јер је

дело видео на Титовом двору.

Скулптурална група је поново

пронађена у Трајановим термама

1506. године и пренета у Ватикан.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

77


Резиме

• Грчка уметност се формирала у полисима у VIII веку пре нове ере;

• грчки храм је правоугаона грађевина у којој су се налазиле три просторије: пронаос, наос и

опистодомос. У наосу је била скулптура бога коме је храм посвећен. Храм је окружен стубовима, а

фасада је украшавана рељефима на забату и фризу;

• Грци су користили три стила: дорски и јонски стил користе се од архајског доба, а коринтски настаје

крајем класичног доба;

• архајско доба обухвата период од VIII до VI века пре нове ере. У то време су саграђени дорски храмови

посвећени Хери у Пестуму, у јужној Италији, и јонски Артемидин храм у Ефесу;

• скулптуру архајског доба обележавају стојеће фигуре кора и куроса. Познате су и скулптуре Хера са

Самоса и Москофор. Скулптуре овог доба имају архајски осмех;

• грчко сликарство је сачувано на вазама. Најстарије вазе су украшене геометријским стилом, а затим,

све до VI века, осликаване су црнофигуралним стилом;

• класично доба грчке уметности обухвата V и IV век пре нове ере;

• у V веку пре нове ере граде се храмови на Акропољу: Партенон, чије су архитекте биле Иктин и

Каликрат, и Ерехтеон. Радове је надгледао Фидија. Учествовао је у изради рељефа за метопе на

Партенону и извајао фигуру Атене Партенос;

• остали вајари V века пре нове ере су Мирон, који је извајао Дискобола, и Поликлет, који је развио

контрапост и извајао статуе Дорифора и Дијадумена;

• црнофигурални стил на вазама заменио је црвенофигурални;

• у IV веку пре нове ере гради се позориште у Епидауру и Маузолеј у Халикарнасу, са којег су сачувани

Скопасови рељефи Борба Грка и Амазонки;

• Праксител је наставио развој контрапоста;

• током хеленистичког периода развијају се нови градови: Александрија, коју је красио светионик на

Фаросу, Пергамон и Родос;

• из Пергамона је сачуван Зевсов олтар, украшен фризом који приказује гигантомахију;

• Међу дела скулптора Лизипа спада скулптура Апоксиомен, као и више портрета Александра

Македонског;

• пример хеленистичке скулптуре је и група Лаокоон и синови, као и Нике са Самотраке.

78

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Проверите своје знање

1. Опишите грчки храм.

2. Шта је забат и где се налази?

3. Наведите називе дела приказаних на сликама и имена њихових аутора. Да ли су ово оригинална дела

или копије?

а) б)

4. Шта значи термин контрапост? Наведите пример дела које илуструје контрапост.

5. Праксител је аутор: а) Дискобола,

б) Хермеса са Дионисом,

в) Дорифора.

6. Каријатиде су: а) фигуре жена у функцији стуба,

б) жене ратнице,

в) богиње судбине.

7. Сликарство на грчким вазама почело је: а) митолошким сценама,

б) геометријским стилом,

в) црним фигурама на црвеној основи.

8. Наведите два дела настала у периоду хеленизма.

9. Набројте свих седам светских чуда античког света.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

79


Покажите своје знање

1. Потражите у литератури и на интернету још античких грчких дела. Одаберите једно које није наведено

у лекцији и урадите његову анализу у облику састава.

Анализа треба да садржи следеће податке:

• Име дела, име аутора (ако се зна), време кад је дело настало, техника или материјал од кога је рађено,

где се дело чува. Да ли је дело оригинално или је копија?

• Опис дела и његов садржај (да ли илуструје неки догађај, легенду или приказује свакодневни живот

итд.).

• Анализа форме – линија, облика, композиције, боја...

• Стил – да ли је дело оригинално, да ли га можемо упоредити са другим делима из истог или претходног

доба?

• Историјски контекст – шта нам дело говори о времену и друштву у коме је настало?

• Оцена критичара – какав став имамо данас према делу, како га тумачимо и да ли се то тумачење

разликује од оног које је постојало у време кад је дело настало?

Можете обрадити и неко од следећих дела:

Милоска Венера, Лувр,

Париз, Француска,

крај II века п. н. е.

Агасије из Ефеса, Гладијатор из виле

Боргезе, Лувр, Париз, Француска,

I век п. н. е.

Аполон Белведерски, Ватикански музеји,

Рим, Италија, I век п. н. е.

2. Потражите у својој околини грађевине које имају елементе у архитектури настале на основу анти чке

архитектуре: стубове, забат, рељеф на фасади или фриз. Фотографишите их или нацртајте.

3. Илуструјте неку од легенди из грчке митологије. Инспиришите се начином осликавања грчких ваза и

стилизацијом фигура која је на њима коришћена. Можете радити темпером на белом папиру или црним

фломастером на тонираном папиру.

80

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност

античког Рима

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ЕНЕЈА је син тројанског краља

Анхиза и богиње Афродите. Након

пада Троје лутао је морима и

после многих опасности допловио

до ушћа реке Тибра, до краљевства

Латина, где је остао. Његов

син Асканије је основао град

Алба Лонгу. Енејина лутања је

опевао Вергилије у делу Енеида.

РОМУЛ И РЕМ

Нумитора, владара Алба Лонге,

са престола је свргао његов

брат Амулије. Нумиторову кћер

Реу Силвију протерао је међу весталске

свештенице како не би

имала потомство. Међутим, у

њу се заљубио бог Марс и из те

везе су се родили близанци Ромул

и Рем. Да би их сакрила од

Амулија, мајка је близанце ставила

у корпу, коју је пустила да

плови Тибром. Корпа се зауставила

код брега Палатина, а дечаке

је својим млеком подојила вучица.

Одрасли Ромул и Рем постављају

темеље новог града, али

избија сукоб међу њима. Ромул

убија брата и постаје први владар

Рима.

Опште одлике античке римске уметности

Према легенди, Римљани потичу од тројанског јунака Енеје. Град је основао

Ромул 21. априла 753. године пре нове ере. Порекло римског народа објашњава

се стапањем италских племена Латина, Сабињана и Етрураца. Од

скромне насеобине, освајањем и асимиловањем других народа, Рим је с временом

прерастао у огромно царство, које је окруживало Средоземно море и

трајало преко хиљаду година. Римска култура, заједно са грчком, чини класичну

античку културу, на којој великим делом почива и наша данашња култура.

Током своје историје, римска цивилизација је прошла кроз доба краљева,

доба републике и доба царства. Римљани су од Етрураца научили да граде

путеве, утврђују градове каменим бедемима, да граде лучно засведене капије

и мостове. Сваку нову насеобину коју су подизали повезивали су путевима.

Обезбеђивали су воду градећи аквадукте и градске цистерне и чесме.

САБИЊАНИ

У новооснованом Риму није

било довољно жена. Зато су

Римљани за време светковине

на превару отели девојке из

племена Сабињана. Када су

Сабињани покушали борбом

да их врате, девојке су стале

између две војске молећи их за

мир. Римљани су се ујединили

са Сабињанима, а њихов краљ

Тит Тације је једно време владао

заједно са Ромулом.

РИМСКИ УРБАНИСТИЧКИ

ПРИНЦИП

Амфитеатар

ДЕКУМАНУС

Форум

К

А

Р

Д

О

Аквадукт на реци Гард, околина Нима, Француска

Римски урбанистички принцип се заснивао на две улице које су се секле

под правим углом, од којих су се даље шириле улице по принципу шаховских

поља, остављајући простор за правилне блокове кућа. Те две главне улице

биле су усмерене према странама света: правцем север–југ водио је кардо,

а правцем исток–запад декуманус. Око града су били бедеми са градским капијама.

У центру града је био форум, на коме су биле најважније грађевине.

Римски урбанистички принцип

82

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античког Рима

Архитектура

Првобитни Рим је био скромна насеобина на брегу Палатину настала у X

или IX веку пре нове ере, а до VI века пре нове ере већ је постао град на седам

брежуљака. Римљани су прихватили грчку религију, а храмове су зидали

по угледу на етрурске и грчке, додајући им властите, нове елементе. Осим

храмова са правоугаоном основом, градили су и храмове са кружном основом.

По угледу на етрурске храмове подигнут је храм Јупитера Капитолинског

у знак захвалности за победу над Сабињанима, а по угледу на грчке храмови

Фортуне Вирилис и Херкула Победника.

РИМСКА РЕЛИГИЈА

Римљани су прихватили грчку

религију, али су дали сопствена

имена боговима.

Грчко име бога

Зевс

Хера

Посејдон

Деметра

Аполон

Афродита

Артемида

Арес

Атена

Хермес

Хефест

Дионис

Римско име бога

Јупитер

Јунона

Нептун

Церес

Аполон

Венера

Дијана

Марс

Минерва

Меркур

Вулкан

Бахус

Храмови Фортуне Вирилис, I век п. н. е., и Херкула Победника, II век п. н. е.,

Форум Боаријум, Рим, Италија

У I веку пре нове ере, у време владавине Суле, саграђено је велико светилиште

Фортуне Примигеније у Палестрини, источно од Рима. Током средњег

века овде је настао град који је готово сасвим покрио светилиште. Отвори са

луковима које овде срећемо постаће једна од одлика римског стила.

ЕТРУРЦИ су живели на Апенинском

полуострву, између

рекa Арно и Тибaр. Њихова

култура је највећи прoцват

доживела у VII и VI веку пре

нове ере. Трговали су са грчким

колонијама на југу Италије и

даље, по целом Средоземљу,

укључујући и Египат. Живели

су у градовима, а сваки град је

имао свог владара. Градови су

утврђивани бедемима. Градили

су путеве, мостове и лучне

конструкције, које су од њих

преузели и усавршили Римљани.

Сматра се да је бронзана вучица,

обележје града Рима, етрурски

рад, док је фигуре Ромула и Рема

у XV веку додао вајар Антонио

Полајуоло по налогу папе Сикста

IV.

Вучица, Капитолски музеји, Рим,

Италија, око 500. п. н. е.

Светилиште Фортуне Примигеније, Палестрина, Италија, I век п. н. е.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

83


ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР је војним

победама проширио територију

и власт Рима. Осим политиком,

бавио се и књижевношћу. Од

46. године пре нове ере владао

је као диктатор. После смрти

проглашен је божанством,

а његово име је постало део

владарске титуле. Од 27. године

пре нове ере Рим и званично

постаје царство.

Јулије Цезар је био иницијатор градње новог форума названог по њему

Цезаровим и значајних грађевина као што су базилике и зграда курије, у којој

су заседали сенатори. Базилике су биле зграде намењене трговачким пословима,

судским расправама и јавним скуповима. Правоугаоног су облика и

стубовима су подељене на три или пет бродова. У дну средњег брода била је

полукружна апсида. Средњи брод је био виши од осталих, па су при његовом

врху постављани прозори како би базилика била добро осветљена и имала

што боље проветравање.

кров на две воде

прозор

централни брод

Портрет Цезара, Археолошки

музеј, Напуљ, Италија

БРОД – правоугаони дугачки

прилаз централном простору базилике.

Назив вероватно потиче

од начина покривања простора

гредама или ребрима, слично

бродском трупу.

АПСИДА – дограђени полукружни

простор уз централни

брод, засведен полукуполом. То

је био простор резервисан за судију

и чланове суда (трибунала).

ОКТАВИЈАН АВГУСТ

Када је Август почео да зида

своју кућу на Палатину, на то

место је ударио гром. Протумачио

је ово као знак да је то место

намењено боговима, па је дао

да се ту подигне Аполонов храм.

Иако је сам живео скромно, наложио

је да се обнове или подигну

укупно 82 храма, међу којима

је и храм Марса Осветника. Овај

храм је подигао након што се осветио

Цезаровим убицама и у

њему се, као највећа светиња, чувао

Цезаров мач.

