Javni Zborovi Srbomaćedonaca i Starosrba

cackalica
  • No tags were found...

Prikaz dela knjige Javni Zborovi Srbomaćedonaca i Starosrba. U pitanju je reprint knjige iz 1885. Više informacija na http://www.cackalica.com/knjige.html

© 2021, Nije dozvoljeno deljenje i umnožavanje sadržaja bez pismene dozvole.



ЈАВНИ ЗБОРОВИ

СРБОМАЋЕДОНАЦА

И СТАРОСРБA

Држани у Београду, Нишу и Врањи

у фебруару и марту 1885. године

(са фотографијама учесника и картом)

У Београду

Штампарија Напредне странке 1885.

Репринт издање: Удружење Чачкалица 2021.


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба;

држани у Београду, Нишу и Врањи у фебруару и марту 1885. године

(са фотографијама учесника и картом)

ЗА ИЗДАВАЧА

Aлекса Дабић

ПРИРЕЂИВАЧИ

Александар Митић

Срђан Јовић

Милан Николајевић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Срђан Јовић

ДИЗАЈН КОРИЦА

Милан Николајевић

ПРЕЛОМ

Марко Хубер

ИЗДАВАЧ

Удружење грађана ЧАЧКАЛИЦА

КОНТАКТ

srbcackalica@gmail.com

ШТАМПА

ГРАФИКС, Лазаревац

ТИРАЖ

100

ISBN

978-86-82092-00-1


САДРЖАЈ

Предговор новом издању....................................................................................................................................4

1. Неколико речи о познатим учесницима

и организаторима зборова Србомаћедонаца

и Старосрба .......................................................................................................................................................................................6

2. О историјско-етнолошким ставовима изнетим

у зборовима Србомаћедонаца и Старосрба ......................................................14

3. О налазима из народног језика и књижевности

датим у зборовима Србомаћедонаца и Старосрба.............................16

Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба ...................................................25

Збор држан 24. Фебр. 1885 год. у Београду ..................................................................26

Збор држан 3. марта. 1885 год. у Нишу ..................................................................................38

Честитке и поздрави ........................................................................................................................................................ 64

Јавни зборови Срба из Македоније и Старе Србије

у Врању у гостиони ”Европи”, у недељу 10 Марта 1885 год ........... 83

Поздрави и честитке.......................................................................................................................................................... 99

Седница „Побратимства” дружине ђака на великој школи

у Београду, држана 10. Марта 1885 год ..............................................................................107

Прилози (фотографије учесника и карта) ............................................................163


ПРЕДГОВОР НОВОМ ИЗДАЊУ

Да би просечни српски читалац разумео ово дело које се након

више од 135 година поново налази пред њим, потребно је да

има неко предзнање о догађајима који су предходили зборовима

Србомаћедонаца (Србо-Маћедонаца) и Старосрба (Старо-Срба),

а који су одржани у Београду, Нишу и Врању у току фебруара и

марта 1885. године, као и састанак београдских високошколаца

из марта исте године.

Наиме, Велика источна криза почела је устанком Срба у

Херцеговини и Босанској Крајини јула 1875. године (Екмечић,

1973), као и османским погромом над бугарским становништвом

у априлу и мају 1876, након сламања Априлског устака

у данашњој Бугарској. У Априлском устанку погинуло је око

30.000 људи, спаљено 80, а опљачкано око 200 села (Павловић,

2004). Сви ти догађаји изазвали су улазак Кнежевинa Србије и

Црне Горе, као и Царевине Русије, у рат против Османског царства.

У јуну 1876. године у рат против Османлија ушле су Црна

Гора и Србија, а априла 1877. године Русија. Након успешних

акција руске, српске и црногорске војске, потписан је мировни

уговор у Сан Стефану марта 1878. године, који је диктирала Русија

и по ком је требала да се створи тзв. Велика Бугарска која

би обухватала простор од Црног мора до албанских планина,

укључујући, поред Подунавске Бугарске и већег дела Тракије, и

читав Шоплук и велике делове Старе Србије и Македоније све до

Солуна. У границе такве Бугарске требало је да уђу Пирот и Врање

са околином, а у једној варијанти чак и Ниш (Стојанчевић,

1986). То је изазвало незадовољство српске стране која је поред

Јужне Србије ослободила и знатне делове данашње Бугарске са

градовима, Трном, Брезником, Радомиром и простор све до Видина,

Софије и Ћустендила (последња два града је српска војска

6

© 2021, All Rights Reserved. Reproduction and distribution is prohibited.


