Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

ogledalo

Zajedničko godišnje specijalno izdanje časopisa "GM Business & Lifestyle" i "Internet ogledalo"

POSLOVNI

KONTINUITET

ILI DISKONTINUITET

ISSN 1821 - 4169


吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀


Impressum

GM Business & Lifestyle

Izdavač

Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom

odgovornošću za promet intelektualnih usluga,

Beograd - Zemun, Gradski park 2,

t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)

Adresa redakcije

Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")

Direktor

Zoran Kovačević

Glavna i odgovorna urednica

Vesna Kovačević

Urednica rubrike Putovanja i turizam

Nina Kovačević

Saradnici

dr Zorica Tomić, prof. dr Radovan Bigović,

dr Milan Nešić, Mirjana Čizmarov, dr. Vladimir

Sakač, Zvezdan Horvat, mr Tatajana Bajalović,

Branko Đaković, dr Nebojša Savić, Dragan Ćirić,

Ashok Murty,

Vladimir Majstorović, Goran Kastratović,

prof. dr Dragica Tomka, mr Milenko D. Đurić,

Nebojša Carić, Dušan Katilović, Bo ris Vukić,

dr Zve zdan Đu rić, dr Nikola Čanak,

prof. dr Mir ja na Ra do vić Mar ko vić,

Sne ža na Mol do van Mi lo še vić, mr Dejan Miletić,

Predrag Milićević

Video & Editing:

Veljko Kovačević

veljko.kovacevic@internetogledalo.com

Kontakt

e-mail: redakcija@gmbusiness.biz

www.gmbusiness.biz

Online izdanje

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

005

GM Business & Lifestyle / glavni i

odgovorni urednik Vesna Kovačević. - 2006,

br. 1 (januar)- . - Zemun (Gradski park 2)

: Internet ogledalo, 2006- (Beograd : AMD

Sistem). - 27 cm

PARTNERI U SPECIJALNOM IZDANJU

(po abecednom redu)

Check Point Software Technologies Ltd.

Comtrade

Enel PS

IBM SEE

IDC

IngramMicro

Ithaca

Kaspersky Lab

MasterCard

Microsoft

Mondist

Oracle

Plativoo

RNIDS

SAP

SAS

Sophos

Wallix

ISSN 1452-3175 = GM Business & Lifestyle

COBISS.SR-ID 127672844

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Put u no vo nor mal no

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Pu to va nje di gi tal ne

tran sfor ma ci je

ko je svi mo ra mo da oba vi mo

Ma­da se svet i da­lje su­o­ča­va sa Co­vid-19 pan­de­mi­jom, teh­no­lo­gi­ja se po­ka­za­la ključ­nom za održa­va­nje

po­slo­va­nja u po­kre­tu omo­gu­ća­va­njem ra­da na da­lji­nu, agil­nih ope­ra­ci­ja i spo­ljaš­njeg

di­gi­tal­nog an­ga­žo­va­nja. Du­go­roč­no gle­da­no, or­ga­ni­za­ci­je će ko­ri­sti­ti teh­no­lo­gi­ju da po­dr­že sva­ki

pro­ces, ini­ci­ja­ti­vu i fa­zu lan­ca vred­no­sti dok pu­tu­ju ka no­vom nor­mal­nom.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Da li je ove go di ne Covid-19

pandemija pokrenula procese

digitalne transformacije

me­đu kom­pa­ni­ja­ma?

U stva­ri, IDC-je­vo is­tra­ži­va­nje

„2019 DX Le­a­der Sen­ti­ment” po­kazu

je da je 42% or ga ni za ci ja ši rom

sve­ta već za­po­če­lo sa da­va­njem

pri­o­ri­te­ta me­nadž­men­tu pro­me­na,

ko la bo ra ci ji i kul tu ri ino va ci ja kao

de lu DX stra te gi je i ma pe pu ta – i

da se od li de ra u tim or ga ni za ci jama

već oče­ki­va­lo da se fo­ku­si­ra­ju

na sa vla da va nje svih oso bi na „budu­će

kul­tu­re” da bi se u bli­skoj buduć­no­sti

po­sti­glo od­go­va­ra­ju­će lider

stvo.

Da­kle, da li je mo­gu­će da je Covid-19

tek ne znat no ubr zao DX

pro­ce­se, a ne da je is­klju­či­vo za­slu­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


žan za njih? Sko­ro 50% svih kompa

ni ja je na ve lo di gi tal nu tran sforma­ci­ju

kao pri­o­ri­tet, ali je po­če­lo

iz vr še nje pro ce sa tek to kom pe rio

da kri ze.

Pre gled svet ske eko no mi je tokom

2019. ni je bio to li ko po zi ti van

ni pre pan de mi je. MMF je na go vestio

od­re­đe­ni pad u pred­vi­đa­nji­ma

za 2020. go di nu na glo bal nom nivou

– po­ten­ci­jal­na kri­za se oče­kiva

la bez ob zi ra na si tu a ci ju sa pande­mi­jom

Co­vi­da-19 ko­ja se raz­vi­la

ka sni je. Sa me ra ma izo la ci je pri menje

nim u ze mlja ma ši rom sve ta posta

lo je ja sno da su mno ge eko nomi­je

ugro­že­ne tre­nut­nim sta­njem

glo bal nog lan ca vred no sti. Kri za je

ta­ko­đe sta­vi­la fo­kus na sna­žnu među­za­vi­snost

vla­di­nog i po­slov­nog

sek to ra.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Ko li ko su kom pa ni je bi le sprem ne

za ovu kri­zu?

Po slov ni kon ti nu i tet

u go di ni dis kon ti nu i te ta

– ka ko je Co vid-19 uti cao

na po slov nu kli mu

u Evro­pi?

Po­slov­ni kon­ti­nu­i­tet zna­či oče­kiva­nje

neo­če­ki­va­nog. No, ka­da se

neo­če­ki­va­no do­ga­đa za­jed­no sa

ne­iz­be­žnom pro­me­nom, ma­lo je

sprem nih da pri hva te istu pro me nu

o ko joj smo pri di ko va li sa mo pre neko

li ko me se ci.

Po­žar, po­pla­va, pan­de­mi­ja ili sajber

na pa di – sva ka kom pa ni ja treba

da ima do bro de fi ni san i raz vijen

plan kon ti nu i ra nog po slo va nja.

Taj plan tre­ba da uklju­ču­je no­vi na­čin

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


gle da nja na di gi tal nu tran sfor ma ciju.

Tre ba stvo ri ti eko si stem gde sva ki

igrač uti­če i na nje­ga uti­ču dru­gi akte­ri

eko­si­te­ma, a no­ve mo­guć­no­sti

na­sta­ju od neo­če­ki­va­nih ve­za i zavi­sno­sti

me­đu kom­pa­ni­ja­ma unu­tar

in­du­stri­je, iz raz­li­či­tih in­du­stri­ja i izme­đu

in­du­stri­ja.

Po slov ni kon ti nu i tet spa ja po trebu

za po­ve­za­noš­ću, ko­la­bo­ra­ci­jom i

flek­si­bil­noš­ću u po­slov­noj za­jed­ni­ci,

baš kao u po ro di ci.

Put u bu­du­će pred­u­ze­će

No, cr­ni fond za hit­ne slu­ča­je­ve nije

do vo ljan za vla da nje kri zom koju

su kom pa ni je ši rom sve ta is ku si le

ove go­di­ne. Pre­ma na­šem is­tra­ži­vanju,

po sto ji pet fa za kroz ko je kompa­ni­je

mo­ra­ju da pro­đu da bi odr­žale

na pre dak:

1. Sa­ma Co­vid-19 pan­de­mi­ja i

nje ni uti ca ji (zah te va fo ku si ra nje na

stra te gi je po slov nog kon ti nu i te ta)

2. Eko nom sko uspo ra va nje (fo kus

na stra te gi je op ti mi za ci je troš ko va)

3. Re ce si ja (fo kus na po slov nu otpor

nost)

4. Po vra tak na rast (fo kus na no ve

in ve sti ci je u za vi sno sti od in du stri je

kom pa ni je)

5. „Sle­de­će nor­mal­no” (fo­kus na

bu­du­će pred­u­ze­će ko­je je iz­gra­đe­no

to­kom pr­ve če­ti­ri fa­ze

KBI-i ume sto KPI-a

Pre po­ja­ve Co­vi­da-19, kom­pa­ni­je

ši rom sve ta su se fo ku si ra le na KPI-e.

Bi­lo je va­žno me­ri­ti per­for­manse

rad ni ka, iz veš ta va ti na ne delj noj,

me­seč­noj i go­diš­njoj osno­vi i pra­ti­ti

me re pro duk tiv no sti.

Pre­ma is­tra­ži­va­nji­ma IDC-a, kriza

je pro­me­ni­la fo­kus sa učin­ka rad

ni ka na nji ho vo po na ša nje, ko riste­ći

ta­kve me­tri­ke kao što su lič­ne

oso bi ne, veš ti ne i zna nja u obla sti

ra­da rad­ni­ka. Ključ­ni in­di­ka­to­ri pona

ša nja (Key be ha vi o ral in di ca tors

- KBIs) mo gu me ri ti ko je spreman

da ulo­ži do­dat­ni na­por. Smisao

ovog pro ce sa je da se od redi

ko li ko je oso ba efi ka sna u svojoj

ulo zi ume sto da se sa mo proce

nju ju nje ne pe r for man se. KBI-i

pri­vla­če pa­žnju to­kom kri­ze i deo

su već po­me­nu­tih pet fa­za oporav­ka,

poš­to kom­pa­ni­je že­le da ispi

ta ju ka ko sve pred u ze te ak ci je (i

sa stra ne vla de i u po slo va nju) utiču

na nji­ho­ve rad­ni­ke. KBI-i mo­gu

ot kri ti ko je spre man da pre brodi

teš­ko­će kri­ze i raz­vi­ja se, kre­ćući

se ka no­vom nor­mal­nom. Ko je

spre man da mi sli ve li ko i na pravi

raz­li­ku?

Re­di­zaj­ni­ra­nje

ko­ri­snič­kog

is ku stva

Dru­gi naj­va­žni­ji fak­tor di­gi­tal­ne transformacije

radi kontinuiteta poslovanja

je­su ko­ri­sni­ci. Nji­ho­va oče­ki­va­nja i navi­ke

su se pro­me­ni­li, a za­jed­nič­ko im

je da že­le pri­stup ro­ba­ma i uslu­ga­ma

on­li­ne. IDC-je­vo is­tra­ži­va­nje, sprove­de­no

uglav­nom pu­tem do­ga­đaja

ko­ji su is­po­ru­či­va­ni on­li­ne od počet­ka

Co­vi­da-19, po­ka­zu­ju da su kori­sni­ci

ne­str­plji­vi da bu­du uklju­če­ni u

on­li­ne kon­ver­za­ci­ju, že­le da uče­stvuju

u on li ne sve tu ono li ko ko li ko mogu,

poš­to smo svi mi vr­lo ogra­ni­čeni

ka da su u pi ta nju sa stan ci i druš­tve­na

oku­plja­nja uži­vo. Da­kle,

ino­va­ci­ja i an­ga­žo­va­nje su ključ­ni element

stra te gi je re di znaj ni ra nja kori­snič­kog

is­ku­stva, kao i raz­vi­ja­nja

po ve re nja. Ko ri sni ci mo ra ju da posma

tra ju kom pa ni ju kao spo sob nu

da pre du zme sve neo p hod ne me re

bez bed no sti.

Otvo re nost,

flek si bil nost,

ot por nost

Mo­že­mo sa­mo na­ga­đa­ti ko­li­ko će

ta­la­sa Co­vi­da-19 bi­ti, ka­da će vak­cina

bi­ti ši­ro­ko do­stup­na i ka­da će­mo

do­ći do (no­vog) nor­mal­nog o ko­me

svi pri­ča­ju. Naj­va­žni­je stva­ri su ostati

otvo ren za dis rup ci ju tra di ci o nalnih

po slov nih mo de la, pri pre mi ti se

za još vi še pro me na ko je mo gu stići

i ni­ka­da ne od­u­sta­ja­ti od po­slovnih

ci lje va i tran sfor ma tiv nih ide ja.

Usred sre di te se na lju de ko ji okružu­ju

vas i va­še pred­u­ze­će, jer oni su

ključ za po­slov­ni kon­ti­nu­i­tet i pro­cese

tran­sfor­ma­ci­je, što ih či­ni ve­zom

sa du­go­roč­nim uspe­hom po­slov­ne

po ro di ce ko ju ste stvo ri li ili joj se pridru­ži­li.

Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Obez be đi va nje „no vog nor mal nog”

– zaš ti ta post co vid sve ta –

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Po­čet­kom 2020. go­di­ne glo­bal­na pan­de­mi­ja iza­zva­na ši­re­njem ko­ro­na vi­ru­sa za­u­vek je prome­ni­la

ži­vo­te lju­di. Ne­ka­da us­peš­ne or­ga­ni­za­ci­je od­jed­nom su pa­ra­li­zo­va­ne i tra­že na­či­ne

da se opo­ra­ve. Ia­ko će se efek­ti Co­vid-19 pan­de­mi­je ose­ća­ti i u go­di­na­ma ko­je do­la­ze, po­sto­ji

sve­tlo na kra­ju ovog vr­lo tam­nog tu­ne­la. Chec­kPo­int ov­de pru­ža per­spek­ti­ve i mo­guć­no­sti

ka­ko da se na­pre­du­je i nu­di vam sa­ve­te za saj­ber bez­bed­nost ko­je bi tre­ba­lo da ima­te u vi­du

dok va­ša or­ga­ni­za­ci­ja ne do­seg­ne svo­je no­vo nor­mal­no.

Svet se pro me nio. Po ja va Covid-19

pan de mi je pre o bliko

va la je ce lo kup nu na šu

rad nu kul tu ru. Pre o kret je bio glo balan,

brz i ši ro ko ras pro stra njen, kompre

su ju ći vi še go di na IT pro me na u

sa mo ne ko li ko ne de lja. Pro me ne su

ob u hva ti le sle de će:

1. Rad na da lji nu je „no vo normal

no“ – Poš to su vla de ši rom sve ta

odo bri le ob u sta vu ra da, or ga ni za cije

su pre ba ci le ve ći nu za po sle nih da

ra de od ku će i pri stu pa ju kor po rativ

nim re sur si ma pu tem po u zda nog

ula za (npr. VPN). Ta ko i u Check Poin

tu, na pri mer. Za sa mo dve ne de lje,

99% or ga ni za ci je je preš lo na rad od

ku će, pr vi put u isto ri ji kom pa ni je. A

to ni je bio re dak pri mer. Ka da su zapo

sle ni pi ta ni o ovom „no vom normal

nom“, 78% njih je od go vo ri lo da

je nji ho va pro duk tiv nost ista kao rani

je ili čak ve ća.

U ne dav nom Gart ne ro vom CFO istra

ži va nju, 78% kom pa ni ja je re klo da

n am er ava d a t r a jn o p r eb ac i z ap o­

sle ne na rad od ku će. Fa ce bo ok je

ne dav no ob ja vio da će traj no preba

ci ti 50% svo jih za po sle nih na rad

na da lji nu.

Da kle, ovo „no vo nor mal no“ će

jed no stav no po sta ti nor mal no za

mno ge or ga ni za ci je i za po sle ne.

2. Upo tre ba ala ta za ko la bo ra ciju

se „zu mi ra“ – Ka ko sa stan ci li cem

u li ce ni su bi li mo gu ći, or ga ni za ci je

su se pre baci va le na ko riš će nje ala ta

za sa rad nju kao što su Zo om, Te ams

i Slack vi še ne go ikad ra ni je. Zo om,

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


na pri mer, je imao 10 mi li o na učesni

ka sa sta na ka dnev no u de cembru

2019. go di ne, a do apri la 2020.

pri ja vio je pre ko 300 mi li o na – ogroman

rast od 3000%!

3. Ubr­za­va­nje di­gi­tal­ne transfor

ma ci je i pre la zak u cloud -

Ne dev no is tra ži va nje ma ga zi na

For tu ne je po ka za lo da 75% od

For tu ne 500 CEO-va sma tra da je

pan de mi ja pri mo ra la nji ho ve kompa

ni je da ubr za ju teh no loš ku transfor

ma ci ju, sa cloud re sur si ma na

vr hu. Isto vre me no, oni su mo ra li

da do da ju još ele men ta za po drš

ku svom po slo va nju. Ovo je stvo rilo

„Just Do it” („sa mo ura di“) na čin

raz miš lja nja kao no vu, hit nu di rekti

vu za nji ho va IT ode lje nja. A kao

što svi zna mo, ka da se pro jek ti ubrza

va ju da bi se za do vo ljio go ru ći

zah tev za ko nek tiv noš ću, po ne kad

se ra di po vrš no. Ili dru ga či je re če no,

ako ide te su vi še br zo, po sto ji ve ći

ri zik da se stva ri ura de lo še. Da kle,

ako je od go vor na (u ovom slu čaju)

ne iz be žno pi ta nje da li smo isekli

ne ke uglo ve po tvr dan, zna či da

je ola ba vljen stav o bez bed no sti, a

to je uti ca lo i na vaš po lo žaj u smislu

ri zi ka. Ovo ni je „no vo nor mal no“

po na ša nje ko je or ga ni za ci je mo gu

se bi da do zvo le.

Kul tu ra je de bez bed nost

Br ze pro me ne če sto zna če da bezbed

nost ne mo že da dr ži ko rak. Tako,

u svom ne dav nom iz veš ta ju o

Co vi du-19, Svet ski eko nom ski fo rum

je iz neo po da tak da je od 350 naj većih

svet skih struč nja ka za ri zi ke polo

vi na za bri nu ta zbog saj ber na pada

i pre va ra u ve zi sa po da ci ma, koji

su re zul tat traj ne pro me ne mo dela

ra da.

Pret hod no opi sa ne „no ve nor malne“

pro me ne pro iz vo de ne ko li ko

ele me na ta ko ji uti ču na stav o ri ziku

i si gur no sti or ga ni za ci je. Ov de su

one glav ne ko je bi tre ba lo da uz mete

u ob zir:

- Na­pa­di po­mo­ću so­ci­jal­nog inže­nje­rin­ga

ko­ji ko­ri­ste strah, neiz

ve snost i sum nju – Svet ski ekonom

ski fo rum je ne dav no ob ja vio

da je „po tre ba za in for ma ci ja ma o

no vom vi ru su, pra će na stra hom,

kon fu zi jom i čak do sa dom zbog zatvo

re no sti, uve ća la mo guć no sti sajber

kri mi na la ca da is po ru če mal ware,

ran som wa re i phis hing tri ko ve“.

Check Po in to vi is tra ži vač ki ti movi

su ot kri li dra ma ti čan po rast sajber

na pa da u ko re la ci ji sa ši re njem

vi ru sa i alar mant nu ko li či nu fi šing

na pa da ko ji po ku ša va ju da is ko riste

ovaj strah. Co vid-19 ni je bio samo

vi rus, on je glav na, us peš na tema

na pa da.

U apri lu, is tra ži va nje kom pa ni je

Check Po int je po ka za lo da su orga

ni za ci je bi le po go đe ne „per fektnom

olu jom“ po ve ća nih saj ber napa

da, dok su isto vre me no mo ra le

da upra vlja ju ve li kim i br zim prome

na ma prak si ra da svo jih mre ža

i za po sle nih to kom pan de mi je. Čak

71% is pi ta ni ka je pri ja vi lo po ve ćanje

saj ber na pa da to kom fe bru a ra i

mar ta ove go di ne, a 95% ih je re klo

da su se su o či li sa do dat nim iza zovi

ma IT bez bed no sti sa pru ža njem

ši ro kog uda lje nog pri stu pa za posle

ni ma, kao i upra vlja njem ko rišće

nja IT-a u sen ci (sha dow IT). Covid-19

ni je uzro ko vao sa mo zdravstve

nu pan de mi ju već i pan de mi ju

saj ber kri mi na la.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


iz la zi li iz izo la ci je, po ve ća nje saj ber

na pa da, po seb no phis hing i so cial

en gi ne e ring ex plo i ta, a 51% je iz razi

lo za bri nu tost zbog na pa da na neu

pra vlja nje kuć ne kraj nje tač ke.

Pri­la­go­đa­va­nje bez­bed­no­sti

- Po vr ši ne na pa da su eks ponen

ci jal no ra sle – Sa žur bom da se

omo gu ći uda lje ni pri stup kor po rativ

nim re sur si ma, mno ge kom pa ni je

su do pu sti le po ve zi va nje sa ne u pravlja

nim kuć nim ra ču na ri ma ko ji ma

uglav nom ne do sta je osnov na sajber

hi gi je na kao i ažu ri ra ne soft verske

za kr pe, ažu ri ra ni an ti-mal wa re ili

bi lo ko ja vr sta zaš ti te. U Check Po into

vom no vom is tra ži va nju sprem nosti

or ga ni za ci ja da iza đu iz Co vid-19

izo la ci je 65% is pi ta ni ka je na ve lo da

nji ho va kom pa ni ja blo ki ra ne u pravlje

ne PC-je iz kor po ra tiv nih VPN-ova,

je dva 29% pri me nju je end po int secu

rity na kuć nim ra ču na ri ma za posle

nih, a sa mo 35% vr ši pro ve ru usagla

še no sti.

S ob zi rom na ogra ni če nja ko ja su

go to vo glo bal no na met nu ta, mnogim

ser vi si ma od suš tin ske va žnosti

su ru ko va li po je din ci ko ji ma je

omo gu ćen da ljin ski pri stup ključ nim

si ste mi ma upra vlja nja in fra struk turom

(vo da, vo zo vi, lif to vi, se ma fori,

itd.). Lič nim mo bil nim ure đa ji ma

je do zvo lja van pri stup mre ža ma više

ne go ikad pre, a mno ge apli kaci

je su pre se lje ne u cloud u svr hu

ska li ra nja. Me đu tim, mno gi In fo sec

i De vOps ti mo vi ko ji su po žu ri li u

cloud ni su ska li ra li svo je cloud se curity

po stav ke na ni vo svo jih tra di cio

nal nih da ta cen ta ra. Taj jaz, jed nostav

no re če no, pred sta vlja opa snu

pri li ku za ha ke re.

- Za po sle ni su sa da „CI SO“ svo je

ku­će – Sa dra stič nim pre ba ci va njem

na rad od ku će su o ča va mo se sa real

noš ću u ko joj je na ša dnev na soba

sa da deo kom pa nij skog pe ri metra.

Vaš osmo go diš njak je po put novog

za po sle nog ko ji ima pri stup vašoj

mre ži i faj lo vi ma. U toj si tu a ci ji,

po da ci se kre ću vi še ne go ikad ra nije.

Sve kom pa ni je sa da tre ba vi še da

se osla nja ju na sva kog za po sle nog

da bi ču va le svo je po dat ke i ključ ne

mre žne kre den ci ja le. Ne iz ne na đuje

što je Check Po in to vo is tra ži va nje

ot kri lo da je za 75% is pi ta ni ka najve

ća bri ga u ve zi sa bez bed noš ću u

na red nim me se ci ma, ka ko bu de mo

Kao što je ra ni je po me nu to, Covid-19

ni je uzro ko vao sa mo zdravstve

nu pan de mi ju, već i pan de miju

saj ber kri mi na la. Nje go vi efek ti su

zna čaj no pro me ni li na čin na ko ji radi

mo, a te pro me ne su tu da osta nu.

U b rz an i t e mp o d ig it a ln e t r a ns f orma

ci je, da ljin ski pri stup in fra struktu

ri, dra stič no pre meš ta nje u cloud

– već su pri vu kli pa žnju saj ber krimi

na la ca. Sto ga mo ra mo pri la godi

ti bez bed nost no vim nor mal nim

na či ni ma ra da. Evo Check Po in to vih

top sa ve ta:

Pre­ven­ci­ja u re­al­nom vre­me­nu

Kao što svi zna mo, vak ci na ci ja

je bo lja od le če nja. I u saj ber bezbed

no sti, real-ti me pre ven ci ja pretnji,

pre ne go što se one in fil tri ra ju

u mre žu, je ključ na u blo ki ra nju budu

ćih na pa da. I u Check Po in to vom

no vom is tra ži va nju 79% is pi ta ni ka je

re klo da im je glav ni pri o ri tet po o-

š tra va nje mre žne bez bed no sti i foku

si ra nje na spre ča va nje na pa da.

Obez­be­di­te sve

Sva ka ka ri ka u lan cu je va žna.

„No vo nor mal no“ zah te va od or gani

za ci ja da re vi di ra ju i pro ve re nivo

bez bed no sti i re le vant nost svo je

mre žne in fra struk tu re, pro ce sa, uskla

đe no sti po ve za nih mo bil nih i PC

ure đa ja, IoT itd.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Po ve ća na upo tre ba clo u da znači

po ve ća ni ni vo bez bed no sti, po seb

no u teh no lo gi ja ma ko je obez beđu

ju rad no op te re će nje, kon tej ne re i

ser ver less apli ka ci je u mul ti i hi bridnim

cloud okru že nji ma.

zaš ti tu, va ša re še nja za saj ber bezbed

nost mo ra ju da bu du jed no stav

na za ko riš će nje i la ka za ru ko va nje.

Evo jed no stav ne ta bli ce či je ko riš ćenje

vam mo že po mo ći da bo lje zaš

ti ti te va še mre že i po dat ke.

sko ro ni jed na ni je pred u ze la me re

ka ko bi omo gu ći la pot pu ni, bez bedan

pri stup ce lo kup noj svo joj rad noj

sna zi da bi ona oba vlja la svoj po sao

ili bar ve ći nu to ga.

Stvar nost je sa svim dru ga či ja ka da

Kon­so­li­da­ci­ja i vi­dlji­vost

To li ko mno go pro me na u in frastruk

tu ri kom pa ni je pred sta vlja prili

ku da pro ve ri te svo ja ula ga nja u

bez bed nost. Da li do bi ja mo ono što

nam je za i sta po treb no? Da li šti timo

pra ve stva ri? Da li smo pro pusti

li sle pu tač ku? Naj vi ši ni vo vi dljivo

sti, po stig nut kroz kon so li da ci ju,

ga ran to va će naj ve ću efi ka snost. Potreb

no vam je ob je di nje no upra vljanje

i pot pu na vi dlji vost ri zi ka ši rom

va še bez bed no sne ar hi tek tu re, a to

se mo že po sti ći je di no sma nje njem

bro ja re še nja i ven do ra.

Ako že li te da po stig ne te naj bo lju

Povećanje bez­bed­no­sti za

uda­lje­nu rad­nu sna­gu

sutrašnjice

Isti na je da su di gi tal na tran sforma

ci ja i do stup nost na da lji nu sve

vi še pri hva ta ne u po sled njoj de ceni

ji, pa ipak je sa da je dva pone ka

or ga ni za ci ja bi la sprem na da iz dana

u dan ra di u pot pu no sti na da ljinu.

A no va re al nost, eks po nen ci jal no

ubr za na pan de mi jom, je or ga ni za cija

bez pe ri me tra. Ma da je ve ći na orga

ni za ci ja ima la in fra struk tu ru i pravi

la ko ji su omo gu ća va li da ljin ski pristup

ne kim kor po ra tiv nim re sur si ma,

su u pi ta nju zlo na mer ni ak te ri koji

tra že no ve na či ne da na pad nu orga

ni za ci je. Ma li ci o zni ak te ri su di namič

ni, br zo se kre ću i tra že si gur nosne

ru pe ko je osta ju ka da or ga niza

ci je usvo je no vu IT in fra struk tu ru.

Ni ko ga ne iz ne na đu je to što ih ima

mno go. U stva ri, po vr ši ne na pa da

eks plo di ra ju, a uda lje ne kraj nje tač

ke, kao što su lap to po vi i mo bil ni

ure đa ji, su vr lo atrak tiv na zad nja vrata

da se na kra ju na ru ši ce lo kup na

mre ža or ga ni za ci je.

Is ko riš ća va ju ći sta nje ne si gur no sti

i stra ha, ha ke ri su us pe li da kom promi

tu ju kraj nje tač ke i po dat ke ko je

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


one sa dr že si ste mat skim pra će njem

ko ri sni ka. Pre ne kog vre me na Check

Po in to vi is tra ži va či su ot kri li 16 aplika

ci ja ko je su bile ma ski ra ne Co rona

vi rus apli ka ci je. Ko ri sni ci bi po seći

va li ono za šta su mi sli li da je sajt

sa in for ma ci ja ma i neo če ki va no preu

zi ma li ma li ci o zne apli ka ci je na svoje

ure đa je, što je mo glo ot kri ti nji hove

ose tlji ve po dat ke. Ovo je sa mo jedan

pri mer. Sre di nom apri la, Go o gle

je ob ja vio da je u sa mo jed noj ne delji

sva ko dnev no uo ča vao vi še od 18

mi li o na mal wa re i phis hing e-ma i lova

po sla tih sa mo pu tem Gma i la ko ji

su se od no si li na CO VID-19 pre va re.

Ne ko bi mo gao po mi sli ti da će se,

ka da se pan de mi ja za vr ši, lju di vra titi

na na čin ra da ka kav je bio ra ni je,

a kor po ra tiv ne in for ma ci je u si gurno

pod ruč je, za tva ra ju ći mrač no pogla

vlje sva kog IT ode lje nja. No, ova

pret po stav ka je ve ro vat no vr lo da leko

od re al no sti. Saj ber pan de mi ja je

naj ve ro vat ni je iza ugla, a ko ro na virus

je sa mo ubr zao trend ko ji je već

bio ini ci ran: po ve ća na flek si bil nost

ka da je u pi ta nju rad no me sto. A ona

je tu da osta ne.

Do bra vest je da di gi tal na transfor

ma ci ja ne tre ba da bu de na štetu

bez bed no sti. IT ad mi ni stra tori

obič no se su o ča va ju sa di le mom

pro du kriv nost ili bez bed nost, a u

vre me ka da or ga ni za ci je tre ba da

po no vo oku pe ce lo kup ne rad ne toko

ve, mno ge or ga ni za ci je usva jaju

pri stup „gle da nja na dru gu stranu

i na da nja naj bo ljem“. Me đu tim,

ino vi ra nje u sve tu ko ji se br zo kre će

ne mo ra da bu de na šte tu bez bedno

sti. Za raz li ku od ko ro na vi ru sa,

pre ven ci ja u IT bez bed no sti po sto ji,

a saj ber pan de mi ja do la zi uz prethod

nu opo me nu.

Da bi adre si ra li obim no pre o bli kova

nje mo der ne rad ne sna ge u post-

Co ro na vi rus eri, End po int Pro tec tion

re še nja igra ju ključ nu ulo gu u zaš ti ti

od da naš njih pret nji.

Da kle, ka ko or ga ni za ci je mo gu da

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


omo gu će pro duk tiv nu rad nu sna gu na

da lji nu bez ugro ža va nja si gur no sti?

Pre ven tion-first pri stup

Mno go je jef ti ni je i du go traj ni je

spre či ti na pad ne go ot kri ti i uklo ni ti ga

na kon što je pro va lio u mre žu i pro u­

zro ko vao šte tu. Za to je ključ no in vesti

ra ti u bez bed no sne teh no lo gi je koje

ko ri ste veš tač ku in te li gen ci ju, bi hejvi

o ral ne pro ce ne pret nji i iz veš ta va nje

o pret nja ma u re al nom vre me nu, a ne

osla nja ti se sa mo na pot pi se.

Slika 1 Sand Blast Agent ko ri sti CPU-le vel emu la ci ju za spre ča va nje ex plo i ta i

is po ru ču je očiš će ne ver zi je do ku me na ta u ro ku od ne ko li ko se kun di

Slika 2 SandBlast Mobileov Behavioral Risk Engine zasnovan

na cloudu pokreće preuzete aplikacije radi procene nivoa

rizika. On takođe koristi ThreatCloudova obaveštenja o

pretnjama realnom vremenu.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Au to ma ti zo va ne funk ci o nal nosti

re me di ja ci je i kon tek stu a li zova

ni uvi di

Upra­vljač­ka kon­zo­la za­sno­va­na

na clo u du i ska la bil na re še nja koja

se la ko im ple men ti ra ju

ti ka iz clo u da na pra vi će mak si mal nu

raz li ku pri li kom im ple men ta ci je endpo

int se cu rity re še nja.

In ve sti raj te u re še nja za obez be điva

nje kraj njih ta ča ka ko ja ima ju moguć

nost br ze tri ja že do ga đa ja, suzbi

ja ju in fek ci je, pot pu no ste ri li šu siste

me i pru ža ju IT ad mi ni stra to ri ma

pot pu nu vi dlji vost i uvi de u na pad.

To će omo gu ći ti spo koj stvo čak i ako

zlo na mer ni ak te ri us pe ju da pro bi ju

po sto je će me ha ni zme od bra ne, nika

kvi po da ci ne će bi ti ugro že ni i orga

ni za ci ja ne će tr pe ti zbog za sto ja.

Da ljin sko, proši

ri vo, pot puno

re dun dant no

i la ko za ko riš ćenje

upra vlja nje je

sa da va žni je nego

ikad. Ob je dinje

no re še nje za

upra vlja nje zasno

va no na clou

du ko je pru ža

Slika 5 SandBlast Agent i SandBlast

Mobile mogu biti jednostavno

upravljani kroz Infinity Portal zasnovan

na cloudu

Pan­de­mi­ja će ne­sta­ti,

njeni sajber efekti

će osta­ti

Slika 3 Automatski forenzički izveštaj SandBlast Agenta

ove po god no sti i omo gu ća va obezb

eđ ivan j e i m on it or i n g u ređ aj a i p ol i­

Slika 4 SandBlast Mobile blokira pristup

korporativnim resursima kada je mobilni

uređaj izložen riziku. To čini nezavisno od

UEM rešenja

Da su mi ra mo, kao što smo svi nau

či li u po sled njih ne ko li ko me seci,

u vre me kri ze mo ra mo da bu demo

agil ni i de lu je mo br zo. Pan demi

ja mo žda sla bi, ali nje ne po sle dice

osta ju, a naj bo lji na čin za sve nas

da bu de mo po ve za ni je da bu de mo

zaš ti će ni. „No vo nor mal no“ zah te va

od nas da na sta vi mo da me nja mo i

pri la go đa va mo bez bed nost no vim

na či ni ma ra da.

Da bi ste pro či ta li vi še o to me šta

mo že te da ura di te u ve zi sa tim uz

po moć Check Po int Se cu rity re šenja

po se ti te na men ski mi ni sajt kompa

ni je sa prag man tič nim sa ve ti ma i

pre po ru ka ma. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Di gi tal na tran sfor ma ci ja

ban kar skih uslu ga

– KYC re še nje –

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Comtrade System Integration predstavlja Comtrade KYC – digitalno rešenje za uspešne bankarske

si ste me ko jim se či tav pro ces on bo ar din ga no vih kli je na ta, pri vat nih li ca i pri vred nih si ste ma

di gi ta li zu je i au to ma ti zu je, što re zul ti ra ubr za njem po slov nih pro ce sa i uš te da ma ba na ka, kao i

po ve ća nim za do volj stvom ko ri sni ka nji ho vih uslu ga.

KYC (know your cli ent) či ni

skup pro pi sa u po slo va nju

fi nan sij skih in sti tu ci ja koji

ih oba ve zu je da ve ri fi ku ju identi

tet, po dob nost i ri zi ke pri li kom

ob no ve ili ula ska u po slov ni od nos

sa kli jen tom, fi zič kim ili prav nim licem.

Zna čaj KYC pro ce du ra za poslo

va nje ba na ka je ve li ki i to me ćemo

se op šir ni je po sve ti ti u da ljem

tek stu, dok smo na ni vou eko no mije

u ce li ni po sle di ce pro pu sta pri likom

sti ca nja uvi da i de la nja spram

(ne)po dob no sti kli je na ta za uzi manje

zaj mo va ima li pri li ke da ose timo

to kom svet ske eko nom ske krize

2008.

KYC pri me nju ju kom pa ni je raz liči

tih ve li či na u svr hu obez be đe nja

po treb nih stan dar da u in ter ak ci ji sa

kli jen ti ma, agen ti ma, kon sul tan ti ma

i di stri bu te ri ma. Osim ba na ka, iz voznih

kre di to ra i osi gu ra va ju ćih ku ća,

na ve de ne pro ce du re u sa vre me nom

po slo va nju sve vi še pre u zi ma ju i subjek

ti iz ne fi nan sij skog sek to ra, fin­

tec ha, vir tu el ni do ba vlja či, pa čak i

ne pr o fit ne or ga ni za ci je.

Comtrade KYC predstavlja digitalno

onboarding rešenje namenjeno za

ban kar ske si ste me, ko jim se spre čava

nepotrebno trošenje vremena i resursa

banke tokom uspostavljanja odno

sa ban ke i kli jen ta pru ža njem neo p­

hod nih in for ma ci ja za otva ra nje ra ču na.

Na ve de ni re zul tat po sti že se au to ma tizacijom

i digitalizacijom procesa upoznavanja

klijenata (KYC) i otvaranja raču

na za sta nov niš tvo i pri vred na druš tva.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Manjkavosti tradicionalnih

bankarskih procesa

Ne-di gi tal no po slo va nje ba naka

po ka zu je sla bo sti i ve li ko za o­

sta ja nje za di gi ta li zo va nom konku

ren ci jom. Pre sve ga, na polju

troš ko va! Glo bal no, pro seč na

ban ka na go diš njem ni vou iz dvaja

oko 50 mi li o na USD na troš kove

u ve zi sa KYC pro ce si ma, za po-

š lja va pre ko osamdeset rad ni ka

uklju če nih u ove pro ce du re, dok višegodišnji

trendovi ukazuju na dug

o r o čn o p os k up l j en j e i d al j e o pt e -

re će nje ba na ka u ve zi sa is punje

njem stan dar da (sa mo u 2017,

troš ko vi pri je ma no vih kli je na ta su

po ra sli za 20% u od no su na pret hodnu

godinu).

