Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

POSLOVNI
KONTINUITET
ILI DISKONTINUITET
ISSN 1821 - 4169

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
GM Business & Lifestyle
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom
odgovornošću za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor
Zoran Kovačević
Glavna i odgovorna urednica
Vesna Kovačević
Urednica rubrike Putovanja i turizam
Nina Kovačević
Saradnici
dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,
dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov, dr. Vladimir
Sakač, Zvezdan Horvat, mr Tatajana Bajalović,
Branko Đaković, dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić,
Ashok Murty,
Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,
prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,
Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,
dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,
prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,
Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,
Predrag Milićević
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Kontakt
e-mail: redakcija@gmbusiness.biz
www.gmbusiness.biz
Online izdanje
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005
GM Business & Lifestyle / glavni i
odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,
br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)
: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD
Sistem). - 27 cm
PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
Check Point Software Technologies Ltd.
Comtrade
Enel PS
IBM SEE
IDC
IngramMicro
Ithaca
Kaspersky Lab
MasterCard
Microsoft
Mondist
Oracle
Plativoo
RNIDS
SAP
SAS
Sophos
Wallix
ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle
COBISS.SR-ID 127672844
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Put u no vo nor mal no
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Pu to va nje di gi tal ne
tran sfor ma ci je
ko je svi mo ra mo da oba vi mo
Ma­da se svet i da­lje su­o­ča­va sa Co­vid-19 pan­de­mi­jom, teh­no­lo­gi­ja se po­ka­za­la ključ­nom za održa­va­nje
po­slo­va­nja u po­kre­tu omo­gu­ća­va­njem ra­da na da­lji­nu, agil­nih ope­ra­ci­ja i spo­ljaš­njeg
di­gi­tal­nog an­ga­žo­va­nja. Du­go­roč­no gle­da­no, or­ga­ni­za­ci­je će ko­ri­sti­ti teh­no­lo­gi­ju da po­dr­že sva­ki
pro­ces, ini­ci­ja­ti­vu i fa­zu lan­ca vred­no­sti dok pu­tu­ju ka no­vom nor­mal­nom.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Da li je ove go di ne Covid-19
pandemija pokrenula procese
digitalne transformacije
me­đu kom­pa­ni­ja­ma?
U stva­ri, IDC-je­vo is­tra­ži­va­nje
„2019 DX Le­a­der Sen­ti­ment” po­kazu
je da je 42% or ga ni za ci ja ši rom
sve­ta već za­po­če­lo sa da­va­njem
pri­o­ri­te­ta me­nadž­men­tu pro­me­na,
ko la bo ra ci ji i kul tu ri ino va ci ja kao
de lu DX stra te gi je i ma pe pu ta – i
da se od li de ra u tim or ga ni za ci jama
već oče­ki­va­lo da se fo­ku­si­ra­ju
na sa vla da va nje svih oso bi na „budu­će
kul­tu­re” da bi se u bli­skoj buduć­no­sti
po­sti­glo od­go­va­ra­ju­će lider
stvo.
Da­kle, da li je mo­gu­će da je Covid-19
tek ne znat no ubr zao DX
pro­ce­se, a ne da je is­klju­či­vo za­slu­
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

žan za njih? Sko­ro 50% svih kompa
ni ja je na ve lo di gi tal nu tran sforma­ci­ju
kao pri­o­ri­tet, ali je po­če­lo
iz vr še nje pro ce sa tek to kom pe rio
da kri ze.
Pre gled svet ske eko no mi je tokom
2019. ni je bio to li ko po zi ti van
ni pre pan de mi je. MMF je na go vestio
od­re­đe­ni pad u pred­vi­đa­nji­ma
za 2020. go di nu na glo bal nom nivou
– po­ten­ci­jal­na kri­za se oče­kiva
la bez ob zi ra na si tu a ci ju sa pande­mi­jom
Co­vi­da-19 ko­ja se raz­vi­la
ka sni je. Sa me ra ma izo la ci je pri menje
nim u ze mlja ma ši rom sve ta posta
lo je ja sno da su mno ge eko nomi­je
ugro­že­ne tre­nut­nim sta­njem
glo bal nog lan ca vred no sti. Kri za je
ta­ko­đe sta­vi­la fo­kus na sna­žnu među­za­vi­snost
vla­di­nog i po­slov­nog
sek to ra.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Ko li ko su kom pa ni je bi le sprem ne
za ovu kri­zu?
Po slov ni kon ti nu i tet
u go di ni dis kon ti nu i te ta
– ka ko je Co vid-19 uti cao
na po slov nu kli mu
u Evro­pi?
Po­slov­ni kon­ti­nu­i­tet zna­či oče­kiva­nje
neo­če­ki­va­nog. No, ka­da se
neo­če­ki­va­no do­ga­đa za­jed­no sa
ne­iz­be­žnom pro­me­nom, ma­lo je
sprem nih da pri hva te istu pro me nu
o ko joj smo pri di ko va li sa mo pre neko
li ko me se ci.
Po­žar, po­pla­va, pan­de­mi­ja ili sajber
na pa di – sva ka kom pa ni ja treba
da ima do bro de fi ni san i raz vijen
plan kon ti nu i ra nog po slo va nja.
Taj plan tre­ba da uklju­ču­je no­vi na­čin
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

gle da nja na di gi tal nu tran sfor ma ciju.
Tre ba stvo ri ti eko si stem gde sva ki
igrač uti­če i na nje­ga uti­ču dru­gi akte­ri
eko­si­te­ma, a no­ve mo­guć­no­sti
na­sta­ju od neo­če­ki­va­nih ve­za i zavi­sno­sti
me­đu kom­pa­ni­ja­ma unu­tar
in­du­stri­je, iz raz­li­či­tih in­du­stri­ja i izme­đu
in­du­stri­ja.
Po slov ni kon ti nu i tet spa ja po trebu
za po­ve­za­noš­ću, ko­la­bo­ra­ci­jom i
flek­si­bil­noš­ću u po­slov­noj za­jed­ni­ci,
baš kao u po ro di ci.
Put u bu­du­će pred­u­ze­će
No, cr­ni fond za hit­ne slu­ča­je­ve nije
do vo ljan za vla da nje kri zom koju
su kom pa ni je ši rom sve ta is ku si le
ove go­di­ne. Pre­ma na­šem is­tra­ži­vanju,
po sto ji pet fa za kroz ko je kompa­ni­je
mo­ra­ju da pro­đu da bi odr­žale
na pre dak:
1. Sa­ma Co­vid-19 pan­de­mi­ja i
nje ni uti ca ji (zah te va fo ku si ra nje na
stra te gi je po slov nog kon ti nu i te ta)
2. Eko nom sko uspo ra va nje (fo kus
na stra te gi je op ti mi za ci je troš ko va)
3. Re ce si ja (fo kus na po slov nu otpor
nost)
4. Po vra tak na rast (fo kus na no ve
in ve sti ci je u za vi sno sti od in du stri je
kom pa ni je)
5. „Sle­de­će nor­mal­no” (fo­kus na
bu­du­će pred­u­ze­će ko­je je iz­gra­đe­no
to­kom pr­ve če­ti­ri fa­ze
KBI-i ume sto KPI-a
Pre po­ja­ve Co­vi­da-19, kom­pa­ni­je
ši rom sve ta su se fo ku si ra le na KPI-e.
Bi­lo je va­žno me­ri­ti per­for­manse
rad ni ka, iz veš ta va ti na ne delj noj,
me­seč­noj i go­diš­njoj osno­vi i pra­ti­ti
me re pro duk tiv no sti.
Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma IDC-a, kriza
je pro­me­ni­la fo­kus sa učin­ka rad
ni ka na nji ho vo po na ša nje, ko riste­ći
ta­kve me­tri­ke kao što su lič­ne
oso bi ne, veš ti ne i zna nja u obla sti
ra­da rad­ni­ka. Ključ­ni in­di­ka­to­ri pona
ša nja (Key be ha vi o ral in di ca tors
- KBIs) mo gu me ri ti ko je spreman
da ulo­ži do­dat­ni na­por. Smisao
ovog pro ce sa je da se od redi
ko li ko je oso ba efi ka sna u svojoj
ulo zi ume sto da se sa mo proce
nju ju nje ne pe r for man se. KBI-i
pri­vla­če pa­žnju to­kom kri­ze i deo
su već po­me­nu­tih pet fa­za oporav­ka,
poš­to kom­pa­ni­je že­le da ispi
ta ju ka ko sve pred u ze te ak ci je (i
sa stra ne vla de i u po slo va nju) utiču
na nji­ho­ve rad­ni­ke. KBI-i mo­gu
ot kri ti ko je spre man da pre brodi
teš­ko­će kri­ze i raz­vi­ja se, kre­ćući
se ka no­vom nor­mal­nom. Ko je
spre man da mi sli ve li ko i na pravi
raz­li­ku?
Re­di­zaj­ni­ra­nje
ko­ri­snič­kog
is ku stva
Dru­gi naj­va­žni­ji fak­tor di­gi­tal­ne transformacije
radi kontinuiteta poslovanja
je­su ko­ri­sni­ci. Nji­ho­va oče­ki­va­nja i navi­ke
su se pro­me­ni­li, a za­jed­nič­ko im
je da že­le pri­stup ro­ba­ma i uslu­ga­ma
on­li­ne. IDC-je­vo is­tra­ži­va­nje, sprove­de­no
uglav­nom pu­tem do­ga­đaja
ko­ji su is­po­ru­či­va­ni on­li­ne od počet­ka
Co­vi­da-19, po­ka­zu­ju da su kori­sni­ci
ne­str­plji­vi da bu­du uklju­če­ni u
on­li­ne kon­ver­za­ci­ju, že­le da uče­stvuju
u on li ne sve tu ono li ko ko li ko mogu,
poš­to smo svi mi vr­lo ogra­ni­čeni
ka da su u pi ta nju sa stan ci i druš­tve­na
oku­plja­nja uži­vo. Da­kle,
ino­va­ci­ja i an­ga­žo­va­nje su ključ­ni element
stra te gi je re di znaj ni ra nja kori­snič­kog
is­ku­stva, kao i raz­vi­ja­nja
po ve re nja. Ko ri sni ci mo ra ju da posma
tra ju kom pa ni ju kao spo sob nu
da pre du zme sve neo p hod ne me re
bez bed no sti.
Otvo re nost,
flek si bil nost,
ot por nost
Mo­že­mo sa­mo na­ga­đa­ti ko­li­ko će
ta­la­sa Co­vi­da-19 bi­ti, ka­da će vak­cina
bi­ti ši­ro­ko do­stup­na i ka­da će­mo
do­ći do (no­vog) nor­mal­nog o ko­me
svi pri­ča­ju. Naj­va­žni­je stva­ri su ostati
otvo ren za dis rup ci ju tra di ci o nalnih
po slov nih mo de la, pri pre mi ti se
za još vi še pro me na ko je mo gu stići
i ni­ka­da ne od­u­sta­ja­ti od po­slovnih
ci lje va i tran sfor ma tiv nih ide ja.
Usred sre di te se na lju de ko ji okružu­ju
vas i va­še pred­u­ze­će, jer oni su
ključ za po­slov­ni kon­ti­nu­i­tet i pro­cese
tran­sfor­ma­ci­je, što ih či­ni ve­zom
sa du­go­roč­nim uspe­hom po­slov­ne
po ro di ce ko ju ste stvo ri li ili joj se pridru­ži­li.
Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Obez be đi va nje „no vog nor mal nog”
– zaš ti ta post co vid sve ta –
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Po­čet­kom 2020. go­di­ne glo­bal­na pan­de­mi­ja iza­zva­na ši­re­njem ko­ro­na vi­ru­sa za­u­vek je prome­ni­la
ži­vo­te lju­di. Ne­ka­da us­peš­ne or­ga­ni­za­ci­je od­jed­nom su pa­ra­li­zo­va­ne i tra­že na­či­ne
da se opo­ra­ve. Ia­ko će se efek­ti Co­vid-19 pan­de­mi­je ose­ća­ti i u go­di­na­ma ko­je do­la­ze, po­sto­ji
sve­tlo na kra­ju ovog vr­lo tam­nog tu­ne­la. Chec­kPo­int ov­de pru­ža per­spek­ti­ve i mo­guć­no­sti
ka­ko da se na­pre­du­je i nu­di vam sa­ve­te za saj­ber bez­bed­nost ko­je bi tre­ba­lo da ima­te u vi­du
dok va­ša or­ga­ni­za­ci­ja ne do­seg­ne svo­je no­vo nor­mal­no.
Svet se pro me nio. Po ja va Covid-19
pan de mi je pre o bliko
va la je ce lo kup nu na šu
rad nu kul tu ru. Pre o kret je bio glo balan,
brz i ši ro ko ras pro stra njen, kompre
su ju ći vi še go di na IT pro me na u
sa mo ne ko li ko ne de lja. Pro me ne su
ob u hva ti le sle de će:
1. Rad na da lji nu je „no vo normal
no“ – Poš to su vla de ši rom sve ta
odo bri le ob u sta vu ra da, or ga ni za cije
su pre ba ci le ve ći nu za po sle nih da
ra de od ku će i pri stu pa ju kor po rativ
nim re sur si ma pu tem po u zda nog
ula za (npr. VPN). Ta ko i u Check Poin
tu, na pri mer. Za sa mo dve ne de lje,
99% or ga ni za ci je je preš lo na rad od
ku će, pr vi put u isto ri ji kom pa ni je. A
to ni je bio re dak pri mer. Ka da su zapo
sle ni pi ta ni o ovom „no vom normal
nom“, 78% njih je od go vo ri lo da
je nji ho va pro duk tiv nost ista kao rani
je ili čak ve ća.
U ne dav nom Gart ne ro vom CFO istra
ži va nju, 78% kom pa ni ja je re klo da
n am er ava d a t r a jn o p r eb ac i z ap o­
sle ne na rad od ku će. Fa ce bo ok je
ne dav no ob ja vio da će traj no preba
ci ti 50% svo jih za po sle nih na rad
na da lji nu.
Da kle, ovo „no vo nor mal no“ će
jed no stav no po sta ti nor mal no za
mno ge or ga ni za ci je i za po sle ne.
2. Upo tre ba ala ta za ko la bo ra ciju
se „zu mi ra“ – Ka ko sa stan ci li cem
u li ce ni su bi li mo gu ći, or ga ni za ci je
su se pre baci va le na ko riš će nje ala ta
za sa rad nju kao što su Zo om, Te ams
i Slack vi še ne go ikad ra ni je. Zo om,
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

na pri mer, je imao 10 mi li o na učesni
ka sa sta na ka dnev no u de cembru
2019. go di ne, a do apri la 2020.
pri ja vio je pre ko 300 mi li o na – ogroman
rast od 3000%!
3. Ubr­za­va­nje di­gi­tal­ne transfor
ma ci je i pre la zak u cloud -
Ne dev no is tra ži va nje ma ga zi na
For tu ne je po ka za lo da 75% od
For tu ne 500 CEO-va sma tra da je
pan de mi ja pri mo ra la nji ho ve kompa
ni je da ubr za ju teh no loš ku transfor
ma ci ju, sa cloud re sur si ma na
vr hu. Isto vre me no, oni su mo ra li
da do da ju još ele men ta za po drš
ku svom po slo va nju. Ovo je stvo rilo
„Just Do it” („sa mo ura di“) na čin
raz miš lja nja kao no vu, hit nu di rekti
vu za nji ho va IT ode lje nja. A kao
što svi zna mo, ka da se pro jek ti ubrza
va ju da bi se za do vo ljio go ru ći
zah tev za ko nek tiv noš ću, po ne kad
se ra di po vrš no. Ili dru ga či je re če no,
ako ide te su vi še br zo, po sto ji ve ći
ri zik da se stva ri ura de lo še. Da kle,
ako je od go vor na (u ovom slu čaju)
ne iz be žno pi ta nje da li smo isekli
ne ke uglo ve po tvr dan, zna či da
je ola ba vljen stav o bez bed no sti, a
to je uti ca lo i na vaš po lo žaj u smislu
ri zi ka. Ovo ni je „no vo nor mal no“
po na ša nje ko je or ga ni za ci je mo gu
se bi da do zvo le.
Kul tu ra je de bez bed nost
Br ze pro me ne če sto zna če da bezbed
nost ne mo že da dr ži ko rak. Tako,
u svom ne dav nom iz veš ta ju o
Co vi du-19, Svet ski eko nom ski fo rum
je iz neo po da tak da je od 350 naj većih
svet skih struč nja ka za ri zi ke polo
vi na za bri nu ta zbog saj ber na pada
i pre va ra u ve zi sa po da ci ma, koji
su re zul tat traj ne pro me ne mo dela
ra da.
Pret hod no opi sa ne „no ve nor malne“
pro me ne pro iz vo de ne ko li ko
ele me na ta ko ji uti ču na stav o ri ziku
i si gur no sti or ga ni za ci je. Ov de su
one glav ne ko je bi tre ba lo da uz mete
u ob zir:
- Na­pa­di po­mo­ću so­ci­jal­nog inže­nje­rin­ga
ko­ji ko­ri­ste strah, neiz
ve snost i sum nju – Svet ski ekonom
ski fo rum je ne dav no ob ja vio
da je „po tre ba za in for ma ci ja ma o
no vom vi ru su, pra će na stra hom,
kon fu zi jom i čak do sa dom zbog zatvo
re no sti, uve ća la mo guć no sti sajber
kri mi na la ca da is po ru če mal ware,
ran som wa re i phis hing tri ko ve“.
Check Po in to vi is tra ži vač ki ti movi
su ot kri li dra ma ti čan po rast sajber
na pa da u ko re la ci ji sa ši re njem
vi ru sa i alar mant nu ko li či nu fi šing
na pa da ko ji po ku ša va ju da is ko riste
ovaj strah. Co vid-19 ni je bio samo
vi rus, on je glav na, us peš na tema
na pa da.
U apri lu, is tra ži va nje kom pa ni je
Check Po int je po ka za lo da su orga
ni za ci je bi le po go đe ne „per fektnom
olu jom“ po ve ća nih saj ber napa
da, dok su isto vre me no mo ra le
da upra vlja ju ve li kim i br zim prome
na ma prak si ra da svo jih mre ža
i za po sle nih to kom pan de mi je. Čak
71% is pi ta ni ka je pri ja vi lo po ve ćanje
saj ber na pa da to kom fe bru a ra i
mar ta ove go di ne, a 95% ih je re klo
da su se su o či li sa do dat nim iza zovi
ma IT bez bed no sti sa pru ža njem
ši ro kog uda lje nog pri stu pa za posle
ni ma, kao i upra vlja njem ko rišće
nja IT-a u sen ci (sha dow IT). Covid-19
ni je uzro ko vao sa mo zdravstve
nu pan de mi ju već i pan de mi ju
saj ber kri mi na la.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

iz la zi li iz izo la ci je, po ve ća nje saj ber
na pa da, po seb no phis hing i so cial
en gi ne e ring ex plo i ta, a 51% je iz razi
lo za bri nu tost zbog na pa da na neu
pra vlja nje kuć ne kraj nje tač ke.
Pri­la­go­đa­va­nje bez­bed­no­sti
- Po vr ši ne na pa da su eks ponen
ci jal no ra sle – Sa žur bom da se
omo gu ći uda lje ni pri stup kor po rativ
nim re sur si ma, mno ge kom pa ni je
su do pu sti le po ve zi va nje sa ne u pravlja
nim kuć nim ra ču na ri ma ko ji ma
uglav nom ne do sta je osnov na sajber
hi gi je na kao i ažu ri ra ne soft verske
za kr pe, ažu ri ra ni an ti-mal wa re ili
bi lo ko ja vr sta zaš ti te. U Check Po into
vom no vom is tra ži va nju sprem nosti
or ga ni za ci ja da iza đu iz Co vid-19
izo la ci je 65% is pi ta ni ka je na ve lo da
nji ho va kom pa ni ja blo ki ra ne u pravlje
ne PC-je iz kor po ra tiv nih VPN-ova,
je dva 29% pri me nju je end po int secu
rity na kuć nim ra ču na ri ma za posle
nih, a sa mo 35% vr ši pro ve ru usagla
še no sti.
S ob zi rom na ogra ni če nja ko ja su
go to vo glo bal no na met nu ta, mnogim
ser vi si ma od suš tin ske va žnosti
su ru ko va li po je din ci ko ji ma je
omo gu ćen da ljin ski pri stup ključ nim
si ste mi ma upra vlja nja in fra struk turom
(vo da, vo zo vi, lif to vi, se ma fori,
itd.). Lič nim mo bil nim ure đa ji ma
je do zvo lja van pri stup mre ža ma više
ne go ikad pre, a mno ge apli kaci
je su pre se lje ne u cloud u svr hu
ska li ra nja. Me đu tim, mno gi In fo sec
i De vOps ti mo vi ko ji su po žu ri li u
cloud ni su ska li ra li svo je cloud se curity
po stav ke na ni vo svo jih tra di cio
nal nih da ta cen ta ra. Taj jaz, jed nostav
no re če no, pred sta vlja opa snu
pri li ku za ha ke re.
- Za po sle ni su sa da „CI SO“ svo je
ku­će – Sa dra stič nim pre ba ci va njem
na rad od ku će su o ča va mo se sa real
noš ću u ko joj je na ša dnev na soba
sa da deo kom pa nij skog pe ri metra.
Vaš osmo go diš njak je po put novog
za po sle nog ko ji ima pri stup vašoj
mre ži i faj lo vi ma. U toj si tu a ci ji,
po da ci se kre ću vi še ne go ikad ra nije.
Sve kom pa ni je sa da tre ba vi še da
se osla nja ju na sva kog za po sle nog
da bi ču va le svo je po dat ke i ključ ne
mre žne kre den ci ja le. Ne iz ne na đuje
što je Check Po in to vo is tra ži va nje
ot kri lo da je za 75% is pi ta ni ka najve
ća bri ga u ve zi sa bez bed noš ću u
na red nim me se ci ma, ka ko bu de mo
Kao što je ra ni je po me nu to, Covid-19
ni je uzro ko vao sa mo zdravstve
nu pan de mi ju, već i pan de miju
saj ber kri mi na la. Nje go vi efek ti su
zna čaj no pro me ni li na čin na ko ji radi
mo, a te pro me ne su tu da osta nu.
U b rz an i t e mp o d ig it a ln e t r a ns f orma
ci je, da ljin ski pri stup in fra struktu
ri, dra stič no pre meš ta nje u cloud
– već su pri vu kli pa žnju saj ber krimi
na la ca. Sto ga mo ra mo pri la godi
ti bez bed nost no vim nor mal nim
na či ni ma ra da. Evo Check Po in to vih
top sa ve ta:
Pre­ven­ci­ja u re­al­nom vre­me­nu
Kao što svi zna mo, vak ci na ci ja
je bo lja od le če nja. I u saj ber bezbed
no sti, real-ti me pre ven ci ja pretnji,
pre ne go što se one in fil tri ra ju
u mre žu, je ključ na u blo ki ra nju budu
ćih na pa da. I u Check Po in to vom
no vom is tra ži va nju 79% is pi ta ni ka je
re klo da im je glav ni pri o ri tet po o-
š tra va nje mre žne bez bed no sti i foku
si ra nje na spre ča va nje na pa da.
Obez­be­di­te sve
Sva ka ka ri ka u lan cu je va žna.
„No vo nor mal no“ zah te va od or gani
za ci ja da re vi di ra ju i pro ve re nivo
bez bed no sti i re le vant nost svo je
mre žne in fra struk tu re, pro ce sa, uskla
đe no sti po ve za nih mo bil nih i PC
ure đa ja, IoT itd.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Po ve ća na upo tre ba clo u da znači
po ve ća ni ni vo bez bed no sti, po seb
no u teh no lo gi ja ma ko je obez beđu
ju rad no op te re će nje, kon tej ne re i
ser ver less apli ka ci je u mul ti i hi bridnim
cloud okru že nji ma.
zaš ti tu, va ša re še nja za saj ber bezbed
nost mo ra ju da bu du jed no stav
na za ko riš će nje i la ka za ru ko va nje.
Evo jed no stav ne ta bli ce či je ko riš ćenje
vam mo že po mo ći da bo lje zaš
ti ti te va še mre že i po dat ke.
sko ro ni jed na ni je pred u ze la me re
ka ko bi omo gu ći la pot pu ni, bez bedan
pri stup ce lo kup noj svo joj rad noj
sna zi da bi ona oba vlja la svoj po sao
ili bar ve ći nu to ga.
Stvar nost je sa svim dru ga či ja ka da
Kon­so­li­da­ci­ja i vi­dlji­vost
To li ko mno go pro me na u in frastruk
tu ri kom pa ni je pred sta vlja prili
ku da pro ve ri te svo ja ula ga nja u
bez bed nost. Da li do bi ja mo ono što
nam je za i sta po treb no? Da li šti timo
pra ve stva ri? Da li smo pro pusti
li sle pu tač ku? Naj vi ši ni vo vi dljivo
sti, po stig nut kroz kon so li da ci ju,
ga ran to va će naj ve ću efi ka snost. Potreb
no vam je ob je di nje no upra vljanje
i pot pu na vi dlji vost ri zi ka ši rom
va še bez bed no sne ar hi tek tu re, a to
se mo že po sti ći je di no sma nje njem
bro ja re še nja i ven do ra.
Ako že li te da po stig ne te naj bo lju
Povećanje bez­bed­no­sti za
uda­lje­nu rad­nu sna­gu
sutrašnjice
Isti na je da su di gi tal na tran sforma
ci ja i do stup nost na da lji nu sve
vi še pri hva ta ne u po sled njoj de ceni
ji, pa ipak je sa da je dva pone ka
or ga ni za ci ja bi la sprem na da iz dana
u dan ra di u pot pu no sti na da ljinu.
A no va re al nost, eks po nen ci jal no
ubr za na pan de mi jom, je or ga ni za cija
bez pe ri me tra. Ma da je ve ći na orga
ni za ci ja ima la in fra struk tu ru i pravi
la ko ji su omo gu ća va li da ljin ski pristup
ne kim kor po ra tiv nim re sur si ma,
su u pi ta nju zlo na mer ni ak te ri koji
tra že no ve na či ne da na pad nu orga
ni za ci je. Ma li ci o zni ak te ri su di namič
ni, br zo se kre ću i tra že si gur nosne
ru pe ko je osta ju ka da or ga niza
ci je usvo je no vu IT in fra struk tu ru.
Ni ko ga ne iz ne na đu je to što ih ima
mno go. U stva ri, po vr ši ne na pa da
eks plo di ra ju, a uda lje ne kraj nje tač
ke, kao što su lap to po vi i mo bil ni
ure đa ji, su vr lo atrak tiv na zad nja vrata
da se na kra ju na ru ši ce lo kup na
mre ža or ga ni za ci je.
Is ko riš ća va ju ći sta nje ne si gur no sti
i stra ha, ha ke ri su us pe li da kom promi
tu ju kraj nje tač ke i po dat ke ko je
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

one sa dr že si ste mat skim pra će njem
ko ri sni ka. Pre ne kog vre me na Check
Po in to vi is tra ži va či su ot kri li 16 aplika
ci ja ko je su bile ma ski ra ne Co rona
vi rus apli ka ci je. Ko ri sni ci bi po seći
va li ono za šta su mi sli li da je sajt
sa in for ma ci ja ma i neo če ki va no preu
zi ma li ma li ci o zne apli ka ci je na svoje
ure đa je, što je mo glo ot kri ti nji hove
ose tlji ve po dat ke. Ovo je sa mo jedan
pri mer. Sre di nom apri la, Go o gle
je ob ja vio da je u sa mo jed noj ne delji
sva ko dnev no uo ča vao vi še od 18
mi li o na mal wa re i phis hing e-ma i lova
po sla tih sa mo pu tem Gma i la ko ji
su se od no si li na CO VID-19 pre va re.
Ne ko bi mo gao po mi sli ti da će se,
ka da se pan de mi ja za vr ši, lju di vra titi
na na čin ra da ka kav je bio ra ni je,
a kor po ra tiv ne in for ma ci je u si gurno
pod ruč je, za tva ra ju ći mrač no pogla
vlje sva kog IT ode lje nja. No, ova
pret po stav ka je ve ro vat no vr lo da leko
od re al no sti. Saj ber pan de mi ja je
naj ve ro vat ni je iza ugla, a ko ro na virus
je sa mo ubr zao trend ko ji je već
bio ini ci ran: po ve ća na flek si bil nost
ka da je u pi ta nju rad no me sto. A ona
je tu da osta ne.
Do bra vest je da di gi tal na transfor
ma ci ja ne tre ba da bu de na štetu
bez bed no sti. IT ad mi ni stra tori
obič no se su o ča va ju sa di le mom
pro du kriv nost ili bez bed nost, a u
vre me ka da or ga ni za ci je tre ba da
po no vo oku pe ce lo kup ne rad ne toko
ve, mno ge or ga ni za ci je usva jaju
pri stup „gle da nja na dru gu stranu
i na da nja naj bo ljem“. Me đu tim,
ino vi ra nje u sve tu ko ji se br zo kre će
ne mo ra da bu de na šte tu bez bedno
sti. Za raz li ku od ko ro na vi ru sa,
pre ven ci ja u IT bez bed no sti po sto ji,
a saj ber pan de mi ja do la zi uz prethod
nu opo me nu.
Da bi adre si ra li obim no pre o bli kova
nje mo der ne rad ne sna ge u post-
Co ro na vi rus eri, End po int Pro tec tion
re še nja igra ju ključ nu ulo gu u zaš ti ti
od da naš njih pret nji.
Da kle, ka ko or ga ni za ci je mo gu da
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

omo gu će pro duk tiv nu rad nu sna gu na
da lji nu bez ugro ža va nja si gur no sti?
Pre ven tion-first pri stup
Mno go je jef ti ni je i du go traj ni je
spre či ti na pad ne go ot kri ti i uklo ni ti ga
na kon što je pro va lio u mre žu i pro u­
zro ko vao šte tu. Za to je ključ no in vesti
ra ti u bez bed no sne teh no lo gi je koje
ko ri ste veš tač ku in te li gen ci ju, bi hejvi
o ral ne pro ce ne pret nji i iz veš ta va nje
o pret nja ma u re al nom vre me nu, a ne
osla nja ti se sa mo na pot pi se.
Slika 1 Sand Blast Agent ko ri sti CPU-le vel emu la ci ju za spre ča va nje ex plo i ta i
is po ru ču je očiš će ne ver zi je do ku me na ta u ro ku od ne ko li ko se kun di
Slika 2 SandBlast Mobileov Behavioral Risk Engine zasnovan
na cloudu pokreće preuzete aplikacije radi procene nivoa
rizika. On takođe koristi ThreatCloudova obaveštenja o
pretnjama realnom vremenu.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Au to ma ti zo va ne funk ci o nal nosti
re me di ja ci je i kon tek stu a li zova
ni uvi di
Upra­vljač­ka kon­zo­la za­sno­va­na
na clo u du i ska la bil na re še nja koja
se la ko im ple men ti ra ju
ti ka iz clo u da na pra vi će mak si mal nu
raz li ku pri li kom im ple men ta ci je endpo
int se cu rity re še nja.
In ve sti raj te u re še nja za obez be điva
nje kraj njih ta ča ka ko ja ima ju moguć
nost br ze tri ja že do ga đa ja, suzbi
ja ju in fek ci je, pot pu no ste ri li šu siste
me i pru ža ju IT ad mi ni stra to ri ma
pot pu nu vi dlji vost i uvi de u na pad.
To će omo gu ći ti spo koj stvo čak i ako
zlo na mer ni ak te ri us pe ju da pro bi ju
po sto je će me ha ni zme od bra ne, nika
kvi po da ci ne će bi ti ugro že ni i orga
ni za ci ja ne će tr pe ti zbog za sto ja.
Da ljin sko, proši
ri vo, pot puno
re dun dant no
i la ko za ko riš ćenje
upra vlja nje je
sa da va žni je nego
ikad. Ob je dinje
no re še nje za
upra vlja nje zasno
va no na clou
du ko je pru ža
Slika 5 SandBlast Agent i SandBlast
Mobile mogu biti jednostavno
upravljani kroz Infinity Portal zasnovan
na cloudu
Pan­de­mi­ja će ne­sta­ti,
njeni sajber efekti
će osta­ti
Slika 3 Automatski forenzički izveštaj SandBlast Agenta
ove po god no sti i omo gu ća va obezb
eđ ivan j e i m on it or i n g u ređ aj a i p ol i­
Slika 4 SandBlast Mobile blokira pristup
korporativnim resursima kada je mobilni
uređaj izložen riziku. To čini nezavisno od
UEM rešenja
Da su mi ra mo, kao što smo svi nau
či li u po sled njih ne ko li ko me seci,
u vre me kri ze mo ra mo da bu demo
agil ni i de lu je mo br zo. Pan demi
ja mo žda sla bi, ali nje ne po sle dice
osta ju, a naj bo lji na čin za sve nas
da bu de mo po ve za ni je da bu de mo
zaš ti će ni. „No vo nor mal no“ zah te va
od nas da na sta vi mo da me nja mo i
pri la go đa va mo bez bed nost no vim
na či ni ma ra da.
Da bi ste pro či ta li vi še o to me šta
mo že te da ura di te u ve zi sa tim uz
po moć Check Po int Se cu rity re šenja
po se ti te na men ski mi ni sajt kompa
ni je sa prag man tič nim sa ve ti ma i
pre po ru ka ma. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Di gi tal na tran sfor ma ci ja
ban kar skih uslu ga
– KYC re še nje –
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Comtrade System Integration predstavlja Comtrade KYC – digitalno rešenje za uspešne bankarske
si ste me ko jim se či tav pro ces on bo ar din ga no vih kli je na ta, pri vat nih li ca i pri vred nih si ste ma
di gi ta li zu je i au to ma ti zu je, što re zul ti ra ubr za njem po slov nih pro ce sa i uš te da ma ba na ka, kao i
po ve ća nim za do volj stvom ko ri sni ka nji ho vih uslu ga.
KYC (know your cli ent) či ni
skup pro pi sa u po slo va nju
fi nan sij skih in sti tu ci ja koji
ih oba ve zu je da ve ri fi ku ju identi
tet, po dob nost i ri zi ke pri li kom
ob no ve ili ula ska u po slov ni od nos
sa kli jen tom, fi zič kim ili prav nim licem.
Zna čaj KYC pro ce du ra za poslo
va nje ba na ka je ve li ki i to me ćemo
se op šir ni je po sve ti ti u da ljem
tek stu, dok smo na ni vou eko no mije
u ce li ni po sle di ce pro pu sta pri likom
sti ca nja uvi da i de la nja spram
(ne)po dob no sti kli je na ta za uzi manje
zaj mo va ima li pri li ke da ose timo
to kom svet ske eko nom ske krize
2008.
KYC pri me nju ju kom pa ni je raz liči
tih ve li či na u svr hu obez be đe nja
po treb nih stan dar da u in ter ak ci ji sa
kli jen ti ma, agen ti ma, kon sul tan ti ma
i di stri bu te ri ma. Osim ba na ka, iz voznih
kre di to ra i osi gu ra va ju ćih ku ća,
na ve de ne pro ce du re u sa vre me nom
po slo va nju sve vi še pre u zi ma ju i subjek
ti iz ne fi nan sij skog sek to ra, fin­
tec ha, vir tu el ni do ba vlja či, pa čak i
ne pr o fit ne or ga ni za ci je.
Comtrade KYC predstavlja digitalno
onboarding rešenje namenjeno za
ban kar ske si ste me, ko jim se spre čava
nepotrebno trošenje vremena i resursa
banke tokom uspostavljanja odno
sa ban ke i kli jen ta pru ža njem neo p­
hod nih in for ma ci ja za otva ra nje ra ču na.
Na ve de ni re zul tat po sti že se au to ma tizacijom
i digitalizacijom procesa upoznavanja
klijenata (KYC) i otvaranja raču
na za sta nov niš tvo i pri vred na druš tva.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Manjkavosti tradicionalnih
bankarskih procesa
Ne-di gi tal no po slo va nje ba naka
po ka zu je sla bo sti i ve li ko za o­
sta ja nje za di gi ta li zo va nom konku
ren ci jom. Pre sve ga, na polju
troš ko va! Glo bal no, pro seč na
ban ka na go diš njem ni vou iz dvaja
oko 50 mi li o na USD na troš kove
u ve zi sa KYC pro ce si ma, za po-
š lja va pre ko osamdeset rad ni ka
uklju če nih u ove pro ce du re, dok višegodišnji
trendovi ukazuju na dug
o r o čn o p os k up l j en j e i d al j e o pt e -
re će nje ba na ka u ve zi sa is punje
njem stan dar da (sa mo u 2017,
troš ko vi pri je ma no vih kli je na ta su
po ra sli za 20% u od no su na pret hodnu
godinu).
Manj ka vo sti u po gle du vre mena
po treb nog za spro vo đe nje KYC
re gu la ti ve se na la ze na dru gom
me stu. Upr kos per ma nent nom rastu
an ga žo va nih re sur sa, bro ja zapo
sle nih i rad nih sa ti po tro še nih
na ovim po slo vi ma, pro seč no vreme
po treb no za pri jem kli je na ta je
sve du že. U pred met noj, 2017. godi
ni, sa mo je u SAD pe riod on bo ardin
ga pro du žen sa 22 na 27 da na, u
Ne mač koj sa 28 na 31 dan, a na nivou
glo bal nog ban kar skog sek to ra
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