Предговор новом издању

ослободила у садејству са руском војском (Златовић, Васев, Видаковић,

1989). Такође, такво стање није одговарало ни другим

европским силама, јер би тиме Русија била потпуно доминантна

на Балкану, а оне су то желеле да спрече по сваку цену, па је у ту

сврху сазван конгрес у Берлину исте године.

Одлукама Берлинског конгреса, уместо Велике Бугарске

створена је Кнежевина Бугарска, која је обухватала подунавски

део Бугарске и већи део Шоплука, где је и пребачена престоница

новоосноване кнежевине (Софија) како би се променило етничко

стање на терену. Наиме, огромна већина становника Шоплука

била је за присаједињење Србији, о чему сведоче бројна

писма слата српском кнезу, руском цару као и представницима

великих сила на Берлинском конгресу. (Гопчевић, 1890: 318-336)

Писма су слата од 1878. па до 1881. године. Тракијски део данашње

Бугарске издвојен је у посебну целину, под називом Источна

Румелија, са широком аутономијом, али под суверенитетом

османског султана. Србија је добила проширење у долине Јужне

Мораве, Топлице и Нишаве, са градовима Нишем, Лесковцем,

Врањем, Пиротом и Прокупљем. Црна Гора је добила Источну

Херцеговину, као и део приморја са градовима Баром и Улцињем.

Босна и Херцеговина је стављена под окупациону управу

Аустро-Угарске, али под султановим суверенитетом. (Ристић,

1896-98)

Прво кршење одлука Берлинског конгреса десило се после

7 година Пловдивским превратом, чином тзв. уједињења Кнежевине

Бугарске и Источне Румелије, тј. присаједињења Источне

Румелије Кнежевини Бугарској, чиме је дошло до поремећаја

равнотеже снага на Балкану која је зајемчена Берлинским

конгресом. Чином „уједињења“ Кнежевине Бугарске и Источне

Румелије из септембра 1885. године предходили су јавни зборови

одржани у зиму 1884. године широм Бугарске на којима су,

наводно, учествовали становници пореклом из Македоније који

су живели у Бугарској. Циљ бугарских зборова био је да утиче

на јавно мњење великих европских сила да питање Источне

7

© 2021, Nije dozvoljeno deljenje i umnožavanje sadržaja bez pismene dozvole.


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба

Насловна страна првог издања „јавних зборова“, издата 1885.

У Београду, у власништву једног од приређивача Срђана Јовића

26

© 2021, All Rights Reserved. Reproduction and distribution is prohibited.


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба

ЈАВНИ ЗБОРОВИ СРБОМАЋЕДОНАЦА

И СТАРОСРБА

Зимус се у кнежевини Бугарској и Источној Румелији удеси

жива агитација, којом се ишло на то, да се пред светом демонстративно

покаже, како је Маћедонија земља бугарска и како

следствено треба она од стране Европе да се досуди Бугарској –

онако, како је у Сан-Стефану било угођено.

Како Бугари никад нису за своју самосталност своју крв

лили, него су до ње дошли туђом муком, тако су и сада помислили,

да ће се и Турска и Европа одмах поплашити, чим они буду

надали дреку, па да ће им Маћедонију поднети на служавнику.

Вике се начинило доста, али Маћедонија остаде где је.

Том приликом Бугари су, по свом обичају, представљали,

као да су јавни зборови о Маћедонији у Источној Румелији и Бугарској

чисто изјаве самих Маћедонаца, пак су у својим изјавама

толике бројеве учесника наводили, да би слабо кога и остало у

Маћедонији, кад би истина било, што су Бугари казивали.

Може бити, да би са својом демонстрацијом још јача упечатка

произвели, Бугари данас хоће и неке устанке у Маћедонији

да произведу, за које, по свом старом обичају, не дају

они људе, него наводе Маћедонце, да улудо гину. Нека се наша

браћа у Маћедонији оставе оваквих устанака, који само неком

трећем могу бити од користи; а најмање нека верују бугарским

обманама.