Manj ka vo sti u po gle du vre mena

po treb nog za spro vo đe nje KYC

re gu la ti ve se na la ze na dru gom

me stu. Upr kos per ma nent nom rastu

an ga žo va nih re sur sa, bro ja zapo

sle nih i rad nih sa ti po tro še nih

na ovim po slo vi ma, pro seč no vreme

po treb no za pri jem kli je na ta je

sve du že. U pred met noj, 2017. godi

ni, sa mo je u SAD pe riod on bo ardin

ga pro du žen sa 22 na 27 da na, u

Ne mač koj sa 28 na 31 dan, a na nivou

glo bal nog ban kar skog sek to ra

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


za či ta va dva da na (sa 24 na 26).

Na ve de ni sta ti stič ki po da ci ostvaru

ju zna ča jan efe kat na prak su bankar

skog po slo va nja. Pre ma is tra živa

nju Re fi ni ti va, 85% kor po ra tivnih

kli je na ta ne oce nju je svo je is kustvo

sa KYC pro ce si ma kao do bro,

dok zbog ne za do volj stva iza zva nog

neo d go va ra ju ćim (iz ugla kli je na ta)

pro ce du ra ma, čak 12% is pi ta nih je

i do ne lo od lu ku o pro me ni ban ke.

Nezadovoljstvo bankarskih

klijenata

S ob zi rom na to da je ve ro vat noća

da kli jent pre ki ne od nos sa bankom

tri pu ta ve ća u to ku pr vih 90

da na od otva ra nja ra ču na, a KYC regu

la ti ve pred sta vlja ju pro ces sa kojim

se ko ri sni ci su sre ću na sa mom

po čet ku „od no sa” sa iza bra nom

ban kom – la ko je uvi de ti ko li ki značaj

ima po bolj ša nje u po gle du novca

i vre me na u ve zi sa pr vim utiskom

ko ji osta vlja mo na na še budu

će kli jen te, a ta ko i pro fi tom ko ji

ostva ru je mo.

Osim ne za do volj stva kli je na ta,

pro blem pred sta vlja i to što za po sleni

pro vo de ve li ki deo rad nog vre mena

oba vlja ju ći ad mi ni stra tiv ne umesto

ko mer ci jal nih ak tiv no sti. Ruč ni

unos po da ta ka, ko ji pred sta vlja već

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


vi še ve kov nu prak su u tra di ci o nalnom

ban kar stvu, pod ra zu me va manju

efi ka snost uz pa ra lel no po stoja

nje ri zi ka od ope ra tiv nih gre ša ka,

kao i ne do sta tak uvi da u re al no stanje

i kva li tet po da ta ka ko je na ras

po la ga nju ima ju oso be za du že ne

za on bo ar ding.

Na ve de ne manj ka vo sti tra di ci o­

nal nih KYC pro ce du ra do vo de do

to ga da se usva ja njem di gi ta li zova

nih, ho li stič kih re še nja na po lju

on bo ar dinga sti če oči gled na prednost

nad kon ku ren ci jom ko ja od bija

da u svom po slo va nju usvo ji alate

i pro ce du re ko ji dra stič no po dižu

per for man se u po gle du jed nostav

no sti, br zi ne i au to ma ti za ci je,

mo ni to rin ga i stan dar di za ci je radnih

pro ce sa.

Com tra de KYC re še nje za

ban kar ske si ste me

Com tra de KYC je sve o bu hvat

no re še nje za sta nov niš tvo, ma la

i sred nja pred u ze ća i kor po ra tiv ne

kli jen te, osmiš lje no ta ko da fi nansij

skim in sti tu ci ja ma omo gu ći pobolj

ša nje pro ce sa on bo ar dinga bez

ugro ža va nja is pu nje nja kri te ri ju ma

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


poš to va nja re le vant nih pro pi sa.

Re še nje po kri va ceo on bo ar ding

li fecycl e – od iden ti fi ka ci je i KYC

upit ni ka, pro ve ra AML, PEP i FAC­

TA ve ri fi ka ci je, do oce nji va nja ri zika,

pro ce sa odo bre nja, otva ra nja raču

na i cu sto mer pro vi si o nin ga. Može

se in te gri sa ti sa raz li či tim si stemi

ma, uklju ču ju ći CBS, DMS, CRM,

DOM itd., kao i sa spolj nim si ste mima

i jav nim iz vo ri ma po da ta ka, poput

po slov nih re gi sta ra.

Com tra de KYC je za sno van na vode

ćoj svet skoj plat for mi IBM Bu siness

Au to ma tion Wor kflow, ko ja se

ko ri sti za di zajn, im ple men ta ci ju, ispo

ru ku i nad gle da nje slo že nih KYC

pro ce sa, kao i na IBM In te gra tion Bus

plat for mi – ko ja omo gu ća va au toma

ti zo va nu raz me nu po da ta ka izme

đu po slov nih apli ka ci ja.

Zaš to Com tra de KYC?

Savremeno bankarstvo zahteva rešenje

ko je ubr za va pro ces otva ra nja ra čuna,

smanjuje troškove obrade i obezbeđu

je usa gla še nost sa KYC re gu la ti vom,

po bolj ša va ju ći ko ri snič ko is ku stvo pri

svakoj bankarskoj interakciji.

Jed no stav nost ko ju ovo re še nje

pru ža je tro ja ka. Na pr vom me stu,

pro ces je iden ti čan za sva kog kli jen ta

– od iden ti fi ka ci je do otva ra nja ra ču na.

Za tim, Com tra de KYC pod ra zu me va

je din stve ni in ter fa ce za sve uče sni ke

u pro ce su. Na kra ju, bit nu ka rak teri

sti ku pred sta vlja si stem ska ras pode

la za da ta ka i una pre đe na sa rad nja

iz me đu uče sni ka.

Br zi na i au to ma ti za ci ja pra te svaku

fa zu on bo ar din ga. Au to ma ti za cija

uno sa po da ta ka kroz on li ne re gistra

ci ju sa cen tral nim ban kar skim siste

mom, re gi stri ma i eks ter nim baza

ma po da ta ka, po put Agen ci je za

pri vred ne re gi stre, Kre dit nog bi roa,

CU BE-a, re zul ti ra skra će njem tra janja

pro ce sa i do 12 pu ta, kao i brzom

im ple men ta ci jom no vih re gu lator

nih zah te va.

Mo ni to ring i stan dar di za ci ja unapre

đu ju se au to mat skom pri me nom

pra vi la u po gle du seg men ta ci je,

AML, PEP, FAC TA itd, za rad una pređe

ne kon tro le nad KYC pro ce si ma.

Ta ko đe, po sti že se pra će nje pro cesa

ko ji su u to ku i ostva ru je se moguć

nost me re nja efi ka sno sti po stavlja

njem ključ nih in di ka to ra per forman

si.

Bu­duć­nost (KYC-a) je

di gi tal na

Di gi ta li za ci jom KYC pro ce sa finan

sij ske or ga ni za ci je sma nju ju ri zike

i osi gu ra va ju us kla đe nost sa regu

la ti vom uz dra stič no po bolj šanje

ko ri snič kog is ku stva. Da lje pobolj

ša nje ovog kon cep ta se mo že

ostva ri ti teh no lo gi ja ma po put Robo

tic Pro cess Au to ma tion – ko ja kori

sti soft ver ske ro bo te za oba vlja nje

ma nu el nih za da ta ka po put pre tra ge

ba za po da ta ka, kom bi no va nja po data

ka iz raz li či tih iz vo ra i po pu nja vanja

obra za ca. Na taj na čin KYC opera

ci je po sta ju flek si bil ni je, efi ka sni je i

ori jen ti sa ne na kli jen ta.

KYC

Di gi tal ni on bo ar ding ta ko đe dono

si bo lje ko ri snič ko is ku stvo usled

ma njeg bro ja in ter ak ci ja, on li ne i

mo bil nih op ci ja u ko mu ni ka ci ji i sve

u sve mu da le ko br žeg on bo ar din ga.

Po jed no sta vlje nje re pe ti tiv nih, dugo

traj nih i ne do sled nih due di li gen ce

po stu pa ka je ključ no za mi ni mi zi ranje

ri zi ka, zaš ti tu re pu ta ci je ba na ka i

rast ni voa pri pre mlje no sti za bu du će

za dat ke i re gu la tor ne pro me ne.

B ud u ćn o s t o nb oa rd i ng a i K YC p roce

sa je di gi tal na, au to ma ti zo va na i

pred sta vlja sle de ći ko rak u raz vo ju

ban kar skih uslu ga i od no sa na re laci

ji ban ka – kli jent. Com tra de System

In te gra tion je pre u zeo i us peš no

spro veo zah te van za da tak di zaj ni ranja

op ti mal nog re še nja za raz li či te finan

sij ske in sti tu ci je ko je će po slovnim

pro ce si ma tih in sti tu ci ja obez

be di ti ubr za nje, uš te de i po ve ća no

za do volj stvo ko ri sni ka nji ho vih usluga.

Com tra de KYC re še nje do no si

du go roč no po bolj ša nje re zul ta ta i

pred sta vlja va žan aspekt raz vo ja digi

ta li zo va nog ban kar stva. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Da li da ta cen tar is pu nja va

po­tre­be i oče­ki­va­nja bi­zni­sa?

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Da bi adekvatno odgovorili na ovo pitanje prvo bi trebalo da postavimo pitanje da li zaista razume

mo sve ove ter mi ne ili smo za do volj ni ti me što raz u me mo sa mo one ko ji su nam bli ski.

Miodrag Šepa,

Solution Design and Consulting

Ex­pert, Enel PS

In­že­nje­ri su si­gur­no za­do­volj­ni

što raz­u­me­ju poj­mo­ve Ava­i­labi­lity,

Re­dun­dansy, Re­si­li­en­ce...

a isto ta­ko su eko­no­mi­sti i me­na­džeri

za­do­volj­ni što raz­u­me­ju poj­mo­ve

Growth ex­pec­ta­ti­on, Supply and demand,

Cost ef­fec­tiv­nes...

Re­al­nost je da mno­gi po­slov­ni mena­dže­ri

ne raz­u­me­ju u pot­pu­no­sti

mogućnosti i ogra­ni­če­nja da­ta centra,

jer to vi­de sa­mo kao me­ha­ni­zam

za pru­ža­nje svo­jih uslu­ga kup­ci­ma.

Isto ta­ko, ope­ra­tiv­no oso­blje se trudi

da raz­u­me sa­daš­nji i bu­du­ći smer

po­slov­ne stra­te­gi­je. To mo­že do­ve­sti

do po­greš­nog tu­ma­če­nja ono­ga šta

su tre nut ne po tre be i šta mo gu da

bu­du bu­du­ći zah­te­vi.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Me­nadž­ment i ope­ra­ci­je u okviru

iste or­ga­ni­za­ci­je če­sto mo­gu imati

raz­li­či­tu per­cep­ci­ju, što do­vo­di do

lo­še ko­mu­ni­ka­ci­je. Raz­li­či­tu per­cepci­ju

pri­ka­zu­ju i re­zul­ta­ti an­ke­te u tabe­li:

va­nja i na da­ta cen­tar­će se gle­da­ti

kao na me­ha­ni­zam za po­sti­za­nje tih

ci­lje­va. Ope­ra­tiv­na stra­na fo­ku­si­ra­na

je na teh­nič­ku ospo­so­blje­nost da­ta

cen­tra da is­pu­ni po­slov­ne zah­te­ve.

Šta su re al ne po slov ne

po tre be?

Je­dan od ini­ci­jal­nih iza­zo­va je

pre­va­zi­la­že­nje raz­li­či­tih per­spek­tivnih

po­gle­da ko­ji se od­no­se na upravlja­nje

po­slo­va­njem (ni­vo C) i teh­nič­ko

ope­ra­tiv­ne ele­men­te u da­ta

cen­tru. Me­nadž­ment­će uglav­nom

bi­ti fo­ku­si­ran na is­pu­nja­va­nje produk­tiv­nih

i fi­nan­sij­skih ci­lje­va po­slo­

Po­slov­na po­tre­ba je glav­ni po­kretač­ki

fak­tor; šta bi­znis oče­ku­je da

do­bi­je od da­ta cen­tra?

Bi­lo bi do­bro ka­da bi or­ga­ni­za­ci­je

za­i­sta zna­le šta oče­ku­ju, ali teš­ko je

ili nemoguće pred­vi­de­ti budućnost,

a mno­ge or­ga­ni­za­ci­je ne­ma­ju ni jasnu

sli­ku da­naš­njeg zah­te­va.

Or­ga­ni­za­ci­je sa­da po­či­nju da raz­li­ku­ju

pro­ce­se ko­ji ih či­ne je­dinstve­nim

i one ko­ji su opšti i ko­ji im

da­ju raz­li­či­te ni­voe pri­o­ri­te­ta u data

cen­tru.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Ni­vo ras­po­lo­ži­vo­sti da­ta cen­tra (Tier

le­vel, Class...) tre­ba da bu­de poslov­na

od­lu­ka ko­ja je osmiš­lje­na i uskla­đe­na

sa zah­te­vi­ma kon­ti­nu­i­te­ta poslo­va­nja

(BCP – Bi­znis kon­ti­nu­i­ti plan).

Me­đu­tim, u mno­gim slu­ča­je­vi­ma se

to vre­me­nom za­bo­ra­vlja, što kao rezul­tat

ima per­cep­ci­ju da da­ta cen­tar

ni­je spo­so­ban da za­do­vo­lji po­slov­ne

po­tre­be ili re­al­nu po­tre­bu za zna­čajnim

do­dat­nim kom­po­nen­ta­ma u infra­struk­tu­ri

da bi se do­dat­no osi­gu­rao

kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja. Re­zul­tat to­ga

je ozbi­ljan ri­zik i do­dat­ni troš­ko­vi za

po­slo­va­nje.

Koje su trenutne

mo­guć­no­sti da­ta cen­tra?

Sve su češ­ći slu­ča­je­vi da bi­znis od faze

puš­ta­nja da­ta cen­tra u rad ne sprovo­di

re­dov­ne ili pe­ri­o­dič­ne in­ter­ne ili

eks­ter­ne nad­zo­re da bi utvr­di­li:

- sta­nje in­fra­struk­tu­re da­ta cen­tra

- pro­ce­nu spo­sob­no­sti da­ta cen­tra

da za­do­vo­lji tre­nut­ne i bu­du­će po­slovne

zah­te­ve

Ti­er ter­mi­no­lo­gi­ja vs.

operativne potrebe

Va­žno je bi­ti sve­stan sme­ra i in­terpre­ta­ci­je

Ti­er ter­mi­no­lo­gi­je, jer po­stoje

va­ri­ja­ci­je ko­je mo­gu iza­zva­ti od­re­đenu

kon­fu­zi­ju.

Na osno­vu kog stan­dar­da ste iz­gradi­li

i opre­mi­li da­ta cen­tar?

- Up­ti­me In­sti­tu­te mo­del

- TIA 942 mo­del

- BIC­SI 002 mo­del

Pa­zi­te, na­ve­de­ni stan­dar­di ima­ju prepo­zna­tlji­ve

raz­li­ke.

Po­greš­no oda­bran pri­stup če­sto dovo­di

do pre­ko­mer­nog in­že­nje­rin­ga ko­ji

mo­že po­sta­ti pre­vi­še kom­plek­san, i tada

po­sta­vlja ve­li­ko op­te­re­će­nje za opera­tiv­ne

spo­sob­no­sti da­ta cen­tra.

Nedovoljni ili prekomerni

in­že­nje­ring?

Mi­ni da­ta cen­tar (kao na fo­to­gra­fiji)

mo­že da do­stig­ne Ti­er III ni­vo i kao

ta­kav je ide­al­no re­še­nje za mi­ni, ma­la i

sred­nja pred­u­ze­ća (fi­li­ja­le, mar­ke­te, IT

fir­me, kla­di­o­ni­ce, no­ta­re...), zdrav­stvene

usta­no­ve... Io

Video Ser vi sni cen tar Enel PS u doba

vanrednog stanja mo­že­te po­gledati

na https://www.you­tu­be.co­m/

watch?v=SDrA9u-wpY4

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Posle Velike izolacije:

Izaći jači iz svega

u drugačiju stvarnost

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Širom planete, pandemija COVID-19 odnosi ljudske živote i poslove, nanoseći štetu industrijama i

preduzećima i pretvarajući nezamislivo u nešto uobičajeno. Povratak na stvarnost, kada god da se

dogodi, doneće drugačiju stvarnost. Ono što upravo sada radimo odrediće budućnost ali, i pored

toga, donošenje odluka i samouverenost u postupcima nikada nisu predstavljali veći izazov.

Iako svaki dan donosi novu neizvesnost,

postoje jasno određeni

postupci koji mogu poboljšati

našu otpornost i snagu. Okvir koji

označava put napred, pružajući jasnoću

u vreme neizvesnosti, može

činiti razliku između prosperitetnih organizacija

i onih koje to nisu.

Treba uraditi mnogo toga, što može

delovati zastrašujuće. Biće potrebno

angažovanje celog izvršnog tima. Deo

naše drugačije stvarnosti biće i nove

navike - organizacione, društvene i

kulturne. Svaki od lidera će imati svoju

ulogu u pripremi organizacije za

uspešnu budućnost. Pređimo na stvar.

Imperativ broj 1:

Osnaživanje radne snage na

udaljenim lokacijama

Preporučeno za rukovodioce za talente

i direktore HR odseka

Među mnogobrojnim ekonomskim

troškovima koje je prouzrokovao

COVID-19, uticaji na radna mesta su

među najznačajnijim. Već značajni izazovi

upravljanja ljudskim kapitalom u

tipičnom radnom okruženju - liderstvo,

angažman radne snage, produktivnost,

veštine - sada se nalaze na

nepoznatoj teritoriji. Trenutna globalna

kriza ubrzava krupne promene koje

se dešavaju u trenutku - u pogledu

načina na koji radimo, kako komuniciramo

međusobno i sa svojim timovima,

kako učimo i pronalazimo inovacije

- sve to je u potpunosti doživelo

preobražaj za samo nekoliko nedelja.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Ali, osnaživanje zdrave radne

snage za rad na daljinu seže dalje od

obezbeđivanja alata za mrežni pristup

i softvera za grupne sastanke.

Opremanje zaposlenih za produktivan

rad van tradicionalnih kancelarija

je takođe kulturološki izazov. Na

primer, kako lideri mogu odražavati

vrednosti kompanije u svom odnosu

prema zaposlenima koji rade od

kuće? Kako se timovi mogu opremiti

za zajednički rad kada su fizički odvojeni?

Kako organizacije komuniciraju

sa radnom snagom na globalnom i lokalnom

nivou?

Lideri koji se usredsređuju na izgradnju

poverenja, fleksibilnosti i otpornosti

unutar prilagodljive kulture

radne snage pomažu svojim zaposlenima

da budu najbolje verzije sebe

- i fizički i psihički - bilo da rade putem

direktnog kontakta ili preko ekrana.

Ono što sledi u mnogim kompanijama

je prelazak iz kriznog režima u

drugačiju stvarnost, a povratak na radna

mesta je neizbežna prepreka kojom

će se one baviti u hodu. Anketa

koju je IBV sproveo među nosiocima

izvršnih funkcija širom sveta pokazuje

da oni očekuju da za dve godine imaju

dva i po puta više zaposlenih koji rade

na daljinu nego što su imali pre pojavljivanja

COVID-19. Tako je za direktore

odseka za ljudske resurse i direktore

ključna dugoročna usredsređenost

na izgradnju organizacije koja će radnu

snagu iz krizno neutralnog statusa

dovesti u stanje globalne otpornosti,

kao i do veće sposobnosti predviđanja

kriza u budućnosti (Slika 1).

Rukovodioci za talente i direktori

odseka za ljudske resurse treba da razvijaju

dugoročni plan koji će obuhvatiti

i povratak na radna mesta i rad na

daljinu dok se krećemo ka drugačijoj

stvarnosti.

Imperativ broj 2: Virtuelni

kontakti sa korisnicima

Preporučeno za direktore marketinga

Tokom ove pandemije, usled ekstremnih

zahteva u pogledu društvenog

distanciranja, korisnici imaju pitanja -

a mnoga od njih su jedinstvena, jer

proističu upravo iz ove situacije i ranije

nisu postavljana. Uslužni centri,

telefonske linije koje su uvele vlade i

pružaoci zdravstvenih usluga preplavljeni

su ogromnim brojem poziva. Iako

iza mnogih pitanja stoji ista motivacija,

njih ne možete pronaći u odeljku nekog

internet sajta sa često postavljanim

pitanjima. Obučavanje velike

grupe predstavnika za pružanje

usluga davanja preciznih odgovora u

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


okruženju koje se brzo menja, na videlo

iznosi stres unutar sadašnjeg modela

kontakt centra.

Eksponencijalnom rastu potražnje

može se udovoljiti pomoću eksponencijalnog

rasta snage digitalnih

alata. Veštačka inteligencija u službi

konverzacije mora da postane sveprožimajuća,

bilo da je reč o botovima

za ćaskanje, virtuelnim agentima

ili drugim automatizovanim procesima,

koji poslednjih godina postepeno

nalaze svoj put do poslovnih i vladinih

operacija. (Videti „Watson Assistant")

Imajući u vidu efikasnost resursa i

delotvornost tih alata i procedura, kao

i brzinu kojom oni mogu biti ugrađeni

(u nekim slučajevima, virtuelni asistenti

mogu biti uspostavljeni za samo nekoliko

sati), verovatno je da će oni postati

suštinski značajni poslovni alati u eri

posle krize. I zaista, 97 odsto nosilaca

izvršnih funkcija kaže da će njihove organizacije

u naredne dve godine u rad

pustiti više alata koji koriste veštačku

inteligenciju nego što su imale pre pojavljivanja

COVID-19.

Virtuelni rad sa klijentima i partnerima

ostaće jedan od suštinskih delova poslovanja

čak i kada ponovo uspostavimo

interakciju licem u lice. Prakse u prodaji

i pružanju usluga će biti nepovratno

promenjene. Korisnici se navikavaju

na brzinu odziva koju pružaju formati

za virtuelni rad. U isto vreme, kompanije

će želeti da postignu diferencijaciju u

digitalnom prostoru, stvarajući iskustva

u realnom vremenu koja su autentična,

relevantna i osobena.

Imperativ broj 3: Daljinski

pristup svemu

Preporučeno za direktore tehničkih i

informatičkih odseka

Kada su stanovništvu izdate naredbe

za ostanak kod kuće, pojavila su

se pitanja koja su neugodna za mnoge

kompanije: Možemo li da dobijemo

sve što nam je potrebno i uradimo sve

što je potrebno da uradimo sa lokacija

koje se nalaze van kancelarija? Kako

ćemo - praktično preko noći - preći

sa svog postojećeg modela na virtuelizovani

model?

Na sreću, IBM, kao kompanija

čije jezgro čine tehnologije, je već

bio konfigurisan za rad na taj način.

Ali, mnoge organizacije našle su se u

situaciji u kojoj su sebi postavile pitanje:

„Možemo li ovo da izvedemo?"

Planovi poslovnog kontinuiteta stavljeni

su na probu, a dobijeni rezultati

često nisu bili oni poželjni.

Ono što je potrebno jesu tehnička

arhitektura i operativna otpornost

koja pruža maksimalnu fleksibilnost i

podržava model za isporučivanje virtuelnim

putem, istaknut u Imperativu

četiri.

Dok direktori tehničkih i informatičkih

odseka nastoje da ostvare prilagođavanje

sadašnjoj realnosti, evo

šta bi trebalo da bude sprovedeno, na

najosnovnijem nivou:

- Spisak sredstava visoke vrednosti,

uključujući platforme za aplikacije,

usluge i skladišta podataka, organizovanih

prema dostupnosti i značaju

- Ažuran spisak uloga i odgovornosti

u vreme krize, radi omogućavanja

brzog donošenja odluka koje se mogu

ponavljati

- Efikasni kapaciteti za podršku

funkcionisanju IT sektora 24 časa

dnevno, sedam dana u nedelji, radi

olakšavanja rada na daljinu sa radnom

snagom i partnerima

- Distribucija alata od kritičnog značaja

za misiju na raznolike lokacije i

pristupne tačke, uključujući nezavisne

instance oblaka

- Moćne platforme za rad na daljinu,

uključujući virtuelne privatne mreže i

aplikacije za produktivnost zasnovane

na tehnologiji oblaka

- Kapaciteti infrastrukture za pravljenje

rezervnih kopija za usluge i

alate od kritičnog značaja, uključujući

podršku za rad na daljinu za klijente

i kupce

- Tekući proces procene i rešavanja

problema raskoraka u logističkoj

podršci zajedno sa kupcima, zaposlenima,

partnerima i učesnicima koji

dolaze iz zajednice

Radi poboljšanja otpornosti informatičkog

sektora, neke kompanije su

dodale takozvanu hibridnu konfiguraciju

za povećanje kapaciteta „oblaka".

Mnoge finansijske institucije su se,

na primer, suočile sa naglim porastom

zahteva u oblasti informatičkog sektora

usled velike nestabilnosti transakcija.

Stoga su obezbedile inkrementalne

kapacitete centralnih računara

da bi omogućile visoke performanse

u pogledu propusne moći prilikom

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


transakcija. Druge organizacije, koje

rade kapacitetom višim od nominalnog,

povećale su oslanjanje na platforme

zasnovane na tehnologiji oblaka,

koje mogu da donesu dodatne

koristi u vidu racionalizovanog poslovanja,

nižih troškova i poboljšanja

skalabilnosti i agilnosti.

Brzo se prilagođavajući trenutnim

uslovima, organizacije istovremeno

mogu da se pozicioniraju u cilju postizanja

jače konkurentnosti na duži vremenski

rok. Zapravo, 84 odsto nosilaca

izvršnih funkcija u našim trenutnim anketama

očekuje da kupci ubuduće u

većem broju i češće stupaju u interakciju

putem interneta.

Evo šta bi trebalo da bude uvršteno

u planove direktora tehničkih i informatičkih

odseka:

- Planiranje poslovnog kontinuiteta

prešlo je put od prakse ispunjenja

zahteva do strateške sposobnosti

od suštinskog značaja (koja je danas

ključno sredstvo za buduću dobrobit

organizacije). Veliki planovi

poslovnog kontinuiteta treba da budu

raščlanjeni na manje potplanove povezane

sa geografskim tačkama i lokacijama,

koje uključuju integraciju sa kraja

na kraj sa spoljnim pružaocima usluga

koji bi privremeno mogli da obezbede

popunu virtuelnim putem, i unaprede

usredsređenost na smanjenje rizika u

pogledu sajber bezbednosti.

- Izgradnja sistema i procesa i upra-

vljanje njima biće u skladu sa višim

standardima odziva, uključujući kraće

vreme testiranja i oporavka

- Fleksibilnost lokacije i razmera,

smanjenje oslanjanja na fizička informatička

sredstva, resurse i operacije

zavisne od lokacije, uz dugoročne koristi

za budžete i kadrovske poslove

Konsolidacija infrastrukture i pojednostavljivanje

procesa operativne

podrške utemeljene na standardnoj

platformi čiji osnov je tehnologija

oblaka.

- Trajan prelazak na arhivu i skladištenje

podataka koji su zasnovani na

tehnologiji oblaka, uključujući zamenu

okruženja sa trakama sa kojima se radi

manuelno, koja zavise od lokacije i

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


kojima se teško pristupa dok su na

snazi naredbe za ostanak kod kuće

- Dublja posvećenost automatizaciji

i organizovanju virtuelnog procesa

rada, uz veću posvećenost interoperabilnim

otvorenim uslugama (uslugama

koje nisu u vlasništvu proizvođača)

- Sposobnost generisanja sveobuhvatnog

uvida u celokupan poslovni

sistem

- Praćenje upravljanja i produktivnosti,

uz brže smenjivanje ciklusa

ažurnih informacija o rukovođenju,

zastupljenije deljenje lekcija o organizacionim

i operativnim poslovima,

viši nivo komunikacije kroz sve funkcije,

i donošenje odluka.

Imperativ broj 4:

Unapređenje agilnosti

i efikasnosti

Preporučeno za operativne direktore

Zaključno sa krajem 2019. godine,

standardni operativni model za kompanije,

vlade i druge organizacije bio

je zasnovan na lokaciji: ljudi su odlazili

na posao - posao nije dolazio kod njih.

Kupci ili klijenti su se fizički prevozili na

određenu lokaciju da bi nešto obavili -

na primer, da bi ostvarili pristup beneficijama

koje nudi vlada, posetili lekara,

kupili voće i povrće ili prisustvovali

događajima.

COVID-19 je sve to promenio. Sada,

posao je došao do nas, gde god da

se nalazimo. I sa zaposlenima, kupcima

i dobavljačima radimo virtuelnim

putem. Neke organizacije izborile su

se sa ovom prinudnom „digitalnom

transformacijom“ bez poteškoća,

dok su kod nekih ta nastojanja bila

promenljiva.

Ključ uspešnog nastavka transformacije

iz virtuelne u fizičku ravan,

korišćenja novostvorene agilnosti

i inovacija, leži u cloud tehnologiji.

U budućnosti, organizacije će morati

da nastave modernizaciju poslovanja

da bi ostvarile ogromne prednosti

sposobnostima koje proističu iz

cloud tehnologije: nezavisnost od lokacije,

fleksibilnost u radu sa talentima,

skalabilnost, interoperabilnost i neprimetan

prelazak na virtuelizovan rad

i model isporučivanja - ono što nazivamo

isporučivanjem putem cloud tehnologije.

Gde god da se organizacija nalazi

na putu digitalne transformacije, iz

onoga što smo do sada naučili, operativni

direktori mogu da izvuku nekoliko

pouka o operativnosti. Prvo, tamo

gde je cloud tehnologija nekada bila

poželjno krajnje stanje za budućnost,

ona je sada neizostavno direktno

okruženje. Drugo, organizacije mogu

da napreduju brže nego što su mislile

i da budu agilnije nego što su verovale

da je moguće. Treće, ranije racionalizacije

koje su sprečavale uspešnu - i

brzu - digitalnu transformaciju više se

ne mogu tolerisati. Potreba kompanija

da postanu agilna digitalna preduzeća

je od suštinskog značaja, i to mora da

se dogodi sada.

Do toga se dolazi promenama u shvatanjima

generalnih direktora i drugih.

Sedamdeset i devet odsto nosilaca

izvršnih funkcija kaže da će agilnost

preduzeća kao centralna poslovna

sposobnost za njih biti prioritet

tokom naredne dve godine.

Ta promena je naročito značajna

u zdravstvu, gde je u skorije vreme

došlo do napretka na više polja. Jedan

pružalac usluga je, na primer, brzo

uveo u upotrebu COVID-19 aplikaciju

za pacijente koji su se nalazili kod kuće,

i time pomogao grupi od više od 3.000

ljudi da prate svoje simptome i stupaju

u kontakt sa lekarima na daljinu.

U drugom primeru, velika agencija

vlade jedne evropske zemlje povećala

je obim korišćenja svoje internet aplikacije

za davanja socijalnih službi da

bi udovoljila rastućoj potražnji korisnika.

U međuvremenu, infrastruktura

virtuelne radne površine brzo se uvodi

u upotrebu da bi se ublažio uticaj

društvenog distanciranja.

Svi ti napori – koje je omogućila bezbedna

cloud tehnologija - poboljšavaju

efikasnost i podržavaju nove radne

prakse, i služe kao pokretač transformacije

i modernizacije. Organizacije

koje prihvataju tehnologiju javnih i hibridnih

oblaka već koriste ovu krizu

kao priliku da iz svega izađu jače, bolje

i otpornije.

Otpornost je rezultat kombinacije

planiranja, upravljanja i agilnosti.

Konačno, dok operativni direktori

razmatraju dugoročnije prioritete, korist

od usklađenog rada na širem operativnom

polju biće uvećana. Zbog

COVID-19, prelazak na radikalnu agilnost

postaje sve brža širom planete, uz

značajne implikacije.

Operativni direktori treba da vrše

planiranje za sledeće promene:

- Uslužni sektor privrede će rasti, u

čemu će pokretačka snaga biti operativni

modeli zasnovani na cloud

tehnologiji. To će karakterisati masovno

usvajanje glavnog toka robnih

usluga, ali i usvajanje specijalizovanih

usluga u tržišnim nišama. Jedna od

najznačajnijih „usluga“ biće pristup

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


specijalizovanim resursima na zahtev

- Operacije i sredstva od kritičnog

značaja biće prebačeni isključivo na

cloud tehnologiju radi unapređenja

otpornosti, ali i radi komoditizacije

radnog opterećenja i optimizacije

troškova

- Delotvorno, bezbedno i agilno upravljanje

višestrukim instancama cloud

tehnologije će postati kompetencija

od kritičnog značaja, u tandemu sa

ubrzanom modernizacijom centralnih

računara i značajnom transformacijom

arhitekture podataka

- Finansijski modeli prilagođavaće

se dinamičkim operativnim faktorima

u realnom vremenu, na osnovu

povećanog unosa podataka od servisnih

partnera unutar ekosistema cloud

tehnologije /pouzdane mreže

- Korišćenje izvora na zahtev postaće

jednostavnije, uobičajenije i neophodnije,

putem pouzdanih platformi

omogućenih blokčejn tehnologijom

- Rad sa kupcima biće optimizovan

za njihovo privlačenje, usluživanje

i zadržavanje u virtuelnom svetu.

Iskustva zavisna od lokacije biće dopunjena

virtuelnim platformama koje

promovišu divljenje obožavalaca izraženo

na digitalni način

- Povećana automatizacija, primena

veštačke inteligencije i drugih naprednih

tehnologija biće pokretačka

snaga efikasnosti, uz kvalitet, bezbednost,

saradnju i inovativnost. Prelazak

na digitalne usluge smanjiće zavisnost

organizacija od putovanja i fizičkog

prisustva

- Modeli isporuke zasnovani na

cloud tehnologiji, koji u odgovarajućim

razmerama omogućavaju isporuke

širom planete i pomažu u smanjenju

rizika od prekida, postaće norma

Imperativ broj 5: Zaštita od

novih rizika u sajber

bezbednosti

Preporučeno za direktore za informatičku

bezbednost

Dok se svet bori protiv uticaja

COVID-19, sajber kriminalci su se

mobilisali. Koristeći pandemiju, oni

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


pokreću nove napade, služeći se taktikom

koja seže od kampanja „pecanja“

i zloćudnih domena, pa do

zloćudnog softvera i softvera za iznudu

otkupa sa jasno određenom

metom. Od februara, kada je pandemija

postala globalna, IBM-ov

X-Force je uočio povećanje od 4.300

odsto kada je reč o neželjenim porukama

u vezi sa korona virusom. Sajber

kriminalci koriste pandemiju korona

virusa kao pokretačku snagu za svoje

poslove, sa virusom kao temom za

prodaju zloćudnog softvera na „dark

vebu“, nudeći čak i kodove za popuste

koji na neki način imaju veze sa virusom.

Oni takođe ubrzano uspostavljaju

domene: Verovatnoća da su domeni

koji imaju veze sa COVID-19 zloćudni

veća je za 50 odsto nego kod drugih

domena registrovanim u istom vremenskom

periodu.

Za organizacije koje su nedovoljno

pripremljene ovo je bilo potpuno

iznenađenje. Zapravo, 76 odsto organizacija

nema plan odgovora na incidente

koji je dosledno primenjen u

čitavom preduzeću. Iznenađujuće je

da svaka četvrta organizacija uopšte

nema bilo kakav plan. Ali, čak i one čije

poslovanje poseduje otpornost napregnute

su do krajnjih granica usled

razmera trenutne pandemije, koje su

bez presedana.

Imajući u vidu uslove koji trenutno

vladaju, svako treba da ponovo

razmotri sopstvenu sajber otpornost.

Još jednom, to vidimo i po podacima,

jer nam je, u poređenju sa periodom

pre COVID-19, blizu 30 odsto više nosilaca

izvršnih funkcija reklo da sajber

bezbednost kao poslovna sposobnost

za njih predstavlja prioritet.

Brz prelazak na rad na daljinu sajber

kriminalcima je otvorio nove kanale

za prodor. Mnogi radnici koji posao

sada obavljaju van svojih radnih

mesta ne poseduju bezbednu opremu

ili protokole kojima bi digitalnu bezbednost

podigli na najviši nivo. Budući

da zaposleni pristupaju korporativnim

mrežama preko ličnih uređaja, hakeri

ispituju konfiguracije bežičnih mreža i

konekcije virtuelnih privatnih mreža da

bi pronašli njihove slabe tačke. Dok se

ljudi okupljaju oko platformi za podsticanje

produktivnosti zasnovanih

na cloud tehnologiji, zlonamerni akteri

koriste situaciju - između ostalog,

„hakujući“ i ometajući sastanke

koji se odvijaju putem prenosa uživo.

Po rezultatima nedavne ankete koju

je sproveo Threatpost, 40 odsto ispitanika

reklo je da se broj sajber napada

povećao otkako su omogućili rad

na daljinu.

Direktori za informatičku bezbednost

moraju da predvode napore u

cilju unapređenja mehanizama planiranja

i odgovora u svojim organizacijama.

Saveti direktorima za informatičku

bezbednost šta treba da preduzmu

radi postizanja veće zrelosti na planu

sajber bezbednosti uključuju sledeće:

- Implementirajte bezbednosnu

telemetriju i analitiku. Rana detekcija i

odgovor iziskuje automatizovano prikupljanje

podataka. Pomoću moderne

telemetrije i beleški u dnevničkim

datotekama, mogu se modelirati vektori

napada, kreirati potpisi i reprodukovati

upadi.

- Razvijte mogućnosti bezbednosne

automatizacije. Ulaganja u automatizaciju

sama sebe mogu da otplate:

organizacijama koje nisu uvele u

upotrebu bezbednosnu automatizaciju

upadima su pričinjeni izdaci koji su

bili 95 odsto viši nego kod organizacija

sa uvedenom potpunom automatizacijom.

- Upotrebljavajte obaveštajne podatake

o pretnjama i doprinesite njihovom

prikupljanju. Bezbednosne

usluge zasnovane na cloud tehnologiji

saobraćaj prate na operativnoj oblasti

koja je znatno veća od bilo koje

pojedinačne organizacije, pružajući

obaveštajne podatke o pretnjama koji

poboljšavaju sajber otpornost svih organizacija,

a korišćenje obaveštajnih

podataka tako velikog obima ubrzava

detekciju i odgovor.