za či ta va dva da na (sa 24 na 26).
Na ve de ni sta ti stič ki po da ci ostvaru
ju zna ča jan efe kat na prak su bankar
skog po slo va nja. Pre ma is tra živa
nju Re fi ni ti va, 85% kor po ra tivnih
kli je na ta ne oce nju je svo je is kustvo
sa KYC pro ce si ma kao do bro,
dok zbog ne za do volj stva iza zva nog
neo d go va ra ju ćim (iz ugla kli je na ta)
pro ce du ra ma, čak 12% is pi ta nih je
i do ne lo od lu ku o pro me ni ban ke.
Nezadovoljstvo bankarskih
klijenata
S ob zi rom na to da je ve ro vat noća
da kli jent pre ki ne od nos sa bankom
tri pu ta ve ća u to ku pr vih 90
da na od otva ra nja ra ču na, a KYC regu
la ti ve pred sta vlja ju pro ces sa kojim
se ko ri sni ci su sre ću na sa mom
po čet ku „od no sa” sa iza bra nom
ban kom – la ko je uvi de ti ko li ki značaj
ima po bolj ša nje u po gle du novca
i vre me na u ve zi sa pr vim utiskom
ko ji osta vlja mo na na še budu
će kli jen te, a ta ko i pro fi tom ko ji
ostva ru je mo.
Osim ne za do volj stva kli je na ta,
pro blem pred sta vlja i to što za po sleni
pro vo de ve li ki deo rad nog vre mena
oba vlja ju ći ad mi ni stra tiv ne umesto
ko mer ci jal nih ak tiv no sti. Ruč ni
unos po da ta ka, ko ji pred sta vlja već
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

vi še ve kov nu prak su u tra di ci o nalnom
ban kar stvu, pod ra zu me va manju
efi ka snost uz pa ra lel no po stoja
nje ri zi ka od ope ra tiv nih gre ša ka,
kao i ne do sta tak uvi da u re al no stanje
i kva li tet po da ta ka ko je na ras
po la ga nju ima ju oso be za du že ne
za on bo ar ding.
Na ve de ne manj ka vo sti tra di ci o­
nal nih KYC pro ce du ra do vo de do
to ga da se usva ja njem di gi ta li zova
nih, ho li stič kih re še nja na po lju
on bo ar dinga sti če oči gled na prednost
nad kon ku ren ci jom ko ja od bija
da u svom po slo va nju usvo ji alate
i pro ce du re ko ji dra stič no po dižu
per for man se u po gle du jed nostav
no sti, br zi ne i au to ma ti za ci je,
mo ni to rin ga i stan dar di za ci je radnih
pro ce sa.
Com tra de KYC re še nje za
ban kar ske si ste me
Com tra de KYC je sve o bu hvat
no re še nje za sta nov niš tvo, ma la
i sred nja pred u ze ća i kor po ra tiv ne
kli jen te, osmiš lje no ta ko da fi nansij
skim in sti tu ci ja ma omo gu ći pobolj
ša nje pro ce sa on bo ar dinga bez
ugro ža va nja is pu nje nja kri te ri ju ma
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

poš to va nja re le vant nih pro pi sa.
Re še nje po kri va ceo on bo ar ding
li fecycl e – od iden ti fi ka ci je i KYC
upit ni ka, pro ve ra AML, PEP i FAC­
TA ve ri fi ka ci je, do oce nji va nja ri zika,
pro ce sa odo bre nja, otva ra nja raču
na i cu sto mer pro vi si o nin ga. Može
se in te gri sa ti sa raz li či tim si stemi
ma, uklju ču ju ći CBS, DMS, CRM,
DOM itd., kao i sa spolj nim si ste mima
i jav nim iz vo ri ma po da ta ka, poput
po slov nih re gi sta ra.
Com tra de KYC je za sno van na vode
ćoj svet skoj plat for mi IBM Bu siness
Au to ma tion Wor kflow, ko ja se
ko ri sti za di zajn, im ple men ta ci ju, ispo
ru ku i nad gle da nje slo že nih KYC
pro ce sa, kao i na IBM In te gra tion Bus
plat for mi – ko ja omo gu ća va au toma
ti zo va nu raz me nu po da ta ka izme
đu po slov nih apli ka ci ja.
Zaš to Com tra de KYC?
Savremeno bankarstvo zahteva rešenje
ko je ubr za va pro ces otva ra nja ra čuna,
smanjuje troškove obrade i obezbeđu
je usa gla še nost sa KYC re gu la ti vom,
po bolj ša va ju ći ko ri snič ko is ku stvo pri
svakoj bankarskoj interakciji.
Jed no stav nost ko ju ovo re še nje
pru ža je tro ja ka. Na pr vom me stu,
pro ces je iden ti čan za sva kog kli jen ta
– od iden ti fi ka ci je do otva ra nja ra ču na.
Za tim, Com tra de KYC pod ra zu me va
je din stve ni in ter fa ce za sve uče sni ke
u pro ce su. Na kra ju, bit nu ka rak teri
sti ku pred sta vlja si stem ska ras pode
la za da ta ka i una pre đe na sa rad nja
iz me đu uče sni ka.
Br zi na i au to ma ti za ci ja pra te svaku
fa zu on bo ar din ga. Au to ma ti za cija
uno sa po da ta ka kroz on li ne re gistra
ci ju sa cen tral nim ban kar skim siste
mom, re gi stri ma i eks ter nim baza
ma po da ta ka, po put Agen ci je za
pri vred ne re gi stre, Kre dit nog bi roa,
CU BE-a, re zul ti ra skra će njem tra janja
pro ce sa i do 12 pu ta, kao i brzom
im ple men ta ci jom no vih re gu lator
nih zah te va.
Mo ni to ring i stan dar di za ci ja unapre
đu ju se au to mat skom pri me nom
pra vi la u po gle du seg men ta ci je,
AML, PEP, FAC TA itd, za rad una pređe
ne kon tro le nad KYC pro ce si ma.
Ta ko đe, po sti že se pra će nje pro cesa
ko ji su u to ku i ostva ru je se moguć
nost me re nja efi ka sno sti po stavlja
njem ključ nih in di ka to ra per forman
si.
Bu­duć­nost (KYC-a) je
di gi tal na
Di gi ta li za ci jom KYC pro ce sa finan
sij ske or ga ni za ci je sma nju ju ri zike
i osi gu ra va ju us kla đe nost sa regu
la ti vom uz dra stič no po bolj šanje
ko ri snič kog is ku stva. Da lje pobolj
ša nje ovog kon cep ta se mo že
ostva ri ti teh no lo gi ja ma po put Robo
tic Pro cess Au to ma tion – ko ja kori
sti soft ver ske ro bo te za oba vlja nje
ma nu el nih za da ta ka po put pre tra ge
ba za po da ta ka, kom bi no va nja po data
ka iz raz li či tih iz vo ra i po pu nja vanja
obra za ca. Na taj na čin KYC opera
ci je po sta ju flek si bil ni je, efi ka sni je i
ori jen ti sa ne na kli jen ta.
KYC
Di gi tal ni on bo ar ding ta ko đe dono
si bo lje ko ri snič ko is ku stvo usled
ma njeg bro ja in ter ak ci ja, on li ne i
mo bil nih op ci ja u ko mu ni ka ci ji i sve
u sve mu da le ko br žeg on bo ar din ga.
Po jed no sta vlje nje re pe ti tiv nih, dugo
traj nih i ne do sled nih due di li gen ce
po stu pa ka je ključ no za mi ni mi zi ranje
ri zi ka, zaš ti tu re pu ta ci je ba na ka i
rast ni voa pri pre mlje no sti za bu du će
za dat ke i re gu la tor ne pro me ne.
B ud u ćn o s t o nb oa rd i ng a i K YC p roce
sa je di gi tal na, au to ma ti zo va na i
pred sta vlja sle de ći ko rak u raz vo ju
ban kar skih uslu ga i od no sa na re laci
ji ban ka – kli jent. Com tra de System
In te gra tion je pre u zeo i us peš no
spro veo zah te van za da tak di zaj ni ranja
op ti mal nog re še nja za raz li či te finan
sij ske in sti tu ci je ko je će po slovnim
pro ce si ma tih in sti tu ci ja obez
be di ti ubr za nje, uš te de i po ve ća no
za do volj stvo ko ri sni ka nji ho vih usluga.
Com tra de KYC re še nje do no si
du go roč no po bolj ša nje re zul ta ta i
pred sta vlja va žan aspekt raz vo ja digi
ta li zo va nog ban kar stva. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Da li da ta cen tar is pu nja va
po­tre­be i oče­ki­va­nja bi­zni­sa?
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Da bi adekvatno odgovorili na ovo pitanje prvo bi trebalo da postavimo pitanje da li zaista razume
mo sve ove ter mi ne ili smo za do volj ni ti me što raz u me mo sa mo one ko ji su nam bli ski.
Miodrag Šepa,
Solution Design and Consulting
Ex­pert, Enel PS
In­že­nje­ri su si­gur­no za­do­volj­ni
što raz­u­me­ju poj­mo­ve Ava­i­labi­lity,
Re­dun­dansy, Re­si­li­en­ce...
a isto ta­ko su eko­no­mi­sti i me­na­džeri
za­do­volj­ni što raz­u­me­ju poj­mo­ve
Growth ex­pec­ta­ti­on, Supply and demand,
Cost ef­fec­tiv­nes...
Re­al­nost je da mno­gi po­slov­ni mena­dže­ri
ne raz­u­me­ju u pot­pu­no­sti
mogućnosti i ogra­ni­če­nja da­ta centra,
jer to vi­de sa­mo kao me­ha­ni­zam
za pru­ža­nje svo­jih uslu­ga kup­ci­ma.
Isto ta­ko, ope­ra­tiv­no oso­blje se trudi
da raz­u­me sa­daš­nji i bu­du­ći smer
po­slov­ne stra­te­gi­je. To mo­že do­ve­sti
do po­greš­nog tu­ma­če­nja ono­ga šta
su tre nut ne po tre be i šta mo gu da
bu­du bu­du­ći zah­te­vi.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Me­nadž­ment i ope­ra­ci­je u okviru
iste or­ga­ni­za­ci­je če­sto mo­gu imati
raz­li­či­tu per­cep­ci­ju, što do­vo­di do
lo­še ko­mu­ni­ka­ci­je. Raz­li­či­tu per­cepci­ju
pri­ka­zu­ju i re­zul­ta­ti an­ke­te u tabe­li:
va­nja i na da­ta cen­tar­će se gle­da­ti
kao na me­ha­ni­zam za po­sti­za­nje tih
ci­lje­va. Ope­ra­tiv­na stra­na fo­ku­si­ra­na
je na teh­nič­ku ospo­so­blje­nost da­ta
cen­tra da is­pu­ni po­slov­ne zah­te­ve.
Šta su re al ne po slov ne
po tre be?
Je­dan od ini­ci­jal­nih iza­zo­va je
pre­va­zi­la­že­nje raz­li­či­tih per­spek­tivnih
po­gle­da ko­ji se od­no­se na upravlja­nje
po­slo­va­njem (ni­vo C) i teh­nič­ko
ope­ra­tiv­ne ele­men­te u da­ta
cen­tru. Me­nadž­ment­će uglav­nom
bi­ti fo­ku­si­ran na is­pu­nja­va­nje produk­tiv­nih
i fi­nan­sij­skih ci­lje­va po­slo­
Po­slov­na po­tre­ba je glav­ni po­kretač­ki
fak­tor; šta bi­znis oče­ku­je da
do­bi­je od da­ta cen­tra?
Bi­lo bi do­bro ka­da bi or­ga­ni­za­ci­je
za­i­sta zna­le šta oče­ku­ju, ali teš­ko je
ili nemoguće pred­vi­de­ti budućnost,
a mno­ge or­ga­ni­za­ci­je ne­ma­ju ni jasnu
sli­ku da­naš­njeg zah­te­va.
Or­ga­ni­za­ci­je sa­da po­či­nju da raz­li­ku­ju
pro­ce­se ko­ji ih či­ne je­dinstve­nim
i one ko­ji su opšti i ko­ji im
da­ju raz­li­či­te ni­voe pri­o­ri­te­ta u data
cen­tru.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Ni­vo ras­po­lo­ži­vo­sti da­ta cen­tra (Tier
le­vel, Class...) tre­ba da bu­de poslov­na
od­lu­ka ko­ja je osmiš­lje­na i uskla­đe­na
sa zah­te­vi­ma kon­ti­nu­i­te­ta poslo­va­nja
(BCP – Bi­znis kon­ti­nu­i­ti plan).
Me­đu­tim, u mno­gim slu­ča­je­vi­ma se
to vre­me­nom za­bo­ra­vlja, što kao rezul­tat
ima per­cep­ci­ju da da­ta cen­tar
ni­je spo­so­ban da za­do­vo­lji po­slov­ne
po­tre­be ili re­al­nu po­tre­bu za zna­čajnim
do­dat­nim kom­po­nen­ta­ma u infra­struk­tu­ri
da bi se do­dat­no osi­gu­rao
kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja. Re­zul­tat to­ga
je ozbi­ljan ri­zik i do­dat­ni troš­ko­vi za
po­slo­va­nje.
Koje su trenutne
mo­guć­no­sti da­ta cen­tra?
Sve su češ­ći slu­ča­je­vi da bi­znis od faze
puš­ta­nja da­ta cen­tra u rad ne sprovo­di
re­dov­ne ili pe­ri­o­dič­ne in­ter­ne ili
eks­ter­ne nad­zo­re da bi utvr­di­li:
- sta­nje in­fra­struk­tu­re da­ta cen­tra
- pro­ce­nu spo­sob­no­sti da­ta cen­tra
da za­do­vo­lji tre­nut­ne i bu­du­će po­slovne
zah­te­ve
Ti­er ter­mi­no­lo­gi­ja vs.
operativne potrebe
Va­žno je bi­ti sve­stan sme­ra i in­terpre­ta­ci­je
Ti­er ter­mi­no­lo­gi­je, jer po­stoje
va­ri­ja­ci­je ko­je mo­gu iza­zva­ti od­re­đenu
kon­fu­zi­ju.
Na osno­vu kog stan­dar­da ste iz­gradi­li
i opre­mi­li da­ta cen­tar?
- Up­ti­me In­sti­tu­te mo­del
- TIA 942 mo­del
- BIC­SI 002 mo­del
Pa­zi­te, na­ve­de­ni stan­dar­di ima­ju prepo­zna­tlji­ve
raz­li­ke.
Po­greš­no oda­bran pri­stup če­sto dovo­di
do pre­ko­mer­nog in­že­nje­rin­ga ko­ji
mo­že po­sta­ti pre­vi­še kom­plek­san, i tada
po­sta­vlja ve­li­ko op­te­re­će­nje za opera­tiv­ne
spo­sob­no­sti da­ta cen­tra.
Nedovoljni ili prekomerni
in­že­nje­ring?
Mi­ni da­ta cen­tar (kao na fo­to­gra­fiji)
mo­že da do­stig­ne Ti­er III ni­vo i kao
ta­kav je ide­al­no re­še­nje za mi­ni, ma­la i
sred­nja pred­u­ze­ća (fi­li­ja­le, mar­ke­te, IT
fir­me, kla­di­o­ni­ce, no­ta­re...), zdrav­stvene
usta­no­ve... Io
Video Ser vi sni cen tar Enel PS u doba
vanrednog stanja mo­že­te po­gledati
na https://www.you­tu­be.co­m/
watch?v=SDrA9u-wpY4
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Posle Velike izolacije:
Izaći jači iz svega
u drugačiju stvarnost
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Širom planete, pandemija COVID-19 odnosi ljudske živote i poslove, nanoseći štetu industrijama i
preduzećima i pretvarajući nezamislivo u nešto uobičajeno. Povratak na stvarnost, kada god da se
dogodi, doneće drugačiju stvarnost. Ono što upravo sada radimo odrediće budućnost ali, i pored
toga, donošenje odluka i samouverenost u postupcima nikada nisu predstavljali veći izazov.
Iako svaki dan donosi novu neizvesnost,
postoje jasno određeni
postupci koji mogu poboljšati
našu otpornost i snagu. Okvir koji
označava put napred, pružajući jasnoću
u vreme neizvesnosti, može
činiti razliku između prosperitetnih organizacija
i onih koje to nisu.
Treba uraditi mnogo toga, što može
delovati zastrašujuće. Biće potrebno
angažovanje celog izvršnog tima. Deo
naše drugačije stvarnosti biće i nove
navike - organizacione, društvene i
kulturne. Svaki od lidera će imati svoju
ulogu u pripremi organizacije za
uspešnu budućnost. Pređimo na stvar.
Imperativ broj 1:
Osnaživanje radne snage na
udaljenim lokacijama
Preporučeno za rukovodioce za talente
i direktore HR odseka
Među mnogobrojnim ekonomskim
troškovima koje je prouzrokovao
COVID-19, uticaji na radna mesta su
među najznačajnijim. Već značajni izazovi
upravljanja ljudskim kapitalom u
tipičnom radnom okruženju - liderstvo,
angažman radne snage, produktivnost,
veštine - sada se nalaze na
nepoznatoj teritoriji. Trenutna globalna
kriza ubrzava krupne promene koje
se dešavaju u trenutku - u pogledu
načina na koji radimo, kako komuniciramo
međusobno i sa svojim timovima,
kako učimo i pronalazimo inovacije
- sve to je u potpunosti doživelo
preobražaj za samo nekoliko nedelja.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Ali, osnaživanje zdrave radne
snage za rad na daljinu seže dalje od
obezbeđivanja alata za mrežni pristup
i softvera za grupne sastanke.
Opremanje zaposlenih za produktivan
rad van tradicionalnih kancelarija
je takođe kulturološki izazov. Na
primer, kako lideri mogu odražavati
vrednosti kompanije u svom odnosu
prema zaposlenima koji rade od
kuće? Kako se timovi mogu opremiti
za zajednički rad kada su fizički odvojeni?
Kako organizacije komuniciraju
sa radnom snagom na globalnom i lokalnom
nivou?
Lideri koji se usredsređuju na izgradnju
poverenja, fleksibilnosti i otpornosti
unutar prilagodljive kulture
radne snage pomažu svojim zaposlenima
da budu najbolje verzije sebe
- i fizički i psihički - bilo da rade putem
direktnog kontakta ili preko ekrana.
Ono što sledi u mnogim kompanijama
je prelazak iz kriznog režima u
drugačiju stvarnost, a povratak na radna
mesta je neizbežna prepreka kojom
će se one baviti u hodu. Anketa
koju je IBV sproveo među nosiocima
izvršnih funkcija širom sveta pokazuje
da oni očekuju da za dve godine imaju
dva i po puta više zaposlenih koji rade
na daljinu nego što su imali pre pojavljivanja
COVID-19. Tako je za direktore
odseka za ljudske resurse i direktore
ključna dugoročna usredsređenost
na izgradnju organizacije koja će radnu
snagu iz krizno neutralnog statusa
dovesti u stanje globalne otpornosti,
kao i do veće sposobnosti predviđanja
kriza u budućnosti (Slika 1).
Rukovodioci za talente i direktori
odseka za ljudske resurse treba da razvijaju
dugoročni plan koji će obuhvatiti
i povratak na radna mesta i rad na
daljinu dok se krećemo ka drugačijoj
stvarnosti.
Imperativ broj 2: Virtuelni
kontakti sa korisnicima
Preporučeno za direktore marketinga
Tokom ove pandemije, usled ekstremnih
zahteva u pogledu društvenog
distanciranja, korisnici imaju pitanja -
a mnoga od njih su jedinstvena, jer
proističu upravo iz ove situacije i ranije
nisu postavljana. Uslužni centri,
telefonske linije koje su uvele vlade i
pružaoci zdravstvenih usluga preplavljeni
su ogromnim brojem poziva. Iako
iza mnogih pitanja stoji ista motivacija,
njih ne možete pronaći u odeljku nekog
internet sajta sa često postavljanim
pitanjima. Obučavanje velike
grupe predstavnika za pružanje
usluga davanja preciznih odgovora u
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

okruženju koje se brzo menja, na videlo
iznosi stres unutar sadašnjeg modela
kontakt centra.
Eksponencijalnom rastu potražnje
može se udovoljiti pomoću eksponencijalnog
rasta snage digitalnih
alata. Veštačka inteligencija u službi
konverzacije mora da postane sveprožimajuća,
bilo da je reč o botovima
za ćaskanje, virtuelnim agentima
ili drugim automatizovanim procesima,
koji poslednjih godina postepeno
nalaze svoj put do poslovnih i vladinih
operacija. (Videti „Watson Assistant")
Imajući u vidu efikasnost resursa i
delotvornost tih alata i procedura, kao
i brzinu kojom oni mogu biti ugrađeni
(u nekim slučajevima, virtuelni asistenti
mogu biti uspostavljeni za samo nekoliko
sati), verovatno je da će oni postati
suštinski značajni poslovni alati u eri
posle krize. I zaista, 97 odsto nosilaca
izvršnih funkcija kaže da će njihove organizacije
u naredne dve godine u rad
pustiti više alata koji koriste veštačku
inteligenciju nego što su imale pre pojavljivanja
COVID-19.
Virtuelni rad sa klijentima i partnerima
ostaće jedan od suštinskih delova poslovanja
čak i kada ponovo uspostavimo
interakciju licem u lice. Prakse u prodaji
i pružanju usluga će biti nepovratno
promenjene. Korisnici se navikavaju
na brzinu odziva koju pružaju formati
za virtuelni rad. U isto vreme, kompanije
će želeti da postignu diferencijaciju u
digitalnom prostoru, stvarajući iskustva
u realnom vremenu koja su autentična,
relevantna i osobena.
Imperativ broj 3: Daljinski
pristup svemu
Preporučeno za direktore tehničkih i
informatičkih odseka
Kada su stanovništvu izdate naredbe
za ostanak kod kuće, pojavila su
se pitanja koja su neugodna za mnoge
kompanije: Možemo li da dobijemo
sve što nam je potrebno i uradimo sve
što je potrebno da uradimo sa lokacija
koje se nalaze van kancelarija? Kako
ćemo - praktično preko noći - preći
sa svog postojećeg modela na virtuelizovani
model?
Na sreću, IBM, kao kompanija
čije jezgro čine tehnologije, je već
bio konfigurisan za rad na taj način.
Ali, mnoge organizacije našle su se u
situaciji u kojoj su sebi postavile pitanje:
„Možemo li ovo da izvedemo?"
Planovi poslovnog kontinuiteta stavljeni
su na probu, a dobijeni rezultati
često nisu bili oni poželjni.
Ono što je potrebno jesu tehnička
arhitektura i operativna otpornost
koja pruža maksimalnu fleksibilnost i
podržava model za isporučivanje virtuelnim
putem, istaknut u Imperativu
četiri.
Dok direktori tehničkih i informatičkih
odseka nastoje da ostvare prilagođavanje
sadašnjoj realnosti, evo
šta bi trebalo da bude sprovedeno, na
najosnovnijem nivou:
- Spisak sredstava visoke vrednosti,
uključujući platforme za aplikacije,
usluge i skladišta podataka, organizovanih
prema dostupnosti i značaju
- Ažuran spisak uloga i odgovornosti
u vreme krize, radi omogućavanja
brzog donošenja odluka koje se mogu
ponavljati
- Efikasni kapaciteti za podršku
funkcionisanju IT sektora 24 časa
dnevno, sedam dana u nedelji, radi
olakšavanja rada na daljinu sa radnom
snagom i partnerima
- Distribucija alata od kritičnog značaja
za misiju na raznolike lokacije i
pristupne tačke, uključujući nezavisne
instance oblaka
- Moćne platforme za rad na daljinu,
uključujući virtuelne privatne mreže i
aplikacije za produktivnost zasnovane
na tehnologiji oblaka
- Kapaciteti infrastrukture za pravljenje
rezervnih kopija za usluge i
alate od kritičnog značaja, uključujući
podršku za rad na daljinu za klijente
i kupce
- Tekući proces procene i rešavanja
problema raskoraka u logističkoj
podršci zajedno sa kupcima, zaposlenima,
partnerima i učesnicima koji
dolaze iz zajednice
Radi poboljšanja otpornosti informatičkog
sektora, neke kompanije su
dodale takozvanu hibridnu konfiguraciju
za povećanje kapaciteta „oblaka".
Mnoge finansijske institucije su se,
na primer, suočile sa naglim porastom
zahteva u oblasti informatičkog sektora
usled velike nestabilnosti transakcija.
Stoga su obezbedile inkrementalne
kapacitete centralnih računara
da bi omogućile visoke performanse
u pogledu propusne moći prilikom
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

transakcija. Druge organizacije, koje
rade kapacitetom višim od nominalnog,
povećale su oslanjanje na platforme
zasnovane na tehnologiji oblaka,
koje mogu da donesu dodatne
koristi u vidu racionalizovanog poslovanja,
nižih troškova i poboljšanja
skalabilnosti i agilnosti.
Brzo se prilagođavajući trenutnim
uslovima, organizacije istovremeno
mogu da se pozicioniraju u cilju postizanja
jače konkurentnosti na duži vremenski
rok. Zapravo, 84 odsto nosilaca
izvršnih funkcija u našim trenutnim anketama
očekuje da kupci ubuduće u
većem broju i češće stupaju u interakciju
putem interneta.
Evo šta bi trebalo da bude uvršteno
u planove direktora tehničkih i informatičkih
odseka:
- Planiranje poslovnog kontinuiteta
prešlo je put od prakse ispunjenja
zahteva do strateške sposobnosti
od suštinskog značaja (koja je danas
ključno sredstvo za buduću dobrobit
organizacije). Veliki planovi
poslovnog kontinuiteta treba da budu
raščlanjeni na manje potplanove povezane
sa geografskim tačkama i lokacijama,
koje uključuju integraciju sa kraja
na kraj sa spoljnim pružaocima usluga
koji bi privremeno mogli da obezbede
popunu virtuelnim putem, i unaprede
usredsređenost na smanjenje rizika u
pogledu sajber bezbednosti.
- Izgradnja sistema i procesa i upra-
vljanje njima biće u skladu sa višim
standardima odziva, uključujući kraće
vreme testiranja i oporavka
- Fleksibilnost lokacije i razmera,
smanjenje oslanjanja na fizička informatička
sredstva, resurse i operacije
zavisne od lokacije, uz dugoročne koristi
za budžete i kadrovske poslove
Konsolidacija infrastrukture i pojednostavljivanje
procesa operativne
podrške utemeljene na standardnoj
platformi čiji osnov je tehnologija
oblaka.
- Trajan prelazak na arhivu i skladištenje
podataka koji su zasnovani na
tehnologiji oblaka, uključujući zamenu
okruženja sa trakama sa kojima se radi
manuelno, koja zavise od lokacije i
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

kojima se teško pristupa dok su na
snazi naredbe za ostanak kod kuće
- Dublja posvećenost automatizaciji
i organizovanju virtuelnog procesa
rada, uz veću posvećenost interoperabilnim
otvorenim uslugama (uslugama
koje nisu u vlasništvu proizvođača)
- Sposobnost generisanja sveobuhvatnog
uvida u celokupan poslovni
sistem
- Praćenje upravljanja i produktivnosti,
uz brže smenjivanje ciklusa
ažurnih informacija o rukovođenju,
zastupljenije deljenje lekcija o organizacionim
i operativnim poslovima,
viši nivo komunikacije kroz sve funkcije,
i donošenje odluka.
Imperativ broj 4:
Unapređenje agilnosti
i efikasnosti
Preporučeno za operativne direktore
Zaključno sa krajem 2019. godine,
standardni operativni model za kompanije,
vlade i druge organizacije bio
je zasnovan na lokaciji: ljudi su odlazili
na posao - posao nije dolazio kod njih.
Kupci ili klijenti su se fizički prevozili na
određenu lokaciju da bi nešto obavili -
na primer, da bi ostvarili pristup beneficijama
koje nudi vlada, posetili lekara,
kupili voće i povrće ili prisustvovali
događajima.
COVID-19 je sve to promenio. Sada,
posao je došao do nas, gde god da
se nalazimo. I sa zaposlenima, kupcima
i dobavljačima radimo virtuelnim
putem. Neke organizacije izborile su
se sa ovom prinudnom „digitalnom
transformacijom“ bez poteškoća,
dok su kod nekih ta nastojanja bila
promenljiva.
Ključ uspešnog nastavka transformacije
iz virtuelne u fizičku ravan,
korišćenja novostvorene agilnosti
i inovacija, leži u cloud tehnologiji.
U budućnosti, organizacije će morati
da nastave modernizaciju poslovanja
da bi ostvarile ogromne prednosti
sposobnostima koje proističu iz
cloud tehnologije: nezavisnost od lokacije,
fleksibilnost u radu sa talentima,
skalabilnost, interoperabilnost i neprimetan
prelazak na virtuelizovan rad
i model isporučivanja - ono što nazivamo
isporučivanjem putem cloud tehnologije.
Gde god da se organizacija nalazi
na putu digitalne transformacije, iz
onoga što smo do sada naučili, operativni
direktori mogu da izvuku nekoliko
pouka o operativnosti. Prvo, tamo
gde je cloud tehnologija nekada bila
poželjno krajnje stanje za budućnost,
ona je sada neizostavno direktno
okruženje. Drugo, organizacije mogu
da napreduju brže nego što su mislile
i da budu agilnije nego što su verovale
da je moguće. Treće, ranije racionalizacije
koje su sprečavale uspešnu - i
brzu - digitalnu transformaciju više se
ne mogu tolerisati. Potreba kompanija
da postanu agilna digitalna preduzeća
je od suštinskog značaja, i to mora da
se dogodi sada.
Do toga se dolazi promenama u shvatanjima
generalnih direktora i drugih.
Sedamdeset i devet odsto nosilaca
izvršnih funkcija kaže da će agilnost
preduzeća kao centralna poslovna
sposobnost za njih biti prioritet
tokom naredne dve godine.
Ta promena je naročito značajna
u zdravstvu, gde je u skorije vreme
došlo do napretka na više polja. Jedan
pružalac usluga je, na primer, brzo
uveo u upotrebu COVID-19 aplikaciju
za pacijente koji su se nalazili kod kuće,
i time pomogao grupi od više od 3.000
ljudi da prate svoje simptome i stupaju
u kontakt sa lekarima na daljinu.
U drugom primeru, velika agencija
vlade jedne evropske zemlje povećala
je obim korišćenja svoje internet aplikacije
za davanja socijalnih službi da
bi udovoljila rastućoj potražnji korisnika.
U međuvremenu, infrastruktura
virtuelne radne površine brzo se uvodi
u upotrebu da bi se ublažio uticaj
društvenog distanciranja.
Svi ti napori – koje je omogućila bezbedna
cloud tehnologija - poboljšavaju
efikasnost i podržavaju nove radne
prakse, i služe kao pokretač transformacije
i modernizacije. Organizacije
koje prihvataju tehnologiju javnih i hibridnih
oblaka već koriste ovu krizu
kao priliku da iz svega izađu jače, bolje
i otpornije.
Otpornost je rezultat kombinacije
planiranja, upravljanja i agilnosti.
Konačno, dok operativni direktori
razmatraju dugoročnije prioritete, korist
od usklađenog rada na širem operativnom
polju biće uvećana. Zbog
COVID-19, prelazak na radikalnu agilnost
postaje sve brža širom planete, uz
značajne implikacije.
Operativni direktori treba da vrše
planiranje za sledeće promene:
- Uslužni sektor privrede će rasti, u
čemu će pokretačka snaga biti operativni
modeli zasnovani na cloud
tehnologiji. To će karakterisati masovno
usvajanje glavnog toka robnih
usluga, ali i usvajanje specijalizovanih
usluga u tržišnim nišama. Jedna od
najznačajnijih „usluga“ biće pristup
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

specijalizovanim resursima na zahtev
- Operacije i sredstva od kritičnog
značaja biće prebačeni isključivo na
cloud tehnologiju radi unapređenja
otpornosti, ali i radi komoditizacije
radnog opterećenja i optimizacije
troškova
- Delotvorno, bezbedno i agilno upravljanje
višestrukim instancama cloud
tehnologije će postati kompetencija
od kritičnog značaja, u tandemu sa
ubrzanom modernizacijom centralnih
računara i značajnom transformacijom
arhitekture podataka
- Finansijski modeli prilagođavaće
se dinamičkim operativnim faktorima
u realnom vremenu, na osnovu
povećanog unosa podataka od servisnih
partnera unutar ekosistema cloud
tehnologije /pouzdane mreže
- Korišćenje izvora na zahtev postaće
jednostavnije, uobičajenije i neophodnije,
putem pouzdanih platformi
omogućenih blokčejn tehnologijom
- Rad sa kupcima biće optimizovan
za njihovo privlačenje, usluživanje
i zadržavanje u virtuelnom svetu.
Iskustva zavisna od lokacije biće dopunjena
virtuelnim platformama koje
promovišu divljenje obožavalaca izraženo
na digitalni način
- Povećana automatizacija, primena
veštačke inteligencije i drugih naprednih
tehnologija biće pokretačka
snaga efikasnosti, uz kvalitet, bezbednost,
saradnju i inovativnost. Prelazak
na digitalne usluge smanjiće zavisnost
organizacija od putovanja i fizičkog
prisustva
- Modeli isporuke zasnovani na
cloud tehnologiji, koji u odgovarajućim
razmerama omogućavaju isporuke
širom planete i pomažu u smanjenju
rizika od prekida, postaće norma
Imperativ broj 5: Zaštita od
novih rizika u sajber
bezbednosti
Preporučeno za direktore za informatičku
bezbednost
Dok se svet bori protiv uticaja
COVID-19, sajber kriminalci su se
mobilisali. Koristeći pandemiju, oni
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

pokreću nove napade, služeći se taktikom
koja seže od kampanja „pecanja“
i zloćudnih domena, pa do
zloćudnog softvera i softvera za iznudu
otkupa sa jasno određenom
metom. Od februara, kada je pandemija
postala globalna, IBM-ov
X-Force je uočio povećanje od 4.300
odsto kada je reč o neželjenim porukama
u vezi sa korona virusom. Sajber
kriminalci koriste pandemiju korona
virusa kao pokretačku snagu za svoje
poslove, sa virusom kao temom za
prodaju zloćudnog softvera na „dark
vebu“, nudeći čak i kodove za popuste
koji na neki način imaju veze sa virusom.
Oni takođe ubrzano uspostavljaju
domene: Verovatnoća da su domeni
koji imaju veze sa COVID-19 zloćudni
veća je za 50 odsto nego kod drugih
domena registrovanim u istom vremenskom
periodu.
Za organizacije koje su nedovoljno
pripremljene ovo je bilo potpuno
iznenađenje. Zapravo, 76 odsto organizacija
nema plan odgovora na incidente
koji je dosledno primenjen u
čitavom preduzeću. Iznenađujuće je
da svaka četvrta organizacija uopšte
nema bilo kakav plan. Ali, čak i one čije
poslovanje poseduje otpornost napregnute
su do krajnjih granica usled
razmera trenutne pandemije, koje su
bez presedana.
Imajući u vidu uslove koji trenutno
vladaju, svako treba da ponovo
razmotri sopstvenu sajber otpornost.
Još jednom, to vidimo i po podacima,
jer nam je, u poređenju sa periodom
pre COVID-19, blizu 30 odsto više nosilaca
izvršnih funkcija reklo da sajber
bezbednost kao poslovna sposobnost
za njih predstavlja prioritet.
Brz prelazak na rad na daljinu sajber
kriminalcima je otvorio nove kanale
za prodor. Mnogi radnici koji posao
sada obavljaju van svojih radnih
mesta ne poseduju bezbednu opremu
ili protokole kojima bi digitalnu bezbednost
podigli na najviši nivo. Budući
da zaposleni pristupaju korporativnim
mrežama preko ličnih uređaja, hakeri
ispituju konfiguracije bežičnih mreža i
konekcije virtuelnih privatnih mreža da
bi pronašli njihove slabe tačke. Dok se
ljudi okupljaju oko platformi za podsticanje
produktivnosti zasnovanih
na cloud tehnologiji, zlonamerni akteri
koriste situaciju - između ostalog,
„hakujući“ i ometajući sastanke
koji se odvijaju putem prenosa uživo.
Po rezultatima nedavne ankete koju
je sproveo Threatpost, 40 odsto ispitanika
reklo je da se broj sajber napada
povećao otkako su omogućili rad
na daljinu.
Direktori za informatičku bezbednost
moraju da predvode napore u
cilju unapređenja mehanizama planiranja
i odgovora u svojim organizacijama.
Saveti direktorima za informatičku
bezbednost šta treba da preduzmu
radi postizanja veće zrelosti na planu
sajber bezbednosti uključuju sledeće:
- Implementirajte bezbednosnu
telemetriju i analitiku. Rana detekcija i
odgovor iziskuje automatizovano prikupljanje
podataka. Pomoću moderne
telemetrije i beleški u dnevničkim
datotekama, mogu se modelirati vektori
napada, kreirati potpisi i reprodukovati
upadi.
- Razvijte mogućnosti bezbednosne
automatizacije. Ulaganja u automatizaciju
sama sebe mogu da otplate:
organizacijama koje nisu uvele u
upotrebu bezbednosnu automatizaciju
upadima su pričinjeni izdaci koji su
bili 95 odsto viši nego kod organizacija
sa uvedenom potpunom automatizacijom.
- Upotrebljavajte obaveštajne podatake
o pretnjama i doprinesite njihovom
prikupljanju. Bezbednosne
usluge zasnovane na cloud tehnologiji
saobraćaj prate na operativnoj oblasti
koja je znatno veća od bilo koje
pojedinačne organizacije, pružajući
obaveštajne podatke o pretnjama koji
poboljšavaju sajber otpornost svih organizacija,
a korišćenje obaveštajnih
podataka tako velikog obima ubrzava
detekciju i odgovor.
- Saradnju i neprestano učenje
učinite prioritetom. Organizacije koje
poseduju sajber otpornost funkcionišu
u stalnom ciklusu koji čine otkrivanje,
učenje, prilagođavanje i ponavljanje.
U kriznim vremenima, delotvorno
otklanjanje štete nastale usled pretnji
svodi se na sposobnost pojedinaca
da zajednički rade na složenim problemima.
- Podignite svest o bezbednosti.
Bezbednost predstavlja stratešku sposobnost.
Jednom studijom otkriveno
je da 51 odsto organizacija koje se odlikuju
sajber otpornošću direktore i upravu
obaveštavaju o sprečavanju, detekciji
i obuzdavanju sajber pretnji, kao
i o naporima sa ciljem odgovaranja
na njih.
- Ubrzajte napore za ublažavanje
pretnji. Direktori za informatičku bezbednost
moraju biti vešti u forenzičkoj
analizi i „lovu“ na pretnje, imajući u
vidu koristi od upravljanja višestrukim
instancama cloud tehnologije radi
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