бочни бродови

БОЧНИ

БРОД

ЦЕНТРАЛНИ

БРОД

БОЧНИ

БРОД

АПСИДА

Пресек и основа базилике

Октавијан Август је био први римски цар и за време његове владавине

римска култура је забележила велики успон. Пред крај живота рекао је да је

затекао Рим у блату, а оставља га у мермеру. Августов форум се надовезује на

Цезаров и на њему је подигнут храм Марса Осветника. За изградњу и обнову

града у ово време једнако је заслужан и Марко Агрипа, који је обнављао и

градио аквадукте, купатила и позоришта, тражио да се засаде вртови и подстицао

јавне изложбе уметничких дела.

84

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античког Рима

Римски форум

Римљани су живели у кућама које су настале по узору на етрурске домове.

Сиромашнији Римљани су живели у инсулама, вишеспратницама, док су

имућнији поседовали властите куће – домусе или палате.

ИНСУЛА И ДОМУС

Инсула у преводу значи острво.

Обично је имала до четири

спрата. У приземљу су биле

продавнице. Поједине инсуле су

биле повезане са водоводом и канализацијом.

Домус је породична

кућа за богатије становнике.

Са спољне стране је заштићен

зидом. У центру куће је отворено

двориште (атријум) и базен

за кишницу (имплувијум), а

око њега различите просторије.

Најважнија просторија је таблинум.

Налази се преко пута улаза

и у њему се окупљала породица.

У стражњем делу куће смештене

су спаваће собе и двориште,

украшено зеленилом.

Инсула у Остији, Италија,

II век п. н. е.

АМФИТЕАТАР

Амфитеатар је ненаткривено

округло или елипсасто гледалиште,

у коме су седишта за гледаоце

била степенасто поређана

око позорнице – арене. Неки од

римских амфитеатара и данас су

добро очувани и у функцији, као

што је случај са амфитеатром у

Верони, у којем се одржавају чувене

оперске представе.

Изглед и распоред просторија у домусу

Подизана су позоришта, али су римском укусу одговарале и сурове борбе

и надметања, која су се одвијала у амфитеатрима и на хиподромима. За разлику

од Грка, који су користили природан пад терена да би добили стрм простор

за седишта, Римљани су зидали високу грађевину, уз чије би зидове направили

вештачку косину. Та косина је омогућавала да се направе не само

трибине већ и ходници иза њих, захваљујући којима је публика лако долазила

до својих места. Веспазијан је започео градњу великог Колосеума у Риму,

свечано га је отворио његов син Тит, а довршио Домицијан.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

85


КОЛОСЕУМ

По неким претпоставкама, Колосеум

је могао да се пуни водом

и да се у њему одржавају представе

битака бродова. Заговорници

ове теорије сматрају да је

вода довођена каналима, чији се

делови данас налазе испод цркве

Сан Клементе, у близини Колосеума.

До XIV века Колосеум је већ

био озбиљно оштећен у неколико

земљотреса, а из њега је одношен

камен травертин, који се користио

за изградњу многих других

споменика у Риму. Одношење камена

окончао је папа Бенедикт

XV у XVIII веку, када је Колосеум

прогласио светим због хришћана

који су у њему страдали.

Колосеум је грађен као велики елипсасти прстен од бетона у четири

архитектонска реда. Затварао је округли театрон, коме се приступало кроз

осам десет лукова, од којих је сваки обележен бројем како би се олакшао

улазак гледалаца. Они су до својих места долазили ходницима засвођеним

полуобличастим сводовима, који су били повезани степеништима. Грађевина

је имала четири главна улаза. Највећа је била капија Тријумфалис, кроз коју је

улазила поворка која је означавала почетак представе. На супротној страни

је капија Либитинарија, посвећена богињи Либитини, која се везивала за

култ мртвих. Кроз њу су изношени страдали после надметања. Театрон је био

подељен на три концентрична дела. У најнижем делу су седели сенатори, у

средњем слободни Римљани, а на врху робови и жене. На краћој оси, са ју жне

стране, била је смештена царска ложа.

На врху грађевине били су платнени кровови, који су заклањали гледаоце

од сунца. Колосеум је могао да прими преко 50.000 гледалаца. На фасади

је остварена равнотежа између лукова и полустубова, који се ритмички

смењују. По вертикали, полустубови су рађени у три реда: најнижи је дорски,

у средини јонски и на врху коринтски.

Колосеум, Рим, Италија, 72–80.

ТВРЂАВА АНЂЕЛА је најпре

подигнута као Хадријанов маузолеј,

на чијем врху се налазила

позлаћена кочија и Хадријанова

скулптура. У III веку маузолеј је

претворен у тврђаву, а у VI веку

добија име Тврђава анђела у знак

захвалности за престанак куге.

Од IX века је то папска тврђава.

Тврђава анђела, Рим, Италија,

123–139.

ПАНТЕОН

Првобитни Пантеон је 27. године

пре нове ере изградио Марко

Агрипа. Данашњи храм је подигао

цар Хадријан 126. године,

али је на њему оставио натпис са

Агрипиним именом.

Колосеум, Рим, Италија, 72–80.

Хадријан је остао познат по грађевинама као што су зид који је поделио

Британско острво како би заштитио римску Британију од варвара, раскошној

вили у Тиволију, у којој је сакупио велику збирку уметничких дела, и маузолеју,

који је касније претворен у Тврђаву анђела. Ипак, најзначајнија грађевина из

његовог времена је Пантеон, храм посвећен свим боговима.

Прочеље и пронаос храма урађени су по узору на грчки храм, са осам коринтских

стубова испред улаза. Наос је кружне основе и у њему се налази седам

ниша посвећених најважнијим римским боговима и украшених такође

коринтским стубовима. Унутрашњост храма је прекривена разнобојним

мермером. Пантеон краси купола, урађена као права полулопта, пречника

43,5 m, на чијем је врху окулус, кружни отвор пречника 8,7 m.

86

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античког Рима

Купола је израђена од бетона у три

концентрична појаса, при чему је бетонска

смеса прављена од лакших материјала (малтер

је мешан са опеком и вулканским песком).

Купола је дебља при основи и њене странице

се сужавају што се више приближавају

отвору. Унутрашњост је украшена касетама,

четвртастим степенастим удубљењима.

Осим естетске улоге, оне имају и практичну

и симболичну улогу – олакшале су масу

куполе и допринеле визуелној асоцијацији

на небески свод.

Пантеон, Рим, Италија, 126.

БЕТОН

Римски градитељи су користили

различите материјале – камен

и опеку, али је трајност њихових

грађевина обезбедила употреба

бетона, који су користили још од

II века пре нове ере. Добијали су

га тако што су мешали малтер са

вулканским песком. Бетон је био

јефтин, јак и еластичан, тако да

је омогућавао изградњу лучних

сводова и купола. Бетонско језгро

су обично облагали различитим

материјалима: ситним каменом

неправилно сложеним у бетон,

опекама слаганим на различите

начине или мермером.

ТЕРМЕ

Римљани су водили рачуна о

хигијени, па су подизали терме,

пространа јавна купатила, која

су често имала и просторије за

вежбање. Терме су подизали и на

освојеним територијама, свуда

где би нашли минералну воду.

КАРАКАЛИНЕ ТЕРМЕ

Купатило је могло да прими

1600 купача. У оквиру комплекса

постојали су читалиште и библиотека,

шеталиште, стадион и башта.

Унутрашњост је украшена

мермерним облогама, рељефима,

касетираним таваницама и мозаицима.

И овде је велики простор

савладан сводовима и куполама.

Ђовани Паоло Панини,

Унутрашњост Пантеона, Национална

галерија, Вашингтон, САД, око 1734.

Рим се не може замислити без својих терми. Највеће међу њима су биле

Каракалине терме. Саграђене су почетком III века и простирале су се на

површини од 25 хектара. Састојале су се од тепидаријума, тј. собе са млаким

ваздухом, калдаријума или собе са врућим ваздухом и фригидаријума –

просторије за расхлађивање са базеном.

Цар Максенције је на Римском форуму започео изградњу велике базилике,

коју је довршио цар Константин по доласку на власт. Ова базилика се

ра зликовала од других по томе што таваницу нису подржавали стубови већ

лукови.

Римљани су свуда на територији Царства градили споменике архитектуре.

Међу последњим царевима истакао се Диоклецијан, који је подигао своју палату

на простору тадашњег Спалатиума, а данашњег Сплита, у Хрватској.

Каракалине терме, Рим,

Италија, 212–216.

КОНСТАНТИНОВА

БАЗИЛИКА

Константинова базилика,

Рим, Италија, 306–312.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

87


КУЛТ ПРЕДАКА

Римљани су у кућама чували

воштане маске предака, па их је

тај култ навео да постану реалисти

у приказивању портрета.

Скулптура

Римљани су радили портрете значајних особа, али и обичних људи јер

су неговали култ предака. Портрети Римљанина и Брута дају не само реалистички

приказ лица већ и одређене студије карактера особа. Трећа скулптура

приказује говорника у тоги како поздравља уздигнутом руком.

Римски патриције са бистама

својих предака, Капитолски музеји,

Рим, Италија, око 30. п. н. е.

КОМЕМОРАТИВНА ЗДАЊА

– здања подигнута у спомен на

неку особу или на неки догађај,

као што су победе у биткама или

велика освајања.

ОЛТАР МИРА (ARA PACIS)

До жртвеника су водила двоја

врата. Једна су гледала на Марсово

поље, а друга на пут који

је водио из Рима, Via Flaminia.

Цео олтар је украшен рељефима.

На северној и јужној страни

су две композиције, које приказују

свечане поворке сенатора

и царске породице. Остали рељефи

приказују историју Рима,

поред осталих Енеју и Ромула и

Рема, које доји вучица, као и алегоријске

фигуре. Олтар је обновљен

јер је био оштећен током

времена.

Портрет Римљанина,

палата Торлонија, Рим,

Италија, око 80. п. н. е.

Портрет Брута,

Римски народни музеј,

Италија, 30–15. п. н. е.

Говорник,

Археолошки музеј, Фиренца,

Италија, I век п. н. е.

Римљани су радо подизали комеморативна здања – жртвенике, славолуке,

говорнице и стубове, као спомен на важне победе које су изборили или као

спомен на владаре и ратнике. Сенат је цару Августу, у част његових победа у

Шпанији и Галији, подигао Олтар мира (Ара пацис) на Марсовом пољу. Олтар

је украшен рељефима на којима су приказане свечане поворке сенатора и

царске породице. Рељеф који приказује свечану поворку рађен је у више планова.

Особе које су у првом плану моделоване су у највишем рељефу. Особе у

позадини не само да су рађене у плићем рељефу, већ су приказане и ниже од

оних у првом плану. Ово умањивање ликова у даљини у суштини је цртачко

и сликарско средство, а вајар га користи да би визуелно продубио простор.

Олтар мира, Музеј Ара пацис, Рим,

Италија, 13–9. п. н. е.

Олтар мира, Свечани опход, Музеј Ара пацис, Рим, Италија, 13–9. п. н. е.

88

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античког Рима

Сто година дели Олтар мира од велике победе коју је цар Трајан извојевао

над Дачанима. Да би обележио тај догађај, цар је замислио велики форум.

Градњу је поверио архитекти Аполодору из Дамаска. Нови трг је био оивичен

стубовима, на њему су били храм посвећен цару, две библиотеке (грчка и латинска)

и нова градска тржница. У средиште је постављен Трајанов стуб победе,

направљен од мермера и висок 40 m. На врху је била позлаћена Трајанова

статуа. Око стуба спирално се уздиже трака моделованог рељефа на коме

су приказани ратови у Дакији.

ТРАЈАНОВ СТУБ је подигнут

на четвртастом постољу, унутар

кога се налази одаја где се чува

златна урна са Трајановим пепелом.

