Plavi sa Grbavice

Милорад Сијић

ПЛАВИ СА ГРБАВИЦЕ



Крушевац, 2021.



Издавач

EX-YU FUDBAL

За издавача

Небојша Јаковљевић

Предговор и рецензија

Небојша Јаковљевић из Суботице,

истраживач историје фудбала на простору бивше Југославије.

Штампа: SaTCIP - Врњачка Бања

Тираж: 100 примерака

ISBN 978-86-900942-5-7

Корица: Рибар, Пашић, Смајловић, Осим, Букал и Каталински.

„Никад ми неће бити јасни људи који навијају за

велике клубове... Навијати за мали клуб значи уживати у

тријумфу... И причати о њему годинама... до сљедећег...

вриједност побједе мјери се сопственим сузама, вриједност

пораза личним очајем...“

Др Неле Карајлић

ПРЕДГОВОР И РЕЦЕНЗИЈА

Све што се из љубави роди мора бити добро. Тако је и са овом

књигом, још једном из пера Милорада Сијића. Али она није само још

једна књига из богатог опуса, већ ово дело представља поклон из срца

поводом 100 година популарних „плавих“ - Жељезничара из Сарајева.

Иако су пре више деценија рађене монографске публикације

поводом јубилеја, ниједна није била оволико садржајна! Можда зато

што оне нису писане из чисте љубави као ова.

Аутор је од малих ногу одабрао плаву боју, иако није из Сарајева

већ из Крушевца. Још један доказ да су „плави“ стекли фанове широм

бивше Југославије. Књига је написана језиком бројки и слова, оно што

заиста фактографски и историјски одређује сваки клуб. Нема сувислих

прича, хвалоспева и других необјективних записа.

Књига је јасно подељена у неколико целина.

Прва целина посвећена је периоду између два светска рата, од

оснивања Сарајевског подсавеза (1920) и самог Жељезничара (1921) до

почетка Другог светског рата на територији тадашње Краљевине

Југославије. Аутор причом корача преко свих степеница развоја клуба

кроз сезоне. Искључиво кроз „директан језик“. Дакле, ту су сви

резултати током сезоне, коначна табела, чак и имена играча, док су за

неке касније сезоне током 1930-их година дати и извештаји са већине

мечева. Сем тога, Сијић прати и друга дешавања у клубу и око њега у

првим декадама постојања Жељезничара, као што је отварање

игралишта Жеље на Пофалићима и турнири за пехар министра

саобраћаја.

Други део књиге прати клуб од тренутка завршетка рата 1945, и

обнављања колектива, до чувене афере Планинић 1966. године.

Крушевачки хроничар лепо објашњава начин реорганизације, а онда

поново прелази на јасне цифре. Сезона по сезона, извештај по извештај

и збирна статистика, која је заиста тачна. Дотиче се и такмичења на

савезном нивоу: Прве и Друге савезне лиге, као и Купа Југославија,

познатијег под називом Куп маршала Тита. Гоподин Сијић своју

публикацију додатно „зачињује“ сликама већине играча по сезонама и

тимским фотографијама, а читалачкој публици нуде се и кратке

биографије најистакнутијих играча.

Трећи период у овом издању представља период 1966-1978, или

како га је аутор крстио „тврђава Рибар“. Концепција књиге се не мења, с

тим да се додају подаци о новоуведеним такмичењима - међународним

7

тј. европским - попут Рапан и Митропа купа. Све је одлично испраћено

сликама, аутор додаје и информације о учинку фудбалера Жеље у

репрезентацији на великим такмичењима као што су Светска и Европска

првенства. У овом периоду Жељо је постигао и највећи успех освајањем

титуле првака Југославије у сезони 1971/1972. године.

Четврти и последњи сегмент прати Жељину историју до гашења

социјалистичке Југославије, односно период 1978-1992, или како је

сликовито аутор назвао „Осимова симфонија“. И даље су плави били у

врху југо-фудбала под палицом Ивице Осима.

Сијић је ограничио књигу на период Жељине историје у

Југославији, јер се тога и највише сећа. Према сопственом признању,

није хтео да наставља, а према мојој оцени је то прави потез. Сарајевски

клуб је у периоду обе Југославије растао и стасао довољно да постане

првак те велике државе.

Нови период историје млађе генерације боље памте, па ће га

самим тим боље и обрадити кроз нека будућа дела. Милораду Сијићу

треба захвалити и наклонити се до пода за феноменалну књигу написану

чистог срца! И ја бих се као аутор књига из домена фудбалске историје

овога пута захвалио Жељку Билошу и Марку Дмитровићу на изузетној

помоћи и сарадњи, поготово за најраније периоде историје

Жељезничара, за поштовање је њихово бесомучно трагање по архивама

и библиотекама Сарајева.

На крају - Милорад Сијић још једном задаје домаћи задатак и

путоказ не само писцима монографија у будућности, већ и свим другим

пасионираним љубитељима историје фудбала на овим просторима.

Небојша Јаковљевић

8

УВОД

Ово је честитка Жељезничару за велики јубилеј - 100 година.

Али и скромни допринос историји фудбала у Југославији.

Аутор који ово пише родио се у селу код жупског Александровца

у које је електрична енергија дошла када је њему било 8 година, потом и

радио апарат, а мештани су као обавезу чекали Глас Америке и Гргу

Златопера, док се недељом није пропуштало „Време спорта и разоноде“.

Тада овог аутора није ништа од тога занимало, заправо тада није

ни могао да претпостави шта значе сва та имена фудбалских клубова, и

где се налазе места њиховог боравка. Још већа загонетка била су имена

играча па му је било чудно зашто људи гунђају и нервирају се.

Као сасвим мали играо је тапке са другом децом у школи, јер је

то било тада модерно. Кроз руке су му прошле на стотине сличица са

фудбалерима тога доба, али њега то није импресионирало. Није чак ни

знао у којим клубовима играју играчи чијих се ликова и имена и данас

сећа: ... Калоперовић, Шијаковић,... и многи други.

У кући овог аутора новине су могле да се нађу само кад отац оде

у Чаршију и тамо нешто купи па му трговац то замота у бајату новину

од пре неколико недеља. Тада би се та два, три или више листа помно

гледала, шта то пише и тако је овај аутор са тринаест година први пут

прочитао текст о младом играчу Жељезничара – Фикрету Мујкићу.

Не треба говорити колико му се допало то бунтовно понашање

фудбалера о коме је он тада у својој глави имао сасвим нереалну представу.

Стао је на страну бунтовника и љутио се што о њему лоше пишу.

Због Фикрета је заволео Жељезничар и све његове играче, али и

данас сматра да не постоји још један такав као што је био Фикрет.

Прва сазнања о нашим фудбалским клубовима којих се и данас

апсолутно сећа била су из 1966, 67, 68. године. Можда из данашњег угла

изгледа да се касно укључио у ове догађаје, али не треба сметнути с ума

време о коме говоримо и услове живљења.

Симпатије су му остале на страни Жељезничара мада је мислио

да је то неки тим овде у близини, иза брда. Смео је да се закуне да је

тако. Тек је касније сазнао да је то клуб из Сарајева, а где је Сарајево то

је само могао да види на мапи. Важно је рећи да није био оптерећен

тиме одакле је тај клуб, које су националности играчи у њему и слично.

Био је задиркиван од осталих, али само зато што су му симпатије на

старни неког малог клуба. Никада није од никог чуо ни једну реч на

националној основи. Тога тада није било. Чак када се помену имена

Осима, Каталинског, Букала, сви су их доживљавали као - наши.

Сарајево је тада било посебно по свему у Југославији и сви су

волели његове певаче које су доживљавали као најбоље, о Сафету су се

причале бајке, па све до рокера, којих је било највише баш у Сарајеву.

Онда су дошли кошаркаши који су пре свих у земљу донели титулу

првака Европе што је поздрављено са одушевљењем у целој земљи.

9

Жељо се искрено волео где год се појавио, а најбоље говори

пример са њихових припрема у Краљеву и пријем од Краљевчана.

Овом аутору много се допало то што један тада називан мали

клуб, доводи непознате младе таленте који се тек овде афирмишу, игра

феноменалан фудбал и руши тимове „велике четворке“ као од шале.

Тако је 1967. и 1969. године био јесењи шампион поразивши и Црвену

звезду и Партизан у Београду катастрофално, али није се домогао титуле

на крају, вероватно не зато што није играо добро!

То су године када су фудбал код нас обележили баш играчи

Жељезничара – Иван Осим је играч године, али Фикрет Мујкић је био

посебна прича човек који је пунио новинске ступце највише од свих.

Поред тога што је изванредно играо фудбал и сви су говорили да је

највећи таленат који се појавио код нас, али још више је био заступљен

у медијима због афера. Лепи Фикрет био је заводник и освајач женских

срца. Он је заблистао са 16 година, а угасио се са 21 годином живота, јер

одласком из Жеље није више био онај Пике. Из тог разлога и не може да

се о њему да реална оцена као фудбалеру.

Жељезничар је играо препознатљив фудбал и пре доласка Осима

на чело стручног штаба, али тада је био посебан и остао за сва времена

упамћен као тим који игра најлепши фудбал код нас, а Харис Шкоро је у

праву када је рекао: „Данас у Европи такав фудбал игра Барцелона“.

Цело време овај аутор је на страни „плавог“ тима, много пута је

гледао његове утакмице у Београду, Нишу, Крушевцу, али је само

једном био на дебрију на Грбавици, 1981., када су однели победу над

месним ривалом Сарајевом од 4:1, а највећи утисак на њега оставио је

Сарачевић који га је изненадио беспрекорном техником. Све остало

пратио је издалека путем радиа, штампе и телевизије. После „Жеље“

најдражи му је био сплитски Хајдук, јер је играо најбољи фудбал у

земљи, Шурјакову генерацију сматра недостижном на овим просторима.

Ми смо тада имали привилегију да будемо сведоци и пратимо

догађања у једној од најјачих Лига у Европи - Прва савезна лига.

Онда су неки авантуристи растурили државу, а овом аутору је

украден сан и он од тада нема клуб за који би навијао. Ускраћене су му

оне ситнице које живот значе. Дошло је време када он није могао ништа

да сазна о клубу који је волео. Данас је другачије, али за овог аутора то

је постало много далеко и непознато. Није више то онај његов „Жељо“,

који је само лепа успомена. Успомена која ће вечно да живи.

Ово је прича о клубу онако како га је овај аутор видео и говори се

само до 1992., јер све што би рекао о каснијем периоду не би имало

смисла. Али он познаје „Жељу“ до 1992. године и те како добро и ништа

се није мање радовао његовим успесима од било ког другог његовог

навијача. Нити је мање туговао после неуспеха.

О почецима клуба као и првих послератних година имао сам

велику помоћ од мојих пријатеља Небојше Јаковљевића из Суботице и

Жељка Билоша и Марка Дмитровића из Сарајева.