omogućavanja specijalizovanih servisa
koji mogu pomoći u odvraćanju naprednih
pretnji, odnosno otklanjanju
pričinjene štete.
- Izgradite digitalno poverenje.
Razmislite o tome kako ekosistem
zasnovan na cloud tehnologiji
prerasta u mrežu poverenja. U svetu
međuzavisnih partnera, bezbednost
je deljena odgovornost i otpornost je
zajednička poslovna korist. Lideri treba
da sarađuju sa partnerima radi uspostavljanja
zajedničkog upravljanja
za korisnike, identitete, uređaje na krajnjim
tačkama i operativna sredstva.
Imperativ broj 6: Smanjenje
operativnih troškova i
unapređenje kontinuiteta
lanca snabdevanja
Preporučeno za finansijske direktore i
direktore lanaca snabdevanja
Kompanije uspostavljaju lance snabdevanja,
očekujući da materijali i drugi
ulazni faktori budu dostupni u zavisnosti
od toga kada, gde i na koji
način su potrebni. Kriza koju je izazvao
COVID-19 u potpunosti je opovrgla tu
pretpostavku, što ukazuje na potrebu
za dinamičnijim lancima snabdevanja
koji se odlikuju bržim odzivom i povezani
su sa ekosistemom i procesima
organizacije.
Organizacije su se takođe suočile
sa značajnim izazovima kada je reč
o likvidnosti. Dok se uticaj COVID-19
značajno razlikuje od industrije do industrije,
za prosperitet će biti potrebno
ponovno uspostavljanje ravnoteže
i usklađivanje sa novom normalnošću.
Sposobnost generisanja granularnih
podataka o lancima snabdevanja
u realnom vremenu prešla je put
od poželjne do neophodne.
Na sreću, alati i pristupi koji su
na raspolaganju za rešavanje pitanja
troškova znatno su sofisticiraniji
i efikasniji od pristupa primenjenih
u prošlim recesijama, koje karakteriše
„stezanje kaiša“. Sada je moguće stvoriti
prilike za skok do nove granice efikasnijih
i delotvornijih performansi.
Finansijski direktori i direktori za lance
snabdevanja moraju da analiziraju
današnje bolne tačke radi bolje pripremljenosti
za sutrašnjicu. Iako niko
ne može da predvidi šta će se dogoditi,
organizacije mogu da koriste veštačku
inteligenciju i druge tehnologije - kao
što su automatizacija, blokčejn, internet
stvari, 5G i edge računarstvo - da
na inteligentan način izvrše rebalans
troškova, izgrade inteligentniji globalni
lanac snabdevanja i doprinesu da ono
nezamislivo postane očekivano.
Dok očekujemo drugačiju stvarnost
koja će tek doći, cilj je bolje integrisanje
podataka i tehnologije radi izgradnje
inteligentnijih i boljih lanaca snabdevanja.
To će biti od pomoći u trenutnoj
krizi koja traje, kao i prilikom
budućih nepredviđenih događaja iz
domena teorije o „crnom labudu“, i
kompanije dovesti u poziciju za bolje
ishode kada se ukaže prilika - kao i
za sistemska smanjenja operativnih
troškova.
Dva centralna alata su: upotreba digitalnih
blizanaca, koji na virtuelan način
mogu da simuliraju širok dijapazon
ishoda i stvaranje kontrolnog tornja
koji u celom preduzeću obezbeđuje
centralizovano digitalno čvorište operativne
vidljivosti i donošenje odluka
podržano veštačkom inteligencijom.
Uz data-centričnu kulturu saradnje, to
može eliminisati silose. Inteligentni to-
kovi rada razlažu silose, koristeći konvergentne
tehnologije za isporučivanje
samoučećih i autokorektivnih sveobuhvatnih
lanaca snabdevanja.
U kombinaciji sa spojenim sposobnostima
interneta stvari i blokčejna, ovi
alati omogućavaju organizacijama da u
realnom vremenu vide gde se njihovi
proizvodi nalaze u svetu, istovremeno
pomažući finansijskim direktorima i direktorima
lanaca snabdevanja da bolje
razumeju „uzvodne" i „nizvodne" efekte
potencijalne ranjivosti i poremećaja.
Sve ovo takođe može da omogući brži
odziv, i to obično uz niže troškove nego
uz upotrebu tradicionalnih alata.
Imperativ broj 7: Podržite
pružaoce zdravstvenih
usluga i vladine servise
Preporučeno za direktore medicinskih
službi i rukovodioce javnog sektora
Radikalne promene prouzrokovane
korona virusom naročito su teško pogodile
pružaoce zdravstvenih usluga
i agencije, kao i mnoge vladine servise.
Ako bilo koji deo društva iziskuje
dodatnu agilnost koju tehnologija
sada omogućava da bi pružio pomoć
potrebnu tako velikom broju građana,
onda su to ti delovi društva.
Jedan ključni element je širenje i
nadogradnja potencijala tehnološkog
interfejsa usredsređenog na čoveka.
To počinje pružanjem pomoći onima
koji žure da pronađu prave
načine lečenja, vakcine i lekove -
naučnicima, istraživačima i zdravstvenim
stručnjacima angažovanim u vladi
ili van nje. Ali, u ovo su uključeni i
pružaoci usluga koji danas pomažu u
održanju fizičkog, mentalnog i ekonomskog
zdravlja građana.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Watson Assistant: Davanje brzih, preciznih odgovora
Kada se dogodio udar COVID-19, ljudi su potražili odgovore o simptomima i lokacijama za testiranje, o
statusu škola i prevoza i o čitavom nizu javnih servisa. To je odmah opteretilo vladine agencije, bolnice,
škole, neprofitne organizacije i druge ustanove. Vreme čekanja na odgovore proteglo se na više sati.
Sve je to osujećivalo napore usmerene ka tome da građani, klijenti i zaposleni budu što je moguće
bezbedniji. Tu je na scenu stupio IBM, udružujući postojeće kapacitete Watson Assistanta za obradu
prirodnih jezika iz IBM Researcha i najsavremeniji kompanijski sistem za pretragu pomoću veštačke
inteligencije u okviru sistema Watson Discovery. Cilj je bio obučavanje Watson Assistanta da razume i
odgovara na uobičajena pitanja o COVID-19, dostupna na javnom „cloudu“ IBM-a.
Uz korišćenje trenutno dostupnih podataka iz spoljnih izvora, među kojima su američki Centri za
kontrolu i prevenciju bolesti, Watson Assistant je uveden u upotrebu da bi pomogao vladinim i
zdravstvenim organizacijama širom SAD i sveta - od grada Lankastera u Kaliforniji, u okrugu Los
Anđeles, do okruga Ocego u Njujorku, i od ministarstva zdravlja Češke do grčkog ministarstva za
digitalnu upravu. Za potrebe Centra za medicinske nauke Univerziteta u Arkanzasu, IBM je u roku od
devet dana u upotrebu uveo virtuelnog agenta koji brzo odgovara na pitanja o testiranju, simptomima
ili resursima, elektronskim putem usmeravajući relevantne upite mobilnoj trijažnoj klinici za COVID-19
da bi se ubrzalo davanje odgovora.
Nova tehnološka organizacija kojom
rukovode volonteri, nazvana
U.S. Digital Response, već pomaže
opštinama u automatizaciji njihovih
mehanizama za izveštavanje
o COVID-19, a takođe pomaže lokalnim
vlastima da virtuelnim putem
građanstvu omoguće pristup uslugama
koje su ranije bile dostupne jedino
uz lični dolazak.
Druge zdravstvene i vladine agencije
raspoloživi kapacitet ljudi koji
rade u njihovim kontaktnim centrima
proširuju tehnologijom virtuelnih
agenata, vrstom veštačke inteligencije
koja odgovara na neka pitanja klijenata
bez ljudske intervencije. Budući
da se na uobičajena pitanja odgovara
brže zahvaljujući automatizaciji
i veštačkoj inteligenciji, ljudi-agenti
imaju veću slobodu za angažovanje
na poljima koja su složenija ili zahtevaju
ličnu, empatičku crtu, kao u slučajevima
kada se prima obaveštenje o
nečijoj smrti.
Virtuelni agenti i drugi digitalni asistenti
takođe ubrzavaju rad, odnosno
proširuju kapacitete za utvrđivanje ispunjenosti
uslova za socijalne naknade.
U dugoročne implikacije pandemije
biće uvrštena i nova očekivanja
građana kada je u pitanju trenutni
i daljinski pristup zdravstvenim
i vladinim informacijama i uslugama.
Ispunjavanje tih očekivanja
unaprediće svest o zdravstvenom
sistemu i otpornost, ali i pomoći u
otklanjanju posledica gubitka radnih
mesta. Razvoj sofisticirane strategije
koja kombinuje snagu ljudi i mašina
biće takođe od centralnog značaja
u pripremama za delotvornu reintegraciju
radnih timova koji sada rade
na daljinu, kroz sve aspekte ovih
oblasti i industrija i, svakako, kroz sve
aspekte privrede i društva.
Pripreme za drugačiju
svarnost
Zaštitni protokoli sami po sebi uzimaju
ogroman danak u vidu izgubljenih
radnih mesta, poremećenih
planova i budućnosti stavljene „na
čekanje“. Ne znamo kakav će biti
konačni efekat ili kada će se situacija
razrešiti, kada ćemo „preteći“ krivulju
ili kako će svet izgledati pošto
to učinimo.
Ali jedan srećan aspekt ere u kojoj
živimo je sofisticiranost našeg digitalnog
sveta. Mi posedujemo mrežu
virtuelnih konekcija. Širok dijapazon
uređaja, softvera i tehnologija
omogućava nam da funkcionišemo,
planiramo i odgovorimo na ovu krizu
na način na koji se u proteklim erama
nikada nije moglo. Na taj način,
promene koje doživljavamo su priprema
za budućnost. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet
Ključ za bra vu
tran sfor ma ci je

Zbog glo bal nih me ra spre ča va nja ši re nja vi ru sa ko ro na na čin po slo va nja se u zna čaj noj me ri
me nja, po tvr đu ju ći još jed nom neo p hod nost di gi tal ne tran sfor ma ci je. Ne ke lek ci je iz pan de mi je
mo žda će se mo ći is ko ri sti ti i za da lji rast, pa vre di uči ti iz is ku stva dru gih i po slu ša ti šta ima ju da
ka žu ru ko vo di o ci us peš nih kom pa ni ja ko je su i u ovim okol no sti ma pro naš le svoj mo dus vi ven di.
Me đu ta kvi ma sva ka ko je Vla di mir Po po vić, iz vrš ni di rek tor kom pa ni je In gram Mi cro za Ju goi
stoč nu Evro pu.
Si tu a ci ja sa pan de mi jom
Co vi da 19 se i da lje kompli
ku je. Ka ko to tre nut no
uti­če na vaš po­sao?
CO VID-19 pan de mi ja je so bom done
la re de fi ni ci ju mno gih aspe ka ta živo
ta, te ta ko i na či na oba vlja nja po sla.
Kao i sve od go vor ne kom pa ni je na našem
tr žiš tu, i In gram Mic ro je uskla dio
na čin po slo va nja tre nut noj si tu a ci ji, tako
da se sve ope ra ci je, gde je to mogu
će, oba vlja ju ra dom od ku će.
Kva li tet nim ra dom, po sve će noš ću
i po zi tiv nim du hom naš tim ostvaru
je re zul ta te po slo va nja na pla ni ranom
ni vou, te sa tog aspek ta ne uoča
va mo zna čaj ne uti ca je pan de mije.
Sa dru ge stra ne, druš tve na kompo
nen ta po sla u kon tek stu vi đa nja sa
lju di ma i sa sta na ka je do ži ve la pot punu
tran sfor ma ci ju u vir tu el no okru ženje.
Sve sni smo da no va re al nost nema
krat ko roč ni ka rak ter, već da je neop
hod no da joj se u pot pu no sti pri la godi
mo ka ko bi smo odr ža li kon ti nu i tet
ži vo ta i po slo va nja. Lič no sam iz u­
zet no za do vo ljan ka ko In gram Mic
ro tim sa vla da va iza zo ve na met nu te
no vim okol no sti ma.
Izazovi „novog normalnog“
Ova situacija je pokazala da broj­ne
kom­pa­ni­je na na­šem tr­žiš­tu dosta
kasne sa digitalnom transformcijom.
Šta bi­ste im sa­da pre­po­ru­či­li?
Glo bal na CO VID-19 pan de mi ja
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

je eska li ra la po tre bu kom pa ni ja za
tran sfor ma ci jom ka ko bi od go vo rile
na neo če ki va ne pro me ne u pona
ša nju kli je na ta i no ve tr žiš ne rizi
ke. Ima ju ći u vi du da no vo na stala
pro me na ni je pri vre me na, već da
ceo svet pro la zi kroz tran sfor ma ciju,
neo p hod no je pre i spi ta ti i po novo
de fi ni sa ti pri o ri te te du go roč ne
stra te gi je i di gi tal nog port fo li ja svake
kom pa ni je. U za vi sno sti od uti caja,
ne ke or ga ni za ci je će bi ti pri nu đene
na eks pre snu di gi ta li za ci ju u najpo
go đe ni jim seg men ti ma po slo vanja.
Naj bo lji sa vet bi bio, ma ko li ko
bi la ur gent na tran sfor ma ci ja, da najpre
tre ba re de fi ni sa ti stra te gi ju i u
skla du sa istom spro vo di ti tran sforma
ci ju uz po u zda ne part ne re sa doka
za nim is ku stvom. Je di no ta ko se
mo že obez be di ti kon ti nu i tet po slova
nja u bu duć no sti kao i oprav danost
in ve sti ci je.
Da li, po va šem miš lje nju, rad
na da lji nu u ovim okol no sti ma
uti­če na pro­duk­tiv­nost u kom­pani­ja­ma?
Uti caj ra da na da lji nu na pro duktiv
nost kom pa ni je je vr lo in di vi du a­
lan za sva ku kom pa ni ju i u di rekt noj
je spre zi sa de lat noš ću i na či nom
po slo va nja. Čak i unu tar kom pa nije
se taj uti caj raz li ku je od ode lje nja
do ode lje nja. Ne sum nji vo je da su
in du stri je ko je se osla nja ju is klju čivo
na fi zič ki kon takt sa svo jim kli jenti
ma zna čaj no po go đe ne, jer ni nema
ju mo guć nost da svoj rad or gani
zu ju na da lji nu.
Što se ti če IT sek to ra, u ve ći ni
kom pa ni ja je rad na da lji nu, tj. rad
od ku će, i pre pan de mi je po sto jao
kao op ci ja ko ja se, ui sti nu, ni je to li ko
ma sov no pri me nji va la. Lič ni kon takt
se u na šoj kul tu ri pod ra zu me va, te
ve ro vat no otu da ra ni ja ne do volj na
na klo nje nost mo de lu „rad od ku će“.
U no voj re al no sti, u ko joj je rad od
ku će do mi nant ni mo del ra da, uo čava
ju se ra zni pra te ći iza zo vi ko ji dola
ze od spa ja nja po slov nog i pri vat
nog seg men ta ži vo ta u je dan pro­
stor. Har mo nič na us kla đe nost ova
dva seg men ta ni je uvek mo gu ća.
Slu ša ju ći raz ne pri me re iz sva ko dnevi
ce, vi dim da su se lju di u zna čaj noj
me ri pri la go di li no vom mo de lu. Vreme
će po ka za ti da li će i na ko ji način
pro duk tiv nost bi ti afek ti ra na. Za
sa da, IT in du stri ja po ka zu je zna čaj nu
ot por nost i odr ža va kon ti nu i tet produk
tiv no sti.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Postoji utisak da su kompanije koje
se nisu na vreme transformisale
upa­le u sta­nje od­re­đe­ne po­slovne
konfuzije. Sada su shvatile da
im je pro me na ur gent na, ali i da lje
su u nedoumici šta je potrebno da
ura­de. Po­sto­ji li na­čin da im se pomog­ne
da iza­đu iz tog vr­tlo­ga?
Sva ka bra va ima svoj ključ i sva ki
pro blem ima svo je re še nje, pa ta ko
i ovaj. Sve o bu hvat na ana li za tre nut
nog sta nja i pri o ri te ti za ci ja ak tivno
sti su ključ ni u ovom tre nut ku. Uz
pra vi lan sa vet od stra ne po u zda nih
part ne ra sa do ka za nom eks per ti zom
u obla sti, u krat kom ro ku se mo gu
de fi ni sa ti ključ ni ko ra ci i de fi ni sa ti
vre men ski plan nji ho ve re a li za ci je.
U si tu a ci ji u ko joj je po slo va nje vi so ko
ugro že no, po treb no je fo ku si ra ti se
na ona re še nja ko ja će u naj kra ćem
vre men skom ro ku da ti naj bo lje rezul
ta te u po gle du opo rav ka. Ovakve
od lu ke ni je jed no stav no do ne ti,
te je za to neo p hod no učeš će i bli ska
sa rad nja kon sul ta na ta i no si la ca poslo
va nja ka ko bi se in ve sti ci je pra vil
no ras po re di le i obez be di la in ter na
po drš ka u kom pa ni ji za spro vo đe nje
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

usvo je nog pla na u oče ki va nom kvali
te tu i vre men skim okvi ri ma.
Sve o bu hvat na po drš ka
part ne ri ma
Na ko­ji na­čin In­gram Mic­ro obez­be­đu­je
po­drš­ku svo­jim part­ne­rima?
In gram Mic ro svo jim part ne ri ma nudi
ši rok iz bor pro gra ma i uslu ga, od
sred sta va za fi nan si ra nje, obra zova
nje, obu ku i raz voj po slo va nja do
mar ke tin ških uslu ga i teh nič ke pomo
ći pre i na kon pro da je. Po red seg
men ta pre pro da je teh no loš kih reše
nja, In gram Mic ro svo jim part neri
ma pru ža i mo guć nost po ve zi vanja
sa glo bal nim i lo kal nim tr žiš ti ma,
teh no lo gi ja ma i re sur si ma na tr žiš
tu i pro da ji nji ho vih pro iz vo da. Na še
uslu ge pre va zi la ze kla sič nu di stri bu ciju
- nu di mo mar ke ting, obr nu tu lo gisti
ku i pa ket uslu ga ka ko bi smo naše
part ne re br zo, pre ci zno i efi ka sno
po ve za li sa nji ho vim kup ci ma.
Uspeh na ših part ne ra je me ri lo našeg
uspe ha i zbog to ga smo im u
pot pu no sti po sve će ni u svim aspek
ti ma po slo va nja.
In­te­re­sant­no da u va­šem port­foli
ju po sto ji i fi nan sij ska po drš ka.
Ka­ko to funk­ci­o­ni­še?
Pri su stvo na raz li či tim tr žiš ti ma
na še kom pa ni je da je nam pri stup resur
si ma glo bal nih fi nan sij skih in stitu
ci ja, što nam da lje omo gu ća va da
us peš no in ve sti ra mo ne sa mo u naš
raz voj, već i u raz voj po slo va nja naših
part ne ra. U za vi sno sti od po treba
i ni voa sa rad nje sa part ne ri ma,
In gram Mic ro nu di sve o bu hva tan
pa ket fi nan sij skih re še nja i kre dit ne
po drš ke ka ko bi na šim part ne ri ma
omo gu ćio ala te za rast po slo va nja.
Di zaj ni ra ni po seb no za IT ka nal, na ši
pro gra mi pru ža ju part ne ri ma re surse
za po drš ku obrt nog ka pi ta la, kao
i mo guć nost da nji ho vim kraj njim
kup ci ma po nu de kre a tiv na re še nja
za fi nan si ra nje, omogućavajući ta ko
part ne ri ma da bu du kon ku rent ni ji.
Fi nan sij ske uslu ge su neo p hod ne
za part ne re ko ji ozbilj no raz miš ljaju
o pro ši re nju po slo va nja i pru ža nju
veće po slov ne vred no sti kli jen ti ma.
Bez pra vog fi nan sij skog part ne ra i
uslu ga, do ba vlja či re še nja ne mo gu
da ostva re svoj pu ni pro daj ni po tenci
jal i u ri zi ku su da pro pu ste pro fi tabil
ne po slov ne pri li ke.
Pre po znat u ce loj in du stri ji kao
stra teš ki fi nan sij ski part ner, In gram
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Mic ro olak ša va pru ža o ci ma re še nja
da raz vi ja ju svo je po slo va nje, zbog
če ga je ste kao od lič nu re pu ta ciju
omogućavajući uspeh part ne ri ma
kroz ra zno li ku po nu du po drš ke.
Re­ci­te nam par re­či i o va­šoj logi­stič­koj
po­drš­ci.
Kao je dan od naj ve ćih glo bal nih distri
bu te ra ko ji is po ru ču je vi so ko prila
go dlji va re še nja ši ro kom spek tru indu
stri ja, In gram Mic ro svo jim partne
ri ma obez be đu je naj bo lju dostup
nost, naj br žu i naj po u zda ni ju
is po ru ku kroz svo ju glo bal nu mre žu sa
više od 119 distributivnih centara. Raz
vi ja mo i odr ža va mo part ner stva koja
sma nju ju troš ko ve u lan cu na bav ke,
stva ra ju efi ka snost i po bolj ša va ju kva litet
uslu ge ka ko bi stvo ri li kon ku rent nu
pred nost za na še part ne re.
De vet na est na pred nih lo gi stič kih
cen ta ra (ALC) u Evro pi sto je na ras
po la ga nju na šim part ne ri ma za pou
zda no i pra vo vre me no snab de vanje.
Na ši ALC-ovi pru ža ju pot pu nu
po kri ve nost i stra teš ki su lo ci ra ni za
efi ka sno op slu ži va nje vi še ze ma lja.
Sva ki naš ALC nu di kup ci ma niz skala
bil nih i flek si bil nih uslu ga sa dodat
nom vr red noš ću u ce lom lan cu
snab de va nja.
Di gi tal na so li dar nost
Ovlaš­će­ni tre­ning cen­tar In­gram
Mic­ra za dr­ža­nje obu­ka nu­di širok
spek tar kur se va za obu ku proda­va­ca
i in­že­nje­ra. Da li on u ovakvim
okol no sti ma ra di na za do volja­va­ju­ćem
ni­vou?
Sa po čet kom CO VID-19 epi de mi je
u Sr bi ji po kre nu li smo pro je kat Di gital
na so li dar nost, kroz ko ji smo kao
vo de ći di stri bu ter IT opre me i softve
ra, u sa rad nji sa na šim ven do rima,
na ras po la ga nje sta vi li bes plat ne
obu ke kao i ko riš će nje ala ta i softve
ra za uče nje i rad od ku će. Že le li
smo da u si tu a ci ji u ko joj smo se svi
naš li što vi še olak ša mo ko mu ni ka ciju
unu tar i iz van or ga ni za ci ja, ali i da
pod stak ne mo una pre đe nje teh nološ
kih zna nja i veš ti na.
Od ziv je neo če ki va no ve li ki i iz u ­
zet no mi je dra go da je naš tre ning
cen tar ta ko do bro pre po znat i vi soko
r a ng ir a n o d s t r an e s t r u čn e z aj e-
d ni ce. Za hval ni smo što nam je inže
njer ska za jed ni ca po klo ni la po vere
nje i na sta vi će mo da kroz tre ning
cen tar do pri no si mo una pre đe nju
zna nja i sti ca nju teh no loš kih eks perti
za. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Of­fi­ce Mic­ro­soft 365
za va­še po­slo­va­nje
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Ve­ro­vat­no ste svi vi u ne­kom mo­men­tu ču­li za Of­fi­ce 365, ali je ve­ći­na vas sma­tra­la da je reč o
naj­no­vi­joj ver­zi­ji pa­ke­ta či­je apli­ka­ci­je već ko­ri­sti­te za ob­ra­du tek­sta, ta­be­lar­ne pro­ra­ču­ne i pravlje­nje
po­slov­nih pre­zen­ta­ci­ja. Da bi se ko­nač­no iz­be­gla za­blu­da ni­je ni ču­do što je ova uslu­ga od
apri­la ove go­di­ne pre­i­me­no­va­na u Mic­ro­soft 365, sko­ro 9 go­di­na od mo­men­ta ka­da se po­ja­vi­la
na tr­žiš­tu.
Da, MS 365 u se­bi sa­dr­ži
Ou­tlo­ok, Word, Ex­cel i Power­po­int,
ali to je mi­nor­ni
deo ce­le po­nu­de – ono što je bit­nije
je da za ne­kih pet­sto­ti­nak di­na­ra
me­seč­no po rad­nom me­stu do­bi­ja­te
naj­va­žni­je Mic­ro­sof­to­ve ser­ve­re, uz
50 GB pro­sto­ra za elek­tron­sku poš­tu
i čak 1 TB za smeš­taj va­še do­ku­menta­ci­je.
Nje­go­vom im­ple­men­ta­ci­jom
do­bi­će­te pro­fe­si­o­nal­no okru­že­nje za
ko­mu­ni­ka­ci­ju, si­stem za upra­vlja­nje
do­ku­men­ta­ci­jom i elek­tron­skim toko­vi­ma
po­da­ta­ka, iz­veš­ta­va­nje (busi­ness
in­tel­li­gen­ce), upra­vlja­nje projek­ti­ma
i još mno­go to­ga. Pa, da krene­mo
re­dom od naj­va­žni­jih ser­ve­ra i
apli­ka­ci­ja.
Ex chan ge
Mno­go vi­še od mail ser­ve­ra, Exchan­ge
se na­la­zi na tr­žiš­tu još od
1996. go­di­ne. Pro­stor od 50 GB ko­ji
do­bi­ja­te po rad­nom me­stu do­vo­ljan
je za smeš­taj svih pri­mlje­nih i po­slatih
po­ru­ka čak i de­ce­ni­ju una­zad, što
je za ne­ko­li­ko re­do­va ve­li­či­ne vi­še od
ono­ga što ve­ći­na ma­njih i sred­njih
pred­u­ze­ća kod nas do­bi­ja kod svojih
in­ter­net pro­vaj­de­ra, te se mo­raju
do­vi­ja­ti naj­češ­će ta­ko što se po­ruke
ski­da­ju sa ser­ve­ra (POP3/SMTP),
pa neš­to što ste npr. po­sla­li iz kan­cela­ri­je
ne mo­že­te po­sle da po­gle­da­te
kod ku­će ili s mo­bil­nog.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Vr­lo bi­tan seg­ment ko­mu­ni­ka­cije
su i kon­tak­ti i ka­len­dar, te vam i
na tom po­lju Ex­chan­ge pru­ža na­pred­ne
op­ci­je. Za­jed­nič­ke kom­pa­nij­ske
kon­tak­te ne mo­ra­te vi­še dr­ža­ti popi­sa­ne
u ne­kom Ex­cel faj­lu u lo­ka­lu,
već se mo­gu po­ja­vi­ti kao pro­pi­sna
kon­takt li­sta svi­ma u or­ga­ni­za­ci­ji.
Što se ka­len­da­ra ti­če, mo­že­te vi­deti
za­u­ze­će osta­lih ko­le­ga i oni va­še
(ali sa­mo kao in­for­ma­ci­ju o to­me da
je ne­ko za­u­zet u od­re­đe­nom pe­ri­odu,
ne i či­me), ta­ko da je za­ka­zi­va­nje
sa­sta­na­ka mno­go lak­še, bez po­trebe
za pret­hod­nim po­zi­va­njem i prove­rom
ras­po­lo­ži­vo­sti – Ou­tlo­ok će
vam sam pred­lo­ži­ti ter­mi­ne ka­da su
svi ko­je že­li­te na sa­stan­ku slo­bod­ni.
Ta­ko­đe, mo­že­te uba­ci­ti i kon­fe­rencij­sku
sa­lu kao re­surs, ta­ko da i ona
ima svoj ka­len­dar za­u­ze­ća i ne mo­že
se de­si­ti da je ne­ko re­zer­vi­še u pe­rio­du
ko­ji se pre­kla­pa sa ne­kim drugim
sa­stan­kom u njoj.
Pro­me­na si­ste­ma za elek­tron­sku
poš­tu mo­že zvu­ča­ti kao neš­to ve­oma
ne­zgod­no, du­go­traj­no i ri­zič­no
u smi­slu gu­blje­nja po­ru­ka, ali u prak­si
je sve tran­spa­rent­no za kraj­njeg
ko­ri­sni­ka. It ha ca je ra­di­la mi­gra­ci­je
elek­tron­ske poš­te sa do­ma­ćih provaj­de­ra,
Gma­i­la (Go­o­gle Su­i­te) i sa
naj­ra­zli­či­ti­jih mail ser­ve­ra u pro­stori­ja­ma
kli­je­na­ta i ni­jed­na po­ru­ka do
sa­da ni­je bi­la iz­gu­blje­na.
Sha re Po int
Or­ga­ni­za­ci­je se pre­če­sto osla­nja­ju
na to da ima­ju bac­kup po­da­ta­ka sa raču­na­ra
ili fi­le ser­ve­ra ko­ji se skla­diš­ti na
pre­no­sne di­sko­ve ču­va­ne unu­tar istih
pro­sto­ri­ja, što ne re­ša­va pro­blem ako
do­đe do po­ža­ra, po­pla­ve ili ze­mljo­tresa,
jer su ta­da uniš­te­ni i ori­gi­na­li i ko­pije.
Sha­re­Po­int se na­la­zi u obla­ku či­me
se re­ša­va taj pro­blem i obez­be­đu­je se
„bu­si­ness con­ti­nu­ity“, gde mo­že­te nasta­vi­ti
s po­slo­va­njem bu­kval­no u minu­ti­ma
na­kon ova­kvih ili slič­nih ka­tastro­fa.
Im­ple­men­ta­ci­jom ovog si­ste­ma
za­po­sle­ni i da­lje nor­mal­no ra­de sa doku­men­ta­ci­jom
u svo­jim fol­de­ri­ma na
rad­nim sta­ni­ca­ma, ali se sva­ka iz­mena
istog mo­men­ta pro­pa­gi­ra na ser­ver.
Do­ku­men­ta­ci­ja je do­stup­na i pre­ko
web por­ta­la kao i pre­ko mo­bil­ne aplika­ci­je,
ta­ko da joj za­po­sle­ni mo­že pristu­pi­ti
i ako tre­nut­no ni­je na svom radnom
me­stu, što se is­ka­za­lo na­ro­či­to
ko­ri­snim u „work-from-ho­me“ si­tu­a­ci­ji
zbog tre­nut­ne epi­de­mi­o­loš­ke si­tu­a­cije.
Ta­ko­đe, uko­li­ko se pri­li­kom pre­ba­-
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

ci­va­nja do­ku­men­ta­ci­je ura­di nje­no
struk­tu­ri­ra­nje i pro­pi­sna hi­je­rar­hi­ja, doku­men­ta­ci­ji
mo­že pri­stu­pi­ti npr. i ru­kovo­di­lac
or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce za­posle­nog,
kao i osta­le ko­le­ge ko­je ra­de
na istim za­da­ci­ma – ovim ne sa­mo da
spre­ča­va­te bes­po­treb­no še­ta­nje doku­men­ta­ci­je
pre­ko elek­tron­ske poš­te,
uz ve­či­to dvo­u­mlje­nje ko­ja je naj­no­vi­ja
ver­zi­ja do­ku­men­ta, već je mo­guć istovre­me­ni
rad vi­še njih nad jed­nim doku­men­tom,
či­me vi­še ne­ma po­tre­be
za do­vi­ki­va­njem pre­ko po­la kan­ce­la­ri­je
ko­le­gi da za­tvo­ri do­ku­ment na ko­me
je ra­dio poš­to je sa­da po­tre­ban va­ma.
Ve­li­ka po­moć u ra­du su i Sha­re­Point
li­ste – sve evi­den­ci­je ko­je ste do sada
dr­ža­li u Ex­ce­lu, kao što su de­lo­vodni­ci,
in­ven­ta­ri i slič­no, mo­gu se kon­verto­va­ti
u ovaj ob­lik, či­me je omo­gu­će­na
nji­ho­va lak­ša do­stup­nost i rad sa poda­ci­ma
u nji­ma – for­mu­lar za po­pu­njava­nje
je ver­ti­ka­lan, što je mno­go pregled­ni­je
od še­ta­nja na­de­sno po ko­lona­ma
u Ex­ce­lu, a mo­že se pre­de­fi­ni­sati
unos po­lja ta­ko da bi­ra­te vred­nost iz
pa­da­ju­ćeg me­ni­ja.
Ini­ci­jal­ni pro­stor za smeš­taj po­data­ka
je već po­me­nu­tih 1 TB, ko­ji se
po­ve­ća­va za do­dat­nih 10 GB po sva­koj
li­cen­ci za rad­no me­sto (za or­ga­ni­za­ciju
od 10 za­po­sle­nih to je do­dat­nih 100
GB pro­sto­ra).
Power Automate
Ra­ni­je zvan Mic­ro­soft Flow, ovaj sistem
slu­ži za au­to­ma­ti­za­ci­ju pro­ce­sa
u va­šoj or­ga­ni­za­ci­ji. Jed­no­stav­ni­je reče­no,
bi­lo ko­ja rad­nja ko­ja se po­navlja,
bi­lo ka­kav ži­vot­ni ci­klus do­ku­menta
ili po­da­tak ko­ji je po­treb­no pre­tumba­ti
iz jed­nog ob­li­ka u dru­gi mo­gu se
iz­vr­ša­va­ti au­to­mat­ski, či­me se ne sa­mo
uma­nju­je rad­no vre­me za iz­vr­še­nje već
i ot­kla­nja mo­guć­nost gre­ša­ka.
Pri­me­ra ra­di, baš na dan ka­da je pisan
ovaj tekst kli­jen­tu It­ha­cae smo za
ma­nje od po­la sa­ta omo­gu­ći­li in­stant
evi­den­ti­ra­nje li­cen­ci – kao naj­ve­ći partner
Au­to­de­ska u re­gi­o­nu on od ma­tič­ne
ku­će do­bi­ja li­cen­ce za kup­ce ko­jima
tre­ba da ima pri­stup i nji­ho­va podrš­ka,
a po­treb­no je na jed­nom mestu
dr­ža­ti sve in­for­ma­ci­je o li­cen­ca­ma.
To su do sa­da ra­di­li ta­ko što su u Excel
fajl ruč­no uno­si­li po­dat­ke o sva­koj
no­voj li­cen­ci. Sa­da flow či­ta sva­ki mail
ko­ji sti­že od Au­to­de­ska i u slu­ča­ju da
se u nje­mu na­la­zi li­cen­ca smeš­ta je u
za­jed­nič­ku do­ku­men­ta­ci­o­nu bi­bli­o­teku
na Sha­re­Po­in­tu, a za­tim iz na­slo­va
po­ru­ke eks­tra­hu­je (par­si­ra­nje tek­sta)
po­dat­ke ko­je smeš­ta u od­re­đe­ne kolo­ne
uz sam do­ku­ment i pro­sle­đu­je licen­cu
kao no­vi mail po­drš­ci.
Sna­ga Po­wer Au­to­ma­tea je u sto­tinak
ko­nek­to­ra za uzi­ma­nje i sla­nje poda­ta­ka
ka naj­ra­zli­či­ti­jim spolj­nim si­stemi­ma,
ta­ko da mo­že­te bu­kval­no auto­ma­ti­zo­va­ti
da se jed­nim kli­kom na
ba­zu kli­je­na­ta kre­i­ra ugo­vor sa po­punje­nim
po­da­ci­ma o tom kli­jen­tu, poša­lje
au­to­mat­ski od­go­vor­noj oso­bi klijen­ta
u PDF for­ma­tu na pot­pi­si­va­nje,
po­da­ci iz nje­ga po­ša­lju ma­i­lom vašem
spolj­nom knji­go­vo­đi, a va­ma krei­ra
pod­set­nik 5 da­na pred is­tek ugovo­ra
(kon­kre­tan slu­čaj ko­ji smo raz­vi­li
kod ne­ko­li­ko na­ših kli­je­na­ta). Ili neš­to
neo­ba­ve­zni­je: uko­li­ko ne­ko ob­ja­vi no­vi
tekst na od­re­đe­nom saj­tu (Wor­dPress
ko­nek­tor) au­to­mat­ski će se po­sta­vi­ti
nje­gov na­slov sa lin­kom na FB stra­ni­ci
kom­pa­ni­je i za­tim svi­ma u mar­ke­tin­gu
po­sla­ti mail s oba­veš­te­njem o to­me.
PowerApps
U okvi­ru pa­ke­ta do­bi­ja­te i ovaj alat
ko­ji slu­ži za raz­voj desk­top i mo­bil­nih
apli­ka­ci­ja ko­je će ba­ra­ta­ti po­da­ci­ma
unu­tar va­še or­ga­ni­za­ci­je. Raz­voj je jed­no­sta­van,
te i sa­mi vr­lo br­zo mo­že­te
od ne­ke Sha­re­Po­int li­ste kre­i­ra­ti aplika­ci­ju
ko­jom se ona mo­že po­pu­njava­ti
i sa mo­bil­nog te­le­fo­na, ali i raz­vi­ti
ozbilj­ne pro­ce­se ko­ji će ra­di­ti u spre­zi
sa Po­wer Au­to­ma­te.
Pri­me­ra ra­di, za ne­ko­li­ko kli­je­na­ta
smo raz­vi­li apli­ka­ci­ju ko­ja je ini­ci­jalno
bi­la na­me­nje­na za kli­jen­ta gde je
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