То значи да је стуб био и његов

маузолеј. У унутрашњости

стуба је спирално степениште,

које води до врха. Трајанова позлаћена

статуа на врху стуба нестала

је у средњем веку у пљачкама

варвара. У XVI веку на то место

је постављена статуа Светог

Петра.

Детаљ са Трајановог стуба који приказује војнике који подижу утврђење и Трајана како

надгледа радове, 106–113.

Цар се на рељефу дугом 200 m појављује више пута: у јеку битке, како држи

говор војницима, приноси жртве итд. Моделоване су фигуре, али и простор

у којима се оне налазе. Свака промена сцене се постиже применом ликовних

средстава, на пример дрвећем или окретањем леђа ликова у једној сцени ликовима

у следећој. Овај континуитет је прекинут само на месту где се завршава

први и почиње други рат у Дакији, приказом алегоријске фигуре Победе.

Подизање славолука као обележја великих победа типично је римски обичај,

који нема потврда у другим културама класичног доба. Константинов

славолук је подигнут после његове победе над Максенцијем на Милвијском

мо сту. Ова победа је описана на једном малом фризу. Цар Константин држи

говор на Форуму, а са страна су цареви Хадријан и Марко Аурелије. Овим је

наглашен континуитет моћи.

Трајанов стуб, Рим,

Италија, 106–113.

КОНСТАНТИНОВ

СЛАВОЛУК

На славолуку су укомпоновани

рељефи са старијих споменика.

Осам округлих медаљона

потичу са споменика на којем је

цар Хадријан дао да се прикажу

његови успеси у лову. Са славолука

Марка Аурелија је рељеф на

коме овај цар дарује народ новцем

после победе. Из Константиновог

времена су прикази Сунца

и Месеца, који се налазе на ужим

странама.

Константин држи говор на Форуму, детаљ са Константиновог славолука, Рим, Италија, 312–315.

Константинов славолук, Рим,

Италија, 312–315.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

89


ИМПЕРАТОР АВГУСТ ИЗ

ПРИМАПОРТЕ

Ово је прво уметничко дело

које Августа приказује као новог

бога. Настало је непосредно

после његове смрти. Мермерна

скулптура је раније била обојена.

На оклопу императора је рељеф

са призором у којем цар Парћана

враћа Августу римска војна знамења.

Уз ногу императора налази

се мали Ерос, који седи на делфину,

чиме се наглашава Августово

божанско порекло. Уздигнута

рука и заповедни став наглашавају

његове способности као

стратега и војсковође.

Док су комеморативна здања украшавана рељефима, тргови, јавне

грађевине, купатила и виле били су украшени слободним скулптурама. У

низу портрета владара истиче се стојећа скултура императора Авгу ста из

Примапорте и коњаничка статуа Марка Аурелија.

Император је приказан у богато украшеном металном оклопу. Он стоји

у контрапосту који подсећа на Поликлетовог Копљоношу. Фигура и лице су

идеализовани, што одудара од римске традиције реализма у портрету. Вајар

је ово учинио зато што је морао да створи скулптуру којом ће истовремено

приказати и бога и људско биће.

МАРКО АУРЕЛИЈЕ

Коњанички споменик Марка

Аурелија, рађен у бронзи, са позлатом,

једини је сачуван пример

ове врсте споменика из античког

периода. И у овом случају

вајар је морао да прикаже

двоструку природу модела. Марко

Аурелије је био храбар војсковођа,

и та особина је приказана

лакоћом којом управља разиграним

коњем. С друге стране, био

је и филозоф, који је своје ставове

записао у делу под насловом

„Самоме себи”, написаном

на грчком језику. Овај део његове

природе приказан је мирним,

сталоженим лицем и чињеницом

да је одевен у једноставну тогу, а

не у ратнички оклоп.

ПОМПЕЈА И ХЕРКУЛАНУМ

били су градови који су страдали

у ерупцији Везува 79. године.

Остали су затрпани све до

XVIII века, те је у њима сачувано

сликарство. Данас су под

Унесковом заштитом, а више о

њима можете сазнати на сајту:

www.unesco.org.

МОЗАИК

Сликарска техника која се

изводи тако што се разнобојне

коцкице камена које се зову тесере

постављају у цемент или

неки други материјал који везује.

Може се користити природни

камен, али и други материјали

попут стаклене пасте. Мозаик

може бити зидни или подни.

Император Август, Ватикански музеји, Рим,

Италија, око 20. п. н. е.

Сликарство

Коњанички споменик Марка Аурелија, Рим,

Италија, 161–180.

Сазнавање о римском сликарству везано је за каснији период и за градове

Помпеју и Херкуланум, као и за дела пронађена у самом Риму, пре свега

на Палатину. Многе куће у Помпеји имале су зидове потпуно прекривене

фрескама и подове украшене мозаицима. Избор тема и мотива у сликарству

био је веома разноврстан. Сликали су декоративне мотиве, пејзаже, мртве

природе, портрете, а највише митолошке сцене, у чему им је помогло

познавање грчких дела.

Вила мистерија је добила име по фрескама којима је украшена свечана одаја.

На њима су приказани митови и обреди везани за бога Диониса – Бахуса.

Фигуре су готово природне величине, у покрету и ритмички распоређене.

90

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античког Рима

Приказани су светлост и сенка и волумен, а интензивна боја позадине учинила

је „помпејанско црвену боју” чувеном.

Дионизијске мистерије, Вила мистерија, Помпеја, Италија, око 60. п. н. е.

Римска љубав према портрету је, осим у скулптури, нашла израз и у сликарству,

с тим што ово сликарство показује велике сличности са портретима

рађеним у Фајуму, у Египту. Сличност се огледа у неутралној позадини, лицу

благо окренутом у страну и крупним очима.

Најпознатији помпејски мозаик потиче из Куће Фауна. То је подни мозаик

Битка код Иса. Потучена Даријева војска бежи са бојног поља, а он се у

колима окреће према Александру Македонском. Мозаик је рађен према слици

с краја IV века пре нове ере чији је аутор Филоксен из Еритреје. Изведен

је од мермерних коцкица различитих тонова мрке, сиве, жуте и црвене боје.

ФАЈУМ

У хеленистичко и римско доба

у египатском граду Фајуму и његовој

околини израђивали су се

портрети на дрвету који су постављани

на саркофаг умрлог

уместо ранијих маски. Иако су

потпуно индивидуализовани,

ови портрети садрже и одређену

стилизацију у покрету и наглашавању

очију, а чињеница је

да су сви портретисани ликови

млади. Овакав начин сликања

се проширио по читавом Египту

и Риму, а утицао је и на ранохришћанску

уметност. Портрети

су сликани темпером на дрвету

или квалитетнијом техником

енкаустике. Енкаустика је

сликарска техника у којој се боја

меша са воском и наноси на подлогу

док је восак још топао. Од

III века фајумски портрети се

више не израђују.

Фајумски портрет,

Британски музеј, Лондон,

Енглеска, I–III век

Битка код Иса, Национални музеј, Напуљ, Италија, II век п. н. е.

ГЛИПТИКА је техника израда

гема и камеја. Геме су удубљени

рељефи које зовемо интаљо,

а камеје испупчени рељефи који

обично имају другачију боју од

основе. За глиптику се користи

различито камење: ахат, жад, оникс,

итд.

Од бројних примера римске примењене уметности посебно се истиче глиптика,

израда гема и камеја у полудрагом камену.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

91


ПРОГОН ХРИШЋАНА

У Риму је 64. године избио пожар,

који је уништио велики део

града. Нерон је оптужио хришћане

да су подметнули пожар и почео

је да их прогони. Хришћани

су страдали у најстрашнијим мукама:

извођени су у арену Колосеума

да их растргну звери пред

распомамљеном публиком, бацани

су у врело уље и посецани мачевима.

СВEТИ ПЕТАР

Према легенди, Свети Петар је

након Христовог страдања покушао

да побегне из Рима, а на том

путу му се указао Исус Христ. Петар

га је упитао: „Куда идеш, господару?”

(Quo vadis, Domine?),

а Исус му је одговорио: „Идем у

Рим да ме поново разапну.” Након

тога Петар се вратио у Рим и

прихватио своје мучеништво.

Појава и карактер ранохришћанске уметности

Према предању, хришћанска религија настаје у Јерусалиму после смрти

Исуса Христа. Први центри хришћанске уметности били су Александрија, Антиохија,

Сирија и Палестина. Христови следбеници, апостоли, проповедали

су нову веру широм Римског царства, а људи су је масовно прихватали. Према

предању, Свети Петар је пренео хришћанство у град Рим. Хришћани нису

признавали власт римског цара, нити римску хијерархију. Одбијали су да се

поклоне скулптурама римских богова. Као једнобожачка религија, признавали

су једино Божју власт и тиме угрожавали саму структуру Царства. Због

тога су прогoњени, а први велики прогон хришћана догодио се у време цара

Нерона. Сам Свети Петар је погубљен на крсту који је био окренут наопако,

јер је апостол сматрао да није достојан да умре на исти начин као Исус Христ.

Хришћани су обреде обављали кришом, у кућама верника. Умрле су сахрањивали

у катакомбама, подземним гробницама које се састоје од прилазног

степеништа и ходника са нишама, у које су полагане мошти.

КАТАКОМБЕ

Верује се да у Риму постоји

више од 60 катакомби, укупне дужине

150–170 km. У њима је сахрањено

око 750.000 хришћана.

ДОБРИ ПАСТИР

Мотив Доброг пастира преузет

је из античке митологије. На

овај начин је приказиван Хермес

Криофор, Хермес који носи овна.

За хришћане, Добри пастир

је симбол Христове љубави према

људима. Приказиван је у свим

ликовним техникама још дуго

пошто је хришћанство било признато.

Катакомбе Светог Марцелина и Петра, испод Вија

Касилина, Рим, Италија, пре V века

Добри пастир, Присцилине катакомбе, Рим,

Италија, друга половина III века

СИМБОЛИ

За многе симболе било је неопходно

одређено знање да би

се разумели. Крст је често комбинован

са другим симболима

како би се теже препознао, сидро

је симбол наде и спаса, голубица

је симбол Светог духа, риба

је у почетку означавала тајну вероисповести,

затим цркву, Христов

монограм, а данас означава

и пост.

Када су прогони учестали, хришћани у катакомбама почињу да обављају об–

реде, молитве и састанке, па тако ти простори постају прва светилишта. Познате

су катакомбе Светог Себастијана, Домицилине, Присцилине и многе друге.

Катакомбе су осликавали фрескама, али чак и на овако скривеним местима

хришћани нису смели да прикажу симболе своје вере попут крста или да напишу

Христово име. Христа су приказивали као младића који носи јагње или

неку другу питому животињу преко рамена, а о боку му виси кеса из које сеје

семе нове вере. Овај мотив се зове Добри пастир и рађен је у свим техникама

које су биле доступне тадашњим уметницима.

Стилски, сликарство у катакомбама се не разликује много од оног којим су

Римљани украшавали своје виле. Чак су и мотиви неуком оку могли да буду сасвим

обични. Међутим, хришћани су сликарство претворили у језик симбола.

92

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Уметност античког Рима

По признавању хришћанства за равноправну религију у Римском царству

Миланским едиктом 313. године, цар Константин је дао да се изгради базилика

на месту где је, према предању, сахрањен Свети Петар. За разлику од римских

базилика, које су махом биле суднице и зграде за јавне скупове (види

страну 84), Константинова грађевина је намењена за цркву, па је добила и

неке особености. Апсида је постала место за олтар и усмерена је ка истоку,

а улаз у цркву ка западу. Испред цркве се налазио атријум, велико четвртасто

двориште. Између апсиде и централног простора цркве подигнут је трансепт,

попречни брод који основи грађевине даје изглед издуженог, латинског

крста. Иако је базилика Светог Петра послужила као образац за изградњу

других цркава, оне нису имале трансепт. Овај архитектонски елемент ће се

поново појавити тек у средњем веку. На многим црквама се између атријума

и улаза налази нартекс.