Аутор

10

ПРВИ ПЕРИОД

ОД ОСНИВАЊА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

(1921-1941)


ОСНИВАЊE САРАЈЕВСКОГ ПОДСАВЕЗА

После Великог рата створена је Краљевина Срба, Хрвата и

Словенаца (од 1929. године Краљевина

Југославија), и основан је Југословенски

ногометни савез (ЈНС), 1919. године, у

Загребу, а на седници УО ЈНС-а, 4. августа

1919. године, између осталог подељена је

територија Савеза на 10 жупа, и то: I Београд,

II Бјеловар, III Брод, IV Карловац, V

Љубљана, VI Осијек, VII Сарајево, VIII

Сплит, IX Вараждин и X Загреб. (Југословенски

спорт, 23. август 1919, стр. 4)

Управни одбор ЈНС-а следећи

закључке II редовне главне скупштине,

одржане 15. фебруара 1920. године, поделио је своју територију на пет

подсавеза, и то: београдски, љубљански, сарајевски, сплитски и

загребачки. (Југословенски спорт, 27. март 1920, стр. 4)

Сарајевски ногометни подсавез (СНП) основан је, 6. јуна 1920.

године, када је одржана конституиран одбор Сарајевског ногометног

подсавеза ЈНС на I изванредној главној

скупштини када је изабрана Управа, и то:

председник др Феодор Лукач, потпредседник

Виплингер Антун, I секретар Замбал Вајо, II

секретар Фоч Јосип, благајник Лајчнер Оскар,

одборници Ивица Терковић, Иван Саламуновић,

Марко Готфрид, Иван Колић, Јурај Новотни,

Роберт Пешек и Шуа Салом.

Подсавез је основан за клубове

Сарајевске, Тузланске, Травничке, Дубровачке

(одлази у Сплитски подсавез) и Мостарске

области, од 1927. године у СНП су дошли из ЗНП

клубови Добоја, Дервенте, Босанске Градишке и Босанске Дубице. Од

1931. до 1933. године у СНП-у су клубови Лознице, Чачка и Ужица.

Клубови Дервенте од 1933. до 1936. су у саставу Бањалучког подсавеза.

Председници подсавеза: 1920-1921. др Феодор Лукач; 1921. (9.

октобар) Жељко Шешељ; 1921. (12. новембар) др Феодор Лукач; 1921-

1922. Петар-Драго Зовко; 1922-1923. Хамдија Никшић; 1923-1924.

Мустафа Софтић; 1924-1927. Иван Шушњар; 1927-1928. Иван Колетић;

1928-1939. др Шиме Јуришић; 1939-1941. Владо Марић.

13


САРАЈЕВСКИ ЖЕЉЕЗНИЧАРСКИ

СПОРТ КЛУБ

„Машинџије“

14


У јулу 1921. године иницијативом машиновођа Ложионице у

Сарајеву организовали су свој фудбалски клуб и поднели молбу

Сарајевском подсавезу за пријем. Формиран је иницијативни одбор, из

чијег језгра настаје прва управа клуба, на чијем челу се нашао

дипломирани инжењер грађевинарства, Аустријанац по рођењу, Мађар

по народности, Хинко Тезгеш. У оснивању клуба велики допринос дали

су радници на железници: купљена је лопта, прва спортска опрема,

израђена су обележја клуба, а девојке играча извезле су на мајицама

локомотиву – први грб клуба.

Боја клуба: Тамно плава-бела.

Тада је процедура за пријем захтевала да новоосновани клуб

одигра две квалификационе утакмице са већ верицифираним клубовима

и тек онда буде примљен у чланство.

„На седници СНП од 8. септембра 1921. године Жељезничарски

Спорт Клуб примљен је за привременог члана. Ако одигра прве две

утакмице без инцидента биће примљен као дефинитивни члан“. (Вечерња

пошта, 15. септембар 1921, стр. 3)

За регистрацију клуба требало је обавезно послати на адресу

Министарства физичког васпитања, и то: Молбу, Записник са оснивачке

скупштине, Правила одобрена од ЈНС, Формулар о клубу и Таксу.

У наставку дајемо Правила која је Клуб послао на одобрење

Министарству физичког васпитања Краљевине Југославије, a један

примерак одобрених Правила, послата су Министарству унутрашњих

послова - Одељењу за државну заштиту. (Архив Југославије Београд, AJ 71)

Потписници првог Статута клуба 1921. године.

Први печат клуба

15

16



17

18



19

20



21

22



23

24



25

26



27


Квалификациони мечеви

17.09.1921. Жељезничар-САШК 1:5.

Жељезничар: Стефан Цицвол, Милан Томић, Вилим Новак,

Рудолф Кефер, Милован Адамовић, Стјепан Каталинић, Лудвиг Лепле,

Драгутин Сибер, Димитрије Димитријевић, Иван Крајнц, Фрањо

Цефлер. Улазили: Иван Дункл и Милутин Егић.

Стрелац: Димитријевић.

18.09.1921. Жељезничар-Сарајевски СК 1:2.

Жељезничар: Стефан Цицвол, Милан Томић, Вилим Новак,

Рудолф Кефер, Милован Адамовић, Стјепан Каталинић, Лудвиг Лепле,

Драгутин Сибер, Димитрије Димитријевић, Иван Крајнц, Фрањо

Цефлер. Улазили: Иван Дункл и Милутин Егић.

„На седници Управног одбора

СНП од 26. септембра 1921. године

Жељезнички Спорт Клуб примљен за

дефинитивног члана“. (Вечерња пошта,

30. септембар 1921, стр. 3)

Прво игралиште Жељезничара

било је на голој пољани испред

Ченгић виле, на такозваном Егзерциру

– војном вежбалишту изван града. Ту

су играчи тренирали, али утакмице

нису могли играти – играло се у

Ковачићима и на Скендерији где је од

1921. године САШК домаћин. Славија

је 1925. саградила игралиште на

Маријин Двору. Остали клубови у

граду морали су да плате да би играли

утакмице на реченим игралиштима.

Удружење машиновођа и стројовођа

помагали су Жељезничар како би се

дошло до новца за плаћање

игралишта.

28


Следећи упутства ЈНС-а, Сарајевски ногометни подсавез, као и

остали подсавези у држави, организовао је 1921. године прво подсавезно

првенство. Тада у Сарајеву постојали су хрватски САШК, српски

Славија, муслимански Сарајевски СК, јеврејски Баркохба, док је

Раднички спорт клуб Хајдук био једини раднички клуб у граду.

Први регистровани фудбалери за Жељезничарски Спорт Клуб,

26. септембра 1921. године су, и то: Адолф Шмит, Јосип Шебаљ, Милан

Томић, Фрањо Сертић, Војислав Бановић, Јосип Лепле, Рудолф Кефер,

Стјепан Крзик, Иван Крајнц, Ђуро Рајић, Иван Трифковић, Александар

Вучковић, Арон Леви, сви с правом наступа од 30. септембра 1921.

године. (Вечерња пошта, 30. септембар 1921, стр. 3)

Антон Новак, Драгутин Неуман, Алоис Лукати с правом наступа

од 9. октобра 1921. године. Драгутин Слебер, Милован Адамовић,

Душан Грешел, Емил Кете, Иван Дункел, Карл Пецхтл, Стјепан

Каталинић, Стефан Ситзвохл с правом наступа од 25. марта 1922.

године. (Вечерња пошта, 15. октобар 1921, стр. 3)

29


Сарајево II разред 1921/22.

02.10.1921. Спарта-Жељезничар 1:1.

09.10.1921. Троја-Жељезничар 3:2.

01.11.1921. Жељезничар-Баркохба 0:2.

14.05.1922. Троја-Жељезничар 3:1.


25.06.1922. Баркохба-Жељезничар 0:7.

Троја (Сарајево) 6 5 0 1 15:6 10

Спарта (Сарајево) 6 3 2 1 15:9 8

Баркохба (Сарајево) 6 1 1 4 6:21 3

Жељезничар (Сарајево) 6 1 1 4 12:12 3

30



15.10.1922. Жељезничар-Спарта 0:7.


30.03.1923. Жељезничар-Баркохба 3:0 п.ф.ф.





Жељезничар: Јосип Шебаљ, Милан Томић, Вилим Новак, Рудолф

Кефер, Милован Адамовић, Стјепан Каталинић, Димитрије

Димитријевић, Иван Крајнц, Иван Павичић, Фрањо Цвелфер, Арон

Леви, Душан Грешeл, Иван Дункел, Едуард Осим, Херланд Гмаз, Хинко

Тегзеш, Фрањо Шух, Херберт Гмаз, Леонардо Феди, Рудолф Бурић, Ото

Поточник, Милутин Егић.

31


Сарајевски спортски лист, 19. мај 1923, стр. 3.

Димитрије Давидовић,

стрелац првог гола у

историји клуба.

Жељезничар је као нови клуб који нема своје игралиште,

направио уговор са САШК-ом, 6. априла 1923. године, како би на

игралишту у Ковачићима играо своје првенствене утакмице.

32




01.11.1923. Жељезничар-Троја 4:2.

15.06.1924. Троја-Жељезничар 2:1 (поништена).


12.07.1924. Троја-Жељезничар 5:0 (нова).

Троја (Сарајево) 4 3 0 1 13:6 6



Жељезничар: Јосип Шебаљ, Милан Томић, Вилим Новак, Рудолф

Кефер, Милован Адамовић, Стјепан Каталинић, Димитрије

Димитријевић, Иван Крајнц, Иван Павичић, Фрањо Цвелфер, Душан

Грешел, Иван Дункел, Фрањо Крајнц, Едуард Осим, Херланд Гмаз,

Хинко Тегзеш, Фрањо Шух, Херберт Гмаз, Леонардо Феди, Рудолф

Бурић, Ото Поточник, Милутин Егић.

33


Пријатељска утакмица. (Југославенски спорт Сарајево, 15. јул 1923, стр. 5)


11.10.1924. Славија-Жељезничар 4:1.



28.03.1925. Жељезничар-Славија 1:0.

Славија (Сарајево) 4 3 0 1 14:2 6



Жељезничар: Јосип Шебељ, Рудолф

Кефер, Стјепан Каталинић, Милан Томић,

Милован Адамовић, Вилко Новак,

Херберт Гмаз, Фрањо Цвелфер, Отон

Катзелт, Стјепан Јутнер, Драго Новаковић,

Рудолф Каталинић, Алфред Лепле, Фрањо

Шух, Хинко Тегзеш, Леонардо Теди, Ото

Поточник, Иван Крајнц, Димитрије Димитријевић, Антон Квесић.

34








Спарта (Сарајево) (-2) 4 2 0 2 10:11 2


Жељезничар: Јосип Шебаљ, Рудолф Каталинић, Милан Томић,

Милован Адамовић, Стјепан Каталинић, Димитрије Димитријевић, Иван

Павичић, Фрањо Цвелфер, Иван Дункел, Фрањо Крајнц, Едуард Осим,

Херланд Гмаз, Хинко Тегзеш, Фрањо Шух, Херберт Гмаз, Леонардо

Феди, Ото Поточник, Милош Поповић, Иван Каучић, Алојз Клеменс,

Јуре Приморац, Иван Брадарић.

35


(Албум ногометних клубова, Загреб-Осијек, 1925, стр. 138.)

36

Сарајево I разред 1926/27.


17.10.1926. Хајдук-Жељезничар 0:3 п.ф.ф.