di­rek­tor če­sto bio od­su­tan pa su faktu­re
du­go če­ka­le na nje­go­vo odo­brenje,
a u me­đu­vre­me­nu se is­po­sta­vi­lo
da je re­še­nje ve­o­ma zgod­no u te­ku­ćoj
si­tu­a­ci­ji ra­da od ku­će gde se svi či­ni­o­ci
u pro­ce­su vi­še ne na­la­ze na jed­noj loka­ci­ji.
Kon­kret­no, ad­mi­ni­stra­tiv­ni radnik
uba­cu­je sva­ku no­vo­pri­sti­glu fak­turu
u si­stem i ozna­ča­va za­po­sle­nog ko­ji
je za­du­žen za po­tvr­du tog kon­kret­nog
troš­ka; tom za­po­sle­nom sti­že no­ti­fika­ci­ja
da no­va fak­tu­ra če­ka na nje­ga i
po nje­go­voj po­tvr­di ona se pro­sle­đuje
di­rek­to­ru na odo­bra­va­nje; po odobre­nju,
fak­tu­ra da­lje au­to­mat­ski ide finan­sij­skom
di­rek­to­ru na kon­ti­ra­nje, a
za­tim ra­ču­no­vod­stvu na pla­ća­nje, po
či­jem iz­vr­še­nju za­du­že­ni rad­nik do­bija
au­to­mat­ski oba­veš­te­nje o to­me kako
bi mo­gao da po­tra­ži ro­bu ili uslugu
od do­ba­vlja­ča ko­ji je iz­dao fak­tu­ru.
Pre­gled svih ta­kvih fi­nan­sij­skih oba­veza
omo­gu­ćen je i ta­be­lar­no, uz po­godno­sti
sor­ti­ra­nja i fil­tri­ra­nja po bi­lo kom
kri­te­ri­ju­mu, ta­ko da je la­ko iz njih kre­ira­ti
iz­veš­ta­je.
Za dru­gog kli­jen­ta ko­ji ima pre­ko
sto­ti­nu te­ren­skih rad­ni­ka kre­i­ra­na je
mo­bil­na apli­ka­ci­ja ko­ja au­to­mat­ski izvla­či
po­dat­ke iz na­lo­ga za rad u PDF
for­ma­tu ko­ji sti­žu od kli­je­na­ta, gde svaki
rad­nik mo­že da na lo­ka­ci­ji in­ter­venci­je
otvo­ri do­de­ljen mu na­log i da u
nje­ga upi­še iz­veš­taj o ra­do­vi­ma, uz infor­ma­ci­je
o in­sta­li­ra­nim ure­đa­ji­ma či­je
se­rij­ske bro­je­ve ske­ni­ra bar­kod či­ta­čem
pre­ko ka­me­re mo­bil­nog te­le­fo­na.
Power BI
Ovo BI u na­slo­vu je skra­će­ni­ca od
„bu­si­ness in­tel­li­gen­ce“, što pred­sta­vlja
stra­te­gi­je i teh­no­lo­gi­je ana­li­ze po­slovnih
po­da­ta­ka. Za­hva­lju­ju­ći mno­gobroj­nim
ko­nek­to­ri­ma ko­je de­li sa prethodno
po­me­nu­ti­ma u Po­wer Au­toma­te,
Po­wer BI mo­že is­ču­pa­ti po­dat­ke
sa bi­lo ko­je plat­for­me ko­ja unu­tar se­be
ima re­la­ci­o­nu ba­zu po­da­ta­ka, ustro­jiti
ih i is­kom­bi­no­va­ti u ob­li­ku ko­ji va­ma
od­go­va­ra – ta­be­lar­no ili u vi­du gra­fiko­na,
ko­ji­ma mo­že­te pri­stu­pi­ti čak i sa
mo­bil­nih ure­đa­ja gle­da­ju­ći ka­ko se rezul­ta­ti
me­nja­ju iz mi­nu­ta u mi­nut ka­ko
se de­ša­va­ju pro­me­ne u ba­zi (npr. proda­ja,
troš­ko­vi i slič­no).
U dva kon­kret­na slu­ča­ja kod kli­jena­ta
ima­li smo si­tu­a­ci­ju da kod jed­nih
vla­snik kom­pa­ni­je a kod dru­gih ge­neral­ni
di­rek­tor ne že­le da in­sta­li­ra­ju na
svom ra­ču­na­ru zva­ni­čan in­for­ma­ci­o­ni
si­stem kom­pa­ni­je ko­ji se ko­ri­sti za mate­ri­jal­no/fi­nan­sij­sko
po­slo­va­nje, gde
bi mo­ra­li da se­de za rad­nim me­stom i
pro­la­ze kroz me­ni­je ka­ko bi do­bi­li želje­ne
in­for­ma­ci­ja o po­slo­va­nju, već žele
da ključ­nim in­for­ma­ci­ja­ma mo­gu da
pri­stu­pe od bi­lo ku­da sa svog ta­ble­ta.
Po­wer BI smo spo­ji­li sa ba­zom nji­ho­vih
in­for­ma­ci­o­nih si­ste­ma i omo­gu­ći­li im
ne sa­mo stal­nu do­stup­nost po­sto­je­ćih
iz­veš­ta­ja, već i no­ve iz­veš­ta­je ko­ji ne
po­sto­je u ori­gi­nal­nom si­ste­mu već su
na­sta­li ukrš­ta­njem po­da­ta­ka, a pri­tom
su im po­da­ci pred­sta­vlje­ni i gra­fič­ki,
što ni­su ima­li ra­ni­je kao mo­guć­nost.
Teams
Za­mi­sli­te pro­gram za chat ko­ji ob­jedi­nju­je
ono naj­bo­lje od apli­ka­ci­ja kao
što su Skype, What­sApp, Vi­ber, Slack
i Zo­om u smi­slu tek­stu­al­ne ko­mu­nika­ci­je,
au­dio i vi­deo po­zi­va, a pri­tom
ima in­te­gri­sa­ne sve po­treb­ne po­slov­ne
funk­ci­je. Te­ams se, kao što mu ime govo­ri,
ba­zi­ra na ra­du po ti­mo­vi­ma shod­no
or­ga­ni­za­ci­ji va­šeg rad­nog okruže­nja
(sek­to­ri, pro­jekt­ne gru­pe). Po­red
po­bro­ja­nih na­či­na ko­mu­ni­ka­ci­je snaga
Te­am­sa je i u go­mi­li do­da­ta­ka od
stra­ne Mic­ro­sof­ta i dru­gih pro­iz­vo­đača
soft­ve­ra, ta­ko da u okvi­ru ko­mu­nika­ci­je
sa va­šim ti­mom mo­že­te da kori­sti­te
cr­ta­ću ta­blu, pla­ner, gla­sa­nje, pa
čak i in­te­gra­ci­ju sa plat­for­ma­ma kao
što je Trel­lo. Na­rav­no, tu su i sve mogu­će
kom­bi­na­ci­je au­dio i vi­deo kon­feren­cij­skih
raz­go­vo­ra sa svim uče­sni­cima,
uz de­lje­nje sa­dr­ža­ja ekra­na i pre­
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

puš­ta­nje/pre­u­zi­ma­nje kon­tro­le nad
ra­ču­na­rom, a ti­mo­ve mo­že­te kre­ira­ti
čak i sa sa­go­vor­ni­ci­ma ko­ji ni­su
deo va­še or­ga­ni­za­ci­je – do­volj­no je
da ima­ju in­sta­li­ra­nu apli­ka­ci­ju (besplat­no
se pre­u­zi­ma sa Mic­ro­sof­to­ve
web lo­ka­ci­je).
Za raz­li­ku od slič­nih re­še­nja gde mora­te
da se sna­la­zi­te (od­no­sno „skro­luje­te“
de­se­tak ekra­na una­zad) gde se
na­la­zi bi­tan do­ku­ment ko­ji je ne­ko poslao
uče­sni­ci­ma raz­go­vo­ra, Te­ams auto­mat­ski
kre­i­ra sajt unu­tar Sha­re­Po­in­ta
gde si­ste­mat­ski sla­že sve bit­ne in­forma­ci­je
i do­ku­men­ta ko­ji su raz­me­nje­ni
unu­tar raz­go­vo­ra.
Ostali serveri
i aplikacije
Ka­da bi­smo de­talj­no na­ve­li sve moguć­no­sti
po­je­di­nač­nih kom­po­nen­ti
pa­ke­ta Mic­ro­soft 365 tre­ba­lo bi nam
pro­sto­ra ko­li­ko je ce­lo ovo iz­da­nje
„Ogle­da­la“, ta­ko da će­mo sa­mo pro­trča­ti
kroz njih:
- Bo­o­kings – re­zer­va­ci­ja sa­sta­naka/uslu­ga
od stra­ne spolj­nih kli­je­na­ta
Plan­ner – alat za pla­ni­ra­nje i pra­će­nje
za­da­ta­ka (task ma­na­ge­ment)
- Ka­i­za­la – rad sa za­po­sle­ni­ma u „prvoj
li­ni­ji“, kao što je call cen­tar, ser­vi­se­ri
i slič­no, uz po­god­no­sti or­ga­ni­za­ci­je po
sme­na­ma i sl.
- Yam­mer – sli­čan Te­am­su, ali vi­še
or­ga­ni­zo­van kao druš­tve­na mre­ža za
raz­me­nu in­for­ma­ci­ja i ide­ja unu­tar
or­ga­ni­za­ci­je po slo­bod­ni­jem ustrojstvu
ne­go što su to for­mal­ne Te­ams
gru­pe
- To Do – lič­ni or­ga­ni­za­tor
- Stre­am – emi­to­va­nje (stre­a­ming)
vi­deo sa­dr­ža­ja unu­tar or­ga­ni­za­ci­je
- Sway – alat za kre­i­ra­nje in­ter­ak­tivnog
sa­dr­ža­ja, zgo­dan za kre­i­ra­nje mate­ri­ja­la
kao što su no­vo­sti i ra­zna obaveš­te­nja
za in­tra­net sa­me or­ga­ni­za­ci­je
Na­rav­no, uz osnov­nu pret­pla­tu na
Mic­ro­soft 365 do­bi­ja­te i on­li­ne ver­zije
svih pro­gra­ma iz Of­fi­ce pa­ke­ta: Outlo­ok,
Word, Ex­cel, Po­wer­Po­int i One­
No­te.
Sigurnost podataka
Na­rav­no, kao i u sva­kom slu­ča­ju
ka­da se po­da­ci ili nji­ho­va ko­pi­ja ne
dr­že u pro­sto­ri­ja­ma fir­me po­stoji
bo­ja­zan od neo­vlaš­će­nog pri­stupa.
Ono što je si­gur­no je da do­maće
fir­me ne­ma­ju kom­bi­no­van bezbed­no­sni
har­dver i soft­ver ni­voa
onog ko­jim je Mic­ro­soft obez­bedio
fi­zič­ke ser­ve­re na ko­ji­ma se nala­ze
po­da­ci u okvi­ru uslu­ge ko­ja im
već ne­ko vre­me do­no­si naj­vi­še profi­ta
(pre­ko 200 mi­li­o­na ak­tiv­nih licen­ci),
ta­ko da su ti po­da­ci si­gur­niji
u ova­kvom obla­ku ne­go u va­šim
pro­sto­ri­ja­ma.
Po­red to­ga, po­sto­ji ne­ko­li­ko bezbed­no­snih
me­ra ko­je se mo­gu la­ko
uklju­či­ti na zah­tev kli­jen­ta, kao što je
vi­še­fak­tor­ska au­ten­ti­fi­ka­ci­ja (do­datna
po­tvr­da pre­ko mo­bil­nog ure­đaja
uko­li­ko se po­da­ci­ma po­ku­ša pristu­pi­ti
s no­ve lo­ka­ci­je) i mo­guć­nost
da se uz po­moć ser­vi­sa In­tu­ne (potreb­na
je do­dat­na li­cen­ca) da­ljin­ski
iz­bri­šu po­slov­ni po­da­ci s ure­đa­ja koji
je kom­pro­mi­to­van (ukra­den ili izgu­bljen).
Licenciranje
Kao što je po­me­nu­to na po­četku,
osnov­na li­cen­ca (Mic­ro­soft 365
Ba­sic) ko­ja omo­gu­ća­va pri­stup svim
prethodno po­me­nu­tim ser­vi­si­ma
koš­ta pet do­la­ra u di­nar­skoj protiv­vred­no­sti
me­seč­no po rad­nom
me­stu. Uko­li­ko že­li­te da li­cen­ci­rate
i Of­fi­ce apli­ka­ci­je na rad­nim stani­ca­ma,
mo­že­te se od­lu­či­ti i da uzme­te
od­re­đe­ni broj Mic­ro­soft 365
Bu­si­ness stan­dard, po ce­ni od 12,5
do­la­ra me­seč­no, či­me obez­be­đu­jete
i nji­ho­vo kon­stant­no ažu­ri­ra­nje i
do­bi­ja­nje naj­no­vi­jih mo­guć­no­sti za
sve vre­me tra­ja­nja li­cen­ce. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Di gi ta li za ci ja:
pro­me­na na­či­na va­šeg po­slo­va­nja
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Di­gi­ta­li­za­ci­ja, jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih re­či me­đu trend­se­te­ri­ma to­kom 2018. go­di­ne, da­nas
pred­sta­vlja re­al­nost sa ko­jom se su­o­ča­va sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja. Po­sta­la je iz­u­zet­no va­žna
to­kom izo­la­ci­je, dok su kom­pa­ni­je svo­je ključ­ne pro­ce­se or­ga­ni­zo­va­le da­ljin­ski.
Ev­ge­ni­ja Na­u­mo­va,
pot­pred­sed­ni­ca glo­bal­ne pro­daj­ne
mre­že u kom­pa­ni­ji Ka­spersky
Po de­fi­ni­ci­ji kom­pa­ni­je Gartner,
„Di gi ta li za ci ja pred­sta­vlja
ko­riš­će­nje di­gi­tal­nih teh­no­logi­ja
ra­di pro­me­ne po­slov­nog mo­de­la i
ostva­ri­va­nja no­vih pri­ho­da i zna­čaj­nih
pri­li­ka.” Za­i­sta, ka­da go­vo­ri­mo o di­gital­noj
tran­sfor­ma­ci­ji, mi­sli­mo na dubin­sku
i ši­ro­ku in­te­gra­ci­ju teh­no­lo­gi­ja
u svim obla­sti­ma po­slo­va­nja, uklju­čuju­ći
i pro­da­ju. U isto vre­me, to zah­teva
fun­da­men­tal­nu pro­me­nu u kor­pora­tiv­noj
kul­tu­ri i men­tal­nim sklo­po­vima
lju­di, ka­ko bi mo­gli da pru­že još
vi­še vred­no­sti svo­jim kli­jen­ti­ma. Ka­ko
se ovo ostva­ru­je?
Stra te gi ja
Ključ us­peš­ne di­gi­tal­ne tran­sforma­ci­je
pro­daj­nih pro­ce­sa kom­pa­nije
je, na­rav­no, nje­na stra­te­gi­ja. Ka­ko
je tok kre­ta­nja sva­ke kom­pa­ni­ja jedin­stven,
on tre­ba ja­sno da de­fi­niše
pro­ce­se na vi­so­kom ni­vou za­jed­no
sa ge­ne­ral­nim ci­lje­vi­ma i že­ljenim
do­stig­nu­ći­ma. Ali vi­še od to­ga,
on tre­ba da od­ra­ža­va raz­u­me­va­nje
za­da­ta­ka ti­mo­va i na­či­na na ko­ji će
se nji­hov sva­ko­dnev­ni po­sao pro­meni­ti,
i da to­me pri­la­go­di ci­lje­ve.
Na po­čet­ku go­di­ne, kom­pa­ni­je
su po­če­le da raz­ma­tra­ju svo­je dugo­roč­ne
stra­te­gi­je i na­čin na ko­ji
će in­kor­po­ri­ra­ti di­gi­tal­nu tran­sforma­ci­ju.
Sa­mo ne­ko­li­ko me­se­ci kasni­je,
to je po­sta­lo neo­p­hod­nost i
di­sku­si­ja je preš­la sa „ka­ko i ka­da
to da ura­di­mo” na „mo­ra­mo to da
ura­di­mo”.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Sa uve­de­nim me­ra­ma izo­la­ci­je
pred­u­ze­ća se su­o­ča­va­ju sa gu­bit­kom
„ličnog aspekta”: ne sa­mo da nji­hovi
za­po­sle­ni ra­de od ku­će, već ni­su u
mo­guć­no­sti ni da se sa­sta­nu sa klijen­ti­ma
i part­ne­ri­ma, da ra­de na raz­vi­ja­nju
ve­za sa kli­jen­ti­ma i da učestvu­ju
u pre­go­vo­ri­ma li­cem-u-li­ce.
Sto­ga, po­tre­ba za po­kre­ta­njem onlajn
pro­da­je po­sta­la je još iz­ra­že­ni­ja.
Ma­da je ovaj sce­na­rio već po­znat u
slu­ča­ju B2C pro­da­je, za B2B pro­da­ju
on mo­že po­sta­ti pra­vi iza­zov.
En­ter­pri­se Glo­bal Sa­les tim kom­pani­je
Ka­spersky u 2020. go­di­ni pla­nirao
je po­ste­pe­no po­ve­ća­nje upo­tre­be
di­gi­tal­nih ala­ta u pro­daj­nom pro­cesu.
Ni­ko ni­je mo­gao ni da pret­po­stavi
da će­mo mo­ra­ti da im­ple­men­ti­ra­mo
naš En­ter­pri­se okvir di­gi­tal­ne pro­daje
do sre­di­ne mar ­ta. Me­đu­tim, us­peš­no
smo za­po­če­li či­tav si­stem tran­sfo­r­ma­ci­ja
– na­zva­li smo ga „ En­ter­pri­se
Sa­les Go­es Di­gi­tal” – slič­no in­du­stri­ji
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

4.0, sa­mo u obla­sti pro­da­je. Osim toga,
do po­čet­ka apri­la, pi­lot pro­je­kat
za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa En­ter­pri­se kli­jenti­ma
i part­ne­ri­ma pu­tem us­po­sta­vljenih
ka­na­la druš­tve­nih mre­ža us­peš­no
je funk­ci­o­ni­sao ši­rom sve­ta. Kao
re­zul­tat to­ga, bi­li smo u mo­guć­nosti
da br­zo or­ga­ni­zu­je­mo da­ljin­ske
PoCs, što je do­ve­lo do na hi­lja­de licen­ci
i slu­ča­je­va jed­no­dnev­ne proda­je
(na pri­mer, pred­sta­vlja­nje re­šenja
i iz­vr­ša­va­nje na­rudž­bi­ne u istom
d a ­n u ) . O v o j e s a ­m o n e ­ko ­l i ­ko u s ­p e -
š­nih pri­me­ra.
Zaposleni
Di­gi­ta­li­za­ci­ja ta­ko­đe zah­te­va transfor­ma­ci­ju
in­ter­ne kul­tu­re kom­pani­je
– na­či­na na ko­ji lju­di upra­vlja­ju
pro­ce­si­ma, ko­mu­ni­ci­ra­ju i me­đu­sobno
in­ter­a­gu­ju. Na­čin na ko­ji re­a­gu­ju i
adap­ti­ra­ju se na ta­kve pro­me­ne uti­če
n a r a z ­v o j č i ­t a ­v o g e ko ­s i ­s t e ­m a . A k ­t i-
­va­ci­ja ve­li­kih pro­je­ka­ta po­sta­je još
iza­zov­ni­ja ka­da se vaš tim su­o­ča­va
sa je­din­stve­nim okol­no­sti­ma kao što
je br­zi, glo­bal­ni pre­laz na mo­del rada
od ku­će.
U ta­kvim vre­me­ni­ma, ulo­ga li­dera
ko­ji tre­ba da od­re­di pra­vac, usvoji
pro­me­nu i in­spi­ri­še po­sta­je još značaj­ni­ja.
Ka­ko bi­ste olak­ša­li sva­kodnev­ni
po­sao me­na­dže­ra pro­da­je u
di­gi­tal­nom okru­že­nju, mo­ra­te da im
obez­be­di­te ja­sne smer­ni­ce o to­me
ka­ko da is­ko­ri­ste no­ve pri­li­ke. Na primer,
kao deo En­ter­pri­se Sa­les Goes
Di­gi­tal pro­gra­ma, ak­ti­vi­ra­li smo
in­ter­nu kam­pa­nju ka­ko bi­smo re­gio­nal­nom
ti­mu pro­da­je u kom­pa­niji
pru­ži­li no­ve ala­te i veš­ti­ne za di­gital­nu
pro­da­ju i druš­tve­no umre­ža­vanje
dok ra­de od ku­će. Us­pe­li smo da
uje­di­ni­mo tim kroz uka­zi­va­nje na napo­re
svih i de­lje­nje na­či­na na ko­ji veš­ti­ne
i zna­nje ko­ji su bi­li pri­men­lji­vi u
slu­ča­ju sa­sta­na­ka uži­vo pod nor­malnim
okol­no­sti­ma mo­gu da se pri­mene
jed­na­ko efi­ka­sno u „no­voj normal­no­sti”,
bez ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja na
re­zul­ta­te. Za­pra­vo, su­prot­no od to­ga!
Klijenti
Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja je po­sta­la
re­al­nost ne sa­mo za nas, već i za na­še
part­ne­re i kli­jen­te. Za­to je bit­no da nika­ko
ne do­zvo­li­mo da ona za njih posta­ne
„stra­šan” sce­na­rio, po­ve­zan sa
ri­zi­ci­ma i ne­po­zna­tim. U si­tu­a­ci­ja­ma
kao što je CO­VID19 pan­de­mi­ja prelaz
na di­gi­tal­nu teh­no­lo­gi­ju za kli­jen­te
po­sta­je neo­p­hod­nost, pre ne­go op­cija.
U isto vre­me, ohra­bru­ju­ća či­nje­ni­ca
je to što ima­ju ne­ko­li­ko do­stup­nih izbo­ra
dok či­ta­va in­du­stri­ja funk­ci­o­ni­še
po istom prin­ci­pu.
Ka­ko bi osi­gu­rao uspeh ova­kve
tran­sfor­ma­ci­je, pro­daj­ni tim kom­pani­je
Ka­spersky ra­di za­jed­no sa mnoštvom
ti­mo­va, uklju­ču­ju­ći HR, IT, R&D
i ti­mom za kor­po­ra­tiv­ne ko­mu­ni­kaci­je,
na ob­u­ča­va­nju ka­ko me­na­džera
ta­ko i part­ne­ra ka­ko da ra­de od
ku­će sa kli­jen­ti­ma. I da­lje mo­ra­ju da
gra­de mo­sto­ve i po­ve­re­nje sa klijen­ti­ma
ka­ko bi za­do­vo­lji­li svo­je poslov­ne
po­tre­be i pru­ži­li im pra­vu sajber
bez­bed­nost. Bez ob­zi­ra na to
ko­li­ko su di­gi­tal­no raz­vi­je­ni ala­ti ko­ji
će se ko­ri­sti­ti u ovom pro­ce­su, profe­si­o­na­li­zam
i struč­nost lju­di ko­ji rade
i da­lje su ključ­ni.
U po­sled­njih šest me­se­ci po­stalo
je iz­ve­sno da je di­gi­tal­na tran­sforma­ci­ja
ne­mi­nov­na. Dok su pred­u­zeća
ra­ni­je ima­la od­re­đe­ni ni­vo dis­kreci­je
ka­da je reč o dik­ti­ra­nju br­zi­ne
ta­kve pro­me­ne, ona je sa­da ubr­za­na
okol­no­sti­ma ko­je ni­ko ni­je mo­gao
da pred­vi­di. Vi­še ne­go ika­da pre, sada
se od kom­pa­ni­ja i nji­ho­vih zapo­sle­nih,
part­ne­ra i kli­je­na­ta zah­teva
ko­lek­ti­van na­por da pri­hva­te „novu
nor­mal­nost” i da za­jed­no kre­nu u
bu­duć­nost. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet
Poverenje u doba
sajber pretnji

Raz­voj teh­no­lo­gi­ja i raz­voj stra­te­gi­je za oču­va­nje saj­ber si­gur­no­sti su ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ni.
To je je­di­ni od­go­vo­ran pri­stup po­slo­va­nju i on iz­i­sku­je in­ve­sti­ci­je ne sa­mo u po­treb­ne ala­te,
već i u edu­ka­ci­ju na svim, uklju­ču­ju­ći i naj­vi­še ni­voe bi­lo ko­je kom­pa­ni­je, kao i stal­no do­ka­ziva­nje
po­sve­će­no­sti tom ci­lju kli­jen­ti­ma. Ka­da kom­pa­ni­ja po­sve­ti pod­jed­na­ku pa­žnju i in­vesti­ci­je
saj­ber si­gur­no­sti kao i teh­no­loš­kim pro­iz­vo­di­ma ko­je raz­vi­ja, ona do­bi­ja šan­su da se
iz­dvo­ji kao brend ko­me lju­di ve­ru­ju.
Nikola Mehandžić, direktor
poslovnog razvoja za tržišta
Zapadnog Balkana u kompaniji
Mastercard
Ni­ko se ne­će iz­ne­na­di­ti
ka­da ka­žem da je si­gurnost
po da ta ka od iz u­
zet­ne va­žno­sti za ko­ri­sni­ke, me­đutim,
stu­di­je po­ka­zu­ju da se kompa­ni­je
ipak pre od­lu­ču­ju da ulažu
u ino­va­ci­je u dru­gim sfe­ra­ma
po­slo­va­nja, pot­ce­nju­ju­ći po­tre­bu
za po ve re njem. Me­đu­tim, baš kao
i sa kor po ra tiv nom druš tve nom odgo­vor­noš­ću,
po­treb­no je vre­me da
kom­pa­ni­je shva­te da je to neš­to što
nji­ho­vi ko­ri­sni­ci že­le. Ka­da je reč o
po ve re nju ko ri sni ka u si gur nost poda
ta ka, kom pa ni je mo ra ju da na predu­ju.
Ži­vi­mo u do­ba ka­da se sve više
lju­di bo­lje raz­u­me i ula­že u saj­ber
bez bed nost, dok se isto vre me no pove­ća­va
i broj saj­ber na­pa­da. Pre­ćutki­va­nje
tih na­pa­da ne bi tre­ba­lo da
bu de op ci ja ni za jed nu kom pa niju,
jer one su te ko je mo ra ju da šalju
edu ka tiv ne po ru ke, da bu du proak­tiv­ne
i, što je još va­žni­je, da ima­ju
ja sno de fi ni sa ne pla no ve za sa na ciju
even­tu­al­ne šte­te. Ta­kvi pla­no­vi se
mo ra ju stal no (pr)oce nji va ti, a strate
gi je za zaš ti tu si gur no sti kon stant­no
ažu­ri­ra­ti. Is­ta­kao bih da je nedav
na stu di ja po ka za la da su orga
ni za ci je ko je in ve sti ra ju u saj ber
obu ku za po sle nih na svim ni vo i­
ma kom pa ni je i do 200% bo lje u
od go vo ru na si gur no sne upa de u
od no su na one ko ji te obu ke ne
vi de kao pri o ri tet. Ka­ko se broj sajber
na­pa­da po­ve­ća­va, me­na­dže­ri iz
ne-teh­nič­kih sek­to­ra mo­ra­će da se
upo­zna­ju sa žar­go­nom i prin­ci­pi­ma
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ko ji sto je iza saj ber si gur no sti, dok
će teh­nič­ki ti­mo­vi mo­ra­ti da raz­ume
ju po slov ne im pli ka ci je do no šenja
svih ,,saj­ber’’ od­lu­ka – sa­mo takav
sve­o­bu­hvat­ni pri­stup mo­že da
do­ve­de do oču­va­nja sta­bil­nog saj­ber
okru­že­nja.
Ko­ri­snič­ko is­ku­stvo
bez kom pro mi sa
Gle­da­ju­ći na­šu Fin­Tech in­du­striju,
kom­pa­ni­je se su­o­ča­va­ju sa za­datkom
da kre i ra ju di gi tal no is ku stvo
elek tron ske tr go vi ne ko je je suš tinski
si gur no, a ujed no je ele gant no,
in tu i tiv no i ne pri met no pri li kom koriš­će­nja.
Po sta vlja se pi ta nje kako
ko­ri­sni­ci mo­gu da ve­ru­ju ne­čemu
što ne mo­gu da vi­de, a mo­raju
da zna ju da po sto ji. Od­go­vor se
kri je u is ku stvu i si gur no sti ko ja mora
bi ti deo stal ne mi si je bren da i njego­vih
vred­no­sti. Baš kao ka­da čovek
sa po ve re njem ode u re sto ran ili
u pro­dav­ni­cu i oče­ku­je od­re­đe­ni nivo
is­ku­stva, si­tu­a­ci­ja ni­je dru­ga­či­ja ni
ka­da se od­lu­či da ku­po­vi­nu oba­vi u
on­lajn pro­dav­ni­ci. Uko­li­ko ve­ru­je­te
bren du u osta lim aspek ti ma, a on da
pre­đe­te u di­gi­tal­no okru­že­nje, treba­lo
bi da ima­te isti ose­ćaj, ia­ko sam
pro ces sti ca nja po ve re nja u no vo digi­tal­no
is­ku­stvo mo­že tra­ja­ti ma­lo
du­že. U kraj­njoj li­ni­ji, ko­ri­sni­ci bi možda
pri­sta­li na ma­lo ma­nje prak­tič­no­sti
u ku­po­vi­ni, ali si­gur­no­sti se
ni­ko ni­ka­da ne od­ri­če. Ko­ri­snič­ko isku
stvo ko me se ve ru je pod ra zu me va
neo me ta nu au ten ti fi ka ci ju ko ri sni ka
i au to ri za ci ju tran sak ci ja uz isto vreme­no
odr­ža­va­nje naj­vi­ših si­gur­nosnih
ni­voa.
Pro ce na ri zi ka pri li kom au to ri zaci­je
se če­sto vr­ši u jed­nom je­di­nom
tre nut ku – ka da ko ri snik klik ne na
dug­me ,,ku­pi”. Me­đu­tim, po sto je
broj­ne tač­ke in­ter­ak­ci­je to­kom kori­snič­kog
pu­to­va­nja (con su mer jour
ney) ko je mo gu da po mog nu
u pro ce ni ri zi ka – i us po sta vljanju
po­ve­re­nja – ko­je no­si od­re­đena
tran sak ci ja. Ovo je suš­ti­na strate­gi­je
CAR­TA (Con­ti­nu­o­us Adap­tive
Risk and Trust As­ses­sment) okvi­ra
po slo va nja, ko ju je raz vi la kom pani­ja
Gart­ner Re­se­arch. Dok se konstant
no sa gle da va ju ka ko ne ga tivne
ta ko i po zi tiv ne in ter ak ci je ko ris
n i ­k a , ko ­r i ­s n i č ­ko p u ­t o ­va ­n j e s e d i ­re k-
t­no pro­por­ci­o­nal­no pri­la­go­đa­va
ri­zi­ku pro­ce­nje­nim u ključ­nim momen­ti­ma.
Sta­vlja­nje ak­cen­ta na vi­šesloj­ne
me­ha­ni­zme saj­ber zaš­ti­te na
sva­kom ko­ra­ku ko­ri­snič­kog pu­to­vanja
je uvid na ko jem se ba zi ra platfor­ma
Con­nec­ted In­tel­li­gen­ce kompa­ni­je
Ma­ster­card, ko­ja ana­li­zi­ra hilja­de
ta­ča­ka na ko­ji­ma se pri­ku­pljaju
po­da­ci i sto­ti­ne ta­ča­ka na ko­ji­ma
se do no se od lu ke ka ko bi se smanji­li
broj la­žno od­bi­je­nih tran­sak­cija
i mo­guć­no­sti za pre­va­re, dok se
isto­vre­me­no po­bolj­ša­va ko­ri­snič­ko
is­ku­stvo. Ni­je jed­no­stav­no sa­gle­dati
tran sak ci ju i ono što se de ša va pre,
to­kom i na­kon nje. Ono što sva­kako
po­ma­že je da se sma­nji broj in­tere­snih
stra­na ko­ji­ma mo­ra­te po­sla­ti
po­dat­ke svo­jih ko­ri­sni­ka i bu­di­te iz­riči­to
ja­sni u po­gle­du to­ga gde i za šta
te stra ne sme ju da ko ri ste po dat ke,
kao na pri mer za de tek to va nje poten
ci jal ne pre va re ili pri li kom zbir ne
ob­ra­de sa po­da­ci­ma dru­gih kli­je­na­ta
to­kom ko­lek­tiv­nog skri­nin­ga.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Pro ble mi u odo bra va nju transak­ci­ja
su ve­o­ma re­al­na stvar, jer
se sva ki sed mi ko ri snik su sreo sa
od bi ja njem is prav ne tran sak ci je,
po­ka­za­la je stu­di­ja ko­ju je po­ru­či­la
kom­pa­ni­ja Et­ho­ca (Ma­ster­card kompa­ni­ja).
Ka­da taj po­da­tak is­kom­binu­je­te
sa či­nje­ni­com da se ubr­za­no
pre la zi na di gi tal nu tr go vi nu, sve više
po­tro­ša­ča će ve­ro­vat­no po­se­zati
za svo jim te le fo ni ma ka ko bi potra­ži­li
po­moć u tu­ma­če­nju iz­vo­da o
svo­jim plat­nim kar­ti­ca­ma. Re­še­nja
po­put Di­gi­tal­nih ra­ču­na (Di­gi­tal Rece
ipts) ko je smo raz vi li sa kom pani­jom
Et­ho­ca, ko­je ko­ri­sni­ci­ma nu­di
mno go de talj ni je in for ma ci je o proce­su
tran­sak­ci­je, mo­že po­mo­ći svima
da iz­beg­nu skup i če­sto du­gotra
jan pro ces po vra ta nov ca, dok se
isto­vre­me­no sma­nju­je upliv la­žnih
od bi ja nja u mo de le pre va re, što pobolj
ša va sto pe odo bre nja tran sak cija.
Po­jed­no­sta­vlji­va­nje pro­ce­sa re­šava­nja
po­tra­ži­va­nja je pri­li­ka da kompa
ni ja po ra di na od no su lo jal no sti
sa po­tro­ša­či­ma, kao i da otvo­ri vra­ta
za po nov ne ku po vi ne, a pred sta vlja
i za­i­sta do­bar na­čin da se ob­li­ku­je i
pro­du­bi ko­ri­snič­ko is­ku­stvo, što ide
na ru­ku svi­ma u ovoj in­du­stri­ji. Ia­ko
se ve­ći­na kom­pa­ni­ja sa­da su­o­ča­va sa
pro­me­na­ma i ne­iz­ve­snoš­ću, ne tre­ba
za­bo­ra­vi­ti da kri­ze pod­sti­ču ino­va­cije
i kre a tiv nost, i ja za i sta ve ru jem da
će na­še ak­tiv­no­sti, sa­da i u vre­me­nima
ko­ja do­la­ze, osta­vi­ti traj­ni uti­caj.
Šta do no si su tra?
Što se vi še bu de mo osla nja li na
veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju (AI), to će potre­ba
da nam ona pru­ža uvi­de od
zna­ča­ja bi­ti ve­ća. Kom­pa­ni­je mo­ra­ju
biti iskrene i otvorene u pogledu toga
šta ra de sa po da ci ma, a me re i pro cesi
koje koriste moraju biti transparentni.
Ne po­sto­ji mno­go kom­pa­ni­ja koje
razgovaraju o podacima, osim kada
go­vo­re o zaš­ti­ti po­da­ta­ka. Na ko­ji
se na­čin AI ko­ri­sti i da li smo pot­puno
si gur ni da ona ra di baš ono što mi
že­li­mo? Ka­da uđe­te u bi­lo ko­je no­vo
teh­no­loš­ko po­lje, ono vam de­lu­je uzbudljivo,
ali morate razumeti šta uvođe­nje
te teh­no­lo­gi­je zna­či za va­še proce­se
i si­ste­me.
Sva­ko­dnev­no sve vi­še ure­đa­ja poči­nje
da pro­iz­vo­di po­dat­ke – na­ši satovi,
zvona na ulaznim vratima, automo­bi­li,
pa čak i fri­ži­de­ri ima­ju u se­bi
kapacitete da analiziraju informacije i
pro­sle­đu­ju ih da­lje. Ma­da ne­ma sumnje
da će ta­kva po­ve­za­nost ima­ti nebrojene
pozitivne efekte na unapređe­nje
sva­ko­dnev­ni­ce, sa­da je tre­nu­tak
da se za pi ta mo zna mo li ko li ko je sve
već za­pra­vo po­ve­za­no. Sa­da je tre­nutak
da postanemo svesniji informacija
ko­je de­li­mo i ko­je pri­ma­mo. Ia­ko je IoT
još uvek u razvojnom stadijumu, mnogi
ure­đa­ji iz­lo­že­ni su ra­zno­ra­znim napa­di­ma.
Ka­ko IoT pro­iz­vo­di sve vi­še
ose­tlji­vih po­da­ta­ka i vred­nih in­for­macija
koje nisu dovoljno bezbedne, krimi­nal­ci
će po­če­ti da ih ko­ri­ste za špi­juna­žu
ili pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka, a ne samo
za na­pad ka­da is­kr­sne pri­li­ka. Sa­da
je kraj­nji ko­ri­snik taj ko­ji no­si pre­te­žak
te­ret IoT bez­bed­no­sti. Po­treb­no je taj
te­ret pre­ne­ti na pro­iz­vo­đa­če sa­mih
teh­no­lo­gi­ja. Ako se njo­me ne upravlja
ka­ko tre­ba, hi­per-po­ve­za­nost nas
mo­že iz­lo­ži­ti ve­ćem ri­zi­ku. Sa oče­ki­vanih
41 mi­li­jar­di ure­đa­ja ko­ji će bi­ti deo
IoT-a do 2025. go­di­ne, si gur no sni
si­ste­mi će bi­ti ja­ki ko­li­ko i naj­sla­bija
ka­ri­ka u nji­ho­voj po­ve­za­noj mre­ži.
Ma­ster­card je pre­po­znao po­tre­bu
da po­ve­za­ni ure­đa­ji mo­ra­ju bi­ti si­gurni
ure­đa­ji u sva­kom tre­nut­ku, te kori­sti­mo
teh­no­lo­gi­ju to­ke­ni­za­ci­je. Na
primeru nedavno lansirane Apple Pay
uslu­ge, to­ke­ni­za­ci­ja zna­či da uvek kada
ko­ri­sti­te svo­ju Ma­ster­card de­bit­nu
ili kreditnu karticu u okviru Apple Pay
mo­bil­nog nov­ča­ni­ka, ni na ure­đa­ju ni­ti
na Ap­ple ser­ve­ri­ma se ne ču­va stvar­ni
broj va­še kar­ti­ce, već se za da­ti ure­đaj
dodeljuje jedinstveni broj koji je enkrip­to­van
i bez­bed­no sa­ču­van u si­gurnom
ele­men­tu na ure­đa­ju na ser­ti­fi­kova­nom
či­pu ko­ji je kre­i­ran da bez­bedno
ču­va in­for­ma­ci­je na ure­đa­ju, što
pred­sta­vlja in­du­strij­ski stan­dard. Teh­no­lo­gi­ju
to­ke­ni­za­ci­je pri­me­nju­je­mo i
na dru­ge mo­bil­ne nov­ča­ni­ke do­stupne
za An droid ope ra tiv ni si stem, kao i
za dru­ge po­ve­za­ne ure­đa­je (sa­to­vi, naru­kvi­ce,
pri­ve­sci, au­to­mo­bi­li, fri­ži­de­ri i
ta­ko da­lje). Ve­ru­je­mo da će kom­bi­naci­ja
si­gur­no­snih teh­no­lo­gi­ja kom­pa­nije
Ma­ster­card i per­for­man­si po­ve­za­nih
ure­đa­ja uo­kvi­re­na u in­tu­i­tiv­no, si­gurno
i po­u­zda­no re­še­nje za pla­ća­nje po
me­ri sa­vre­me­nog po­tro­ša­ča do­pri­ne­ti
još ma­sov­ni­joj pri­me­ni ove teh­no­lo­gije
u on­lajn okru­že­nju. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet
Rad na da lji nu
kao glo bal ni trend