- Saradnju i neprestano učenje

učinite prioritetom. Organizacije koje

poseduju sajber otpornost funkcionišu

u stalnom ciklusu koji čine otkrivanje,

učenje, prilagođavanje i ponavljanje.

U kriznim vremenima, delotvorno

otklanjanje štete nastale usled pretnji

svodi se na sposobnost pojedinaca

da zajednički rade na složenim problemima.

- Podignite svest o bezbednosti.

Bezbednost predstavlja stratešku sposobnost.

Jednom studijom otkriveno

je da 51 odsto organizacija koje se odlikuju

sajber otpornošću direktore i upravu

obaveštavaju o sprečavanju, detekciji

i obuzdavanju sajber pretnji, kao

i o naporima sa ciljem odgovaranja

na njih.

- Ubrzajte napore za ublažavanje

pretnji. Direktori za informatičku bezbednost

moraju biti vešti u forenzičkoj

analizi i „lovu“ na pretnje, imajući u

vidu koristi od upravljanja višestrukim

instancama cloud tehnologije radi

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


omogućavanja specijalizovanih servisa

koji mogu pomoći u odvraćanju naprednih

pretnji, odnosno otklanjanju

pričinjene štete.

- Izgradite digitalno poverenje.

Razmislite o tome kako ekosistem

zasnovan na cloud tehnologiji

prerasta u mrežu poverenja. U svetu

međuzavisnih partnera, bezbednost

je deljena odgovornost i otpornost je

zajednička poslovna korist. Lideri treba

da sarađuju sa partnerima radi uspostavljanja

zajedničkog upravljanja

za korisnike, identitete, uređaje na krajnjim

tačkama i operativna sredstva.

Imperativ broj 6: Smanjenje

operativnih troškova i

unapređenje kontinuiteta

lanca snabdevanja

Preporučeno za finansijske direktore i

direktore lanaca snabdevanja

Kompanije uspostavljaju lance snabdevanja,

očekujući da materijali i drugi

ulazni faktori budu dostupni u zavisnosti

od toga kada, gde i na koji

način su potrebni. Kriza koju je izazvao

COVID-19 u potpunosti je opovrgla tu

pretpostavku, što ukazuje na potrebu

za dinamičnijim lancima snabdevanja

koji se odlikuju bržim odzivom i povezani

su sa ekosistemom i procesima

organizacije.

Organizacije su se takođe suočile

sa značajnim izazovima kada je reč

o likvidnosti. Dok se uticaj COVID-19

značajno razlikuje od industrije do industrije,

za prosperitet će biti potrebno

ponovno uspostavljanje ravnoteže

i usklađivanje sa novom normalnošću.

Sposobnost generisanja granularnih

podataka o lancima snabdevanja

u realnom vremenu prešla je put

od poželjne do neophodne.

Na sreću, alati i pristupi koji su

na raspolaganju za rešavanje pitanja

troškova znatno su sofisticiraniji

i efikasniji od pristupa primenjenih

u prošlim recesijama, koje karakteriše

„stezanje kaiša“. Sada je moguće stvoriti

prilike za skok do nove granice efikasnijih

i delotvornijih performansi.

Finansijski direktori i direktori za lance

snabdevanja moraju da analiziraju

današnje bolne tačke radi bolje pripremljenosti

za sutrašnjicu. Iako niko

ne može da predvidi šta će se dogoditi,

organizacije mogu da koriste veštačku

inteligenciju i druge tehnologije - kao

što su automatizacija, blokčejn, internet

stvari, 5G i edge računarstvo - da

na inteligentan način izvrše rebalans

troškova, izgrade inteligentniji globalni

lanac snabdevanja i doprinesu da ono

nezamislivo postane očekivano.

Dok očekujemo drugačiju stvarnost

koja će tek doći, cilj je bolje integrisanje

podataka i tehnologije radi izgradnje

inteligentnijih i boljih lanaca snabdevanja.

To će biti od pomoći u trenutnoj

krizi koja traje, kao i prilikom

budućih nepredviđenih događaja iz

domena teorije o „crnom labudu“, i

kompanije dovesti u poziciju za bolje

ishode kada se ukaže prilika - kao i

za sistemska smanjenja operativnih

troškova.

Dva centralna alata su: upotreba digitalnih

blizanaca, koji na virtuelan način

mogu da simuliraju širok dijapazon

ishoda i stvaranje kontrolnog tornja

koji u celom preduzeću obezbeđuje

centralizovano digitalno čvorište operativne

vidljivosti i donošenje odluka

podržano veštačkom inteligencijom.

Uz data-centričnu kulturu saradnje, to

može eliminisati silose. Inteligentni to-

kovi rada razlažu silose, koristeći konvergentne

tehnologije za isporučivanje

samoučećih i autokorektivnih sveobuhvatnih

lanaca snabdevanja.

U kombinaciji sa spojenim sposobnostima

interneta stvari i blokčejna, ovi

alati omogućavaju organizacijama da u

realnom vremenu vide gde se njihovi

proizvodi nalaze u svetu, istovremeno

pomažući finansijskim direktorima i direktorima

lanaca snabdevanja da bolje

razumeju „uzvodne" i „nizvodne" efekte

potencijalne ranjivosti i poremećaja.

Sve ovo takođe može da omogući brži

odziv, i to obično uz niže troškove nego

uz upotrebu tradicionalnih alata.

Imperativ broj 7: Podržite

pružaoce zdravstvenih

usluga i vladine servise

Preporučeno za direktore medicinskih

službi i rukovodioce javnog sektora

Radikalne promene prouzrokovane

korona virusom naročito su teško pogodile

pružaoce zdravstvenih usluga

i agencije, kao i mnoge vladine servise.

Ako bilo koji deo društva iziskuje

dodatnu agilnost koju tehnologija

sada omogućava da bi pružio pomoć

potrebnu tako velikom broju građana,

onda su to ti delovi društva.

Jedan ključni element je širenje i

nadogradnja potencijala tehnološkog

interfejsa usredsređenog na čoveka.

To počinje pružanjem pomoći onima

koji žure da pronađu prave

načine lečenja, vakcine i lekove -

naučnicima, istraživačima i zdravstvenim

stručnjacima angažovanim u vladi

ili van nje. Ali, u ovo su uključeni i

pružaoci usluga koji danas pomažu u

održanju fizičkog, mentalnog i ekonomskog

zdravlja građana.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Watson Assistant: Davanje brzih, preciznih odgovora

Kada se dogodio udar COVID-19, ljudi su potražili odgovore o simptomima i lokacijama za testiranje, o

statusu škola i prevoza i o čitavom nizu javnih servisa. To je odmah opteretilo vladine agencije, bolnice,

škole, neprofitne organizacije i druge ustanove. Vreme čekanja na odgovore proteglo se na više sati.

Sve je to osujećivalo napore usmerene ka tome da građani, klijenti i zaposleni budu što je moguće

bezbedniji. Tu je na scenu stupio IBM, udružujući postojeće kapacitete Watson Assistanta za obradu

prirodnih jezika iz IBM Researcha i najsavremeniji kompanijski sistem za pretragu pomoću veštačke

inteligencije u okviru sistema Watson Discovery. Cilj je bio obučavanje Watson Assistanta da razume i

odgovara na uobičajena pitanja o COVID-19, dostupna na javnom „cloudu“ IBM-a.

Uz korišćenje trenutno dostupnih podataka iz spoljnih izvora, među kojima su američki Centri za

kontrolu i prevenciju bolesti, Watson Assistant je uveden u upotrebu da bi pomogao vladinim i

zdravstvenim organizacijama širom SAD i sveta - od grada Lankastera u Kaliforniji, u okrugu Los

Anđeles, do okruga Ocego u Njujorku, i od ministarstva zdravlja Češke do grčkog ministarstva za

digitalnu upravu. Za potrebe Centra za medicinske nauke Univerziteta u Arkanzasu, IBM je u roku od

devet dana u upotrebu uveo virtuelnog agenta koji brzo odgovara na pitanja o testiranju, simptomima

ili resursima, elektronskim putem usmeravajući relevantne upite mobilnoj trijažnoj klinici za COVID-19

da bi se ubrzalo davanje odgovora.

Nova tehnološka organizacija kojom

rukovode volonteri, nazvana

U.S. Digital Response, već pomaže

opštinama u automatizaciji njihovih

mehanizama za izveštavanje

o COVID-19, a takođe pomaže lokalnim

vlastima da virtuelnim putem

građanstvu omoguće pristup uslugama

koje su ranije bile dostupne jedino

uz lični dolazak.

Druge zdravstvene i vladine agencije

raspoloživi kapacitet ljudi koji

rade u njihovim kontaktnim centrima

proširuju tehnologijom virtuelnih

agenata, vrstom veštačke inteligencije

koja odgovara na neka pitanja klijenata

bez ljudske intervencije. Budući

da se na uobičajena pitanja odgovara

brže zahvaljujući automatizaciji

i veštačkoj inteligenciji, ljudi-agenti

imaju veću slobodu za angažovanje

na poljima koja su složenija ili zahtevaju

ličnu, empatičku crtu, kao u slučajevima

kada se prima obaveštenje o

nečijoj smrti.

Virtuelni agenti i drugi digitalni asistenti

takođe ubrzavaju rad, odnosno

proširuju kapacitete za utvrđivanje ispunjenosti

uslova za socijalne naknade.

U dugoročne implikacije pandemije

biće uvrštena i nova očekivanja

građana kada je u pitanju trenutni

i daljinski pristup zdravstvenim

i vladinim informacijama i uslugama.

Ispunjavanje tih očekivanja

unaprediće svest o zdravstvenom

sistemu i otpornost, ali i pomoći u

otklanjanju posledica gubitka radnih

mesta. Razvoj sofisticirane strategije

koja kombinuje snagu ljudi i mašina

biće takođe od centralnog značaja

u pripremama za delotvornu reintegraciju

radnih timova koji sada rade

na daljinu, kroz sve aspekte ovih

oblasti i industrija i, svakako, kroz sve

aspekte privrede i društva.

Pripreme za drugačiju

svarnost

Zaštitni protokoli sami po sebi uzimaju

ogroman danak u vidu izgubljenih

radnih mesta, poremećenih

planova i budućnosti stavljene „na

čekanje“. Ne znamo kakav će biti

konačni efekat ili kada će se situacija

razrešiti, kada ćemo „preteći“ krivulju

ili kako će svet izgledati pošto

to učinimo.

Ali jedan srećan aspekt ere u kojoj

živimo je sofisticiranost našeg digitalnog

sveta. Mi posedujemo mrežu

virtuelnih konekcija. Širok dijapazon

uređaja, softvera i tehnologija

omogućava nam da funkcionišemo,

planiramo i odgovorimo na ovu krizu

na način na koji se u proteklim erama

nikada nije moglo. Na taj način,

promene koje doživljavamo su priprema

za budućnost. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Ključ za bra vu

tran sfor ma ci je


Zbog glo bal nih me ra spre ča va nja ši re nja vi ru sa ko ro na na čin po slo va nja se u zna čaj noj me ri

me nja, po tvr đu ju ći još jed nom neo p hod nost di gi tal ne tran sfor ma ci je. Ne ke lek ci je iz pan de mi je

mo žda će se mo ći is ko ri sti ti i za da lji rast, pa vre di uči ti iz is ku stva dru gih i po slu ša ti šta ima ju da

ka žu ru ko vo di o ci us peš nih kom pa ni ja ko je su i u ovim okol no sti ma pro naš le svoj mo dus vi ven di.

Me đu ta kvi ma sva ka ko je Vla di mir Po po vić, iz vrš ni di rek tor kom pa ni je In gram Mi cro za Ju goi

stoč nu Evro pu.

Si tu a ci ja sa pan de mi jom

Co vi da 19 se i da lje kompli

ku je. Ka ko to tre nut no

uti­če na vaš po­sao?

CO VID-19 pan de mi ja je so bom done

la re de fi ni ci ju mno gih aspe ka ta živo

ta, te ta ko i na či na oba vlja nja po sla.

Kao i sve od go vor ne kom pa ni je na našem

tr žiš tu, i In gram Mic ro je uskla dio

na čin po slo va nja tre nut noj si tu a ci ji, tako

da se sve ope ra ci je, gde je to mogu

će, oba vlja ju ra dom od ku će.

Kva li tet nim ra dom, po sve će noš ću

i po zi tiv nim du hom naš tim ostvaru

je re zul ta te po slo va nja na pla ni ranom

ni vou, te sa tog aspek ta ne uoča

va mo zna čaj ne uti ca je pan de mije.

Sa dru ge stra ne, druš tve na kompo

nen ta po sla u kon tek stu vi đa nja sa

lju di ma i sa sta na ka je do ži ve la pot punu

tran sfor ma ci ju u vir tu el no okru ženje.

Sve sni smo da no va re al nost nema

krat ko roč ni ka rak ter, već da je neop

hod no da joj se u pot pu no sti pri la godi

mo ka ko bi smo odr ža li kon ti nu i tet

ži vo ta i po slo va nja. Lič no sam iz u­

zet no za do vo ljan ka ko In gram Mic

ro tim sa vla da va iza zo ve na met nu te

no vim okol no sti ma.

Izazovi „novog normalnog“

Ova situacija je pokazala da broj­ne

kom­pa­ni­je na na­šem tr­žiš­tu dosta

kasne sa digitalnom transformcijom.

Šta bi­ste im sa­da pre­po­ru­či­li?

Glo bal na CO VID-19 pan de mi ja

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


je eska li ra la po tre bu kom pa ni ja za

tran sfor ma ci jom ka ko bi od go vo rile

na neo če ki va ne pro me ne u pona

ša nju kli je na ta i no ve tr žiš ne rizi

ke. Ima ju ći u vi du da no vo na stala

pro me na ni je pri vre me na, već da

ceo svet pro la zi kroz tran sfor ma ciju,

neo p hod no je pre i spi ta ti i po novo

de fi ni sa ti pri o ri te te du go roč ne

stra te gi je i di gi tal nog port fo li ja svake

kom pa ni je. U za vi sno sti od uti caja,

ne ke or ga ni za ci je će bi ti pri nu đene

na eks pre snu di gi ta li za ci ju u najpo

go đe ni jim seg men ti ma po slo vanja.

Naj bo lji sa vet bi bio, ma ko li ko

bi la ur gent na tran sfor ma ci ja, da najpre

tre ba re de fi ni sa ti stra te gi ju i u

skla du sa istom spro vo di ti tran sforma

ci ju uz po u zda ne part ne re sa doka

za nim is ku stvom. Je di no ta ko se

mo že obez be di ti kon ti nu i tet po slova

nja u bu duć no sti kao i oprav danost

in ve sti ci je.

Da li, po va šem miš lje nju, rad

na da lji nu u ovim okol no sti ma

uti­če na pro­duk­tiv­nost u kom­pani­ja­ma?

Uti caj ra da na da lji nu na pro duktiv

nost kom pa ni je je vr lo in di vi du a­

lan za sva ku kom pa ni ju i u di rekt noj

je spre zi sa de lat noš ću i na či nom

po slo va nja. Čak i unu tar kom pa nije

se taj uti caj raz li ku je od ode lje nja

do ode lje nja. Ne sum nji vo je da su

in du stri je ko je se osla nja ju is klju čivo

na fi zič ki kon takt sa svo jim kli jenti

ma zna čaj no po go đe ne, jer ni nema

ju mo guć nost da svoj rad or gani

zu ju na da lji nu.

Što se ti če IT sek to ra, u ve ći ni

kom pa ni ja je rad na da lji nu, tj. rad

od ku će, i pre pan de mi je po sto jao

kao op ci ja ko ja se, ui sti nu, ni je to li ko

ma sov no pri me nji va la. Lič ni kon takt

se u na šoj kul tu ri pod ra zu me va, te

ve ro vat no otu da ra ni ja ne do volj na

na klo nje nost mo de lu „rad od ku će“.

U no voj re al no sti, u ko joj je rad od

ku će do mi nant ni mo del ra da, uo čava

ju se ra zni pra te ći iza zo vi ko ji dola

ze od spa ja nja po slov nog i pri vat

nog seg men ta ži vo ta u je dan pro­

stor. Har mo nič na us kla đe nost ova

dva seg men ta ni je uvek mo gu ća.

Slu ša ju ći raz ne pri me re iz sva ko dnevi

ce, vi dim da su se lju di u zna čaj noj

me ri pri la go di li no vom mo de lu. Vreme

će po ka za ti da li će i na ko ji način

pro duk tiv nost bi ti afek ti ra na. Za

sa da, IT in du stri ja po ka zu je zna čaj nu

ot por nost i odr ža va kon ti nu i tet produk

tiv no sti.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Postoji utisak da su kompanije koje

se nisu na vreme transformisale

upa­le u sta­nje od­re­đe­ne po­slovne

konfuzije. Sada su shvatile da

im je pro me na ur gent na, ali i da lje

su u nedoumici šta je potrebno da

ura­de. Po­sto­ji li na­čin da im se pomog­ne

da iza­đu iz tog vr­tlo­ga?

Sva ka bra va ima svoj ključ i sva ki

pro blem ima svo je re še nje, pa ta ko

i ovaj. Sve o bu hvat na ana li za tre nut

nog sta nja i pri o ri te ti za ci ja ak tivno

sti su ključ ni u ovom tre nut ku. Uz

pra vi lan sa vet od stra ne po u zda nih

part ne ra sa do ka za nom eks per ti zom

u obla sti, u krat kom ro ku se mo gu

de fi ni sa ti ključ ni ko ra ci i de fi ni sa ti

vre men ski plan nji ho ve re a li za ci je.

U si tu a ci ji u ko joj je po slo va nje vi so ko

ugro že no, po treb no je fo ku si ra ti se

na ona re še nja ko ja će u naj kra ćem

vre men skom ro ku da ti naj bo lje rezul

ta te u po gle du opo rav ka. Ovakve

od lu ke ni je jed no stav no do ne ti,

te je za to neo p hod no učeš će i bli ska

sa rad nja kon sul ta na ta i no si la ca poslo

va nja ka ko bi se in ve sti ci je pra vil

no ras po re di le i obez be di la in ter na

po drš ka u kom pa ni ji za spro vo đe nje

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


usvo je nog pla na u oče ki va nom kvali

te tu i vre men skim okvi ri ma.

Sve o bu hvat na po drš ka

part ne ri ma

Na ko­ji na­čin In­gram Mic­ro obez­be­đu­je

po­drš­ku svo­jim part­ne­rima?

In gram Mic ro svo jim part ne ri ma nudi

ši rok iz bor pro gra ma i uslu ga, od

sred sta va za fi nan si ra nje, obra zova

nje, obu ku i raz voj po slo va nja do

mar ke tin ških uslu ga i teh nič ke pomo

ći pre i na kon pro da je. Po red seg

men ta pre pro da je teh no loš kih reše

nja, In gram Mic ro svo jim part neri

ma pru ža i mo guć nost po ve zi vanja

sa glo bal nim i lo kal nim tr žiš ti ma,

teh no lo gi ja ma i re sur si ma na tr žiš

tu i pro da ji nji ho vih pro iz vo da. Na še

uslu ge pre va zi la ze kla sič nu di stri bu ciju

- nu di mo mar ke ting, obr nu tu lo gisti

ku i pa ket uslu ga ka ko bi smo naše

part ne re br zo, pre ci zno i efi ka sno

po ve za li sa nji ho vim kup ci ma.

Uspeh na ših part ne ra je me ri lo našeg

uspe ha i zbog to ga smo im u

pot pu no sti po sve će ni u svim aspek

ti ma po slo va nja.

In­te­re­sant­no da u va­šem port­foli

ju po sto ji i fi nan sij ska po drš ka.

Ka­ko to funk­ci­o­ni­še?

Pri su stvo na raz li či tim tr žiš ti ma

na še kom pa ni je da je nam pri stup resur

si ma glo bal nih fi nan sij skih in stitu

ci ja, što nam da lje omo gu ća va da

us peš no in ve sti ra mo ne sa mo u naš

raz voj, već i u raz voj po slo va nja naših

part ne ra. U za vi sno sti od po treba

i ni voa sa rad nje sa part ne ri ma,

In gram Mic ro nu di sve o bu hva tan

pa ket fi nan sij skih re še nja i kre dit ne

po drš ke ka ko bi na šim part ne ri ma

omo gu ćio ala te za rast po slo va nja.

Di zaj ni ra ni po seb no za IT ka nal, na ši

pro gra mi pru ža ju part ne ri ma re surse

za po drš ku obrt nog ka pi ta la, kao

i mo guć nost da nji ho vim kraj njim

kup ci ma po nu de kre a tiv na re še nja

za fi nan si ra nje, omogućavajući ta ko

part ne ri ma da bu du kon ku rent ni ji.

Fi nan sij ske uslu ge su neo p hod ne

za part ne re ko ji ozbilj no raz miš ljaju

o pro ši re nju po slo va nja i pru ža nju

veće po slov ne vred no sti kli jen ti ma.

Bez pra vog fi nan sij skog part ne ra i

uslu ga, do ba vlja či re še nja ne mo gu

da ostva re svoj pu ni pro daj ni po tenci

jal i u ri zi ku su da pro pu ste pro fi tabil

ne po slov ne pri li ke.

Pre po znat u ce loj in du stri ji kao

stra teš ki fi nan sij ski part ner, In gram

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Mic ro olak ša va pru ža o ci ma re še nja

da raz vi ja ju svo je po slo va nje, zbog

če ga je ste kao od lič nu re pu ta ciju

omogućavajući uspeh part ne ri ma

kroz ra zno li ku po nu du po drš ke.

Re­ci­te nam par re­či i o va­šoj logi­stič­koj

po­drš­ci.

Kao je dan od naj ve ćih glo bal nih distri

bu te ra ko ji is po ru ču je vi so ko prila

go dlji va re še nja ši ro kom spek tru indu

stri ja, In gram Mic ro svo jim partne

ri ma obez be đu je naj bo lju dostup

nost, naj br žu i naj po u zda ni ju

is po ru ku kroz svo ju glo bal nu mre žu sa

više od 119 distributivnih centara. Raz

vi ja mo i odr ža va mo part ner stva koja

sma nju ju troš ko ve u lan cu na bav ke,

stva ra ju efi ka snost i po bolj ša va ju kva litet

uslu ge ka ko bi stvo ri li kon ku rent nu

pred nost za na še part ne re.

De vet na est na pred nih lo gi stič kih

cen ta ra (ALC) u Evro pi sto je na ras

po la ga nju na šim part ne ri ma za pou

zda no i pra vo vre me no snab de vanje.

Na ši ALC-ovi pru ža ju pot pu nu

po kri ve nost i stra teš ki su lo ci ra ni za

efi ka sno op slu ži va nje vi še ze ma lja.

Sva ki naš ALC nu di kup ci ma niz skala

bil nih i flek si bil nih uslu ga sa dodat

nom vr red noš ću u ce lom lan cu

snab de va nja.

Di gi tal na so li dar nost

Ovlaš­će­ni tre­ning cen­tar In­gram

Mic­ra za dr­ža­nje obu­ka nu­di širok

spek tar kur se va za obu ku proda­va­ca

i in­že­nje­ra. Da li on u ovakvim

okol no sti ma ra di na za do volja­va­ju­ćem

ni­vou?

Sa po čet kom CO VID-19 epi de mi je

u Sr bi ji po kre nu li smo pro je kat Di gital

na so li dar nost, kroz ko ji smo kao

vo de ći di stri bu ter IT opre me i softve

ra, u sa rad nji sa na šim ven do rima,

na ras po la ga nje sta vi li bes plat ne

obu ke kao i ko riš će nje ala ta i softve

ra za uče nje i rad od ku će. Že le li

smo da u si tu a ci ji u ko joj smo se svi

naš li što vi še olak ša mo ko mu ni ka ciju

unu tar i iz van or ga ni za ci ja, ali i da

pod stak ne mo una pre đe nje teh nološ

kih zna nja i veš ti na.

Od ziv je neo če ki va no ve li ki i iz u ­

zet no mi je dra go da je naš tre ning

cen tar ta ko do bro pre po znat i vi soko

r a ng ir a n o d s t r an e s t r u čn e z aj e-

d ni ce. Za hval ni smo što nam je inže

njer ska za jed ni ca po klo ni la po vere

nje i na sta vi će mo da kroz tre ning

cen tar do pri no si mo una pre đe nju

zna nja i sti ca nju teh no loš kih eks perti

za. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Of­fi­ce Mic­ro­soft 365

za va­še po­slo­va­nje

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Ve­ro­vat­no ste svi vi u ne­kom mo­men­tu ču­li za Of­fi­ce 365, ali je ve­ći­na vas sma­tra­la da je reč o

naj­no­vi­joj ver­zi­ji pa­ke­ta či­je apli­ka­ci­je već ko­ri­sti­te za ob­ra­du tek­sta, ta­be­lar­ne pro­ra­ču­ne i pravlje­nje

po­slov­nih pre­zen­ta­ci­ja. Da bi se ko­nač­no iz­be­gla za­blu­da ni­je ni ču­do što je ova uslu­ga od

apri­la ove go­di­ne pre­i­me­no­va­na u Mic­ro­soft 365, sko­ro 9 go­di­na od mo­men­ta ka­da se po­ja­vi­la

na tr­žiš­tu.

Da, MS 365 u se­bi sa­dr­ži

Ou­tlo­ok, Word, Ex­cel i Power­po­int,

ali to je mi­nor­ni

deo ce­le po­nu­de – ono što je bit­nije

je da za ne­kih pet­sto­ti­nak di­na­ra

me­seč­no po rad­nom me­stu do­bi­ja­te

naj­va­žni­je Mic­ro­sof­to­ve ser­ve­re, uz

50 GB pro­sto­ra za elek­tron­sku poš­tu

i čak 1 TB za smeš­taj va­še do­ku­menta­ci­je.

Nje­go­vom im­ple­men­ta­ci­jom

do­bi­će­te pro­fe­si­o­nal­no okru­že­nje za

ko­mu­ni­ka­ci­ju, si­stem za upra­vlja­nje

do­ku­men­ta­ci­jom i elek­tron­skim toko­vi­ma

po­da­ta­ka, iz­veš­ta­va­nje (busi­ness

in­tel­li­gen­ce), upra­vlja­nje projek­ti­ma

i još mno­go to­ga. Pa, da krene­mo

re­dom od naj­va­žni­jih ser­ve­ra i

apli­ka­ci­ja.

Ex chan ge

Mno­go vi­še od mail ser­ve­ra, Exchan­ge

se na­la­zi na tr­žiš­tu još od

1996. go­di­ne. Pro­stor od 50 GB ko­ji

do­bi­ja­te po rad­nom me­stu do­vo­ljan

je za smeš­taj svih pri­mlje­nih i po­slatih

po­ru­ka čak i de­ce­ni­ju una­zad, što

je za ne­ko­li­ko re­do­va ve­li­či­ne vi­še od

ono­ga što ve­ći­na ma­njih i sred­njih

pred­u­ze­ća kod nas do­bi­ja kod svojih

in­ter­net pro­vaj­de­ra, te se mo­raju

do­vi­ja­ti naj­češ­će ta­ko što se po­ruke

ski­da­ju sa ser­ve­ra (POP3/SMTP),

pa neš­to što ste npr. po­sla­li iz kan­cela­ri­je

ne mo­že­te po­sle da po­gle­da­te

kod ku­će ili s mo­bil­nog.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Vr­lo bi­tan seg­ment ko­mu­ni­ka­cije

su i kon­tak­ti i ka­len­dar, te vam i

na tom po­lju Ex­chan­ge pru­ža na­pred­ne

op­ci­je. Za­jed­nič­ke kom­pa­nij­ske

kon­tak­te ne mo­ra­te vi­še dr­ža­ti popi­sa­ne

u ne­kom Ex­cel faj­lu u lo­ka­lu,

već se mo­gu po­ja­vi­ti kao pro­pi­sna

kon­takt li­sta svi­ma u or­ga­ni­za­ci­ji.

Što se ka­len­da­ra ti­če, mo­že­te vi­deti

za­u­ze­će osta­lih ko­le­ga i oni va­še

(ali sa­mo kao in­for­ma­ci­ju o to­me da

je ne­ko za­u­zet u od­re­đe­nom pe­ri­odu,

ne i či­me), ta­ko da je za­ka­zi­va­nje

sa­sta­na­ka mno­go lak­še, bez po­trebe

za pret­hod­nim po­zi­va­njem i prove­rom

ras­po­lo­ži­vo­sti – Ou­tlo­ok će

vam sam pred­lo­ži­ti ter­mi­ne ka­da su

svi ko­je že­li­te na sa­stan­ku slo­bod­ni.

Ta­ko­đe, mo­že­te uba­ci­ti i kon­fe­rencij­sku

sa­lu kao re­surs, ta­ko da i ona

ima svoj ka­len­dar za­u­ze­ća i ne mo­že

se de­si­ti da je ne­ko re­zer­vi­še u pe­rio­du

ko­ji se pre­kla­pa sa ne­kim drugim

sa­stan­kom u njoj.

Pro­me­na si­ste­ma za elek­tron­sku

poš­tu mo­že zvu­ča­ti kao neš­to ve­oma

ne­zgod­no, du­go­traj­no i ri­zič­no

u smi­slu gu­blje­nja po­ru­ka, ali u prak­si

je sve tran­spa­rent­no za kraj­njeg

ko­ri­sni­ka. It ha ca je ra­di­la mi­gra­ci­je

elek­tron­ske poš­te sa do­ma­ćih provaj­de­ra,

Gma­i­la (Go­o­gle Su­i­te) i sa

naj­ra­zli­či­ti­jih mail ser­ve­ra u pro­stori­ja­ma

kli­je­na­ta i ni­jed­na po­ru­ka do

sa­da ni­je bi­la iz­gu­blje­na.

Sha re Po int

Or­ga­ni­za­ci­je se pre­če­sto osla­nja­ju

na to da ima­ju bac­kup po­da­ta­ka sa raču­na­ra

ili fi­le ser­ve­ra ko­ji se skla­diš­ti na

pre­no­sne di­sko­ve ču­va­ne unu­tar istih

pro­sto­ri­ja, što ne re­ša­va pro­blem ako

do­đe do po­ža­ra, po­pla­ve ili ze­mljo­tresa,

jer su ta­da uniš­te­ni i ori­gi­na­li i ko­pije.

Sha­re­Po­int se na­la­zi u obla­ku či­me

se re­ša­va taj pro­blem i obez­be­đu­je se

„bu­si­ness con­ti­nu­ity“, gde mo­že­te nasta­vi­ti

s po­slo­va­njem bu­kval­no u minu­ti­ma

na­kon ova­kvih ili slič­nih ka­tastro­fa.

Im­ple­men­ta­ci­jom ovog si­ste­ma

za­po­sle­ni i da­lje nor­mal­no ra­de sa doku­men­ta­ci­jom

u svo­jim fol­de­ri­ma na

rad­nim sta­ni­ca­ma, ali se sva­ka iz­mena

istog mo­men­ta pro­pa­gi­ra na ser­ver.

Do­ku­men­ta­ci­ja je do­stup­na i pre­ko

web por­ta­la kao i pre­ko mo­bil­ne aplika­ci­je,

ta­ko da joj za­po­sle­ni mo­že pristu­pi­ti

i ako tre­nut­no ni­je na svom radnom

me­stu, što se is­ka­za­lo na­ro­či­to

ko­ri­snim u „work-from-ho­me“ si­tu­a­ci­ji

zbog tre­nut­ne epi­de­mi­o­loš­ke si­tu­a­cije.

Ta­ko­đe, uko­li­ko se pri­li­kom pre­ba­-

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


ci­va­nja do­ku­men­ta­ci­je ura­di nje­no

struk­tu­ri­ra­nje i pro­pi­sna hi­je­rar­hi­ja, doku­men­ta­ci­ji

mo­že pri­stu­pi­ti npr. i ru­kovo­di­lac

or­ga­ni­za­ci­o­ne je­di­ni­ce za­posle­nog,

kao i osta­le ko­le­ge ko­je ra­de

na istim za­da­ci­ma – ovim ne sa­mo da

spre­ča­va­te bes­po­treb­no še­ta­nje doku­men­ta­ci­je

pre­ko elek­tron­ske poš­te,

uz ve­či­to dvo­u­mlje­nje ko­ja je naj­no­vi­ja

ver­zi­ja do­ku­men­ta, već je mo­guć istovre­me­ni

rad vi­še njih nad jed­nim doku­men­tom,

či­me vi­še ne­ma po­tre­be

za do­vi­ki­va­njem pre­ko po­la kan­ce­la­ri­je

ko­le­gi da za­tvo­ri do­ku­ment na ko­me

je ra­dio poš­to je sa­da po­tre­ban va­ma.

Ve­li­ka po­moć u ra­du su i Sha­re­Point

li­ste – sve evi­den­ci­je ko­je ste do sada

dr­ža­li u Ex­ce­lu, kao što su de­lo­vodni­ci,

in­ven­ta­ri i slič­no, mo­gu se kon­verto­va­ti

u ovaj ob­lik, či­me je omo­gu­će­na

nji­ho­va lak­ša do­stup­nost i rad sa poda­ci­ma

u nji­ma – for­mu­lar za po­pu­njava­nje

je ver­ti­ka­lan, što je mno­go pregled­ni­je

od še­ta­nja na­de­sno po ko­lona­ma

u Ex­ce­lu, a mo­že se pre­de­fi­ni­sati

unos po­lja ta­ko da bi­ra­te vred­nost iz

pa­da­ju­ćeg me­ni­ja.

Ini­ci­jal­ni pro­stor za smeš­taj po­data­ka

je već po­me­nu­tih 1 TB, ko­ji se

po­ve­ća­va za do­dat­nih 10 GB po sva­koj

li­cen­ci za rad­no me­sto (za or­ga­ni­za­ciju

od 10 za­po­sle­nih to je do­dat­nih 100

GB pro­sto­ra).

Power Automate

Ra­ni­je zvan Mic­ro­soft Flow, ovaj sistem

slu­ži za au­to­ma­ti­za­ci­ju pro­ce­sa

u va­šoj or­ga­ni­za­ci­ji. Jed­no­stav­ni­je reče­no,

bi­lo ko­ja rad­nja ko­ja se po­navlja,

bi­lo ka­kav ži­vot­ni ci­klus do­ku­menta

ili po­da­tak ko­ji je po­treb­no pre­tumba­ti

iz jed­nog ob­li­ka u dru­gi mo­gu se

iz­vr­ša­va­ti au­to­mat­ski, či­me se ne sa­mo

uma­nju­je rad­no vre­me za iz­vr­še­nje već

i ot­kla­nja mo­guć­nost gre­ša­ka.

Pri­me­ra ra­di, baš na dan ka­da je pisan

ovaj tekst kli­jen­tu It­ha­cae smo za

ma­nje od po­la sa­ta omo­gu­ći­li in­stant

evi­den­ti­ra­nje li­cen­ci – kao naj­ve­ći partner

Au­to­de­ska u re­gi­o­nu on od ma­tič­ne

ku­će do­bi­ja li­cen­ce za kup­ce ko­jima

tre­ba da ima pri­stup i nji­ho­va podrš­ka,

a po­treb­no je na jed­nom mestu

dr­ža­ti sve in­for­ma­ci­je o li­cen­ca­ma.

To su do sa­da ra­di­li ta­ko što su u Excel

fajl ruč­no uno­si­li po­dat­ke o sva­koj

no­voj li­cen­ci. Sa­da flow či­ta sva­ki mail

ko­ji sti­že od Au­to­de­ska i u slu­ča­ju da

se u nje­mu na­la­zi li­cen­ca smeš­ta je u

za­jed­nič­ku do­ku­men­ta­ci­o­nu bi­bli­o­teku

na Sha­re­Po­in­tu, a za­tim iz na­slo­va

po­ru­ke eks­tra­hu­je (par­si­ra­nje tek­sta)

po­dat­ke ko­je smeš­ta u od­re­đe­ne kolo­ne

uz sam do­ku­ment i pro­sle­đu­je licen­cu

kao no­vi mail po­drš­ci.

Sna­ga Po­wer Au­to­ma­tea je u sto­tinak

ko­nek­to­ra za uzi­ma­nje i sla­nje poda­ta­ka

ka naj­ra­zli­či­ti­jim spolj­nim si­stemi­ma,

ta­ko da mo­že­te bu­kval­no auto­ma­ti­zo­va­ti

da se jed­nim kli­kom na

ba­zu kli­je­na­ta kre­i­ra ugo­vor sa po­punje­nim

po­da­ci­ma o tom kli­jen­tu, poša­lje

au­to­mat­ski od­go­vor­noj oso­bi klijen­ta

u PDF for­ma­tu na pot­pi­si­va­nje,

po­da­ci iz nje­ga po­ša­lju ma­i­lom vašem

spolj­nom knji­go­vo­đi, a va­ma krei­ra

pod­set­nik 5 da­na pred is­tek ugovo­ra

(kon­kre­tan slu­čaj ko­ji smo raz­vi­li

kod ne­ko­li­ko na­ših kli­je­na­ta). Ili neš­to

neo­ba­ve­zni­je: uko­li­ko ne­ko ob­ja­vi no­vi

tekst na od­re­đe­nom saj­tu (Wor­dPress

ko­nek­tor) au­to­mat­ski će se po­sta­vi­ti

nje­gov na­slov sa lin­kom na FB stra­ni­ci

kom­pa­ni­je i za­tim svi­ma u mar­ke­tin­gu

po­sla­ti mail s oba­veš­te­njem o to­me.

PowerApps

U okvi­ru pa­ke­ta do­bi­ja­te i ovaj alat

ko­ji slu­ži za raz­voj desk­top i mo­bil­nih

apli­ka­ci­ja ko­je će ba­ra­ta­ti po­da­ci­ma

unu­tar va­še or­ga­ni­za­ci­je. Raz­voj je jed­no­sta­van,

te i sa­mi vr­lo br­zo mo­že­te

od ne­ke Sha­re­Po­int li­ste kre­i­ra­ti aplika­ci­ju

ko­jom se ona mo­že po­pu­njava­ti

i sa mo­bil­nog te­le­fo­na, ali i raz­vi­ti

ozbilj­ne pro­ce­se ko­ji će ra­di­ti u spre­zi

sa Po­wer Au­to­ma­te.