Жељезничар: Шебаљ, Дункел, Павичић, Бурић, Цвелфер, Гмаз 2,

Тезгеш, Осим, Поточник, Адамовић, Ласић.

27.03.1927. Жељезничар-Хајдук 0:4.

03.04.1927. САШК-Жељезничар 8:0.



САШК (Сарајево) 6 5 1 0 22:4 11


Хајдук (Сарајево) 6 1 0 5 5:14 2


Напомена: Хајдук је кажњен

одузимањем бодова у јесењем делу

првенства и сви су противници добили

утакмице против њега службеним

резултатом 3:0.

Жељезничар: Јосип Шебаљ,

Рудолф Кинчић, Рудолф Каталинић,

Милован Адамовић, Стјепан

Каталинић, Димитрије Димитријевић,

Иван Павичић, Иван Дункел, Едуард

Осим, Херланд Гмаз, Хинко Тегзеш,

Фрањо Шух, Херберт Гмаз, Леонардо

Феди, Ото Поточник, Милош Поповић, Иван Каучић, Алојз Клеменс,

Јуре Приморац, Иван Брадарић, Драгољуб Михољчић, Раде Кочић.

37


38

(Југословенски спорт – Алманах, Нови Сад, 1928, стр. 43)



08.09.1927. Жељезничар-Олимпија 5:0.






Жељезничар: Кинчић, Гмаз, П. Осим, Шух, Вукчевић, Насладек,

Каталинић, Клеменс, Адамовић, Е. Осим, Михољчић.

10.03.1928. Спарта-Жељезничар 0:3 п.ф.ф.


25.03.1928. Хајдук-Жељезничар 2:0.

Жељезничар: Кинчић, Гмаз, Осим, Шух, Вукчевић, Павичић,

Михољчић, Каталинић, Адамовић, Клеменс, Поточник.


САШК (Сарајево) 10 9 0 1 46:4 18





Олимпија (Сарајево) 10 1 0 9 6:71 2

Жељезничар: Рудолф Кинчић, Милован

Адамовић, Стјепан Каталинић, Едуард Осим,

Херланд Гмаз, Хинко Тегзеш, Фрањо Шух,

Херберт Гмаз, Ото Поточник, Милош Поповић,

Иван Каучић, Алојз Клеменс, Јуре Приморац,

Иван Брадарић, Драгољуб Михољчић, Раде

Кочић, Рудолф Росик, Мухарем Сарачевић,

Љубо Кртолица, Карло Кинчић, Алојз Крајнц,

Мијо Ласић, Благоје Бабић, П. Осим, Насладек.

39

40



Сарајевски ногометни подсавез бирао је ове

сезоне најсимпатичнијег фудбалера. Најсимпатичнији

играч СНП био је Вики Гец из САШК-а, према

читаоцима Вечерње Поште који је добио 2677 гласова,

док је на другом месту био Марин Брајевић, голман

Славије са 2278 гласова.

Вики Гец

Стоје: Хинко Тезгеш Млађи, Херланд Гмаз, Иван Крајнц, Едуард Осим, Ото Поточник.

Средњи ред: Фрањо Шух, Фрањо Крајнц, Иван Павичић.

Леже: Херберт Гмаз, Јосип Шебаљ, Леонардо Феди.

41


42



28.10.1928. Олимпија-Жељезничар 0:3 п.ф.ф.

11.11.1928. Жељезничар-Борац 11:1.

Жељезничар: Кинчић, Шух, Осим, Насладек, Кочић, Каучић,

Клеменс, Каталинић, Приморац, Адамовић, Михољчић (Сарачевић).


23.12.1928. Хајдук-Жељезничар 3:0 п.ф.ф.

30.12.1928. Жељезничар-Осман 3:0.

Жељезничар: Кинчић, Шух, Сарачевић, Гмаз, Адамовић, Кинчић

II, Михољчић, Клеменс, Приморац, Каталинић, Каучић (Иветић).


Жељезничар: Кинчић, Шух, Сарачевић, Гмаз, Адамовић, Крањц,

Михољчић, Приморац, Каталинић, Клеменс, Брадарић.

24.03.1929. Жељезничар-Олимпија 3:0 п.ф.ф.

14.04.1929. Жељезничар-Осман 14:0.

Жељезничар: Кинчић, Шух, Сарачевић, Гмаз, Адамовић, Кинчић

II, Михољчић, Клеменс, Приморац, Каталинић, Каучић (Иветић).

12.05.1929. Жељезничар-Борац 3:0 п.ф.ф.





САШК (Сарајево) 12 8 0 4 36:18 16


Осман (Сарајево) 12 3 0 9 9:56 6

Борац (Сарајево) 12 3 0 9 12:70 6

Олимпија (Сарајево) 12 0 0 12 0:57 0

Жељезничар: Рудолф Кинчић, Милован Адамовић, Стјепан

Каталинић, Едуард Осим, Херланд Гмаз, Хинко Тегзеш, Фрањо Шух,

Херберт Гмаз, Ото Поточник, Милош Поповић, Јуре Приморац, Иван

Брадарић, Драгољуб Михољчић, Раде Кочић, Рудолф Росик, Мухарем

Сарачевић, Љубо Кртолица, Карло Кинчић, Алојз Крајнц, Мијо Ласић,

Никола Иветић, Вилко Криш, Вилим Калтбрунер, Здравко Видаковић,

Јово Шкундрић, Иван Перија, Драгутин Томашевић, Благоје Бабић.


43



29.09.1929. Жељезничар-Славија 1:0, стрелац Каталинић у 35.


Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Крањц, Гмаз. Лазић, Кинчић

II, Ресик, Адамовић, Каталинић, Михолчић, Кинчић III.

Стрелци: Кинчић 3 у 25., Ресик у 27., Каталинић у 35. и 75. мин.


Каталинић и Адамовић на овој утакмици прославили јубилеј

одиграних 100 утакмица у дресу Жељезничара.


Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Крањц, Ласић, Кинчић II,

Гмаз, Каучић, Каталинић, Адамовић, Росик, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Гмаз, Томашевић, Адамовић,

Кинчић II, Михољчић, Каталинић, Приморац, Росик, Брадарић.



Жељезничар: Кинчић I, Гмаз, Томашевић, Калтбрунер, Адамовић,

Шкундрић, Михољчић, Приморац, Росик, Каталинић, Вуковић.

Стрелац: .................


Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Гмаз, Томашевић, Адамовић,

Кинчић II, Михољчић, Калтбрунер, Росик, Каталинић, Вуковић.

Стрелци: Каталинић 2 гола и Росик 1 гол.

Жељезничар: Рудолф Кинчић I, Никола Лончар, Милован

Адамовић, Стјепан Каталинић, Херланд Гмаз II, Хинко Тегзеш, Фрањо

Шух, Херберт Гмаз I, Ото Поточник, Милош Поповић, Јуре Приморац,

Иван Брадарић, Драгољуб Михољчић, Раде Кочић, Рудолф Росик,

Мухарем Сарачевић, Љубо Кртолица, Карло Кинчић II, Мијо Ласић,

Никола Иветић, Вилко Криш, Вилим Калтбрунер, Здравко Видаковић,

Јово Шкундрић, Иван Перија, Драгутин Томашевић, Сретен Вуковић,

Благоје Бабић.

44


САШК (Сарајево) 8 5 0 3 19:9 10


Жељезничар (Сарајево)

Борац (Сарајево)

8

8

3

1

0

0

5

7

10:22 6

6:44 2


45

46




23.11.1930. Слога-Жељезничар 4:2.



26.04.1931. Жељезничар-Виртус 2:1.

Жељезничар: Кричка, Шух, Каталинић, Кинчић II, Ласић, Гмаз,

Михољчић, Перија, Брадарић, Адамовић, Бабић.

Стрелци: Ласић и Перија.

15.03.1931. Жељезничар-Слога 0:4.

Жељезничар: Кинчић I, Шух, Каталинић, Кинчић II, Ласић,

Брадарић, Вуковић, Перија, Адамовић, Шкундрић, Михољчић.

10.05.1931. Виртус-Жељезничар 1:1.


Жељезничар: Кинчић I, Шух, Сарачевић, Кинчић II, Ласић, Гмаз,

Видаковић, Брадарић, Адамовић, Каталинић, Михољчић.

Стрелац: Брадарић оба гола.

Слога (Сарајево) 6 5 1 0 24:6 11


Виртус (Сјетлина) 6 1 2 3 9:15 4


Напомена: После иступања Славије и САШК-а, учесника

државног првенства, у априлу су поништени њихови резултати према

одлуци ЈНС-а, а у I разред подсавеза укључен је Виртус из Сјетлине,

који је накнадно одиграо све утакмице.

Рудолф Кинчић I, Никола

Лончар, Милован Адамовић,

Стјепан Каталинић, Херланд Гмаз

II, Хинко Тегзеш, Фрањо Шух,

Херберт Гмаз I, Иван Брадарић,

Драгољуб Михољчић, Рудолф

Росик, Мухарем Сарачевић, Љубо

Кртолица, Карло Кинчић II, Мијо

Ласић, Никола Ивезић, Вилко

Криш, Вилим Калтбрунер, Здравко

Видаковић, Јово Шкундрић, Иван

Перија, Драгутин Томашевић,

Сретен Вуковић, Урош Зарић,

Хусеин Хајдаревић, Благоје Бабић.


47

48



22.11.1931. Виртус-Жељезничар 1:2.


Жељезничар: Кинчић I, Бато, Сарачевић, Кинчић II, Ласић, Гмаз,

Росик, Брадарић, Перија, Каталинић, Михољчић.

Стрелац: Перија и Каталинић.

20.12.1931. Жељезничар-Храсничар 4:1.

Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Сарачевић, Гмаз, Ласић,

Кинчић II, Михољчић, Каталинић, Перија, Брадарић, Росик.

Стрелци: Каталинић, Кинчић II у 40. и 50. и Михаљчић у 65. м.


Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Гмаз, Брадарић, Ласић,

Кничић II, Росик, Шкундрић, Перија, Каталинић, Михољчић.

Стрелац: Михољчић.


Жељезничар: Кричка, Видаковић, Сарачевић, Гмаз, Ласић,

Кничић II, Михољчић, Каталинић, Перија, Брадарић, Росик.


Жељезничар: Кинчић I, Гмаз, Сарачевић, Кинчић II, Златичанин,

Ласић, Росик, Брадарић, Перија, Каталинић, Михољчић.

Стрелац: Кинчић II.


Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Сарачевић, Златичанин,

Ласић, Кинчић II, Михољчић, Каталинић, Перија, Брадарић, Росик.

Стрелац: Каталинић сва три гола.

28.03.1932. Храсничар-Жељезничар 0:2.

Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Видаковић, Златичанин,

Ласић, Кинчић II, Росик, Брадарић, Перија, Каталинић, Михољчић.

Стрелци: Каталинић у 10. и Кничић II и 44. минуту.


Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Видаковић, Гмаз, Ласић,

Кинчић II, Михољчић, Каталинић, Перија, Брадарић, Росик.


17.04.1932. Жељезничар-Славија 0:3

Жељезничар: Кинчић I, Сарачевић, Видаковић, Златичанин,

Ласић, Гмаз, Росик, Брадарић, Перија, Каталинић, Михољчић.