Zahtevna situacija u 2020. godini nas je sve primorala da postanemo još svesniji potrebe da budemo
ot por ni, pri la go dlji vi i flek si bil ni. Po re či ma Sa tje Na de le, generalnog direktora Microsofta,
„dve godine digitalne transformacije su se odigrale za dva meseca”. Došlo je do ubrzanja brojnih
pro me na ve za nih za na čin ra da, kao što je ve ća po tre ba da „sve bu de na da lji nu", uklju ču ju ći
po drš ku mo bil no sti, ra du na da lji nu i ras po de li ti mo va. U pr vi plan su sta vlje na ključ na pi ta nja
vezana za pristup informacijama, donošenju odluka i bezbednosti. I, ono što je podjednako bitno,
ova si tu a ci ja je pro me ni la na ša oče ki va nja – kao po slo da va ca i za po sle nih – od SVIH tih stva ri.
Is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­na po­četkom
go di ne su ba ci la no vo
sve tlo na to ka ko or ga ni za ci je
mo­gu da na­sta­ve da se pri­la­go­đa­vaju
i po­dr­ža­va­ju mo­de­ran na­čin ra­da
na da­lji­nu. Ve­ći­na za­po­sle­nih je iz­javi­la
sle­de­će:
- 67 od­sto za­po­sle­nih ra­di po­sao
ko­ji zah­te­va rad sa ko­le­ga­ma na drugim
lo ka ci ja ma
- ve­ći­na za­po­sle­nih bi vo­le­la da
ima jed no cen tra li zo va no me sto na
kom se vi di kom ple tan rad u ce loj
kom­pa­ni­ji, dok 71 od­sto že­li da ima
to jed no me sto ka ko bi raz u me li i
upra vlja li ra dom
- 69 od­sto je na­ve­lo da tre­nut­no
ne­ma tu vr­stu re­še­nja
- 54 od­sto za­po­sle­nih ka­že da im
rad na da­lji­nu omo­gu­ća­va da urade
vi­še
- 77 od­sto rad­ne sna­ge že­li da ra­di
od ku­će po­sle ove kri­ze
- po jed­noj ne­dav­noj stu­di­ji kompa­ni­je
Gart­ner, do 2024. go­di­ne će
sa­mo 25 od­sto po­slov­nih sa­sta­na­ka
bi­ti or­ga­ni­zo­va­no uz fi­zič­ko pri­sustvo,
u po­re­đe­nju sa sa­daš­njih 60
od sto
Rad na da­lji­nu ima mno­go po­zi­tivnih
stra­na. Raz­ne stu­di­je su po­ka­zale
da su za­po­sle­ni ko­ji ra­de od ku­će
produktivniji i pod manjim stresom
u od­no­su na ko­le­ge ko­ji ra­de u kance­la­ri­ji.
Na pri­mer, u jed­nom eks­peri­men­tu
sa naj­ve­ćom ki­ne­skom turi­stič­kom
agen­ci­jom, Ni­ko­las Blum,
profesor na Univerzitetu Stanford, otkrio
je da se pro­duk­tiv­nost uve­ća­la
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

za 13 od­sto i da je od­la­zak za­po­slenih
iz fir­me sma­njen za 50 od­sto kada
im je omo­gu­će­no da ra­de od kuće.
Va­žno je na­po­me­nu­ti da rad na
da­lji­nu do­no­si i od­re­đe­ne iza­zo­ve.
Lju­di ima­ju uro­đe­nu sklo­nost ka pove­zi­va­nju.
Pre par go­di­na Mic­ro­soft
je spro veo stu di ju i pi­tao 14.000 ljudi
u se­dam ze­ma­lja ko­ja im je omilje­na
for­ma ko­mu­ni­ka­ci­je (SMS, IM,
imejl itd). Kao što je i bi­lo oče­ki­vano,
sa­stan­ci u fi­zič­kom pri­su­stvu su
bi­li na pr­vom me­stu. Ta­ko­đe zna­mo
da za ne ke lju de di gi tal na sa rad nja
mo­že da bu­de ma­nje pod­sti­caj­na ili
čak ne­pri­jat­na. Sto­ga, u sve­tu gde se
sve vi­še ra­di na da­lji­nu i gde pre­ko
20 mi­li­o­na lju­di na sve­tu sva­ko­dnevno
ko­ri­sti apli­ka­ci­ju Te­ams za sa­radnju,
Mic­ro­soft sma­tra da mu je dužnost
da kre­i­ra teh­no­lo­gi­ju ko­ja premoš­ća­va
jaz iz­me­đu di­gi­tal­nog i fizič­kog
sve­ta.
Ključ je u sa rad nji
Mno­ge kom­pa­ni­je su bi­le u po­trazi
za efi ka snim ala ti ma za bez bed nu
sa­rad­nju na da­lji­nu. Mic­ro­soft Teams
je po mo gao kom pa ni ja ma da
na­sta­ve da po­slu­ju uz rad na da­ljinu
i bez­bed­nost. Te­ams kom­bi­nu­je
sa­stan­ke, po­zi­ve, ća­ska­nje i sa­rad­nju
u je­dan alat ko­ji odr­ža­va kon­tekst
i in­for­mi­sa­nost svih. Mi­cr­o­soft je u
apri­lu za­be­le­žio pre ko 200 mi li o­
na uče sni ka sa sta na ka u sa­mo jed­nom
da­nu, a 29. apri­la je ostva­ren
no vi re kord – 4,1 mi li jar da mi nu ta
sa sta na ka u jed nom da nu pre ko
Mic ro soft Te am sa, jer lju­di na­stavlja­ju
da se po­ve­zu­ju i sa­ra­đu­ju ia­ko
ra­de na da­lji­nu. Lju­di ta­ko­đe tra­že
no­ve na­či­ne pod­sti­ca­nja me­đu­sobnog
po­ve­zi­va­nja i za­to ne iz­ne­na­đuje
što se vi deo na sa stan ci ma putem
Te am sa uklju ču je du plo vi še
ne­go pre ne­go što su mno­gi od nas
po­če­li da ra­de od ku­će.
Is­ku­stvo Mic­ro­sof­ta iz stal­ne komu
ni ka ci je sa ko ri sni ci ma go vo ri da
oni ne go vo re o pro iz vo di ma koje
že­le, već o is ku stvi ma ko­ji­ma teže.
Ko­ri­sni­ci go­vo­re šta že­le da postig
nu, o pro ble mi ma ko je tre ba da
pre­va­zi­đu i ka­ko že­le da gra­de svoju
bu­duć­nost.
Mic­ro­soft se iz tog raz­lo­ga pre­usme
rio sa raz vo ja pro iz vo da na krei
ra nje teh no loš kih is ku sta va ko ja
po­ma­žu or­ga­ni­za­ci­ja­ma i po­je­din­cima
da po­slu­ju na pa­met­ni­ji, pro­duktiv­ni­ji
i efi­ka­sni­ji na­čin. Mic­ro­soft Teams
je re­še­nje ko­je:
• Osna­žu­je i pod sti če lju de da
se po ve žu na bi lo kom me stu i
do­ži­ve sa­rad­nju na nov na­čin. Obu­hva­ta­ju­ći
sve od Po­we­rAp­psa do
Mic­ro­soft Ex­ce­la, Te­ams in­te­gri­še
ća­ska­nje, po­zi­ve, raz­me­nu do­kume
na ta, sa stan ke, vi deo i po slov ne
pro­ce­se i omo­gu­ća­va ne­sme­tan tok
po­slo­va­nja, ko­ji znat­no una­pre­đuje
i tim­ski i in­di­vi­du­al­ni uči­nak. Zapra­vo,
dve tre­ći­ne sva­ko­dnev­nih aktiv­nih
ko­ri­sni­ka Te­am­sa de­li, sa­rađu­je
ili ima in­ter­ak­ci­ju sa faj­lo­vi­ma
na Te­am­su.
• Koristi najbolji alat za posao
Omo­gu­ća­va ubr­za­nu tran­sfo­r­ma­ciju
rad­nog me­sta ta­ko što nu­di jedin­stven
alat za ća­ska­nje, po­zi­ve, sastan­ke
i sa­rad­nju. Te­ams su pri­hvati­le
broj­ne or­ga­ni­za­ci­je ši­rom sve­ta
i be­le­ži na­gli po­rast bro­ja ko­ri­snika.
Dva­de­set or­ga­ni­za­ci­ja ši­rom sveta
ima pre­ko 100.000 ak­tiv­nih ko­ri­
sni­ka Te­am­sa. Ac­cen­tu­re je ne­dav­no
po­stao pr­va or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja je prema­ši­la
po­la mi­li­o­na ko­ri­sni­ka. Po­red
to­ga, Mic­ro­soft je u apri­lu pro­ši­rio
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

sa­rad­nju sa NFL-om i na Te­ams, preko
kog je po pr­vi put u isto­ri­ji obavljen
vir­tu­el­ni iz­bor no­vih igra­ča za
na­red­nu se­zo­nu.
Jedan od najvećih globalnih maloprodajnih lanaca ko risti
Te ams za in ter nu i eks ter nu sa rad nju i ta ko po dr ža va
na po re na po lju odr ži vo sti u smi slu sma nje nja obi ma
pu to va nja i za me ne pro ce sa u ko ji ma se ko ri sti pa pir.
Ta ko đe omo gu ća va za po sle ni ma na tzv. pr voj li ni ji iste
ka pa ci te te Mic rosof ta 365 ka kve ima ju za po sle ni u se diš tu
kom pa ni je.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Jedan od globalnih lidera u metalskoj industriji ko ri sti
Mic ro soft 365 ala te za una pre đe nje ko mu ni ka ci je i proce
sa u ci lju po jed no sta vlje nja svog po slo va nja. Nje go vi
za po sle ni u ogran ku na Islan du su ra do pri hva ti li Mic rosoft
Te ams i ko ri ste ga za pri stup po slov nim in for ma ci jama
sa bi lo ko je lo ka ci je i na svo jim mo bil nim ure đa ji ma.
Te ams i Mic ro soft 365 omo gu ća va ju kom pa ni ji da se vi še
usme ri ka ope ra to ri ma za hva lju ju ći re še nji ma ko ja njenim
za po sle ni ma na Islan du omo gu ća va ju da efi ka sno
upra vlja ju ras po re di ma, us kla đu ju pro ce se i una pre đu ju
ko mu ni ka ci ju.
Nekoliko ko ri snih sa ve ta kako
da ko ri sti te Te ams Me e tings
i is ko ri sti te in te gri sa no
is ku stvo ra da pre ko
Mic ro soft Te am sa
Ka­da oku­plja­te iz­me­đu 250 i
1 0 . 0 0 0 l j u ­d i ,r a z ­m i ­s l i ­t e o o p ­c i ­j i M i ­c r­o ­-
soft 365 Li­ve Events. Do­ga­đa­ji uži­vo
ni­su po­je­di­na­čan pro­iz­vod, već niz
mo­guć­no­sti za or­ga­ni­zo­va­nje vi­deo
pre­zen­ta­ci­ja uži­vo i od­lo­že­no, gde
pre­da­va­či i pu­bli­ka ima­ju mo­guć­nost
in­ter­ak­ci­je, kao što su mo­de­ri­ra­na pita­nja
i od­go­vo­ri, što ne zah­te­va ekster­nu
re­gi­stra­ci­ju uče­sni­ka. Mo­žete
da ko ri sti te veb ka me ru i po de ljen
ekran za ne for mal ne pre zen ta ci je ili
pro­fe­si­o­nal­nu pro­duk­ci­ju za for­malni­je
do­ga­đa­je.
Naj­po­pu­lar­ni­je op­ci­je Do­ga­đa­je
mo­že­te da or­ga­ni­zu­je­te u okvi­ru Team­sa,
Yam­me­ra ili Stre­a­ma, u za­visno­sti
od for­ma­ta, svr­he i pu­bli­ke
pre­zen­ta­ci­je.
Do­ga­đa­ji uži­vo pre­ko Te am sa predsta­vlja­ju
od­li­čan na­čin da struk­tu­ri­rate
i spro­ve­de­te ve­li­ke in­ter­ne i eks­terne
do­ga­đa­je za za­po­sle­ne, kup­ce i poslov­ne
part­ne­re. Pri or­ga­ni­za­ci­ji do­gađa­ja
pre­ko Te­am­sa pre­zen­te­ri mo­gu
da se po­ve­žu pre­ko svo­jih ka­me­ra i
de­le ekra­ne uz sa­mo par kli­ko­va. Publi­ka
mo­že da uče­stvu­je sa bi­lo kog
pre­tra­ži­va­ča ili ure­đa­ja na isti na­čin
kao da pri­su­stvu­je Te­ams sa­stan­ku,
a mo­de­ri­ra­na pi­ta­nja i od­go­vo­ri i komen­ta­ri
uži­vo una­pre­đu­ju is­ku­stvo
uče­sni­ka. Za for­mal­ni­je do­ga­đa­je orga­ni­za­to­ri
mo­gu da oda­be­ru pro­fe­sio­nal­ne
ala­te za pre­nos i do­dat­ne alate
za vi­deo pro­duk­ci­ju.
Mic­ro­soft je ne­dav­no do­dao no­ve
funk­ci­je Mi­cr­o­soft Te­am­su ko­je virtu­el­nu
in­ter­ak­ci­ju či­ne pri­rod­ni­jom,
vi­še an­ga­žo­va­nom i, na kra­ju kra­jeva,
hu­ma­ni­jom. Ove funk­ci­je nu­de tri
ključ­ne pred­no­sti za rad i edu­ka­ciju.
Kao pr­vo, po­ma­žu vam da se oseća­te
po­ve­za­ni­jim sa svo­jim ti­mom i
sma­nji­te za­mor od sa­sta­na­ka. Kao
dru­go, sa­stan­ke či­ne in­klu­ziv­ni­jim i
an­ga­žo­va­ni­jim. I kao tre­će, po­mažu
vam da po­jed­no­sta­vi­te svoj rad i
uš­te­di­te vre­me. Suš­ti­na je u pru­žanju
mo­guć­no­sti lju­di­ma na bi­lo kom
me­stu da sa­ra­đu­ju, bu­du po­ve­za­ni
i ot­kri­ju no­ve na­či­ne da bu­du produk­tiv­ni
bez ob­zi­ra gde se na­la­ze.
Ta­ko mo­že­te da oda­be­re­te za­jednič­ki
re­žim ra­da, di­na­mi­čan pre­gled,
vi­deo fil­te­re, tzv. re­flect do­da­tak za
po­ru­ke, ali ako vi­še vo­li­te in­klu­ziv­ni­je,
an­ga­žo­va­ni­je i efi­ka­sni­je sa­stan­ke, tu
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

su funk­ci­je kao što su re­ak­ci­je uži­vo,
obla­či­ći za ća­ska­nje, uno­še­nje nat­pisa
i tran­skri­pa­ta, in­ter­ak­tiv­ni sa­stanci
za 1.000 uče­sni­ka i vi­še ili Mic­rosoft
Whi­te­bo­ard ažu­ri­ra­nja. Mo­že­te
da po­jed­no­sta­vi­te svoj rad i uš­te­di­te
vre­me sa apli­ka­ci­jom Task u Te­am­su,
pred­lo­že­nim od­go­vo­ri­ma, Cor­ta­nom
u Te­am­su, Mic­ro­soft Te­ams dis­ple­jima
ili bes­kon­takt­nim sa­stan­ci­ma. Za
vi­še in­for­ma­ci­ja o ovim mo­guć­no­stima,
klik ni te ov de.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Te­ams ima funk­ci­je kao što su zama
glji va nje po za di ne i stan dard
ne po za di ne ko­je po­ma­žu da se
što ma­nje obra­ća pa­žnja na ono što
je iza vas. Mic­ro­soft je u mar­tu ta­kođe
pred­sta­vio dve no­ve funk­ci­je sa
ci­ljem do­dat­nog una­pre­đe­nja – podi
za nje ru ke, ko­ja omo­gu­ća­va svima
na sa­stan­ku da po­ša­lju vi­zu­el­ni
sig­nal da ima­ju neš­to da ka­žu, i stiša
va nje bu ke u re al nom vre me nu,
ko je sma nju je po za din sku bu ku, na
pri­mer ka­da ne­ko gla­sno ku­ca po tasta­tu­ri
ili je­de čips to­kom sa­stan­ka.
Mic ro soft 365 li ve events program
po­drš­ke, ko­ji je ta­ko­đe ne­davno
uve­den, po­ma­že ti­mo­vi­ma i orga
ni za ci ja ma da is ko ri ste ove no ve
funk­ci­je i kre­i­ra­ju an­ga­žo­va­ne, uticaj­ne
vir­tu­el­ne do­ga­đa­je. Evo ne­kih
re­še­nja:
Lin ke dIn Li ve olak­ša­va in­ter­ak­ciju
sa broj­nom pro­fe­si­o­nal­nom zajed­ni­com
čla­no­va Lin­ke­dI­na u re­alnom
vre­me­nu. Mo­že­te ga ko­ri­stiti
da pre­no­si­te go­vo­re, pa­ne­le, novo­sti
i ob­ja­ve za hi­lja­de pra­ti­la­ca na
svom Lin­ke­dIn pro­fi­lu, či­me ostvaru­je­te
još ve­ću an­ga­žo­va­nost. In­stitu­ci­je
kao što je Svet­ska zdrav­stvena
or­ga­ni­za­ci­ja ga ko­ri­ste za or­gani­zo­va­nje
se­si­ja sa pi­ta­nji­ma i od­govo­ri­ma
uži­vo i bri­fin­ge sa me­di­ji­ma,
a pro­iz­vo­đa­či au­to­mo­bi­la su nedav­no
ko­ri­sti­li Lin­ke­dIn Li­ve za prenos
kon fe ren ci ja za me di je na ko ji ma
s u p r e d ­s t a ­v i ­l i n o ­v e m o ­d e ­l e a u ­t o ­-
mo­bi­la, kad se oče­ki­va­lo da ma­nje
lju­di fi­zič­ki pri­su­stvu­je ovim do­gađa­ji­ma.
Po wer Po int Li ve u Po­wer­Po­intu
za in­ter­net će usko­ro omo­gu­ći­ti
kom­pa­ni­ja­ma da vr­še obu­ke i an­gažu­ju
pu­bli­ku na nov na­čin. Pre­zen­te­ri
će mo­ći da de­le svo­je slaj­do­ve, dok
će uče­sni­ci, uz po­moć QR ko­da ili
krat­kog lin­ka, mo­ći da pra­te uži­vo sa
svo­jih per­so­nal­nih ure­đa­ja, sa ti­tlo­vima
na pre­ko 60 je­zi­ka.
Ova funk­ci­ja ta­ko­đe pod­ra­zu­meva
re­ak­ci­je uži­vo i is­pi­ti­va­nja uče­snika;
po za­vr­šet­ku au­to­mat­ski ge­neri­sa­ni
imejl pre­zen­te­ru obez­be­đuje
sa­ku­plja­nje re­ak­ci­ja svih uče­sni­ka
i od­go­va­ra­ju­će pre­po­ru­ke i uvi­de za
una­pre­đe­nje bu­du­ćih pre­zen­ta­ci­ja i
tre­nin­ga. Ova funk­ci­ja je ko­ri­sna i za
obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je i za kom­pa­ni­je.
Ova Mic­ro­soft re­še­nja su od­lič­na
za raz­ne vr­ste on­lajn sa­sta­na­ka
i do­ga­đa­ja, ali mo­žda ima­te po­seb­ne
zah­te­ve za re­gi­stra­ci­ju i upravlja­nje
uče­sni­ci­ma do­ga­đa­ja. Ako
tre­ba da or­ga­ni­zu­je­te eks­ter­ni doga­đaj
uz re­gi­stra­ci­ju uče­sni­ka, nji­hovo
in­for­mi­sa­nje i CRM in­te­gra­ci­ju, iz
Mic­ro­sof­ta pre­po­ru­ču­ju da ko­ri­sti­te
spe­ci­ja­li­zo­va­ni­ja re­še­nja. Na pri­mer,
za­po­sle­ni u Mic­ro­sof­tu ko­ri­ste ON24
za eks­ter­ne do­ga­đa­je ko­ji zah­te­va­ju
re­gi­stra­ci­ju. In­te­gri­sa­njem sa Ado­be
mar ke ting ala ti ma za au to ma ti za ci ju,
m o ­g u d a v r ­š e o c e ­n j i ­v a ­n j e i n a ­k n a -
d­ni kon­takt.
Mic­ro­soft Te­ams Me­e­tings, Micro­soft
365 li­ve events, Lin­ke­dIn Li­ve,
Po­wer­Po­int Li­ve su kre­i­ra­ni da pomog
nu ko ri sni ci ma da or ga ni zu ju
an­ga­žo­va­na, efi­ka­sna vir­tu­el­na okuplja­nja.
Po ve ćaj te pro duk tiv nost
uz po moć ala ta na ba zi VI
VI ka­pa­ci­te­ti u Of­fi­ce 365 apli­kaci­ja­ma
po­ma­žu broj­nim kom­pa­ni­jama
da iz­gra­de mo­der­no rad­no okruže­nje
i kre­i­ra­ju bo­lje is­ku­stvo za svoje
za­po­sle­ne i kup­ce ši­rom sve­ta, uz
ubr­za­ne ino­va­ci­je na ve­o­ma konku­rent­nom
tr­žiš­tu. Ko­ri­sni­ci go­vo­re
Mic­ro­sof­tu da že­le teh­no­lo­gi­ju ko­ja
ih osna­žu­je – ne sa­mo da ura­de vi­še,
već i da to ra­de na na­čin ko­ji po­mera
gra­ni­ce, iz­i­sku­je ma­nji trud i po­jača­va
nji­ho­vo is­ku­stvo. Ima­ju­ći to na
umu, Mic­ro­soft nu­di no va VI is kustva
za Mic­ro­soft 365 sva­kog mese
ca, uz dra go ce ne uvi de na osno vu
Mic­ro­soft Grap­ha. Evo ne­kih od njih:
• pod sti ca nje kre a tiv no sti - preko
mi­li­jar­du slaj­do­va kre­i­ra­no i sa­čuva­no
ko­riš­će­njem di zaj ne ra pre zenta
ci ja na ba­zi VI u Po wer Po in tu
• do bi ja nje od go vo ra - ne­dav­no
su uve de ni pri rod ni je zič ki upi ti u
Ex ce lu; sa­mo re­ci­te Ex­ce­lu šta že­li­te
da zna­te o po­da­ci­ma i Mic­ro­soft će
vam pru­ži­ti tu in­for­ma­ci­ju
• una pre đe nje tim skog ra da - koriš­će­nje
VI u Te am su slu­ži za is­pi­se i
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

pre­vod na sa­stan­ci­ma i u ća­ska­njima
u re al nom vre me nu, za pi si va nje
be­le­ža­ka sa sa­stan­ka i za­ma­glji­vanje
po za di ne u vi deo po zi vi ma ka ko
bi ste do bro iz gle da li bez ob zi ra gde
se na la zi te
• po bolj ša nje is ku stva - sa funkci
jom „is klju či va nja bu ke" u Stre­amu,
vi­deo uslu­gom ko­ju ko­ri­sti Mic­ro­soft
365, VI re­gi­stru­je svu po­zadin­sku
bu­ku i is­klju­ču­je je
Zaš ti ti te svo je
po dat ke, lju de
i or ga ni za ci ju
Oblast bez­bed­no­sti i poš­to­va­nja
re­gu­la­ti­ve je slo­že­na. Or­ga­ni­za­ci­je
zah­te­va­ju vi­še od pu­ke zaš­ti­te od
opa­sno­sti. Po­tre­ban im je in­te­gri­san,
in te li gen tan pri stup na ba zi Clo u da
i VI. Kom­pa­ni­je mo­gu da uči­ne više
u ve­zi sa:
• Br žim re a go va njem na opa snost
Mic­ro­soft Se­cu­rity re­še­nja po­mažu
u ot­kri­va­nju i re­a­go­va­nju na opasnost
za 50 od­sto br­že ne­go što je
to bi­lo mo­gu­će pre sa­mo 12 mese­ci.
Raz­log le­ži u VI ka­pa­ci­te­ti­ma
ugra­đe­nim u Mic­ro­soft Se­cu­rity reše­nja,
ko­ja re­a­gu­ju na 8 bi­li­o­na sig
na la za opa snost dnev no i ko ri ste
uvi­de 3500 struč­nja­ka za bez­bednost.
Stan­dard­ni al­go­rit­mi i mo­deli
za ma­šin­sko uče­nje kre­i­ra­ju i uče
iz mi­li­jar­di upi­ta sva­kog da­na. Da­nas
Mic­ro­soft Se­cu­rity re­še­nja mo­gu da
au­to­ma­ti­zu­ju 97 od­sto ru­tin­skih zadu­že­nja
ko­ja su od­u­zi­ma­la dra­goce
no vre me za po sle ni ma u obla sti
bez­bed­no­sti pre sa­mo dve go­di­ne.
• Zaš ti tom ko ri sni ka i
ure đa ja
Mic ro soft Thre at Pro tec tion radi
naj­ve­ći deo po­sla ta­ko što ak­tiv­no
tra­ga me­đu ko­ri­sni­ci­ma, imej­lov
i ­m a , a p l i ­k a ­c i ­j a ­m a i k r a j ­n j i m t a č ­k a ­-
ma – uklju­ču­ju­ći Mac i Li­nux. On na
jed nom me stu pri ku plja sig na le za
uz­bu­nu i re­a­gu­je ko­ri­ste­ći VI i auto­ma­ti­za­ci­ju.
Uz zaš ti tu iden ti te ta
kao ključ­nu kom­po­nen­tu, to je je­dino
re­še­nje ove vr­ste kre­i­ra­no za Zero
Trust ko­je šti­ti ko­ri­sni­ka, a ne samo
ure­đaj.
• Omo gu ća va njem bez bed nog
pri stu pa da bi se po sao ura dio
Bi­lo da obez­be­đu­je no­ve kuć­ne
ure­đa­je ili ažu­ri­ra po­sto­je­će po­slov
ne, Mic ro soft End po int Ma na ger
po­ma­že IT sek­to­ru da ko­ri­sni­ci­ma
omo­gu­ći po­tre­ban pri­stup ure­đa­jima
ko­je ima­ju i isto­vre­me­no ažu­rira
i šti­ti te ure­đa­je. Win dows Virtual
Desk top omo­gu­ća­va IT sek­toru
da vir­tu­e­li­zu­je sto­ne ra­ču­na­re ili
apli­ka­ci­je pre­ko Azu­rea. Uz tro­struki
po­rast upo­tre­be za če­ti­ri ne­delje.
IT se okre­će Win­dows Vir­tual
Desk­to­pu za br­zo ospo­so­blje­nje
bez­bed­nih sto­nih ra­ču­na­ra pre­ko
sa­mo jed­ne Win­dows 10 mul­ti­sesi­je
i op­ti­mi­za­ci­jom za Mic­ro­soft
365 Apps.
• Sma nji va njem ri zi ka
Mic­ro­soft 365 ob­u­hva­ta broj­ne
funk­ci­je upra­vlja­nja ri­zi­kom i usa­glaše­no­sti
sa re­gu­la­ti­vom ko­je ko­riste
Mic­ro­soft Graph i ma­šin­sko učenje
da bi po mo gao or ga ni za ci ja ma
u upra­vlja­nju po­da­ci­ma ko­ji se ti­ču
bez­bed­no­sti, pri­vat­no­sti i poš­to­vanja
za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, kao i zaš­ti­te
od spolj­nih opa­sno­sti.
Bez bed nost Mic ro sof ta
365 je ogrom na pred nost
za or ga ni za ci je sa ve li kim
bro jem ko ri sni ka u po kre tu.
Tako je, na promer, moguće
koristiti Microsoft Managed
Desktop da se mobilnoj
radnoj snazi omogući in teli
gent no pra će nje bez bedno
sti na sto ti na ma ure đa ja
u sek to ri ma pro da je, marke
tin ga, obje ka ta, odr ža vanja
i IT-ja.
Mic­ro­soft 365 je svet­ski oblak za
pro­duk­tiv­nost ko­ji po­ma­že or­ga­niza
ci ja ma da bu du ot por ni je u vre me
ve­li­kih pro­me­na u rad­nom okru­ženju
ta­ko što bez­bed­no po­ve­zu­je ljude,
ti­mo­ve i pro­ce­se ra­da na in­te­ligent­ne
no­ve na­či­ne i kre­i­ra znat­no
lič­ni­ja i po­ve­za­ni­ja tran­sfor­ma­ci­o­na
is­ku­stva. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Po­sve­će­nost
kup­ci­ma i part­ne­ri­ma
i to­kom kri­ze
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Polazeći od stava da je sada više nego ikad ključno da svojim kupcima i partnerima omogući da
nastave sa radom i pomogne im da odgovore na jedinstvene izazove sa kojima se suočavaju,
kompanija Oracle nudi rešenja i alate koji podržavaju njihovo poslovanje. Oracleov liderski tim
se kontinuirano sastaje kako bi procenio i na odgovarajući način reagovao na krizu kako se ona
razvija, pa je njihovo iskustvo u pogledu organizacionih rešenja, mogućnosti za ostvarivanje
poslovnog kontinuiteta i načina da se podrži poslovanje klijenata dragoceno. O svemu tome
govori Vladimir Knežević, direktor kancelarije Oracle Srbija i Crna Gora i rukovodilac regionalnog
tima za Aplikativni biznis na nivou Centralno-istočne Evrope.
Pan de mi ja uzro ko va na Co vid-19
vi ru som je na pra vi la pra vu pomet­nju
na tr­žiš­tu. Da li ste us­peli
da se or ga ni zu je te i na sta vi te sa
ko li ko-to li ko nor mal nim ra dom u
na­šoj ze­mlji?
Neo­spor­no je da pan­de­mi­ja ima
uti­ca­ja na ve­ći­nu, uključujući IT kompa­ni­je.
Na pri­mer, ka­da su u pi­ta­nju
avi­o­kom­pa­ni­je, efek­ti su oči­gled­niji,
ali ipak mi­slim da nam tre­ba vi­še
vre­me­na da re­al­no pro­ce­ni­mo uti­caj
pan­de­mi­je na IT po­slo­va­nje u Sr­biji,
i to bi tre­ba­lo pre­pu­sti­ti ana­li­ti­čari­ma.
U Orac­leu ima­mo re­dov­ne sastan­ke
na te­mu ka­ko po­stu­pi­ti u cilju
da se naj­bo­lje adap­ti­ra­mo no­voj
stvar­no­sti. Na­šoj kom­pa­ni­ji je fo­kus
na zdra­vlju za­po­sle­nih u ovo iza­zov­no
vre­me, ali ta­ko­đe od pre­sud­ne
je va­žno­sti da po­mog­ne­mo na­šim
kli­jen­ti­ma da pru­že svo­je pro­iz­vo­de
i uslu­ge, kao i da po­dr­ži­mo po­tre­be
ku­pa­ca ka­ko bi bi­li sprem­ni i ope­rativ­ni
za sva­ko­dnev­ni po­sao. Poš­tuje­mo
sve pro­pi­sa­ne me­re, pre­ba­cili
smo se na vir­tu­al­ni na­čin po­slo­vanja,
ko­ri­sti­mo mo­der­ne teh­no­lo­gi­je,
soft­ve­re, ra­ču­na­re i si­ste­me za vi­deo
kon­fe­ren­ci­je, vi­še ne­go ikad osla­njamo
se na so­fi­sti­ci­ra­ne ala­te. Orac­le
Le­a­der­ship tim dao je po­seb­nu podrš­ku
na­šim kli­jen­ti­ma: gde mo­žemo,
tru­di­mo se na naj­bo­lji i naj­e­fi­kasni­ji
na­čin da po­mog­ne­mo kom­pa­ni­
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ja­ma, in­sti­tu­ci­ja­ma i vla­da­ma u kriznim
si­tu­a­ci­ja­ma.
Pri­la­go­đa­va­nje
pro me na ma
Po­slov­ni ana­li­ti­ča­ri tvr­de da je
ovo sta­nje tu da osta­ne. Mno­gi
pri­vred­ni­ci su zbu­nje­ni no­vo­nasta­lom
si­tu­a­ci­jom, zna­ju da neš­to
tre­ba da pro­me­ne, ali mnogi
od njih ni­su si­gur­ni šta. Ka­ko
vi vi di te po slo va nje kom pa ni ja na
na­šem tr­žiš­tu na­kon smi­ri­va­nja
pan­de­mi­je?
Či­nje­ni­ca je da je pan­de­mi­ja pore­me­ti­la
glo­bal­nu rad­nu sna­gu. Mena­dže­ri
uz po­moć ko­le­ga iz ljud­skih
re­sur­sa bi­li su pri­si­lje­ni da iza­đu na
glav­nu po­zor­ni­cu ka­ko bi vo­di­li svoje
or­ga­ni­za­ci­je kroz neo­če­ki­va­ne
pro­me­ne i is­pla­ni­ra­li da­lje ko­ra­ke, a u
isto vre­me se sa­mi na­vi­ka­va­li na novo­na­sta­lu
si­tu­a­ci­ju. No, ia­ko na­po­ran
rad još ni­je go­tov, sva­ka or­ga­ni­za­cija
ima za­jed­nič­ki cilj - da zaš­ti­ti­zapo­sle­ne
ka­ko bi se ose­ća­li si­gur­no i
udob­no na so­ci­jal­no uda­lje­nom radnom
me­stu i što bo­lje op­ti­mi­zu­je aktivnosti
ka­ko bi po­sao mo­gao da teče.
Otvo­re­na ko­mu­ni­ka­ci­ja za­u­zi­ma
glav­nu ulo­gu. Pre ne­go što se otvori
pi­ta­nje po­vrat­ka u kan­ce­la­ri­je, važno
je da se do­bi­je po­vrat­na in­for­maci­ja
od za­po­sle­nih o tre­nut­nom stanju.
Tre­ba­lo bi uze­ti u ob­zir pred­lo­ge,
bri­ge, smer­ni­ce, jer po­vra­tak u tra­dici­o­nal­ne
kan­ce­la­rij­ske pro­sto­re može
na­i­ći na okle­va­nje, bri­gu, pa čak i
strah kod za­po­sle­nih. Po­treb­no je detalj­no
is­pla­ni­ra­ti po­vra­tak ka­ko bi se
osi­gu­ra­lo zdra­vo rad­no me­sto na kome
su zdra­vlje i si­gur­nost pri­o­ri­tet,
a sa­mim tim i us­peš­nost po­sla. Neiz­ve­snost
ovog vi­ru­sa mo­že do­ve­sti
glo­bal­nu rad­nu sna­gu u no­vo sta­nje
nor­mal­no­sti i bu­duć­no­sti ko­ja još
uvek ni­je po­zna­ta. Bit­no je da se nao­ru­ža­mo
str­plje­njem, što bo­lje pri­lago­đa­va­mo
pro­me­na­ma i poš­tu­je­mo
pro­pi­sa­ne me­re zaš­ti­te.
Re še nja i ala ti
za po nov ni rast
De­fi­ni­tiv­no, Orac­le je igrač ko­ji
ima šta da po­nu­di za ova­kve (ne)
pri­li­ke. Šta bi­ste pre­po­ru­či­li na­šim
me­na­dže­ri­ma u broj­nim kom­pa­nija­ma
ši­rom ze­mlje?
Li­de­ri ve­li­kih kom­pa­ni­ja su su­oče­ni
sa naj­ve­ćim iza­zo­vom u ka­rije­ri
- ka­ko obez­be­di­ti rast u teš­kim
uslo­vi­ma. Da bi­smo im po­mo­gli u
iz­grad­nji ela­stič­nih i pri­la­go­dlji­vih
bi­zni­sa i po­sta­vi­li na put ka po­novnom
ra­stu, nu­di­mo plat­for­me po­put
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Orac­le Fu­sion Cloud En­ter­pri­se Reso­ur­ce
Plan­ning (ERP) i Orac­le Fusion
Cloud En­ter­pri­se Per­for­mance
Ma­na­ge­ment (EPM). U pi­ta­nju su
va­žna re­še­nja, jer po­ma­žu fi­nan­sijskim
ti­mo­vi­ma ko­ji ko­ri­ste teh­no­logi­je,
uklju­ču­ju­ći AI, Mac­hi­ne Le­arning
ala­te i ana­li­ti­ku, za po­ve­ća­nje
pro­duk­tiv­no­sti, sma­nje­nje troš­ko­va
i po­bolj­ša­nje kon­tro­le. Po­red to­ga,
no­va in­du­strij­ska re­še­nja omo­gu­ću­ju
kup­ci­ma u Oil & Gas in­du­stri­ji, pro­izvod­nji
i in­du­stri­ja­ma ko­je in­ten­ziv­no
ko­ri­ste imo­vi­nu da po­bolj­ša­ju po­slov­ne
pro­ce­se i br­že po­stig­nu re­zul­ta­te.
No­vi AI i Mac­hi­ne le­ar­ning, Auto­nom­na
ba­za po­da­ta­ka, na­pred­na
ana­li­ti­ka i si­gur­no­sne mo­guć­no­sti
ERP-a omo­gu­ću­ju pre­dik­tiv­no pla­nira­nje,
ko­je po­ma­že or­ga­ni­za­ci­ja­ma
da iden­ti­fi­ku­ju i is­ko­ri­ste tren­do­ve
i obra­sce u fi­nan­sij­skim i ope­ra­tivnim
po­da­ci­ma, i po­ve­ća­nje tač­no­sti
i efi­ka­snost ob­ra­de tran­sak­ci­ja dospe­lih
oba­ve­za. Al­go­ri­tam se pri­lago­đa­va
na te­me­lju proš­lih rad­nji kako
bi se raz­vi­jao u skla­du sa po­slovnim
pro­me­na­ma. Si­stem vre­me­nom
uči i pri­la­go­đa­va se pro­me­na­ma u
for­ma­ti­ma ra­ču­na ka­ko bi po­ve­ćao
pre­ci­znost dok se fir­me raz­vi­ja­ju,
uma­nju­je na­por po­tre­ban za podno­še­nje
i pre­gled ti­me she­e­to­va,
pra­će­nje sta­tu­sa pro­je­ka­ta i eskala­ci­ju
pi­ta­nja uno­sa vre­me­na i upravlja­nja
pro­jek­ti­ma.
Orac­le po­se­du­je niz ala­ta iz oblasti
Cu­sto­mer Ex­pe­ri­en­ce, gde se kranji
ko­ri­snik sta­vlja u fo­kus. Sa­da više
ne­go ika­da, fi­na­sij­skim i dr­žav­nim
in­sti­tu­ci­ja­ma su po­treb­na sa­vre­mena
re­mo­te re­še­nja ko­ja omo­gu­ću­ju
si­gur­nu, bez­bed­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa
gra­đa­ni­ma i ko­ri­sni­ci­ma. To­kom pande­mi­je
po­ve­ćao se broj zah­te­va za
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