Pri­me­ra ra­di, za ne­ko­li­ko kli­je­na­ta

smo raz­vi­li apli­ka­ci­ju ko­ja je ini­ci­jalno

bi­la na­me­nje­na za kli­jen­ta gde je

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


di­rek­tor če­sto bio od­su­tan pa su faktu­re

du­go če­ka­le na nje­go­vo odo­brenje,

a u me­đu­vre­me­nu se is­po­sta­vi­lo

da je re­še­nje ve­o­ma zgod­no u te­ku­ćoj

si­tu­a­ci­ji ra­da od ku­će gde se svi či­ni­o­ci

u pro­ce­su vi­še ne na­la­ze na jed­noj loka­ci­ji.

Kon­kret­no, ad­mi­ni­stra­tiv­ni radnik

uba­cu­je sva­ku no­vo­pri­sti­glu fak­turu

u si­stem i ozna­ča­va za­po­sle­nog ko­ji

je za­du­žen za po­tvr­du tog kon­kret­nog

troš­ka; tom za­po­sle­nom sti­že no­ti­fika­ci­ja

da no­va fak­tu­ra če­ka na nje­ga i

po nje­go­voj po­tvr­di ona se pro­sle­đuje

di­rek­to­ru na odo­bra­va­nje; po odobre­nju,

fak­tu­ra da­lje au­to­mat­ski ide finan­sij­skom

di­rek­to­ru na kon­ti­ra­nje, a

za­tim ra­ču­no­vod­stvu na pla­ća­nje, po

či­jem iz­vr­še­nju za­du­že­ni rad­nik do­bija

au­to­mat­ski oba­veš­te­nje o to­me kako

bi mo­gao da po­tra­ži ro­bu ili uslugu

od do­ba­vlja­ča ko­ji je iz­dao fak­tu­ru.

Pre­gled svih ta­kvih fi­nan­sij­skih oba­veza

omo­gu­ćen je i ta­be­lar­no, uz po­godno­sti

sor­ti­ra­nja i fil­tri­ra­nja po bi­lo kom

kri­te­ri­ju­mu, ta­ko da je la­ko iz njih kre­ira­ti

iz­veš­ta­je.

Za dru­gog kli­jen­ta ko­ji ima pre­ko

sto­ti­nu te­ren­skih rad­ni­ka kre­i­ra­na je

mo­bil­na apli­ka­ci­ja ko­ja au­to­mat­ski izvla­či

po­dat­ke iz na­lo­ga za rad u PDF

for­ma­tu ko­ji sti­žu od kli­je­na­ta, gde svaki

rad­nik mo­že da na lo­ka­ci­ji in­ter­venci­je

otvo­ri do­de­ljen mu na­log i da u

nje­ga upi­še iz­veš­taj o ra­do­vi­ma, uz infor­ma­ci­je

o in­sta­li­ra­nim ure­đa­ji­ma či­je

se­rij­ske bro­je­ve ske­ni­ra bar­kod či­ta­čem

pre­ko ka­me­re mo­bil­nog te­le­fo­na.

Power BI

Ovo BI u na­slo­vu je skra­će­ni­ca od

„bu­si­ness in­tel­li­gen­ce“, što pred­sta­vlja

stra­te­gi­je i teh­no­lo­gi­je ana­li­ze po­slovnih

po­da­ta­ka. Za­hva­lju­ju­ći mno­gobroj­nim

ko­nek­to­ri­ma ko­je de­li sa prethodno

po­me­nu­ti­ma u Po­wer Au­toma­te,

Po­wer BI mo­že is­ču­pa­ti po­dat­ke

sa bi­lo ko­je plat­for­me ko­ja unu­tar se­be

ima re­la­ci­o­nu ba­zu po­da­ta­ka, ustro­jiti

ih i is­kom­bi­no­va­ti u ob­li­ku ko­ji va­ma

od­go­va­ra – ta­be­lar­no ili u vi­du gra­fiko­na,

ko­ji­ma mo­že­te pri­stu­pi­ti čak i sa

mo­bil­nih ure­đa­ja gle­da­ju­ći ka­ko se rezul­ta­ti

me­nja­ju iz mi­nu­ta u mi­nut ka­ko

se de­ša­va­ju pro­me­ne u ba­zi (npr. proda­ja,

troš­ko­vi i slič­no).

U dva kon­kret­na slu­ča­ja kod kli­jena­ta

ima­li smo si­tu­a­ci­ju da kod jed­nih

vla­snik kom­pa­ni­je a kod dru­gih ge­neral­ni

di­rek­tor ne že­le da in­sta­li­ra­ju na

svom ra­ču­na­ru zva­ni­čan in­for­ma­ci­o­ni

si­stem kom­pa­ni­je ko­ji se ko­ri­sti za mate­ri­jal­no/fi­nan­sij­sko

po­slo­va­nje, gde

bi mo­ra­li da se­de za rad­nim me­stom i

pro­la­ze kroz me­ni­je ka­ko bi do­bi­li želje­ne

in­for­ma­ci­ja o po­slo­va­nju, već žele

da ključ­nim in­for­ma­ci­ja­ma mo­gu da

pri­stu­pe od bi­lo ku­da sa svog ta­ble­ta.

Po­wer BI smo spo­ji­li sa ba­zom nji­ho­vih

in­for­ma­ci­o­nih si­ste­ma i omo­gu­ći­li im

ne sa­mo stal­nu do­stup­nost po­sto­je­ćih

iz­veš­ta­ja, već i no­ve iz­veš­ta­je ko­ji ne

po­sto­je u ori­gi­nal­nom si­ste­mu već su

na­sta­li ukrš­ta­njem po­da­ta­ka, a pri­tom

su im po­da­ci pred­sta­vlje­ni i gra­fič­ki,

što ni­su ima­li ra­ni­je kao mo­guć­nost.

Teams

Za­mi­sli­te pro­gram za chat ko­ji ob­jedi­nju­je

ono naj­bo­lje od apli­ka­ci­ja kao

što su Skype, What­sApp, Vi­ber, Slack

i Zo­om u smi­slu tek­stu­al­ne ko­mu­nika­ci­je,

au­dio i vi­deo po­zi­va, a pri­tom

ima in­te­gri­sa­ne sve po­treb­ne po­slov­ne

funk­ci­je. Te­ams se, kao što mu ime govo­ri,

ba­zi­ra na ra­du po ti­mo­vi­ma shod­no

or­ga­ni­za­ci­ji va­šeg rad­nog okruže­nja

(sek­to­ri, pro­jekt­ne gru­pe). Po­red

po­bro­ja­nih na­či­na ko­mu­ni­ka­ci­je snaga

Te­am­sa je i u go­mi­li do­da­ta­ka od

stra­ne Mic­ro­sof­ta i dru­gih pro­iz­vo­đača

soft­ve­ra, ta­ko da u okvi­ru ko­mu­nika­ci­je

sa va­šim ti­mom mo­že­te da kori­sti­te

cr­ta­ću ta­blu, pla­ner, gla­sa­nje, pa

čak i in­te­gra­ci­ju sa plat­for­ma­ma kao

što je Trel­lo. Na­rav­no, tu su i sve mogu­će

kom­bi­na­ci­je au­dio i vi­deo kon­feren­cij­skih

raz­go­vo­ra sa svim uče­sni­cima,

uz de­lje­nje sa­dr­ža­ja ekra­na i pre­

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


puš­ta­nje/pre­u­zi­ma­nje kon­tro­le nad

ra­ču­na­rom, a ti­mo­ve mo­že­te kre­ira­ti

čak i sa sa­go­vor­ni­ci­ma ko­ji ni­su

deo va­še or­ga­ni­za­ci­je – do­volj­no je

da ima­ju in­sta­li­ra­nu apli­ka­ci­ju (besplat­no

se pre­u­zi­ma sa Mic­ro­sof­to­ve

web lo­ka­ci­je).

Za raz­li­ku od slič­nih re­še­nja gde mora­te

da se sna­la­zi­te (od­no­sno „skro­luje­te“

de­se­tak ekra­na una­zad) gde se

na­la­zi bi­tan do­ku­ment ko­ji je ne­ko poslao

uče­sni­ci­ma raz­go­vo­ra, Te­ams auto­mat­ski

kre­i­ra sajt unu­tar Sha­re­Po­in­ta

gde si­ste­mat­ski sla­že sve bit­ne in­forma­ci­je

i do­ku­men­ta ko­ji su raz­me­nje­ni

unu­tar raz­go­vo­ra.

Ostali serveri

i aplikacije

Ka­da bi­smo de­talj­no na­ve­li sve moguć­no­sti

po­je­di­nač­nih kom­po­nen­ti

pa­ke­ta Mic­ro­soft 365 tre­ba­lo bi nam

pro­sto­ra ko­li­ko je ce­lo ovo iz­da­nje

„Ogle­da­la“, ta­ko da će­mo sa­mo pro­trča­ti

kroz njih:

- Bo­o­kings – re­zer­va­ci­ja sa­sta­naka/uslu­ga

od stra­ne spolj­nih kli­je­na­ta

Plan­ner – alat za pla­ni­ra­nje i pra­će­nje

za­da­ta­ka (task ma­na­ge­ment)

- Ka­i­za­la – rad sa za­po­sle­ni­ma u „prvoj

li­ni­ji“, kao što je call cen­tar, ser­vi­se­ri

i slič­no, uz po­god­no­sti or­ga­ni­za­ci­je po

sme­na­ma i sl.

- Yam­mer – sli­čan Te­am­su, ali vi­še

or­ga­ni­zo­van kao druš­tve­na mre­ža za

raz­me­nu in­for­ma­ci­ja i ide­ja unu­tar

or­ga­ni­za­ci­je po slo­bod­ni­jem ustrojstvu

ne­go što su to for­mal­ne Te­ams

gru­pe

- To Do – lič­ni or­ga­ni­za­tor

- Stre­am – emi­to­va­nje (stre­a­ming)

vi­deo sa­dr­ža­ja unu­tar or­ga­ni­za­ci­je

- Sway – alat za kre­i­ra­nje in­ter­ak­tivnog

sa­dr­ža­ja, zgo­dan za kre­i­ra­nje mate­ri­ja­la

kao što su no­vo­sti i ra­zna obaveš­te­nja

za in­tra­net sa­me or­ga­ni­za­ci­je

Na­rav­no, uz osnov­nu pret­pla­tu na

Mic­ro­soft 365 do­bi­ja­te i on­li­ne ver­zije

svih pro­gra­ma iz Of­fi­ce pa­ke­ta: Outlo­ok,

Word, Ex­cel, Po­wer­Po­int i One­

No­te.

Sigurnost podataka

Na­rav­no, kao i u sva­kom slu­ča­ju

ka­da se po­da­ci ili nji­ho­va ko­pi­ja ne

dr­že u pro­sto­ri­ja­ma fir­me po­stoji

bo­ja­zan od neo­vlaš­će­nog pri­stupa.

Ono što je si­gur­no je da do­maće

fir­me ne­ma­ju kom­bi­no­van bezbed­no­sni

har­dver i soft­ver ni­voa

onog ko­jim je Mic­ro­soft obez­bedio

fi­zič­ke ser­ve­re na ko­ji­ma se nala­ze

po­da­ci u okvi­ru uslu­ge ko­ja im

već ne­ko vre­me do­no­si naj­vi­še profi­ta

(pre­ko 200 mi­li­o­na ak­tiv­nih licen­ci),

ta­ko da su ti po­da­ci si­gur­niji

u ova­kvom obla­ku ne­go u va­šim

pro­sto­ri­ja­ma.

Po­red to­ga, po­sto­ji ne­ko­li­ko bezbed­no­snih

me­ra ko­je se mo­gu la­ko

uklju­či­ti na zah­tev kli­jen­ta, kao što je

vi­še­fak­tor­ska au­ten­ti­fi­ka­ci­ja (do­datna

po­tvr­da pre­ko mo­bil­nog ure­đaja

uko­li­ko se po­da­ci­ma po­ku­ša pristu­pi­ti

s no­ve lo­ka­ci­je) i mo­guć­nost

da se uz po­moć ser­vi­sa In­tu­ne (potreb­na

je do­dat­na li­cen­ca) da­ljin­ski

iz­bri­šu po­slov­ni po­da­ci s ure­đa­ja koji

je kom­pro­mi­to­van (ukra­den ili izgu­bljen).

Licenciranje

Kao što je po­me­nu­to na po­četku,

osnov­na li­cen­ca (Mic­ro­soft 365

Ba­sic) ko­ja omo­gu­ća­va pri­stup svim

prethodno po­me­nu­tim ser­vi­si­ma

koš­ta pet do­la­ra u di­nar­skoj protiv­vred­no­sti

me­seč­no po rad­nom

me­stu. Uko­li­ko že­li­te da li­cen­ci­rate

i Of­fi­ce apli­ka­ci­je na rad­nim stani­ca­ma,

mo­že­te se od­lu­či­ti i da uzme­te

od­re­đe­ni broj Mic­ro­soft 365

Bu­si­ness stan­dard, po ce­ni od 12,5

do­la­ra me­seč­no, či­me obez­be­đu­jete

i nji­ho­vo kon­stant­no ažu­ri­ra­nje i

do­bi­ja­nje naj­no­vi­jih mo­guć­no­sti za

sve vre­me tra­ja­nja li­cen­ce. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Di gi ta li za ci ja:

pro­me­na na­či­na va­šeg po­slo­va­nja

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Di­gi­ta­li­za­ci­ja, jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih re­či me­đu trend­se­te­ri­ma to­kom 2018. go­di­ne, da­nas

pred­sta­vlja re­al­nost sa ko­jom se su­o­ča­va sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja. Po­sta­la je iz­u­zet­no va­žna

to­kom izo­la­ci­je, dok su kom­pa­ni­je svo­je ključ­ne pro­ce­se or­ga­ni­zo­va­le da­ljin­ski.

Ev­ge­ni­ja Na­u­mo­va,

pot­pred­sed­ni­ca glo­bal­ne pro­daj­ne

mre­že u kom­pa­ni­ji Ka­spersky

Po de­fi­ni­ci­ji kom­pa­ni­je Gartner,

„Di gi ta li za ci ja pred­sta­vlja

ko­riš­će­nje di­gi­tal­nih teh­no­logi­ja

ra­di pro­me­ne po­slov­nog mo­de­la i

ostva­ri­va­nja no­vih pri­ho­da i zna­čaj­nih

pri­li­ka.” Za­i­sta, ka­da go­vo­ri­mo o di­gital­noj

tran­sfor­ma­ci­ji, mi­sli­mo na dubin­sku

i ši­ro­ku in­te­gra­ci­ju teh­no­lo­gi­ja

u svim obla­sti­ma po­slo­va­nja, uklju­čuju­ći

i pro­da­ju. U isto vre­me, to zah­teva

fun­da­men­tal­nu pro­me­nu u kor­pora­tiv­noj

kul­tu­ri i men­tal­nim sklo­po­vima

lju­di, ka­ko bi mo­gli da pru­že još

vi­še vred­no­sti svo­jim kli­jen­ti­ma. Ka­ko

se ovo ostva­ru­je?

Stra te gi ja

Ključ us­peš­ne di­gi­tal­ne tran­sforma­ci­je

pro­daj­nih pro­ce­sa kom­pa­nije

je, na­rav­no, nje­na stra­te­gi­ja. Ka­ko

je tok kre­ta­nja sva­ke kom­pa­ni­ja jedin­stven,

on tre­ba ja­sno da de­fi­niše

pro­ce­se na vi­so­kom ni­vou za­jed­no

sa ge­ne­ral­nim ci­lje­vi­ma i že­ljenim

do­stig­nu­ći­ma. Ali vi­še od to­ga,

on tre­ba da od­ra­ža­va raz­u­me­va­nje

za­da­ta­ka ti­mo­va i na­či­na na ko­ji će

se nji­hov sva­ko­dnev­ni po­sao pro­meni­ti,

i da to­me pri­la­go­di ci­lje­ve.

Na po­čet­ku go­di­ne, kom­pa­ni­je

su po­če­le da raz­ma­tra­ju svo­je dugo­roč­ne

stra­te­gi­je i na­čin na ko­ji

će in­kor­po­ri­ra­ti di­gi­tal­nu tran­sforma­ci­ju.

Sa­mo ne­ko­li­ko me­se­ci kasni­je,

to je po­sta­lo neo­p­hod­nost i

di­sku­si­ja je preš­la sa „ka­ko i ka­da

to da ura­di­mo” na „mo­ra­mo to da

ura­di­mo”.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Sa uve­de­nim me­ra­ma izo­la­ci­je

pred­u­ze­ća se su­o­ča­va­ju sa gu­bit­kom

„ličnog aspekta”: ne sa­mo da nji­hovi

za­po­sle­ni ra­de od ku­će, već ni­su u

mo­guć­no­sti ni da se sa­sta­nu sa klijen­ti­ma

i part­ne­ri­ma, da ra­de na raz­vi­ja­nju

ve­za sa kli­jen­ti­ma i da učestvu­ju

u pre­go­vo­ri­ma li­cem-u-li­ce.

Sto­ga, po­tre­ba za po­kre­ta­njem onlajn

pro­da­je po­sta­la je još iz­ra­že­ni­ja.

Ma­da je ovaj sce­na­rio već po­znat u

slu­ča­ju B2C pro­da­je, za B2B pro­da­ju

on mo­že po­sta­ti pra­vi iza­zov.

En­ter­pri­se Glo­bal Sa­les tim kom­pani­je

Ka­spersky u 2020. go­di­ni pla­nirao

je po­ste­pe­no po­ve­ća­nje upo­tre­be

di­gi­tal­nih ala­ta u pro­daj­nom pro­cesu.

Ni­ko ni­je mo­gao ni da pret­po­stavi

da će­mo mo­ra­ti da im­ple­men­ti­ra­mo

naš En­ter­pri­se okvir di­gi­tal­ne pro­daje

do sre­di­ne mar ­ta. Me­đu­tim, us­peš­no

smo za­po­če­li či­tav si­stem tran­sfo­r­ma­ci­ja

– na­zva­li smo ga „ En­ter­pri­se

Sa­les Go­es Di­gi­tal” – slič­no in­du­stri­ji

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


4.0, sa­mo u obla­sti pro­da­je. Osim toga,

do po­čet­ka apri­la, pi­lot pro­je­kat

za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa En­ter­pri­se kli­jenti­ma

i part­ne­ri­ma pu­tem us­po­sta­vljenih

ka­na­la druš­tve­nih mre­ža us­peš­no

je funk­ci­o­ni­sao ši­rom sve­ta. Kao

re­zul­tat to­ga, bi­li smo u mo­guć­nosti

da br­zo or­ga­ni­zu­je­mo da­ljin­ske

PoCs, što je do­ve­lo do na hi­lja­de licen­ci

i slu­ča­je­va jed­no­dnev­ne proda­je

(na pri­mer, pred­sta­vlja­nje re­šenja

i iz­vr­ša­va­nje na­rudž­bi­ne u istom

d a ­n u ) . O v o j e s a ­m o n e ­ko ­l i ­ko u s ­p e -

š­nih pri­me­ra.

Zaposleni

Di­gi­ta­li­za­ci­ja ta­ko­đe zah­te­va transfor­ma­ci­ju

in­ter­ne kul­tu­re kom­pani­je

– na­či­na na ko­ji lju­di upra­vlja­ju

pro­ce­si­ma, ko­mu­ni­ci­ra­ju i me­đu­sobno

in­ter­a­gu­ju. Na­čin na ko­ji re­a­gu­ju i

adap­ti­ra­ju se na ta­kve pro­me­ne uti­če

n a r a z ­v o j č i ­t a ­v o g e ko ­s i ­s t e ­m a . A k ­t i-

­va­ci­ja ve­li­kih pro­je­ka­ta po­sta­je još

iza­zov­ni­ja ka­da se vaš tim su­o­ča­va

sa je­din­stve­nim okol­no­sti­ma kao što

je br­zi, glo­bal­ni pre­laz na mo­del rada

od ku­će.

U ta­kvim vre­me­ni­ma, ulo­ga li­dera

ko­ji tre­ba da od­re­di pra­vac, usvoji

pro­me­nu i in­spi­ri­še po­sta­je još značaj­ni­ja.

Ka­ko bi­ste olak­ša­li sva­kodnev­ni

po­sao me­na­dže­ra pro­da­je u

di­gi­tal­nom okru­že­nju, mo­ra­te da im

obez­be­di­te ja­sne smer­ni­ce o to­me

ka­ko da is­ko­ri­ste no­ve pri­li­ke. Na primer,

kao deo En­ter­pri­se Sa­les Goes

Di­gi­tal pro­gra­ma, ak­ti­vi­ra­li smo

in­ter­nu kam­pa­nju ka­ko bi­smo re­gio­nal­nom

ti­mu pro­da­je u kom­pa­niji

pru­ži­li no­ve ala­te i veš­ti­ne za di­gital­nu

pro­da­ju i druš­tve­no umre­ža­vanje

dok ra­de od ku­će. Us­pe­li smo da

uje­di­ni­mo tim kroz uka­zi­va­nje na napo­re

svih i de­lje­nje na­či­na na ko­ji veš­ti­ne

i zna­nje ko­ji su bi­li pri­men­lji­vi u

slu­ča­ju sa­sta­na­ka uži­vo pod nor­malnim

okol­no­sti­ma mo­gu da se pri­mene

jed­na­ko efi­ka­sno u „no­voj normal­no­sti”,

bez ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja na

re­zul­ta­te. Za­pra­vo, su­prot­no od to­ga!

Klijenti

Di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja je po­sta­la

re­al­nost ne sa­mo za nas, već i za na­še

part­ne­re i kli­jen­te. Za­to je bit­no da nika­ko

ne do­zvo­li­mo da ona za njih posta­ne

„stra­šan” sce­na­rio, po­ve­zan sa

ri­zi­ci­ma i ne­po­zna­tim. U si­tu­a­ci­ja­ma

kao što je CO­VID19 pan­de­mi­ja prelaz

na di­gi­tal­nu teh­no­lo­gi­ju za kli­jen­te

po­sta­je neo­p­hod­nost, pre ne­go op­cija.

U isto vre­me, ohra­bru­ju­ća či­nje­ni­ca

je to što ima­ju ne­ko­li­ko do­stup­nih izbo­ra

dok či­ta­va in­du­stri­ja funk­ci­o­ni­še

po istom prin­ci­pu.

Ka­ko bi osi­gu­rao uspeh ova­kve

tran­sfor­ma­ci­je, pro­daj­ni tim kom­pani­je

Ka­spersky ra­di za­jed­no sa mnoštvom

ti­mo­va, uklju­ču­ju­ći HR, IT, R&D

i ti­mom za kor­po­ra­tiv­ne ko­mu­ni­kaci­je,

na ob­u­ča­va­nju ka­ko me­na­džera

ta­ko i part­ne­ra ka­ko da ra­de od

ku­će sa kli­jen­ti­ma. I da­lje mo­ra­ju da

gra­de mo­sto­ve i po­ve­re­nje sa klijen­ti­ma

ka­ko bi za­do­vo­lji­li svo­je poslov­ne

po­tre­be i pru­ži­li im pra­vu sajber

bez­bed­nost. Bez ob­zi­ra na to

ko­li­ko su di­gi­tal­no raz­vi­je­ni ala­ti ko­ji

će se ko­ri­sti­ti u ovom pro­ce­su, profe­si­o­na­li­zam

i struč­nost lju­di ko­ji rade

i da­lje su ključ­ni.

U po­sled­njih šest me­se­ci po­stalo

je iz­ve­sno da je di­gi­tal­na tran­sforma­ci­ja

ne­mi­nov­na. Dok su pred­u­zeća

ra­ni­je ima­la od­re­đe­ni ni­vo dis­kreci­je

ka­da je reč o dik­ti­ra­nju br­zi­ne

ta­kve pro­me­ne, ona je sa­da ubr­za­na

okol­no­sti­ma ko­je ni­ko ni­je mo­gao

da pred­vi­di. Vi­še ne­go ika­da pre, sada

se od kom­pa­ni­ja i nji­ho­vih zapo­sle­nih,

part­ne­ra i kli­je­na­ta zah­teva

ko­lek­ti­van na­por da pri­hva­te „novu

nor­mal­nost” i da za­jed­no kre­nu u

bu­duć­nost. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Poverenje u doba

sajber pretnji


Raz­voj teh­no­lo­gi­ja i raz­voj stra­te­gi­je za oču­va­nje saj­ber si­gur­no­sti su ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ni.

To je je­di­ni od­go­vo­ran pri­stup po­slo­va­nju i on iz­i­sku­je in­ve­sti­ci­je ne sa­mo u po­treb­ne ala­te,

već i u edu­ka­ci­ju na svim, uklju­ču­ju­ći i naj­vi­še ni­voe bi­lo ko­je kom­pa­ni­je, kao i stal­no do­ka­ziva­nje

po­sve­će­no­sti tom ci­lju kli­jen­ti­ma. Ka­da kom­pa­ni­ja po­sve­ti pod­jed­na­ku pa­žnju i in­vesti­ci­je

saj­ber si­gur­no­sti kao i teh­no­loš­kim pro­iz­vo­di­ma ko­je raz­vi­ja, ona do­bi­ja šan­su da se

iz­dvo­ji kao brend ko­me lju­di ve­ru­ju.

Nikola Mehandžić, direktor

poslovnog razvoja za tržišta

Zapadnog Balkana u kompaniji

Mastercard

Ni­ko se ne­će iz­ne­na­di­ti

ka­da ka­žem da je si­gurnost

po da ta ka od iz u­

zet­ne va­žno­sti za ko­ri­sni­ke, me­đutim,

stu­di­je po­ka­zu­ju da se kompa­ni­je

ipak pre od­lu­ču­ju da ulažu

u ino­va­ci­je u dru­gim sfe­ra­ma

po­slo­va­nja, pot­ce­nju­ju­ći po­tre­bu

za po ve re njem. Me­đu­tim, baš kao

i sa kor po ra tiv nom druš tve nom odgo­vor­noš­ću,

po­treb­no je vre­me da

kom­pa­ni­je shva­te da je to neš­to što

nji­ho­vi ko­ri­sni­ci že­le. Ka­da je reč o

po ve re nju ko ri sni ka u si gur nost poda

ta ka, kom pa ni je mo ra ju da na predu­ju.

Ži­vi­mo u do­ba ka­da se sve više

lju­di bo­lje raz­u­me i ula­že u saj­ber

bez bed nost, dok se isto vre me no pove­ća­va

i broj saj­ber na­pa­da. Pre­ćutki­va­nje

tih na­pa­da ne bi tre­ba­lo da

bu de op ci ja ni za jed nu kom pa niju,

jer one su te ko je mo ra ju da šalju

edu ka tiv ne po ru ke, da bu du proak­tiv­ne

i, što je još va­žni­je, da ima­ju

ja sno de fi ni sa ne pla no ve za sa na ciju

even­tu­al­ne šte­te. Ta­kvi pla­no­vi se

mo ra ju stal no (pr)oce nji va ti, a strate

gi je za zaš ti tu si gur no sti kon stant­no

ažu­ri­ra­ti. Is­ta­kao bih da je nedav

na stu di ja po ka za la da su orga

ni za ci je ko je in ve sti ra ju u saj ber

obu ku za po sle nih na svim ni vo i­

ma kom pa ni je i do 200% bo lje u

od go vo ru na si gur no sne upa de u

od no su na one ko ji te obu ke ne

vi de kao pri o ri tet. Ka­ko se broj sajber

na­pa­da po­ve­ća­va, me­na­dže­ri iz

ne-teh­nič­kih sek­to­ra mo­ra­će da se

upo­zna­ju sa žar­go­nom i prin­ci­pi­ma

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


ko ji sto je iza saj ber si gur no sti, dok

će teh­nič­ki ti­mo­vi mo­ra­ti da raz­ume

ju po slov ne im pli ka ci je do no šenja

svih ,,saj­ber’’ od­lu­ka – sa­mo takav

sve­o­bu­hvat­ni pri­stup mo­že da

do­ve­de do oču­va­nja sta­bil­nog saj­ber

okru­že­nja.

Ko­ri­snič­ko is­ku­stvo

bez kom pro mi sa

Gle­da­ju­ći na­šu Fin­Tech in­du­striju,

kom­pa­ni­je se su­o­ča­va­ju sa za­datkom

da kre i ra ju di gi tal no is ku stvo

elek tron ske tr go vi ne ko je je suš tinski

si gur no, a ujed no je ele gant no,

in tu i tiv no i ne pri met no pri li kom koriš­će­nja.

Po sta vlja se pi ta nje kako

ko­ri­sni­ci mo­gu da ve­ru­ju ne­čemu

što ne mo­gu da vi­de, a mo­raju

da zna ju da po sto ji. Od­go­vor se

kri je u is ku stvu i si gur no sti ko ja mora

bi ti deo stal ne mi si je bren da i njego­vih

vred­no­sti. Baš kao ka­da čovek

sa po ve re njem ode u re sto ran ili

u pro­dav­ni­cu i oče­ku­je od­re­đe­ni nivo

is­ku­stva, si­tu­a­ci­ja ni­je dru­ga­či­ja ni

ka­da se od­lu­či da ku­po­vi­nu oba­vi u

on­lajn pro­dav­ni­ci. Uko­li­ko ve­ru­je­te

bren du u osta lim aspek ti ma, a on da

pre­đe­te u di­gi­tal­no okru­že­nje, treba­lo

bi da ima­te isti ose­ćaj, ia­ko sam

pro ces sti ca nja po ve re nja u no vo digi­tal­no

is­ku­stvo mo­že tra­ja­ti ma­lo

du­že. U kraj­njoj li­ni­ji, ko­ri­sni­ci bi možda

pri­sta­li na ma­lo ma­nje prak­tič­no­sti

u ku­po­vi­ni, ali si­gur­no­sti se

ni­ko ni­ka­da ne od­ri­če. Ko­ri­snič­ko isku

stvo ko me se ve ru je pod ra zu me va

neo me ta nu au ten ti fi ka ci ju ko ri sni ka

i au to ri za ci ju tran sak ci ja uz isto vreme­no

odr­ža­va­nje naj­vi­ših si­gur­nosnih

ni­voa.

Pro ce na ri zi ka pri li kom au to ri zaci­je

se če­sto vr­ši u jed­nom je­di­nom

tre nut ku – ka da ko ri snik klik ne na

dug­me ,,ku­pi”. Me­đu­tim, po sto je

broj­ne tač­ke in­ter­ak­ci­je to­kom kori­snič­kog

pu­to­va­nja (con su mer jour

ney) ko je mo gu da po mog nu

u pro ce ni ri zi ka – i us po sta vljanju

po­ve­re­nja – ko­je no­si od­re­đena

tran sak ci ja. Ovo je suš­ti­na strate­gi­je

CAR­TA (Con­ti­nu­o­us Adap­tive

Risk and Trust As­ses­sment) okvi­ra

po slo va nja, ko ju je raz vi la kom pani­ja

Gart­ner Re­se­arch. Dok se konstant

no sa gle da va ju ka ko ne ga tivne

ta ko i po zi tiv ne in ter ak ci je ko ris

n i ­k a , ko ­r i ­s n i č ­ko p u ­t o ­va ­n j e s e d i ­re k-

t­no pro­por­ci­o­nal­no pri­la­go­đa­va

ri­zi­ku pro­ce­nje­nim u ključ­nim momen­ti­ma.

Sta­vlja­nje ak­cen­ta na vi­šesloj­ne

me­ha­ni­zme saj­ber zaš­ti­te na

sva­kom ko­ra­ku ko­ri­snič­kog pu­to­vanja

je uvid na ko jem se ba zi ra platfor­ma

Con­nec­ted In­tel­li­gen­ce kompa­ni­je

Ma­ster­card, ko­ja ana­li­zi­ra hilja­de

ta­ča­ka na ko­ji­ma se pri­ku­pljaju

po­da­ci i sto­ti­ne ta­ča­ka na ko­ji­ma

se do no se od lu ke ka ko bi se smanji­li

broj la­žno od­bi­je­nih tran­sak­cija

i mo­guć­no­sti za pre­va­re, dok se

isto­vre­me­no po­bolj­ša­va ko­ri­snič­ko

is­ku­stvo. Ni­je jed­no­stav­no sa­gle­dati

tran sak ci ju i ono što se de ša va pre,

to­kom i na­kon nje. Ono što sva­kako

po­ma­že je da se sma­nji broj in­tere­snih

stra­na ko­ji­ma mo­ra­te po­sla­ti

po­dat­ke svo­jih ko­ri­sni­ka i bu­di­te iz­riči­to

ja­sni u po­gle­du to­ga gde i za šta

te stra ne sme ju da ko ri ste po dat ke,

kao na pri mer za de tek to va nje poten

ci jal ne pre va re ili pri li kom zbir ne

ob­ra­de sa po­da­ci­ma dru­gih kli­je­na­ta

to­kom ko­lek­tiv­nog skri­nin­ga.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Pro ble mi u odo bra va nju transak­ci­ja

su ve­o­ma re­al­na stvar, jer

se sva ki sed mi ko ri snik su sreo sa

od bi ja njem is prav ne tran sak ci je,

po­ka­za­la je stu­di­ja ko­ju je po­ru­či­la

kom­pa­ni­ja Et­ho­ca (Ma­ster­card kompa­ni­ja).

Ka­da taj po­da­tak is­kom­binu­je­te

sa či­nje­ni­com da se ubr­za­no

pre la zi na di gi tal nu tr go vi nu, sve više

po­tro­ša­ča će ve­ro­vat­no po­se­zati

za svo jim te le fo ni ma ka ko bi potra­ži­li

po­moć u tu­ma­če­nju iz­vo­da o

svo­jim plat­nim kar­ti­ca­ma. Re­še­nja

po­put Di­gi­tal­nih ra­ču­na (Di­gi­tal Rece

ipts) ko je smo raz vi li sa kom pani­jom

Et­ho­ca, ko­je ko­ri­sni­ci­ma nu­di

mno go de talj ni je in for ma ci je o proce­su

tran­sak­ci­je, mo­že po­mo­ći svima

da iz­beg­nu skup i če­sto du­gotra

jan pro ces po vra ta nov ca, dok se

isto­vre­me­no sma­nju­je upliv la­žnih

od bi ja nja u mo de le pre va re, što pobolj

ša va sto pe odo bre nja tran sak cija.

Po­jed­no­sta­vlji­va­nje pro­ce­sa re­šava­nja

po­tra­ži­va­nja je pri­li­ka da kompa

ni ja po ra di na od no su lo jal no sti

sa po­tro­ša­či­ma, kao i da otvo­ri vra­ta

za po nov ne ku po vi ne, a pred sta vlja

i za­i­sta do­bar na­čin da se ob­li­ku­je i

pro­du­bi ko­ri­snič­ko is­ku­stvo, što ide

na ru­ku svi­ma u ovoj in­du­stri­ji. Ia­ko

se ve­ći­na kom­pa­ni­ja sa­da su­o­ča­va sa

pro­me­na­ma i ne­iz­ve­snoš­ću, ne tre­ba

za­bo­ra­vi­ti da kri­ze pod­sti­ču ino­va­cije

i kre a tiv nost, i ja za i sta ve ru jem da

će na­še ak­tiv­no­sti, sa­da i u vre­me­nima

ko­ja do­la­ze, osta­vi­ti traj­ni uti­caj.

Šta do no si su tra?

Što se vi še bu de mo osla nja li na

veš­tač­ku in­te­li­gen­ci­ju (AI), to će potre­ba

da nam ona pru­ža uvi­de od

zna­ča­ja bi­ti ve­ća. Kom­pa­ni­je mo­ra­ju

biti iskrene i otvorene u pogledu toga

šta ra de sa po da ci ma, a me re i pro cesi

koje koriste moraju biti transparentni.

Ne po­sto­ji mno­go kom­pa­ni­ja koje

razgovaraju o podacima, osim kada

go­vo­re o zaš­ti­ti po­da­ta­ka. Na ko­ji

se na­čin AI ko­ri­sti i da li smo pot­puno

si gur ni da ona ra di baš ono što mi

že­li­mo? Ka­da uđe­te u bi­lo ko­je no­vo

teh­no­loš­ko po­lje, ono vam de­lu­je uzbudljivo,

ali morate razumeti šta uvođe­nje

te teh­no­lo­gi­je zna­či za va­še proce­se

i si­ste­me.

Sva­ko­dnev­no sve vi­še ure­đa­ja poči­nje

da pro­iz­vo­di po­dat­ke – na­ši satovi,

zvona na ulaznim vratima, automo­bi­li,

pa čak i fri­ži­de­ri ima­ju u se­bi

kapacitete da analiziraju informacije i

pro­sle­đu­ju ih da­lje. Ma­da ne­ma sumnje

da će ta­kva po­ve­za­nost ima­ti nebrojene

pozitivne efekte na unapređe­nje

sva­ko­dnev­ni­ce, sa­da je tre­nu­tak

da se za pi ta mo zna mo li ko li ko je sve

već za­pra­vo po­ve­za­no. Sa­da je tre­nutak

da postanemo svesniji informacija

ko­je de­li­mo i ko­je pri­ma­mo. Ia­ko je IoT

još uvek u razvojnom stadijumu, mnogi

ure­đa­ji iz­lo­že­ni su ra­zno­ra­znim napa­di­ma.

Ka­ko IoT pro­iz­vo­di sve vi­še

ose­tlji­vih po­da­ta­ka i vred­nih in­for­macija

koje nisu dovoljno bezbedne, krimi­nal­ci

će po­če­ti da ih ko­ri­ste za špi­juna­žu

ili pri­ku­plja­nje po­da­ta­ka, a ne samo

za na­pad ka­da is­kr­sne pri­li­ka. Sa­da

je kraj­nji ko­ri­snik taj ko­ji no­si pre­te­žak

te­ret IoT bez­bed­no­sti. Po­treb­no je taj

te­ret pre­ne­ti na pro­iz­vo­đa­če sa­mih

teh­no­lo­gi­ja. Ako se njo­me ne upravlja

ka­ko tre­ba, hi­per-po­ve­za­nost nas

mo­že iz­lo­ži­ti ve­ćem ri­zi­ku. Sa oče­ki­vanih

41 mi­li­jar­di ure­đa­ja ko­ji će bi­ti deo

IoT-a do 2025. go­di­ne, si gur no sni

si­ste­mi će bi­ti ja­ki ko­li­ko i naj­sla­bija

ka­ri­ka u nji­ho­voj po­ve­za­noj mre­ži.