Жељезничар: Кинчић I, Гмаз, Сарачевић, Кинчић II, Ласић,

Златичанин, Росик, Брадарић, Перија, Каталинић (Видаковић),

Михољчић. Стрелац: Михољчић.


САШК (Сарајево) 10 5 3 2 20:14 13



Слога (Сарајево) 10 2 1 7 11:18 5

Храсничар (Сарајево) 10 1 1 8 8:46 3

Виртус (Сјетлина) растурио се током првенства.

Хајдук (Сарајево) враћен у I разред после растурања Виртуса.

Жељезничар: Мухарем Сарачевић 10, Мијо Ласић 10, Рудолф

Росик 10, Иван Брадарић 10, Иван Перија 10/1, Стјепан Каталинић 10/6,

Драгољуб Михољчић 10/4, Рудолф Кинчић I 9, Карло Кинчић II 9/4,

Херберт Гмаз 8, Здравко Видаковић 6-1, Златичанин 4, Јово Шкундрић

1, Рудолф Кричка 1, Бато 1.

49


Митар Дурсум, Здравко Видаковић и Матија Лајстнер.



Жељезничар: Кинчић, Видаковић, Гмаз I, Брадарић, Адамовић,

Кинчић II, Росик, Ласић, Перија, Каталинић, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић, Томашевић, Видаковић, Кинчић II, Ласић,

Брадарић, Росик, Каталинић, Перија, Адамовић, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић, Видаковић, Томашевић, Гмаз I, Адамовић,

Кинчић II, Росик, Курелек, Медаревић, Михољчић, Каталинић.


50


25.12.1932. Жељезничар-Јединство 0:3.


Жељезничар: Кричка, Томашевић, Гмаз I, Адамовић, Ласић,

Кничић II, Марковић, Курелек, Петковић, Михољчић, Гмаз II.




Жељезничар: Кинчић, Гмаз I, Томашевић, Кинчић II, Ласић,

Адамовић, Марковић, Курелек, Гмаз II, Петковић, Михољчић.

25.05.1933. Жељезничар-Јединство 5:0.

Жељезничар: Каучић, Томашевић, Гмаз I, Кинчић II, Ласић,

Адамовић, Мартиновић, Гмаз II, Смук, Михољчић, Чећо.

Стрелци: Гмаз II 3 гола и Мартиновић и Чећо по 1 гол.

06.08.1933. Хајдук-Жељезничар 3:2, стрелац: Михољчић оба гола.

САШК (Сарајево) 8 8 0 0 39:5 16

Слога (Сарајево) 8 5 0 3 22:11 10



Јединство/ССК (Сарајево) 8 1 0 7 4:42 2

Славија прешла у националну лигу, а њени резултати су

поништени, док је Јединство променило име у Сарајевски СК.

Жељезничар: Милован Адамовић 6, Карло Кинчић II 6, Драгољуб

Михољчић 6/4, Драгутин Томашевић 5, Херберт Гмаз I 5, Мијо Ласић 5,

Рудолф Кинчић I 4, Рудолф Росик 3, Стјепан Каталинић 3, Курелек 3,

Здравко Видаковић 3, Херланд Гмаз II 3/3, Иван Брадарић 2, Иван

Перија 2, Медаревић 1, Божо Марковић 2, Војислав Петковић 2, Радослав

Мартиновић 1/1, Чећо 1/1, Рудолф Кричка 1, Иван Каучић 1, Смук 1.

Четврто игралиште у Сарајеву

У Пофалићима, на жељезничком земљишту иза Радионице, прво

је премерен терен. Пројект, премеравање и стручни део посла обављен

је добровољно у Железничкој дирекцији. А затим је почео физички рад.

Сваки дан било је по тридесетак чланова на будућем игралишту. Када је

терен био испланиран довучено је 36 вагона шљаке из Ложионице, све је

то поравнато, затим набачен слој хумуса и посејана трава.

Поред Славије, Хајдука и САШК-а и Жељезничар је саградио

своју кућу-игралиште.

Ново игралиште СК Жељезничар налази се одмах иза логора

Краља Александра. Од трамвајске станице код задње логорске капије

удаљено је игралиште свега пет минута, а прилаз до игралишта води

лијепом и пространом цестом.

Пространо игралиште ограђено је са свих страна. На једној

страни налази се узвишица и два реда клупа које су привремено

постављене, док се не подигну трибине.

Отварање игралишта било је свечано и игран је турнир на коме

су учесници: Слога, Хајдук и домаћин Жељезничар.

Пре турнира одржали су поздравни говор председник

Жељезничара инж. Љубо Господнетић, потом директор Железница

Александар Петровић, који је покровитељ свечаности.

51


Финале турнира


Жељезничар: Кинчић, Гмаз I, Видаковић, Кинчић II, Лазић,

Брадарић, Михољчић, Парија, Гмаз II, Росић, Адамовић.

Управа Жељезничара на отварању игралишта у Пофалићима 1932. године

Председник Љубо Господнетић приликом отварања стадиона

У касну јесен 1932. године отворено је фудбалско игралиште

Жељезничара на коме је било два реда клупа и просторије са

умиваоницима. Међутим, од првог дана тадашњи сарајевски клубови

покренули су акцију да се забране утакмице на новом игралишту. И када

ништа није помогло, клубови који су имали утицај у Железничкој

главној радионици покренули су преко тадашњег Средишњег

стоваришта питање власништва земље на коме је изграђено игралиште.

52


53


54


29.10.1933. Жељезничар-Игман 2:0 (поништена).


Жељезничар: Кинчић I, Дурсум, Офак, Кинчић II, Ласић, Гмаз I,

Брадарић, Гмаз II, Бурић, Мартиновић, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић I, Офак, Дурсум, Гмаз II, Ласић, Кинчић II,

Бато, Гмаз I, Бурић, Мартиновић, Михољчић. Стрелац: Гмаз I оба гола.

08.12.1933. Жељезничар-Игман 6:1 (нова).

Жељезничар: Кинчић I, Офак, Гмаз I, Ласић, Кинчић II,

Михољчић, Мартиновић, Гмаз II, Бурић, Брадарић, Павић.

Стрелци: Михољчић 2 гола и Бурић, Ласић, Гмаз I и Мартиновић.


Жељезничар: Кинчић I, Дурсум, Офак, Кинчић II, Ласић, Гмаз II,

Бато, Брадароћ, Гмаз I, Мартиновић, Михољчић.

Стрелци: Михољчић, Мартиновић.

13.05.1934. Хајдук-Жељезничар 1:1 (прекид у 60. минуту).


27.05.1934. Жељезничар-Игман 2:0.

Жељезничар: Кинчић I, Офак, Дурсум, Гмаз I, Ласић, Кинчић II,

Михољчић, Приморац, Бурић, Гмаз II, Бато.

Стрелци: у 50. и у 62. минуту (није познат стрелац).



Жељезничар: Кинчић I, Офак, Видаковић, Дурсум, Гмаз I,

Кинчић II, Брадарић, Мартиновић, Гмаз II, Михољчић, Адамовић.

Стрелац: Адамовић.

САШК (Сарајево) 8 6 0 2 28:12 12

Слога (Сарајево) 8 3 4 1 20:13 10



Игман (Илиџа) 8 0 1 7 5:36 1

Жељезничар: Рудолф Кинчић I 6, Офак 6, Карло Кинчић II 6,

Херберт Гмаз I 6, Херланд Гмаз II 6, Драгољуб Михољчић 6, Мијо

Ласић 5, Митар Дурсум 5, Радослав Мартиновић 5, Иван Брадарић 4,

Фредо Бурић 4, Бато 3, Павић 1, Приморац 1, Здравко Видаковић 1,

Милован Адамовић 1.


55



07.10.1934. Жељезничар-Ђерђелез 1:3.

Жељезничар: Кинчић I, Круљ, Видаковић, Кинчић II, Гмаз II,

Дурсум, Брадарић, Макон, Гмаз I, Адамовић, Михољчић.

Стрелац: Брадарић.


Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Дурсум, Брадарић, Гмаз I,

Кничић II, Лајстнер, Гмаз II, Адамовић, Макон, Бугариновић.

Стрелци: Адамовић и Гмаз.


Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Бато, Гмаз I, Брадарић,

Кинчић II, Михољчић, Гмаз II, Адамовић, Мартиновић, Михољчић.



Жељо играо са 10 играча, а пред крај са 9, јер је један искључен.

30.12.1934. Жељезничар-Макаби 2:1.

Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Офак, Брадарић, Гмаз I,

Дурсум, Бато, Макон, Станишић, Гмаз II, Михољчић.

Стрелац: Михољчић оба гола.



Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Дурсум, Бугариновић, Гмаз I,

Брадарић, Михољчић, Мартиновић, Гмаз II, Макон, Лајстнер.





Стрелци: Мартиновић и Михољчић.

САШК (Сарајево) 12 10 2 0 52:13 22


Слога (Сарајево) 12 7 2 3 34:12 16


Ђерђелез (Сарајево) 12 4 1 7 15:34 10


Макаби (Сарајево) 12 1 1 10 12:46 2

Напомена: Табела је необична, јер Ђерђелез има 10 бодова, а

Макаби 2, а требало би да буде Ђерђелез 9, а Макаби 3. Међутим,

утакмица Ђерђелез-Макаби 0:0, прекинута је у 78. минуту, а бодови су

уписани Ђерђелезу, јер су Макабијеви играчи изазвали прекид!

56


Жељезничар: Рудолф Кинчић I, Десимир Круљ, Здравко

Видаковић, Карло Кинчић II, Херланд Гмаз II, Митар Дурсум, Иван

Брадарић, Едуард Макон, Херберт Гмаз I, Милован Адамовић,

Драгољуб Михољчић, Матија Лајстнер, Петар Бугариновић, Бато,

Радослав Мартиновић, Офак, Саво Станишић, Никола Лончар, Рудолф

Росик, Мухарем Сарачевић, Мијо Ласић, Јово Шкундрић, Иван Перија,

Фредо Бурић, Мирослав Савић, Војислав Петковић, Звонимир Шулхоф,

Спасо Павловић, Александар Вукосављевић, Душан Војновић, Теофил

Павловић, Драго Буњевац, Мирослав Куриџа, Илија Симић.

Душан Војиновић и Војислав Петковић

57




Жељезничар: Кинчић I, Вукосављевић, Видаковић, Брадарић,

Гмаз II, Лајстнер, Петковић, Макон, Перија, Мартиновић, Михољчић.

Стрелци: Перија и Мартиновић.


Жељезничар: Кинчић I, Вукосављевић, Видаковић, Брадарић,

Гмаз, Лајстнер, Петковић, Макон, Перија, Мартиновић, Михољчић.

Стрелац: Михољчић у 25. минуту.

10.11.1935. САШК-Жељезничар 3:1, стрелац Макон.

17.11.1935. Жељезничар-Грађански 2:0.


Жељезничар: Кинчић I, Видаковић, Вукосављевић, Гмаз II,

Војновић, Лајстнер, Михољчић, Гмаз I, Перија, Макон, Брадарић.

Стрелци: Гмаз I у 48., Перија у 65. и Војиновић у 73. минуту.


