AAO-107

1

3
NAŠ MESEC RĐA 4
TAMNI SEKTOR MOŽDA STABILIZUJE CRNE RUPE 7
TELESKOP GREGOR PRAVI OŠTRE SLIKE SUNCA 8
- NASA APOD - SLIKE DANA OVE NEDELJE 9
- SDO - SOLARNA DINAMIČNA OPSERVATORIJA - AKTUELNO NA SUNCU OVE NEDELJE 10
- ESA (EVROPSKA SVEMIRSKA AGENCIJA) - SLIKA NEDELJE 11
- ESO (EVROPSKA JUŽNA OPSERVATORIJA) - SLIKA NEDELJE 12
- HST - SVEMIRSKI TELESKOP HABL- SLIKA NEDELJE 13
- SVEMIRSKA OPSERVATORIJA CHANDRA - SLIKA NEDELJE 14
- ALMA- MILIMETARSKA/SUBMILIMETARSKA OPSERVATORIJA 15
- SPACEX - VEST NEDELJE 16
- ROSKOSMOS - VEST NEDELJE 17
- MPC - MINOR PLANET CENTER - OPASNA PRIBLIŽAVANJA OBJEKATA ZEMLJI 18
- RMETS - METEOROLOŠKI POJAM NEDELJE 19
- KUTAK ZA PITANJA MLADIH ASTRONOMA 20
Hijade - MELOTTE 25 21
Oluje su otkrile 4.500 godina staru šumu u Velsu 22
Plastična kesa na najdubljem mestu na planeti 23
Porast glečerskih jezera 24
Mihajlo Pupin 25
26
27
28
29
2

Dragi čitaoci!
AAO-bilten u 107. broju izveštava o najnovijem naučnom otkriću da Mesec rđa. Srdačno se
zahvaljujem STScI na ovom izveštaju, kao i ostalim saradnicima na njihovim tekstovima.
Zahvaljujem se vernim čitaocima na lepim željama za odmor i nastavak izlaženja biltena.
Adrese za kontakt sa urednicom se nalaze u impresumu na kraju biltena. Takođe se tamo
nalaze i adrese socijalnih medija u kojima je bilten zastupljen.
Želim vam prijatno vreme uz čitanje biltena.
Urednica i izdavač biltena
Prof.Dipl.Ing.Dr. Ljiljana Gračanin
14. septembar 2020.
3

NAŠ MESEC RĐA
Naš Mesec je star oko 4,5 milijardi godina i toliko dugo je pratioc naše planete. Iako ga stalno
gdedamo, istražujemo i analiziramo, stalno se otkrivaju nove, zanimljive činjenice u vezi sa
našim satelitom. Tako je na polovima Meseca otkriven mineral hematit.
Astronomi do sada nisu uspeli da otkriju nikakve znake da na Mesecu postoji slobodan
kiseonik. Dakle, tamo ne bi trebale da postoje supstance koje su nastale reakcijom sa O2. Ali
sada su naučnici sa Havajskog univerziteta u Manoi otkrili da se hematit stvorio na mesečevim
polovima. Mineral Fe2O3 je oksid gvožđa i nastaje pod uticajem kiseonika. Najpoznatiji je u
obliku rđe.
Metalno gvožđe doduše može da se nađe i na Mesecu, ali ne i supstanca ove vrste nastala
oksidacijom. Hematit takođe nije otkriven u uzorcima iz NASINIH Apollo misija. Naučnici i dalje
ne mogu da ga nađu na Mesecu uz pomoć slika Mesečeve mineraloške karte. Ovaj NASIN
spektrometar je lansiran 2008. godine na brodu indijske svemirske sonde Chandraiaan-1.
Snimio je površinu Meseca u vidljivoj i infracrvenoj svetlosti.
4