Ma­ster­card je pre­po­znao po­tre­bu

da po­ve­za­ni ure­đa­ji mo­ra­ju bi­ti si­gurni

ure­đa­ji u sva­kom tre­nut­ku, te kori­sti­mo

teh­no­lo­gi­ju to­ke­ni­za­ci­je. Na

primeru nedavno lansirane Apple Pay

uslu­ge, to­ke­ni­za­ci­ja zna­či da uvek kada

ko­ri­sti­te svo­ju Ma­ster­card de­bit­nu

ili kreditnu karticu u okviru Apple Pay

mo­bil­nog nov­ča­ni­ka, ni na ure­đa­ju ni­ti

na Ap­ple ser­ve­ri­ma se ne ču­va stvar­ni

broj va­še kar­ti­ce, već se za da­ti ure­đaj

dodeljuje jedinstveni broj koji je enkrip­to­van

i bez­bed­no sa­ču­van u si­gurnom

ele­men­tu na ure­đa­ju na ser­ti­fi­kova­nom

či­pu ko­ji je kre­i­ran da bez­bedno

ču­va in­for­ma­ci­je na ure­đa­ju, što

pred­sta­vlja in­du­strij­ski stan­dard. Teh­no­lo­gi­ju

to­ke­ni­za­ci­je pri­me­nju­je­mo i

na dru­ge mo­bil­ne nov­ča­ni­ke do­stupne

za An droid ope ra tiv ni si stem, kao i

za dru­ge po­ve­za­ne ure­đa­je (sa­to­vi, naru­kvi­ce,

pri­ve­sci, au­to­mo­bi­li, fri­ži­de­ri i

ta­ko da­lje). Ve­ru­je­mo da će kom­bi­naci­ja

si­gur­no­snih teh­no­lo­gi­ja kom­pa­nije

Ma­ster­card i per­for­man­si po­ve­za­nih

ure­đa­ja uo­kvi­re­na u in­tu­i­tiv­no, si­gurno

i po­u­zda­no re­še­nje za pla­ća­nje po

me­ri sa­vre­me­nog po­tro­ša­ča do­pri­ne­ti

još ma­sov­ni­joj pri­me­ni ove teh­no­lo­gije

u on­lajn okru­že­nju. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet

Rad na da lji nu

kao glo bal ni trend


Zahtevna situacija u 2020. godini nas je sve primorala da postanemo još svesniji potrebe da budemo

ot por ni, pri la go dlji vi i flek si bil ni. Po re či ma Sa tje Na de le, generalnog direktora Microsofta,

„dve godine digitalne transformacije su se odigrale za dva meseca”. Došlo je do ubrzanja brojnih

pro me na ve za nih za na čin ra da, kao što je ve ća po tre ba da „sve bu de na da lji nu", uklju ču ju ći

po drš ku mo bil no sti, ra du na da lji nu i ras po de li ti mo va. U pr vi plan su sta vlje na ključ na pi ta nja

vezana za pristup informacijama, donošenju odluka i bezbednosti. I, ono što je podjednako bitno,

ova si tu a ci ja je pro me ni la na ša oče ki va nja – kao po slo da va ca i za po sle nih – od SVIH tih stva ri.

Is­tra­ži­va­nja spro­ve­de­na po­četkom

go di ne su ba ci la no vo

sve tlo na to ka ko or ga ni za ci je

mo­gu da na­sta­ve da se pri­la­go­đa­vaju

i po­dr­ža­va­ju mo­de­ran na­čin ra­da

na da­lji­nu. Ve­ći­na za­po­sle­nih je iz­javi­la

sle­de­će:

- 67 od­sto za­po­sle­nih ra­di po­sao

ko­ji zah­te­va rad sa ko­le­ga­ma na drugim

lo ka ci ja ma

- ve­ći­na za­po­sle­nih bi vo­le­la da

ima jed no cen tra li zo va no me sto na

kom se vi di kom ple tan rad u ce loj

kom­pa­ni­ji, dok 71 od­sto že­li da ima

to jed no me sto ka ko bi raz u me li i

upra vlja li ra dom

- 69 od­sto je na­ve­lo da tre­nut­no

ne­ma tu vr­stu re­še­nja

- 54 od­sto za­po­sle­nih ka­že da im

rad na da­lji­nu omo­gu­ća­va da urade

vi­še

- 77 od­sto rad­ne sna­ge že­li da ra­di

od ku­će po­sle ove kri­ze

- po jed­noj ne­dav­noj stu­di­ji kompa­ni­je

Gart­ner, do 2024. go­di­ne će

sa­mo 25 od­sto po­slov­nih sa­sta­na­ka

bi­ti or­ga­ni­zo­va­no uz fi­zič­ko pri­sustvo,

u po­re­đe­nju sa sa­daš­njih 60

od sto

Rad na da­lji­nu ima mno­go po­zi­tivnih

stra­na. Raz­ne stu­di­je su po­ka­zale

da su za­po­sle­ni ko­ji ra­de od ku­će

produktivniji i pod manjim stresom

u od­no­su na ko­le­ge ko­ji ra­de u kance­la­ri­ji.

Na pri­mer, u jed­nom eks­peri­men­tu

sa naj­ve­ćom ki­ne­skom turi­stič­kom

agen­ci­jom, Ni­ko­las Blum,

profesor na Univerzitetu Stanford, otkrio

je da se pro­duk­tiv­nost uve­ća­la

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


za 13 od­sto i da je od­la­zak za­po­slenih

iz fir­me sma­njen za 50 od­sto kada

im je omo­gu­će­no da ra­de od kuće.

Va­žno je na­po­me­nu­ti da rad na

da­lji­nu do­no­si i od­re­đe­ne iza­zo­ve.

Lju­di ima­ju uro­đe­nu sklo­nost ka pove­zi­va­nju.

Pre par go­di­na Mic­ro­soft

je spro veo stu di ju i pi­tao 14.000 ljudi

u se­dam ze­ma­lja ko­ja im je omilje­na

for­ma ko­mu­ni­ka­ci­je (SMS, IM,

imejl itd). Kao što je i bi­lo oče­ki­vano,

sa­stan­ci u fi­zič­kom pri­su­stvu su

bi­li na pr­vom me­stu. Ta­ko­đe zna­mo

da za ne ke lju de di gi tal na sa rad nja

mo­že da bu­de ma­nje pod­sti­caj­na ili

čak ne­pri­jat­na. Sto­ga, u sve­tu gde se

sve vi­še ra­di na da­lji­nu i gde pre­ko

20 mi­li­o­na lju­di na sve­tu sva­ko­dnevno

ko­ri­sti apli­ka­ci­ju Te­ams za sa­radnju,

Mic­ro­soft sma­tra da mu je dužnost

da kre­i­ra teh­no­lo­gi­ju ko­ja premoš­ća­va

jaz iz­me­đu di­gi­tal­nog i fizič­kog

sve­ta.

Ključ je u sa rad nji

Mno­ge kom­pa­ni­je su bi­le u po­trazi

za efi ka snim ala ti ma za bez bed nu

sa­rad­nju na da­lji­nu. Mic­ro­soft Teams

je po mo gao kom pa ni ja ma da

na­sta­ve da po­slu­ju uz rad na da­ljinu

i bez­bed­nost. Te­ams kom­bi­nu­je

sa­stan­ke, po­zi­ve, ća­ska­nje i sa­rad­nju

u je­dan alat ko­ji odr­ža­va kon­tekst

i in­for­mi­sa­nost svih. Mi­cr­o­soft je u

apri­lu za­be­le­žio pre ko 200 mi li o­

na uče sni ka sa sta na ka u sa­mo jed­nom

da­nu, a 29. apri­la je ostva­ren

no vi re kord – 4,1 mi li jar da mi nu ta

sa sta na ka u jed nom da nu pre ko

Mic ro soft Te am sa, jer lju­di na­stavlja­ju

da se po­ve­zu­ju i sa­ra­đu­ju ia­ko

ra­de na da­lji­nu. Lju­di ta­ko­đe tra­že

no­ve na­či­ne pod­sti­ca­nja me­đu­sobnog

po­ve­zi­va­nja i za­to ne iz­ne­na­đuje

što se vi deo na sa stan ci ma putem

Te am sa uklju ču je du plo vi še

ne­go pre ne­go što su mno­gi od nas

po­če­li da ra­de od ku­će.

Is­ku­stvo Mic­ro­sof­ta iz stal­ne komu

ni ka ci je sa ko ri sni ci ma go vo ri da

oni ne go vo re o pro iz vo di ma koje

že­le, već o is ku stvi ma ko­ji­ma teže.

Ko­ri­sni­ci go­vo­re šta že­le da postig

nu, o pro ble mi ma ko je tre ba da

pre­va­zi­đu i ka­ko že­le da gra­de svoju

bu­duć­nost.

Mic­ro­soft se iz tog raz­lo­ga pre­usme

rio sa raz vo ja pro iz vo da na krei

ra nje teh no loš kih is ku sta va ko ja

po­ma­žu or­ga­ni­za­ci­ja­ma i po­je­din­cima

da po­slu­ju na pa­met­ni­ji, pro­duktiv­ni­ji

i efi­ka­sni­ji na­čin. Mic­ro­soft Teams

je re­še­nje ko­je:

• Osna­žu­je i pod sti če lju de da

se po ve žu na bi lo kom me stu i

do­ži­ve sa­rad­nju na nov na­čin. Obu­hva­ta­ju­ći

sve od Po­we­rAp­psa do

Mic­ro­soft Ex­ce­la, Te­ams in­te­gri­še

ća­ska­nje, po­zi­ve, raz­me­nu do­kume

na ta, sa stan ke, vi deo i po slov ne

pro­ce­se i omo­gu­ća­va ne­sme­tan tok

po­slo­va­nja, ko­ji znat­no una­pre­đuje

i tim­ski i in­di­vi­du­al­ni uči­nak. Zapra­vo,

dve tre­ći­ne sva­ko­dnev­nih aktiv­nih

ko­ri­sni­ka Te­am­sa de­li, sa­rađu­je

ili ima in­ter­ak­ci­ju sa faj­lo­vi­ma

na Te­am­su.

• Koristi najbolji alat za posao

Omo­gu­ća­va ubr­za­nu tran­sfo­r­ma­ciju

rad­nog me­sta ta­ko što nu­di jedin­stven

alat za ća­ska­nje, po­zi­ve, sastan­ke

i sa­rad­nju. Te­ams su pri­hvati­le

broj­ne or­ga­ni­za­ci­je ši­rom sve­ta

i be­le­ži na­gli po­rast bro­ja ko­ri­snika.

Dva­de­set or­ga­ni­za­ci­ja ši­rom sveta

ima pre­ko 100.000 ak­tiv­nih ko­ri­

sni­ka Te­am­sa. Ac­cen­tu­re je ne­dav­no

po­stao pr­va or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja je prema­ši­la

po­la mi­li­o­na ko­ri­sni­ka. Po­red

to­ga, Mic­ro­soft je u apri­lu pro­ši­rio

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


sa­rad­nju sa NFL-om i na Te­ams, preko

kog je po pr­vi put u isto­ri­ji obavljen

vir­tu­el­ni iz­bor no­vih igra­ča za

na­red­nu se­zo­nu.

Jedan od najvećih globalnih maloprodajnih lanaca ko risti

Te ams za in ter nu i eks ter nu sa rad nju i ta ko po dr ža va

na po re na po lju odr ži vo sti u smi slu sma nje nja obi ma

pu to va nja i za me ne pro ce sa u ko ji ma se ko ri sti pa pir.

Ta ko đe omo gu ća va za po sle ni ma na tzv. pr voj li ni ji iste

ka pa ci te te Mic rosof ta 365 ka kve ima ju za po sle ni u se diš tu

kom pa ni je.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Jedan od globalnih lidera u metalskoj industriji ko ri sti

Mic ro soft 365 ala te za una pre đe nje ko mu ni ka ci je i proce

sa u ci lju po jed no sta vlje nja svog po slo va nja. Nje go vi

za po sle ni u ogran ku na Islan du su ra do pri hva ti li Mic rosoft

Te ams i ko ri ste ga za pri stup po slov nim in for ma ci jama

sa bi lo ko je lo ka ci je i na svo jim mo bil nim ure đa ji ma.

Te ams i Mic ro soft 365 omo gu ća va ju kom pa ni ji da se vi še

usme ri ka ope ra to ri ma za hva lju ju ći re še nji ma ko ja njenim

za po sle ni ma na Islan du omo gu ća va ju da efi ka sno

upra vlja ju ras po re di ma, us kla đu ju pro ce se i una pre đu ju

ko mu ni ka ci ju.

Nekoliko ko ri snih sa ve ta kako

da ko ri sti te Te ams Me e tings

i is ko ri sti te in te gri sa no

is ku stvo ra da pre ko

Mic ro soft Te am sa

Ka­da oku­plja­te iz­me­đu 250 i

1 0 . 0 0 0 l j u ­d i ,r a z ­m i ­s l i ­t e o o p ­c i ­j i M i ­c r­o ­-

soft 365 Li­ve Events. Do­ga­đa­ji uži­vo

ni­su po­je­di­na­čan pro­iz­vod, već niz

mo­guć­no­sti za or­ga­ni­zo­va­nje vi­deo

pre­zen­ta­ci­ja uži­vo i od­lo­že­no, gde

pre­da­va­či i pu­bli­ka ima­ju mo­guć­nost

in­ter­ak­ci­je, kao što su mo­de­ri­ra­na pita­nja

i od­go­vo­ri, što ne zah­te­va ekster­nu

re­gi­stra­ci­ju uče­sni­ka. Mo­žete

da ko ri sti te veb ka me ru i po de ljen

ekran za ne for mal ne pre zen ta ci je ili

pro­fe­si­o­nal­nu pro­duk­ci­ju za for­malni­je

do­ga­đa­je.

Naj­po­pu­lar­ni­je op­ci­je Do­ga­đa­je

mo­že­te da or­ga­ni­zu­je­te u okvi­ru Team­sa,

Yam­me­ra ili Stre­a­ma, u za­visno­sti

od for­ma­ta, svr­he i pu­bli­ke

pre­zen­ta­ci­je.

Do­ga­đa­ji uži­vo pre­ko Te am sa predsta­vlja­ju

od­li­čan na­čin da struk­tu­ri­rate

i spro­ve­de­te ve­li­ke in­ter­ne i eks­terne

do­ga­đa­je za za­po­sle­ne, kup­ce i poslov­ne

part­ne­re. Pri or­ga­ni­za­ci­ji do­gađa­ja

pre­ko Te­am­sa pre­zen­te­ri mo­gu

da se po­ve­žu pre­ko svo­jih ka­me­ra i

de­le ekra­ne uz sa­mo par kli­ko­va. Publi­ka

mo­že da uče­stvu­je sa bi­lo kog

pre­tra­ži­va­ča ili ure­đa­ja na isti na­čin

kao da pri­su­stvu­je Te­ams sa­stan­ku,

a mo­de­ri­ra­na pi­ta­nja i od­go­vo­ri i komen­ta­ri

uži­vo una­pre­đu­ju is­ku­stvo

uče­sni­ka. Za for­mal­ni­je do­ga­đa­je orga­ni­za­to­ri

mo­gu da oda­be­ru pro­fe­sio­nal­ne

ala­te za pre­nos i do­dat­ne alate

za vi­deo pro­duk­ci­ju.

Mic­ro­soft je ne­dav­no do­dao no­ve

funk­ci­je Mi­cr­o­soft Te­am­su ko­je virtu­el­nu

in­ter­ak­ci­ju či­ne pri­rod­ni­jom,

vi­še an­ga­žo­va­nom i, na kra­ju kra­jeva,

hu­ma­ni­jom. Ove funk­ci­je nu­de tri

ključ­ne pred­no­sti za rad i edu­ka­ciju.

Kao pr­vo, po­ma­žu vam da se oseća­te

po­ve­za­ni­jim sa svo­jim ti­mom i

sma­nji­te za­mor od sa­sta­na­ka. Kao

dru­go, sa­stan­ke či­ne in­klu­ziv­ni­jim i

an­ga­žo­va­ni­jim. I kao tre­će, po­mažu

vam da po­jed­no­sta­vi­te svoj rad i

uš­te­di­te vre­me. Suš­ti­na je u pru­žanju

mo­guć­no­sti lju­di­ma na bi­lo kom

me­stu da sa­ra­đu­ju, bu­du po­ve­za­ni

i ot­kri­ju no­ve na­či­ne da bu­du produk­tiv­ni

bez ob­zi­ra gde se na­la­ze.

Ta­ko mo­že­te da oda­be­re­te za­jednič­ki

re­žim ra­da, di­na­mi­čan pre­gled,

vi­deo fil­te­re, tzv. re­flect do­da­tak za

po­ru­ke, ali ako vi­še vo­li­te in­klu­ziv­ni­je,

an­ga­žo­va­ni­je i efi­ka­sni­je sa­stan­ke, tu

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


su funk­ci­je kao što su re­ak­ci­je uži­vo,

obla­či­ći za ća­ska­nje, uno­še­nje nat­pisa

i tran­skri­pa­ta, in­ter­ak­tiv­ni sa­stanci

za 1.000 uče­sni­ka i vi­še ili Mic­rosoft

Whi­te­bo­ard ažu­ri­ra­nja. Mo­že­te

da po­jed­no­sta­vi­te svoj rad i uš­te­di­te

vre­me sa apli­ka­ci­jom Task u Te­am­su,

pred­lo­že­nim od­go­vo­ri­ma, Cor­ta­nom

u Te­am­su, Mic­ro­soft Te­ams dis­ple­jima

ili bes­kon­takt­nim sa­stan­ci­ma. Za

vi­še in­for­ma­ci­ja o ovim mo­guć­no­stima,

klik ni te ov de.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Te­ams ima funk­ci­je kao što su zama

glji va nje po za di ne i stan dard

ne po za di ne ko­je po­ma­žu da se

što ma­nje obra­ća pa­žnja na ono što

je iza vas. Mic­ro­soft je u mar­tu ta­kođe

pred­sta­vio dve no­ve funk­ci­je sa

ci­ljem do­dat­nog una­pre­đe­nja – podi

za nje ru ke, ko­ja omo­gu­ća­va svima

na sa­stan­ku da po­ša­lju vi­zu­el­ni

sig­nal da ima­ju neš­to da ka­žu, i stiša

va nje bu ke u re al nom vre me nu,

ko je sma nju je po za din sku bu ku, na

pri­mer ka­da ne­ko gla­sno ku­ca po tasta­tu­ri

ili je­de čips to­kom sa­stan­ka.

Mic ro soft 365 li ve events program

po­drš­ke, ko­ji je ta­ko­đe ne­davno

uve­den, po­ma­že ti­mo­vi­ma i orga

ni za ci ja ma da is ko ri ste ove no ve

funk­ci­je i kre­i­ra­ju an­ga­žo­va­ne, uticaj­ne

vir­tu­el­ne do­ga­đa­je. Evo ne­kih

re­še­nja:

Lin ke dIn Li ve olak­ša­va in­ter­ak­ciju

sa broj­nom pro­fe­si­o­nal­nom zajed­ni­com

čla­no­va Lin­ke­dI­na u re­alnom

vre­me­nu. Mo­že­te ga ko­ri­stiti

da pre­no­si­te go­vo­re, pa­ne­le, novo­sti

i ob­ja­ve za hi­lja­de pra­ti­la­ca na

svom Lin­ke­dIn pro­fi­lu, či­me ostvaru­je­te

još ve­ću an­ga­žo­va­nost. In­stitu­ci­je

kao što je Svet­ska zdrav­stvena

or­ga­ni­za­ci­ja ga ko­ri­ste za or­gani­zo­va­nje

se­si­ja sa pi­ta­nji­ma i od­govo­ri­ma

uži­vo i bri­fin­ge sa me­di­ji­ma,

a pro­iz­vo­đa­či au­to­mo­bi­la su nedav­no

ko­ri­sti­li Lin­ke­dIn Li­ve za prenos

kon fe ren ci ja za me di je na ko ji ma

s u p r e d ­s t a ­v i ­l i n o ­v e m o ­d e ­l e a u ­t o ­-

mo­bi­la, kad se oče­ki­va­lo da ma­nje

lju­di fi­zič­ki pri­su­stvu­je ovim do­gađa­ji­ma.

Po wer Po int Li ve u Po­wer­Po­intu

za in­ter­net će usko­ro omo­gu­ći­ti

kom­pa­ni­ja­ma da vr­še obu­ke i an­gažu­ju

pu­bli­ku na nov na­čin. Pre­zen­te­ri

će mo­ći da de­le svo­je slaj­do­ve, dok

će uče­sni­ci, uz po­moć QR ko­da ili

krat­kog lin­ka, mo­ći da pra­te uži­vo sa

svo­jih per­so­nal­nih ure­đa­ja, sa ti­tlo­vima

na pre­ko 60 je­zi­ka.

Ova funk­ci­ja ta­ko­đe pod­ra­zu­meva

re­ak­ci­je uži­vo i is­pi­ti­va­nja uče­snika;

po za­vr­šet­ku au­to­mat­ski ge­neri­sa­ni

imejl pre­zen­te­ru obez­be­đuje

sa­ku­plja­nje re­ak­ci­ja svih uče­sni­ka

i od­go­va­ra­ju­će pre­po­ru­ke i uvi­de za

una­pre­đe­nje bu­du­ćih pre­zen­ta­ci­ja i

tre­nin­ga. Ova funk­ci­ja je ko­ri­sna i za

obra­zov­ne in­sti­tu­ci­je i za kom­pa­ni­je.

Ova Mic­ro­soft re­še­nja su od­lič­na

za raz­ne vr­ste on­lajn sa­sta­na­ka

i do­ga­đa­ja, ali mo­žda ima­te po­seb­ne

zah­te­ve za re­gi­stra­ci­ju i upravlja­nje

uče­sni­ci­ma do­ga­đa­ja. Ako

tre­ba da or­ga­ni­zu­je­te eks­ter­ni doga­đaj

uz re­gi­stra­ci­ju uče­sni­ka, nji­hovo

in­for­mi­sa­nje i CRM in­te­gra­ci­ju, iz

Mic­ro­sof­ta pre­po­ru­ču­ju da ko­ri­sti­te

spe­ci­ja­li­zo­va­ni­ja re­še­nja. Na pri­mer,

za­po­sle­ni u Mic­ro­sof­tu ko­ri­ste ON24

za eks­ter­ne do­ga­đa­je ko­ji zah­te­va­ju

re­gi­stra­ci­ju. In­te­gri­sa­njem sa Ado­be

mar ke ting ala ti ma za au to ma ti za ci ju,

m o ­g u d a v r ­š e o c e ­n j i ­v a ­n j e i n a ­k n a -

d­ni kon­takt.

Mic­ro­soft Te­ams Me­e­tings, Micro­soft

365 li­ve events, Lin­ke­dIn Li­ve,

Po­wer­Po­int Li­ve su kre­i­ra­ni da pomog

nu ko ri sni ci ma da or ga ni zu ju

an­ga­žo­va­na, efi­ka­sna vir­tu­el­na okuplja­nja.

Po ve ćaj te pro duk tiv nost

uz po moć ala ta na ba zi VI

VI ka­pa­ci­te­ti u Of­fi­ce 365 apli­kaci­ja­ma

po­ma­žu broj­nim kom­pa­ni­jama

da iz­gra­de mo­der­no rad­no okruže­nje

i kre­i­ra­ju bo­lje is­ku­stvo za svoje

za­po­sle­ne i kup­ce ši­rom sve­ta, uz

ubr­za­ne ino­va­ci­je na ve­o­ma konku­rent­nom

tr­žiš­tu. Ko­ri­sni­ci go­vo­re

Mic­ro­sof­tu da že­le teh­no­lo­gi­ju ko­ja

ih osna­žu­je – ne sa­mo da ura­de vi­še,

već i da to ra­de na na­čin ko­ji po­mera

gra­ni­ce, iz­i­sku­je ma­nji trud i po­jača­va

nji­ho­vo is­ku­stvo. Ima­ju­ći to na

umu, Mic­ro­soft nu­di no va VI is kustva

za Mic­ro­soft 365 sva­kog mese

ca, uz dra go ce ne uvi de na osno vu

Mic­ro­soft Grap­ha. Evo ne­kih od njih:

• pod sti ca nje kre a tiv no sti - preko

mi­li­jar­du slaj­do­va kre­i­ra­no i sa­čuva­no

ko­riš­će­njem di zaj ne ra pre zenta

ci ja na ba­zi VI u Po wer Po in tu

• do bi ja nje od go vo ra - ne­dav­no

su uve de ni pri rod ni je zič ki upi ti u

Ex ce lu; sa­mo re­ci­te Ex­ce­lu šta že­li­te

da zna­te o po­da­ci­ma i Mic­ro­soft će

vam pru­ži­ti tu in­for­ma­ci­ju

• una pre đe nje tim skog ra da - koriš­će­nje

VI u Te am su slu­ži za is­pi­se i

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


pre­vod na sa­stan­ci­ma i u ća­ska­njima

u re al nom vre me nu, za pi si va nje

be­le­ža­ka sa sa­stan­ka i za­ma­glji­vanje

po za di ne u vi deo po zi vi ma ka ko

bi ste do bro iz gle da li bez ob zi ra gde

se na la zi te

• po bolj ša nje is ku stva - sa funkci

jom „is klju či va nja bu ke" u Stre­amu,

vi­deo uslu­gom ko­ju ko­ri­sti Mic­ro­soft

365, VI re­gi­stru­je svu po­zadin­sku

bu­ku i is­klju­ču­je je

Zaš ti ti te svo je

po dat ke, lju de

i or ga ni za ci ju

Oblast bez­bed­no­sti i poš­to­va­nja

re­gu­la­ti­ve je slo­že­na. Or­ga­ni­za­ci­je

zah­te­va­ju vi­še od pu­ke zaš­ti­te od

opa­sno­sti. Po­tre­ban im je in­te­gri­san,

in te li gen tan pri stup na ba zi Clo u da

i VI. Kom­pa­ni­je mo­gu da uči­ne više

u ve­zi sa:

• Br žim re a go va njem na opa snost

Mic­ro­soft Se­cu­rity re­še­nja po­mažu

u ot­kri­va­nju i re­a­go­va­nju na opasnost

za 50 od­sto br­že ne­go što je

to bi­lo mo­gu­će pre sa­mo 12 mese­ci.

Raz­log le­ži u VI ka­pa­ci­te­ti­ma

ugra­đe­nim u Mic­ro­soft Se­cu­rity reše­nja,

ko­ja re­a­gu­ju na 8 bi­li­o­na sig

na la za opa snost dnev no i ko ri ste

uvi­de 3500 struč­nja­ka za bez­bednost.

Stan­dard­ni al­go­rit­mi i mo­deli

za ma­šin­sko uče­nje kre­i­ra­ju i uče

iz mi­li­jar­di upi­ta sva­kog da­na. Da­nas

Mic­ro­soft Se­cu­rity re­še­nja mo­gu da

au­to­ma­ti­zu­ju 97 od­sto ru­tin­skih zadu­že­nja

ko­ja su od­u­zi­ma­la dra­goce

no vre me za po sle ni ma u obla sti

bez­bed­no­sti pre sa­mo dve go­di­ne.

• Zaš ti tom ko ri sni ka i

ure đa ja

Mic ro soft Thre at Pro tec tion radi

naj­ve­ći deo po­sla ta­ko što ak­tiv­no

tra­ga me­đu ko­ri­sni­ci­ma, imej­lov

i ­m a , a p l i ­k a ­c i ­j a ­m a i k r a j ­n j i m t a č ­k a ­-

ma – uklju­ču­ju­ći Mac i Li­nux. On na

jed nom me stu pri ku plja sig na le za

uz­bu­nu i re­a­gu­je ko­ri­ste­ći VI i auto­ma­ti­za­ci­ju.

Uz zaš ti tu iden ti te ta

kao ključ­nu kom­po­nen­tu, to je je­dino

re­še­nje ove vr­ste kre­i­ra­no za Zero

Trust ko­je šti­ti ko­ri­sni­ka, a ne samo

ure­đaj.

• Omo gu ća va njem bez bed nog

pri stu pa da bi se po sao ura dio

Bi­lo da obez­be­đu­je no­ve kuć­ne

ure­đa­je ili ažu­ri­ra po­sto­je­će po­slov

ne, Mic ro soft End po int Ma na ger

po­ma­že IT sek­to­ru da ko­ri­sni­ci­ma

omo­gu­ći po­tre­ban pri­stup ure­đa­jima

ko­je ima­ju i isto­vre­me­no ažu­rira

i šti­ti te ure­đa­je. Win dows Virtual

Desk top omo­gu­ća­va IT sek­toru

da vir­tu­e­li­zu­je sto­ne ra­ču­na­re ili

apli­ka­ci­je pre­ko Azu­rea. Uz tro­struki

po­rast upo­tre­be za če­ti­ri ne­delje.

IT se okre­će Win­dows Vir­tual

Desk­to­pu za br­zo ospo­so­blje­nje

bez­bed­nih sto­nih ra­ču­na­ra pre­ko

sa­mo jed­ne Win­dows 10 mul­ti­sesi­je

i op­ti­mi­za­ci­jom za Mic­ro­soft

365 Apps.

• Sma nji va njem ri zi ka

Mic­ro­soft 365 ob­u­hva­ta broj­ne

funk­ci­je upra­vlja­nja ri­zi­kom i usa­glaše­no­sti

sa re­gu­la­ti­vom ko­je ko­riste

Mic­ro­soft Graph i ma­šin­sko učenje

da bi po mo gao or ga ni za ci ja ma

u upra­vlja­nju po­da­ci­ma ko­ji se ti­ču

bez­bed­no­sti, pri­vat­no­sti i poš­to­vanja

za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, kao i zaš­ti­te

od spolj­nih opa­sno­sti.

Bez bed nost Mic ro sof ta

365 je ogrom na pred nost

za or ga ni za ci je sa ve li kim

bro jem ko ri sni ka u po kre tu.

Tako je, na promer, moguće

koristiti Microsoft Managed

Desktop da se mobilnoj

radnoj snazi omogući in teli

gent no pra će nje bez bedno

sti na sto ti na ma ure đa ja

u sek to ri ma pro da je, marke

tin ga, obje ka ta, odr ža vanja

i IT-ja.

Mic­ro­soft 365 je svet­ski oblak za

pro­duk­tiv­nost ko­ji po­ma­že or­ga­niza

ci ja ma da bu du ot por ni je u vre me

ve­li­kih pro­me­na u rad­nom okru­ženju

ta­ko što bez­bed­no po­ve­zu­je ljude,

ti­mo­ve i pro­ce­se ra­da na in­te­ligent­ne

no­ve na­či­ne i kre­i­ra znat­no

lič­ni­ja i po­ve­za­ni­ja tran­sfor­ma­ci­o­na

is­ku­stva. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Po­sve­će­nost

kup­ci­ma i part­ne­ri­ma

i to­kom kri­ze

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Polazeći od stava da je sada više nego ikad ključno da svojim kupcima i partnerima omogući da

nastave sa radom i pomogne im da odgovore na jedinstvene izazove sa kojima se suočavaju,

kompanija Oracle nudi rešenja i alate koji podržavaju njihovo poslovanje. Oracleov liderski tim

se kontinuirano sastaje kako bi procenio i na odgovarajući način reagovao na krizu kako se ona

razvija, pa je njihovo iskustvo u pogledu organizacionih rešenja, mogućnosti za ostvarivanje

poslovnog kontinuiteta i načina da se podrži poslovanje klijenata dragoceno. O svemu tome

govori Vladimir Knežević, direktor kancelarije Oracle Srbija i Crna Gora i rukovodilac regionalnog

tima za Aplikativni biznis na nivou Centralno-istočne Evrope.

Pan de mi ja uzro ko va na Co vid-19

vi ru som je na pra vi la pra vu pomet­nju

na tr­žiš­tu. Da li ste us­peli

da se or ga ni zu je te i na sta vi te sa

ko li ko-to li ko nor mal nim ra dom u

na­šoj ze­mlji?

Neo­spor­no je da pan­de­mi­ja ima

uti­ca­ja na ve­ći­nu, uključujući IT kompa­ni­je.

Na pri­mer, ka­da su u pi­ta­nju

avi­o­kom­pa­ni­je, efek­ti su oči­gled­niji,

ali ipak mi­slim da nam tre­ba vi­še

vre­me­na da re­al­no pro­ce­ni­mo uti­caj

pan­de­mi­je na IT po­slo­va­nje u Sr­biji,

i to bi tre­ba­lo pre­pu­sti­ti ana­li­ti­čari­ma.

U Orac­leu ima­mo re­dov­ne sastan­ke

na te­mu ka­ko po­stu­pi­ti u cilju

da se naj­bo­lje adap­ti­ra­mo no­voj

stvar­no­sti. Na­šoj kom­pa­ni­ji je fo­kus

na zdra­vlju za­po­sle­nih u ovo iza­zov­no

vre­me, ali ta­ko­đe od pre­sud­ne

je va­žno­sti da po­mog­ne­mo na­šim

kli­jen­ti­ma da pru­že svo­je pro­iz­vo­de

i uslu­ge, kao i da po­dr­ži­mo po­tre­be

ku­pa­ca ka­ko bi bi­li sprem­ni i ope­rativ­ni

za sva­ko­dnev­ni po­sao. Poš­tuje­mo

sve pro­pi­sa­ne me­re, pre­ba­cili

smo se na vir­tu­al­ni na­čin po­slo­vanja,

ko­ri­sti­mo mo­der­ne teh­no­lo­gi­je,

soft­ve­re, ra­ču­na­re i si­ste­me za vi­deo

kon­fe­ren­ci­je, vi­še ne­go ikad osla­njamo

se na so­fi­sti­ci­ra­ne ala­te. Orac­le

Le­a­der­ship tim dao je po­seb­nu podrš­ku

na­šim kli­jen­ti­ma: gde mo­žemo,

tru­di­mo se na naj­bo­lji i naj­e­fi­kasni­ji

na­čin da po­mog­ne­mo kom­pa­ni­

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


ja­ma, in­sti­tu­ci­ja­ma i vla­da­ma u kriznim

si­tu­a­ci­ja­ma.

Pri­la­go­đa­va­nje

pro me na ma

Po­slov­ni ana­li­ti­ča­ri tvr­de da je

ovo sta­nje tu da osta­ne. Mno­gi

pri­vred­ni­ci su zbu­nje­ni no­vo­nasta­lom

si­tu­a­ci­jom, zna­ju da neš­to

tre­ba da pro­me­ne, ali mnogi

od njih ni­su si­gur­ni šta. Ka­ko

vi vi di te po slo va nje kom pa ni ja na

na­šem tr­žiš­tu na­kon smi­ri­va­nja

pan­de­mi­je?

Či­nje­ni­ca je da je pan­de­mi­ja pore­me­ti­la

glo­bal­nu rad­nu sna­gu. Mena­dže­ri

uz po­moć ko­le­ga iz ljud­skih

re­sur­sa bi­li su pri­si­lje­ni da iza­đu na

glav­nu po­zor­ni­cu ka­ko bi vo­di­li svoje

or­ga­ni­za­ci­je kroz neo­če­ki­va­ne

pro­me­ne i is­pla­ni­ra­li da­lje ko­ra­ke, a u

isto vre­me se sa­mi na­vi­ka­va­li na novo­na­sta­lu

si­tu­a­ci­ju. No, ia­ko na­po­ran

rad još ni­je go­tov, sva­ka or­ga­ni­za­cija

ima za­jed­nič­ki cilj - da zaš­ti­ti­zapo­sle­ne

ka­ko bi se ose­ća­li si­gur­no i

udob­no na so­ci­jal­no uda­lje­nom radnom

me­stu i što bo­lje op­ti­mi­zu­je aktivnosti

ka­ko bi po­sao mo­gao da teče.

Otvo­re­na ko­mu­ni­ka­ci­ja za­u­zi­ma

glav­nu ulo­gu. Pre ne­go što se otvori

pi­ta­nje po­vrat­ka u kan­ce­la­ri­je, važno

je da se do­bi­je po­vrat­na in­for­maci­ja

od za­po­sle­nih o tre­nut­nom stanju.

Tre­ba­lo bi uze­ti u ob­zir pred­lo­ge,

bri­ge, smer­ni­ce, jer po­vra­tak u tra­dici­o­nal­ne

kan­ce­la­rij­ske pro­sto­re može

na­i­ći na okle­va­nje, bri­gu, pa čak i

strah kod za­po­sle­nih. Po­treb­no je detalj­no

is­pla­ni­ra­ti po­vra­tak ka­ko bi se

osi­gu­ra­lo zdra­vo rad­no me­sto na kome

su zdra­vlje i si­gur­nost pri­o­ri­tet,

a sa­mim tim i us­peš­nost po­sla. Neiz­ve­snost

ovog vi­ru­sa mo­že do­ve­sti

glo­bal­nu rad­nu sna­gu u no­vo sta­nje

nor­mal­no­sti i bu­duć­no­sti ko­ja još

uvek ni­je po­zna­ta. Bit­no je da se nao­ru­ža­mo

str­plje­njem, što bo­lje pri­lago­đa­va­mo

pro­me­na­ma i poš­tu­je­mo

pro­pi­sa­ne me­re zaš­ti­te.

Re še nja i ala ti

za po nov ni rast

De­fi­ni­tiv­no, Orac­le je igrač ko­ji

ima šta da po­nu­di za ova­kve (ne)

pri­li­ke. Šta bi­ste pre­po­ru­či­li na­šim

me­na­dže­ri­ma u broj­nim kom­pa­nija­ma

ši­rom ze­mlje?