e­še­nji­ma ko­ja fir­ma­ma omo­gu­ću­ju
lak­šu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ko­ri­sni­ci­ma, i
ve­ru­jem da je Orac­le li­der na ovom
po­lju. Ve­li­ki broj re­fe­ren­ci iz re­gi­o­na
i sve­ta to po­tvr­đu­je.
Oči­gled­no je da je Orac­le za­dovo­ljan
i lič­no va­šim re­zul­ta­ti­ma u
pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na. Kako
se ta či­nje­ni­ca od­ra­zi­la na va­šu
po­zi­ci­ju u kom­pa­ni­ji?
Za­do­vo­ljan sam gde se tre­nut­no
na­la­zi na­ša kan­ce­la­ri­ja. Orac­le Srbi­ja
i Cr­na Go­ra na­sta­vlja da be­le­ži
zna­ča­jan rast ka­ko u re­zul­ta­ti­ma tako
i u bro­ju lju­di ko­je za­poš­lja­va­mo.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Po­no­san sam na tim ko­ji sto­ji iza naše
kan­ce­la­ri­je, jer bez kva­li­tet­nih ljudi
uspeh ne bi bio mo­guć. Po­la­že­mo
do­sta na kva­li­te­tan pro­ces za­poš­ljava­nja
i ve­ru­jem da će­mo se u na­rednom
pe­ri­o­du još vi­še raz­vi­ja­ti. Kao
re­zul­tat pre­po­zna­tog uspe­ha, znača­jan
broj za­po­sle­nih za­u­zi­ma regi­o­nal­ne
po­zi­ci­je. Od proš­le go­dine,
po­red ulo­ge di­rek­to­ra kan­ce­la­rije
Orac­le Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, imam tu
čast da pred­vo­dim i re­gi­o­nal­ni tim
za Apli­ka­tiv­ni bi­znis na ni­vou Central­no-is­toč­ne
Evro­pe. Ve­li­ka je odgo­vor­nost,
ali i za­do­volj­stvo ka­da vidi­te
da tim iz Sr­bi­je i Cr­ne Go­re rea­li­zu­je
ve­li­ke i zna­čaj­ne tran­sfor­maci­o­ne
pro­jek­te ko­ji slu­že za pri­mer
ko­le­ga­ma u Evro­pi.
Za o kret ka
cloud stra te gi ji
Ka­kvi su na­red­ni pla­no­vi kompanije
Orac­le za ze­mlje za ko­je ste
vi za­du­že­ni?
Cloud re­še­nja su na pr­vom mestu
ka­da su u pi­ta­nju pro­jek­ti na koji­ma
ra­di­mo. To ne zna­či da osta­le lini­je
bi­zni­sa ma­nje vred­no ra­de. Napr­o­tiv,
u do­broj si­ner­gi­ji na­ša re­še­nja
upra­vo bi­va­ju kon­ku­rent­ni­ja na tr­žiš­tu,
pa nas za­to ko­ri­sni­ci i bi­ra­ju. Naš
stra­teš­ki cilj je da sve apli­ka­ci­je, infra­struk­tu­ra
i teh­no­lo­gi­je na­ših kli­jena­ta
bu­du u clo­u­du. Pri­la­go­đa­va­nje
cloud uslu­ga na­pre­du­je ve­o­ma br­zo
i to u svim in­du­stri­ja­ma. U sve­tu IT-a
si­tu­a­ci­ja je dru­ga­či­ja i lo­kal­ne im­plemen­ta­ci­je
ov­de ima­ju pred­nost. Prila­go­đa­va­nje
clo­u­da na tr­žiš­ti­ma regi­o­na
Cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe je
spo­ri­je u po­re­đe­nju sa na­pred­nim
eko­no­mi­ja­ma Sje­di­nje­nih Dr­ža­va ili
za­pad­ne Evro­pe, ali sa­da su i ta­mo
ve­li­ke pro­me­ne. Sve vi­še i vi­še kompa­ni­ja
se okre­će cloud stra­te­gi­ji i koriš­će­nju
cloud plat­form­skih teh­nolo­gi­ja.
Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Di­stri­bu­ci­ja ko­mu­nal­nih ra­ču­na
u vreme pandemije
i njihova naplata
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Mo­lim vas po­žu­ri­te sa im­ple­men­ta­ci­jom pla­ća­nja, ne mo­gu da na­pla­tim po­tra­ži­va­nja zbog
na­red­be o za­tva­ra­nju šal­te­ra, a mo­ram rad­ni­ci­ma da dam pla­te! Ovo je bio va­paj sa­mo jed­nog
od mno­go­broj­nih di­rek­to­ra jav­nih ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća, ko­ji su te­ku­ću kri­zu iza­zva­nu pan­demi­jom
vi­ru­sa CO­VID-19 do­če­ka­li uglav­nom ne­sprem­ni.
Za vreme vanrednog stanja sve
jav­ne slu­žbe su ra­di­le uglavnom
do­bro, ni­ko ni­je ose­tio
ne­sta­ši­cu vo­de, sme­će je uglav­nom redov­no
od­vo­že­no, grej­na se­zo­na je bila
na iz­ma­ku pa ni hlad­no­ća ni­je pra­vila
ve­li­ke pro­ble­me. Da­kle, mo­glo bi se
re­ći da su jav­ne slu­žbe funk­ci­o­ni­sa­le
re­dov­no i da ni­je bi­lo ve­li­kih pro­ble­ma.
Ni­je bi­lo pro­ble­ma, osim jed­ne stvari,
a to je va­paj na­šeg di­rek­to­ra sa počet­ka
ovog tek­sta. Na­i­me, usled za­brane
oku­plja­nja i ogra­ni­če­nog kre­ta­nja
ve­ći­na jav­nih ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća
našla se u problemu – kako distribuirati
ra­ču­ne na bez­be­dan na­čin i, ono još
bit­ni­je, ka­ko ih na­pla­ti­ti u uslo­vi­ma kada
su lju­di na­vi­kli da ra­ču­ne pla­ća­ju na
šal­te­ru, a šal­ter je za­tvo­ren.
Za­i­sta, ni­ko od nas se ni­je za­pi­tao
da li jav­na ko­mu­nal­na pred­u­ze­ća (JKP)
mo­gu da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja,
da li imaju sredstava da ljudima isplate
pri ma nja i da li ima ju sred sta va da nesmetano
nastave da obavljaju svoj posao
ko­ji, us­put, ve­ći­na nas i ne pri­me­
ću­je do tre­nut­ka ka­da ne­sta­ne vo­de ili
sme­će ne bu­de od­ve­ze­no.
Kroz kontakte i komunikaciju sa veli
kim bro jem JKP-a stvo ri li smo sli ku o
nji­ho­vom IT sta­nju i mo­guć­no­sti­ma. A
sli­ka je ša­re­na. Na pri­mer, po­slov­na reše­nja
ko­ja JKP ko­ri­ste kre­ću se od poslov­nog
soft­ve­ra ra­đe­nog u Ac­ces­su
pa sve do naprednijih poslovno softver­skih
re­še­nja. Me­đu­tim, go­to­vo nijed
no od tih re še nja ne nu di po drš­ku
za e-ra­ču­ne. U naj­bo­ljem slu­ča­ju
to je PDF do­ku­ment po­slat na email.
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Ali za ko­ri­sni­ke ko­ji ni­su vič­ni e-mai
lu i e-ban kin gu ova ko po slat do kument
ne­ma ama baš ni­ka­kvu ko­rist.
U vre­me ka­da je in­ter­net ušao u
sve po­re na­ših ži­vo­ta nji­ho­vi po­slovni
procesi se i dalje zasnivaju na samo­do­volj­nim
izo­lo­va­nim IT si­ste­mi­ma.
Na­rav­no, mno­go je raz­lo­ga za ovakvo
sta nje IT-ja u srp skim JKP-ima: od
sku­pog soft­ve­ra, pre­ko ne­mo­gućno­sti
re­dov­ne na­pla­te ra­ču­na, pa
sve do ig­no­ri­sa­nja pro­ble­ma. Proble­ma
ko­ji je ova ne­sreć­na pan­demi­ja
ogo­li­la do sr­ži.
Posledice ovakvog stanja IT i samoi­zo­lo­vanh
IT si­ste­ma vi­še ne ose­ćaju
samo kompanije sa takvim sistemima,
već i nji­ho­vi ko­ri­sni­ci ko­ji oče­kuju
ko­mu­ni­ka­ci­ju pri­me­re­nu mo­gućno­sti­ma
da­naš­nji­ce, po­go­to­vo ako
ta­kva ko­mu­ni­ka­ci­ja i do­slov­no može
da sa­ču­va zdra­vlje i spa­si nas većih
zdrav­stve­nih pro­ble­ma. Jed­nostav­no
je, po­tro­ša­či su po­sta­li di­gi­tal­ni
po­tro­ša­či i oče­ku­ju od­go­va­ra­ju­ći di­gitalni
komunikacioni kanal i sve predno­sti
ko­je jed­no ta­kvo okru­že­nje može
da im pru­ži.
Pla­ti­voo kao re­še­nje za
di gi tal nu tran sfor ma ci ju
ra­ču­na
Termin digitalne transformacije posto­ji
već vi­še od 15 go­di­na, a u posled­njih
ne­ko­li­ko go­di­na sve češ­će
se ko ri sti da ob ja sni pro me ne ko je
se de ša va ju u druš tvu i ka ko te prome­ne
uti­ču na po­slo­va­nje kom­pa­ni­ja
u ce­lom sve­tu.
Pla ti voo je u to me vi deo šan su
da po­mog­ne JKP-ima, da im olak­ša
otva ra nje po slov nih si ste ma i omogu­ći
lak­šu, br­žu i jef­ti­ni­ju di­gi­tal­nu
ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ko­ri­sni­ci­ma.
Pla­ti­voo je plat­for­ma, ko­mu­ni­kaci­o­ni
ka­nal za di­stri­bu­ci­ju e-ra­ču­na i
do­no­si zna­čaj­na una­pre­đe­nja u proces
di­stri­bu­ci­je e-ra­ču­na ka­ko za kori­sni­ka
ta­ko i za kom­pa­ni­je. Kompa
ni ja ma po put jav nih ko mu nal nih
pred­u­ze­ća, mo­bil­nih i in­ter­net provaj­de­ra
ili agen­ci­ja za odr­ža­va­nje
zgra­da omo­gu­ća­va au to ma ti za ci ju
i di gi ta li za ci ju pro ce sa di stri bu ci je
struk­tu­ri­ra­nih elek­tron­skih ra­čuna
ka ko­ri­sni­ci­ma, a sa­mim ko­ri­snici­ma
omo­gu­ća­va da u svom Pla­ti­voo
– bes­plat­nom di­gi­tal­nom san­du­četu
ob­je­di­ne sve svo­je ra­ču­ne u elektron­skom
for­ma­tu, da ih bez­bed­no
pla­te jed­nom od ne­ko­li­ko po­nu­đenih
op ci ja i da ih na kon to ga ar hivi­ra­ju.
Pla ti voo je na stao kao re zul tat
di gi tal ne tran sfor ma ci je ne ko li ko
pro ce sa i nji ho vog gru pi sa nja u
jed­nu ce­li­nu. Pro­ce­si ko­ji su di­gi­tali
zo va ni re dom su di­stri­bu­ci­ja raču­na,
pla­ća­nje ra­ču­na, ar­hi­va raču­na
i sva ki od njih do no si ne ko liko
pred­no­sti.
Di­stri­bu­ci­ja ra­ču­na
Kako je proces distribucije digitalan
i au­to­ma­ti­zo­van, pr­va pred­nost ovakvog
pristupa je svakako pouzdanost
is­po­ru­ke. Na­i­me, pri­li­kom sva­ke di­stribu­ci­je
si­stem po­tvr­đu­je da je sva­kom
po­je­di­nač­nom ko­ri­sni­ku e-ra­čun is­poru­čen
u nje­go­vo san­du­če.
Sve­sni raz­li­či­to­sti po­slov­nih soft­vera
na na­šem tr­žiš­tu, pa i ogra­ni­če­nja u
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma, di­zaj­ni­ra­li smo
plat­for­mu ta­ko da mo­že da po­dr­ži bi­lo
ko­ju struk­tu­ru po­da­ta­ka, bi­lo u xml bilo
u json for­ma­tu. Ova­kav pri­stup nam
je da­lje omo­gu­ćio da sva­ki ra­čun može­mo
da ge­ne­ri­še­mo iden­tič­no ver­zi­ji
ra­ču­na na pa­pi­ru.
Va­žno je na­po­me­nu­ti i da di­stri­buci­ja
ra­ču­na kroz Pla­ti­voo plat­for­mu
ni na ko­ji na­čin ne re­me­ti po­sto­je­će
po­slov­ne pro­ce­se. Plativoo se integriše
u njih i di­gi­tal­no ih una­pre­đu­je.
Pla­ti­voo je u po­čet­ku za­miš­ljen sa­mo
kao di­gi­tal­no san­du­če za ra­ču­ne ko­je bi
Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED
Pla­ti­vo­o­EM­BE­DED omo­gu­ća­va i
tre­ćim stra­na­ma, kao što su e-bank
apli­ka­ci­je, bi­lo mo­bil­ne bi­lo veb, pove­zi­va­nje
na Pla­ti­vo­o­A­PI i pre­u­zi­manje
struk­tu­ri­ra­nih ra­ču­na di­rekt­no u
Digitalizacija podataka nam je omogu­ći­la
i ne­ke no­ve funk­ci­o­nal­no­sti, kao
što je is­po­ru­ka istog ra­ču­na na vi­še zain­te­re­so­va­nih
stra­na. Naj­bo­lji pri­mer
za ovo bi bio od nos sta no da vac/podsta­nar,
gde is­prav­nim po­ve­zi­va­njem
Pla­ti­voo mo­že je­dan ra­čun da is­po­ru­či
na vi­še raz­li­či­tih a po­ve­za­nih ko­ri­sničkih
na­lo­ga.
Digitalizacija procesa distribucije raču­na
je do­ve­la do to­ga da se pro­ces
pri­pre­me i sla­nja ra­ču­na sa ne­ko­li­ko
da­na sve­de na ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Ko­li­ko
ovo mo­že da do­ne­se uš­te­de na raz­liči­te
na­či­ne, za­i­sta ni­je teš­ko iz­ra­ču­na­ti.
korisnicima olakšalo svakodnevno ruko­va­nje
kuć­nim ra­ču­ni­ma. Kom­pa­nija­ma
omo­gu­ća­va au­to­ma­ti­za­ci­ju i digi­ta­li­za­ci­ju
sla­nja ra­ču­na, a ko­ri­sni­ci­ma
da sve svo­je ra­ču­ne ob­je­di­ne u jed­no
di­gi­tal­no san­du­če, da ih pla­te jed­nom
od ne­ko­li­ko po­nu­đe­nih op­ci­ja i da ih
na­kon to­ga ar­hi­vi­ra­ju.
Me­đu­tim, teh­nič­ke po­tre­be za raz­vojem
mo­bil­ne apli­ka­ci­je (Pla­ti­vo­o­
MO­BI­LE) do­ve­le su plat­for­mu do naprednije
verzije koja sada ima nekoliko
de­lo­va od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ji Pla­ti­voo­A­PI,
a Pla­ti­vo­o­A­PI nam je omo­gu­ćio
raz­voj kon­cep­ta Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED.
sa­mu e-bank apli­ka­ci­ju.
Šta to kon­kret­no zna­či? Tre­ća stra­na,
na pri­mer e-bank apli­ka­ci­ja, po­ve­zuje
se na Pla­ti­vo­o­A­PI i na­kon to­ga vam
omo­gu­ća­va da sve ra­ču­ne ko­je ina­če
pri­ma­te u Pla­ti­vo­o­WEB pre­u­zme­te i u
svo­ju e-bank apli­ka­ci­ju. Ka­da su ra­ču­ni
u e-bank apli­ka­ci­ji, sve­ga dva-tri kli­ka
vas de­le od pla­ća­nja. Teš­ko da tre­nutno
postoji bolji koncept za distribuciju
i pla­ća­nje ra­ču­na.
Je­di­no na ovaj na­čin ne­ma ni­ka­kvih
prekida u procesima od distribucije digi­tal­nog
ra­ču­na pa sve do nje­go­vog
elek­tron­skog pla­ća­nja. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Српским путевима се
креће око 1.800.000
путничких аутомобила,
36.000 мотоцикала,
9.000 аутобуса и
140.000 камиона.
There are around
1,800,000 passenger
cars, 36,000
motorcycles, 9,000
buses and 140,000
lorries on Serbia’s roads.
Pri­pre­ma rad­nog okru­že­nja
za kri­zne si­tu­a­ci­je
na pri me ru RNIDS-a
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Sva­ka kri­za pred­sta­vlja ozbi­ljan po­slov­ni iza­zov, bez ob­zi­ra da li se ra­di o ma­lim pred­u­ze­ći­ma
ili velikim korporacijama. Proglašenje pandemije, koja pre svega predstavlja zdravstvenu krizu,
ima­lo je ogo­man efe­kat i na glo­bal­nu eko­no­mi­ju. Za mno­ga pred­u­ze­ća to je zna­či­lo i ak­ti­vi­ra­nje
planova za upravljanje kriznim situacijama i nastavak poslovanja (BC – Business Continuity).
Me­đu­tim, ova kri­za ima ste­pen ne­pred­vi­dlji­vo­sti, ne­iz­ve­sno­sti i ge­o­graf­ske ra­ši­re­no­sti ko­ji pre­vazi­la­zi
sve ra­ni­je pred­vi­đe­ne sce­na­ri­je. Osim to­ga, kri­za je ima­la raz­li­čit uti­caj na raz­li­či­te eko­nomske
sek­to­re, od bor­be za op­sta­nak pred­u­ze­ća do re­a­go­va­nja na neo­če­ki­va­no po­ve­ća­nje po­tra­žnje.
Žarko Kecić, rukovodilac Sektora
za IKT usluge, RNIDS
Bez ob­zi­ra o ko­joj gru­pi pred­u­ze­ća
se ra­di, sprem­nost
pred­u­ze­ća da pri­la­go­de
svo­je ICT si­ste­me no­vo­na­sta­loj situ­a­ci­ji
zna­čaj­no je uti­ca­la na us­pešan
na­sta­vak po­slov­nih ak­tiv­no­sti i
pre­va­zi­la­že­nje iza­zo­va ko­ji pra­te ovu
kri­zu.
Osim sta­bil­nog ra­da in­ter­nih ra­čunar­skih
si­ste­ma, na šta, u ve­ći­ni slu­čaje­va,
pan­de­mi­ja ne bi tre­ba­lo da ima
zna­čaj­nog uti­ca­ja, bi­lo je po­treb­no
omo­gu­ći­ti si­stem ad­mi­ni­stra­to­ri­ma i
za­po­sle­ni­ma ne­sme­tan rad od ku­će.
Uda­lje­ni pri­tup IT re­sur­si­ma kom­pa­ni­je
za mno­ge je pred­sta­vljao po­se­ban izazov,
jer ta­kav na­čin ra­da ra­ni­je ni­je bio
prak­ti­ko­van, a ta­ko­đe je tre­ba­lo obezbediti
nesmetan pristup internetu i
rad in­ter­net ser­vi­sa. Na­rav­no, stal­nu
in­ter­net ko­nek­tiv­nost je bi­lo mo­guće
obez­be­di­ti an­ga­žo­va­njem ne­ko­liko
in­ter­net pro­vaj­de­ra, ali hi­je­rar­hij­ska
struk­tu­ra DNS ser­vi­sa ne osta­vlja ta­kvu
mo­guć­nost ka­da su u pi­ta­nju na­zi­vi inter­net
do­me­na.
Ulo ga RNIDS-a
Ka da bi si ste mi RNIDS-a za ka zali,
svi srp­ski na­zi­vi do­me­na bi­li bi nedo­stup­ni,
veb stra­ni­ce na .rs i .срб
do­me­ni­ma ne bi bi­le vi­dlji­ve, veb
pro­dav­ni­ce ne bi ra­di­le, ko­ri­sni­ci nazi­va
do­me­na ne bi mo­gli da raz­menju­ju
elek­tron­sku poš­tu i svi osta­li
ser­vi­si bi­li bi ne­do­stup­ni.
Za­da­tak RNIDS-a je da upra­vlja
i odr­ža­va Re­gi­star na­ci­o­nal­nih inter­net
do­me­na (.rs i .срб) i in­fra­
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

struk­tu­ru od po­seb­nog zna­čaja
ko­ja omo­gu­ća­va da sve uslu­ge
i sa­dr­ža­ji ko­ji su ve­za­ni za te do­mene
bu­du do­stup­ni i vi­dlji­vi na in­terne­tu.
Iz tog raz­lo­ga ključ­ni ser­vis
i R N I D S - a m o ­r a ­j u b i ­t i o p e ­r a ­-
tiv­ni 24/7, jer i in­ter­net ra­di bez preki­da.
Zbog toga, pri­mar­ni cilj RNIDS-a
je da ser­vi­si od ko­jih za­vi­si funk­cio­ni­sa­nje
do­ma­ćeg in­ter­ne­ta bu­du
ot­por­ni na kva­ro­ve, ot­kaz de­la opreme
ili iz­ne­nad­ni gu­bi­tak ko­mu­ni­kaci­ja.
RNIDS je ovu svo­ju ulo­gu shvatio
ve­o­ma ozbilj­no i bla­go­vre­me­no je
raz­vio pla­no­ve i pro­ce­du­re za pre­va­zila­že­nje
kri­znih si­tu­a­ci­ja.
Šta obuhvataju planovi i
procedure za nastavak
poslovanja i oporavak
od katastrofe
Pri­li­kom iz­ra­de pla­no­va za na­sta­vak
po­slo­va­nja i opo­ra­vak si­ste­ma i uslu­ga
uzet je u ob­zir ve­li­ki broj raz­li­či­tih scena­ri­ja
i ana­li­zi­ra­ni su ri­zi­ci za sva­ki od
njih. Ia­ko ni naj­maš­to­vi­ti­ji od nas ni­su
pred­vi­de­li mo­guć­nost glo­bal­ne kri­ze
ko­ju je iza­zva­la pan­de­mi­ja CO­VID-19,
ve­ći­na pla­ni­ra­nih ak­tiv­no­sti omo­gu­ćila
je ne­sme­tan na­sta­vak pru­ža­nja usluga
ko­ri­sni­ci­ma i ra­da svih seg­me­na­ta
RNIDS-a.
Plan za na­sta­vak po­slo­va­nja i opo­ra­vak
od ka­ta­stro­fe (BC i DR) RNIDS-a iz­ra­đe­ni
su u če­ti­ri ko­ra­ka:
Analiza uticaja
Iden­ti­fi­ka­ci­ja i pred­vi­đa­nje mo­gu­ćih
uti­ca­ja uko­li­ko ne­ka od IT uslu­ga presta
ne sa ra dom ili ako ne ka po slov na
ak­tiv­nost ne mo­že bi­ti oba­vlje­na. Ovom
ana­li­zom ob­u­hva­će­ne su sve za­in­te­reso­va­ne
stra­ne uklju­ču­ju­ći ko­ri­sni­ke, zapo­sle­ne
i po­slov­ne part­ne­re RNIDS-a.
Izrada scenarija
Po­la­ze­ći od naj­go­reg mo­gu­ćeg sluča­ja
(ka­da niš­ta ne ra­di) do slu­ča­je­va
ko­ji će se naj­ve­ro­vat­ni­je de­si­ti, raz­vijen
je ve­li­ki broj mo­gu­ćih si­tu­a­ci­ja ko­je
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

mo­gu ima­ti uti­caj na po­slov­ne ak­tiv­nosti
RNIDS-a.
Analiza rizika
Ma­pa sce­na­ri­ja i mo­gu­ćih uti­ca­ja
omo­gu­ći­la je iden­ti­fi­ka­ci­ju po­ten­ci­jalnih
ri­zi­ka i ve­ro­vat­no­ću da se oni do­gode.
Ana­li­za ri­zi­ka ob­u­hva­ti­la je fi­nan­sijske
i operativne resurse koji su potrebni
za nji­ho­vu mi­ni­mi­za­ci­ju ili pot­pu­no eliminisanje.
Izrada plana za nastavak
poslovanja (BC plan)
Vo­de­ći ra­ču­na o us­kla­đe­no­sti pla­na
za or­ga­ni­za­ci­o­nim i po­slov­nim za­da­cima
RNIDS-a, iz­ra­đe­na je ma­pa pri­o­ritet­nih
uslu­ga i pro­ce­sa, i iden­ti­fi­ko­vani
ključ­ni re­sur­si ko­ji ob­u­hva­ta­ju za­poslene,
opremu, rezervne lokacije za rad,
kao i potrebna finansijska sredstva za
incidetne situacije.
U okvi­ru pla­na za opo­ra­vak od ka­tastro­fe
(DR plan) de­talj­no su opi­sa­ne aktiv­no­sti
sva­kog uče­sni­ka, kao i na­či­ni
ko­mu­ni­ka­ci­je za raz­li­či­te sce­na­ri­je.
Pa­ra­lel­no sa iz­ra­dom pla­no­va za nasta­vak
po­slo­va­nja i opo­ra­vak od ka­tastro­fe,
RNIDS je ra­dio na iz­grad­nji odgo­va­ra­ju­ćih
si­ste­ma ko­ji omo­gu­ća­va­ju
re­a­li­za­ci­ju pla­no­va i ga­ran­tu­ju na­stavak
ra­da u slu­ča­ju da se ne­ki od iden­tifi­ko­va­nih
sce­na­ri­ja do­go­di.
Iz­grad­nja ta­kvog si­ste­ma je ve­o­ma
slo­žen za­da­tak, ko­ji je RNIDS u pot­puno­sti
is­pu­nio.
Uvek dostupni i pouzdani
DNS ser­vis RNIDS-a je od osniva­nja
do da­nas bio do­stu­pan 100%
vre­me­na, a i svi osta­li ser­vi­si su projek­to­va­ni
da za sve naj­ve­ro­vat­ni­je
sce­na­ri­je omo­gu­ća­va­ju do­stup­nost
ve­ću od 99,99% vre­me­na (ne­do­stup­ni
54 mi­nu­ta go­diš­nje).
Uzi­ma­ju­ći u ob­zir po­tre­be i oče­ki­vanja
ko­ri­sni­ka i isto­vre­me­no vo­de­ći raču­na
o troš­ko­vi­ma i re­sur­si­ma ko­ji­ma
RNIDS ras­po­la­že, iz­gra­đen je si­stem
ko­ji obez­be­đu­je ne­pre­kid­no pru­ža­nje
ključ­nih uslu­ga i omo­gu­ća­va vi­sok stepen
ga­ran­ci­je da na­zi­vi srp­skih na­cio­nal­nih
in­ter­net do­me­na, za­jed­no sa
svim ser­vi­si­ma i sa­dr­ža­ji­ma ko­ji su na
nji­ma - bu­du uvek do­stup­ni.
Bezbednost
Sve kri­zne si­tu­a­ci­je ima­ju još je­dan
bi­tan ele­ment, a to je bez­bed­nost poda­ta­ka
i ser­vi­sa. U van­red­nim okolno­sti­ma
cilj je da se po­slo­vi i uslu­ge
oba­vlja­ju ne­sme­ta­no, a bez­bed­nost je,
zbog pri­ti­ska ko­ri­sni­ka i me­nadž­men­ta
u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, u dru­gom pla­nu.
Ima­ju­ći to na umu, RNIDS je u okviru
svo­jih pla­no­va za na­sta­vak po­slova­nja
i opo­ra­vak po­slov­nih ak­tiv­nosti
u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma vo­dio ra­čuna
o bez bed no sti si ste ma i po da taka.
Pla­no­vi, a on­da i im­ple­men­ta­ci­ja
si­ste­ma RNIDS-a, ra­đe­ni su na na­čin
ko­ji obez­be­đu­je jed­nak ste­pen bezbed­no­sti
i u si­tu­a­ci­ja­ma nor­mal­nog
ra­da i ka­da je u pi­ta­nju kri­zna si­tua­ci­ja.
U slu­ča­ju kri­ze ko­ju je iza­zva­la pande­mi­ja
ko­ro­na­vi­ru­sa, za­po­sle­ni u
RNIDS-u su bez ve­ćih pro­ble­ma mo­gli
da na­sta­ve sva­ko­dnev­ne po­slov­ne aktiv­no­sti
na bi­lo ko­joj lo­ka­ci­ji ko­ja omogu­ća­va
pri­stup in­ter­ne­tu. Svi ser­vi­si su
i da­lje bi­li do­stup­ni 100% vre­me­na, a
ko­ri­sni­ci na­zi­va .rs i .срб do­me­na mogli
su u pot­pu­no­sti da se oslo­ne na
uslu­ge RNIDS-a. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Po slov ni kon ti nu i tet
u tur bu lent na vre me na
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Naš svet se po sled njih me se ci iz u zet no pro me nio: od po slo va nja do sva ko dnev nog ži vo ta, ko munikacija
i novog ponašanja korisnika. Borba protiv pandemije uticala je na skoro sve industrije
na glo bal nom ni vou. Do ne dav no je ma lo ko ve ro vao da će pro iz vo đa či au to mo bi la iz ra đi va ti
opre mu za bol ni ce i zdrav stve ne rad ni ke, a luk su zni bren do vi pro iz vo di ti dez in fek ci o na sred stva.
Da nas se ve ći na kom pa ni ja su o ča va sa iza zo vom pri la go đa va nja no voj si tu a ci ji i okol no sti ma
ko je se stal no me nja ju. Da bi im olak ša li po sao, struč nja ci SAP-a su su mi ra li svo je pre po ru ke za
period oporavka i „novo normalno”. Iako se ove sugestije prevashodno odnose na srednja i velika
pred u ze ća, me to do lo gi ja mo že bi ti re le vant na i za ma nja pred u ze ća.
1. Zdra vlje na ra du
Pr­vo i naj­va­žni­je pi­ta­nje je kako
me­nadž­ment kom­pa­ni­je ko­ja
se okre­će fa­zi opo­rav­ka da spro­vede
epi de mi o loš ke me re i for mal ne
smer­ni­ce u prak­si. Naj­ve­ći iza­zov tokom
ovog pe ri o da je us po sta vljanje
bu­kval­no zdra­ve rav­no­te­že iz­među
me­ra pre­do­stro­žno­sti i po­slov­nih
raz­ma­tra­nja. Ovo zah­te­va, pre svega,
pot­pu­nu ana­li­zu ri­zi­ka ko­ja pokri­va
kor­po­ra­tiv­ni pro­stor, in­ter­akci­je
i rad­ne to­ko­ve. Ako kom­pa­ni­ja
još uvek ne­ma re­še­nje ko­je po­dr­ža­va
pro­ce­se zdra­vlja, bez­bed­no­sti i zaš­tite
ži­vot­ne sre­di­ne (HSE), di­zaj­ni­ra­nje
i ri go ro zna pri me na me ra bi mo gli
da bu du ozbi ljan za da tak za od govor­ne.
Ta­kvi za­da­ci mo­gu uklju­či­va­ti
uspostavljanje pravila (na primer mere­nje
tem­pe­ra­tu­re na ula­zu, dis­tanca,
pri­ja­vlji­va­nje sum­nji­vih slu­ča­je­va)
i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ka­na­la, kao i im­plemen­ta­ci­ju
ak­ci­ja in­for­mi­sa­nja i ohrabri­va­nje
nji­ho­vog ko­riš­će­nja. Po­red
ubla­ža­va­nja zdrav­stve­nih ri­zi­ka, ta­kvi
si ste mi mo gu osi gu ra ti da re le vant
ni do no si o ci od lu ka bu du upo zna ti
sa sva kim zna kom in fek ci je ili kr še nja
pra­vi­la što je pre mo­gu­će.
SAP En­vi­ron­ment, He­alth and Sa­fety
(SAP EHS) re­še­nje pru­ža pro­fe­si­o­nalnu
podršku u dizajniranju i regulisanju
upra­vo tih pro­ce­sa: omo­gu­ća­va proce­nu
ri­zi­ka, vo­di vas kroz raz­voj pro­toko­la
i, za­hva­lju­ju­ći nje­go­voj in­te­gra­ciji
sa sistemom planiranja resursa pred­u­ze­ća,
mo­že za­me­ni­ti već us­po­sta-
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

vlje ne i odvo je ne si ste me kao što
su upra­vlja­nje in­ci­den­ti­ma, mo­nito­ring
zdra­vlja za­po­sle­nih i dru­gi
pod­si­ste­mi. Shva­tiv­ši iza­zo­ve koje
je ko­ro­na vi­rus sta­vio pred HSE
pro­fe­si­o­nal­ce, SAP po­ku­ša­va da
po­mog­ne nji­hov rad sa dis­kon­ti­ranim
pro gra mi ma li cen ci ra nja i imple­men­ta­ci­je.
Na­rav­no, SAP EHS ni­je bi­tan sa­mo
u tre­nut­noj epi­de­mi­ji: ge­ne­ral­no, to
je si­stem za iden­ti­fi­ko­va­nje, pro­ce­nu
i ubla­ža­va­nje ri­zi­ka za bez­bed­nost
rad­ni­ka, zdra­vlje i ži­vot­nu sre­di­nu,
ko­je ta­ko­đe po­ma­že da se obez­be­di
usa­gla­še­nost sa re­gu­la­tor­nim zah­tevi­ma
i pru­ža funk­ci­je iz­veš­ta­va­nja i
iz­van­re­dan uvid u HSE pro­ce­se i menadž­men­tu
i vla­sti­ma.
2. Kon ti nu i tet la na ca
snab de va nja
Za kom­pa­ni­je je va­žno da pre­pozna
ju da baš kao što su one mo gle
do­ži­ve­ti ve­li­ke po­re­me­ća­je vla­sti­tog
po­slo­va­nja, isto se mo­glo do­go­diti
i svim nji­ho­vim part­ne­ri­ma i doba­vlja­či­ma.
Zbog na­glog po­ve­ćanja
ili sma­nje­nja po­tra­žnje, mo­glo
je ili i da­lje mo­že da do­đe do pore­me­ća­ja
u pri­spe­ću i kva­li­te­tu siro­vi­na,
kom­po­nen­ti i po­lu­pro­i­zvoda,
ili u po­gle­du ko­riš­će­nja ljud­skih
re­sur­sa. Vre­di is­ko­ri­sti­ti pred­nost
pe­ri­o­dič­nog bes­plat­nog pri­stu­pa
SAP-ovoj Ari­ba Di­sco­very plat­formi
ko ja po ve zu je kup ce i do ba vljače,
gde mo­že­te slo­bod­no li­ci­ti­ra­ti
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