Naš Mesec rđa
.
Zanimljivo je da se hematit mnogo je češće nailazio na Mesečevoj strani, koja je okrenuta ka
Zemlji. Naučnici sumnjaju, da je neophodni kiseonik dolazio iz gornjih slojeva Zemljine
atmosfere. Solarni vetrovi ga duvaju prema Mesecu u obliku atomskog kiseonika već 2,4
milijarde godina. Ovaj transfer se dešava naročito tokom punog Meseca, kada je Mesec iza
Zemlje, gledano sa Sunca. Zatim uranja u dugački izvučeni magnetni rep Zemlje i prima u
proseku 26.000 jona kiseonika po kvadratnom santimetru i sekundi, kako su utvrdili naučnici.
To je dovoljno da se formira oko pet do devet masenih procenata hematita. Kada materijal
oksidira, on gubi elektrone. Ali kada je Mesec u Zemljinoj senci, a time i u Zemljinoj
magnetosferi, 99 procenata solarnih vetrova ne pogodi Mesec i shodno tome se ne gube se
elektroni. Tako je Mesec mogao da na miru da rđa milijardama godina.
5

Naš Mesec rđa
Zbog toga se smatra da male količine hematita na drugoj strani Meseca koja je okrenuta od
nas, imaju različito poreklo. Sićušna količina vode - manje od 0,1 težinskih procenta - koja je
primećena na visokim mesečevim geografskim širinama verovatno je u velikoj meri odgovorna
za nastanak hematita.
STScI - SPACE TELESCOPE SCIENCE INSTITUTE
6

TAMNI SEKTOR MOŽDA STABILIZUJE CRNE RUPE
Do sada su fizičari smatrali mogućim samo mikroskopski male skraćenice kroz prostornovremensku
strukturu. Sada dva ugledna teoretičara skiciraju način na koji bi ljudi takođe mogli
da putuju kroz crvotočine. Pomoću crvotočina, mogu da se skrate putovanja kroz svemir.
Jednostavno se koristi prečica kroz prostorno-vremensku strukturu - i tako mogu da se u
trenutku pređu ogromne daljine. To omogućavaju dve crne rupe, čije singularnosti toliko
prodiru u prostor-vreme da se između njih formira tunel. Međutim, dobro poznati zakoni fizike
stvaraju velike prepreke ovoj ideji. Na primer, crvotočina kroz koju može da se putuje, zahteva
negativnu energiju iznutra, jer bi u suprotnom prekršila premisu Ajnštajnove opšte teorije
relativnosti (takozvani uslov nulte energije). Do sada je ovaj problem mogao da se izbegne
samo kod mikroskopskih crvotočina.
Za velike crvotočine, treba napraviti složene pretpostavke o „tamnom sektoru“ univerzuma, u
kome stručnjaci pronalaze zagonetne pojave kao što je tamna energija i tamna materija. Da
se ovo nevidljivo carstvo senki sastojalo delimično od energetskih polja koja prodiru u
hipotetičku četvrtu prostornu dimenziju, to bi moglo da stabilizuje krhke prostornovremenske
tunele, kako su to naučnici zamislili. Putovanje bi, međutim, imalo cenu: u ostatku
svemira vreme bi prolazilo mnogo brže. Ono što bi putniku crvotočine izgledalo kao sekunda,
bilo bi desetine hiljada godina za sve posmatrače napolju. Svi drugi ljudi bi odavno umrli, da je
putnik ponovo napustio crvotočinu.
CFA-HARVARD SMITHSONIAN CENTER FOR ASTROPHYSICS
7

TELESKOP GREGOR PRAVI VEOMA OŠTRE SLIKE SUNCA
Najveći evropski solarni teleskop GREGOR, je snimio je oštre slike fine strukture Sunca.
Pomoću ovog uređaja naučnici bi mogli da vide detalje od samo 50 kilometara na Suncu,
najavio je institut za solarnu fiziku. To odgovara malom delu sunčevog prečnika oko 1,4 miliona
kilometara. „Ovo je kao da vidite iglu na fudbalskom terenu savršeno oštru sa udaljenosti od
jednog kilometra“, izjavili su naučnici.
Solarnim teleskopom upravlja nemački konzorcijum i nalazi se u opservatoriji Teide na
španskom ostrvu Tenerifa. Da bi mogli da fotografišu u visokoj rezoluciji, optika, mehanika i
elektronika uređaja su u potpunosti redizajnirani za samo godinu dana. Projekat je bio prilično
rizičan, jer takve konverzije teleskopa obično traju godinama.
Novom optikom teleskopa naučnici sada mogu da detaljno ispitaju magnetna polja,
turbulenciju, sunčeve bljeskove i sunčeve pege. Prve slike pokazuju zapanjujuće detalje
razvoja sunčevih pega i komplikovanih struktura u solarnoj plazmi.
DEUTSCHE LUFTRAUMFAHRTBEHÖRDE
8