САШК (Сарајево) 6 6 0 0 23:4 12




Грађански (Сарајево) 6 1 0 3 4:14 2



Напред одигране утакмице јесењег дела првенства су поништене

због промене система такмичења па је играно ново првенство на

пролеће 1936. године.




Жељезничар: Кинчић, Вукосављевић, Видаковић, Бугариновић,

Војновић, Брадарић, Петковић, Макон, Станишић, Стојановић,

Михољчић. Стрелац: Стојановић.


Жељезничар: Кинчић, Вукосављевић, Видаковић, Војновић,

Брадарић, Бугароновић, Станишић, Мартиновић, Макон, Петковић,


58

12.04.1936. САШК-Железничар 3:0.




Војновић, Брадарић, Петковић, Макон, Станишић, Мартиновић,




Војновић, Брадарић, Петковић, Макон, Мартиновић, Михољчић, Павлић.


Жељезничар: Кинчић, Вукосављевић, Видаковић, Павлић,

Војновић, Брадарић, Петковић, Макон, Станишић, Мартиновић,

Михољчић.



Војновић, Брадарић, Петковић, Макон, Станишић, Перија, Михољчић.

21.05.1936. Ђерђелез-Жељезничар 2:2.


Војновић, Брадарић, Петковић, Макон, Станишић, Перија, Михољчић.

Стрелци: Перија и Макон.


САШК (Сарајево) 10 7 0 3 26:12 14


Слога (Сарајево) 10 3 2 5 14:17 7



Напомена: Славија-Слога 1:1, прекид у 56. мин., бодови Славији.

Жељезничар: Рудолф Кинчић, Дејан Вукосављевић, Здравко

Видаковић, Петар Бугариновић, Душан Војновић, Иван Брадарић,

Војислав Петковић, Едуард Макон, Саво Станишић, Душан Стојановић,

Драгољуб Михољчић, Радослав Мартиновић, Спасо Павловић, Иван

Перија, Никола Лончар, Херланд Гмаз, Иван Брадарић, Мухарем

Сарачевић, Јово Шкундрић, Фредо Бурић, Митар Дурсум, Мирослав

Савић, Матија Лајстнер, Звонимир Шулхоф, Десимир Круљ, Станислав

Толнај, Исмет Судар, Милан Ристић, Александар Вукосављевић, Милан

Живковић, Петар Филиповић, Јосип Шћетински, Теофил Павловић,

Драго Буњевац, Мирослав Куриџа, Илија Симић.

59

60




Жељезничар: Кинчић, Макон, Вукосављевић I, Брадарић, Војновић,

Станишић, Петковић, Мартиновић, Павловић, Перија, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић, Макон, Вукосављевић I, Бугариновић,

Војновић, Станишић, Петковић, Брадарић, Павловић, Перија, Михољчић.

Стрелци: Перија у 4. и Михољчић у 10. минуту.

01.11.1936. Ђерђелез-Жељезничар 3:0.

Жељезничар: Кинчић, Видаковић, Вукосављевић I, Брадарић,

Војновић, Станишић, Петковић, Макон, Павловић, Перија, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић, Видаковић, Вукосављевић I, Брадарић,

Војновић, Станишић, Петковић, Макон, Стојановић, Перија, Михољчић.



Жељезничар: Шљивић, Стојановић, Вукосављевић I,

Вукосављевић II, Макон, Брадарић, Петковић, Станишић, Павловић,

Перија, Михољчић. Стрелци: Перија, Петковић, Михољчић.

29.03.1937. Жељезничар-Храсничар 1:2, стрелац Петковић у 5. м.


Жељезничар: Кинчић, Стојановић, Видаковић, Брадарић, Макон,

Радојевић, Петковић, Станишић, Горичанин, Перија, Михољчић.


Жељезничар: Кинчић, Макон, Перија, Брадарић, Војновић,

Вукосављевић II, Петковић, Станишић, Горичанин, Павловић,

Михољчић.


Жељезничар: Кинчић, Стојановић, Перија, Вукосављевић II,

Војновић, Станишић, Брадарић, Горичанин, Павловић, Мартиновић,

Михољчић. Стрелац: Станишић.

САШК (Сарајево) 10 6 3 1 21:13 15




Слога (Сарајево)


10

10

3

2

1

0

6

8

10:12 7

9:24 4


Жељезничар: Иван Брадарић 8, Саво Станишић 8/1, Драгољуб

Михољчић 8/2, Иван Перија 8/2, Рудолф Кинчић 7, Едуард Макон 7,

Војислав Петковић 7/2, Душан Војновић 6, Теофил Павловић 6, Дејан

Вукосављевић I 5, Душан Стојановић 4, Александар Вукосављевић II 3,

Здравко Видаковић 3, Едуард Горичанин 3, Радослав Мартиновић 2,

Петар Бугариновић 1, Ристо Радојевић 1, Боро Шљивић 1.

Играли су још: Никола Лончар, Херланд Гмаз, Јово Шкундрић,

Фредо Бурић, Мирослав Савић, Десимир Круљ, Станислав Толнај,

Драго Филиповић, Џемалудин Екић, Исмет Судар, Милан Живковић,

Јосип Шћетински, Александар Обреновић, Милош Самарџић, Мирослав

Куриџа, Јосип Јурић.

Фудбалери Жељезничара у Дубровнику 10. маја 1937. године.

61


Стоје Петковић, Перија, Макон, Павловић, Станишић и Михољчић

Чуче: Брадарић, Стојановић, Шљивић, А. Вукосављевић и Д. Вукосављевић.

62



03.10.1937. Жељезничар-САШК 1:2, стрелац Шкундрић у 10. м.


30.10.1937. Жељезничар-Петар Кочић 3:0.

Жељезничар: Нуџић, Филиповић, Перија, Круљ, Ласић,

Војновић, Толнај, Тизлер, Макон, Шкундрић, Михољчић.

Стрелци: Толнај у 3., Михољчић у 40. и Макон у 70. минуту.


Жељезничар: Нуџић, Перија, Филиповић, Толнај, Војновић,

Вукосављевић, Михољчић, Шкундрић, Макон, Јокановић, Судар.

Стрелци: Макон 2 гола, Вукосављевић и Перија по 1 гол.

21.11.1937. Жељезничар-Слога 2:3, стрелци Макон и Јокановић.



Жељезничар: Нуџић, Филиповић, Вукосављевић, Ласић,

Војиновић, Круљ, Судар, Циганковић, Макон, Шћетински, Михољчић.


Жељезничар: Нуџић, Филиповић, Вукосављевић, Круљ,

Војновић, Толнај, Судар, Тизлер, Макон, Циганковић, Михољчић.

Стрелац: Макон.



Жељезничар: Нуџић, Филиповић, Вукосављевић, Перија,

Војновић, Толнај, Судар, Тизлер, Макон, Шкундрић, Михољчић.


Жељезничар: Лончар, Вукојичић, Филиповић, Толнај, Војновић,

Вукосављевић, Судар, Круљ, Макон, Шкундрић, Михољчић.


Жељезничар: Лончар, Вукојичић, Филиповић, Вукосављевић,

Војновић, Круљ, Судар, Брадарић, Макон, Толнај, Михољчић.

Стрелци: Толнај и Макон.

САШК (Сарајево) 12 10 1 1 50:13 21



Слога (Сарајево) 12 5 1 6 23:28 11

Петар Кочић (Сарајево) 12 3 1 8 18:40 7


Храсничар (Сарајево)

12

12

3

2

0

0

9

10

16:35 6

22:46 4

63


Жељезничар: Анто Мартиновић, Никола Лончар, Иван Брадарић,

Драгољуб Михољчић, Здравко Видаковић, Иван Перија, Едуард Макон,

Фредо Бурић, Мирослав Савић, Војислав Петковић, Десимир Круљ,

Душан Стојановић, Саво Станишић, Едуард Горичанин, Петар Филиповић,

Станислав Толнај, Драго Филиповић, Исмет Судар, Дејан Вукосављевић,

Александар Вукосављевић, Милан Живковић, Душан Војновић,

Јосип Шћетински, Теофил Павловић, Александар Обреновић, Милош

Самарџић, Анђелко Милошевић, Јосип Јурић, Борислав Полуга.

„Жељо“ остао без игралишта

А стовариште је, правно, било власник. И, 1938. године, почело је

да на самом центру игралишта складишти грађевински материјал.

Жељезничар је поново остао без игралишта у које су толико зноја

уложили његови фудбалери и чланови управе.

Од тада Жељезничар тренира и игра на стадиону Славије.

64




Жељезничар: Лазаревић, Видаковић, Вукосављевић II, Круљ,

Војновић, Толнај, Судар, Ристић, Шкундрић, Живковић, Брадарић.

Стрелац: Живковић.


Жељезничар: Мартиновић, Вукосављевић I, Перија, Вукојчић,

Војновић, Круљ, Михољчић, Живковић, Макон, Шкундрић, Толнај.


Жељезничар: Лончар, Вукосављевић I, Перија, Круљ, Војновић,

Максимовић, Судар, Макон, Крањц, Живковић, Михољчић.


Жељезничар: Лончар, Макон, Вукосављевић II, Вукојчић,

Војновић, Круљ, Михољчић, Живковић, Перија, Крањц, Судар.

Стрелац: Живковић у 30. минуту.


Жељезничар: Лончар, Вукосављевић I, Вукосављевић II, Ласић,

Војновић, Круљ, Брадарић, Вукојчић, Видаковић, Ристић, Судар.

Стрелац: Вукојчић.


Жељезничар: Лончар, Вукосављевић I, Перија, Вукојчић,

Војновић, Круљ, Судар, Ристић, Крањц, Видаковић, Вукосављевић II.


Жељезничар: Мартиновић, Вукосављевић II, Филиповић, Круљ,

Војновић, Вукојчић, Судар, Ристић, Вукосављевић I, Живковић, Толнај.

Стрелац: Толнај у 17. и 52. минуту.


Жељезничар: Мартиновић, Филиповић, Вукосављевић II, Круљ,

Војновић, Толнај, Вукојчић, Судар, Вукосављевић I, Ристић, Живковић.

Стрелци: Ристић и Вукосављевић I.


Жељезничар: Мартиновић, Вукосављевић II, Вукојчић, Круљ,

Војновић, Толнај, Ристић, Судар, Вукосављевић I, Живковић, Михољчић.


Жељезничар: Мартиновић, Видаковић, Вукосављевић I,

Вукосављевић II, Војновић, Толнај, Судар, Ристић, Шнетински,

Живковић. Михољчић. Стрелац: Михољчић.

65



Жељезничар: Мартиновић, Видаковић, Вукојчић, Толнај,

Војновић, Круљ, Судар, Ристић, Вукосављевић I, Михољчић, Удовић.

Стрелац: Вукосављевић I.


САШК (Сарајево) 12 10 0 2 47:9 20

Слога (Сарајево) 12 9 2 1 26:12 20






Жељезничар: Десимир Круљ 10, Душан Војновић 11, Станислав

Толнај 7/2, Исмет Судар 10, Вукојчић 8/1, Милан Ристић 8/1, Милан

Живковић 8/2, Александар Вукосављевић II 7, Драгољуб Михољчић 6/1,

Дејан Вукосављевић I 6/2, Иван Перија 4, Анто Мартиновић 6, Здравко

Видаковић 5, Никола Лончар 3, Едуард Макон 3, Крањц 3, Јово

Шкундрић 2, Иван Брадарић 2, Драго Филиповић 2, Максимовић 1,

Мијо Ласић 1, Лазаревић 1, Шнетински 1.