za bi lo ko ju ku po vi nu ro ba ili ser visa,
a do­ba­vlja­či mo­gu bes­plat­no obja­vlji­va­ti
po­ve­za­ne po­nu­de. U pande­mij­skom
okru­že­nju, u lan­cu snabde­va­nja,
kom­pa­ni­je ko­je se su­o­ča­vaju
sa naj­ve­ćim iza­zo­vi­ma su one ko­je
su po sta le maj sto ri u mak si mi zi ranju
efi­ka­sno­sti po­sled­njih go­di­na.
Kom­pa­ni­je ko­je su is­ta­kle mi­ni­mi­zira­nje
za­li­ha, uvo­đe­nje pra­vo­vre­menih
si­ste­ma i čak aut­sor­so­va­nje svojih
kor bi­zni­sa sa­da tre­ba da pre­i­spita
ju svo ja raz miš lja nja o kon ti nu i te tu
po­slo­va­nja.
U tom smi­slu, SAP IBP (In te gra ted
Bu­si­ness Plan­ning) re še nje za plani­ra­nje
mo­že bi­ti ko­ri­sno, jer ono
po­ma­že da se po­re­me­ća­ji u lancu
snab de va nja što pre iden ti fi kuju
i re­a­gu­je na ta­kve si­tu­a­ci­je. Suš
ti na re še nja je da ono po ve zu je sve
spo ljaš nje i unu traš nje de lo ve koji
su uklju­če­ni u la­nac snab­de­va­nja
ali funk­ci­o­ni­šu u si­lo­si­ma: ko­ri­sni­ke,
pro­dav­ce, mar­ke­ting, oblast fi­nan­sija,
pla­ne­re za­li­ha, pro­iz­vod­ne di­zajne­re,
kup­ce, do­ba­vlja­če. Re­še­nje im
po­ma­že da ra­de za­jed­no na raz­vo­ju
pro­ce­sa pla­ni­ra­nja snab­de­va­nja.
SAP IBP re­še­nje ta­ko­đe mo­že bi­ti
suš­tin­ska po­moć i ko­ri­sna di­gi­tal­na
plat for ma za vla di ne or ga ni za ci je u
si­tu­a­ci­ji pan­de­mi­je. Za­hva­lju­ju­ći predik­tiv­nim
al­go­rit­mi­ma re­še­nja, la­ko
se mo­že pred­vi­de­ti po­tra­žnja za maska­ma,
zaš­tit­nom opre­mom ili drugim
zdrav stve nim pri bo rom i in strumen­ti­ma.
Na­da­lje, in­for­ma­ci­je o za­liha­ma
i po­da­ci od do­ba­vlja­ča br­zo će
ot kri ti da li su ove po tre be za do volje­ne
na na­ci­o­nal­nom, ob­la­snom ili
na ni­vou zdrav­stve­nih in­sti­tu­ci­ja, ili će
mo­žda bi­ti po­treb­no da po­tra­ži­mo nove
do­ba­vlja­če. U po­sled­njem slu­ča­ju,
mo­že se ko­ri­sti­ti ne­ko­li­ko kli­ko­va za
po kre ta nje po stup ka na bav ke u Ari bi
za ure­đa­je ko­ji ne­do­sta­ju.
3. Po drš ka rad ne sna ge
Po­no­vo po­kre­nut kor­po­ra­tiv­ni život
ne zna­či da će svi na­sta­vi­ti baš
ta mo gde su sta li: pro me na pra vila
i rad­nog okru­že­nja, do­dat­ni zada
ci i pro ble mi ko je je po treb no reši­ti
te­sti­ra­ju iz­dr­žlji­vost za­po­sle­nih.
U ta­kvim okol­no­sti­ma, po­seb­na pažnja
se mo­ra po­sve­ti­ti in­for­mi­sa­nju
i mo­ti­vi­sa­nju za­po­sle­nih, pru­ža­nju
ade­kvat­nih in­pu­ta i ala­ta po­treb­nih
za oba­vlja­nje za­da­ta­ka, kao i re­orga­ni­za­ci­ji
ra­da. Ko­riš­će­njem 'Re mote
Work Pul se' kom pa ni je mo gu da
la ko i ne pre kid no pra te za do voljstvo
za­po­sle­nih, da pri­ku­pe bi­lo kakve
ko men ta re i iden ti fi ku ju pro bleme
ko­je tre­ba re­ši­ti. Sa­da, u dru­goj
fa­zi, SAP po­ma­že kom­pa­ni­ja­ma da
po ste pe no po no vo us po sta ve svoje
rad­ne ras­po­re­de uz po­moć 'Return
to Work' Pul­se. SAP je na­pra­vio
raz­li­či­te bes­plat­ne in­ter­fej­se za sarad
nju na me nje ne ma lim i sred njim
pred­u­ze­ći­ma: Ru um za za dat ke plani
ra nja i upra vlja nja pro jek ti ma i SAP
Lit mos sa ready-to-watch kur­se­vi­ma
ba zi ra nim na vi deo snim ci ma za uspo
sta vlja nje naj bo lje prak se za rad
na da lji nu i raz voj li der stva u vre meni­ma
pro­me­na i iza­zo­va.
Kom­pa­ni­je ko­je još uvek ni­su preme­sti­le
svo­je HR pro­ce­se u cloud i
ni­su ih di­gi­ta­li­zo­va­le ili au­to­ma­ti­zova­le,
naš­le su se u iz­u­zet­no teš­koj
po­zi­ci­ji za vre­me ove kri­zne si­tu­a­ci­je.
Fun da men ta la pro me na u sve tu rada
je ne­po­vrat­na, ta­ko da će raz­voj
di gi tal no kon tro li sa nog i flek si bil nijeg
HR si­ste­ma bi­ti ne­iz­o­sta­van kod
ino­va­tiv­nih kom­pa­ni­ja u bu­duć­no­sti.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Suc cessFac tors, SAP-ova platforma
za upravljanje ljudskim potencijalima,
nudi rešenje nove generacije za sve
kadrovske zadatke i procese: regrutova­nje,
skla­diš­te­nje po­da­ta­ka o za­posle­ni­ma,
ko­mu­ni­ka­ci­ja sa za­po­sle­nima,
upra­vlja­nje snab­de­va­njem, raz­voj
i uče­nje, me­re­nje per­for­man­si, kompen­za­ci­o­ni
pla­no­vi, ana­li­tič­ki re­zul­tati
ve­za­ni za rad i pri­pre­ma iz­veš­ta­ja.
4. Fi nan sij sko re pla ni ra nje
Sa po ste pe nim opo rav kom pro cesa,
pro­gre­siv­no pla­ni­ra­nje će sve vi­še
za­me­ni­ti ad-hoc za­dat­ke za upra­vljanje
kri­zom.
Pro­me­ne u tr­žiš­nom okru­že­nju
pri sli lja va ju go to vo sva ku kom pa niju
da pre o smi sli sce na ri je svog funkci­o­ni­sa­nja.
Naj­sreć­ni­ji mo­gu da očeku
ju no vu eru sa ne pro me nje nim ili
još bo­ljim iz­gle­di­ma, me­đu­tim, ve­ćina
kom­pa­ni­ja će se su­o­či­ti sa skromni­jim
pro­me­tom i mo­gu oče­ki­va­ti da
će do­sti­ći pret­hod­ne ni­voe pri­ho­da
u raz­li­či­tom vre­men­skom pe­ri­o­du.
U ova­kvim okol­no­sti­ma, po­seb­no je
va­žno vo­di­ti one po­slo­ve gde proda­ti
pro­iz­vo­di ili uslu­ge omo­gu­ća­vaju
po­kri­će fik­snih troš­ko­va u sva­kom
slu­ča­ju. Šta­vi­še, jed­na od za­ni­mlji­vih
kon tra dik tor no sti fe no me na kri ze je
ta da ce­ne broj­nih si­ro­vi­na ili po­lupro­i­zvo­da
ra­stu u po­re­đe­nju sa uobi­ča­je­nim
ce­na­ma to­kom eko­nomskog
pro­cva­ta. Ova po­ja­va se preci­zno
ob­jaš­nja­va či­nje­ni­com da se
fik sni tro šak ras po de lju je na ma nje
pro­da­tih pro­iz­vo­da i to se, oba­vezno,
pro­sle­đu­je da­lje.
Sto­ga se mo­ra pre­ra­ču­na­ti pro­fita­bil­nost
za sve kom­pa­ni­je, re­struktu­i­ra­ju­ći
troš­kov­nu stra­nu gde je to
po­treb­no, da bi iste osta­le na održi­vom
pu­tu upr­kos tre­nut­nom tr­žiš­nom
okru­že­nju. Ka­ko bi ovo po­stigle,
kom­pa­ni­je tre­ba da se oslo­ne na
ino va tiv ne ERP si ste me ko ji se ba zira­ju
na veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji, mašin­skom
uče­nju i dru­gim in­te­li­gentnim
teh­no­lo­gi­ja­ma kao što su SAP
S/4 HA­NA u ve li kim po slov nim okruže­nji­ma
i SAP Bu­si­ness One soft ver
u sek­to­ru ma­lih i sred­njih pred­u­zeća.
Ova re­še­nja au­to­ma­ti­zu­ju iz­veš
ta va nje za end-of-pe riod za tva ra nja
(clo­su­res), kre­i­ra­ju in­te­li­gent­ne rad
ne pro ce se u re al nom vre me nu za
kon ti nu i ra no pla ni ra nje pro da je i dina­mič­no
pred­vi­đa­nje li­kvid­no­sti, opti
mi zu ju na bav ku i troš ko ve sa moguć­no­sti­ma
veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je i
ubr za va ju li ci ti ra nje i po nu du skroje­nu
pre­ma po­tre­ba­ma ku­pa­ca. Ova
re­še­nja ta­ko­đe sma­nju­ju ri­zi­ke posta
vlja njem i nad gle da njem po slovnih
pra­vi­la i či­ne ih lak­šim i sle­dlji­vim
za pri­pre­mu, pot­pi­si­va­nje i upra­vljanje
ugo­vo­ra.
SAP S/4 HA­NA kli­jen­ti mo­gu da
ko ri ste SAP-ovu apli ka ci ju no ve gene
ra ci je za upra vlja nje pro fi ta bilnoš­ću
i per­for­man­sa­ma - SAP Profi­ta­bi­lity
and Per­for­man­ce Ma­na­gement
(PaPm) soft­ver. Ti­me se omogu­ća­va
ana­li­za u re­al­nom vre­me­nu
i upra­vlja­nje pro­fi­ta­bil­noš­ću kompa­ni­je,
kom­bi­no­va­njem fi­nan­sij­skog
i ope­ra­tiv­no ori­jen­ti­sa­nog pri­stu­pa.
Uz po­moć apli­ka­ci­je, re­sur­si i ka­paci
te ti ope ra ci je se mo gu pri la go di ti
po­tre­ba­ma.
5. Odr ža va nje lo jal no sti
ku pa ca
U vre­me­ni­ma kri­ze, lo­jal­nost predsta­vlja
naj­ve­ću vred­nost i to ne samo
za do­ba­vlja­če i za­po­sle­ne, već i
za sa­me kup­ce. SAP go­di­na­ma poseb­no
obra­ća pa­žnju na pra­će­nje
za­do­volj­stva ko­ri­sni­ka, a SAP Qu altrics
plat for ma je spe ci jal no usredsre­đe­na
na to. Svi kva­li­ta­tiv­ni poda
ci ko ji se ge ne ri šu to kom pro cesa
pro­da­je mo­gu bi­ti re­le­vant­ni, bilo
da po­tvr­đu­ju ili do­vo­de u pi­ta­nje
kva­li­tet pro­iz­vo­da i uslu­ga, za­dovolj­stvo
ku­pa­ca ili na­ša oče­ki­va­nja
po pi­ta­nju dalj­nje ku­po­vi­ne. Za mere­nje
i odr­ža­va­nje lo­jal­no­sti ku­pa­ca,
kom­pa­ni­je se, iz­me­đu osta­log, mogu
oslo ni ti na Cu sto mer Con fi dence
Pul­se ili Di­gi­tal Open Do­or. Je­dan
od po­kre­ta­ča re­di­zaj­na na­kon krize
za mno­ge kom­pa­ni­je mo­že znači­ti
nji­ho­vo pri­bli­ža­va­nje kup­cu, sa
dvo­stru­kom svr­hom: sa jed­ne strane
za­rad po­sti­za­nja ja­če kon­tro­le
nad ide al nom uslu gom i kva li te tom
pro­iz­vo­da, a sa dru­ge stra­ne, za­rad
uš­te­de bro­ker­skih troš­ko­va na proiz
vo du ko ji bi se mo gli pre tvo ri ti u
po­pu­ste za kup­ce.
6. Fo ku si ra nje na
e-com mer ce
Ne­ma sum­nje da su no­ve okolno
sti uti ca le na na vi ke i po na šanje
po­tro­ša­ča. Je­dan od naj­o­či­gledni­jih
re­zul­ta­ta je po­rast on­li­ne kupo­vi­ne.
Čak i lju­di ko­ji ni­su bi­li volj
ni da ku pe bi lo šta pre ne go što
to vi­de i do­dir­nu u fi­zič­koj pro­davni­ci,
sa­da bez pro­ble­ma do­ba­vlja­ju
ro­bu uz po­moć sa­mo jed­nog kli­ka.
Po­tro­ša­či su sa­da vi­še ne­go ika­da
ra ni je mo ti vi sa ni da ku pu ju na inter­ne­tu
i ta­ko stva­ra­ju ide­al­ne tr­žiš­ne
uslo­ve za tr­gov­ce da br­zo pra­te,
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

te sti ra ju i lan si ra ju no ve is ku stvom
vo­đe­ne mo­bil­ne apli­ka­ci­je, saj­to­ve i
tač­ke kon­tak­ta pre­ko svo­jih plat­formi.
Ima­ju­ći to u vi­du, po­kre­nu­li smo
SAP Up sca le ko mer ci jal nu plat for mu
ka ko bi smo po mo gli ma lim i srednjim
tr­žiš­nim bren­do­vi­ma da is­poru­če
re­le­vant­no is­ku­stvo u ro­ku od
ne­ko­li­ko ne­de­lja. SAP Up sca le commer
ce ubr­za­va pr­vi go-li­ve, a raz­vijen
je sa po seb nim fo ku som na mobil­ne
ko­ri­sni­ke, pru­ža­ju­ći na taj na­čin
bo­ga­ta, mo­bi­le-first is­ku­stva.
U bu­duć­no­sti mo­že­mo oče­ki­vati
još sna­žni­je ulo­ge mar­ke­tin­ga,
on­li­ne pro­da­je, pro­daj­ne po­drš­ke
i ko­ri­snič­kog ser­vi­sa u kom­pa­ni­jama,
zbog če­ga je vred­no in­ve­sti­rati
u re še nja e-tr go vi ne i au to ma ti zaci­je
mar­ke­tin­ga. To je oblast u ko­joj
SAP-ova vo­de­ća re­še­nja ta­ko­đe mogu
da pru­že po­drš­ku kom­pa­ni­ja­ma.
Tur bu lent na vre me na i iza zo vi
mo gu se do ži ve ti i kao pri li ka za
raz voj i stva ra nje no ve vred no sti.
Sa da je pra vo vre me da kri tič ki raz
miš lja mo o bu duć no sti i o na či nu
na ko ji se pred u ze ća mo gu pri la godi
ti, i krat ko roč no i du go roč no. Uz
po moć pra vih re še nja, kom pa ni je
mo gu da pri hva te pro me ne i sa mou
ve re no se kre ću kroz iza zo ve današ
nji ce. Io
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Ban ke u do ba CO VID-19
reakcija, adaptacija
i vizija poslovanja
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Svi­ma je već ja­sno da ži­vi­mo no­vu po­slov­nu re­al­nost, a či­ni se da će iz­me­nje­ni uslo­vi po­slo­va­nja
bi­ti pri­sut­ni i ubu­du­će. Po­seb­no za­bri­nja­va što se ra­di o je­din­stve­nom, glo­bal­nom fe­no­me­nu ko­ji
se ne ti­če sa­mo po­je­di­nač­ne ze­mlje ili re­gi­je. Re­ak­ti­van pri­stup ne mo­že bi­ti re­še­nje – kom­pa­ni­je
mo­ra­ju da sa­gle­da­ju ši­ru sli­ku, an­ti­ci­pi­ra­ju ne­iz­ve­snu bu­duć­nost i od­lu­če na ko­ji na­čin će odr­ža­ti
po­slov­ni kon­ti­nu­i­tet ali i na­sta­vi­ti da se raz­vi­ja­ju. Po­go­đe­ne su sve in­du­stri­je, pa ni ban­kar­ski sek­tor
ni­je iz­u­ze­tak.
Ro­san­da Mi­la­to­vić Sko­rić,
SAS Customer Advisory
Territory Leader
Nova realnost u bankarstvu
du­go­roč­no do­no­si ubr­zano
pomeranje od tradicionalnog
poslovanja organizovanog oko
proizvoda i fokusiranog na prodaju u
filijali, ka modernom, istinski digitalizovanom
poslovanju koje postavlja
klijenta u centar organizacije, nudeći
mu vi­so­ko per­so­na­li­zo­va­ne pro­iz­vode
i uslu­ge i je­din­stve­no ko­ri­snič­ko isku­stvo.
Ovo će po mom miš­lje­nju biti
ključ­ni kri­te­ri­jum za op­sta­nak ba­naka
i stva­ra­nje odr­ži­ve vi­zi­je po­slo­va­nja.
Me­đu­tim, krat­ko­roč­no gle­da­no, banke
su u oba­ve­zi pre­ma dr­ža­vi i kli­jen­tima
da na­pra­ve zna­čaj­ne iz­me­ne u poslovnim
strategijama i procesima kako
bi odgovorile na izazove koje je donela
pandemija. Ove izmene za cilj imaju
pr­ven­stve­no olak­ša­va­nje po­sle­di­ca za
po­je­din­ce i pri­vre­du i odr­ža­va­nje ekonomske
aktivnosti.
Iza­zov dr­žav­ne re­gu­la­ti­ve
Kao deo eko nom skih me ra za bor bu
pro­tiv Co­vid-19, dr­ža­va je pro­pi­sala
oprav­da­nu me­ru - mo­guć­nost odla
ga nja oba ve za po osno vu kre di ta,
dru gih kre dit nih pro iz vo da i li zin ga
svim kli jen ti ma na pe riod od tri mese
ca. Sve ban ke su u ma njoj ili većoj
me­ri ima­le iza­zov da ovaj re­gula­tor­ni
zah­tev teh­nič­ki re­a­li­zu­ju u tako
krat­kom ro­ku ra­de­ći da­no­noć­no
i če­sto me­nja­ju­ći po­slov­ne pro­ce­se
u ho du. Ko li ko su te pro ce se stvarno
una­pre­di­le po­ka­za­će se vr­lo brzo
– usvo je ni su pro pi si za do dat ni
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

pre­dah u ot­pla­ti oba­ve­za za gra­đane
i pri­vre­du i već su stu­pi­li na snagu,
pa ih tre ba pri me ni ti po ubr zanom
po stup ku.
Efi­ka­sni pri­stu­pi
Me­đu­tim, to je bi­la sa­mo jed­na
od pro me na na ko je je tre ba lo re a-
go va ti. Glav ni fo kus ne po sred no nakon
iz bi ja nja pan de mi je bio je na
usva ja nju di gi tal nih ka na la i bes kontakt­nog
pla­ća­nja ko­je je zbog viso
kog ri zi ka od pre no sa vi ru sa putem
nov­ča­ni­ca po­sta­lo po­pu­lar­no
čak i kod sta­ri­je po­pu­la­ci­je. Za taj vrlo
ose­tljiv seg­met gra­đa­na ko­ji imaju
na vi ku od la ska u ban ku ka ko bi
pla­ti­li me­seč­ne ra­ču­ne za in­fo­stan,
stru ju, te le fon, po rez itd., tre ba lo je
or­ga­ni­zo­va­ti po­moć da lak­še sa­vlada­ju
ko­riš­će­nje di­gi­tal­nih ka­na­la putem
tu to ri ja la, al ter na tiv ne ko muni­ka­ci­je,
da­ljin­ske po­drš­ke i slič­no.
Lo jal ni kup ci su sti mu li sa ni da ko riste
di­gi­tal­ne ka­na­le ta­ko što su im
uki nu te na kna da za on li ne tran sak cij
e a l i i p o ­v e ­ć a ­n i l i ­m i ­t i z a b e s ­ko n ­t a k-
t­no plaćanje. Još je­dan pri­stup koji
se po ka zao efi ka snim je iden ti fiko
va nje „di gi tal nog am ba sa do ra” u
po­ro­di­ci ko­ji mo­že po­mo­ći u iz­vr­šenju
pla­ća­nja ko­ja su pret­hod­no auto­ri­zo­va­na
od stra­ne vla­sni­ka ra­čuna.
Re­vi­di­ra­nje po­slov­ne
po­li­ti­ke
Sa dru­ge stra­ne, ia­ko tr­žiš­te ra­da
još uvek odo­le­va, ne­iz­ve­snost po pita­nju
za­po­sle­no­sti i bu­du­ćih pri­hoda
ne­mi­nov­no će uti­ca­ti i na gra­đane
i na pri vre du. Ne za po sle nost no si
po­ve­ća­nje bro­ja pro­ble­ma­tič­nih kredi
ta (NPL), pa se re gu la tor ni zah te vi
pre ma ban ka ma po pi ta nju ka pi talne
ade­kvat­no­sti mo­gu po­oš­tri­ti, što
u te o ri ji uzro ku je po sku plje nje kre dita.
U prak­si, me­đu­tim, ima­ju­ći u vi­du
spe­ci­fič­ne okol­no­sti, ban­ke se neće
usu­di­ti na ova­kav po­tez i odr­žaće
po­sto­je­će ce­ne do kraj­nje gra­nice
pri hva tlji vo sti ri zi ka ko je te ce ne
no­se. Ali, sva­ka­ko će mo­ra­ti da re­vidi
ra ju svo ju po slov nu po li ti ku ne samo
za no­ve već i za po­sto­je­će klijen
te i spro ve du neo p hod ne pro mene
me to do lo gi je oce nji va nja kre ditne
spo­sob­no­sti gra­đa­na i kom­pa­ni­ja
ka ko bi uze le u ob zir no vo na sta lu situ­a­ci­ju.
Či­ta­ve in­du­stri­je ili pro­fe­sije
su po­sta­le vi­so­ko ri­zič­ne, po­put
pro­fe­si­je tu­ri­stič­kog rad­ni­ka. Jed­nostran
pri stup oce nji va nju ri zi ka svaka
ko ni je do bar ni za po slo va nje bana­ka,
a još ma­nje za kli­jen­te. Ka­ko bi
se pri la go di le iz me nje nim uslo vi ma,
ban ke mo ra ju da raz vi ju no ve anali­tič­ke
mo­de­le kre­dit­nog bo­do­va­nja
ko­ji ko­ri­ste ši­ri op­seg po­da­ta­ka o klijen
tu i uzi ma ju u ob zir i Co vid aspekt.
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

To kon­kret­no zna­či da kre­dit­na istori­ja
i po­slo­va­nje jed­ne fir­me mo­žda
ni su iz ra zi to re le van tan po ka za telj
za odre­đi­va­nje nje­ne tre­nut­ne kredit
ne spo sob no sti. Na pri mer, banke
mo­gu zna­čaj­no re­vi­di­ra­ti kre­ditni
ri zik za ma lo pro daj ne kom pa ni je
uzi­ma­ju­ći u ob­zir ste­pen po­go­đe­nosti
pan de mi jom u sva kom po je di nač­nom
slu­ča­ju zbog za­vi­sno­sti od odre­đe­nog
in­du­strij­skog sek­to­ra, demo
graf skog pro fi la ku pa ca ili ge o-
graf skog re gi o na u kom po slu ju.
Po­sto­je­ći kre­di­ti ta­ko­đe tra­že detalj
nu eva lu a ci ju i iz me nu ana li tič­kih
mo­de­la ko­ji uka­zu­ju na ra­ne
zna ke fi nan sij ske ne sta bil no sti kli jena
ta, ra nji vo sti i po ten ci jal nih proble
ma u na pla ti. Tre ba od go vo ri ti
na pi­ta­nja kao što su: ko­ji kli­jen­ti su
ugro­že­ni, ko­li­ki je po­ten­ci­jal­ni pad
vred no sti pri mlje nih ko la te ra la, ko je
eks ter ne in for ma ci je su po treb ne za
re­e­va­lu­a­ci­ju mo­guć­no­sti za na­pla­tu,
ko je su op ci je za no vo pre go va ranje
kre dit nih uslo va itd. U tom smislu,
neo p hod na je de talj na re vi zi ja,
iz­me­na i spro­vo­đe­nje no­vih pro­cedu
ra, stra te gi ja i kon trol nih me ha niza
ma u do me nu na pla te ko ji mo ra ju
bi ti u skla du sa re gu la tor nim zah te vima
i procenom rizika od strane banke
sa jed­ne ali i sa mo­guć­no­sti­ma i po­trebama
klijenata sa druge strane.
Spre­ča­va­nje pre­va­ra
Jed­na­ko va­žna u ovom tre­nut­ku
je borba protiv prevarnih radnji. Na
svim tr­žiš­ti­ma, pa i na­šem, je vi­še­struko
po­ve­ćan broj tran­sak­ci­o­nih pre­vara,
pre­u­zi­ma­nja ra­ču­na kao i in­ter­nih
prevara. Banke moraju odgovoriti brzo
i delovati proaktivno, efikasnijim
modelima koji uzimaju u obzir aktuelnu
situaciju i sa ogromnom uspeš­noš­ću
pred­vi­đa­ju po­ten­ci­jal­ne preva­re
pre ne­go što se one de­se.
U ko­rak sa pro­me­na­ma
Na kra ju, zbog enorm nih pro mena
u ko­ri­snič­kom po­na­ša­nju kao i
na­či­nu po­slo­va­nja, neo­p­hod­na je
op ti mi za ci ja or ga ni za ci je ba na ka kako
bi bi le spo sob ne da is pra te ove
pro me ne. Po treb no je pom no osluš­ki­va­ti
do­ga­đa­je i ade­kvat­no op­ti­mizo­va­ti
pro­daj­nu mre­žu, ban­ko­ma­te,
di na mi ku pu nje nja ban ko ma ta, kontakt
cen tre, pro ces na pla te itd.
Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je bankar­stvo
ma­nje po­go­đe­no pan­de­mijom
u po­re­đe­nju sa osta­lim in­du­strija­ma.
Ima­ju­ći u vi­du prethodno nave
de ne iza zo ve neo p hod ne da se
ostva ri po slov ni kon ti nu i tet u no voj
re­al­no­sti, mo­že­te za­mi­sli­ti ka­kva je
si tu a ci ja u in du stri ja ma ko je su pretr­pe­le
ve­ći udar. Ova pan­de­mi­ja je
du­go­roč­no gle­da­no či­tav svet okrenu­la
na­o­pač­ke, a po­sle­di­ce će­mo
tek sa gle da ti. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Tradicionalna endpoint zaštita
više nije dovoljna
– kontrolu preuzima Next-Gen tehnologija
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Poš­to saj­ber pret­nje po­sta­ju sve kom­plek­sni­je, po­ve­ća­va se i pri­ti­sak da se po­sta­vi pra­vo end­po­int
re­še­nje. Me­đu­tim, tr­žiš­te end­po­int zaš­ti­te je po­sta­lo pre­na­tr­pa­no mnoš­tvom raz­li­či­tih re­še­nja i
to­li­ko je pu­no neo­dr­ži­vih mar­ke­tin­ških tvrd­nji da je do­no­še­nje edu­ko­va­ne od­lu­ke za or­ga­ni­za­ci­ju
sve te­že.
Po­gle­daj­mo či­nje­ni­ce. Tr­žiš
te end po int zaš ti te je puno
po pu lar nih i eks tra vagant­nih
tvrd­nji. Me­đu­tim, re­al­nost
je da je 68% or­ga­ni­za­ci­ja bi­lo žr­tva
saj­ber na­pa­da proš­le go­di­ne. Za­to
je zaš ti ta svet ske kla se te melj svake
efi­ka­sne bez­bed­no­sne stra­te­gi­je.
Me­đu­tim, sa­ma zaš­ti­ta ni­je do­volj­na.
Če­ti­ri od pet or­ga­ni­za­ci­ja prizna­ju
ma­njak in­ter­ne struč­no­sti za
bez­bed­nost. Ima­ju­ći to u vi­du, upotre­blji­vost
je ta­ko­đe esen­ci­jal­na da
bi IT ti mo vi ko ji su pod ja kim pri tiskom
naj­bo­lje is­ko­ri­sti­li mo­guć­no­sti
zaš­ti­te. Ta­ko­đe bi tre­ba­lo pret­po­stavi­ti
da će pret­nja pro­ći kroz od­branu
i na od­go­va­ra­ju­ći na­čin opre­miti
svo­ju or­ga­ni­za­ci­ju. Ovo uklju­čuje
pun uvid u to ka ko pret nje ula ze
u or ga ni za ci ju, gde su otiš le i šta su
do­ta­kle, ta­ko da mo­že­te da ne­u­trali
še te na pad i uklo ni te sve bez bedno­sne
ge­po­ve.
Re­še­nja za zaš­ti­tu kraj­njih ta­ča­ka,
ko ja se po ne kad na zi va ju i an ti vi-
ru­snim re­še­nji­ma, mo­gu uklju­či­vati
raz­li­či­te osnovne (tra­di­ci­o­nal­ne) i
mo­der­ne (next-gen – sle­de­će ge­nera­ci­je)
pri­stu­pe spre­ča­va­nju pret­nji
kraj­njim tač­ka­ma. Pri­li­kom pro­ce­ne
re­še­nja va­žno je po­tra­ži­ti ona ko­ja
ima ju sve o bu hva tan set teh ni ka za
za u sta vlja nje ši ro kog spek tra pret
­n j i . M n o ­g i n a ­p a ­d i n a k r a j ­n j e t a -
č ­k e u k l j u ­č u ­j u v i ­š e f a ­z a i v i ­š e t e h ­n i ­-
ka.
Pri­me­ri ak­tiv­nih pro­tiv­nič­kih teh­ni­ka
uklju­ču­ju eska­la­ci­ju pri­vi­le­
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

a da imaju sposobnost ispitivanja ne
sa­mo iz­vrš­nih pro­gra­ma već i dru­gog
koda kao što je maliciozni JavaScript
na veb saj­to­vi­ma.
- Blo ki ra nje apli ka ci ja
Spre­ča­va­nje zlo­na­mer­nog po­naša­nja
apli­ka­ci­ja, po­put ko­riš­će­nja
kao oruž­ja Of­fi­ce do­cu­men­ta ko­ji insta­li­ra
dru­gu apli­ka­ci­ju i po­kre­će je.
- Pra­će­nje po­na­ša­nja/ Host In­trusion
Pre­ven­tion Systems (HIPS)
Ova osnov­na teh­no­lo­gi­ja šti­ti raču­na­re
od ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih vi­ru­sa i
sum­nji­vog po­na­ša­nja. To bi tre­ba­lo
da uklju­ču­je ana­li­zu po­na­ša­nja i pre
iz­vr­še­nja i to­kom iz­vr­še­nja.
- Veb zaš­ti­ta
URL pre tra ga i blo ki ra nje po znagi­ja
(me­to­de ko­je ko­ri­ste na­pa­dači
da bi do­bi­li do­dat­ni pri­stup si­stemu),
kra­đu kre­den­ci­ja­la (kra­đu kori­snič­kih
ime­na i lo­zin­ki) i šu­plji­ne
u ko­du (co­de ca­ves – skri­va­nje zlona
mer nog ko da unu tar le gi tim nih
apli­ka­ci­ja).
Mo­der­ne (next-gen) teh­ni­ke
na­su­prot osnov­nim
(tra­di­ci­o­nal­nim) teh­ni­ka­ma
Ma­da mo­gu ima­ti raz­li­či­te nazi­ve,
an­ti­vi­ru­sna re­še­nja već du­go
po­sto­je i do­ka­za­no su vr­lo efi­kasna
pro­tiv po­zna­tih pret­nji. Po­stoji
mnoš tvo osnov nih teh ni ka na koje
se osla nja ju tra di ci o nal na re še nja
za zaš­ti­tu kraj­njih ta­ča­ka. Me­đu­tim,
ka­ko se pej­zaž pret­nji me­njao, nepo
zna te pret nje, po put ne po znatog
mal ve ra ko ji ni ka da ra ni je ni je
vi­đen, po­sta­ju sve uče­sta­li­je. Zbog
to­ga, na tr­žiš­te su sti­gle no­ve teh­no­lo­gi­je.
Kup­ci bi tre­ba­lo da potra­že
kom­bi­na­ci­ju mo­der­nih pri­stupa,
ko­ji se če­sto na­zi­va­ju „next-gen”
zaš ti ta, i do ka za nih osnov nih pri stupa.
Ne­ke ključ­ne mo­guć­no­sti uključu­ju
sledeće.
Osnov ne spo sob no sti
- An­ti­mal­ver/an­ti­vi­rus
Ot­kri­va­nje po­zna­tog mal­ve­ra za­snova­no
na pot­pi­su. Mal­ver en­dži­ni tre­
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

tih ma­li­ci­o­znih veb saj­to­va. Blo­kira­ni
saj­to­vi tre­ba da uklju­ču­ju one
ko ji mo gu po kre nu ti Ja va Script radi
iz­vo­đe­nja krip­to­maj­nin­ga i saj­tove
ko ji sku plja ju kre den ci ja le za auten
ti ka ci ju ko ri sni ka i dru ge ose tljive
po­dat­ke.
- Veb kon­tro­la
End­po­int veb fil­tri­ra­nje omo­gu­ćava
ad­mi­ni­stra­to­ri­ma da de­fi­ni­šu ko­je
ti­po­ve faj­lo­va ko­ri­sni­ci mo­gu da preu­zmu
sa in­ter­ne­ta.
- Spre­ča­va­nje gu­bit­ka po­da­ta­ka
(da­ta loss pre­ven­tion - DLP)
Ma­kar pro­tiv­nik bio u sta­nju da
pro­đe neo­pa­že­no, DLP spo­sob­nosti
će bi­ti u sta­nju da ot­kri­ju i spre­če
po­sled­nju fa­zu ne­kih na­pa­da, ka­da
na­pa­dač po­ku­ša­va da iz­vu­če po­datke.
To se po­sti­že nad­gle­da­njem raz­liči­tih
ti­po­va ose­tlji­vih po­da­ta­ka.
Mo­der­ne spo­sob­no­sti
- Ma­šin­sko uče­nje
Postoji više tipova metoda mašinskog
uče­nja, uklju­ču­ju­ći ne­u­ron­ske
mre­že du­bin­skog uče­nja, ran­dom forest,
bayesian i clu­ste­ring. Bez ob­zi­ra
na metodologiju, treba da budu izgrađe­ni
en­dži­ni ma­šin­skog uče­nja za otkri­va­nje
zlo­na­mer­nog soft­ve­ra da bi se
detektovao poznati i nepoznati malver
bez osla­nja­nja na pot­pi­se. Prednost
ma­šin­skog uče­nja je što mo­že otkri­ti
mal­ver ko­ji ni­je vi­đen ni­kad ra­nije,
sa­vr­še­no po­ve­ća­va­ju­ći ukup­nu stopu
nje­go­vog ot­kri­va­nja. Or­ga­ni­za­ci­je
treba da ocene stopu otkrivanja, stopu
la­žno po­zi­tiv­nih i uti­caj na per­formanse
rešenja zasnovanih na mašinskom
uče­nju.
- An­ti-ex­plo­it
An ti-ex plo it je di zaj ni ran da se
od­u­pre na­pa­da­či­ma spre­ča­va­njem
ala ta i teh ni ka na ko je se oni osla njaju
u lan­cu na­pa­da. Na pri­mer, eksplo
i ti kao što su Eter nal Blue i Do u-
ble­Pul­sar su ko­riš­će­ni za iz­vr­ša­va­nje
Not­Petya i Wan­na­Cry ran­som­ve­ra.
An ti-ex plo it teh no lo gi ja za u sta vlja
re la tiv no ma lu ko lek ci ju teh ni ka koje
se ko ri ste za ši re nje mal ve ra i izvo­đe­nje
na­pa­da, od­bi­ja­ju­ći mno­ge
ze ro-da y na pa de ko ji pret hod no nisu
vi­đe­ni.
- Posebna ustanovljenost za
ran­som­ver
Ne­ka re­še­nja sa­dr­že teh­ni­ke poseb­no
di­zaj­ni­ra­ne da spre­če zlo­namer­nu
en­krip­ci­ju po­da­ta­ka po­mo­ću
ran­som­ve­ra. Če­sto će teh­ni­ke speci­fič­ne
za ran­som­ver ta­ko­đe sa­ni­rati
sva­ki fajl na ko­ji je uti­ca­no. Ransom
ver re še nja ne bi tre ba lo sa mo
da za­u­sta­ve fi­le ran­som­wa­re, već i
disk ran­som­wa­re ko­riš­ćen u de­struktiv­nim
wi­per na­pa­di­ma ko­ji me­njaju
ma­tič­ne za­pi­se o po­kre­ta­nju siste­ma.
- Zaš­ti­ta od kra­đe kre­den­ci­ja­la
Teh­no­lo­gi­ja di­zaj­ni­ra­na da spre­či
kra­đu lo­zin­ki za au­ten­ti­fi­ka­ci­ju i hash
in­for­ma­ci­ja iz me­mo­ri­je, re­gi­stri­ja i
sa hard di­ska.
- End­po­int de­tek­ci­ja i od­go­vor
(End­po­int de­tec­tion and re­spon­se
- EDR)/ro­ot ca­u­se ana­li­za
EDR i dru­gi ana­li­tič­ki ala­ti ni­su foku­si­ra­ni
na spre­ča­va­nje na­pa­da već
na ana li zi ra nje i od go va ra nje na
pret­hod­no ot­kri­ve­ne in­ci­den­te. Ne­ki
ta­ko­đe nu­de mo­guć­no­sti tra­že­nja da
bi se ot kri li na pa di ko ji su pret hodno
proš­li neo­pa­že­no. Va­žno je uskladi­ti
ve­li­či­nu i veš­ti­ne svog IT ti­ma sa
kom­plek­snoš­ću i la­ko­ćom ko­riš­će­nja
ala­ta ko­ji se raz­ma­tra.
- Od­go­vor na in­ci­dent/Sin­hfroni­zo­va­na
bez­bed­nost
End po int ala ti tre ba u naj ma nju
ru­ku da pru­že uvid u to što se dogo
di lo ka ko bi po mo gli da se iz beg­nu
bu­du­ći in­ci­den­ti. U ide­al­nom
slu­ča­ju, oni bi au­to­mat­ski re­a­go­vali
na in ci den te bez po tre be za in terven­ci­jom
ana­li­ti­ča­ra, ka­ko bi se za­usta
vi le pret nje od ši re nja ili na no šenja
ve­će šte­te. Va­žno je da ala­ti za
re a go va nje na in ci den te ko mu ni cira
ju sa dru gim ala ti ma za end po int
zaš­ti­tu kao i sa ala­ti­ma za mre­žnu
bez­bed­nost.
Pro­ši­re­nje va­še
bez­bed­no­sti
Raz­mo­tri­te pot­pu­nu Zaš­ti­tu. Reše
nje za end po int zaš ti tu je sa mo
je dan deo sve u kup ne si gur no sne
stra­te­gi­je. Da­naš­nje or­ga­ni­za­ci­je
su mu dre da gle da ju da lje od endpo­in­ta
pre­ma zaš­ti­ti či­ta­vog okruže­nja.
Ide­al­no, je­dan ven­dor obezbe­đu­je
re­še­nja ko­ja ra­de za­jed­no
ka­ko bi vam se pru­ži­la kon­zi­stent
na zaš ti ta i pri me na pra vi la u celoj
va­šoj or­ga­ni­za­ci­ji. Rad sa jednim
ven­do­rom mo­že vam obezbe
di ti bo lju si gur nost, sma nje nje
ad­mi­ni­stra­ci­je i ni­že troš­ko­ve. Neke
spe­ci­fič­ne teh­no­lo­gi­je ko­je treba
uze ti u ob zir upo re do sa endpo­int
zaš­ti­tom uklju­ču­ju pot­pu­nu
disk en krip ci ju, upra vlja nje mo bilnim
ure­đa­ji­ma, bez­bed­nost mo­bilnih
ure­đa­ja, bez­be­dan email gate­way,
po­seb­nu zaš­ti­tu ser­ve­ra ili
vir tu el nih ma ši na i Sin hro ni zo vanu
bez­bed­nost (Synchro­ni­zed Secu­rity)
iz­me­đu end­po­int i mre­žnih
ure­đa­ja. Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