(astronomska slika dana)
(DETALJNIJI OPISI SLIKA NA: www.apod.rs)
07. SEPTEMBAR 2020.
MLECNI PUT IZNAD PLANINE SVETOG
MIHAJLA
08. SEPTEMBAR 2020.
GW190521: NEOCEKIVAN SUDAR CRNIH
RUPA
09. SEPTEMBAR 2020.
PLEJADE: ZVEZDANO JATO SEDAM
SESTARA
10. SEPTEMBAR 2020.
JUPITEROVE OLUJE
11. SEPTEMBAR 2020.
MARS SE OPET POJAVLJUJE
12. SEPTEMBAR 2020.
HILJADU METEORA
13. SEPTEMBAR 2020.
M2-9: KRILA LEPTIRASTE MAGLINE
9

SUNCE U RAZNIM TALASNIM DUŽINAMA
10

ŠARENA KOMETA SA SRCEM OD SUNĐERA
Propusno srce sa očvrslom fasadom - Rozetin lendera na kometi 67P/Churiumov-Gerasimenko
otkriva više o unutrašnjosti tela „gumene patke“ u obliku petlje oko Sunca. Nedavno
istraživanje sugeriše da je unutrašnjost komete poroznija od materijala u blizini površine.
Rezultati potvrđuju da je sunčevo zračenje značajno modifikovalo površinu komete dok putuje
kroz svemir između orbita Jupitera i Zemlje. Toplina sa Sunca pokreće izbacivanje i naknadno
gubljenje materijala.
Na slici ispod detaljnije su prikazani signali koji se šire unutar komete od Philae do tačaka
odakle kometu prepuštaju orbiteru. Krivljenje je rezultat projekcije njegovih putanja na
kvrgavoj površini komete. Plavija boja označava plitke staze (samo nekoliko centimetara), dok
crveni tonovi pokazuju gde su signali prodrli ispod 100 m dubine. Vreme za putovanje signala
između dva radara nudi uvid u jezgro komete, poput poroznosti i sastava. Tim je otkrio da su
se zraci širili različitim brzinama, ukazujući na različitu gustinu unutar komete.
Kredit i autorska prava: ESA
htps://twitter.com/ESA_serbia
11

ANTU I MLEČNI PUT
Mlečni put pokazuje svoj zapanjujući oblik i boje dok se nadvija nad čileanskom pustinjom.
Stvara savršen okvir za antene velikog milimetarskog / submilimetarskog niza Atacama
(ALMA). Takođe mogu da se vide dve satelitske galaksije Mlečnog puta, Veliki i Mali Magelanov
oblak koji se pojavljuju na kristalno čistom nebu kao mrlje ispod luka svog većeg suseda.
Veštački zeleni sjaj koji osvetljava ALMA antene pruža lep kontrast vizuelnom prikazu iznad.
ALMA se nalazi na više od 5000 metara nadmorske visine u čileanskoj pustinji. Ovde suv
vazduh i tanka atmosfera omogućavaju spektakularni pogled u univerzum i čine ga savršenim
mestom za osetljiv teleskop poput ALME. ALMA se sastoji od 66 odvojenih pokretnih antena
raširenih preko visoravni Čajnantor. Korištenjem različitih konfiguracija antena, rezolucija
kojom ALMA posmatra nebeske objekte, može da se precizno podesi.
Tekst na srpskom jeziku na ESO-strani - urednica AAO-biltena:
https://www.eso.org/public/serbia/images/potw2036a/
K redit i autorska prava: ESO
12

Mnogo živopisnih zvezda je upakovano blizu jedna drugoj na ovoj slici globularnog jata NGC
1805. Ovo usko grupiranje hiljada zvezda se nalazi blizu ivice Velikog Magelanovog oblaka,
satelitske galaksije našeg Mlečnog puta. Zvezde kruže blizu jedna drugoj, kao pčele koje se
roje oko košnice. U gustom centru jednog od ovih skupova, zvezde su 100 do 1.000 puta blizu
jedna drugoj, čineći planetarne sisteme oko njih malo verovatnim.
Upečatljiva razlika u zvezdama u bojama je lepo prikazana na ovoj slici koja kombinuje dve
različite vrste svetlosti: plave zvezde, koje najsjajnije blistaju u ultravioletnom svetlu, i crvene
zvezde, osvetljene infracrvenom svetlošću. Svemirski teleskopi kao Habl, mogu da posmatraju
u ultravioletnom svetlu, jer su pozicionirani iznad Zemljine atmosfere, koja apsorbuje većinu
ove talasne dužine, čineći je nedostupnom zemaljskim objektima.
Ovo mlado globularno jato može da se vidi sa južne hemisfere, u sazvežđu Dorado. Obično
globularna jata sadrže zvezde koje se rađaju istovremeno; međutim, NGC 1805 je neobičan jer
se čini da je domaćin dve različite populacije zvezda u razmaku od miliona godina.
Kredit za sliku: ESA/Hubble & NASA
https://twitter.com/Hubble_serbian
13