БАЗИЛИКА СВEТОГ ПЕТРА

Стара базилика Светог Петра

налазила се на месту данашње

базилике у Ватикану. Константин

ју је подизао од 326. до 333.

године. Ова црква је стајала до

XV века, када се указала потреба

за њеном обновом, на којој су

радиле архитекте Леон Батиста

Алберти и Бернардо Роселино.

Уместо обнове, започета је

градња сасвим нове цркве. Импозантна

група уметника је радила

на новој грађевини: Браманте,

Ђулијано Сангало, Рафаело,

Микеланђело, који је пројектовао

куполу, Ђакомо дела Порта,

Карло Мадерна и, коначно,

Бернини, који је уредио трг

испред цркве. Градња је трајала

120 година.

УСМЕРАВАЊЕ ЦРКВЕ

Од овог правила једино одступају

римске базилике Светог

Петра, Светог Павла и Светог Лоренца

у Латерану, као и Црква Ваведења

у Јерусалиму и базилика у

Тиру, у Антиохији, чији су олтари

окренути западу.

ТРАНСЕПТ – попречни брод

у цркви, који је постављен под

правим углом у односу на главни

брод

Реконструкција изгледа старе Цркве Светог Петра, Рим, Италија

Цар Теодосије је 387. године прогласио хришћанство званичном религијом

у Римском царству и забранио исповедање других религија. Подижу

се многе нове цркве у Риму: Свети Павле изван зидина, Санта Марија Мађоре,

Санта Сабина итд. То су све тробродне базиликалне грађевине са дрвеном

кровном конструкцијом, двоводним кровом изнад централног брода и једноводним

крововима изнад бочних бродова.

Крстионице и маузолеји су имали кружну или полигоналну основу, као

што је случај са маузолејом који је подигао цар Константин својој ћерки Констанци

и мајци Јелени уз цркву Свете Агнезе у Риму. За разлику од базилика,

које спадају у грађевине подужне основе, крстионице и маузолеји су били

грађевине централног плана (основе).

НАРТЕКС ИЛИ ПРИПРАТА –

улазни, западни део цркве. Об–

ично има стубове и аркаде и одвојен

је од цркве зидом и вратима.

Аркаде се састоје од низа лукова

који стоје на стубовима или

без њих и формирају правилно

низање.

ГРАЂЕВИНЕ ПОДУЖНЕ

ОСНОВЕ јесу оне грађевине

које у основи имају правоугаоник

– једнобродне цркве и базилике.

ГРАЂЕВИНЕ ЦЕНТРАЛНОГ

ПЛАНА (ОСНОВЕ) јесу грађевине

кружне, квадратне, полигоналне

или крстолике основе са

једном куполом или више купола.

Основе грађевина централног плана

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

93


ДОБРИ ПАСТИР

Унутрашњост базилика, крстионица и маузолеја осликавана је фрескама

или мозаицима. Рељефи се појављују на капителима стубова и понекад на

црквеном намештају. Хришћани су се одрекли слободне скулптуре великих

димензија да би избегли сличност са приказима паганских богова, какве су

радили Римљани. Једна од ретких сачуваних слободних скулптура је фигура

Доброг пастира, чија је иконографија слична сликаним представама Христа

из римских катакомби.

Вековима су готово једини вид хришћанске скулптуре били рељефи, којима

су украшавани и саркофази, попут саркофага римског префекта Јунија Баса.

Добри пастир, Латерански музеј,

Рим, Италија, око 360.

ИКОНОГРАФИЈА – грана

историје уметности која се бави

изучавањем, описивањем и тумачењем

садржаја ликовних

дела. Од најстаријих хришћанских

времена одређени симболи

се везују за поједине ликове, те

се представе или фигуре светитеља

увек сликају са одређеним

атрибутима. На пример, на приказу

Доброг пастира увек срећемо

јагње. У каснијој хришћанској

уметности Свети Петар има косу

и браду, док се Свети Павле приказује

са брадом, али без косе.

Захваљујући познавању иконог–

рафије, стручњаци могу да протумаче

садржај одређених слика

и да распознају ликове.

САРКОФАГ ЈУНИЈА БАСА из

IV века има десет поља са призорима

из Старог и Новог завета,

моделованих у високом рељефу.

Примећује се извесна диспропорција

у приказима људских

ликова, која ће се с временом

само повећавати. Док је антика

приказивала телесност ликова,

водећи рачуна о складним

пропорцијама и реалистичном

изразу, средњовековна уметност

наглашава духовност ликова занемарујући

тачност приказа.

Саркофаг Јунија Баса, Музеј ризнице Цркве Светог Петра, Рим, Италија, око 359.

Најлепши примери ранохришћанског сликарства рађени су техником мозаика,

а у граду Равени се развила богата традиција израде зидне декорације

овом техником. Најстарији овакав споменик је маузолеј Гале Плацидије, ћерке

цара Теодосија. Маузолеј има облик слободног крста и његова унутрашњост

је прекривена мозаицима интензивног колорита. Најпознатији је Добри

пастир, који сада има златну одежду и љубичасти огртач. Седи на стени

као на престолу, а крст држи као краљевско жезло.

Добри пастир, Маузолеј Гале Плацидије, Равена, Италија, V век

94

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Резиме

• По легенди, Рим је основао Ромул 753. године п. н. е. На римску културу утицале су етрурска и грчка

култура;

• Римљани су градили путеве и аквадукте. Приликом подизања градова поштовали су урбанистичка

правила. Градили су храмове, базилике, терме, позоришта, амфитеатре, хиподроме и друге грађевине.

Богати Римљани су живели у домусима, а сиромашни у вишеспратним инсулама. Од грађевинских

материјала кори стили су камен, опеку и бетон, а од конструктивних елемената зид, стуб, лук, свод и

куполу;

• комеморативна здања су украшавали наративним рељефима. Копирали су грчке скулптуре, а самостално

су развили реалистичан портрет. Од сликарских техника примењивали су фреску и мозаик;

• Октавијан Август започиње велику градитељску активност, коју настављају наредни владари. Веспазијан

подиже Колосеум, а Хадријан Пантеон, храм посвећен свим боговима. Највеће терме у Риму је

подигао Каракала. Константин је довршио Максенцијеву базилику. Диоклецијан је подигао царску

палату у Спалатуму као посебну урбанистичку целину;

• комеморативним здањима прослављене су значајне победе: Августове Олтаром мира, Трајанове стубом,

а Константинове славолуком;

• скулптуре Августа и Марка Аурелија величају цареве;

• римско сликарство се најбоље очувало у Помпеји и Херкулануму. Фреске у Вили мистерија приказују

митолошку тему, а Битка код Иса из Куће Фауна историјску. Сликају и портрете;

• од примењене уметности посебно је вредна глиптика;

• према предању, у I веку настаје хришћанска религија. Пре Миланског едикта хришћани су сахрањивали

умрле, а ка сније и вршили обреде у катакомбама. На зидовима катакомби приказивали су симболичне

мотиве, као што је Добри пастир;

• после Миланског едикта хришћани граде базилике, крстионице и маузолеје, које украшавају фрескама

и мозаицима. Познати мозаици се налазе у Равени, у Маузолеју Гале Плацидије;

• хришћани се одричу слободне скулптуре и раде рељефе на саркофазима.

Проверите своје знање

1. Римска базилика се састоји од:

а) пронаоса и наоса,

б) апсиде и бродова,

в) има кружну основу.

2. Римску скулптуру чине:

а) оригинална римска дела и копије грчких оригинала,

б) само копије грчких оригинала,

в) потпуно оригинална дела.

3. У којим градовима су најбоље очуване античке римске фреске и мозаици?

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

95


4. Приказани су портрети тројице римских царева. Наведите за свакога од њих по једну значајну

грађевину коју је дао да се подигне.

Веспазијан Хадријан Константин

5. Како се зову две улице које чине основу римског града?

6. Како се зову куће у којима су становали богати Римљани и како су изгледале?

7. Шта су терме?

8. Која је разлика између амфитеатра и позоришта?

9. Где се налази и којом техником је рађена Битка код Иса?

10. Шта је приказано на Трајановом стубу у Риму?

11. Прва хришћанска места за сахрањивање умрлих и вршење обреда зову се:

а) базилике, б) цркве, в) катакомбе.

12. Која од приказаних дела припадају паганској, а која хришћанској уметности?

а) Клаудије, Археолошки

музеј, Напуљ, Италија

Покажите своје знање

б) Ара пацис (детаљ),

Рим, Италија

в) Адам и Ева, катакомба

Светог Марцелина и Петра,

Рим, Италија

1. Потражите у литератури или на интернету податке о неком архитектонском, вајарском или сликарском

делу римске уметности које није наведено у лекцији. Напишите састав у коме ћете анализирати

одабрано дело.

2. Урадите портрет друга или другарице. Можете сликати темпером или акварелом или урадити вајани

портрет од глинамола.

3. Направите од картона и материјала за рециклажу макету римског града са обележеним улицама и постављеним

најважнијим грађевинама. Макету можете реализовати као групни рад.

4. Средњовековну уметност, о којој ће бити речи у наредним лекцијама, лакше ћете савладати уколико

прочитате бар једно од четири јеванђеља.

96

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Антички

споменици на

тлу Србије

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Антички споменици на тлу Србије

Античка грчка култура је на тло Србије продирала преко трговачких веза

које су успостављане дуж река Вардара и Дунава, као и из правца Јадранског

мора. Формирао се и облик илирско-грчке уметности коју су развијали мајстори

на овом подручју. Културне везе су се пореметиле између IV и III века

пре нове ере инвазијом Келта.

Најстарији пронађени пример античке уметности на подручју Србије је

бронзана статуета која приказује ковача који кује метал на наковњу. Потиче

из села Враниште код Бачке Паланке. Ковач је приказан како седи прекрштених

ногу, благо нагнут. Руке су му издужене како би се истакли алати које

држи: чекић и клешта.

Карта римских градова на тлу

Србије

НОВИ ПАЗАР

За време археолошких радова

1960. године откривено је да је

Црква Светог Петра и Павла подигнута

на некрополама из различитих

периода, највише из

доба метала. Некропола с краја

VI и почетка V века пре нове

ере посебно је богато опремљена

златним и металним предметима,

као и предметима од ћилибара.

Сачуване су златне токе

украшене гравираним орнаментима,

два појаса од искуцаног

златног лима, перле од ћилибара,

међу којима има и оних које

су фигурално обрађене. Посебно

се издвајају вазе црнофигуралног

стила. Ове вазе су олакшале

одређивање времена настанка

гробнице.

Статуета ковача, Народни музеј,

Београд, VIII–VII век п. н. е.

Хидрија, Народни музеј, Београд,

V век п. н. е.

Испод темеља цркве Светог Петра и Павла у Новом Пазару пронађена је

некропола с краја VI и почетка V века пре нове ере, богато опремљена различитим

предметима, међу којима је бронзана хидрија. Вертикална дршка хидрије

је моделована као фигура младића акробате, а испод ње се налази глава

Медузе.

Римљани су увидели стратешки значај овог подручја. Од III века пре нове

ере шире своју територију на исток и долазе у додир са различитим племенима:

Дарданцима, Трибалима и Скордисцима. Мезе, трачко племе које је насељавало

подручје данашње Србије, покорили су 29. године пре нове ере, а по

њима је читава област названа Мезија. Римљани граде путеве, а дуж њих настају

градска насеља (муниципији и колоније) и војни логори (каструми). Ту

се налазио важан део границе Царства, утврђени Дунавски лимес, који је служио

за одбрану од варварских народа.

Грчка ваза црнофигуралног стила

са новопазарског налазишта,

Народни музеј,

Београд, VI–V век п. н. е.