66


67



Од ове сезоне играчи Жељезничара првенствене утакмице играли

су на стадиону Славије.

10.09.1939. Петар Кочић-Жељезничар 0:3 п.ф.ф.


Жељезничар: Лазаревић, Макон, Видаковић, Вукојчић, Мартиновић,

Војновић, Михољчић, Ристић, Вукосављевић, Олива, Квасина.

Стрелци: Олива 2 гола и Ристић 1 гол.


Жељезничар: Лазаревић, Макон, Видаковић, Вукојчић, Мартиновић,

Војновић, Михољчић, Ристић, Вукосављевић, Олива, Квасина.

Стрелац: Вукосављевић у 42. минуту.


Жељезничар: Лазаревић, Видаковић, Макон, Војновић,

Мартиновић, Ристић, Михољчић, Гмаз, Вукосављевић, Олива, Квасина.


Жељезничар: Лазаревић, Видаковић, Макон, Круљ, Мартиновић,

Војновић, Ристић, Орхан, Вукојчић, Горичанин, Брадарић.

25.03.1940. Жељезничар-Хајдук 3:0 п.ф.ф. (0:5 завршена).




Жељезничар: Лончар, Макон, Видаковић, Ристић, Мартиновић,

Војновић, Горичанин, Шукрија (Хаџић), Вукосављевић, Олива, Квасина.

27.04.1940. Жељезничар-Петар Кочић 3:0 п.ф.ф.




Слога (Сарајево) 10 5 1 4 18:11 11



Напомена: Петар Кочић одиграо је прве две утакмице и одустао.

Жељезничар: Анто Мартиновић, Иван Брадарић, Драгољуб

Михољчић, Здравко Видаковић, Иван Перија, Мирослав Савић,

Десимир Круљ, Ристо Радојевић, Едуард Горичанин, Станислав Толнај,

Драго Филиповић, Милан Ристић, Дејан Вукосављевић, Александар

Вукосављевић, Милан Живковић, Душан Војновић, Александар

Обреновић, Анђелко Милошевић, Јосип Јурић, Борислав Полуга,

Ибрахим Прохић.

68





Жељезничар: Нуџић, Филиповић, Круљ, Видаковић, Војновић,

Јанчић, Горичанин, Ловрић, Вукосављевић, Ристић, Квасина.

13.10.1940. Жељезничар-Пофалички 5:0.


17.11.1940. Жељезничар-Ђерђелез 1:6 (3:0 п.ф.ф).




27.04.1941. Жељезничар-Пофалички н/о.

04.05.1941. Слога-Жељезничар н/о.






Пофалички (Сарајево) 6 0 0 6 2:29 0

Жељезничар: Анто Мартиновић, Фредо Бурић, Драгољуб

Михољчић, Мирослав Савић, Десимир Круљ, Ристо Радојевић, Драго

Филиповић, Дејан Вукосављевић, Александар Вукосављевић,

Александар Обреновић, Анђелко Милошевић, Јосип Мартиновић,

Бранко Видовић, Миодраг Вукојчић, Душан Војновић, Славко Олива,

Данило Радан, Бранко Чутурило, Јосип Јурић, Ибрахим Прохић.

69


Спортски свет, 15. јануара 1941, стр. 7.

Вељко Бајагић је после рата наступао за ФК Жељезничар, потом

је дугогодишњи секретар и спортски радник у Клубу.

70

ДРУГИ ПЕРИОД

ОД ОБНОВЕ КЛУБА ДО АФЕРЕ ПЛАНИНИЋ

(1945-1966)


СЕЗОНА 1945.

После рата основан је Фискултурни савез Југославије при коме је

образован Фудбалски одбор, а унутар њега Судијска комисија. Таква

подела била је и у републикама до 1948. године када су од Одбора

настали Фудбалски савез Југославије и Фудбалски савези република.

Фискултурно друштво Жељезничар обновило је рад 15. јула

1945. године. Године 1950. фудбалска секција (клуб) бира своју Управу

у склопу Спортског друштва. Бивши стадион Славије на Марин Двору

преименован је у стадион „6. април“ и на њему су играли утакмице

Жељезничар и Торпедо односно Сарајево.

Стадион „6. aприл“ је коришћен до 1951. године. Регулациони

планови за изградњу града предвиђали су другу намену за простор

поред Средње техничке школе. Клубови су привремено прешли на

армијско игралиште на Скендерији, али већ у мају 1949. године, на

јужној страни Сарајева, у крају званом Грбавица, испод брда којим је

пролазила ускотрачна пруга, чланови Радничког спортског друштва

Жељезничар добровољним радом почели су изградњу новог стадиона.

Радници железнице, војници и бројни добровољци становници Сарајева

су учествовали у припреми терена, а са Марин Двора је пребачена једна

дрвена трибина – постављена на новом игралишту и позната као западна

трибина на Грбавици.

73


ПРВЕНСТВО ГРАДА САРАЈЕВА

Првенство Града Сарајева почело је у јесен 1945. године.

21.10.1945. Слобода-Ударник 3:0.

28.10.1945. Жељезничар-Ударник 2:1.

04.11.1945. Слобода-Жељезничар 2:1.

Одлуком Градског фискултурног одбора, од 12. фебруара 1946.

године, поништене су све утакмице јесењег дела првенства, и донета

одлука да се ново првенство Града одигра у марту 1946. године.

74


СЕЗОНА 1946.

75


ПРВЕНСТВО ГРАДА САРАЈЕВА


Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Бајагић, Бегић, Марјановић,

Маркс, Мартиновић, Павлић, Рајлић, Порча, Алајбеговић.

Стрелац: Рајлић 3 гола.

17.03.1946. Жељезничар-Слобода 4:1.


Маркс, Мартиновић, Павлић, Рајлић, Порча, Алајбеговић.

Стрелци: Маркс, Мартиновић, Павлић и Алајбеговић.



Маркс, Мартиновић, Порча, Рајлић, Матета, Алајбеговић.

Стрелац: Рајлић у 87. минуту.


Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Бајагић, Бегић, Матета, Маркс,

Мартиновић, Павлић, Шалипур, Порча, Алајбеговић.

Стрелац: Шалипур 2 гола.

76


Слобода (Сарајево) 4 1 1 2 4:6 3

Ударник (Сарајево) 4 0 1 3 2:8 1

Наил Кантарџић 4, Мухамед Бајрић 4, Вељко Бајагић 4, Сафет

Бегић 4, Никола Маркс 4/1, Анто Мартиновић 4/1, Хилмија Порча 4,

Сафет Алајбеговић 4/1, Војислав Марјановић 3, Милан Рајлић 3/4,

Здравко Павлић 2/1, Анто Матета 1, Бранко Шалипур 1/2.


Жељезничар се директно пласирао у финални део БиХ као првак

Сарајева, а кроз квалификације још два учесника су: Вележ (Мостар)

победник јужне групе и Борац (Бања Лука) победник северне групе.


Жељезничар: Кантарџић, Бајагић, Бајрић, Бегић, Марјановић,

Маркс, Мартиновић, Шалипур, Рајлић, Матета, Пашански.

19.05.1946. Жељезничар-Вележ 2:1.

Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Мамић, Марјановић, Шилић,

Маркс, Мартиновић, Матета, Рајлић, Порча, Пашански.

Стрелци: Матета и Мартиновић.

09.06.1946. Вележ-Жељезничар 0:0.

Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Павлић, Бегић, Марјановић,

Маркс, Мартиновић, Шалипур, Рајлић, Порча, Пашански.

30.06.1946. Борац-Жељезничар 0:2.

Жељезничар: Кантарџић, Бајагић, Бајрић, Бегић, Марјановић,

Маркс, Мартиновић, Шалипур, Рајлић, Матета, Пашански.

Стрелци: Рајлић и Шалипур.


Борац (Бања Лука) 4 2 1 1 6:5 5

Вележ (Мостар) 4 0 2 2 4:6 2

Наил Кантарџић 4, Мухамед Бајрић 4, Војислав Марјановић 4,

Никола Маркс 4, Анто Мартиновић 4/1, Ратибор Пашански 4, Милан

Рајлић 4/1, Бранко Шалипур 3/1, Сафет Бегић 3, Анто Матета 3/1, Вељко

Бајагић 2, Хилмија Порча 2, Мустафа Мамић 1, Мирослав Шилић 1.

Тренер: Здравко Павлић.

77


СЕЗОНА 1946/47.

То је била тада пракса да се формирају војни и полицијски

тимови у Југославији и док Жељезничар води грчевиту борбу за

опстанак у Првој лиги против врло јаких војних и полицијских тимова

тадашње Југославије, у Сарајеву је формиран клуб Торпедо.

Када је формиран клуб Торпедо у Сарајеву (касније ФК Сарајево)

Жељезничар је постао прва жртва чијих седам најбољих фудбалера је

прешло у Торпедо, и то: Голац, Алајбеговић, Шилић, Лазаревић,

Ловрић, Коњевод и Рајлић. Домородски једини је одбио да пређе, и није

хтео да напусти свој Жељезничар. Када је пребачено седам најбољих

играча, Жељезничар је запао у велику кризу, јер је остао са јуниорима и

старијим играчима.

78


24.08.1946. Металац-Жељезничар 4:1.

Жељезничар: Кантарџић, Бајагић, Павлић, Бегић, Шилић, Маркс,

Шалипур, Матета, Мартиновић, Порча, Алајбеговић.

Стрелац: Мартиновић у 5. минуту.

01.09.1946. Жељезничар-Железничар (Н) 3:0.

Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Мамић, Бегић, Марјановић,

Маркс, Шалипур, Порча, Мартиновић, Шилић, Алајбеговић.

Стрелци: Мартиновић у 10. и 40., и Шилић у 89. минуту.

08.09.1946. Нафта-Жељезничар 2:1.



Стрелац: Шалипур у 12. минуту.

15.09.1946. Жељезничар-Спартак 0:2.

Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Панић, Бегић, Марјановић,

Маркс, Шалипур, Максимовић, Мартиновић, Шилић, Алајбеговић.

22.09.1946. Динамо-Жељезничар 9:1.

Жељезничар: Кантарџић, Бајрић, Мамић, Бегић, Шилић, Маркс,

Капетановић, Коњевод, Мартиновић, Матета, Алајбеговић.

Стрелац: аутогол Плеше у 51. минуту.

27.10.1946. Будућност-Жељезничар 2:0.

Жељезничар: Голац, Бајрић, Мамић, Бегић, Шилић, Маркс,

Домородски, Коњевод, Рајлић, Ловрић, Пашански.

79

80



Жељезничар: Голац, Бајрић, Мамић, Бегић, Шилић, Домородски,

Лазаревић, Мартиновић, Рајлић, Ловрић, Павлић.

10.11.1946. Жељезничар-Победа 1:1.