SUPERNOVA G 327
Posledice zvezde koja je eksplodirala kao supernova, G327 prostiru se na preko 30.000
svetlosnih godina od Zemlje. Eksplozija je za sobom ostavila brzo vrteću neutronsku zvezdu
koja proizvodi vetar relativističkih čestica viđenih na rentgenskim zracima (plava boja).
Kodirane boje: milimetarsko područje (crveno), optički (zeleno), rentgenski zraci (violet-plavo)
14

MLEČNI PUT IZNAD OPSERVATORIJE ALMA U ČILEU
Mlečni put prikazuje svoj zapanjujući oblik i boje dok se nadvija iznad čileanske pustinje i stvara
savršen okvir za antene. Takođe mogu da se vide dve satelitske galaksije, Veliki i Mali
Magelanov oblak.
15

Posle još jednog probnog testa Starship-a prošle nedelje, SpaceX treba da izgradi prvi prototip
za ogromni prvostepeni pojačivač rakete sledeće generacije. U međuvremenu, uskoro će
početi testiranje modela motora Raptor potrebnog za orbitalne misije Starship-a. Elon Musk,
osnivač i izvršni direktor SpaceX-a, rekao je 31. avgusta da bi prvo testno vozilo za Starship-ov
pojačivač "Super Heavy" moglo da započne proizvodnju već iduće nedelje, ali još nema
potvrde da je prototip Super Heavy sastavljen.
https://twitter.com/SpaceX_srpski
16

ROSKOSMOS ŠALJE 2021. GODINE TURISTE NA ISS
Sledeće godine bi trebalo da dvoje turista ponovo polete na Internacionalnu Svemirsku Stanicu
(ISS). Početak je planiran za kraj 2021. godine, najavila je ruska svemirska agencija Roskosmos.
Tačan datum nije poznat. Turisti bi trebalo da polete iz svemirske luke Bajkonur u Kazahstanu.
Njihova imena će da budu objavljena početkom sledeće godine. Svemirska agencija je
potpisala ugovor sa američkom kompanijom Space Adventures, specijalizovanom za svemirski
turizam. Prema Roskosmosu, pregovara sa drugim američkim kompanijama o slanju turista na
ISS oko 400 kilometara iznad zemlje. Koliko takva ekskurzija košta nije spomenuto.
17

Ovde će redovno biti objavljeni podaci o približavanju asteroida, kometa ili meteoroida Zemlji.
Neki objekti se smatraju potencijalno opasnim, ako se proceni da su dovoljno veliki da izazovu
regionalno opustošenje. Izvor podataka je "Minor Planet Center", koji objavljuje poslednja
naučna saznanja o kretanjima objekata u blizini Zemlje. MPC je sastavni deo Smithsonian
Astrophysical Observatory (SAO), i saradjuje sa Harvard-College-Observatory, a radi pod
pokroviteljstvom Internacionalne Astronomske Unije - IAU.
18

___________________________________________________________________________
ROYAL METEOROGICAL SOCIETY OBJAŠNJAVA METEOROLOŠKE POJAVE NA NEBU ZA AAO-BILTEN
To je grana meteorologije, koja proučava uticaj meteoroloških pojava na stanje
poljoprivrednih kultura. Posebno proučava trajanje vegetacionog razdoblja, rast
poljoprivrednih kultura zavisno od vremenskih i klimatskih karakteristika, kao i uticaj vremena
i podneblja na razvijanje i širenje bolesti useva.
Agrometeorološka stanica
19