Li­de­ri ve­li­kih kom­pa­ni­ja su su­oče­ni

sa naj­ve­ćim iza­zo­vom u ka­rije­ri

- ka­ko obez­be­di­ti rast u teš­kim

uslo­vi­ma. Da bi­smo im po­mo­gli u

iz­grad­nji ela­stič­nih i pri­la­go­dlji­vih

bi­zni­sa i po­sta­vi­li na put ka po­novnom

ra­stu, nu­di­mo plat­for­me po­put

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Orac­le Fu­sion Cloud En­ter­pri­se Reso­ur­ce

Plan­ning (ERP) i Orac­le Fusion

Cloud En­ter­pri­se Per­for­mance

Ma­na­ge­ment (EPM). U pi­ta­nju su

va­žna re­še­nja, jer po­ma­žu fi­nan­sijskim

ti­mo­vi­ma ko­ji ko­ri­ste teh­no­logi­je,

uklju­ču­ju­ći AI, Mac­hi­ne Le­arning

ala­te i ana­li­ti­ku, za po­ve­ća­nje

pro­duk­tiv­no­sti, sma­nje­nje troš­ko­va

i po­bolj­ša­nje kon­tro­le. Po­red to­ga,

no­va in­du­strij­ska re­še­nja omo­gu­ću­ju

kup­ci­ma u Oil & Gas in­du­stri­ji, pro­izvod­nji

i in­du­stri­ja­ma ko­je in­ten­ziv­no

ko­ri­ste imo­vi­nu da po­bolj­ša­ju po­slov­ne

pro­ce­se i br­že po­stig­nu re­zul­ta­te.

No­vi AI i Mac­hi­ne le­ar­ning, Auto­nom­na

ba­za po­da­ta­ka, na­pred­na

ana­li­ti­ka i si­gur­no­sne mo­guć­no­sti

ERP-a omo­gu­ću­ju pre­dik­tiv­no pla­nira­nje,

ko­je po­ma­že or­ga­ni­za­ci­ja­ma

da iden­ti­fi­ku­ju i is­ko­ri­ste tren­do­ve

i obra­sce u fi­nan­sij­skim i ope­ra­tivnim

po­da­ci­ma, i po­ve­ća­nje tač­no­sti

i efi­ka­snost ob­ra­de tran­sak­ci­ja dospe­lih

oba­ve­za. Al­go­ri­tam se pri­lago­đa­va

na te­me­lju proš­lih rad­nji kako

bi se raz­vi­jao u skla­du sa po­slovnim

pro­me­na­ma. Si­stem vre­me­nom

uči i pri­la­go­đa­va se pro­me­na­ma u

for­ma­ti­ma ra­ču­na ka­ko bi po­ve­ćao

pre­ci­znost dok se fir­me raz­vi­ja­ju,

uma­nju­je na­por po­tre­ban za podno­še­nje

i pre­gled ti­me she­e­to­va,

pra­će­nje sta­tu­sa pro­je­ka­ta i eskala­ci­ju

pi­ta­nja uno­sa vre­me­na i upravlja­nja

pro­jek­ti­ma.

Orac­le po­se­du­je niz ala­ta iz oblasti

Cu­sto­mer Ex­pe­ri­en­ce, gde se kranji

ko­ri­snik sta­vlja u fo­kus. Sa­da više

ne­go ika­da, fi­na­sij­skim i dr­žav­nim

in­sti­tu­ci­ja­ma su po­treb­na sa­vre­mena

re­mo­te re­še­nja ko­ja omo­gu­ću­ju

si­gur­nu, bez­bed­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa

gra­đa­ni­ma i ko­ri­sni­ci­ma. To­kom pande­mi­je

po­ve­ćao se broj zah­te­va za

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


e­še­nji­ma ko­ja fir­ma­ma omo­gu­ću­ju

lak­šu ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ko­ri­sni­ci­ma, i

ve­ru­jem da je Orac­le li­der na ovom

po­lju. Ve­li­ki broj re­fe­ren­ci iz re­gi­o­na

i sve­ta to po­tvr­đu­je.

Oči­gled­no je da je Orac­le za­dovo­ljan

i lič­no va­šim re­zul­ta­ti­ma u

pret­hod­nih ne­ko­li­ko go­di­na. Kako

se ta či­nje­ni­ca od­ra­zi­la na va­šu

po­zi­ci­ju u kom­pa­ni­ji?

Za­do­vo­ljan sam gde se tre­nut­no

na­la­zi na­ša kan­ce­la­ri­ja. Orac­le Srbi­ja

i Cr­na Go­ra na­sta­vlja da be­le­ži

zna­ča­jan rast ka­ko u re­zul­ta­ti­ma tako

i u bro­ju lju­di ko­je za­poš­lja­va­mo.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Po­no­san sam na tim ko­ji sto­ji iza naše

kan­ce­la­ri­je, jer bez kva­li­tet­nih ljudi

uspeh ne bi bio mo­guć. Po­la­že­mo

do­sta na kva­li­te­tan pro­ces za­poš­ljava­nja

i ve­ru­jem da će­mo se u na­rednom

pe­ri­o­du još vi­še raz­vi­ja­ti. Kao

re­zul­tat pre­po­zna­tog uspe­ha, znača­jan

broj za­po­sle­nih za­u­zi­ma regi­o­nal­ne

po­zi­ci­je. Od proš­le go­dine,

po­red ulo­ge di­rek­to­ra kan­ce­la­rije

Orac­le Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, imam tu

čast da pred­vo­dim i re­gi­o­nal­ni tim

za Apli­ka­tiv­ni bi­znis na ni­vou Central­no-is­toč­ne

Evro­pe. Ve­li­ka je odgo­vor­nost,

ali i za­do­volj­stvo ka­da vidi­te

da tim iz Sr­bi­je i Cr­ne Go­re rea­li­zu­je

ve­li­ke i zna­čaj­ne tran­sfor­maci­o­ne

pro­jek­te ko­ji slu­že za pri­mer

ko­le­ga­ma u Evro­pi.

Za o kret ka

cloud stra te gi ji

Ka­kvi su na­red­ni pla­no­vi kompanije

Orac­le za ze­mlje za ko­je ste

vi za­du­že­ni?

Cloud re­še­nja su na pr­vom mestu

ka­da su u pi­ta­nju pro­jek­ti na koji­ma

ra­di­mo. To ne zna­či da osta­le lini­je

bi­zni­sa ma­nje vred­no ra­de. Napr­o­tiv,

u do­broj si­ner­gi­ji na­ša re­še­nja

upra­vo bi­va­ju kon­ku­rent­ni­ja na tr­žiš­tu,

pa nas za­to ko­ri­sni­ci i bi­ra­ju. Naš

stra­teš­ki cilj je da sve apli­ka­ci­je, infra­struk­tu­ra

i teh­no­lo­gi­je na­ših kli­jena­ta

bu­du u clo­u­du. Pri­la­go­đa­va­nje

cloud uslu­ga na­pre­du­je ve­o­ma br­zo

i to u svim in­du­stri­ja­ma. U sve­tu IT-a

si­tu­a­ci­ja je dru­ga­či­ja i lo­kal­ne im­plemen­ta­ci­je

ov­de ima­ju pred­nost. Prila­go­đa­va­nje

clo­u­da na tr­žiš­ti­ma regi­o­na

Cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe je

spo­ri­je u po­re­đe­nju sa na­pred­nim

eko­no­mi­ja­ma Sje­di­nje­nih Dr­ža­va ili

za­pad­ne Evro­pe, ali sa­da su i ta­mo

ve­li­ke pro­me­ne. Sve vi­še i vi­še kompa­ni­ja

se okre­će cloud stra­te­gi­ji i koriš­će­nju

cloud plat­form­skih teh­nolo­gi­ja.

Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Di­stri­bu­ci­ja ko­mu­nal­nih ra­ču­na

u vreme pandemije

i njihova naplata

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Mo­lim vas po­žu­ri­te sa im­ple­men­ta­ci­jom pla­ća­nja, ne mo­gu da na­pla­tim po­tra­ži­va­nja zbog

na­red­be o za­tva­ra­nju šal­te­ra, a mo­ram rad­ni­ci­ma da dam pla­te! Ovo je bio va­paj sa­mo jed­nog

od mno­go­broj­nih di­rek­to­ra jav­nih ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća, ko­ji su te­ku­ću kri­zu iza­zva­nu pan­demi­jom

vi­ru­sa CO­VID-19 do­če­ka­li uglav­nom ne­sprem­ni.

Za vreme vanrednog stanja sve

jav­ne slu­žbe su ra­di­le uglavnom

do­bro, ni­ko ni­je ose­tio

ne­sta­ši­cu vo­de, sme­će je uglav­nom redov­no

od­vo­že­no, grej­na se­zo­na je bila

na iz­ma­ku pa ni hlad­no­ća ni­je pra­vila

ve­li­ke pro­ble­me. Da­kle, mo­glo bi se

re­ći da su jav­ne slu­žbe funk­ci­o­ni­sa­le

re­dov­no i da ni­je bi­lo ve­li­kih pro­ble­ma.

Ni­je bi­lo pro­ble­ma, osim jed­ne stvari,

a to je va­paj na­šeg di­rek­to­ra sa počet­ka

ovog tek­sta. Na­i­me, usled za­brane

oku­plja­nja i ogra­ni­če­nog kre­ta­nja

ve­ći­na jav­nih ko­mu­nal­nih pred­u­ze­ća

našla se u problemu – kako distribuirati

ra­ču­ne na bez­be­dan na­čin i, ono još

bit­ni­je, ka­ko ih na­pla­ti­ti u uslo­vi­ma kada

su lju­di na­vi­kli da ra­ču­ne pla­ća­ju na

šal­te­ru, a šal­ter je za­tvo­ren.

Za­i­sta, ni­ko od nas se ni­je za­pi­tao

da li jav­na ko­mu­nal­na pred­u­ze­ća (JKP)

mo­gu da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja,

da li imaju sredstava da ljudima isplate

pri ma nja i da li ima ju sred sta va da nesmetano

nastave da obavljaju svoj posao

ko­ji, us­put, ve­ći­na nas i ne pri­me­

ću­je do tre­nut­ka ka­da ne­sta­ne vo­de ili

sme­će ne bu­de od­ve­ze­no.

Kroz kontakte i komunikaciju sa veli

kim bro jem JKP-a stvo ri li smo sli ku o

nji­ho­vom IT sta­nju i mo­guć­no­sti­ma. A

sli­ka je ša­re­na. Na pri­mer, po­slov­na reše­nja

ko­ja JKP ko­ri­ste kre­ću se od poslov­nog

soft­ve­ra ra­đe­nog u Ac­ces­su

pa sve do naprednijih poslovno softver­skih

re­še­nja. Me­đu­tim, go­to­vo nijed

no od tih re še nja ne nu di po drš­ku

za e-ra­ču­ne. U naj­bo­ljem slu­ča­ju

to je PDF do­ku­ment po­slat na email.

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Ali za ko­ri­sni­ke ko­ji ni­su vič­ni e-mai

lu i e-ban kin gu ova ko po slat do kument

ne­ma ama baš ni­ka­kvu ko­rist.

U vre­me ka­da je in­ter­net ušao u

sve po­re na­ših ži­vo­ta nji­ho­vi po­slovni

procesi se i dalje zasnivaju na samo­do­volj­nim

izo­lo­va­nim IT si­ste­mi­ma.

Na­rav­no, mno­go je raz­lo­ga za ovakvo

sta nje IT-ja u srp skim JKP-ima: od

sku­pog soft­ve­ra, pre­ko ne­mo­gućno­sti

re­dov­ne na­pla­te ra­ču­na, pa

sve do ig­no­ri­sa­nja pro­ble­ma. Proble­ma

ko­ji je ova ne­sreć­na pan­demi­ja

ogo­li­la do sr­ži.

Posledice ovakvog stanja IT i samoi­zo­lo­vanh

IT si­ste­ma vi­še ne ose­ćaju

samo kompanije sa takvim sistemima,

već i nji­ho­vi ko­ri­sni­ci ko­ji oče­kuju

ko­mu­ni­ka­ci­ju pri­me­re­nu mo­gućno­sti­ma

da­naš­nji­ce, po­go­to­vo ako

ta­kva ko­mu­ni­ka­ci­ja i do­slov­no može

da sa­ču­va zdra­vlje i spa­si nas većih

zdrav­stve­nih pro­ble­ma. Jed­nostav­no

je, po­tro­ša­či su po­sta­li di­gi­tal­ni

po­tro­ša­či i oče­ku­ju od­go­va­ra­ju­ći di­gitalni

komunikacioni kanal i sve predno­sti

ko­je jed­no ta­kvo okru­že­nje može

da im pru­ži.

Pla­ti­voo kao re­še­nje za

di gi tal nu tran sfor ma ci ju

ra­ču­na

Termin digitalne transformacije posto­ji

već vi­še od 15 go­di­na, a u posled­njih

ne­ko­li­ko go­di­na sve češ­će

se ko ri sti da ob ja sni pro me ne ko je

se de ša va ju u druš tvu i ka ko te prome­ne

uti­ču na po­slo­va­nje kom­pa­ni­ja

u ce­lom sve­tu.

Pla ti voo je u to me vi deo šan su

da po­mog­ne JKP-ima, da im olak­ša

otva ra nje po slov nih si ste ma i omogu­ći

lak­šu, br­žu i jef­ti­ni­ju di­gi­tal­nu

ko­mu­ni­ka­ci­ju sa ko­ri­sni­ci­ma.

Pla­ti­voo je plat­for­ma, ko­mu­ni­kaci­o­ni

ka­nal za di­stri­bu­ci­ju e-ra­ču­na i

do­no­si zna­čaj­na una­pre­đe­nja u proces

di­stri­bu­ci­je e-ra­ču­na ka­ko za kori­sni­ka

ta­ko i za kom­pa­ni­je. Kompa

ni ja ma po put jav nih ko mu nal nih

pred­u­ze­ća, mo­bil­nih i in­ter­net provaj­de­ra

ili agen­ci­ja za odr­ža­va­nje

zgra­da omo­gu­ća­va au to ma ti za ci ju

i di gi ta li za ci ju pro ce sa di stri bu ci je

struk­tu­ri­ra­nih elek­tron­skih ra­čuna

ka ko­ri­sni­ci­ma, a sa­mim ko­ri­snici­ma

omo­gu­ća­va da u svom Pla­ti­voo

– bes­plat­nom di­gi­tal­nom san­du­četu

ob­je­di­ne sve svo­je ra­ču­ne u elektron­skom

for­ma­tu, da ih bez­bed­no

pla­te jed­nom od ne­ko­li­ko po­nu­đenih

op ci ja i da ih na kon to ga ar hivi­ra­ju.

Pla ti voo je na stao kao re zul tat

di gi tal ne tran sfor ma ci je ne ko li ko

pro ce sa i nji ho vog gru pi sa nja u

jed­nu ce­li­nu. Pro­ce­si ko­ji su di­gi­tali

zo va ni re dom su di­stri­bu­ci­ja raču­na,

pla­ća­nje ra­ču­na, ar­hi­va raču­na

i sva ki od njih do no si ne ko liko

pred­no­sti.

Di­stri­bu­ci­ja ra­ču­na

Kako je proces distribucije digitalan

i au­to­ma­ti­zo­van, pr­va pred­nost ovakvog

pristupa je svakako pouzdanost

is­po­ru­ke. Na­i­me, pri­li­kom sva­ke di­stribu­ci­je

si­stem po­tvr­đu­je da je sva­kom

po­je­di­nač­nom ko­ri­sni­ku e-ra­čun is­poru­čen

u nje­go­vo san­du­če.

Sve­sni raz­li­či­to­sti po­slov­nih soft­vera

na na­šem tr­žiš­tu, pa i ogra­ni­če­nja u

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


po­je­di­nim slu­ča­je­vi­ma, di­zaj­ni­ra­li smo

plat­for­mu ta­ko da mo­že da po­dr­ži bi­lo

ko­ju struk­tu­ru po­da­ta­ka, bi­lo u xml bilo

u json for­ma­tu. Ova­kav pri­stup nam

je da­lje omo­gu­ćio da sva­ki ra­čun može­mo

da ge­ne­ri­še­mo iden­tič­no ver­zi­ji

ra­ču­na na pa­pi­ru.

Va­žno je na­po­me­nu­ti i da di­stri­buci­ja

ra­ču­na kroz Pla­ti­voo plat­for­mu

ni na ko­ji na­čin ne re­me­ti po­sto­je­će

po­slov­ne pro­ce­se. Plativoo se integriše

u njih i di­gi­tal­no ih una­pre­đu­je.

Pla­ti­voo je u po­čet­ku za­miš­ljen sa­mo

kao di­gi­tal­no san­du­če za ra­ču­ne ko­je bi

Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED

Pla­ti­vo­o­EM­BE­DED omo­gu­ća­va i

tre­ćim stra­na­ma, kao što su e-bank

apli­ka­ci­je, bi­lo mo­bil­ne bi­lo veb, pove­zi­va­nje

na Pla­ti­vo­o­A­PI i pre­u­zi­manje

struk­tu­ri­ra­nih ra­ču­na di­rekt­no u

Digitalizacija podataka nam je omogu­ći­la

i ne­ke no­ve funk­ci­o­nal­no­sti, kao

što je is­po­ru­ka istog ra­ču­na na vi­še zain­te­re­so­va­nih

stra­na. Naj­bo­lji pri­mer

za ovo bi bio od nos sta no da vac/podsta­nar,

gde is­prav­nim po­ve­zi­va­njem

Pla­ti­voo mo­že je­dan ra­čun da is­po­ru­či

na vi­še raz­li­či­tih a po­ve­za­nih ko­ri­sničkih

na­lo­ga.

Digitalizacija procesa distribucije raču­na

je do­ve­la do to­ga da se pro­ces

pri­pre­me i sla­nja ra­ču­na sa ne­ko­li­ko

da­na sve­de na ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Ko­li­ko

ovo mo­že da do­ne­se uš­te­de na raz­liči­te

na­či­ne, za­i­sta ni­je teš­ko iz­ra­ču­na­ti.

korisnicima olakšalo svakodnevno ruko­va­nje

kuć­nim ra­ču­ni­ma. Kom­pa­nija­ma

omo­gu­ća­va au­to­ma­ti­za­ci­ju i digi­ta­li­za­ci­ju

sla­nja ra­ču­na, a ko­ri­sni­ci­ma

da sve svo­je ra­ču­ne ob­je­di­ne u jed­no

di­gi­tal­no san­du­če, da ih pla­te jed­nom

od ne­ko­li­ko po­nu­đe­nih op­ci­ja i da ih

na­kon to­ga ar­hi­vi­ra­ju.

Me­đu­tim, teh­nič­ke po­tre­be za raz­vojem

mo­bil­ne apli­ka­ci­je (Pla­ti­vo­o­

MO­BI­LE) do­ve­le su plat­for­mu do naprednije

verzije koja sada ima nekoliko

de­lo­va od ko­jih je naj­zna­čaj­ni­ji Pla­ti­voo­A­PI,

a Pla­ti­vo­o­A­PI nam je omo­gu­ćio

raz­voj kon­cep­ta Pla­ti­vo­o­EM­BED­DED.

sa­mu e-bank apli­ka­ci­ju.

Šta to kon­kret­no zna­či? Tre­ća stra­na,

na pri­mer e-bank apli­ka­ci­ja, po­ve­zuje

se na Pla­ti­vo­o­A­PI i na­kon to­ga vam

omo­gu­ća­va da sve ra­ču­ne ko­je ina­če

pri­ma­te u Pla­ti­vo­o­WEB pre­u­zme­te i u

svo­ju e-bank apli­ka­ci­ju. Ka­da su ra­ču­ni

u e-bank apli­ka­ci­ji, sve­ga dva-tri kli­ka

vas de­le od pla­ća­nja. Teš­ko da tre­nutno

postoji bolji koncept za distribuciju

i pla­ća­nje ra­ču­na.

Je­di­no na ovaj na­čin ne­ma ni­ka­kvih

prekida u procesima od distribucije digi­tal­nog

ra­ču­na pa sve do nje­go­vog

elek­tron­skog pla­ća­nja. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Српским путевима се

креће око 1.800.000

путничких аутомобила,

36.000 мотоцикала,

9.000 аутобуса и

140.000 камиона.

There are around

1,800,000 passenger

cars, 36,000

motorcycles, 9,000

buses and 140,000

lorries on Serbia’s roads.

Pri­pre­ma rad­nog okru­že­nja

za kri­zne si­tu­a­ci­je

na pri me ru RNIDS-a

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Sva­ka kri­za pred­sta­vlja ozbi­ljan po­slov­ni iza­zov, bez ob­zi­ra da li se ra­di o ma­lim pred­u­ze­ći­ma

ili velikim korporacijama. Proglašenje pandemije, koja pre svega predstavlja zdravstvenu krizu,

ima­lo je ogo­man efe­kat i na glo­bal­nu eko­no­mi­ju. Za mno­ga pred­u­ze­ća to je zna­či­lo i ak­ti­vi­ra­nje

planova za upravljanje kriznim situacijama i nastavak poslovanja (BC – Business Continuity).

Me­đu­tim, ova kri­za ima ste­pen ne­pred­vi­dlji­vo­sti, ne­iz­ve­sno­sti i ge­o­graf­ske ra­ši­re­no­sti ko­ji pre­vazi­la­zi

sve ra­ni­je pred­vi­đe­ne sce­na­ri­je. Osim to­ga, kri­za je ima­la raz­li­čit uti­caj na raz­li­či­te eko­nomske

sek­to­re, od bor­be za op­sta­nak pred­u­ze­ća do re­a­go­va­nja na neo­če­ki­va­no po­ve­ća­nje po­tra­žnje.

Žarko Kecić, rukovodilac Sektora

za IKT usluge, RNIDS

Bez ob­zi­ra o ko­joj gru­pi pred­u­ze­ća

se ra­di, sprem­nost

pred­u­ze­ća da pri­la­go­de

svo­je ICT si­ste­me no­vo­na­sta­loj situ­a­ci­ji

zna­čaj­no je uti­ca­la na us­pešan

na­sta­vak po­slov­nih ak­tiv­no­sti i

pre­va­zi­la­že­nje iza­zo­va ko­ji pra­te ovu

kri­zu.

Osim sta­bil­nog ra­da in­ter­nih ra­čunar­skih

si­ste­ma, na šta, u ve­ći­ni slu­čaje­va,

pan­de­mi­ja ne bi tre­ba­lo da ima

zna­čaj­nog uti­ca­ja, bi­lo je po­treb­no

omo­gu­ći­ti si­stem ad­mi­ni­stra­to­ri­ma i

za­po­sle­ni­ma ne­sme­tan rad od ku­će.

Uda­lje­ni pri­tup IT re­sur­si­ma kom­pa­ni­je

za mno­ge je pred­sta­vljao po­se­ban izazov,

jer ta­kav na­čin ra­da ra­ni­je ni­je bio

prak­ti­ko­van, a ta­ko­đe je tre­ba­lo obezbediti

nesmetan pristup internetu i

rad in­ter­net ser­vi­sa. Na­rav­no, stal­nu

in­ter­net ko­nek­tiv­nost je bi­lo mo­guće

obez­be­di­ti an­ga­žo­va­njem ne­ko­liko

in­ter­net pro­vaj­de­ra, ali hi­je­rar­hij­ska

struk­tu­ra DNS ser­vi­sa ne osta­vlja ta­kvu

mo­guć­nost ka­da su u pi­ta­nju na­zi­vi inter­net

do­me­na.

Ulo ga RNIDS-a

Ka da bi si ste mi RNIDS-a za ka zali,

svi srp­ski na­zi­vi do­me­na bi­li bi nedo­stup­ni,

veb stra­ni­ce na .rs i .срб

do­me­ni­ma ne bi bi­le vi­dlji­ve, veb

pro­dav­ni­ce ne bi ra­di­le, ko­ri­sni­ci nazi­va

do­me­na ne bi mo­gli da raz­menju­ju

elek­tron­sku poš­tu i svi osta­li

ser­vi­si bi­li bi ne­do­stup­ni.

Za­da­tak RNIDS-a je da upra­vlja

i odr­ža­va Re­gi­star na­ci­o­nal­nih inter­net

do­me­na (.rs i .срб) i in­fra­

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


struk­tu­ru od po­seb­nog zna­čaja

ko­ja omo­gu­ća­va da sve uslu­ge

i sa­dr­ža­ji ko­ji su ve­za­ni za te do­mene

bu­du do­stup­ni i vi­dlji­vi na in­terne­tu.

Iz tog raz­lo­ga ključ­ni ser­vis

i R N I D S - a m o ­r a ­j u b i ­t i o p e ­r a ­-

tiv­ni 24/7, jer i in­ter­net ra­di bez preki­da.

Zbog toga, pri­mar­ni cilj RNIDS-a

je da ser­vi­si od ko­jih za­vi­si funk­cio­ni­sa­nje

do­ma­ćeg in­ter­ne­ta bu­du

ot­por­ni na kva­ro­ve, ot­kaz de­la opreme

ili iz­ne­nad­ni gu­bi­tak ko­mu­ni­kaci­ja.

RNIDS je ovu svo­ju ulo­gu shvatio

ve­o­ma ozbilj­no i bla­go­vre­me­no je

raz­vio pla­no­ve i pro­ce­du­re za pre­va­zila­že­nje

kri­znih si­tu­a­ci­ja.

Šta obuhvataju planovi i

procedure za nastavak

poslovanja i oporavak

od katastrofe

Pri­li­kom iz­ra­de pla­no­va za na­sta­vak

po­slo­va­nja i opo­ra­vak si­ste­ma i uslu­ga

uzet je u ob­zir ve­li­ki broj raz­li­či­tih scena­ri­ja

i ana­li­zi­ra­ni su ri­zi­ci za sva­ki od

njih. Ia­ko ni naj­maš­to­vi­ti­ji od nas ni­su

pred­vi­de­li mo­guć­nost glo­bal­ne kri­ze

ko­ju je iza­zva­la pan­de­mi­ja CO­VID-19,

ve­ći­na pla­ni­ra­nih ak­tiv­no­sti omo­gu­ćila

je ne­sme­tan na­sta­vak pru­ža­nja usluga

ko­ri­sni­ci­ma i ra­da svih seg­me­na­ta

RNIDS-a.

Plan za na­sta­vak po­slo­va­nja i opo­ra­vak

od ka­ta­stro­fe (BC i DR) RNIDS-a iz­ra­đe­ni

su u če­ti­ri ko­ra­ka:

Analiza uticaja

Iden­ti­fi­ka­ci­ja i pred­vi­đa­nje mo­gu­ćih

uti­ca­ja uko­li­ko ne­ka od IT uslu­ga presta

ne sa ra dom ili ako ne ka po slov na

ak­tiv­nost ne mo­že bi­ti oba­vlje­na. Ovom

ana­li­zom ob­u­hva­će­ne su sve za­in­te­reso­va­ne

stra­ne uklju­ču­ju­ći ko­ri­sni­ke, zapo­sle­ne

i po­slov­ne part­ne­re RNIDS-a.

Izrada scenarija

Po­la­ze­ći od naj­go­reg mo­gu­ćeg sluča­ja

(ka­da niš­ta ne ra­di) do slu­ča­je­va

ko­ji će se naj­ve­ro­vat­ni­je de­si­ti, raz­vijen

je ve­li­ki broj mo­gu­ćih si­tu­a­ci­ja ko­je

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


mo­gu ima­ti uti­caj na po­slov­ne ak­tiv­nosti

RNIDS-a.

Analiza rizika

Ma­pa sce­na­ri­ja i mo­gu­ćih uti­ca­ja

omo­gu­ći­la je iden­ti­fi­ka­ci­ju po­ten­ci­jalnih

ri­zi­ka i ve­ro­vat­no­ću da se oni do­gode.

Ana­li­za ri­zi­ka ob­u­hva­ti­la je fi­nan­sijske

i operativne resurse koji su potrebni

za nji­ho­vu mi­ni­mi­za­ci­ju ili pot­pu­no eliminisanje.

Izrada plana za nastavak

poslovanja (BC plan)

Vo­de­ći ra­ču­na o us­kla­đe­no­sti pla­na

za or­ga­ni­za­ci­o­nim i po­slov­nim za­da­cima

RNIDS-a, iz­ra­đe­na je ma­pa pri­o­ritet­nih

uslu­ga i pro­ce­sa, i iden­ti­fi­ko­vani

ključ­ni re­sur­si ko­ji ob­u­hva­ta­ju za­poslene,

opremu, rezervne lokacije za rad,

kao i potrebna finansijska sredstva za

incidetne situacije.

U okvi­ru pla­na za opo­ra­vak od ka­tastro­fe

(DR plan) de­talj­no su opi­sa­ne aktiv­no­sti

sva­kog uče­sni­ka, kao i na­či­ni

ko­mu­ni­ka­ci­je za raz­li­či­te sce­na­ri­je.

Pa­ra­lel­no sa iz­ra­dom pla­no­va za nasta­vak

po­slo­va­nja i opo­ra­vak od ka­tastro­fe,

RNIDS je ra­dio na iz­grad­nji odgo­va­ra­ju­ćih

si­ste­ma ko­ji omo­gu­ća­va­ju

re­a­li­za­ci­ju pla­no­va i ga­ran­tu­ju na­stavak

ra­da u slu­ča­ju da se ne­ki od iden­tifi­ko­va­nih

sce­na­ri­ja do­go­di.

Iz­grad­nja ta­kvog si­ste­ma je ve­o­ma

slo­žen za­da­tak, ko­ji je RNIDS u pot­puno­sti

is­pu­nio.

Uvek dostupni i pouzdani

DNS ser­vis RNIDS-a je od osniva­nja

do da­nas bio do­stu­pan 100%

vre­me­na, a i svi osta­li ser­vi­si su projek­to­va­ni

da za sve naj­ve­ro­vat­ni­je

sce­na­ri­je omo­gu­ća­va­ju do­stup­nost

ve­ću od 99,99% vre­me­na (ne­do­stup­ni

54 mi­nu­ta go­diš­nje).

Uzi­ma­ju­ći u ob­zir po­tre­be i oče­ki­vanja

ko­ri­sni­ka i isto­vre­me­no vo­de­ći raču­na

o troš­ko­vi­ma i re­sur­si­ma ko­ji­ma

RNIDS ras­po­la­že, iz­gra­đen je si­stem

ko­ji obez­be­đu­je ne­pre­kid­no pru­ža­nje

ključ­nih uslu­ga i omo­gu­ća­va vi­sok stepen

ga­ran­ci­je da na­zi­vi srp­skih na­cio­nal­nih

in­ter­net do­me­na, za­jed­no sa

svim ser­vi­si­ma i sa­dr­ža­ji­ma ko­ji su na

nji­ma - bu­du uvek do­stup­ni.

Bezbednost

Sve kri­zne si­tu­a­ci­je ima­ju još je­dan

bi­tan ele­ment, a to je bez­bed­nost poda­ta­ka

i ser­vi­sa. U van­red­nim okolno­sti­ma

cilj je da se po­slo­vi i uslu­ge

oba­vlja­ju ne­sme­ta­no, a bez­bed­nost je,

zbog pri­ti­ska ko­ri­sni­ka i me­nadž­men­ta

u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma, u dru­gom pla­nu.

Ima­ju­ći to na umu, RNIDS je u okviru

svo­jih pla­no­va za na­sta­vak po­slova­nja

i opo­ra­vak po­slov­nih ak­tiv­nosti

u kri­znim si­tu­a­ci­ja­ma vo­dio ra­čuna

o bez bed no sti si ste ma i po da taka.

Pla­no­vi, a on­da i im­ple­men­ta­ci­ja

si­ste­ma RNIDS-a, ra­đe­ni su na na­čin

ko­ji obez­be­đu­je jed­nak ste­pen bezbed­no­sti

i u si­tu­a­ci­ja­ma nor­mal­nog

ra­da i ka­da je u pi­ta­nju kri­zna si­tua­ci­ja.

U slu­ča­ju kri­ze ko­ju je iza­zva­la pande­mi­ja

ko­ro­na­vi­ru­sa, za­po­sle­ni u

RNIDS-u su bez ve­ćih pro­ble­ma mo­gli

da na­sta­ve sva­ko­dnev­ne po­slov­ne aktiv­no­sti

na bi­lo ko­joj lo­ka­ci­ji ko­ja omogu­ća­va

pri­stup in­ter­ne­tu. Svi ser­vi­si su

i da­lje bi­li do­stup­ni 100% vre­me­na, a

ko­ri­sni­ci na­zi­va .rs i .срб do­me­na mogli

su u pot­pu­no­sti da se oslo­ne na

uslu­ge RNIDS-a. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Po slov ni kon ti nu i tet

u tur bu lent na vre me na

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Naš svet se po sled njih me se ci iz u zet no pro me nio: od po slo va nja do sva ko dnev nog ži vo ta, ko munikacija

i novog ponašanja korisnika. Borba protiv pandemije uticala je na skoro sve industrije

na glo bal nom ni vou. Do ne dav no je ma lo ko ve ro vao da će pro iz vo đa či au to mo bi la iz ra đi va ti

opre mu za bol ni ce i zdrav stve ne rad ni ke, a luk su zni bren do vi pro iz vo di ti dez in fek ci o na sred stva.

Da nas se ve ći na kom pa ni ja su o ča va sa iza zo vom pri la go đa va nja no voj si tu a ci ji i okol no sti ma

ko je se stal no me nja ju. Da bi im olak ša li po sao, struč nja ci SAP-a su su mi ra li svo je pre po ru ke za

period oporavka i „novo normalno”. Iako se ove sugestije prevashodno odnose na srednja i velika

pred u ze ća, me to do lo gi ja mo že bi ti re le vant na i za ma nja pred u ze ća.

1. Zdra vlje na ra du

Pr­vo i naj­va­žni­je pi­ta­nje je kako

me­nadž­ment kom­pa­ni­je ko­ja

se okre­će fa­zi opo­rav­ka da spro­vede

epi de mi o loš ke me re i for mal ne

smer­ni­ce u prak­si. Naj­ve­ći iza­zov tokom

ovog pe ri o da je us po sta vljanje

bu­kval­no zdra­ve rav­no­te­že iz­među

me­ra pre­do­stro­žno­sti i po­slov­nih

raz­ma­tra­nja. Ovo zah­te­va, pre svega,

pot­pu­nu ana­li­zu ri­zi­ka ko­ja pokri­va

kor­po­ra­tiv­ni pro­stor, in­ter­akci­je

i rad­ne to­ko­ve. Ako kom­pa­ni­ja

još uvek ne­ma re­še­nje ko­je po­dr­ža­va

pro­ce­se zdra­vlja, bez­bed­no­sti i zaš­tite

ži­vot­ne sre­di­ne (HSE), di­zaj­ni­ra­nje

i ri go ro zna pri me na me ra bi mo gli

da bu du ozbi ljan za da tak za od govor­ne.

Ta­kvi za­da­ci mo­gu uklju­či­va­ti

uspostavljanje pravila (na primer mere­nje

tem­pe­ra­tu­re na ula­zu, dis­tanca,

pri­ja­vlji­va­nje sum­nji­vih slu­ča­je­va)

i ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ka­na­la, kao i im­plemen­ta­ci­ju

ak­ci­ja in­for­mi­sa­nja i ohrabri­va­nje

nji­ho­vog ko­riš­će­nja. Po­red

ubla­ža­va­nja zdrav­stve­nih ri­zi­ka, ta­kvi

si ste mi mo gu osi gu ra ti da re le vant

ni do no si o ci od lu ka bu du upo zna ti

sa sva kim zna kom in fek ci je ili kr še nja

pra­vi­la što je pre mo­gu­će.

SAP En­vi­ron­ment, He­alth and Sa­fety

(SAP EHS) re­še­nje pru­ža pro­fe­si­o­nalnu

podršku u dizajniranju i regulisanju

upra­vo tih pro­ce­sa: omo­gu­ća­va proce­nu

ri­zi­ka, vo­di vas kroz raz­voj pro­toko­la

i, za­hva­lju­ju­ći nje­go­voj in­te­gra­ciji

sa sistemom planiranja resursa pred­u­ze­ća,

mo­že za­me­ni­ti već us­po­sta-

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


vlje ne i odvo je ne si ste me kao što

su upra­vlja­nje in­ci­den­ti­ma, mo­nito­ring

zdra­vlja za­po­sle­nih i dru­gi

pod­si­ste­mi. Shva­tiv­ši iza­zo­ve koje

je ko­ro­na vi­rus sta­vio pred HSE

pro­fe­si­o­nal­ce, SAP po­ku­ša­va da

po­mog­ne nji­hov rad sa dis­kon­ti­ranim

pro gra mi ma li cen ci ra nja i imple­men­ta­ci­je.

Na­rav­no, SAP EHS ni­je bi­tan sa­mo

u tre­nut­noj epi­de­mi­ji: ge­ne­ral­no, to

je si­stem za iden­ti­fi­ko­va­nje, pro­ce­nu

i ubla­ža­va­nje ri­zi­ka za bez­bed­nost

rad­ni­ka, zdra­vlje i ži­vot­nu sre­di­nu,

ko­je ta­ko­đe po­ma­že da se obez­be­di

usa­gla­še­nost sa re­gu­la­tor­nim zah­tevi­ma

i pru­ža funk­ci­je iz­veš­ta­va­nja i

iz­van­re­dan uvid u HSE pro­ce­se i menadž­men­tu

i vla­sti­ma.

2. Kon ti nu i tet la na ca

snab de va nja

Za kom­pa­ni­je je va­žno da pre­pozna

ju da baš kao što su one mo gle

do­ži­ve­ti ve­li­ke po­re­me­ća­je vla­sti­tog

po­slo­va­nja, isto se mo­glo do­go­diti

i svim nji­ho­vim part­ne­ri­ma i doba­vlja­či­ma.