98

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Антички споменици на тлу Србије

Трајанов мост и Трајанова табла

Трајанове походе у Дакију обележила је и изградња војног пута који је

ишао од Београда дуж Дунава. По царевом наређењу 105. године подигнут је

мост преко Дунава у Ђердапској клисури, који је спајао тадашњу Горњу Мезију

и Дакију, тј. места Понтес (данас Костол) и Дробету (данас Турну Северин).

Мост је био дуг преко километар и дело је Трајановог архитекте Аполодора

из Дамаска. Градња моста је забележена рељефом на Трајановом стубу у

Риму, а на самом Дунаву градња пута је обележена Трајановом таблом. Мост

је срушен у III веку, када су Римљани, пред налетом варвара, морали да напусте

Дакију.

ТРАЈАНОВ ПУТ су започели

римски цареви Тиберије, Клаудије

и Домицијан. Натписи о

градњи урезани су у Госпођин

врх, стену изнад клисуре. Трајан

је пут довршио усецајући га у

стену и проширујући га дрвеним

конструктивним елементима.

ТРАЈАНОВА ТАБЛА (лат.

Tabula Traiana) исклесана је од

камена. Украшена је са два делфина,

шестолатичним ружама

и орлом раширених крила у барељефу.

На њој пише: „Император

цезар, син божанског Нерве,

Нерва Трајан Август, победник

над Германима, велики понтиф,

четврти пут постављен за трибуна,

отац домовине, конзул по

трећи пут, планине је исклесао и

поставио греде од којих је направљен

овај пут.” За време изградње

хидроцентрале Ђердап табла

је са првобитног места премештена

двадесетак метара навише

да не би била потопљена.

Трајанов мост, детаљ са Трајановог стуба, Рим, Италија, 113.

Сирмијум

Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу,

подигли су Римљани на темељима

старијег илирског утврђења. Град је био

средиште провинције Доња Панонија,

а крајем III века постао је једна од престоница

Римског царства. Седам владара

Римског царства потиче из Сирмијума

или његове околине.

Макета и реконструкција изгледа Сирмијума

Град је био простран и окружен бедемима. Нађени су остаци акведукта,

терми, житница, хиподрома, улица с радњама и многих кућа и вила. Унутар

града је постојала царска палата, богато украшена подним мозаицима. Град

је имао два моста: Ад Басанте и Артемидин мост. Сирмијум је пао у варварским

најездама у VI веку. Обновљен је тек у средњем веку и посвећен Светом

Димитрију, по коме је Сремска Митровица добила име. И данас испод града

постоји пуно остатака античког града.

Трајанова табла, 103.

ВЛАДАРИ

У Сирмијуму или његовој околини

рођени су римски цареви

Деције, Проб, Клаудије II Готски,

Аурелијан, Максимијан, Констанције

II и Грацијан. Цар Константин

је у Сирмијуму боравио

од 316. до 321. године и за то време

је отворио ковницу новца.

АРТЕМИДИН МОСТ

На Артемидином мосту, који

је спајао град са данашњом Мачванском

Митровицом, године

304, у погрому цара Диоклецијана,

настрадали су многи хришћани.

Касније је град постао важан

центар хришћанства.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

99


ХАРПОКРАТ је грчки бог тајни

и ћутања. Приказује се као

акт младића или дечака, само са

плаштом, прстом на склопљеним

уснама и ружом.

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ

Римски цар Константин Велики

рођен је у Наисусу 274. године,

од оца Констанција Хлора и

мајке Јелене. Након очеве смрти,

године 306. преузео је власт

над делом Британије, Немачке и

Француске, а потпуну власт над

западним делом Римског царства

освојио је 312. године. Пред битку

коју је водио против Максенција

указао му се Христов монограм

и речи: „Под овим знаком

ћеш победити!” Године 313. Миланским

едиктом Константин је

признао хришћанство за равноправну

религију у Римском царству.

Године 330. основао је град

Нови Рим, који је по њему добио

име Константинопољ и који

ће постати престоница Источног

римског царства или Византије.

Умро је 337. године.

Фреска

Харпократа,

Музеј Срема,

Сремска

Митровица,

прва половина

II века

Наисус и Медијана

Златни римски

шлем, Музеј

Војводине,

Нови Сад,

почетак IV века

Наисус је био антички град, који су први населили Дарданци, а у I

веку Римљани ту подижу војно утврђење. Пут који је из Сингидунума и

Виминацијума пролазио кроз Наисус водио је даље до Константинопоља,

што је град учинило идеалним местом за трговину.

Од занатских производа овде су се израђивали предмети од метала,

оружје, посуђе и предмети примењене уметности. Развоју Наисуса највише

је допринео Константин Велики, који је ту и рођен. Када је Константин

проглашен за цара, дао је да се град уреди и подигну јавна здања. У предграђу

Наисуса, од пољопривредног газдинства убрзо настаје раскошан царски

летњиковац. Царска вила је била окружена парковима, шумом и другим

грађевинама. Вила је ходником била повезана са термама на западној страни.

У терме се улазило директно из одаја виле, па су служиле само власницима.

Снабдеване су лековитом водом са извора Нишке бање.

Константин Велики, Народни музеј,

Београд, IV век

Водено божанство, Медијана, IV век

Медијана, изглед дела локалитета

100

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Антички споменици на тлу Србије

У оквиру комплекса Нишке тврђаве 1988. године откривена је октогонална

грађевина која има обележја виле или зграде јавног карактера. Поједини

археолози сматрају да је управо ова грађевина била званична Константинова

палата у Наисусу.

ОКТОГОНАЛНА

ГРАЂЕВИНА

Феликс Ромулијана

Феликс Ромулијану, град-палату, подигао је цар Галерије у свом завичају

(у Гамзиграду, у околини Зајечара) и назвао је по својој мајци Ромули.

Архитектонски узор била је Диоклецијанова палата у Сплиту. Феликс

Ромулијана је грађена од 297. до 311. године, када је Галерије умро, и

могуће је да никад није сасвим завршена. Палата је окружена зидинама са

шестоугаоним кулама које су служиле за одбрану од варвара. Северни део

града обухватала је царска палата, у оквиру које су били храм и жртвеник. У

јужном делу су смештени објекти за јавну употребу: храмови, терме и хореум

(житница). Царска резиденција је била украшена раскошним мозаицима. Два

најпознатија мозаика приказују ловце на лавове и Диониса на гозби. Овде је

пронађен Галеријев портрет урађен од порфира.

Римска грађевина у оквиру Нишке

тврђаве, почетак IV века

Више података о Наисусу и

Медијани можете пронаћи на интернет

презентацији града Ниша:

www.ni.rs/muzej-medijana.html.

ГАЛЕРИЈЕ је рођен око 250.

године. Извојевао је велику победу

над Персијанцима, после

чега га је цар Диоклецијан прогласио

за цезара и дао му своју

кћер Валерију за жену. Године

306. постао је цар.

Галерије, Музеј у Зајечару, IV век

Виминацијум

Феликс Ромулијана, изглед дела локалитета

Дионис на гозби, Музеј у Зајечару,

IV век

Виминацијум, надомак данашњег Костолца, у околини Пожаревца, био

је велики римски град и војни логор између I и V века. За време владавине

цара Гордијана III (239. године) добио је статус колоније, највиши статус који

је Царство додељивало. То му је омогућило да кује свој новац и да својим

грађанима даје римско држављанство. У Виминацијуму је било седиште

римске дунавске флоте, а цар Трајан је одавде водио своје походе против

Дачана. Град је имао амфитеатар и терме, а водом су га снабдевала два

аквадукта. У више некропола пронађени су накит, посуђе и вредни предмети.

Више података, као и галерију

експоната из Феликс Ромулијане,

можете пронаћи на сајту Музеја

у Зајечару: www.muzejzajecar.org.

ПОРФИР – пурпурни камен,

мешавина стеновитих маса

ВИМИНАЦИЈУМ

Виминацијум, део локалитета

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

101


СИНГИДУНУМ

Калемегдански бедем, у чијој су

основи откривени делови римског

каструма

Највише експоната пронађених

на локалитету Сингидунума

и околине чува се у Народном

музеју у Београду и Музеју града

Београда: www.narodnimuzej.rs и

www.mgb.org.rs.

Сингидунум

Старо име Београда је келтског порекла. Када су Римљани на келтском

утврђењу подигли своје, задржали су име града. У Сингидунуму се родио цар

Јовијан. У доба цара Трајана Сингидунуму је додељен статус муниципија, а

у III веку постаје колонија. Насеље Сингидунум се састојало од три одвојене

целине: војног логора, који је био на простору Калемегдана, насеља војних

ветерана, која су била у данашњем Доњем граду, и цивилног насеља, које се

налазило између данашњег Студентског трга и Трга републике. Град је мостом

преко Саве био повезан са Панонијом. Делови војног логора су сачувани

у Римској дворани Библиотеке града Београда.

Резиме

• Грчка култура је на тло данашње Србије продирала путем трговачких веза;

• од III века пре нове ере Римљани шире своју територију на исток. Насеља подижу дуж граница Римског

царства, река и путева;

• цар Трајан је саградио пут и мост преко Дунава и обележио их таблом;

• Сирмијум је постао једна од престоница Римског царства. Седам римских владара је рођено у овом

граду;

• у Наисусу се родио цар Константин, а у предграђу Медијани подигнут му је раскошни летњиковац;

• Феликс Ромулијана је град-палата коју је цар Галерије посветио својој мајци Ромули;

• Виминацијум је био велики и важан град, са луком и ковницом новца;

• Сингидунум се састојао од три урбанистичке целине.

Проверите своје знање

1. Која су два најпознатија мозаика сачувана из Феликс Ромулијане?

2. Константин Велики је рођен у: а) Сирмијуму, б) Наисусу, в) Виминацијуму.

3. Где се налази Трајанова табла?

4. Феликс Ромулијана је подигнута по узору на други римски град. Који?

Покажите своје знање

1. Постоји ли у вашој околини локалитет из римског времена или музеј који располаже експонатима из

овог раздобља? Посетите место, истражите локалитет или збирку и напишите састав о томе.

2. Направите декоративну орнаменталну композицију примењујући знање које сте стекли о римским

мозаицима. Можете користити темпере, акварел, фломастере или оловке у боји.

102

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Византијска

уметност

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


КОНСТАНТИНОПОЉ

Град прво добија име Нови

Рим, а затим Константинопољ.

Назив Цариград одомаћио се у

свим словенским језицима. Данашњи

назив града је Истанбул.

Становништво Источног

римског царства себе је називало

Ромејима (Римљанима). Термин

Византија је настао тек у

XVI веку.

Сјајан географски положај

учинио је град заштићеним,

а бедеми које су подигли

Константин и Теодосије

неосвојивим. Трговало се чак

и са веома удаљеним земљама.

Осим копнених путева, били

су ту и морски. Велики залив

Златни рог могао се преко ноћи

затворити ланцем, па су бродови,

трговци и роба били безбедни.

ПАД ВИЗАНТИЈСКОГ

ЦАРСТВА

Након 1453. године, када је

турски султан Мехмед II освојио

Константинопољ, престало је да

постоји хиљадугодишње Византијско

царство. У граду почиње да

се развија исламска уметност, која

се исказивала кроз нефигурално

сликарство, примењену уметност

и градњу џамија и других верских

објеката. Исламску уметност

одликују богата орнаментална

декорација и украси у виду арабеске,

елемента декорације у ком

се понављају стилизовани биљни

мотиви и геометријски облици. У

низу џамија у Истанбулу својим

репрезентативним изгледом издвајају

се Плава џамија (1616) и

Сулејманија (1558).

Византијска уметност

Византијска уметност настаје оснивањем Цариграда – Константинопоља

330. године (данас Истанбул). Цар Константин је преместио престоницу

Римског царства на Босфор, на место где се налазила стара грчка колонија

Византион. Године 395. цар Теодосије I је поделио Римско царство. Западно

царство пада 476. године под најездом варвара, а Источно, Византија,

доминираће светом још хиљаду година.