20

HIJADE - MELOTTE 25
Hijade su otvoreno zvezdano jato u sazvežđu Bika, koje mogu da se vide golim okom. Poređane
su u obliku slova V, direktno na glavnoj zvezdi sazvežđa, Aldebaranu. Sam Aldebaran ne
pripada Hijadama, on se nalazi daleko ispred njih. U Mesjeovom katalogu Hijade nisu
navedene, ali u Melotte katalogu su pod brojem 25. U srednoj Evropi Hijade mogu da se vide
na nebu od septembra do aprila. Jezgro Hijada ima prečnik od oko 4 parseka. Udaljene su od
nas oko 44 parseka. Zvezde u tom jatu su stare oko 600 miliona godina.
21

OLUJE SU OTKRILE 4.500 GODINA STARU ŠUMU U VELSU
Mrtva šuma drema ispod plaža u Bortu, primorskom selu u Velsu. Kad god vetar i oseka imaju
interakciju, ljupki zaliv se pretvori u mističnu pozadinu. Tada iznenada stotine bizarnih, tamno
smeđih formacija vire iz peščane plaže. Pomnim pregledom postaje jasno da se radi o ostacima
mrtvih stabala. Neki su jasno prepoznatljivi po mreži korena, drugi više liče na peraja ajkule, a
neki su skriveni ispod morske trave i algi. Svim ovim panjevima je zajedničko, da su mrtvi već
skoro 4.500 godina.
22

PLASTIČNA KESA NA NAJDUBLJEM MESTU NA PLANETI
Tokom najdubljeg poniranja u okeanu, koji je čovek ikada napravio sa podmornicom, investor
iz Teksasa je pronašao nešto što je mogao da vidi u kanalu gotovo bilo koje ulice na svetu:
plastični otpad. Victor Vescovo, penzionisani mornarički oficir, se spustio blizu 10.828 metara
do tačke u Marijanskom rovu Tihog okeana, koje je najdublje mesto na Zemlji. Prema proceni
Ujedinjenih nacija, plastični otpad je dostigao razmere epidemije sa procenjenih 100 miliona
tona do sada u svetskim okeanima.
23

NASINI PODACI UKAZUJU NA PORAST GLEČERSKIH JEZERA
Za najsveobuhvatniju studiju glečerskih jezera do sada, naučnici su koristili NASINE satelitske
podatke poslednjih 30 godina i otkrili su, da se obim ovih jezera povećao za oko 50 procenata
od 1990. godine. Razlozi za to su, otapanje glečera i njihovo povlačenje zbog klimatskih
promena. Rezultati će da pomognu naučnicima da procene potencijalne pretnje naseljima
ispod ovih često nestabilnih jezera. Takođe će poboljšati tačnost predviđanja porasta nivoa
mora saznanjima o tome, kako se glečerska voda topi u okeane. Glečeri se povlače na gotovo
globalnom nivou, a ova studija daje naučnicima jasniju sliku o tome koliko se ove vode čuva u
jezerima.
24

MIHAJLO PUPIN
(1854.-1935.)
Mihajlo Pupin je bio naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija i počasni konzul
Srbije u SAD. Rođen je u selu Idvor u Vojvodini, a umro je u Njujorku. Bio je jedan od osnivača
i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pupin je tokom svog naučnog i
eksperimentalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične
telegrafije i telefonije, kao i za polja rentgenologije i elektrotehnike. Zaslužan je za pronalazak
Pupinovih kalema. Zbog svog rada dobitnik je mnogih nagrada i medalja. Pored nauke, bavio
se i sa pisanjem, a 1924. godine dobio je Pulicerovu nagradu za svoje autobiografsko delo "Sa
pašnjaka do naučenjaka". Po njemu je pored ostalog dobio ime i beogradski institut koji se od
1946. godine zove Mihajlo Pupin.
25