Ове бугарске зимушње демонстрације морале су најпосле

изазвати одговор од самих Србо-Маћедонаца, који збиља у јавним

зборовима у Београду, Нишу и Врањи свечано изјавише: да

они нису Бугари, но да су Срби, и као што су у прошлости били у

заједници са својом српском браћом, тако да с њима нераздељени

желе и у будућности остати.

27

© 2021, Nije dozvoljeno deljenje i umnožavanje sadržaja bez pismene dozvole.


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба

И ове громке изјаве маћедонских Срба имадоше непосредну

последицу: измајсторисани зборови у Бугарској и Источној

Румелији око Маћедоније у једанпут прекинуше се. Услед тога

нису ни маћедонски Срби у Србији нашли за потребно да даље

зборове држе, у којима ће дати израза својој српској мисли и сузбијати

безобразне жеље Бугарске.

Рад ових зборова, који су у Србији држани због Маћедоније

усљед бугарске дреке, прикупили смо у овој књизи и пуштамо

га у свет, као доказ српским непријатењима, да Србин ма где био

не да своје, но да ће сваком безобразном грабљивцу повикнути

громогласно: Себи руке, девере!

ЗБОР држан 24. Фебр. 1885 год. у Београду.

Око 5 1 / 2

часова поподне искупило се било тако много света

у кафани Пашониној и собама, да је савршено немогуће било и

кретати се ту, а камо ли говорити. С тога један грађанин предложи

и сви остали усвојише, да се збор држи у башти Пашонине

кафане и његовоме великом салону. За тили часак испуни се и

салон и башта грађанима. Онај део који не могаше да добије место

у унутрашњим просторијама, оста на улици, с које се могаше

да види и чује шта се ради, или се испе на кровове суседних кућа.

По оцени већине присутних, на збор је дошло бар 5000 грађана,

који су били тако испунили све просторије, да чак ни часници

приређивачког одбора нису могли да се провуку и да дођу

до својих места.

Око 6 1 / 2

часова, отворен је збор на овај начин:

Деспот Баџовић: Пре свега сматрам за дужност, браћо, да

као члан сазивачког одбора кажем неколико речи. У позиву нашем

о сазиву збора стоји, да имају право говора само Срби из

Македоније и Старе Србије. Но пошто се питање о судбини Македоније

и Ст. Србије не тиче једино оне браће, која су отуда родом,

већ свију Срба, па ма где они живели, то је одбор променио

28

© 2021, All Rights Reserved. Reproduction and distribution is prohibited.


Збор држан 24. Фебр. 1885 год. у Београду.

ранију своју одлуку и по новој одлуци имаће права на говор сви

Срби, који су овде искупљени. (Живели!)

Сад је на реду, да се по закону избере једно лице за председника

овоме скупу, које ће имати дужност да одржава ред и да

руководи пословима. (Сви: бирамо Баџовића! Живео Баџовић!)

Благодарим, браћо, на части! Браћо, пре него што се почнемо

договарати и саветовати о народности српској у Старој Србији

и Македонији, сматрам за најсветију дужност да на овоме

месту дам израза захвалности Њ. В. Краљу (Живео Краљ!) што

је узео у заштиту Србе из Старе Србије и Македоније (живео!)

са одјеком: да живи Краљ Милан! (бурно: живео Краљ) да живи

Краљица Наталија! (живела!) да живи Краљевић Престолонаследник

Александар! (живео Краљевић!) да живи народ српски!

(да Бог да!)

Господо и браћо! По закону о зборовима и удружењу, одређен

је од стране владе Њ. Величанства г. Мијаило Симић, члан

полиције, за комесара збора.

Браћо! Вама је свима познато, да у крајевима Македоније,

а нарочито у наијама кривопаланачкој, штипској, велешкој,

кочанској, кратовској, струмичкој, тиквешкој, прилепској, битољској,

оридској, леринској, кичевској, гостиварској, тетовској,

дебарској – која припада Албанији, кумановској и скопљанској

– које припадају Старој Србији, већином живе Словени, за које,

ценећи по народности, можемо са чистом савешћу рећи, да припадају

српској народности. (Тако је!)