Zbog na­glog po­ve­ćanja

ili sma­nje­nja po­tra­žnje, mo­glo

je ili i da­lje mo­že da do­đe do pore­me­ća­ja

u pri­spe­ću i kva­li­te­tu siro­vi­na,

kom­po­nen­ti i po­lu­pro­i­zvoda,

ili u po­gle­du ko­riš­će­nja ljud­skih

re­sur­sa. Vre­di is­ko­ri­sti­ti pred­nost

pe­ri­o­dič­nog bes­plat­nog pri­stu­pa

SAP-ovoj Ari­ba Di­sco­very plat­formi

ko ja po ve zu je kup ce i do ba vljače,

gde mo­že­te slo­bod­no li­ci­ti­ra­ti

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


za bi lo ko ju ku po vi nu ro ba ili ser visa,

a do­ba­vlja­či mo­gu bes­plat­no obja­vlji­va­ti

po­ve­za­ne po­nu­de. U pande­mij­skom

okru­že­nju, u lan­cu snabde­va­nja,

kom­pa­ni­je ko­je se su­o­ča­vaju

sa naj­ve­ćim iza­zo­vi­ma su one ko­je

su po sta le maj sto ri u mak si mi zi ranju

efi­ka­sno­sti po­sled­njih go­di­na.

Kom­pa­ni­je ko­je su is­ta­kle mi­ni­mi­zira­nje

za­li­ha, uvo­đe­nje pra­vo­vre­menih

si­ste­ma i čak aut­sor­so­va­nje svojih

kor bi­zni­sa sa­da tre­ba da pre­i­spita

ju svo ja raz miš lja nja o kon ti nu i te tu

po­slo­va­nja.

U tom smi­slu, SAP IBP (In te gra ted

Bu­si­ness Plan­ning) re še nje za plani­ra­nje

mo­že bi­ti ko­ri­sno, jer ono

po­ma­že da se po­re­me­ća­ji u lancu

snab de va nja što pre iden ti fi kuju

i re­a­gu­je na ta­kve si­tu­a­ci­je. Suš

ti na re še nja je da ono po ve zu je sve

spo ljaš nje i unu traš nje de lo ve koji

su uklju­če­ni u la­nac snab­de­va­nja

ali funk­ci­o­ni­šu u si­lo­si­ma: ko­ri­sni­ke,

pro­dav­ce, mar­ke­ting, oblast fi­nan­sija,

pla­ne­re za­li­ha, pro­iz­vod­ne di­zajne­re,

kup­ce, do­ba­vlja­če. Re­še­nje im

po­ma­že da ra­de za­jed­no na raz­vo­ju

pro­ce­sa pla­ni­ra­nja snab­de­va­nja.

SAP IBP re­še­nje ta­ko­đe mo­že bi­ti

suš­tin­ska po­moć i ko­ri­sna di­gi­tal­na

plat for ma za vla di ne or ga ni za ci je u

si­tu­a­ci­ji pan­de­mi­je. Za­hva­lju­ju­ći predik­tiv­nim

al­go­rit­mi­ma re­še­nja, la­ko

se mo­že pred­vi­de­ti po­tra­žnja za maska­ma,

zaš­tit­nom opre­mom ili drugim

zdrav stve nim pri bo rom i in strumen­ti­ma.

Na­da­lje, in­for­ma­ci­je o za­liha­ma

i po­da­ci od do­ba­vlja­ča br­zo će

ot kri ti da li su ove po tre be za do volje­ne

na na­ci­o­nal­nom, ob­la­snom ili

na ni­vou zdrav­stve­nih in­sti­tu­ci­ja, ili će

mo­žda bi­ti po­treb­no da po­tra­ži­mo nove

do­ba­vlja­če. U po­sled­njem slu­ča­ju,

mo­že se ko­ri­sti­ti ne­ko­li­ko kli­ko­va za

po kre ta nje po stup ka na bav ke u Ari bi

za ure­đa­je ko­ji ne­do­sta­ju.

3. Po drš ka rad ne sna ge

Po­no­vo po­kre­nut kor­po­ra­tiv­ni život

ne zna­či da će svi na­sta­vi­ti baš

ta mo gde su sta li: pro me na pra vila

i rad­nog okru­že­nja, do­dat­ni zada

ci i pro ble mi ko je je po treb no reši­ti

te­sti­ra­ju iz­dr­žlji­vost za­po­sle­nih.

U ta­kvim okol­no­sti­ma, po­seb­na pažnja

se mo­ra po­sve­ti­ti in­for­mi­sa­nju

i mo­ti­vi­sa­nju za­po­sle­nih, pru­ža­nju

ade­kvat­nih in­pu­ta i ala­ta po­treb­nih

za oba­vlja­nje za­da­ta­ka, kao i re­orga­ni­za­ci­ji

ra­da. Ko­riš­će­njem 'Re mote

Work Pul se' kom pa ni je mo gu da

la ko i ne pre kid no pra te za do voljstvo

za­po­sle­nih, da pri­ku­pe bi­lo kakve

ko men ta re i iden ti fi ku ju pro bleme

ko­je tre­ba re­ši­ti. Sa­da, u dru­goj

fa­zi, SAP po­ma­že kom­pa­ni­ja­ma da

po ste pe no po no vo us po sta ve svoje

rad­ne ras­po­re­de uz po­moć 'Return

to Work' Pul­se. SAP je na­pra­vio

raz­li­či­te bes­plat­ne in­ter­fej­se za sarad

nju na me nje ne ma lim i sred njim

pred­u­ze­ći­ma: Ru um za za dat ke plani

ra nja i upra vlja nja pro jek ti ma i SAP

Lit mos sa ready-to-watch kur­se­vi­ma

ba zi ra nim na vi deo snim ci ma za uspo

sta vlja nje naj bo lje prak se za rad

na da lji nu i raz voj li der stva u vre meni­ma

pro­me­na i iza­zo­va.

Kom­pa­ni­je ko­je još uvek ni­su preme­sti­le

svo­je HR pro­ce­se u cloud i

ni­su ih di­gi­ta­li­zo­va­le ili au­to­ma­ti­zova­le,

naš­le su se u iz­u­zet­no teš­koj

po­zi­ci­ji za vre­me ove kri­zne si­tu­a­ci­je.

Fun da men ta la pro me na u sve tu rada

je ne­po­vrat­na, ta­ko da će raz­voj

di gi tal no kon tro li sa nog i flek si bil nijeg

HR si­ste­ma bi­ti ne­iz­o­sta­van kod

ino­va­tiv­nih kom­pa­ni­ja u bu­duć­no­sti.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Suc cessFac tors, SAP-ova platforma

za upravljanje ljudskim potencijalima,

nudi rešenje nove generacije za sve

kadrovske zadatke i procese: regrutova­nje,

skla­diš­te­nje po­da­ta­ka o za­posle­ni­ma,

ko­mu­ni­ka­ci­ja sa za­po­sle­nima,

upra­vlja­nje snab­de­va­njem, raz­voj

i uče­nje, me­re­nje per­for­man­si, kompen­za­ci­o­ni

pla­no­vi, ana­li­tič­ki re­zul­tati

ve­za­ni za rad i pri­pre­ma iz­veš­ta­ja.

4. Fi nan sij sko re pla ni ra nje

Sa po ste pe nim opo rav kom pro cesa,

pro­gre­siv­no pla­ni­ra­nje će sve vi­še

za­me­ni­ti ad-hoc za­dat­ke za upra­vljanje

kri­zom.

Pro­me­ne u tr­žiš­nom okru­že­nju

pri sli lja va ju go to vo sva ku kom pa niju

da pre o smi sli sce na ri je svog funkci­o­ni­sa­nja.

Naj­sreć­ni­ji mo­gu da očeku

ju no vu eru sa ne pro me nje nim ili

još bo­ljim iz­gle­di­ma, me­đu­tim, ve­ćina

kom­pa­ni­ja će se su­o­či­ti sa skromni­jim

pro­me­tom i mo­gu oče­ki­va­ti da

će do­sti­ći pret­hod­ne ni­voe pri­ho­da

u raz­li­či­tom vre­men­skom pe­ri­o­du.

U ova­kvim okol­no­sti­ma, po­seb­no je

va­žno vo­di­ti one po­slo­ve gde proda­ti

pro­iz­vo­di ili uslu­ge omo­gu­ća­vaju

po­kri­će fik­snih troš­ko­va u sva­kom

slu­ča­ju. Šta­vi­še, jed­na od za­ni­mlji­vih

kon tra dik tor no sti fe no me na kri ze je

ta da ce­ne broj­nih si­ro­vi­na ili po­lupro­i­zvo­da

ra­stu u po­re­đe­nju sa uobi­ča­je­nim

ce­na­ma to­kom eko­nomskog

pro­cva­ta. Ova po­ja­va se preci­zno

ob­jaš­nja­va či­nje­ni­com da se

fik sni tro šak ras po de lju je na ma nje

pro­da­tih pro­iz­vo­da i to se, oba­vezno,

pro­sle­đu­je da­lje.

Sto­ga se mo­ra pre­ra­ču­na­ti pro­fita­bil­nost

za sve kom­pa­ni­je, re­struktu­i­ra­ju­ći

troš­kov­nu stra­nu gde je to

po­treb­no, da bi iste osta­le na održi­vom

pu­tu upr­kos tre­nut­nom tr­žiš­nom

okru­že­nju. Ka­ko bi ovo po­stigle,

kom­pa­ni­je tre­ba da se oslo­ne na

ino va tiv ne ERP si ste me ko ji se ba zira­ju

na veš­tač­koj in­te­li­gen­ci­ji, mašin­skom

uče­nju i dru­gim in­te­li­gentnim

teh­no­lo­gi­ja­ma kao što su SAP

S/4 HA­NA u ve li kim po slov nim okruže­nji­ma

i SAP Bu­si­ness One soft ver

u sek­to­ru ma­lih i sred­njih pred­u­zeća.

Ova re­še­nja au­to­ma­ti­zu­ju iz­veš

ta va nje za end-of-pe riod za tva ra nja

(clo­su­res), kre­i­ra­ju in­te­li­gent­ne rad

ne pro ce se u re al nom vre me nu za

kon ti nu i ra no pla ni ra nje pro da je i dina­mič­no

pred­vi­đa­nje li­kvid­no­sti, opti

mi zu ju na bav ku i troš ko ve sa moguć­no­sti­ma

veš­tač­ke in­te­li­gen­ci­je i

ubr za va ju li ci ti ra nje i po nu du skroje­nu

pre­ma po­tre­ba­ma ku­pa­ca. Ova

re­še­nja ta­ko­đe sma­nju­ju ri­zi­ke posta

vlja njem i nad gle da njem po slovnih

pra­vi­la i či­ne ih lak­šim i sle­dlji­vim

za pri­pre­mu, pot­pi­si­va­nje i upra­vljanje

ugo­vo­ra.

SAP S/4 HA­NA kli­jen­ti mo­gu da

ko ri ste SAP-ovu apli ka ci ju no ve gene

ra ci je za upra vlja nje pro fi ta bilnoš­ću

i per­for­man­sa­ma - SAP Profi­ta­bi­lity

and Per­for­man­ce Ma­na­gement

(PaPm) soft­ver. Ti­me se omogu­ća­va

ana­li­za u re­al­nom vre­me­nu

i upra­vlja­nje pro­fi­ta­bil­noš­ću kompa­ni­je,

kom­bi­no­va­njem fi­nan­sij­skog

i ope­ra­tiv­no ori­jen­ti­sa­nog pri­stu­pa.

Uz po­moć apli­ka­ci­je, re­sur­si i ka­paci

te ti ope ra ci je se mo gu pri la go di ti

po­tre­ba­ma.

5. Odr ža va nje lo jal no sti

ku pa ca

U vre­me­ni­ma kri­ze, lo­jal­nost predsta­vlja

naj­ve­ću vred­nost i to ne samo

za do­ba­vlja­če i za­po­sle­ne, već i

za sa­me kup­ce. SAP go­di­na­ma poseb­no

obra­ća pa­žnju na pra­će­nje

za­do­volj­stva ko­ri­sni­ka, a SAP Qu altrics

plat for ma je spe ci jal no usredsre­đe­na

na to. Svi kva­li­ta­tiv­ni poda

ci ko ji se ge ne ri šu to kom pro cesa

pro­da­je mo­gu bi­ti re­le­vant­ni, bilo

da po­tvr­đu­ju ili do­vo­de u pi­ta­nje

kva­li­tet pro­iz­vo­da i uslu­ga, za­dovolj­stvo

ku­pa­ca ili na­ša oče­ki­va­nja

po pi­ta­nju dalj­nje ku­po­vi­ne. Za mere­nje

i odr­ža­va­nje lo­jal­no­sti ku­pa­ca,

kom­pa­ni­je se, iz­me­đu osta­log, mogu

oslo ni ti na Cu sto mer Con fi dence

Pul­se ili Di­gi­tal Open Do­or. Je­dan

od po­kre­ta­ča re­di­zaj­na na­kon krize

za mno­ge kom­pa­ni­je mo­že znači­ti

nji­ho­vo pri­bli­ža­va­nje kup­cu, sa

dvo­stru­kom svr­hom: sa jed­ne strane

za­rad po­sti­za­nja ja­če kon­tro­le

nad ide al nom uslu gom i kva li te tom

pro­iz­vo­da, a sa dru­ge stra­ne, za­rad

uš­te­de bro­ker­skih troš­ko­va na proiz

vo du ko ji bi se mo gli pre tvo ri ti u

po­pu­ste za kup­ce.

6. Fo ku si ra nje na

e-com mer ce

Ne­ma sum­nje da su no­ve okolno

sti uti ca le na na vi ke i po na šanje

po­tro­ša­ča. Je­dan od naj­o­či­gledni­jih

re­zul­ta­ta je po­rast on­li­ne kupo­vi­ne.

Čak i lju­di ko­ji ni­su bi­li volj

ni da ku pe bi lo šta pre ne go što

to vi­de i do­dir­nu u fi­zič­koj pro­davni­ci,

sa­da bez pro­ble­ma do­ba­vlja­ju

ro­bu uz po­moć sa­mo jed­nog kli­ka.

Po­tro­ša­či su sa­da vi­še ne­go ika­da

ra ni je mo ti vi sa ni da ku pu ju na inter­ne­tu

i ta­ko stva­ra­ju ide­al­ne tr­žiš­ne

uslo­ve za tr­gov­ce da br­zo pra­te,

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


te sti ra ju i lan si ra ju no ve is ku stvom

vo­đe­ne mo­bil­ne apli­ka­ci­je, saj­to­ve i

tač­ke kon­tak­ta pre­ko svo­jih plat­formi.

Ima­ju­ći to u vi­du, po­kre­nu­li smo

SAP Up sca le ko mer ci jal nu plat for mu

ka ko bi smo po mo gli ma lim i srednjim

tr­žiš­nim bren­do­vi­ma da is­poru­če

re­le­vant­no is­ku­stvo u ro­ku od

ne­ko­li­ko ne­de­lja. SAP Up sca le commer

ce ubr­za­va pr­vi go-li­ve, a raz­vijen

je sa po seb nim fo ku som na mobil­ne

ko­ri­sni­ke, pru­ža­ju­ći na taj na­čin

bo­ga­ta, mo­bi­le-first is­ku­stva.

U bu­duć­no­sti mo­že­mo oče­ki­vati

još sna­žni­je ulo­ge mar­ke­tin­ga,

on­li­ne pro­da­je, pro­daj­ne po­drš­ke

i ko­ri­snič­kog ser­vi­sa u kom­pa­ni­jama,

zbog če­ga je vred­no in­ve­sti­rati

u re še nja e-tr go vi ne i au to ma ti zaci­je

mar­ke­tin­ga. To je oblast u ko­joj

SAP-ova vo­de­ća re­še­nja ta­ko­đe mogu

da pru­že po­drš­ku kom­pa­ni­ja­ma.

Tur bu lent na vre me na i iza zo vi

mo gu se do ži ve ti i kao pri li ka za

raz voj i stva ra nje no ve vred no sti.

Sa da je pra vo vre me da kri tič ki raz

miš lja mo o bu duć no sti i o na či nu

na ko ji se pred u ze ća mo gu pri la godi

ti, i krat ko roč no i du go roč no. Uz

po moć pra vih re še nja, kom pa ni je

mo gu da pri hva te pro me ne i sa mou

ve re no se kre ću kroz iza zo ve današ

nji ce. Io

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Ban ke u do ba CO VID-19

reakcija, adaptacija

i vizija poslovanja

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Svi­ma je već ja­sno da ži­vi­mo no­vu po­slov­nu re­al­nost, a či­ni se da će iz­me­nje­ni uslo­vi po­slo­va­nja

bi­ti pri­sut­ni i ubu­du­će. Po­seb­no za­bri­nja­va što se ra­di o je­din­stve­nom, glo­bal­nom fe­no­me­nu ko­ji

se ne ti­če sa­mo po­je­di­nač­ne ze­mlje ili re­gi­je. Re­ak­ti­van pri­stup ne mo­že bi­ti re­še­nje – kom­pa­ni­je

mo­ra­ju da sa­gle­da­ju ši­ru sli­ku, an­ti­ci­pi­ra­ju ne­iz­ve­snu bu­duć­nost i od­lu­če na ko­ji na­čin će odr­ža­ti

po­slov­ni kon­ti­nu­i­tet ali i na­sta­vi­ti da se raz­vi­ja­ju. Po­go­đe­ne su sve in­du­stri­je, pa ni ban­kar­ski sek­tor

ni­je iz­u­ze­tak.

Ro­san­da Mi­la­to­vić Sko­rić,

SAS Customer Advisory

Territory Leader

Nova realnost u bankarstvu

du­go­roč­no do­no­si ubr­zano

pomeranje od tradicionalnog

poslovanja organizovanog oko

proizvoda i fokusiranog na prodaju u

filijali, ka modernom, istinski digitalizovanom

poslovanju koje postavlja

klijenta u centar organizacije, nudeći

mu vi­so­ko per­so­na­li­zo­va­ne pro­iz­vode

i uslu­ge i je­din­stve­no ko­ri­snič­ko isku­stvo.

Ovo će po mom miš­lje­nju biti

ključ­ni kri­te­ri­jum za op­sta­nak ba­naka

i stva­ra­nje odr­ži­ve vi­zi­je po­slo­va­nja.

Me­đu­tim, krat­ko­roč­no gle­da­no, banke

su u oba­ve­zi pre­ma dr­ža­vi i kli­jen­tima

da na­pra­ve zna­čaj­ne iz­me­ne u poslovnim

strategijama i procesima kako

bi odgovorile na izazove koje je donela

pandemija. Ove izmene za cilj imaju

pr­ven­stve­no olak­ša­va­nje po­sle­di­ca za

po­je­din­ce i pri­vre­du i odr­ža­va­nje ekonomske

aktivnosti.

Iza­zov dr­žav­ne re­gu­la­ti­ve

Kao deo eko nom skih me ra za bor bu

pro­tiv Co­vid-19, dr­ža­va je pro­pi­sala

oprav­da­nu me­ru - mo­guć­nost odla

ga nja oba ve za po osno vu kre di ta,

dru gih kre dit nih pro iz vo da i li zin ga

svim kli jen ti ma na pe riod od tri mese

ca. Sve ban ke su u ma njoj ili većoj

me­ri ima­le iza­zov da ovaj re­gula­tor­ni

zah­tev teh­nič­ki re­a­li­zu­ju u tako

krat­kom ro­ku ra­de­ći da­no­noć­no

i če­sto me­nja­ju­ći po­slov­ne pro­ce­se

u ho du. Ko li ko su te pro ce se stvarno

una­pre­di­le po­ka­za­će se vr­lo brzo

– usvo je ni su pro pi si za do dat ni

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


pre­dah u ot­pla­ti oba­ve­za za gra­đane

i pri­vre­du i već su stu­pi­li na snagu,

pa ih tre ba pri me ni ti po ubr zanom

po stup ku.

Efi­ka­sni pri­stu­pi

Me­đu­tim, to je bi­la sa­mo jed­na

od pro me na na ko je je tre ba lo re a-

go va ti. Glav ni fo kus ne po sred no nakon

iz bi ja nja pan de mi je bio je na

usva ja nju di gi tal nih ka na la i bes kontakt­nog

pla­ća­nja ko­je je zbog viso

kog ri zi ka od pre no sa vi ru sa putem

nov­ča­ni­ca po­sta­lo po­pu­lar­no

čak i kod sta­ri­je po­pu­la­ci­je. Za taj vrlo

ose­tljiv seg­met gra­đa­na ko­ji imaju

na vi ku od la ska u ban ku ka ko bi

pla­ti­li me­seč­ne ra­ču­ne za in­fo­stan,

stru ju, te le fon, po rez itd., tre ba lo je

or­ga­ni­zo­va­ti po­moć da lak­še sa­vlada­ju

ko­riš­će­nje di­gi­tal­nih ka­na­la putem

tu to ri ja la, al ter na tiv ne ko muni­ka­ci­je,

da­ljin­ske po­drš­ke i slič­no.

Lo jal ni kup ci su sti mu li sa ni da ko riste

di­gi­tal­ne ka­na­le ta­ko što su im

uki nu te na kna da za on li ne tran sak cij

e a l i i p o ­v e ­ć a ­n i l i ­m i ­t i z a b e s ­ko n ­t a k-

t­no plaćanje. Još je­dan pri­stup koji

se po ka zao efi ka snim je iden ti fiko

va nje „di gi tal nog am ba sa do ra” u

po­ro­di­ci ko­ji mo­že po­mo­ći u iz­vr­šenju

pla­ća­nja ko­ja su pret­hod­no auto­ri­zo­va­na

od stra­ne vla­sni­ka ra­čuna.

Re­vi­di­ra­nje po­slov­ne

po­li­ti­ke

Sa dru­ge stra­ne, ia­ko tr­žiš­te ra­da

još uvek odo­le­va, ne­iz­ve­snost po pita­nju

za­po­sle­no­sti i bu­du­ćih pri­hoda

ne­mi­nov­no će uti­ca­ti i na gra­đane

i na pri vre du. Ne za po sle nost no si

po­ve­ća­nje bro­ja pro­ble­ma­tič­nih kredi

ta (NPL), pa se re gu la tor ni zah te vi

pre ma ban ka ma po pi ta nju ka pi talne

ade­kvat­no­sti mo­gu po­oš­tri­ti, što

u te o ri ji uzro ku je po sku plje nje kre dita.

U prak­si, me­đu­tim, ima­ju­ći u vi­du

spe­ci­fič­ne okol­no­sti, ban­ke se neće

usu­di­ti na ova­kav po­tez i odr­žaće

po­sto­je­će ce­ne do kraj­nje gra­nice

pri hva tlji vo sti ri zi ka ko je te ce ne

no­se. Ali, sva­ka­ko će mo­ra­ti da re­vidi

ra ju svo ju po slov nu po li ti ku ne samo

za no­ve već i za po­sto­je­će klijen

te i spro ve du neo p hod ne pro mene

me to do lo gi je oce nji va nja kre ditne

spo­sob­no­sti gra­đa­na i kom­pa­ni­ja

ka ko bi uze le u ob zir no vo na sta lu situ­a­ci­ju.

Či­ta­ve in­du­stri­je ili pro­fe­sije

su po­sta­le vi­so­ko ri­zič­ne, po­put

pro­fe­si­je tu­ri­stič­kog rad­ni­ka. Jed­nostran

pri stup oce nji va nju ri zi ka svaka

ko ni je do bar ni za po slo va nje bana­ka,

a još ma­nje za kli­jen­te. Ka­ko bi

se pri la go di le iz me nje nim uslo vi ma,

ban ke mo ra ju da raz vi ju no ve anali­tič­ke

mo­de­le kre­dit­nog bo­do­va­nja

ko­ji ko­ri­ste ši­ri op­seg po­da­ta­ka o klijen

tu i uzi ma ju u ob zir i Co vid aspekt.

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


To kon­kret­no zna­či da kre­dit­na istori­ja

i po­slo­va­nje jed­ne fir­me mo­žda

ni su iz ra zi to re le van tan po ka za telj

za odre­đi­va­nje nje­ne tre­nut­ne kredit

ne spo sob no sti. Na pri mer, banke

mo­gu zna­čaj­no re­vi­di­ra­ti kre­ditni

ri zik za ma lo pro daj ne kom pa ni je

uzi­ma­ju­ći u ob­zir ste­pen po­go­đe­nosti

pan de mi jom u sva kom po je di nač­nom

slu­ča­ju zbog za­vi­sno­sti od odre­đe­nog

in­du­strij­skog sek­to­ra, demo

graf skog pro fi la ku pa ca ili ge o-

graf skog re gi o na u kom po slu ju.

Po­sto­je­ći kre­di­ti ta­ko­đe tra­že detalj

nu eva lu a ci ju i iz me nu ana li tič­kih

mo­de­la ko­ji uka­zu­ju na ra­ne

zna ke fi nan sij ske ne sta bil no sti kli jena

ta, ra nji vo sti i po ten ci jal nih proble

ma u na pla ti. Tre ba od go vo ri ti

na pi­ta­nja kao što su: ko­ji kli­jen­ti su

ugro­že­ni, ko­li­ki je po­ten­ci­jal­ni pad

vred no sti pri mlje nih ko la te ra la, ko je

eks ter ne in for ma ci je su po treb ne za

re­e­va­lu­a­ci­ju mo­guć­no­sti za na­pla­tu,

ko je su op ci je za no vo pre go va ranje

kre dit nih uslo va itd. U tom smislu,

neo p hod na je de talj na re vi zi ja,

iz­me­na i spro­vo­đe­nje no­vih pro­cedu

ra, stra te gi ja i kon trol nih me ha niza

ma u do me nu na pla te ko ji mo ra ju

bi ti u skla du sa re gu la tor nim zah te vima

i procenom rizika od strane banke

sa jed­ne ali i sa mo­guć­no­sti­ma i po­trebama

klijenata sa druge strane.

Spre­ča­va­nje pre­va­ra

Jed­na­ko va­žna u ovom tre­nut­ku

je borba protiv prevarnih radnji. Na

svim tr­žiš­ti­ma, pa i na­šem, je vi­še­struko

po­ve­ćan broj tran­sak­ci­o­nih pre­vara,

pre­u­zi­ma­nja ra­ču­na kao i in­ter­nih

prevara. Banke moraju odgovoriti brzo

i delovati proaktivno, efikasnijim

modelima koji uzimaju u obzir aktuelnu

situaciju i sa ogromnom uspeš­noš­ću

pred­vi­đa­ju po­ten­ci­jal­ne preva­re

pre ne­go što se one de­se.

U ko­rak sa pro­me­na­ma

Na kra ju, zbog enorm nih pro mena

u ko­ri­snič­kom po­na­ša­nju kao i

na­či­nu po­slo­va­nja, neo­p­hod­na je

op ti mi za ci ja or ga ni za ci je ba na ka kako

bi bi le spo sob ne da is pra te ove

pro me ne. Po treb no je pom no osluš­ki­va­ti

do­ga­đa­je i ade­kvat­no op­ti­mizo­va­ti

pro­daj­nu mre­žu, ban­ko­ma­te,

di na mi ku pu nje nja ban ko ma ta, kontakt

cen tre, pro ces na pla te itd.

Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je bankar­stvo

ma­nje po­go­đe­no pan­de­mijom

u po­re­đe­nju sa osta­lim in­du­strija­ma.

Ima­ju­ći u vi­du prethodno nave

de ne iza zo ve neo p hod ne da se

ostva ri po slov ni kon ti nu i tet u no voj

re­al­no­sti, mo­že­te za­mi­sli­ti ka­kva je

si tu a ci ja u in du stri ja ma ko je su pretr­pe­le

ve­ći udar. Ova pan­de­mi­ja je

du­go­roč­no gle­da­no či­tav svet okrenu­la

na­o­pač­ke, a po­sle­di­ce će­mo

tek sa gle da ti. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Tradicionalna endpoint zaštita

više nije dovoljna

– kontrolu preuzima Next-Gen tehnologija

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Poš­to saj­ber pret­nje po­sta­ju sve kom­plek­sni­je, po­ve­ća­va se i pri­ti­sak da se po­sta­vi pra­vo end­po­int

re­še­nje. Me­đu­tim, tr­žiš­te end­po­int zaš­ti­te je po­sta­lo pre­na­tr­pa­no mnoš­tvom raz­li­či­tih re­še­nja i

to­li­ko je pu­no neo­dr­ži­vih mar­ke­tin­ških tvrd­nji da je do­no­še­nje edu­ko­va­ne od­lu­ke za or­ga­ni­za­ci­ju

sve te­že.

Po­gle­daj­mo či­nje­ni­ce. Tr­žiš

te end po int zaš ti te je puno

po pu lar nih i eks tra vagant­nih

tvrd­nji. Me­đu­tim, re­al­nost

je da je 68% or­ga­ni­za­ci­ja bi­lo žr­tva

saj­ber na­pa­da proš­le go­di­ne. Za­to

je zaš ti ta svet ske kla se te melj svake

efi­ka­sne bez­bed­no­sne stra­te­gi­je.

Me­đu­tim, sa­ma zaš­ti­ta ni­je do­volj­na.

Če­ti­ri od pet or­ga­ni­za­ci­ja prizna­ju

ma­njak in­ter­ne struč­no­sti za

bez­bed­nost. Ima­ju­ći to u vi­du, upotre­blji­vost

je ta­ko­đe esen­ci­jal­na da

bi IT ti mo vi ko ji su pod ja kim pri tiskom

naj­bo­lje is­ko­ri­sti­li mo­guć­no­sti

zaš­ti­te. Ta­ko­đe bi tre­ba­lo pret­po­stavi­ti

da će pret­nja pro­ći kroz od­branu

i na od­go­va­ra­ju­ći na­čin opre­miti

svo­ju or­ga­ni­za­ci­ju. Ovo uklju­čuje

pun uvid u to ka ko pret nje ula ze

u or ga ni za ci ju, gde su otiš le i šta su

do­ta­kle, ta­ko da mo­že­te da ne­u­trali

še te na pad i uklo ni te sve bez bedno­sne

ge­po­ve.

Re­še­nja za zaš­ti­tu kraj­njih ta­ča­ka,

ko ja se po ne kad na zi va ju i an ti vi-

ru­snim re­še­nji­ma, mo­gu uklju­či­vati

raz­li­či­te osnovne (tra­di­ci­o­nal­ne) i

mo­der­ne (next-gen – sle­de­će ge­nera­ci­je)

pri­stu­pe spre­ča­va­nju pret­nji

kraj­njim tač­ka­ma. Pri­li­kom pro­ce­ne

re­še­nja va­žno je po­tra­ži­ti ona ko­ja

ima ju sve o bu hva tan set teh ni ka za

za u sta vlja nje ši ro kog spek tra pret

­n j i . M n o ­g i n a ­p a ­d i n a k r a j ­n j e t a -

č ­k e u k l j u ­č u ­j u v i ­š e f a ­z a i v i ­š e t e h ­n i ­-

ka.

Pri­me­ri ak­tiv­nih pro­tiv­nič­kih teh­ni­ka

uklju­ču­ju eska­la­ci­ju pri­vi­le­

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


a da imaju sposobnost ispitivanja ne

sa­mo iz­vrš­nih pro­gra­ma već i dru­gog

koda kao što je maliciozni JavaScript

na veb saj­to­vi­ma.

- Blo ki ra nje apli ka ci ja

Spre­ča­va­nje zlo­na­mer­nog po­naša­nja

apli­ka­ci­ja, po­put ko­riš­će­nja

kao oruž­ja Of­fi­ce do­cu­men­ta ko­ji insta­li­ra

dru­gu apli­ka­ci­ju i po­kre­će je.

- Pra­će­nje po­na­ša­nja/ Host In­trusion

Pre­ven­tion Systems (HIPS)

Ova osnov­na teh­no­lo­gi­ja šti­ti raču­na­re

od ne­i­den­ti­fi­ko­va­nih vi­ru­sa i

sum­nji­vog po­na­ša­nja. To bi tre­ba­lo

da uklju­ču­je ana­li­zu po­na­ša­nja i pre

iz­vr­še­nja i to­kom iz­vr­še­nja.

- Veb zaš­ti­ta

URL pre tra ga i blo ki ra nje po znagi­ja

(me­to­de ko­je ko­ri­ste na­pa­dači

da bi do­bi­li do­dat­ni pri­stup si­stemu),

kra­đu kre­den­ci­ja­la (kra­đu kori­snič­kih

ime­na i lo­zin­ki) i šu­plji­ne

u ko­du (co­de ca­ves – skri­va­nje zlona

mer nog ko da unu tar le gi tim nih

apli­ka­ci­ja).

Mo­der­ne (next-gen) teh­ni­ke

na­su­prot osnov­nim

(tra­di­ci­o­nal­nim) teh­ni­ka­ma

Ma­da mo­gu ima­ti raz­li­či­te nazi­ve,

an­ti­vi­ru­sna re­še­nja već du­go

po­sto­je i do­ka­za­no su vr­lo efi­kasna

pro­tiv po­zna­tih pret­nji. Po­stoji

mnoš tvo osnov nih teh ni ka na koje

se osla nja ju tra di ci o nal na re še nja

za zaš­ti­tu kraj­njih ta­ča­ka. Me­đu­tim,

ka­ko se pej­zaž pret­nji me­njao, nepo

zna te pret nje, po put ne po znatog

mal ve ra ko ji ni ka da ra ni je ni je

vi­đen, po­sta­ju sve uče­sta­li­je. Zbog

to­ga, na tr­žiš­te su sti­gle no­ve teh­no­lo­gi­je.

Kup­ci bi tre­ba­lo da potra­že

kom­bi­na­ci­ju mo­der­nih pri­stupa,

ko­ji se če­sto na­zi­va­ju „next-gen”

zaš ti ta, i do ka za nih osnov nih pri stupa.

Ne­ke ključ­ne mo­guć­no­sti uključu­ju

sledeće.

Osnov ne spo sob no sti

- An­ti­mal­ver/an­ti­vi­rus

Ot­kri­va­nje po­zna­tog mal­ve­ra za­snova­no

na pot­pi­su. Mal­ver en­dži­ni tre­

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


tih ma­li­ci­o­znih veb saj­to­va. Blo­kira­ni

saj­to­vi tre­ba da uklju­ču­ju one

ko ji mo gu po kre nu ti Ja va Script radi

iz­vo­đe­nja krip­to­maj­nin­ga i saj­tove

ko ji sku plja ju kre den ci ja le za auten

ti ka ci ju ko ri sni ka i dru ge ose tljive

po­dat­ke.

- Veb kon­tro­la

End­po­int veb fil­tri­ra­nje omo­gu­ćava

ad­mi­ni­stra­to­ri­ma da de­fi­ni­šu ko­je

ti­po­ve faj­lo­va ko­ri­sni­ci mo­gu da preu­zmu

sa in­ter­ne­ta.

- Spre­ča­va­nje gu­bit­ka po­da­ta­ka

(da­ta loss pre­ven­tion - DLP)

Ma­kar pro­tiv­nik bio u sta­nju da

pro­đe neo­pa­že­no, DLP spo­sob­nosti

će bi­ti u sta­nju da ot­kri­ju i spre­če

po­sled­nju fa­zu ne­kih na­pa­da, ka­da

na­pa­dač po­ku­ša­va da iz­vu­če po­datke.

To se po­sti­že nad­gle­da­njem raz­liči­tih

ti­po­va ose­tlji­vih po­da­ta­ka.

Mo­der­ne spo­sob­no­sti

- Ma­šin­sko uče­nje

Postoji više tipova metoda mašinskog

uče­nja, uklju­ču­ju­ći ne­u­ron­ske

mre­že du­bin­skog uče­nja, ran­dom forest,

bayesian i clu­ste­ring. Bez ob­zi­ra

na metodologiju, treba da budu izgrađe­ni

en­dži­ni ma­šin­skog uče­nja za otkri­va­nje

zlo­na­mer­nog soft­ve­ra da bi se

detektovao poznati i nepoznati malver

bez osla­nja­nja na pot­pi­se. Prednost

ma­šin­skog uče­nja je što mo­že otkri­ti

mal­ver ko­ji ni­je vi­đen ni­kad ra­nije,

sa­vr­še­no po­ve­ća­va­ju­ći ukup­nu stopu

nje­go­vog ot­kri­va­nja. Or­ga­ni­za­ci­je

treba da ocene stopu otkrivanja, stopu

la­žno po­zi­tiv­nih i uti­caj na per­formanse

rešenja zasnovanih na mašinskom

uče­nju.

- An­ti-ex­plo­it

An ti-ex plo it je di zaj ni ran da se

od­u­pre na­pa­da­či­ma spre­ča­va­njem

ala ta i teh ni ka na ko je se oni osla njaju

u lan­cu na­pa­da. Na pri­mer, eksplo

i ti kao što su Eter nal Blue i Do u-

ble­Pul­sar su ko­riš­će­ni za iz­vr­ša­va­nje

Not­Petya i Wan­na­Cry ran­som­ve­ra.

An ti-ex plo it teh no lo gi ja za u sta vlja

re la tiv no ma lu ko lek ci ju teh ni ka koje

se ko ri ste za ši re nje mal ve ra i izvo­đe­nje

na­pa­da, od­bi­ja­ju­ći mno­ge

ze ro-da y na pa de ko ji pret hod no nisu

vi­đe­ni.

- Posebna ustanovljenost za

ran­som­ver

Ne­ka re­še­nja sa­dr­že teh­ni­ke poseb­no

di­zaj­ni­ra­ne da spre­če zlo­namer­nu

en­krip­ci­ju po­da­ta­ka po­mo­ću

ran­som­ve­ra. Če­sto će teh­ni­ke speci­fič­ne

za ran­som­ver ta­ko­đe sa­ni­rati

sva­ki fajl na ko­ji je uti­ca­no. Ransom

ver re še nja ne bi tre ba lo sa mo

da za­u­sta­ve fi­le ran­som­wa­re, već i

disk ran­som­wa­re ko­riš­ćen u de­struktiv­nim

wi­per na­pa­di­ma ko­ji me­njaju

ma­tič­ne za­pi­se o po­kre­ta­nju siste­ma.

- Zaš­ti­ta od kra­đe kre­den­ci­ja­la

Teh­no­lo­gi­ja di­zaj­ni­ra­na da spre­či

kra­đu lo­zin­ki za au­ten­ti­fi­ka­ci­ju i hash

in­for­ma­ci­ja iz me­mo­ri­je, re­gi­stri­ja i

sa hard di­ska.