26

Na saradnju su pozvani, kako amateri, tako i profesionalni astronomi i zainteresovani za
astronomiju. U potpisu vašeg teksta, navedite kojoj od ovih grupa pirpadate i vašu funkciju,
ako je imate u nekoj organizaciji. Prihvataju se isključivo tekstovi koji za temu imaju
astronomiju i astronomske nauke. Kontakt adresu imate u impresumu.
STALNI I POVREMENI SARADNICI
Možete da postanete stalni ili povremeni saradnik biltena.
- Stalni saradnici će biti navedeni u impresumu biltena, kao i njihova organizacija kojoj
pripadaju. Od njih očekujem bar jedan kvalitetan tekst mesečno, da bi zadržali svoj status.
Molim vas da pošaljete vašu kratku astronomsku biografiju od par rečenica i sliku. Stalni
saradnici će moći da besplatno reklamiraju svoje astronomsko društvo ili neki događaj u
astronomskom društvu.
- Povremeni saradnici nemaju obavezu periodičnog slanja teksta i nisu navedeni u impresumu
biltena, ali će biti potpisani u tekstu.
VAŠ TEKST
Kada šaljete neki tekst, molim vas da se držite sledećeg:
1) Koristite interpunkciju i odvajajte pasuse u tekstu kako bi on bio pregledan. Stavite kvačice
na slova i pazite na gramatiku.
2) Urednica nema obavezu objavljivanja poslatih tekstova. U svakom slučaju ćete biti
obavešteni ili u kom broju će se objaviti vaš tekst, ili o razlogu neobjavljivanja.
3) Uz svaki tekst vas molim da navedete izvor i literaturu koju ste koristili prilikom pisanja
teksta. To je uslov za objavljivanje vašeg teksta. Ako šaljete slike ili dijagrame uz tekst, molim
vas da navedete ko poseduje Copyright za njih. U suprotnom, njihovo objavljivanje nije
moguće.
4) U biltenu se objavljuju tekstovi napisani ozbiljnim tonom, na jasan i nekomplikovan način,
ali to NE znači, da želim od vas tekstove „niskog nivoa“, ili prepisanu Vikipediju, kako su neki
saradnici to pogrešno shvatili.
5) Tekstove pišite na srpskom ili na hrvatskom jeziku, ali u svakom slučaju, latinicom.
6) Tekstove šaljite neformatirane u .docx - formatu. Za tekstove koji su duži od dve strane sa
slikama, zamoljeni ste da se prethodno dogovorite sa urednicom.
7) Pošto je bilten besplatno dostupan, za poslate i / ili objavljene tekstove, se ne isplaćuje
novčana nadoknada. Povremeno neka astronomska organizacija uplati nekoliko hiljada evra,
koji se onda ravnopravno podele među svim stalnim saradnicima.
27

IZDAVAČ I UREDNICA: PROF.DIPL.ING.DR. LJILJANA GRAČANIN
KONTAKT-MEJL: AAO.kontakt@gmail.com
STALNI SARADNICI: ALEKSANDAR RACIN, MOJCA NOVAK, STEFAN TODOROVIĆ,
DR. STJEPAN JANKOVIĆ, DIPL.ING. KATARINA TEŠIĆ.
PRENOŠENJE TEKSTOVA IZ BILTENA je dozvoljeno, ako se navede pun naziv biltena:
„AAO-Aktuelna Astronomija Online“ i ime autora teksta.
FOTOGRAFIJA NA NASLOVNOJ STRANI: Ganimedov severni pol
COPYRIGHT ZA FOTO NA NASLOVNOJ STRANI: NASA
OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA:
NASA National Aeronautics and Space Administration
APOD Astronomy Picture Of the Day
ESA European Space Agency
SDO Solar Dynamic Observatory
ESO European Southern Observatory Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
ALMA Atacama Large Millimeter/submillimeter Array
COPYRIGHT
Tekstovi preneseni od astronomskih organizacija koje sarađuju sa AAO biltenom, poseduju
dozvolu za prevođenje i objavljivanje u ovom obliku, kao i fotografije koje idu uz tekst.
Dozvola se odnosi isključivo na AAO-bilten. S obzirom da je bilten neprofitan, pismena
dozvola je trajna u cilju širenja astronomije i astronomskih nauka.
DOWNLOAD BILTENA:
- WEB STRANA - ONLINE LISTANJE: http://bit.ly/AAO-listanje
- FACEBOOK: https://www.facebook.com/Aktuelna-Astronomija-Online-342138369483507/
- TWITTER: https://twitter.com/AAObilten
- PINTEREST: https://de.pinterest.com/aaobilten/aao-bilten/?eK=AAO-bilten&etslf=3347
- TUMBLR: https://aaobilten.tumblr.com
- IMGUR: http://aaobilten.imgur.com/all/
- FLICKR: https://www.flickr.com/photos/152251541@N07/
28

29

30