Константинов град је подизан по узору на римске градове – имао је палате,

хиподром, форум, градске капије и бедеме. Сам цар је овде донео многа

вредна уметничка дела. Оно по чему се Константинопољ знатно разликовао

од Рима јесте чињеница да је то био хришћански град, па је уметност која

је овде настајала имала одлике римске и ранохришћанске уметности, обогаћене

утицајима са истока. Уметност Византије се с временом развијала и добијала

своје посебне одлике, које се разликују према историјским периодима.

Рановизантијска уметност започиње оснивањем Цариграда и кулминира

владавином цара Јустинијана. Средњовизантијска уметност свој највећи домет

достиже у време династија Македонаца и Комнина, а уметност позновизантијског

периода везује се за доба династије Палеолога и траје до пада Царства

1453. године. Византијска уметност се ширила и ван територија Царства

добијајући нове и посебне одлике у зависности од територија на којима

је прихваћена.

Истанбул, Турска, данашњи изглед

104

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Византијска уметност

Уметност рановизантијског периода

Први велики уметнички процват после Константиновог времена Византија

је доживела током владавине цара Јустинијана у VI веку. Он је себе називао

ромејским царем и био је последњи обновитељ моћи Римског царства.

Јустинијан је позвао градитеље Антемија из Трала и Исидора из Милета да

подигну цркву, већу и лепшу од свих дотадашњих. То је Црква Свете Софије,

Божје премудрости. Да би је саградиле, архитекте су измениле план базиликалне

основе и створиле цркву централног типа са великом куполом, која

доминира и спољашњим и унутрашњим простором. Грађевине централног

типа имају главне осе исте дужине, а у основи може бити уписан круг, квадрат

или крст једнаких кракова (грчки крст). Куполу Свете Софије са западне

и источне стране подржавају полукуполе. У унутрашњости, централни

простор је отворен, док бочни простори имају галерије подигнуте на стубове.

Опис градње је забележио византијски историчар Прокопије, који је навео

да је камен донет са свих простора Царства: делови стубова из Артемидиног

храма у Ефесу, из Египта, Сирије и Тесалије.

СВЕТА СОФИЈА (Аја Софија,

од грч. Агија Софија – Света

Премудрост) подигнута је за

свега пет година. Архитекта Антемије

је преминуо у току прве

године градње. Прва купола се

срушила у земљотресу, а другу,

распона 32 m и висине 55 m, подигао

је Исидор Млађи. Унутрашњост

је била украшена мозаицима

и иконама, које су изнете

или уништене у периоду иконоборства.

Мозаици који се и данас

могу видети у цркви потичу

из различитих периода од IX

до XIV века. Након освајања Цариграда

турски султан Мехмед II

претворио је цркву у џамију. Мозаици

су прекривени малтером и

црква је имала сва обележја џамије

до времена владавине турског

председника Кемала Ататурка,

који је 1935. године Свету

Софију претворио у музеј са сачуваним

обележјима обе вере, и

хришћанске и муслиманске.

Света Софија, Истанбул, Турска,

532–537.

Света Софија, Истанбул, Турска, 532–537.

Јустинијанову владавину су обележили бројни ратови, па је тако већи

део Италије вратио под власт Царства. Нова управа области је постављена

у Равену, град са великом традицијом у израдњи цркава, крстионица

и изради мозаика. У Цркви Сан Витале, у олтарској апсиди, у мозаику су

урађена два групна портрета на којима Јустинијан и Теодора приносе дарове

Христу у апсиди.

ЦРКВА САН ВИТАЛЕ има

осмоугаону основу са куполом.

Осим царских мозаика, ту су још

мозаици који приказују Христа

како крунише Светог Виталеа и

призори из Старог завета.

Спољашњи изглед Цркве Сан

Витале, Равена, Италија, 547.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

105


ЦАРИЦА ТЕОДОРА

Царица Теодора је пре удаје за

Јустинијана била циркуска играчица.

По удаји, Јустинијан ју је

третирао као сарадника. Чувена

је њена улога у гушењу побуне

Ника (странака Зелених и Плавих,

које су се удружиле у побуни

на хиподрому). У тренутку

када је Јустинијан хтео да се

повуче са власти, Теодора је наредила

војсци да нападне побуњенике

и тиме учврстила његову

власт.

Сликари су приказали владаре Византије као светитеље са ореолима. Јустинијан

је окружен пратњом и стражарима, а Теодора дворјанкама и двојицом

свештеника. Сви ликови су дати фронтално, у изокефалији, а уметници,

иако су се одрекли тродимензионалног приказивања, са посебном пажњом

су радили владарске портрете и детаље раскошне одеће.

Царица Теодора, детаљ са мозаика из

Цркве Сан Витале, Равена, Италија,

VI век

ЈУСТИНИЈАНА ПРИМА

Пронађени су остаци цркава,

купатила, акведукта и бројних

грађевина. Пронађени предмети

се чувају у Народном музеју у

Београду и у Музеју у Лесковцу.

Царичин град, VI век, 3Д

реконструкција, Владан Здравковић,

Археолошки институт у Београду

ИКОНА – слика религиозног

карактера на којој су приказани

Христ, Богородица, светитељи

или, ређе, догађај као што је неки

од Великих празника или Христова

чуда.

ХРИСТ ПАНТОКРАТОР је

представа Христа Свевладара

који једном руком благосиља, а у

другој држи јеванђеље.

Христ Пантократор, Манaстир

Свете Катарине на Синајској гори,

Египат, VI век

Јустинијан са пратњом, мозаик из Цркве Сан Витале, Равена, Италија, VI век

Јустинијан је подигао свој град, који је

назвао Јустинијана Прима (Царичин град),

у близини данашњег Лебана, у Србији. Град

се састојао од три целине опасане зидинама:

акрополе, горњег и доњег града. Раскош града

сведочи о Јустинијановој намери да га претвори

у управно и црквено средиште Илирика.

Византијско сликарство су чиниле фреске

и мозаици религиозног карактера којима су

украшаване цркве, а посебно су цењене биле

иконе. Из Манастира Свете Катарине на Синајској

гори потиче икона Христа Пантократора.

Стил којим је сликана представља мешавину

римског реализма и хришћанске стилизације,

која наговештава нов начин рада,

који ће преовлађивати у каснијој уметности.

106

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Византијска уметност

Уметност средњовизантијског периода

Раздобље после Јустинијанове владавине обележено је немирима, који су

кулминирали у VIII и првој половини IX века сукобом поштовалаца икона

и иконобораца. Због страха од идолопоклонства као и утицаја новонастале

исламске уметности било је забрањено приказивање светитеља, па се сликарство

свело на богату орнаментику биљних и геометријских мотива. Иконоборци

су чак уништавали иконе настале у претходном периоду. По завршетку

иконоборства настајали су нови сукоби везани како за питања вере, тако

и за питања власти и они 1054. године доводе до раскола у цркви. На истоку

се формира православна, а на западу католичка црква.

Доласком на власт династије Македонаца, а потом и Комнина, византијска

уметност доживљава нови процват. Цркве сада добијају изглед уписаног

грчког крста, што значи да у основи централног дела имају крст уписан у

квадрат. Унутрашњи простор је подељен на предворје, које се зове припрата

или нартекс, централни, поткуполни део или наос и олтарски простор, који,

осим главне апсиде, може да има и још две мање. Изнад наоса је купола на

тамбуру, зиду облика ваљка, а често овакве грађевине могу имати још четири

мање куполе. Фасаде цркава су рађене од редова опеке и камена са видљивим

слојевима малтера, којима се остварује декоративни изглед.

ИКОНОБОРСТВО

(ИКОНОКЛАЗАМ)

У обичај је ушло да се народ

не само моли пред иконама, већ

и да се пред њима клања, целива

их или дарује. Због тога византијски

цар Лав III забрањује сликање

фигуралних приказа светитеља.

Од 730. до 842. године трају

сукоби иконобораца, противника

икона и иконофила, људи који

су бранили иконе.

ДИНАСТИЈА МАКЕДОНА-

ЦА је владала Византијом од 867.

до 1056. године. Овај период карактерише

ширење територије

Царства, као и процват уметности

и књижевности.

ДИНАСТИЈА КОМНИНА је

династија царева који су владали

Византијом од 1057. до 1059. и од

1081. до 1185. године.

ГРЧКИ КРСТ је једнаких кракова,

за разлику од латинског, са

издуженом вертикалном осом.

КТИТОР је оснивач манастира

или цркве, који је имао обавезу

да након подизања цркву материјално

обезбеди. Дарови које

је ктитор давао цркви исписивали

су се у оснивачкој повељи.

Ктитор се слика како приноси

модел цркве Христу.

ВЕЛИКИ ПРАЗНИЦИ

У Велике празнике убраја се

дванаест празника посвећених

Христу и Богородици, као што

су Благовести, Рођење Христово,

Крштење итд.

Манастир Светог Пантелејмона, Горњи Нерези код Скопља, Македонија, 1164.

Овакве цркве добијају и прописани распоред сликарства. У припрати се

сликају ктиторски портрети. У наосу су сцене Великих празника, а у куполи

Христ Пантократор. У олтарској апсиди се сликају Богородица и сцена причешћа

апостола.

У Цариграду је у XII веку подигнут Манастир Христа Пантократора, који

се састојао од главне цркве, болнице и библиотеке, уз коју су дограђене Црква

Богородице Елеусе (Милостиве) и краљевска капела посвећена арханђелу

Михаилу. Читав комплекс сведочи о значају манастира, који није био само

центар религиозности, већ и знања.

ХРИСТ ПАНТОКРАТОР

Један од најлепших приказа

Христа Пантократора из овог

времена налази се у Манастиру

Дафни у околини Атине.

Христ Пантократор, црква

Манастира Дафни, околина Атине,

Грчка, око 1100.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

107


МОЗАИЦИ СВЕТЕ СОФИЈЕ

Осим наведених, вредни спомена

су и мозаици на којима су

приказани владари Константин

IX и Зоја и Јован II Комнин

и царица Ирина како приносе

Христу и Богородици кесе са

новцем и повеље о даривању.

Константин IX и царица Зоја, Света

Софија, Истанбул, Турска, XI век

Манастир Христа Пантократора, Истанбул, Турска, XII век

У овом периоду Црква Свете Софије у Цариграду добија неке од својих

највреднијих мозаика: Богородицу са Христом у апсиди и мозаик изнад једног

од улаза на коме су приказани највећи ктитори Цариграда. Цар Константин

дарује Богородици модел града, а Јустинијан модел цркве.

Богородица са Христом, Света

Софија, Истанбул, Турска, 867.

МАНАСТИР НЕРЕЗИ

Манастирску цркву је подигао

Алексије Анђео, рођак византијског

цара Алексија I Комнина.

Свети Пантелејмон је био

хришћански мученик с почетка

IV века, лекар по образовању.

У овој цркви је приказан са лекарским

прибором у рукама, а

цела фреска је уоквирена гипсаним

рељефом на коме су приказани

орнаменти, преплетена лоза

и паунови.

Свети Пантелејмон, Црква Светог

Пантелејмона, Горњи Нерези,

Македонија, 1164.

108

Константин и Јустинијан дарују Богородицу, Света Софија, Истанбул, Турска, 944.

Мозаици имају златну позадину, без икаквих детаља, како би фигуре биле

што изражајније. Ликови су стилизовани, али су одоре владара приказане раскошно,

са пуно орнаментике.

Неуобичајена је фреска сачувана у Цркви Светог Пантелејмона у манастиру

Нерези код Скопља. На њој је приказана Богородица како оплакује мртвог

Христа. Обично су ликови светитеља мирни и достојанствени, али је на овој

фресци уметник приказао мајчин бол у пуном интензитету.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Византијска уметност

МИНИЈАТУРЕ (ИЛУМИНА-

ЦИЈЕ) – слике којима су украшаване

рукописне књиге. Назив

долази од латинске речи minium,

што је био назив за црвену боју.