Жељезничар: Голац, Бајрић, Мамић, Бегић, Шилић, Маркс,

Матеовић, Домородски, Рајлић, Ловрић, Лазаревић.

Стрелац: Ловрић у 71. минуту.

17.11.1946. Жељезничар-Локомотива 4:1.

Жељезничар: Голац, Пајевић, Мамић, Бегић, Побрић, Маркс,

Матеовић, Ловрић, Рајлић, Домородски, Лазаревић.

Стрелци:, Лазаревић у 1., Домородски у 10. и 35. и Ловрић у 15.

24.11.1946. Жељезничар-Понцијана 0:1.

Жељезничар: Голац, Бајрић, Алајбеговић, Бегић, Шилић, Маркс,

Мартиновић, Домородски, Максимовић, Матета, Лазаревић.

01.12.1946. Црвена звезда-Жељезничар 6:1.

Жељезничар: Голац, Мамић, Алајбеговић, Бегић, Шилић, Маркс,

Матеовић, Коњевод, Рајлић, Домородски, Лазаревић.

Стрелац: Матеовић у 72. минуту.

15.12.1946. Кварнер-Жељезничар 0:0.

Жељезничар: Голац, Бегић, Бајагић, Марјановић, Шилић,

Алајбеговић, Мартиновић, Коњевод, Рајлић, Домородски, Лазаревић.

23.02.1947. Жељезничар-ЦДЈА Партизан 0:4.

Жељезничар: Голац, Бегић, Мамић, Марјановић, Шилић,

Алајбеговић, Матеовић, Коњевод, Рајлић, Ловрић, Лазаревић.

02.03.1947. Жељезничар-Динамо 1:3.

Жељезничар: Голац, Бегић, Мамић, Домородски, Шилић,

Алајбеговић, Матеовић, Коњевод, Рајлић, Ловрић, Лазаревић.

Стрелац: Матеовић у 7. минуту.

09.03.1947. Жељезничар-Будућност 3:2.


Домородски, Матеовић, Коњевод, Рајлић, Ловрић, Лазаревић.

Стрелци: Лазаревић у 5. и 50. и Ловрић у 74. минуту.

16.03.1947. 14. октобар-Жељезничар 2:2.


Домородски, Матеовић, Коњевод, Рајлић, Ловрић, Лазаревић.

Стрелци: Рајлић у 25. и Ловрић у 82. минуту.


23.03.1947. Жељезничар-Кварнер 0:1.

Жељезничар: Голац, Бегић, Бајрић, Марјановић, Шилић,

Алајбеговић, Домородски, Коњевод, Рајлић, Ловрић, Лазаревић.

30.03.1947. Жељезничар-Нафта 3:0 п.ф.ф.

Нафта из Доње Лендаве није дошла на утакмицу, а касније је

одустала од даљег такмичења због финансијских потешкоћа.

13.04.1947. Победа-Жељезничар 2:1.

Жељезничар: Голац, Мамић, Бајрић, Шилић, Бегић, Алајбеговић,

Медарић, Коњевод, Рајлић, Савић, Лазаревић.

Стрелац: Медарић у 25. минуту.

20.04.1947. Жељезничар-Металац 0:2.

Жељезничар: Голац, Мамић, Бегић, Алајбеговић, Модрић,

Скопови, Матијашевић, Коњевод, Медарић, Ловрић, Лазаревић.

27.04.1947. Спартак-Жељезничар 0:0.

Жељезничар: Голац, Мамић, Алајбеговић, Бегић, Побрић, Маркс,

Медарић, Коњевод, Ловрић, Шилић, Лазаревић.

18.05.1947. Понцијана-Жељезничар 2:1.

Жељезничар: Голац, Мамић, Алајбеговић, Бегић, Побрић, Маркс,

Медарић, Коњевод, Ловрић, Домородски, Матеовић.

Стрелац: Медарић у 85. минуту.


Жељезничар: Голац, Мамић, Алајбеговић, Скопови, Шилић,

Маркс, Модрић, Коњевод, Мартиновић, Демарко, Лазаревић.

Стрелци: Лазаревић у 36. и Мартиновић у 40. и 85. минуту.

01.06.1947. Локомотива-Жељезничар 0:3.

Жељезничар: Голац, Мамић, Алајбеговић, Скопови, Шилић,

Маркс, Медарић, Коњевод, Мартиновић, Домородски, Лазаревић.

Стрелци: Медарић у 33. и 60. и Лазаревић у 72. минуту.

12.07.1947. Жељезничар-Црвена звезда 2:0.

Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Капетановић, Марјановић,

Побрић, Маркс, Павлић, Шалипур, Мартиновић, Домородски, Матеовић.

Стрелци: Матеовић у 40. и 85. минуту.

19.07.1947. ЦДЈА Партизан-Жељезничар 3:0 п.ф.ф.

81

82


Прва савезна лига

ЦДЈА Партизан (Београд) 26 23 1 2 77:17 47

Динамо (Загреб) 26 19 4 3 81:26 42

Црвена звезда (Београд) 26 18 2 6 66:23 38

Хајдук (Сплит) 26 16 4 6 57:21 36

Металац (Београд) 26 13 3 10 40:35 29

Спартак (Суботица) 26 11 6 9 40:34 28

Локомотива (Загреб) 26 10 4 12 34:43 24

Победа (Скопље) 26 8 6 12 41:49 22

Кварнер (Ријека) 26 7 7 12 27:42 21

Будућност (Титоград) 26 7 6 13 44:54 20

Понцијана (Трст) 26 9 2 15 35:50 20


14. октобар (Ниш) 26 4 5 17 26:76 13

Нафта (Доња Лендава) 26 3 0 23 13:88 3

У паузи Железничар (Ниш) променио име у „14. октобар“.

Сафет Бегић (1918-?) 21, Мирослав Шилић (1921-1993) 20/1,

Мустафа Мамић (1919-1974) 19, Златко Голац (1924-1990) 18, Сафет

Алајбеговић (1928-1990) 17, Велисав Лазаревић (1918-1982) 15/5,

Никола Маркс (1917-1994) 15, Владимир Коњевод (1923-2005) 15, Јосип

Домородски (1916-1994) 14/2, Милан Рајлић (1915-1952) 12/2, Фрањо

Ловрић (1923-1981) 12/3, Анто Мартиновић (1923-1995) 11/4, Мухамед

Бајрић (1919-1982) 10, Војислав Марјановић (1912-1962) 9, Адолф

Матеовић (1920-2006) 9/4, Наил Кантарџић (1919-1990) 6, Бранко

Шалипур (1913-1991) 5/1, Иван Медарић (1912-1990) 4/4, Карло

Скопови (1922-1967) 3, Хилмија Порча (1914-1988) 3, Ферид Побрић

(1924-1985) 2, Вељко Бајагић (1917-1980) 2, Здравко Павлић (1907-1987)

2, Ристо Максимовић (1927-1979) 2, Владислав Капетановић (1922-2013)

2, Ратибор Пашански (1914-1976) 1, Анто Матета (1921-1950) 1, Мирко

Матијашевић (1921-?) 1. Тренери: Милан Рајлић, Ивица Медарић.

04.09.1946. Жељезничар-Репрезентација БиХ 2:1, пријатељска.



Стрелци: Мартиновић и Шилић.

05.10.1946. Жељезничар-Дом Армије Сарајево 0:1, пријатељска.

Жељезничар: Голац, Бајрић, Мамић, Марјановић, Бегић, Маркс,

Мартиновић, Коњевод, Шилић, Домородски, Алајбеговић.

29.12.1946. Жељезничар-Торпедо (Сарајево) 9:1, пријатељска.

Жељезничар: Кантарџић, Бегић, Мамић, Марјановић, Шилић, С.

Алајбеговић, Домородски, Коњевод, Рајлић, Ф. Ловрић, Лазаревић.

Стрелци: Лазаревић 3, Коњевод 2, Ловрић 2, Рајлић, Домородски.


02.11.1947. Жељезничар-Борац (Бања Лука) 3:3, (жреб).

Жељезничар: Анчић, Зупчевић, Которанин, Маркс, Домородски,

Скопови, Мамић, Медарић, Мартиновић, Бајрами, Матета.

Стрелци: Медарић у 44. и 68. и Мартиновић у 116. минуту.

09.11.1947. Полет (Сомбор)-Жељезничар 2:1.

Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Зупчевић, Которанин, Маркс,

Домородски, Шалипур, Болфек, Мартиновић, Бајрами, Матета.

Стрелац: Шалипур у 66. минуту.

Стоје с лева: Рајлић, Голац, Мамић, Алајбеговић, Ловрић, Коњевод, Матеовић, Бегић,

Шилић, Марјановић и Лазаревић.

83



З. Голац Анчић Кантарџић Салиховић Алајбеговић

Болфек Домородски Бајрами Шилић Скопови

84


17.08.1947. Енотност-Жељезничар 2:2.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Капетановић, Побрић, Маркс,

Домородски, Медарић, Мартиновић, Шалипур, Кртолица, Матеовић.

Стрелци: Мартиновић у 47. и Шалипур у 75. минуту.

24.08.1947. Жељезничар-Работнички 1:1.

Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Беретић, Скопови, Побрић,

Маркс, Медарић, Шалипур, Мартиновић, Домородски, Бегић.



Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Бегић, Скопови, Болфек,

Домородски, Маркс, Шалипур, Медарић, Бајрами, Мартиновић.

07.09.1947. Жељезничар-Морнар 0:2.

Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Капетановић, Скопови, Болфек,

Бегић, Матеовић, Домородски, Мартиновић, Бајрами, Маркс.

14.09.1947. Наша крила-Жељезничар 3:1.


Домородски, Маркс, Шалипур, Медарић, Бајрами, Матеовић.

Стрелац: Маркс у 9. минуту.

21.09.1947. Текстилац-Жељезничар 1:2.


Маркс, Матета, Шалипур, Медарић, Бајрами, Домородски.

Стрелци: Медарић у 15. и Матета у 50. минуту.

85

86




Маркс, Домородски, Шалипур, Медарић, Бајрами, Мартиновић.


Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Которанин, Скопови, Болфек,

Бајрами, Маркс, Мартиновић, Кочан, Домородски, Матета.


Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Которанин, Скопови, Болфек,

Домородски, Медарић, Мартиновић, Кочан, Бајрами, Матета.

Стрелац: Бајрами у 15. минуту.


Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Которанин,

Болфек, Кртолица, Бегић, Шалипур, Валтер, Бајрами.

Стрелци: Шалипур у 20. и 39., Болфек 27., Бајрами 48. и Бегић 88.

14.03.1948. Жељезничар-Енотност 1:3.

Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Бегић,

Болфек, Мартиновић, Николић, Арих, Домородски, Бајрами.

Стрелац: Николић у 23. минуту.

21.03.1948. Работнички-Жељезничар 1:2.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Бегић, Болфек,

Николић, Шалипур, Арих, Бајрами, Домородски.

Стрелци: Арих у 4. и Николић у 37. минуту.

04.04.1948. Морнар-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: Кантарџић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Бегић,

Болфек, Мартиновић, Николић, Арих, Домородски, Бајрами.

11.04.1948. Жељезничар-Наша крила 2:3.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Скопови, Бегић, Болфек,

Зупчевић, Домородски, Арих, Николић, Бајрами.