Као битне чињенице те особине народности, на првом

месту долази: матерњи језик, за тим обичаји, народне песме и

историјска заједничка прошлост. (Тако је!) Матерњи језик Србо-Македонаца

сачињава прву и битну чињеницу народности

наше. (Тако је!) Према томе нужно је ради примера да упоредимо

неколико речи србо-македонског говора са речима српскога

и блгарскога говора, па ћемо онда видети који је говор с којим

најсроднији, и обратно.

29

© 2021, Nije dozvoljeno deljenje i umnožavanje sadržaja bez pismene dozvole.


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба

Вама је готово свима познато и то, да у свима крајевима

српске Македоније не говори се једним наречјем, но да у њему

има неких омањих разлика. Ради примера да узмемо говор велешко-прилепске

наије, као средину српске Македоније и којим наречијем

највише народа говори. Тако Србо-Македонац у реченим

наијама кад кога сретне, каже: помози Бог! даље, има глаголских

придева као: певајећи, играјећи, трчајећи; изговара оне гласове у

говору своме као: ћ, ђ и џ, н. пр. кућа, леђа, веђа, баџа, оџак и т.д.,

које гласове тако исто и Срби у Краљевини и Старој Србији изговарају;

док на против Блгари те исте речи изговарају са свим друкче,

јер немају у говору своме таквих гласова. Тако Блгари кажу

место: помози Бог! -помогнал ти Бог; место: певајећи -певајешти;

место: играјећи -играјешти; место кућа -кшта; место веђа -вежда;

место нога -крака; место жена -булка и.т.д. (Тако је!)

Дакле, види се јасно, да постоји грдна разлика између језика

србо-македонског и блгарског, а на против између српског и србо-македонскога

нема скоро никаквих разлика. (Тако је!)

Сем тога, сви гласови србо-македонскога говора, као што

рекох, не могу се означити словима блгарске азбуке, јер она нема

таквих слова, пошто Блгари и немају такве гласове у своме говору

– дакле је непотпуна за наш говор. Међу тим, српском азбуком

можемо све гласове обележити онако како их изговарамо, дакле

је потпуна за наш језик, јер је овај једнак са српским. (Тако је!)

Према томе очевидан је доказ, да је наш говор наречје српскога

говора, којим је у стара времена, кад је сва Стара Србија и Македонија

била у заједници са краљевином Србијом, већина народа

говорила; те с тога су стари писци све књиге и законе писали на

србо-македонском, или старо-српском језику, који је онда као званичан

језик постојао. (Тако је!)

Друга је чињеница народности: народни обичаји. Као најглавнији

обичај српски, којим се Срби разликују од свију других

словенских народа, јесте крсно име -слава. (Бурно одобравање.)

Јер нико други, па ни блгарски народ, нема славе, пошто је то једини

и искључиви српски обичај. (Тако је!). У овом погледу, особито

30

© 2021, All Rights Reserved. Reproduction and distribution is prohibited.


ПРИЛОЗИ

ФОТОГРАФИЈЕ

УЧЕСНИКА И КАРТА


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба

Деспот Баџовић

Архимандрит Сава Барић - Дечанац

Пантелија С. Срећковић

Голуб Јанић

166

© 2021, All Rights Reserved. Reproduction and distribution is prohibited.


Фотографије учесника

Милош С. Милојевић

Никола Коле Рашић

Алекса Ђиновски

Живан Живановић

167

© 2021, Nije dozvoljeno deljenje i umnožavanje sadržaja bez pismene dozvole.


Јавни зборови Србомаћедонаца и Старосрба

Зарија Поповић

Андра Гавриловић

Љубомир Живковић

Љубомир Јовановић

168

© 2021, All Rights Reserved. Reproduction and distribution is prohibited.


Фотографије учесника

Коста Шуменковић

Тодор Станковић

Светислав Симић

169

© 2021, Nije dozvoljeno deljenje i umnožavanje sadržaja bez pismene dozvole.


ЈАВНИ ЗБОРОВИ

СРБОМАЋЕДОНАЦА И СТАРОСРБA

у Београду, Нишу и Врањи 1885. године

ЛЕГЕНДА

Места где су зборови одржани

Места у Старој Србији и Македонији одакле су учесници

зборова и они који су подржали зборове

Места у Србији одакле су они који су подржали зборове

Српска племена у Старој Србији и Македонији

Аутори карте

А. Митић

С. Јовић

М. Николајевић



Similar magazines