Некада је минијатуре радила

иста особа која је преписивала

књигу, али су их чешће радили

за то посебно обучени мајстори

– илуминатори.

ПСАЛТИР је књига псалама,

молитви у стиховима. Има

150 псалама и већину их је испевао

цар Давид. Псалтири су, због

свог садржаја, били радо читани,

али и веома скупи, због свог

обима.

Оплакивање Христа, Црква Светог Пантелејмона, Горњи Нерези, Македонија, 1164.

Посебну вредност су имале

рукописне књиге које су украшаване

минијатурама. Париски псалтир садржи

минијатуре на којима су реалистично

приказане сцене из Старог завета.

ЦРКВА СВЕТОГ МАРКА У

ВЕНЕЦИЈИ

Иако је градња ове цркве започета

још у IX веку, с временом

је мењала изглед, да би основни

концепт био урађен по узору на

Цркву Светих апостола у Цариграду.

Уметност позновизантијског периода

Париски псалтир, Национална библиотека,

Париз, Француска, X век

Четврти крсташки рат се завршио 1204. године тако што су војници освојили

и опљачкали Цариград. Успоставили су Латинско царство, које је трајало

до 1261. године. Иако су пре овог периода везе Византије са Венецијом

биле јаке, сада је део однетог блага из Цариграда пренет управо у Венецију, у

Цркву Светог Марка.

По одласку Латина, византијска уметност доживљава још један узлет у

време владавине династије Палеолога. Због угледања на античке узоре, овај

период називају и ренесансом Палеолога.

Црква Светог Марка, Венеција,

Италија, 1071.

Унутрашњост цркве красе мозаици

са златном позадином, по

узору на византијске. Позлаћени

коњи, чија се израда приписује

вајару Лизипу и који су красили

цариградски хиподром, нашли

су се на фасади цркве, а касније

су пренети у ризницу цркве. У

угао цркве уграђена је скулптура

четворице римских тетрарха израђена

од порфира, која је однета

из царске палате у Цариграду.

У ризници цркве се чува и чувена

олтарска преграда Пала д’оро,

византијски рад од злата, племенитих

метала и драгог камења.

Коњи са цариградског хиподрома,

данас у Цркви Светог Марка у

Венецији

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

109


ИНВЕРЗНА (ОБРНУТА) ПЕР-

СПЕКТИВА карактеристична је

за средњовековно хришћанско

сликарство. Перспективне линије,

које при посматрању делују

као да се сужавају према дубини,

у инверзној перспективи се

шире према дубини. Инверзна

перспектива не подразумева доследан

систем приказивања дубине

простора, већ начин да се

предмети и фигуре прикажу из

различитих углова.

ЦРКВА СВЕТОГ СПАСА У

ХОРИ

Спољашњост цркве одликује

декоративан полихромни изглед,

који представља комбинацију камена

и опеке, градитељских материјала

карактеристичних за позновизантијско

раздобље. Унутрашњост

цркве је богато декорисана

фрескама и мозаицима.

У архитектури нема битних новина, али сликарство сада тежи природнијем

приказу ликова, а религиозним сценама се додају елементи архитектуре

као елементи из свакодневног живота. Колорит је богатији, а композиција

сцена динамична. Када приказују простор, византијски уметници користе

инверзну (обрнуту) перспективу при којој је тачка недогледа у оквиру

саме слике. Уметницима овакав начин сликања омогућава да прикажу и делове

предмета или фигуре које иначе не бисмо могли да видимо, као што се

види на детаљима архитектуре приказаним на сцени Успења Богородице из

Цркве Богородице Перивлепте у Охриду.

Ова црква је подигнута за Прогона Згура, рођака византијског цара Андроника

II Палеолога. Осликали су је Михаило Астрапа и Евтихије, који ће

касније постати дворски сликари краља Милутина и радити у читавом низу

његових задужбина.

Црква Светог Спаса у Хори,

Истанбул, Турска, XII–XIV век

ИКОНА БЛАГОВЕСТИ

Успење Богородице, Црква Богородице Перивлепте, Охрид, Македонија, 1295.

Цркву Светог Спаса у Хори је у XIV веку у потпуности обновио државник

Теодор Метохит и мозаици који су овде урађени приказују сву раскош

ренесансе Палеолога.

Благовести, Национални музеј,

Охрид, Македонија, XIV век

Попис Јосифа и Марије, Црква Светог Спаса у Хори, Истанбул, Турска, 1300–1320.

Иконе су и даље поштоване, а једна од најлепших је цариградска икона

Благовести из XIV века, која се чува у Охриду.

110

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Византијска уметност

Утицај византијске уметности на уметност других земаља

Византијска уметност је утицала на развој средњовековне уметности у Бугарској,

Русији и Србији. Овај утицај се посебно шири од XIII века.

Русија је прихватала византијске утицаје, али је развила и властити, потпуно

оригинални стил, који је обухватио и архитектуру, и сликарство, и иконопис.

Најпознатији руски иконописац је Андреј Рубљов, који је радио почетком XV

века у манастиру близу Москве. Његов стил се одликује нежним, издуженим

фигурама и необичним, светлим колоритом. Његов најпознатији рад је икона

Свете Тројице или Гостољубље Аврамово, која илуструје тренутак, описан

у Старом завету, када су три анђела посетили Аврама и Сару. Симболично,

слика приказује Свето Тројство – Бога Оца, Сина и Светог духа. Византијски

утицај се проширио чак и на југ Италије, на Сицилију, што се може видети по

мозаицима у капели норманског краља Рожера II.

БУГАРСКА

Бугарска је у средњем веку

била важна политичка и културна

област. Од низа споменика

својим фреско-сликарством

издваја се Црква Бојана код Софије.

РУСИЈА

У Москви, у старом градском

језгру Кремљу, у XV и XVI

веку подигнуто је више цркава,

а најпознатија је Црква Светог

Василија Блаженог. Саграђена

је у спомен победе цара Ивана

Грозног над казањским каном.

Главно обележје храма

представља низ богато декорисаних

купола, јарких боја.

Филм о градњи ове цркве можете

погледати на интернет сајту:

www.history.com/videos/buildingst-basils-cathedral.

Црква Светог Василија Блаженог,

Москва, Русија, 1555–1561.

Андреј Рубљов, Света Тројица, Третјаковска

галерија, Москва, Русија, око 1400.

Христ Пантократор, Капела Палатина,

Палермо, Италија, 1142–1143.

Резиме

• Византијска уметност обухвата период од 330. до 1453. године, али је, ради лакшег изучавања, делимо на

рани, средњи и позни период;

• најзначајнији споменици раног периода су Црква Свете Софије у Цариграду, мозаици из Цркве Сан Витале

у Равени и икона Христа Пантократора из Манастира Свете Катарине на Синајској гори, као и остаци града

Јустинијана Прима код Лебана;

• рани период се завршио иконоборством;

• у средњовизантијском периоду цркве добијају прописани изглед, са основом у облику уписаног крста и формира

се распоред сликарства;

• споменици средњовизантијског периода су Манастир Христа Пантократора у Цариграду, мозаици у Цркви

Свете Софије у Цариграду, сликарство Манастира Нерези код Скопља и минијатуре Париског псалтира;

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

111


• у периоду Латинског царства многи уметнички предмети су однети из Цариграда;

• у позновизантијском периоду уметници се угледају на антику, обогаћују композиције и користе инверзну

перспективу;

• споменици позновизантијског периода су Црква Светог Спаса у Хори и Црква Богородице Перивлепте

у Охриду;

• византијски стил се проширио на уметност Бугарске, Русије и Србије;

• најпознатији руски иконописац је Андреј Рубљов.

Проверите своје знање

1. На које периоде се дели византијска уметност?

2. Ко је подигао Цркву Свете Софије у Цариграду? Опишите изглед ове цркве.

3. Мозаици на којима су приказани Јустинијан и Теодора са пратњом налазе се у:

а) Цариграду,

б) Равени,

в) Венецији.

4. Шта је припрата и где се налази?

5. Шта се слика у куполи цркве?

6. По чему је специфична фреска Оплакивање Христа из Манастира Нерези?

7. Посматрајући мозаик и фреску из Цркве Светог Спаса у Хори, наведите одлике позновизантијског

сликарства.

Чудо у Кани, Црква Светог Спаса у Хори,

Истанбул, Турска, XIV век

Силазак у Ад, Црква Светог Спаса у Хори,

Истанбул, Турска, XIV век

Покажите своје знање

1. Потражите у литератури и на интернету још примера византијске уметности и напишите краћи састав

о одабраном делу. То може бити црква или манастир, али рад можете писати и о одабраној фресци

или икони или рукописној књизи.

2. Посетите цркву у вашој околини. Приликом посете преслишајте се како се који простор у цркви зове

(припрата, наос...).

3. Нацртајте композицију са архитектонским елементима у инверзној перспективи. Рад можете обојити

дрвеним бојама или акварелом.

112

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Средњовековна

уметност

западне Европе

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


ТЕОДОРИК (454‒526) био је

краљ Острогота који је покорио

Апенинско полуострво. Као

дечак боравио је у Цариграду.

Знање које је тамо стекао

помогло му је у владању државом

коју је створио и чије је средиште

била Равена. Његова гробница у

Равени је на Унесковој листи

споменика светске баштине.

НОМАДСКИМ НАРОДИМА

се називају сви народи који су

мењали територију и насељавали

се на подручја Римског царства у

време Сеобе народа: Хуни, који

су прошли кроз „врата народа”

између Урала и Каспијског језера,

угарска племена, германска

племена која су нападала Рим

и на крају га срушила под вођством

Одоакара. Међу германска

племена убрајају се Готи, Вандали,

Саси, Лангобарди и Франци.

На територију Балкана долазе

Авари, Словени и Скити.

Средњовековна уметност западне Европе

У време цара Теодосија 387. године хришћанство постаје званична државна

религија Римског царства, а 391. године цар је наредио да се униште сви

пагански храмови. Године 476. римског цара Ромула Августа са власти је свргнуо

варварски најамник Одоакар. Ова година се сматра крајем Западног римског

царства и на његове територије се досељавају различити народи који су

прихватали хришћанску религију и латински језик. Спој ранохришћанских

и римских узора може се видети на маузолеју остроготског краља Теодорика,

који је владао Равеном. Маузолеј је израђен од мермера, округле основе,

са ширим доњим и ужим горњим спратом. Номадски народи који су се досељавали

са севера донели су још један утицај у уметност и он се огледа у изради

плитких рељефа на грађевинама и предметима примењене уметности.

Ови рељефи приказују преплетене траке и биљке обогаћене фигуралним мотивима.

Стилизација све више узима маха, као што се види на рељефу на олтару

војводе Ратшиса.

КРУНА КРАЉА

РЕКЕСВИНТА

Круна визиготског краља

Рекесвинта, Национални

археолошки музеј, Мадрид,

Шпанија, VII век

РЕНЕСАНСА – од италијанске

речи rinascimento, што значи

обнова, препород, и подразумева

обнову уметности, културе

и науке

Олтар војводе Ратшиса, Музеј хришћанства, Чивидале деи

Фрули, Италија, 744–749.

Теодорикoв маузолеј, Равена,

Италија, VI век

У периоду између VI и IX века традиција римске античке уметности комбинована

је са византијским утицајима који продиру у западну Европу током

Јустинијанових освајања, а нарочито у време иконоборства. Овај утицај

се најбоље види у обради предмета од злата и племенитих метала, као што је

круна визиготског краља Рекесвинта.

Велики узлет уметност је доживела настанком франачке државе у време

Карла Великог и Отона II. Због угледања на антику, ове периоде зовемо каролиншком,

односно отонском ренесансом. Они обележавају време прероманике,

за којим следе два велика стила у средњовековној европској уметности:

романика од XI века и готика од XIII века.