- End­po­int de­tek­ci­ja i od­go­vor

(End­po­int de­tec­tion and re­spon­se

- EDR)/ro­ot ca­u­se ana­li­za

EDR i dru­gi ana­li­tič­ki ala­ti ni­su foku­si­ra­ni

na spre­ča­va­nje na­pa­da već

na ana li zi ra nje i od go va ra nje na

pret­hod­no ot­kri­ve­ne in­ci­den­te. Ne­ki

ta­ko­đe nu­de mo­guć­no­sti tra­že­nja da

bi se ot kri li na pa di ko ji su pret hodno

proš­li neo­pa­že­no. Va­žno je uskladi­ti

ve­li­či­nu i veš­ti­ne svog IT ti­ma sa

kom­plek­snoš­ću i la­ko­ćom ko­riš­će­nja

ala­ta ko­ji se raz­ma­tra.

- Od­go­vor na in­ci­dent/Sin­hfroni­zo­va­na

bez­bed­nost

End po int ala ti tre ba u naj ma nju

ru­ku da pru­že uvid u to što se dogo

di lo ka ko bi po mo gli da se iz beg­nu

bu­du­ći in­ci­den­ti. U ide­al­nom

slu­ča­ju, oni bi au­to­mat­ski re­a­go­vali

na in ci den te bez po tre be za in terven­ci­jom

ana­li­ti­ča­ra, ka­ko bi se za­usta

vi le pret nje od ši re nja ili na no šenja

ve­će šte­te. Va­žno je da ala­ti za

re a go va nje na in ci den te ko mu ni cira

ju sa dru gim ala ti ma za end po int

zaš­ti­tu kao i sa ala­ti­ma za mre­žnu

bez­bed­nost.

Pro­ši­re­nje va­še

bez­bed­no­sti

Raz­mo­tri­te pot­pu­nu Zaš­ti­tu. Reše

nje za end po int zaš ti tu je sa mo

je dan deo sve u kup ne si gur no sne

stra­te­gi­je. Da­naš­nje or­ga­ni­za­ci­je

su mu dre da gle da ju da lje od endpo­in­ta

pre­ma zaš­ti­ti či­ta­vog okruže­nja.

Ide­al­no, je­dan ven­dor obezbe­đu­je

re­še­nja ko­ja ra­de za­jed­no

ka­ko bi vam se pru­ži­la kon­zi­stent

na zaš ti ta i pri me na pra vi la u celoj

va­šoj or­ga­ni­za­ci­ji. Rad sa jednim

ven­do­rom mo­že vam obezbe

di ti bo lju si gur nost, sma nje nje

ad­mi­ni­stra­ci­je i ni­že troš­ko­ve. Neke

spe­ci­fič­ne teh­no­lo­gi­je ko­je treba

uze ti u ob zir upo re do sa endpo­int

zaš­ti­tom uklju­ču­ju pot­pu­nu

disk en krip ci ju, upra vlja nje mo bilnim

ure­đa­ji­ma, bez­bed­nost mo­bilnih

ure­đa­ja, bez­be­dan email gate­way,

po­seb­nu zaš­ti­tu ser­ve­ra ili

vir tu el nih ma ši na i Sin hro ni zo vanu

bez­bed­nost (Synchro­ni­zed Secu­rity)

iz­me­đu end­po­int i mre­žnih

ure­đa­ja. Io

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


Pri me na ZE RO TRUST

bez bed no snog kon cep ta

uz po moć WAL LIX re še nja

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Već vi še od jed ne de ce ni je WAL LIX na sto ji da zaš ti ti kom pa ni je, jav ne or ga ni za ci je i naj kri tič ni ja

i stra teš ka IT sred stva pru ža la ca uslu ga od ugro ža va nja po ver lji vih po da ta ka. Ka ko di gi ta li za ci ja

uti če na IT si gur nost pred u ze ća i in te gri tet po da ta ka ši rom sve ta, još je ve ći iza zov ako su uplete

ni po da ci ve o ma ose tlji vi. Ne dav ne re gu la tor ne pro me ne u Evro pi (NIS/GDPR) i u Sje di nje nim

Dr ža va ma (NIST/ NERC CIP / Di rek ci ja za ki ber ne tič ku bez bed nost) po zi va ju kom pa ni je ko je

pri pa da ju ose tlji vim sek to ri ma da sta ve ki ber ne tič ku si gur nost u sre diš te svo jih ak tiv no sti. WAL­

LIX sa ra đu je sa IT ode lje nji ma i ru ko vod stvi ma or ga ni za ci ja , u ra spo nu od sred njih kom pa ni ja

do ve li kih gru pa i jav nih in sti tu ci ja, ka ko bi pru žio ino va tiv na re še nja ko ja od go va ra ju iza zo vi ma

obez be đe nja iden ti te ta, pri stu pa i po da ta ka. WAL LIX je pri su tan u vi še od 55 ze ma lja sa me đu narod

nim kan ce la ri ja ma (Fran cu ska, SAD, Ne mač ka, Ve li ka Bri ta nja, Špa ni ja, Du bai), kao i glo balnim

ti mom i mre žom di stri bu te ra i si stem in te gra to ra.

WAL LIX je osno van 2003.

go di ne u Fran cu skoj i

uži va ve li ko po ve re nje

broj nih ko ri sni ka ka ko u Evro pi tako

i ši rom sve ta. Ia ko je naj po zna tiji

kao li der u po nu di PAM (Pri vi le ged

Ac cess Ma na ge ment) re še nja, ukup

na po nu da je za pra vo mno go ši ra

i ob u hva ta:

- IAM - IDEN TITY & AC CESS

PROTECTION proizvodom WALLIX

Trustelem

Iden tity-as-a Ser vi ce re še nje ko je

uklju čuj je SSO (Sin gle Sign On) re šenje

ko jim se omo gu ća va je din stvena

au ten ti ka ci ja ko ri sni ka, ga ran tu je

iden ti tet kroz plat for mu ko ja ob jedi

nja va, či ni bez bed nom i po jed nosta

vlju je pri stup ko ri snič kim apli kaci

ja ma.

- MFA - WALLIX AUTHENTICATOR

Agil no i jed no stav no MFA (Mul ti-

Fac tor Aut hen ti ca tion) re še nje ko je dodat

no do ka zu je i po tvr đu je iden ti tet

ko rin si ka ko ji pri stu pa ju kom pa nij skoj

in fra struk tu ri, apli ka ci ja ma i po da ci ma.

- PAM - AC CESS SE CU RITY sa

WAL LIX Ba stion

Cen tra li zo va na kon tro la i nad zor

pri vi le go va nog pri stu pa ose tlji voj infra

struk tu ri i apli ka ci ja ma (re sur sima

kom pa ni je). PAM re še nje uključu

je upra vlja nje se si ja ma, upra vljanje

lo zin kom, upra vlja nje pri stu pom

i upra vlja nje de le gi ra njem pri vi le gi ja.

- EPM – END PO INT MA NA GE-

MENT sa WAL LIX Best Sa fe

Eli mi ni še ri zi ke po ve za ne sa prete

ra no pri vi le go va nim ko ri sni ci ma i

ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


ši re nje mal ve ra, krip to-vi ru sa i ransom

ver na pa da

- MO DER NI ZO VA NA CYBER

ZAŠ­TI­TA ZA IT-OT & IoT MRE­ŽE

sa WALL4iOT

Obez be đu je kon ver gen ci ju in dustrij

ske ki ber ne tič ke si gur no sti iz među

okru že nja in for ma ci o ne teh no logi

je (IT) i ope ra tiv ne teh no lo gi je (OT).

ZE­RO TRUST: je­di­ni na­čin

da uspešno upravljate

digitalnom transformacijom

Kao i „ma šin sko uče nje" i „AI", ta ko

je i Ze ro Trust po stao jed na od najno

vi jih re či saj ber bez bed no sti. Ali

va žno je da raz u me mo šta je to Ze ro

Trust. Šta zna či „ne ma ti po ve re nja”?

Ze ro Trust je stra teš ka ini ci ja ti va

ko ja po ma že u spre ča va nju us peš

nog saj ber na pa da na po da ta ke elimi

ni sa njem kon cep ta po ve re nja iz

po slov ne mre žne ar hi tek tu re. Ukore

njen u prin ci pu „ni ka da ne ve ruj,

uvek pro ve ri", Ze ro Trust je prin cip

di zaj ni ran da zaš ti ti mo der na di gi talna

okru že nja ta ko što se vr ši seg mena

ta ci ja mre že, spre ča va la te ral no

kre ta nje po mre ži, obez be đu je zaš tita

na apli ka tiv nom ni vou i po jed nosta

vlju je gra nu lar na kon tro la pri stupa

ko ri sni ka.

Ze ro Trust je stvo rio John Kin dervag

to kom svog man da ta kao potpred

sed ni ka i glav nog ana li ti čara

For re ster Re se archa, na osno vu

s hva ta nja da tra di ci o nal ni bez bedno

sni mo de li de lu ju na za sta re loj

pret po stav ci da bi tra ba lo da ima mo

po ve re nje u sve što se na la zi unutar

lo kal ne mre že or ga ni za ci je, odno

sno iza spolj njeg pe ri me tra zaš tite.

Po ovom za sta re lom mo de lu pou

zda no sti pret po sta vlja se da identi

tet in ter nih ko ri sni ka ni je ugro žen,

da se svi ko ri sni ci od go vor no po naša

ju i da im se mo že ve ro va ti. Ze ro

Trust mo del pre po zna je da je ovakva

vr sta po ve re nja za pra vo bez bedno

sno ri zič na. Ka da su na mre ži, kori

sni ci – uklju ču ju ći ma li ci o zne in sajde

re – ima ju mo guć nost da se slobod

no kre ću la te ral no i pri stu pa ju

ili pre u zi ma ju sve po dat ke na ko jima

ni su ogra ni če ni. Zbog to ga Zero

Trust mo del ne ra di na to me da

se si stem sma tra po u zda nim, već da

ume sto to ga eli mi ni še po ve re nje koje

se apri o ri pret po sta vlja.

Po red be ne fi ta ko je no si, di gi tal na

tran sfor ma ci ja kom pa ni ja uvo di i rizi

ke po ve ća va nja mo gu će po vr ši ne

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


cyber na pa da. In ter o po ra bil nost siste

ma, raz me na po da ta ka sa mo bilnim

ili uda lje nim sa rad ni ci ma pr vi

su mo gu ći iz vo ri ri zi ka. Obez be đi vanje

di gi tal nih iden ti te ta i ko ri snič kog

pri stu pa je od suš tin skog zna ča ja u

ovom pro ce su, a Ze ro Trust prin cip

mo ra bi ti si ste mat ski pri me njen.

WAL LIX vi zi ja Ze ro Trust pri stu pa

ima za cilj da na ne ki na čin uki ne dosa

daš nje ni voe po ve re nja tj. da se

po ve re nje ne po kla nja ni ko me im plicit

no. No ve pri me ne pro is te kle iz težnje

ka di gi tal noj tran sfor ma ci ji i šire

nje po vr ši ne iz lo že ne ri zi ci ma neiz

be žno vo de ka to me da kom pa ni je

mo ra ju po no vo da osmi sle svoj bezbed

no sni pe ri me tar. Po sta lo je izazov

upra vlja ti i obez be di ti di gi talni

iden ti tet za po sle nih (ili spo ljaš njih

sa rad ni ka) i obez be di ti da ima ju pristup

od re đe nim apli ka ci ja ma, od ređe

nim re sur si ma, u od re đe no vre me,

sa bi lo kog me sta i za is prav no koriš

će nje. Uda lje ni pri stup če sto podra

zu me va ko riš će nje lič nih ra ču nara,

pri vat nih lin ko va za pri stup koji

su če sto de lje ni sa dru gi ma i ni su

na me nje ni pro fe si o nal noj upo tre bi.

Zbog to ga kom pa ni je vi še ne mo gu

da ve ru ju ko ri sni ci ma sa ne pro ve renim

pra vi ma pri li kom pri stu pa strateš

kim kom pa nij skim re sur si ma. Zato

Wal lix pri me nju je po seb ne me re

re strik ci je i zaš ti te iden ti te ta i pri stupa,

što omo gu ća va naj jed no stav ni ji

na čin pri me ne do bre cyber-bez bedno

sti, pru ža ju ći kom pa ni ja ma dovolj

no agil no sti da obez be de svo ju

di gi tal nu tran sfor ma ci ju.

Re ci mo da spo ljaš nji sa rad nik koji

odr ža va ser ve re mo ra da in ter ve niše

na nji ma. Neo p hod no je da se najpre

utvr di nje gov iden ti tet pri me nom

Ze ro Trust prin ci pa. Da li je to za i­

sta oso ba ko ja tre ba i ima pra vo da

pri stu pi ser ve ri ma, tj. da li ima adekvat

ne pri vi le gi je, pri me nom „prin cipa

naj ma nje pri vi le gi je“ (PoLP - Princi

ple of Le ast Pri vi le ge) ko ji mo ra

da ga ran tu je pri stup u od go va ra jućim

okol no sti ma. Ako se ovom lancu

po ve zi va nja do da do dat ni element,

mo ra će da pri stu pi ser ve ru u

una pred de fi ni sa nom vre men skom

pe ri o du, za tač no od re đe ni za datak

i sa mo na ser ve ru ko ji se od nosi

na nje ga.

Što se ti če pro ve re iden ti te ta kori

sni ka, in te re sant no je do dat no kori

sti ti re še nje za po tvr du ve ro dostoj

no sti sa dvoj nim fak to rom. Ovo

omo gu ća va jed no stav nu pro ve ru u

uo bi ča je nom po stup ku pri ja vlji va nja

(obič no je to sa mo lo zin ka za pri javlji

va nje) ko ja po tvr đu je da je ko risnik

ono što tvr di da je ste, što često

ni je do volj no bez bed no, na ro či to

ako se pri stu pa kri tič nim re sur si ma

kom pa ni je. Za to se pri me nju je MFA

vi še fak tor ska au ten ti ka ci ja ko ri sni ka.

WAL LIX po dr ža va kom pa ni je u

nji ho vim Ze ro Trust bez bed no snim

na sto ja nji ma, eli mi ni šu ći ri zik neovlaš

će nog pri stu pa ose tlji vim po daci

ma i IT in fra struk tu ri or ga ni za cije

uz po moć tri vr ste svo jih re še nja:

- WAL LIX Tru ste lem – Ida aS (Identity

as a Ser vi ce)

- WAL LIX Ba stion – PAM (Pri vi leged

Ac cess Ma na ge ment)

- WAL LIX Best Sa fe – EPM/PEDM

(End po int Pri vi le ge Ma na ge ment)

Uz po moć ova tri re še nja, WAL LIX

obez be đu je si gur nu di gi tal nu buduć

nost svo jih ko ri sni ka.

WAL LIX BA STION – zaš to je

u vašoj organizaciji potrebno

zaštititi privilegovane naloge

za pristup?

WAL LIX BA STION (PAM) omo guća

va upra vlja nje, kon tro lu, nad zor i

pra će nje pri vi le go va nih na lo ga koji

su, ka ko se po ka za lo u prak si, najčeš

ća me ta na pa da, jer se pre ko njih

mo že do ći do ključ nih re sur sa kompa

ni je kao i do ključ nih po da ta ka.

Na ovaj na čin se obez be đu je da

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 202


tač no zna mo ko, ka da, zaš to i u koje

vre me pri stu pa od re đe nim re sursi

ma. Kao i šta tač no ra di. Bi lo da se

ra di o pri stu pu unu tar or ga ni za ci je

ili o pri stu pu iz van or ga ni za ci je koje

ima ju npr. kon trak to ri, spolj ni sara

di ci ko ji ra de na im ple men ta ci ji ili

odr ža va nju si ste ma.

Zašto zaštititi privilegovani pristup?

Po vlaš će ne do zvo le za pri stup

su neo p hod ne ula zne tač ke za po seb

nu vr stu ko ri sni ka ko ji ma tre ba omogu

ći ti da upra vlja ju kom po nen ta ma

ko je či ne IT in fra struk tu ru, kao što su

ser ve ri, ru te ri, fajervoli, apli ka ci je, baze

po da ta ka i dru ge funk ci o nal no sti, a

svi oni ko ji ima ju pri vi le go van pri stup

ima ju za pra vo naj ve ća pra va na si stemi

ma. Ad mi ni stra to ri ko ji ko ri ste pri vile

go va ni pri stup u oba vlja nju svo jih zada

ta ka ima ju pri vi le go va nu do zvo lu za

pri stup ko ja im omo gu ća va da uči ne

bi lo šta, uklju ču ju ći is klju či va nje si stema

ili pre u zi ma nje ose tlji vih po da ta ka

iz ba za po da ta ka ili ure đa ja.

Ovo pred sta vlja po se ban ri zik od

kra đe, kom pro mi ta ci je ili čak uniš

te nja in for ma ci o nog si ste ma. U tom

po gle du, na lo zi ad mi ni stra to ra si stema

i mre ža, me na dže ra ba za po data

ka i ad mi ni stra to ra su pri vi le go vane

do zvo le ko je pred sta vlja ju naj vi ši

ste pen ri zi ka

Privilegovani pristupni nalozi su

glavna meta napada. Ha ke ri po či nju

po ku ša jem da pre u zmu kon tro lu nad

po vlaš će nim na lo gom i ko ri ste ga da

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


i po tom uš li u in for ma ci o ni si stem

ili IT in fra struk tu ru ka ko bi po ve ćali

svo je do zvo le i otvo ri li do dat na

vra ta za pri stup ve ćem bro ju funkci

o nal no sti i ure đa ja. Nji hov cilj je

pri stup ose tlji vim in for ma ci ja ma i/ili

pre u zi ma nje kon tro le nad ure đa ji ma,

apli ka ci ja ma, ba za ma po da ta ka i celo

kup nim in for ma ci o nim si ste mom

ko ji po ku ša va ju da na pad nu.

In for ma cij sko pi rat stvo če sto je

pra će no sla bom si gur noš ću na povlaš

će nim na lo zi ma, kao što je slučaj

Snov den u ju nu 2013., kra đa finan

sij skih in for ma ci ja 143 mi li o na

kli je na ta Equ i fax u USA i ha ko va nje

57 mi li o na Uber ra ču na u no vem bru

2017. go di ne.

For re ster Stu di ja iz veš ta va da oko

80% ki ber ne tič kih na pa da uspe va,

pre ili ka sni je, ta ko što se ha ku je privi

le go va ni na log za pri stup. Pri vi lego

va ni na lo zi su ner vni cen tri in forma

ci o ne si gur no sti, a zaš ti ta, kontro

la i pra će nje pri vi le go va nog pristu

pa ključ ni su fak to ri u bi lo ko joj

stra te gi ji ki ber ne tič ke si gur no sti.

Po tre bu za PAM re še njem zah teva

ju broj ni teh no loš ki fak to ri, od kojih

su naj va žni ji:

- sve ve­ća di­gi­ta­li­za­ci­ja kor­po­rativ­nih

funk­ci­ja, što po ve ća va uti caj

ki ber ne tič kih na pa da na po slo va nje

- raz voj cloud-ba sed IT in frastruk­tu­re

i me đu sob no po ve zi vanje

mre ža ko ji ma se pri stu pa sve većim

bro jem mo bil nih ure đa ja i druge

opre me

- trend IT outsourcinga, po ve zan

sa či nje ni com da kom pa ni ja ma ne dosta

je struč nost ili bu džet za im ple menta

ci ju, upra vlja nje i ru ko vo đe nje sa mim

IT re še nji ma ili do no se stra teš ki izbor

da po ve re svoj IT spe ci ja li zo va nim

kom pa ni ja ma iz van sa me or ga ni zaci

je (IT out so ur cing)

- po ja va in ter ne ta stva ri (IoT),

ko ji za ne ko li ko re do va ve li či ne pove

ća va broj ure đa ja po ve za nih u infra

struk tu ru

PAM re še nja mo gu da od go vo re

na ove pro ble me, ali pred u ze ća i orga

ni za ci je su i da lje sla bo opre mlje ni

ova kvim si ste mi ma.

Pro pi si

Ši re nje na pa da ve li kih raz me ra i iz

njih pro izašli ri zi ci te ra ju vla de i regu

la to re na okvir no vog za ko no davstva

u Evro pi, Ame ri ci, Azi ji, Pa ci fi ku,

Bli skom is to ku i Afri ci, uglav nom radi

zaš ti te lič nih i po ver lji vih po da taka.

Sto ga su pro pi si lo gi čan re zultat

po ve ća nih ri zi ka cyber-si gur no sti.

Me đu tim, evrop ski i ame rič ki pro pisi

dik ti ra ju smer ni ce ko je su če sto jed

na dru goj su prot ne:

- U Evro pi, GDPR i NIS pro pi si name

ću stro ga pra vi la kom pa ni ja ma u

tret ma nu po da ta ka da bi osi gu ra li

nji ho vu pri vat nost.

- U Sje di nje nim Ame rič kim Dr žava

ma, CLOUD Akt (Cla rifying Lawful

Over se as Use of Da ta Act) zah teva

da ame rič ke teh no loš ke kom pan

ij e d os t av e t r až en e p od a tke a m er i-

č kim sa ve znim agen ci ja ma bez ob zi ra

da li se po da ci ču va ju u SAD-u ili iz van

SAD-a, bez oba veš ta va nja ni ti vlasni

ka po da ta ka, ni ti ze mlje pre bi vališ

ta vla sni ka, ni ti dr ža ve u ko joj se

po da ci ču va ju.

BA­STION ukrat­ko

Ba stion re še nje omo gu ća va IT

ode lje nji ma da zaš ti te pri vi le go vani

pri stup upra vlja ju ći na či nom funkci

o ni sa nja pri vi le go va nih na lo ga.

Ume sto da se di rekt no po ve že sa

ure đa jem ko ji tre ba da se kon fi guri

še, ad mi ni stra tor sa pri vi le go va nim

na lo gom mo ra da pro đe kroz Bastion

ko ji je za du žen za neo p hodna

pro ve ra va nja pra va tog ad mi nistra

to ra. Za tim ovlaš ću je - ili ne - vezu

ad mi ni stra to ra sa ure đa jem i snima

se si ju.

Ba stion re še nje se ta ko na la zi izme

đu re sur sa ko ji se šti te i oso ba

ko je ima ju pri stup tim re sur si ma, poput

proxy se cu rity ga te ke e pe ra. Na

taj na čin on obez be đu je pri stup kritič

nim ure đa ji ma or ga ni za ci ja (central

ni ser ve ri, ru te ri, zaš tit ni zi do vi

itd.) i igra ovu ulo gu za sve re sur se

pred u ze ća, kao što su po slov ne aplika

ci je, kon trol ni ure đa ji in du strij skih

ma ši na i ba ze po da ta ka ko je sa dr že

ose tlji ve po dat ke (lič ni po da ci, proiz

vod ne taj ne itd.) ka ko za spo ljaš nje

ad mi ni stra to re ta ko i za ad mi ni strato

re unu tar or ga ni za ci je.

Ba stion re še nje ta ko đe obez be đuje

da se si je ad mi ni stra to ra mo gu da

se pra te ta ko što nu di mo guć nost

sni ma nja i pre gle da pri vi le go va nih

se si ja za po tre be re vi zi je, na pri mer

ot kla nja nje pro ble ma ili utvr đi va nje

od go vor no sti za zlo na mer ne do gađa

je. Pro iz vod ima si stem upo zo re nja

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


u realnom vre me nu za ozna ča va nje

ko ri sni ka ko ji kr še kor po ra tiv nu bezbed

no snu po li ti ku.

Ba stion re še nje šti ti i pri vi le go vani

pri stup na lo zi ma na in fra struk turi

u cloud okru že nju ko ju vo de glav

ni jav ni pru ža o ci uslu ga u clo u du

(AWS, GCP i Azu re) ver zi jom pro i-

z vo da ko ja je do stup na po seb no za

ova okru že nja (u ob li ku na men ske

vir tu el ne ma ši ne).

Ba stion re še nje sa sto ji se od slede

ća če ti ri glav na funk ci o nal na modu

la.

Ses sion Ma na ger

Ses sion Ma na ger upra vlja pri stupom

pri vi le go va nim na lo zi ma ta ko

što do zvo lja va pred u ze ću da de fini

še ni voe bez bed nog pri stu pa. Kori

sni ci se po ve zu ju na svo je je dinstve

ne po je di nač ne na lo ge ko ji im

omo gu ća va ju pri stup svim po daci

ma ko ji su im po treb ni i odo breni,

či me uma nju je ri zik od gre ša ka i

zlo na mer nih rad nji uz mak sim izi ranje

nji ho ve pro duk tiv no sti.

Ses sion Ma na ger sni ma se si je

gra fič ki, be le že ći ku ca nje na ta statu

ri kao i ko je su apli ka ci je ko riš ćene,

za­hva­lju­ju­ći Wal­li­xo­vom paten

ti ra nom „ep he me ral ses sion

pro be“ me ha ni zmu. Ba stion mo nito

ri še i pra ti ak tiv no sti ko ri sni ka ko ji

su se pri ja vi li i po ka zu je ko ji su admi

ni stra tor ski na lo zi pri ja vlje ni ka da

i ko li ko du go i na ko je re sur se (uređa

je, apli ka ci je, po dat ke).

Ses sion Ma na ger omo gu ća va da

se se si ja ko ri sni ka po sma tra u real

nom vre me nu ka ko bi se ana li zirao

nji hov sa dr žaj. Si stem ge ne ri še

upo zo re nja o in ci den ti ma ili ljud skim

greš ka ma. Pre tra ži vač mo že da se

ko ri sti ti za pro na la že nje do ka za o inci

den tu ili za po tre be re vi zi je.

Ses sion Ma na ger ta ko đe pru ža

mo guć nost da do ka že da su pravi

la ko ja re gu li šu pri vi le go va ni pristup

na lo gu u skla du sa va že ćim indu

strij skim stan dar di ma i pro pi si ma.

Ovo je iz u zet no ko ri sno za kor pora

ci je, kao i za ko ri sni ke ko ji re dov

no pri stu pa ju ose tlji vim po da ci ma

(IT ode lje nja, slu žbe ni ci bez bed no sti

IS-a, ru ko vo di o ci bez bed no sti, ruko

vo di o ci ri zi ka itd.) ko ji na taj na čin

mo gu da do ka žu svo je po stup ke svom

po slo dav cu, kom pa ni ji ili kup ci ma.

Pas sword Ma na ger

Pas sword Ma na ger osi gu ra va lo zinke

i SSH klju če ve u tre zo ru sa AN SSI

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


ser ti fi ka tom (al go ri tam za en krip ci ju

AES 256) i upra vlja ro ta ci jom lo zin ke

ad mi ni stra to ra unu tar in fra struk tu re.

Ta ko đe im ple men ti ra upra vlja nje lozin

ka ma za apli ka ci je ka ko bi apli kaci

ja ko ja se mo ra po ve za ti s kri tič nim

re sur si ma uči ni la to si gur no i bez koriš

će nja ne krip to va nih ver zi ja lo zinki

ovih cilj nih re sur sa u nji ho vom izvor

nom ko du (što se, na ža lost, često

do ga đa u okru že nji ma za raz voj

apli ka ci ja). Za hva lju ju ći ovoj no voj

funk ci o nal no sti, WAL LIX je na menjen

i pro gra me ri ma za raz voj poslov

nih apli ka ci ja (De vOps i Dev SecOps).

Ovaj mo dul uklju ču je upra vlja nje

lo zin kom od apli ka ci je do apli ka ­

ci je AAPM (ap pli ca tion-to ­Ap pli ca tion

Pas sword Ma na ge ment). Omo gu ća va

sigurnu povezanost a p l ik ac ij e s k r it i-

č nim re sur si ma kon tro lom lo zin ki i

SSH au ten ti fi ka cij skih klju če va sa ciljanim

re sur si ma, uz oču va nje au to mati

za ci je.

Ba stion PEDM

Ba stion PEDM nu di ve o ma efi kasno

re še nje za upra vlja nje pri vi legi

ja ma ko je omo gu ća va or ga ni zaci

ja ma da dra stič no sma nje ri zik od

kr še nja si gur no sti na Win dows siste

mi ma bez uti ca ja na pro duk tivnost.

Ko ri sti je din stve nu, pa ten ti ra nu

teh no lo gi ju upra vlja nja pri vi le gi ja ma

ko ja omo gu ća va kom pa ni ja ma da

pri me ne prin cip naj ma nje pri vi le gi je

(Prin ci ple of Le ast Pri vi le ge), uz posto

je će Ba stion funk ci o nal no sti.

Pov eć ava b e zb e dn o s t s is t em a s m a­

nju ju ći ad mi ni stra tor ska pra va na

mi ni mum po tre ban za re ša va nje njiho

vih za da ta ka. Po red to ga, pri ku plja

ve ći broj me ta po da ta ka, za hva lju ju ći

Ba stion PEDM agen tu ko ji je kon troli

san se sij skom son dom, i na taj način

po bolj ša va efi ka snost ko ju Bastion

ima u pra će nju se si ja.

Ac cess Ma na ger

Ac cess Ma na ger je veb plat for ma

ko ja omo gu ća va da se u si ste mu pokre

ne vi še in stan ci Ba sti o na, od kojih

sva ka in stan ca kon tr o li še od ređe

ni deo in fra struk tu re. Ovaj mo dul

do zvo lja va upo tre bu pri vi le go va nih

na lo ga i kon tro lu iz jed ne tač ke nad

ce lo kup nom mul ti-in stan ce Ba stion

in fra struk tu rom za na lo ge pri vi le gova

nih ko ri sni ka, onih ko ji odo bra va ju

pri stup si ste mu, kao i re vi zo ra.

WAL LIX TRU STE LEM, IAM

- Iden tity and Ac cess

Ma na ge ment

Wal lix Tru ste lem je Iden tity and

Ac cess Ma na ge ment ko ji se is poru

ču je u vi du ser vi sa tj. kao Ida aS

– Iden tity-As-A-Ser vi ce. Ova ser visna

plat for ma ima za cilj da uni fi kuje,

obez be di i po jed no sta vi pri stup

apli ka ci ja ma.

U da naš nje vre me ko ri sti mo ve li ki

broj apli ka ci ja. Te apli ka ci je se če sto

ne na la ze sa mo u okvi ru da ta centra

kom pa ni je, već i u clo u du. Ta kođe,

ko ri sni ci pri stu pa ju apli ka ci ja ma

i kom pa nij skim re sur si ma sa raz liči

tih ure đa ja i sa raz li či tih lo ka ci ja.

Zbog po teš ko ća da se za pam ti ve li ki

broj lo zin ki za pri stup, ko ri sni ci pribe

ga va ju po jed no sta vlji va nju pri stupa

ko ri ste ći če sto iste kre den ci ja le za

pri stup raz li či tim apli ka ci ja ma i re sursi

ma. Sve ovo pred sta vlja ve li ki si gurno

sni ri zik. Na ro či to u slu ča je vi ma kada

u kom pa ni ju do la ze ili ka da od la ze

za po sle ni, za tim ka da me nja ju pozi

ci je unu tar kom pa ni je, pa se ti me

me nja ju i nji ho va ovlaš će nja i pra va

pri stu pa od re đe nim apli ka ci ja ma ili

po da ci ma.

Ova kvi iza zo vi do ve li su do potre

be da se ovoj pro ble ma ti ci posve

ti po seb na pa žnja kroz re še nja

za upra vlja nje iden ti te ti ma i pri stupom

kom pa nij skim apli ka ci ja ma i resu

r si ma.

WAL LIX Tru ste lem je jed no ta kvo

re še nje ko je pri me nju je raz li či te teh

no lo gi je:

- SSO – Sin gle Sign-On

- Ac cess Con trol

- MFA – Mul ti fac tor Aut hen ti ca tion

- Just-In-Ti me Pro vi si o ning

- Sin hro ni za ci ja kor po ra tiv nih direk

to ri ju ma

- Con text-ba se ac cess con trol; prila

go đa va nje ni voa si gur no sti u skladu

sa pro ce nje nim ri zi kom.

- Pas sword se cu rity and pas sword

ro ta tion

- Fe de ra ci ja raz li či tih iden ti te ta…

Zašto password više nije dovoljan?

Da nas vi še ni je do volj no gle da ti samo

na user na me i pas sword kao jedine

karakteristike identiteta korisnika

na osno vu ko ga bi se do no si le od luke

o to me ko jim apli ka ci ja ma i re suri

ma i na ko ji na čin ko ri snik mo že da

pri stu pi. Do dat ne in for ma ci je ko je

či ne iden ti tet su i lo ka ci ja, ure đaj ili

tip ure đa ja ko ji se ko ri sti, kao i vreme

ka da se pri stu pa apli ka ci ja ma itd.

Mo der ni si ste mi za upra vlja nje identi

te ti ma i pri stu pom, kao što je WAL­

LIX Tru ste lem, uzi ma ju i sve ove dodat

ne pa ra me tre u ob zir. Na ba zi svih

tih do dat nih pa ra me ta ra do no si se odlu

ka da li ko ri snik mo že da pri stu pi,

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


ka da i ko jim apli ka ci ja ma. Da li je

po treb no da se pri me ni je dan ili više

me to da za au ten ti ka ci ju. Re ci mo,

ako pri stu pa pre ko te le fo na, od kori

sni ka se ne će tra ži ti da ko ri sti smart

kar ti cu ne go na pri mer to ken apli kaci

ju za do dat nu po tvr du iden ti te ta itd.

Na pri mer, ako se pro ce nju je da kori

snik pri stu pa sa ri zič ne lo ka ci je, kao

što je re sto ran ili ae ro drom, mo že da

bu de ogra ni če no ko je apli ka ci je u tom

mo men tu mo že da ko ri sti.

Ja sno je da se ovaj si stem u potpu

no sti ukla pa u fi lo zo fi ju i prin ci pe

Ze ro Trust kon cep ta.

Prednosti WALLIX TUSTELEM

IAM rešenja

Ključ­ni di­fe­ren­ci­ja­to­ri

- Jednostavnost: Tru ste lem je „SaaS"

re še nje, bez in fra struk tu re za ku povi

nu, in sta li ra nje i odr ža va nje, sprem no

za ko riš će nje.

- Agil­nost i kon­tro­la: po ver lji vost

je is pu nje na za hva lju ju ći ser ver-si de

skrip to va nju i API-ju.

- Suverenitet i bezbednost: ho sting,

rad i in že nje ring u Evro pi. Svi sen zi bilni

po da ci su krip to va ni. Struč nja ci su

sprem ni da vam po mog nu 24/7. Truste

lem ne skla diš ti di rek to ri jum lo zin ki.

Do dat ne pred no sti

- Sma nju je ri zik neo vlaš će nog pristu

pa ose tlji vim po slov nim re sur si ma.

- Sma nju je troš ko ve upra vlja nja

po mo ću au to ma ti zo va nja ko ri snič ke

ad mi ni stra ci je.

- Pri me nju je jed no o bra zne smerni

ce za pri stup ce lo kup nom IT si stemu

(Sa aS apli ka ci je, veb por ta le i lokal

ne apli ka ci je).

- Obez be đu je cen tral nu tač ku upravlja

nja za de fi ni sa nje i upra vlja nje kontro

la ma pri stu pa svim re sur si ma.

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


WAL LIX TRU STE LEM

DAS HBO ARD

Za­klju­čak

Uo bi ča je no je i ra zu mlji vo da

kom pa ni je pri me nju ju raz li či te ni voe

po ve re nja. Ha ke ri, na rav no, spa daju

u one ko ji ma se ni ka da ne ve ru je,

kon trak to ri u one ko ji ma se ogra niče

no ve ru je, a za po sle ni u one ko jima

se pot pu no ve ru je. Ako se po lazi

od pret po stav ke da se ko ri sni ci ma

unu tar kom pa ni je (za po sle ni ma) veru

je sa mo zbog to ga što se na la ze

unu tar kom pa ni je, to do vo di do pogreš

nog za ključ ka da se toj vr sti kori

sni ka mo že u pot pu no sti ve ro vati.

Me đu tim, in ter nim ko ri sni ci ma ne

sme da se po kla nja po ve re nje sa mo

na ba zi to ga što spa da ju u ka te go riju

za po sle nih unu tar kom pa ni je, jer

je cilj sva kog ha ke ra da upad ne u sistem

na na čin kao da je in ter ni ko risnik,

što sa mim tim otvo re no po vere

nje pre ma in ter nim ko ri sni ci ma čini

ne be zbed nim.

Ne ve ro vat no ve li ki broj na pa da je

iz vr šen zlo u po tre bom pri vi le gi ja, što

zna či da je Ze ro Trust bez bed no sna

pa ra dig ma ko ja mo ra da bu de prime

nje na pre ma svim ko ri sni ci ma siste

ma bez ob zi ra na nji hov iden titet.

Ze ro Trust ne pra vi pret po stavke.

Ni jed na ak tiv nost se ne sma tra

bez bed nom bez da se pri me ne ključ

ni ko ra ci ko ji ma se do ka zu je da su

iden ti te ti i pri vi le gi je va lid ni.

WAL LIX re še nja su pro jek to va na da se ne pri met no ukla pa ju u ko ri sni-

č ku IT in fra struk tu ru i obez be đu ju poš to va nje naj no vi jih IT bez bed nosnih

stan dar da. WAL LIX di stri bu i ra svo ja re še nja pu tem mre že part ne ra

ko ji su u pot pu no sti ob u če ni, ser ti fi ko va ni i po se du ju sve o bu hvat no znanje

o svim WAL LIX re še nji ma.

Svi ko ri sni ci, bi lo da su in ter ni ili

eks ter ni, mo gu da do bi ju pri vi le gova

ni pri stup je di no ako mo gu da poka

žu Ko su, Šta ra de, Gde pri stu paju,

Ka da pri stu pa ju i Ka ko pri stu pa ju.

To je tač no ono što PAM (upra vlja nje

pri vi le go va nim pri stu pom) u sa rad nji

sa MFA (mul ti fak tor skom au ten ti kaci

jom) i dru gim bez bed no snim ala tima

omo gu ća va. Io

Kon takt: Mon dist doo, of fi ce @mon dist.co m

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


DIGITALNA

TRANSFORMACIJA

2.0

ISSN 1821 - 4169

Specijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


ISpecijalno izdanje :: Poslovni kontinuitet ili diskontinuitet


Specijalno izdanje:

BRENDOVI I TRENDOVI

XX

Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

ISSN 1821 - 4169

More magazines by this user
Similar magazines