Pri me na ZE RO TRUST
bez bed no snog kon cep ta
uz po moć WAL LIX re še nja
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Već vi še od jed ne de ce ni je WAL LIX na sto ji da zaš ti ti kom pa ni je, jav ne or ga ni za ci je i naj kri tič ni ja
i stra teš ka IT sred stva pru ža la ca uslu ga od ugro ža va nja po ver lji vih po da ta ka. Ka ko di gi ta li za ci ja
uti če na IT si gur nost pred u ze ća i in te gri tet po da ta ka ši rom sve ta, još je ve ći iza zov ako su uplete
ni po da ci ve o ma ose tlji vi. Ne dav ne re gu la tor ne pro me ne u Evro pi (NIS/GDPR) i u Sje di nje nim
Dr ža va ma (NIST/ NERC CIP / Di rek ci ja za ki ber ne tič ku bez bed nost) po zi va ju kom pa ni je ko je
pri pa da ju ose tlji vim sek to ri ma da sta ve ki ber ne tič ku si gur nost u sre diš te svo jih ak tiv no sti. WAL­
LIX sa ra đu je sa IT ode lje nji ma i ru ko vod stvi ma or ga ni za ci ja , u ra spo nu od sred njih kom pa ni ja
do ve li kih gru pa i jav nih in sti tu ci ja, ka ko bi pru žio ino va tiv na re še nja ko ja od go va ra ju iza zo vi ma
obez be đe nja iden ti te ta, pri stu pa i po da ta ka. WAL LIX je pri su tan u vi še od 55 ze ma lja sa me đu narod
nim kan ce la ri ja ma (Fran cu ska, SAD, Ne mač ka, Ve li ka Bri ta nja, Špa ni ja, Du bai), kao i glo balnim
ti mom i mre žom di stri bu te ra i si stem in te gra to ra.
WAL LIX je osno van 2003.
go di ne u Fran cu skoj i
uži va ve li ko po ve re nje
broj nih ko ri sni ka ka ko u Evro pi tako
i ši rom sve ta. Ia ko je naj po zna tiji
kao li der u po nu di PAM (Pri vi le ged
Ac cess Ma na ge ment) re še nja, ukup
na po nu da je za pra vo mno go ši ra
i ob u hva ta:
- IAM - IDEN TITY & AC CESS
PROTECTION proizvodom WALLIX
Trustelem
Iden tity-as-a Ser vi ce re še nje ko je
uklju čuj je SSO (Sin gle Sign On) re šenje
ko jim se omo gu ća va je din stvena
au ten ti ka ci ja ko ri sni ka, ga ran tu je
iden ti tet kroz plat for mu ko ja ob jedi
nja va, či ni bez bed nom i po jed nosta
vlju je pri stup ko ri snič kim apli kaci
ja ma.
- MFA - WALLIX AUTHENTICATOR
Agil no i jed no stav no MFA (Mul ti-
Fac tor Aut hen ti ca tion) re še nje ko je dodat
no do ka zu je i po tvr đu je iden ti tet
ko rin si ka ko ji pri stu pa ju kom pa nij skoj
in fra struk tu ri, apli ka ci ja ma i po da ci ma.
- PAM - AC CESS SE CU RITY sa
WAL LIX Ba stion
Cen tra li zo va na kon tro la i nad zor
pri vi le go va nog pri stu pa ose tlji voj infra
struk tu ri i apli ka ci ja ma (re sur sima
kom pa ni je). PAM re še nje uključu
je upra vlja nje se si ja ma, upra vljanje
lo zin kom, upra vlja nje pri stu pom
i upra vlja nje de le gi ra njem pri vi le gi ja.
- EPM – END PO INT MA NA GE-
MENT sa WAL LIX Best Sa fe
Eli mi ni še ri zi ke po ve za ne sa prete
ra no pri vi le go va nim ko ri sni ci ma i
ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ši re nje mal ve ra, krip to-vi ru sa i ransom
ver na pa da
- MO DER NI ZO VA NA CYBER
ZAŠ­TI­TA ZA IT-OT & IoT MRE­ŽE
sa WALL4iOT
Obez be đu je kon ver gen ci ju in dustrij
ske ki ber ne tič ke si gur no sti iz među
okru že nja in for ma ci o ne teh no logi
je (IT) i ope ra tiv ne teh no lo gi je (OT).
ZE­RO TRUST: je­di­ni na­čin
da uspešno upravljate
digitalnom transformacijom
Kao i „ma šin sko uče nje" i „AI", ta ko
je i Ze ro Trust po stao jed na od najno
vi jih re či saj ber bez bed no sti. Ali
va žno je da raz u me mo šta je to Ze ro
Trust. Šta zna či „ne ma ti po ve re nja”?
Ze ro Trust je stra teš ka ini ci ja ti va
ko ja po ma že u spre ča va nju us peš
nog saj ber na pa da na po da ta ke elimi
ni sa njem kon cep ta po ve re nja iz
po slov ne mre žne ar hi tek tu re. Ukore
njen u prin ci pu „ni ka da ne ve ruj,
uvek pro ve ri", Ze ro Trust je prin cip
di zaj ni ran da zaš ti ti mo der na di gi talna
okru že nja ta ko što se vr ši seg mena
ta ci ja mre že, spre ča va la te ral no
kre ta nje po mre ži, obez be đu je zaš tita
na apli ka tiv nom ni vou i po jed nosta
vlju je gra nu lar na kon tro la pri stupa
ko ri sni ka.
Ze ro Trust je stvo rio John Kin dervag
to kom svog man da ta kao potpred
sed ni ka i glav nog ana li ti čara
For re ster Re se archa, na osno vu
s hva ta nja da tra di ci o nal ni bez bedno
sni mo de li de lu ju na za sta re loj
pret po stav ci da bi tra ba lo da ima mo
po ve re nje u sve što se na la zi unutar
lo kal ne mre že or ga ni za ci je, odno
sno iza spolj njeg pe ri me tra zaš tite.
Po ovom za sta re lom mo de lu pou
zda no sti pret po sta vlja se da identi
tet in ter nih ko ri sni ka ni je ugro žen,
da se svi ko ri sni ci od go vor no po naša
ju i da im se mo že ve ro va ti. Ze ro
Trust mo del pre po zna je da je ovakva
vr sta po ve re nja za pra vo bez bedno
sno ri zič na. Ka da su na mre ži, kori
sni ci – uklju ču ju ći ma li ci o zne in sajde
re – ima ju mo guć nost da se slobod
no kre ću la te ral no i pri stu pa ju
ili pre u zi ma ju sve po dat ke na ko jima
ni su ogra ni če ni. Zbog to ga Zero
Trust mo del ne ra di na to me da
se si stem sma tra po u zda nim, već da
ume sto to ga eli mi ni še po ve re nje koje
se apri o ri pret po sta vlja.
Po red be ne fi ta ko je no si, di gi tal na
tran sfor ma ci ja kom pa ni ja uvo di i rizi
ke po ve ća va nja mo gu će po vr ši ne
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

cyber na pa da. In ter o po ra bil nost siste
ma, raz me na po da ta ka sa mo bilnim
ili uda lje nim sa rad ni ci ma pr vi
su mo gu ći iz vo ri ri zi ka. Obez be đi vanje
di gi tal nih iden ti te ta i ko ri snič kog
pri stu pa je od suš tin skog zna ča ja u
ovom pro ce su, a Ze ro Trust prin cip
mo ra bi ti si ste mat ski pri me njen.
WAL LIX vi zi ja Ze ro Trust pri stu pa
ima za cilj da na ne ki na čin uki ne dosa
daš nje ni voe po ve re nja tj. da se
po ve re nje ne po kla nja ni ko me im plicit
no. No ve pri me ne pro is te kle iz težnje
ka di gi tal noj tran sfor ma ci ji i šire
nje po vr ši ne iz lo že ne ri zi ci ma neiz
be žno vo de ka to me da kom pa ni je
mo ra ju po no vo da osmi sle svoj bezbed
no sni pe ri me tar. Po sta lo je izazov
upra vlja ti i obez be di ti di gi talni
iden ti tet za po sle nih (ili spo ljaš njih
sa rad ni ka) i obez be di ti da ima ju pristup
od re đe nim apli ka ci ja ma, od ređe
nim re sur si ma, u od re đe no vre me,
sa bi lo kog me sta i za is prav no koriš
će nje. Uda lje ni pri stup če sto podra
zu me va ko riš će nje lič nih ra ču nara,
pri vat nih lin ko va za pri stup koji
su če sto de lje ni sa dru gi ma i ni su
na me nje ni pro fe si o nal noj upo tre bi.
Zbog to ga kom pa ni je vi še ne mo gu
da ve ru ju ko ri sni ci ma sa ne pro ve renim
pra vi ma pri li kom pri stu pa strateš
kim kom pa nij skim re sur si ma. Zato
Wal lix pri me nju je po seb ne me re
re strik ci je i zaš ti te iden ti te ta i pri stupa,
što omo gu ća va naj jed no stav ni ji
na čin pri me ne do bre cyber-bez bedno
sti, pru ža ju ći kom pa ni ja ma dovolj
no agil no sti da obez be de svo ju
di gi tal nu tran sfor ma ci ju.
Re ci mo da spo ljaš nji sa rad nik koji
odr ža va ser ve re mo ra da in ter ve niše
na nji ma. Neo p hod no je da se najpre
utvr di nje gov iden ti tet pri me nom
Ze ro Trust prin ci pa. Da li je to za i­
sta oso ba ko ja tre ba i ima pra vo da
pri stu pi ser ve ri ma, tj. da li ima adekvat
ne pri vi le gi je, pri me nom „prin cipa
naj ma nje pri vi le gi je“ (PoLP - Princi
ple of Le ast Pri vi le ge) ko ji mo ra
da ga ran tu je pri stup u od go va ra jućim
okol no sti ma. Ako se ovom lancu
po ve zi va nja do da do dat ni element,
mo ra će da pri stu pi ser ve ru u
una pred de fi ni sa nom vre men skom
pe ri o du, za tač no od re đe ni za datak
i sa mo na ser ve ru ko ji se od nosi
na nje ga.
Što se ti če pro ve re iden ti te ta kori
sni ka, in te re sant no je do dat no kori
sti ti re še nje za po tvr du ve ro dostoj
no sti sa dvoj nim fak to rom. Ovo
omo gu ća va jed no stav nu pro ve ru u
uo bi ča je nom po stup ku pri ja vlji va nja
(obič no je to sa mo lo zin ka za pri javlji
va nje) ko ja po tvr đu je da je ko risnik
ono što tvr di da je ste, što često
ni je do volj no bez bed no, na ro či to
ako se pri stu pa kri tič nim re sur si ma
kom pa ni je. Za to se pri me nju je MFA
vi še fak tor ska au ten ti ka ci ja ko ri sni ka.
WAL LIX po dr ža va kom pa ni je u
nji ho vim Ze ro Trust bez bed no snim
na sto ja nji ma, eli mi ni šu ći ri zik neovlaš
će nog pri stu pa ose tlji vim po daci
ma i IT in fra struk tu ri or ga ni za cije
uz po moć tri vr ste svo jih re še nja:
- WAL LIX Tru ste lem – Ida aS (Identity
as a Ser vi ce)
- WAL LIX Ba stion – PAM (Pri vi leged
Ac cess Ma na ge ment)
- WAL LIX Best Sa fe – EPM/PEDM
(End po int Pri vi le ge Ma na ge ment)
Uz po moć ova tri re še nja, WAL LIX
obez be đu je si gur nu di gi tal nu buduć
nost svo jih ko ri sni ka.
WAL LIX BA STION – zaš to je
u vašoj organizaciji potrebno
zaštititi privilegovane naloge
za pristup?
WAL LIX BA STION (PAM) omo guća
va upra vlja nje, kon tro lu, nad zor i
pra će nje pri vi le go va nih na lo ga koji
su, ka ko se po ka za lo u prak si, najčeš
ća me ta na pa da, jer se pre ko njih
mo že do ći do ključ nih re sur sa kompa
ni je kao i do ključ nih po da ta ka.
Na ovaj na čin se obez be đu je da
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202

tač no zna mo ko, ka da, zaš to i u koje
vre me pri stu pa od re đe nim re sursi
ma. Kao i šta tač no ra di. Bi lo da se
ra di o pri stu pu unu tar or ga ni za ci je
ili o pri stu pu iz van or ga ni za ci je koje
ima ju npr. kon trak to ri, spolj ni sara
di ci ko ji ra de na im ple men ta ci ji ili
odr ža va nju si ste ma.
Zašto zaštititi privilegovani pristup?
Po vlaš će ne do zvo le za pri stup
su neo p hod ne ula zne tač ke za po seb
nu vr stu ko ri sni ka ko ji ma tre ba omogu
ći ti da upra vlja ju kom po nen ta ma
ko je či ne IT in fra struk tu ru, kao što su
ser ve ri, ru te ri, fajervoli, apli ka ci je, baze
po da ta ka i dru ge funk ci o nal no sti, a
svi oni ko ji ima ju pri vi le go van pri stup
ima ju za pra vo naj ve ća pra va na si stemi
ma. Ad mi ni stra to ri ko ji ko ri ste pri vile
go va ni pri stup u oba vlja nju svo jih zada
ta ka ima ju pri vi le go va nu do zvo lu za
pri stup ko ja im omo gu ća va da uči ne
bi lo šta, uklju ču ju ći is klju či va nje si stema
ili pre u zi ma nje ose tlji vih po da ta ka
iz ba za po da ta ka ili ure đa ja.
Ovo pred sta vlja po se ban ri zik od
kra đe, kom pro mi ta ci je ili čak uniš
te nja in for ma ci o nog si ste ma. U tom
po gle du, na lo zi ad mi ni stra to ra si stema
i mre ža, me na dže ra ba za po data
ka i ad mi ni stra to ra su pri vi le go vane
do zvo le ko je pred sta vlja ju naj vi ši
ste pen ri zi ka
Privilegovani pristupni nalozi su
glavna meta napada. Ha ke ri po či nju
po ku ša jem da pre u zmu kon tro lu nad
po vlaš će nim na lo gom i ko ri ste ga da
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

i po tom uš li u in for ma ci o ni si stem
ili IT in fra struk tu ru ka ko bi po ve ćali
svo je do zvo le i otvo ri li do dat na
vra ta za pri stup ve ćem bro ju funkci
o nal no sti i ure đa ja. Nji hov cilj je
pri stup ose tlji vim in for ma ci ja ma i/ili
pre u zi ma nje kon tro le nad ure đa ji ma,
apli ka ci ja ma, ba za ma po da ta ka i celo
kup nim in for ma ci o nim si ste mom
ko ji po ku ša va ju da na pad nu.
In for ma cij sko pi rat stvo če sto je
pra će no sla bom si gur noš ću na povlaš
će nim na lo zi ma, kao što je slučaj
Snov den u ju nu 2013., kra đa finan
sij skih in for ma ci ja 143 mi li o na
kli je na ta Equ i fax u USA i ha ko va nje
57 mi li o na Uber ra ču na u no vem bru
2017. go di ne.
For re ster Stu di ja iz veš ta va da oko
80% ki ber ne tič kih na pa da uspe va,
pre ili ka sni je, ta ko što se ha ku je privi
le go va ni na log za pri stup. Pri vi lego
va ni na lo zi su ner vni cen tri in forma
ci o ne si gur no sti, a zaš ti ta, kontro
la i pra će nje pri vi le go va nog pristu
pa ključ ni su fak to ri u bi lo ko joj
stra te gi ji ki ber ne tič ke si gur no sti.
Po tre bu za PAM re še njem zah teva
ju broj ni teh no loš ki fak to ri, od kojih
su naj va žni ji:
- sve ve­ća di­gi­ta­li­za­ci­ja kor­po­rativ­nih
funk­ci­ja, što po ve ća va uti caj
ki ber ne tič kih na pa da na po slo va nje
- raz voj cloud-ba sed IT in frastruk­tu­re
i me đu sob no po ve zi vanje
mre ža ko ji ma se pri stu pa sve većim
bro jem mo bil nih ure đa ja i druge
opre me
- trend IT outsourcinga, po ve zan
sa či nje ni com da kom pa ni ja ma ne dosta
je struč nost ili bu džet za im ple menta
ci ju, upra vlja nje i ru ko vo đe nje sa mim
IT re še nji ma ili do no se stra teš ki izbor
da po ve re svoj IT spe ci ja li zo va nim
kom pa ni ja ma iz van sa me or ga ni zaci
je (IT out so ur cing)
- po ja va in ter ne ta stva ri (IoT),
ko ji za ne ko li ko re do va ve li či ne pove
ća va broj ure đa ja po ve za nih u infra
struk tu ru
PAM re še nja mo gu da od go vo re
na ove pro ble me, ali pred u ze ća i orga
ni za ci je su i da lje sla bo opre mlje ni
ova kvim si ste mi ma.
Pro pi si
Ši re nje na pa da ve li kih raz me ra i iz
njih pro izašli ri zi ci te ra ju vla de i regu
la to re na okvir no vog za ko no davstva
u Evro pi, Ame ri ci, Azi ji, Pa ci fi ku,
Bli skom is to ku i Afri ci, uglav nom radi
zaš ti te lič nih i po ver lji vih po da taka.
Sto ga su pro pi si lo gi čan re zultat
po ve ća nih ri zi ka cyber-si gur no sti.
Me đu tim, evrop ski i ame rič ki pro pisi
dik ti ra ju smer ni ce ko je su če sto jed
na dru goj su prot ne:
- U Evro pi, GDPR i NIS pro pi si name
ću stro ga pra vi la kom pa ni ja ma u
tret ma nu po da ta ka da bi osi gu ra li
nji ho vu pri vat nost.
- U Sje di nje nim Ame rič kim Dr žava
ma, CLOUD Akt (Cla rifying Lawful
Over se as Use of Da ta Act) zah teva
da ame rič ke teh no loš ke kom pan
ij e d os t av e t r až en e p od a tke a m er i-
č kim sa ve znim agen ci ja ma bez ob zi ra
da li se po da ci ču va ju u SAD-u ili iz van
SAD-a, bez oba veš ta va nja ni ti vlasni
ka po da ta ka, ni ti ze mlje pre bi vališ
ta vla sni ka, ni ti dr ža ve u ko joj se
po da ci ču va ju.
BA­STION ukrat­ko
Ba stion re še nje omo gu ća va IT
ode lje nji ma da zaš ti te pri vi le go vani
pri stup upra vlja ju ći na či nom funkci
o ni sa nja pri vi le go va nih na lo ga.
Ume sto da se di rekt no po ve že sa
ure đa jem ko ji tre ba da se kon fi guri
še, ad mi ni stra tor sa pri vi le go va nim
na lo gom mo ra da pro đe kroz Bastion
ko ji je za du žen za neo p hodna
pro ve ra va nja pra va tog ad mi nistra
to ra. Za tim ovlaš ću je - ili ne - vezu
ad mi ni stra to ra sa ure đa jem i snima
se si ju.
Ba stion re še nje se ta ko na la zi izme
đu re sur sa ko ji se šti te i oso ba
ko je ima ju pri stup tim re sur si ma, poput
proxy se cu rity ga te ke e pe ra. Na
taj na čin on obez be đu je pri stup kritič
nim ure đa ji ma or ga ni za ci ja (central
ni ser ve ri, ru te ri, zaš tit ni zi do vi
itd.) i igra ovu ulo gu za sve re sur se
pred u ze ća, kao što su po slov ne aplika
ci je, kon trol ni ure đa ji in du strij skih
ma ši na i ba ze po da ta ka ko je sa dr že
ose tlji ve po dat ke (lič ni po da ci, proiz
vod ne taj ne itd.) ka ko za spo ljaš nje
ad mi ni stra to re ta ko i za ad mi ni strato
re unu tar or ga ni za ci je.
Ba stion re še nje ta ko đe obez be đuje
da se si je ad mi ni stra to ra mo gu da
se pra te ta ko što nu di mo guć nost
sni ma nja i pre gle da pri vi le go va nih
se si ja za po tre be re vi zi je, na pri mer
ot kla nja nje pro ble ma ili utvr đi va nje
od go vor no sti za zlo na mer ne do gađa
je. Pro iz vod ima si stem upo zo re nja
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

u realnom vre me nu za ozna ča va nje
ko ri sni ka ko ji kr še kor po ra tiv nu bezbed
no snu po li ti ku.
Ba stion re še nje šti ti i pri vi le go vani
pri stup na lo zi ma na in fra struk turi
u cloud okru že nju ko ju vo de glav
ni jav ni pru ža o ci uslu ga u clo u du
(AWS, GCP i Azu re) ver zi jom pro i-
z vo da ko ja je do stup na po seb no za
ova okru že nja (u ob li ku na men ske
vir tu el ne ma ši ne).
Ba stion re še nje sa sto ji se od slede
ća če ti ri glav na funk ci o nal na modu
la.
Ses sion Ma na ger
Ses sion Ma na ger upra vlja pri stupom
pri vi le go va nim na lo zi ma ta ko
što do zvo lja va pred u ze ću da de fini
še ni voe bez bed nog pri stu pa. Kori
sni ci se po ve zu ju na svo je je dinstve
ne po je di nač ne na lo ge ko ji im
omo gu ća va ju pri stup svim po daci
ma ko ji su im po treb ni i odo breni,
či me uma nju je ri zik od gre ša ka i
zlo na mer nih rad nji uz mak sim izi ranje
nji ho ve pro duk tiv no sti.
Ses sion Ma na ger sni ma se si je
gra fič ki, be le že ći ku ca nje na ta statu
ri kao i ko je su apli ka ci je ko riš ćene,
za­hva­lju­ju­ći Wal­li­xo­vom paten
ti ra nom „ep he me ral ses sion
pro be“ me ha ni zmu. Ba stion mo nito
ri še i pra ti ak tiv no sti ko ri sni ka ko ji
su se pri ja vi li i po ka zu je ko ji su admi
ni stra tor ski na lo zi pri ja vlje ni ka da
i ko li ko du go i na ko je re sur se (uređa
je, apli ka ci je, po dat ke).
Ses sion Ma na ger omo gu ća va da
se se si ja ko ri sni ka po sma tra u real
nom vre me nu ka ko bi se ana li zirao
nji hov sa dr žaj. Si stem ge ne ri še
upo zo re nja o in ci den ti ma ili ljud skim
greš ka ma. Pre tra ži vač mo že da se
ko ri sti ti za pro na la že nje do ka za o inci
den tu ili za po tre be re vi zi je.
Ses sion Ma na ger ta ko đe pru ža
mo guć nost da do ka že da su pravi
la ko ja re gu li šu pri vi le go va ni pristup
na lo gu u skla du sa va že ćim indu
strij skim stan dar di ma i pro pi si ma.
Ovo je iz u zet no ko ri sno za kor pora
ci je, kao i za ko ri sni ke ko ji re dov
no pri stu pa ju ose tlji vim po da ci ma
(IT ode lje nja, slu žbe ni ci bez bed no sti
IS-a, ru ko vo di o ci bez bed no sti, ruko
vo di o ci ri zi ka itd.) ko ji na taj na čin
mo gu da do ka žu svo je po stup ke svom
po slo dav cu, kom pa ni ji ili kup ci ma.
Pas sword Ma na ger
Pas sword Ma na ger osi gu ra va lo zinke
i SSH klju če ve u tre zo ru sa AN SSI
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ser ti fi ka tom (al go ri tam za en krip ci ju
AES 256) i upra vlja ro ta ci jom lo zin ke
ad mi ni stra to ra unu tar in fra struk tu re.
Ta ko đe im ple men ti ra upra vlja nje lozin
ka ma za apli ka ci je ka ko bi apli kaci
ja ko ja se mo ra po ve za ti s kri tič nim
re sur si ma uči ni la to si gur no i bez koriš
će nja ne krip to va nih ver zi ja lo zinki
ovih cilj nih re sur sa u nji ho vom izvor
nom ko du (što se, na ža lost, često
do ga đa u okru že nji ma za raz voj
apli ka ci ja). Za hva lju ju ći ovoj no voj
funk ci o nal no sti, WAL LIX je na menjen
i pro gra me ri ma za raz voj poslov
nih apli ka ci ja (De vOps i Dev SecOps).
Ovaj mo dul uklju ču je upra vlja nje
lo zin kom od apli ka ci je do apli ka ­
ci je AAPM (ap pli ca tion-to ­Ap pli ca tion
Pas sword Ma na ge ment). Omo gu ća va
sigurnu povezanost a p l ik ac ij e s k r it i-
č nim re sur si ma kon tro lom lo zin ki i
SSH au ten ti fi ka cij skih klju če va sa ciljanim
re sur si ma, uz oču va nje au to mati
za ci je.
Ba stion PEDM
Ba stion PEDM nu di ve o ma efi kasno
re še nje za upra vlja nje pri vi legi
ja ma ko je omo gu ća va or ga ni zaci
ja ma da dra stič no sma nje ri zik od
kr še nja si gur no sti na Win dows siste
mi ma bez uti ca ja na pro duk tivnost.
Ko ri sti je din stve nu, pa ten ti ra nu
teh no lo gi ju upra vlja nja pri vi le gi ja ma
ko ja omo gu ća va kom pa ni ja ma da
pri me ne prin cip naj ma nje pri vi le gi je
(Prin ci ple of Le ast Pri vi le ge), uz posto
je će Ba stion funk ci o nal no sti.
Pov eć ava b e zb e dn o s t s is t em a s m a­
nju ju ći ad mi ni stra tor ska pra va na
mi ni mum po tre ban za re ša va nje njiho
vih za da ta ka. Po red to ga, pri ku plja
ve ći broj me ta po da ta ka, za hva lju ju ći
Ba stion PEDM agen tu ko ji je kon troli
san se sij skom son dom, i na taj način
po bolj ša va efi ka snost ko ju Bastion
ima u pra će nju se si ja.
Ac cess Ma na ger
Ac cess Ma na ger je veb plat for ma
ko ja omo gu ća va da se u si ste mu pokre
ne vi še in stan ci Ba sti o na, od kojih
sva ka in stan ca kon tr o li še od ređe
ni deo in fra struk tu re. Ovaj mo dul
do zvo lja va upo tre bu pri vi le go va nih
na lo ga i kon tro lu iz jed ne tač ke nad
ce lo kup nom mul ti-in stan ce Ba stion
in fra struk tu rom za na lo ge pri vi le gova
nih ko ri sni ka, onih ko ji odo bra va ju
pri stup si ste mu, kao i re vi zo ra.
WAL LIX TRU STE LEM, IAM
- Iden tity and Ac cess
Ma na ge ment
Wal lix Tru ste lem je Iden tity and
Ac cess Ma na ge ment ko ji se is poru
ču je u vi du ser vi sa tj. kao Ida aS
– Iden tity-As-A-Ser vi ce. Ova ser visna
plat for ma ima za cilj da uni fi kuje,
obez be di i po jed no sta vi pri stup
apli ka ci ja ma.
U da naš nje vre me ko ri sti mo ve li ki
broj apli ka ci ja. Te apli ka ci je se če sto
ne na la ze sa mo u okvi ru da ta centra
kom pa ni je, već i u clo u du. Ta kođe,
ko ri sni ci pri stu pa ju apli ka ci ja ma
i kom pa nij skim re sur si ma sa raz liči
tih ure đa ja i sa raz li či tih lo ka ci ja.
Zbog po teš ko ća da se za pam ti ve li ki
broj lo zin ki za pri stup, ko ri sni ci pribe
ga va ju po jed no sta vlji va nju pri stupa
ko ri ste ći če sto iste kre den ci ja le za
pri stup raz li či tim apli ka ci ja ma i re sursi
ma. Sve ovo pred sta vlja ve li ki si gurno
sni ri zik. Na ro či to u slu ča je vi ma kada
u kom pa ni ju do la ze ili ka da od la ze
za po sle ni, za tim ka da me nja ju pozi
ci je unu tar kom pa ni je, pa se ti me
me nja ju i nji ho va ovlaš će nja i pra va
pri stu pa od re đe nim apli ka ci ja ma ili
po da ci ma.
Ova kvi iza zo vi do ve li su do potre
be da se ovoj pro ble ma ti ci posve
ti po seb na pa žnja kroz re še nja
za upra vlja nje iden ti te ti ma i pri stupom
kom pa nij skim apli ka ci ja ma i resu
r si ma.
WAL LIX Tru ste lem je jed no ta kvo
re še nje ko je pri me nju je raz li či te teh
no lo gi je:
- SSO – Sin gle Sign-On
- Ac cess Con trol
- MFA – Mul ti fac tor Aut hen ti ca tion
- Just-In-Ti me Pro vi si o ning
- Sin hro ni za ci ja kor po ra tiv nih direk
to ri ju ma
- Con text-ba se ac cess con trol; prila
go đa va nje ni voa si gur no sti u skladu
sa pro ce nje nim ri zi kom.
- Pas sword se cu rity and pas sword
ro ta tion
- Fe de ra ci ja raz li či tih iden ti te ta…
Zašto password više nije dovoljan?
Da nas vi še ni je do volj no gle da ti samo
na user na me i pas sword kao jedine
karakteristike identiteta korisnika
na osno vu ko ga bi se do no si le od luke
o to me ko jim apli ka ci ja ma i re suri
ma i na ko ji na čin ko ri snik mo že da
pri stu pi. Do dat ne in for ma ci je ko je
či ne iden ti tet su i lo ka ci ja, ure đaj ili
tip ure đa ja ko ji se ko ri sti, kao i vreme
ka da se pri stu pa apli ka ci ja ma itd.
Mo der ni si ste mi za upra vlja nje identi
te ti ma i pri stu pom, kao što je WAL­
LIX Tru ste lem, uzi ma ju i sve ove dodat
ne pa ra me tre u ob zir. Na ba zi svih
tih do dat nih pa ra me ta ra do no si se odlu
ka da li ko ri snik mo že da pri stu pi,
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ka da i ko jim apli ka ci ja ma. Da li je
po treb no da se pri me ni je dan ili više
me to da za au ten ti ka ci ju. Re ci mo,
ako pri stu pa pre ko te le fo na, od kori
sni ka se ne će tra ži ti da ko ri sti smart
kar ti cu ne go na pri mer to ken apli kaci
ju za do dat nu po tvr du iden ti te ta itd.
Na pri mer, ako se pro ce nju je da kori
snik pri stu pa sa ri zič ne lo ka ci je, kao
što je re sto ran ili ae ro drom, mo že da
bu de ogra ni če no ko je apli ka ci je u tom
mo men tu mo že da ko ri sti.
Ja sno je da se ovaj si stem u potpu
no sti ukla pa u fi lo zo fi ju i prin ci pe
Ze ro Trust kon cep ta.
Prednosti WALLIX TUSTELEM
IAM rešenja
Ključ­ni di­fe­ren­ci­ja­to­ri
- Jednostavnost: Tru ste lem je „SaaS"
re še nje, bez in fra struk tu re za ku povi
nu, in sta li ra nje i odr ža va nje, sprem no
za ko riš će nje.
- Agil­nost i kon­tro­la: po ver lji vost
je is pu nje na za hva lju ju ći ser ver-si de
skrip to va nju i API-ju.
- Suverenitet i bezbednost: ho sting,
rad i in že nje ring u Evro pi. Svi sen zi bilni
po da ci su krip to va ni. Struč nja ci su
sprem ni da vam po mog nu 24/7. Truste
lem ne skla diš ti di rek to ri jum lo zin ki.
Do dat ne pred no sti
- Sma nju je ri zik neo vlaš će nog pristu
pa ose tlji vim po slov nim re sur si ma.
- Sma nju je troš ko ve upra vlja nja
po mo ću au to ma ti zo va nja ko ri snič ke
ad mi ni stra ci je.
- Pri me nju je jed no o bra zne smerni
ce za pri stup ce lo kup nom IT si stemu
(Sa aS apli ka ci je, veb por ta le i lokal
ne apli ka ci je).
- Obez be đu je cen tral nu tač ku upravlja
nja za de fi ni sa nje i upra vlja nje kontro
la ma pri stu pa svim re sur si ma.
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

WAL LIX TRU STE LEM
DAS HBO ARD
Za­klju­čak
Uo bi ča je no je i ra zu mlji vo da
kom pa ni je pri me nju ju raz li či te ni voe
po ve re nja. Ha ke ri, na rav no, spa daju
u one ko ji ma se ni ka da ne ve ru je,
kon trak to ri u one ko ji ma se ogra niče
no ve ru je, a za po sle ni u one ko jima
se pot pu no ve ru je. Ako se po lazi
od pret po stav ke da se ko ri sni ci ma
unu tar kom pa ni je (za po sle ni ma) veru
je sa mo zbog to ga što se na la ze
unu tar kom pa ni je, to do vo di do pogreš
nog za ključ ka da se toj vr sti kori
sni ka mo že u pot pu no sti ve ro vati.
Me đu tim, in ter nim ko ri sni ci ma ne
sme da se po kla nja po ve re nje sa mo
na ba zi to ga što spa da ju u ka te go riju
za po sle nih unu tar kom pa ni je, jer
je cilj sva kog ha ke ra da upad ne u sistem
na na čin kao da je in ter ni ko risnik,
što sa mim tim otvo re no po vere
nje pre ma in ter nim ko ri sni ci ma čini
ne be zbed nim.
Ne ve ro vat no ve li ki broj na pa da je
iz vr šen zlo u po tre bom pri vi le gi ja, što
zna či da je Ze ro Trust bez bed no sna
pa ra dig ma ko ja mo ra da bu de prime
nje na pre ma svim ko ri sni ci ma siste
ma bez ob zi ra na nji hov iden titet.
Ze ro Trust ne pra vi pret po stavke.
Ni jed na ak tiv nost se ne sma tra
bez bed nom bez da se pri me ne ključ
ni ko ra ci ko ji ma se do ka zu je da su
iden ti te ti i pri vi le gi je va lid ni.
WAL LIX re še nja su pro jek to va na da se ne pri met no ukla pa ju u ko ri sni-
č ku IT in fra struk tu ru i obez be đu ju poš to va nje naj no vi jih IT bez bed nosnih
stan dar da. WAL LIX di stri bu i ra svo ja re še nja pu tem mre že part ne ra
ko ji su u pot pu no sti ob u če ni, ser ti fi ko va ni i po se du ju sve o bu hvat no znanje
o svim WAL LIX re še nji ma.
Svi ko ri sni ci, bi lo da su in ter ni ili
eks ter ni, mo gu da do bi ju pri vi le gova
ni pri stup je di no ako mo gu da poka
žu Ko su, Šta ra de, Gde pri stu paju,
Ka da pri stu pa ju i Ka ko pri stu pa ju.
To je tač no ono što PAM (upra vlja nje
pri vi le go va nim pri stu pom) u sa rad nji
sa MFA (mul ti fak tor skom au ten ti kaci
jom) i dru gim bez bed no snim ala tima
omo gu ća va. Io
Kon takt: Mon dist doo, of fi ce @mon dist.co m
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

DIGITALNA
TRANSFORMACIJA
2.0
ISSN 1821 - 4169
Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Specijalno izdanje:
BRENDOVI I TRENDOVI
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106
ISSN 1821 - 4169