114

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Средњовековна уметност западне Европе

Прероманика

Карло Велики је у својој престоници Ахену дао да се подигне двор и

Капела Палатина, која је данас део Ахенске катедрале. Капела је осмоугаона и

засвoђена куполом, изграђена по узору на Цркву Сан Витале у Равени.

У време франачких краљева, а потом и у време отонских владара Светог

римског царства, настављена је традиција израде рељефа. Крунисање краља

Отона II и византијске принцезе Теофане приказано је на плочи од слоноваче.

Средњовековна уметност не приказује телесност ликова, већ њихову духовност.

Отуд долази до измена у пропорцијама и занемаривања анатомије.

Висина главе се често састоји и десет пута у висини фигуре или само пет, у

случају рељефа и минијатура. Историјске личности, владари и ктитори, приказују

се знатно мањим од светитеља. Тако је Христ који благосиља крунисање

централна фигура и знатно виши од Отона II и Теофане, приказаних са

његове леве и десне стране.

КАРЛО ВЕЛИКИ (742–814)

својим царством је ујединио

већи део западне Европе. Желео

је да се по сјају изједначи са

византијским владарима. Иако

је сам био неписмен, поштовао

је знање и уметност, па је у Ахену

основао Дворску академију.

Ту је стандардизовано писмо

којим су се преписивале књиге,

што је олакшало читање, и убрзо

је нови начин писања ушао и у

општу употребу.

СКРИПТОРИЈУМ – писарска

радионица у којој су се

преписивале књиге и документи

ИНИЦИЈАЛ – украшена слова

којима почињу поглавља у књигама

ИЛУМИНАЦИЈА – обојени

цртеж којим се украшава рукопис.

На интернет сајту http://

www.fitzmuseum.cam.ac.uk/

pharos/images/swf/manuscript/

manuscript_5a.html можете погледати

кратак анимирани филм

о поступку илуминације средњовековних

књига.

ЕВАНГЕЛИСТАР – књига у

којој су јеванђељски текстови распоређени

према реду читања током

године, за разлику од четворојеванђеља,

у коме су јеванђеља

насловљена по ауторима.

Капела Палатина, Ахен, Немачка, 790–804.

Крунисање Отона II и византијске

принцезе Теофане, Национални музеј

средњег века, Париз, Француска,

око 983.

Велика важност је придавана књигама и писаној речи уопште, па су при

црквама и дворовима отварани скрипторијуми, у којима су преписиване

књиге. Оне су калиграфски исписиване и украшаване иницијалима и илуминацијама.

У евангелистару Отона III, римско-немачког цара и сина Отона II и

византијске принцезе Теофане, цар је приказан како седи на престолу окружен

кнежевима и бискупима. Колорит је богат, фигуре стилизоване и дате у

умереном покрету, а нота реализма се осећа у сликању драперија.

Отон III на престолу, Евангелистар

Отона III, Баварска државна

библиотека, Минхен, Немачка,

око 1000.

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

115


УТВРЂЕНИ ГРАД се обично

састоји од двора и бедема који

окружују цркву, тржницу и куће

за становање.

Бедеми који окружују град Авилу,

Шпанија, грађени у XI веку

РАСКОЛ ЦРКАВА

Године 1054. године дошло је

до раскола између Римокатоличке

цркве, која за врховног поглавара

признаје папу са седиштем

у Риму, и православне цркве,

која за поглавара прихвата

патријарха са седиштем у Цариграду.

СТИЛ – појам стил значи да се

сродни ликовни елементи користе

у свим гранама уметности током

читавог једног раздобља. Романика

је први стил који се проширио

Европом.

КАТЕДРАЛА (грч. катедра –

престо врховног свештеника) –

градска или саборна црква, седиште

бискупије или епископије

РЕЛИКВИЈЕ – предмети који

се чувају као успомена или веза

са светом особом, остаци тела,

одеће или предмета који су јој

припадали

Романика

Почетком XI века формирају се већа градска насеља, у којима живе занатлије

и трговци, али доминантну улогу у друштву имају црква и племство.

Настају утврђени градови, а по расколу између Римокатоличке и православне

цркве 1054. године на западу почиње да се формира романички стил у

уметности, који обележава време од почетка XI до половине XIII века. Стил је

добио овај назив због архитектонских елемената сличних онима који су се користили

у античком Риму, а препознаје се по полукружном луку који се употребљава

у изради сводова и којим се украшавају врата и прозори грађевина.

С обзиром на то да је религија имала кључну улогу у средњем веку, најзначајније

романичке грађевине су цркве и катедрале, које имају изглед тробродних

базилика. Оне су морале да приме пуно верника и ходочасника,

људи који су долазили да се поклоне реликвијама које је црква поседовала, па

су их градили тако да буду велике и простране.

Испред полукружног олтарског простора уметнут је попречни брод или

трансепт, који основи грађевине даје изглед издуженог, латинског крста.

Главни конструктивни елемент је зид, често ојачан полузиданим ступцима,

а таванице су покривене полукружним сводовима који као ојачање имају

ребра. Улаз у цркву може бити допуњен једном или двема кулама. На месту

где се укрштају главни брод и трансепт подиже се кула или купола.

главни брод

куле

РЕБРАСТИ СВОД – полукружни,

односно полуобличасти

свод који је ојачан луковима

како би се тежина таванице пренела

на стубове

бочни брод

трансепт

Унутрашњост Цркве Сен Мадлен,

Везле, Француска, XII век

олтарски простор

Романичка базилика

116

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Средњовековна уметност западне Европе

Романичке цркве се налазе у Италији, Француској, Немачкој и дуж Јадранског

мора. Уметнички утицаји су се ширили из јужне Италије на Балкан,

па и у средњовековну Србију.

ФРАНЦУСКА – карактеристичне

су катедрале у Везлеу,

Поатјеу, Отену и Тулузу и све су

имале богате рељефне украсе.

Богородичина црква, Поатје,

Француска, XI век

НЕМАЧКА – представници

немачке романике су цркве

у Вормсу и Шпајеру, са високим

кулама на прочељу.

Катедрaла Светог Петра, Вормс, Немачка, XII век

У Пизи, на Пољу чуда (Piazza dei Miracoli), изграђен је читав комплекс, који

се састоји од катедрале, крстионице и звоника познатог као Криви торањ.

Фасаде свих грађевина комплекса украшене су низом лукова, а сам звоник је

грађевина која вековима изазива свеопшту пажњу.

Катедрала Свете Марије и Светог

Стефана, Шпајер, Немачка, XI век

КАТЕДРАЛА УСПЕЊА

БОГОРОДИЦЕ У ПИЗИ

Изградња катедрале је започета

1064. године, а довршена је

у XIII веку. Фасаду са низом лукова

радио је архитекта Раиналдо.

Простор на коме се налазе

катедрала, крстионица, звоник

и гробље италијански песник Габријел

д’Анунцио назвао је Пољем

чуда. Торањ је почео да се

криви још приликом градње због

лошег терена на коме стоје темељи.

Његова градња је отпочела

1173. и прекинута је након што је

подигнут трећи спрат. Довршен

је 1360. године, али је наставио

да се криви. Последња рестаурација

је рађена у периоду од 1990.

до 2001, када је торањ враћен у

положај који је имао 1838. године.

Поље чуда у Пизи (Campo dei

miracoli) је под заштитом Унеска.

Катедрала Успења Богородице, Пиза, Италија, XI–XII век

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.

117


ЛУНЕТА – полукружни део

изнад портала и прозора

ХРИСТ КАО СУДИЈА

СТРАШНОГ СУДА је приказ

настао према тексту под називом

Апокалипса, који се приписује

Светом Јовану и по коме ће

други Христов долазак бити и

коначни суд људима. Зато је ова

сцена често окружена приказима

Раја и Пакла. Изузетак од правила

у приказивању дат је на порталу

Катедрале у Трогиру који је

исклесао мајстор Радован. Овде

су са страна портала приказани

Адам и Ева као симбол првог

греха, а у лунети је Рођење Христово

као симбол искупљења.

Рељефи којима су украшаване фасаде и фреске којима је осликавана

унутрашњост рађени су са циљем да се образује народ, који је већином био

неписмен. Рељефима су посебно украшавани главни улаз у цркву – портал и

лунета изнад њега. Најчешћи мотив у лунети био је приказ Христа као судије

Страшног суда, који је имао циљ да упозори вернике да треба да живе у складу

са Божјим законима. На левој страни лунете је приказ Раја, у коме су Богородица

и светитељи, а на десној арханђел Михаило, који на кантару мери

душе људи.

Мајстор Радован, портал Катедрале

у Трогиру, Хрватска, XII век

ПРОСТОР се у романичком

сликарству готово не приказује,

што се види и на Таписерији

из Бајеа, дугачкој 70 m, која

приказује битку код Хејстингса

и норманско освајање Енглеске

1066. године.

Романичка лунета са представом Христа као судије Страшног суда,

Црква Сен Лазар, Отен, Француска, XII век

Цркве и катедрале су осликаване фрескама које имају религиозне теме.

Фигуре су дате стилизовано, издужене и уоквирене црном контуром. Најважнија

фигура на сцени је и највећа. Романички уметници простор не приказују

уопште или то чине симболично, сликајући у најнижој зони оно што је

најближе посматрачу, а у највишој оно што је најдаље. Колорит је интензиван,

у јаким контрастима.

Таписерија из Бајеа, Музеј краљице

Матилде, Баје, Француска, XI век

Фреске из цркава Сан Клементе и Санта Марија у Тахуљу,

Национални музеј уметности Каталоније,

Барселона, Шпанија, XIII век

118

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места и у време које он одабере, без писмене сагласности издавача. Свако неовлашћено коришћење овог ауторског дела представља кршење Закона о ауторском и сродним правима.


Средњовековна уметност западне Европе

Готика

У периоду од XII до XVI века

све више расте значај градова, у

којима се развија школство, привреда,

банкарство, култура и уметност.

Уметничка дела не поручује

само црква, већ и богати, школовани

људи.

Приликом преуређивања олтарског

дела Цркве Сен Дени крај

Париза први пут су заједно употребљени

сви конструктивни елементи

карактеристични за готику:

преломљени лук, крстасти свод

и контрафори. Нови стил је омогућио

да цркве постану више и

пространије, а сви ови елементи

делују и веома декоративно.

Олтарски простор Цркве Сен Дени,

Париз, Француска, 1140.

Најпознатија готичка катедрала је Богородичина црква (Нотр Дам) у Паризу,

чија је градња започета половином XII, а завршена тек крајем XIV века.

Фасада се одликује симетријом и равнотежом, за разлику од Kатедрале у

Амијену, чији су торњеви асиметрични.

ГРАД

Градови су опасани зидинама

и у њима се јасно разликују поједини

делови: црква и трг, делови

града у којима живе богати

трговци, банкари и занатлије и,

на крају, део града намењен сиромашнима.

Због пораста броја

становника куће су вишеспратне

и збијене, а улице тесне. Градови

који имају богато наслеђе готичке

уметности су Бурж, Сијена

и Праг.

Сијена, Италија

ПРЕЛОМЉЕНИ ЛУК – лук са

шиљком, омогућава већу висину

КРСТАСТИ СВОД настаје

тако што се два полуобличаста

свода укрштају под правим углом,

па се тежина распоређује на

четири стуба. Крстасти свод се

може додатно ојачати ребрима.

Ребрасти свод

КОНТРАФОРИ – подупирачи

који подржавају грађевину са

спољне стране

Богородичина црква, Париз,

Француска, XII–XIV век

Богородичина црква, Амијен,

Француска, XIII век

Спољашњи подупирачи –

контрафори

Забрањено је репродуковање, умножавање, дистрибуција, објављивање, прерада и друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму и поступку, укључујући

фотокопирање, штампање, чување у електронском облику, односно чињење дела доступним јавности жичним или бежичним путем на начин који омогућује појединцу индивидуални приступ делу

са места