Стрелци: Николић у 15. и Арих у 33. минуту.

18.04.1948. Жељезничар-Текстилац 1:1.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Бегић, Болфек,

Домородски, Ново, Арих, Николић, Бајрами.

Стрелац: Ново у 33. минуту.


Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Болфек,

Бајрами, Кртолица, Ново, Арих, Николић, Рашета.

Стрелац: Николић у 64. минуту.



Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Болфек, Ћемал,

Арих, Домородски, Ново, Николић, Бајрами.


Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Домородски,

Ћемал, Кртолица, Војновић, Арих, Ново, Бајрами.

Стрелци: Бајрами у 48. и 59. и Арих у 65. минуту.



Ћемал, Кртолица, Војновић, Арих, Ново, Бајрами.

Стрелци: Мамић у 1. и Арих у 39. и 85. минуту.



Ћемал, Кртолица, Војновић, Ћемал, Ново, Бајрами.

Стрелци: Кртолица у 2., Домородски у 7. и Војновић у 49. м.

Друга лига


Слога (Нови Сад) 20 13 3 4 39:18 29

Наша крила (Земун) 20 13 3 4 54:30 29

Металац (Загреб) 20 11 2 7 30:24 24

Морнар (Сплит) 20 10 3 7 41:21 23

Динамо (Панчево) 20 8 4 8 33:29 20

Енотност (Љубљана) 20 8 3 9 36:35 19

Текстилац (Вараждин) 20 7 3 10 31:47 17


Кварнер (Ријека) 20 4 2 14 27:54 10

Работнички (Скопље) 20 0 4 16 12:64 4

Жељезничар: Мустафа Мамић 20/1, Карло Скопови 19, Менсур

Бајрами 18/4, Јосип Домородски 17/1, Анто Болфек 15/1, Сафет Бегић

12/1, Зијад Зупчевић 11, Наил Кантарџић 11, Анто Мартиновић 9/2,

Драго Анчић 9, Иван Арих 9/5, Никола Маркс 8/1, Бранко Шалипур 8/4,

Ивица Медарић 7/1, Душан Николић 7/4, Нерћез Ново 6/1, Шефкија

Ћемал 5, Божо Кртолица 5/1, Јосип Матеовић 3, Анто Матета 3/1,

Драгутин Которанин 3, Светислав Војновић 3/1, Владо Капетановић 2,

Ферид Побрић 2, Душан Кочан 2, Симо Рашета 1, Анто Беретић 1.

Тренер: Менсур Бајрами.

87


Управа СД Жељезничар, 19. фебруар 1948. године

Рајко Јокановић, председник.

Фрањо Багарић, I потпредседник.

Халид Топић, II потпредседник.

Вељко Бајагић, секретар.

Рада Ковачевић, II секретар.

Марко Иванишевић, благајник.

Ратко Лазаревић, II благајник.

Стево Рацић, економ.

Милан Мирковић, статистичар.

Осман Рустанбеговић, референт за финансијска пословања.

Салих Арнауталић, управник игралишта.

Милош Савић, помоћник управника игралишта.

Павле Стефановић, управник друштвеног Дома.

88

Републички Куп

01.08.1948. Братство (Травник)-Жељезничар 0:3.

Стрелци: Шалипур 2 гола и Ћемал 1 гол.

Куп Југославије

24.10.1948. Жељезничар-Гарнизон ЈНА (Скопље) 4:1.

Жељезничар: Анчић. Мамић, Макон, Скопови, Чутуковић,

Домородски, Дебелић, Максимовић, Мартиновић, Ново, Рашета.

Стрелци: Ново у 31., Домородски у 58. и 71., и Скопови у ...

31.10.1948. Напредак (Крушевац)-Жељезничар 2:1 (1:1) 2x15.




Мартиновић Поповић Мамић Которанин

Ново Рајлић Коњевод Ловрић Ђорђевић Лазаревић

89


12.09.1948. Рудар-Жељезничар 1:2.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Макон, Ћемал,

Бегић, Ново, Шаренкапа, Домородски, Шалипур.

Стрелци: Шаренкапа у 5. и аутогол у 41. минуту.

19.09.1948. Жељезничар-Радник 5:1.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Макон,

Домородски, Поповић, Бегић, Шаренкапа, Ново, Крајишник.

Стрелци: Ново 2 гола, а Мамић, Поповић и Шаренкапа по 1.

26.09.1948. Први мај-Жељезничар 0:1.


Домородски, Поповић, Бегић, Шаренкапа, Ново, Валтер.


02.10.1948. Жељезничар-Босна 2:0.


Домородски, Дебелић, Бегић, Шаренкапа, Ново, Валтер.

Стрелци: Дебелић и Скопови.

10.10.1948. Жељезничар-Јединство (Бр) 3:2 (поништена).


Домородски, Дебелић, Радовић, Шалипур, Ново, Крајишник.

Стрелци: Шалипур у 70., Макон у 85. и Крајишник у 87. минуту.


Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Скопови, Макон,

Домородски, Дебелић, Бегић, Шалипур, Ново, Валтер.

Стрелци: Дебелић у 4. и Валтер у 56. минуту.

90


07.11.1948. Пролетер-Жељезничар 1:1.

Жељезничар: Анчић, Макон, Ћемал, Скопови, Бегић, Домородски,

Кртолица, Мартиновић, Шалипур, Ново, Валтер.



Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Бегић, Макон, Домородски,

Кртолица, Мартиновић, Шареника, Ново, Валтер.

Стрелци: Мартиновић 3 гола, Домородски, Валтер и Ново.

21.11.1948. Жељезничар-Јединство (Би) 3:0 п.ф.ф.

28.11.1948. Челик-Жељезничар 1:3.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Скопови, Бегић,

Домородски, Поповић, Мартиновић, Шалипур, Ново, Валтер.

Стрелци: Ново у 30. и 74. и Шалипур у 45. минуту.

05.12.1948. Жељезничар-Јединство (Бр) 7:0.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Скопови, Макон,

Домородски, Поповић, Бегић, Шалипур, Ново, Валтер.

Стрелци: Шалипур у 9., 38. и 81., Ново у 18. и 90., Валтер у 87. и

Мамић у 89. минуту.


Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Скопови, Бегић,


Стрелци: Валтер у 39. и Шалипур у 62. минуту.

20.03.1949. Жељезничар-Рудар 5:0.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Бегић, Домородски,

Ћемал, Поповић, Мартиновић, Шалипур, Ново, Валтер.

Стрелци: Поповић, Валтер, Ново, Домородски и Шалипур.

27.03.1949. Радник-Жељезничар 2:2.



Стрелци: Ново у 24. и Шалипур у 52. минуту.

03.04.1949. Жељезничар-Први мај 5:1.


Ћемал, Кртолица, Мартиновић, Шалипур, Ново, Поповић.

Стрелци: Мамић у 4., Кртолица у 11., Ћемал у 57., Мартиновић у

62. и Шалипур у 70. минуту.

91


17.04.1949. Јединство (Бр)-Жељезничар 1:4.



Стрелци: Шалипур 2 гола, Ново и Поповић по 1 гол.


Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Бегић, Макон,



Жељезничар: Анчић, Мамић, Зупчевић, Бегић, Макон, Ћемал,

Поповић, Домородски, Валтер, Ново, Кртолица.

Стрелци: Ново и аутогол.

08.05.1949. Жељезничар-Челик 1:1.


Ћемал, Поповић, Симић, Валтер, Ново, Кртолица.

Стрелац: Бегић у 77. минуту.

15.05.1949. Жељезничар-Пролетер 3:0 п.ф.ф.

22.05.1949. Игман-Жељезничар 0:4.


Поповић, Домородски, Мартиновић, Ново, Валтер.

Стрелци: Мартиновић у 1. и 35., Ново у 5. и Поповић у 20. мин.

29.05.1949. Јединство (Би)-Жељезничар 0:6.


Домородски, Мартиновић, Шалипур, Ново, Валтер.

Стрелци: Домородски 2 гола, а Мартиновић, Ново и Валтер по 1

гол и један је аутогол.


Жељезничар: Мушановић, Рашета, Лазић, Скопови, Валтер,

Маркс, Кртолица, Симић, Поповић, Бајрами, Крајишник.

Стрелци: Кртолица у 19. и Бајрами у 22. минуту.

92


Републичка лига БиХ


Вележ (Мостар) 22 15 4 3 52:19 34

Радник (Бијељина) 22 13 4 5 44:22 30

Борац (Бања Лука) 22 13 3 6 42:18 29

Челик (Зеница) 22 10 6 6 40:25 26

Босна (Сарајево) 22 9 2 11 36:46 20

Пролетер (Теслић) 22 8 3 11 36:46 19

Јединство (Брчко) 22 6 6 10 41:47 18

Рудар (Какањ) 22 8 1 13 30:54 17

Први мај (Босански Брод) 22 6 4 12 30:39 16

Јединство (Бихаћ) 22 6 4 12 34:47 16

Игман (Илиџа) 22 1 1 20 10:83 3

Жељезничар: Јосип Домородски 19/4, Сафет Бегић 19/1, Нерћез

Ново 19/15, Драго Анчић 19, Мустафа Мамић 18/3, Валтер Ричи 17/5,

Шефкија Ћемал 15/1, Милован Поповић 14/4, Зијад Зупчевић 13, Бранко

Шалипур 12/10, Анто Мартиновић 11/7, Карло Скопови 10/1, Едуард

Макон 11, Божо Кртолица 6/2, Асим Шаренкапа 5/2, Милан Крајишник

2, Јосип Дебелић 2/2, Млађен Симић 2, Менсур Бајрами 1/1, Сабахудин

Мушановић 1, Симо Рашета 1, Никола Маркс 1, Борислав Лазић 1.

Тренер: Франтишек Бичиште.

Квалификације за улазак у Другу лигу игране у две групе.

Прва група по две првопласиране екипе Србије и Хрватске:

Напредак (Крушевац), Пролетер (Зрењанин), Милиционар и Борац оба

из Загреба.

Другу групу чине прваци БиХ, Словеније, Македоније и Црне

Горе: Жељезничар (Сарајево), Жељезничар (Љубљана), 11. октобар

(Куманово) и Сутјеска (Никшић).

Друга квалификациона група

12.06.1949. Жељезничар (Љубљана)-Жељезничар (Сарајево) 1:2.


Домородски, Мартиновић, Шалипур, Ново, Бајрами.

Стрелац: Ново у 38. и 63. минуту.

19.06.1949. Жељезничар (Сарајево)-11. Октобар (Куманово) 7:0.

Жељезничар: Анчић, Ћемал, Зупчевић, Бегић, Макон, Бајрами,


Стрелци: Валтер у 5. и 34., Бегић у 26., Шалипур у 32. и 58.,

Мартиновић у 66. и Ново у 81. минуту.

26.06.1949. Сутјеска (Никшић)-Жељезничар (Сарајево) 0:5.



Стрелци: Ново у 41. и 90., Шалипур у 47. и 80., Мартиновић у 73.

93


03.07.1949. Жељезничар (Сарајево)-Жељезничар (Љубљана) 1:0.




10.07.1949. 11. октобар (Куманово)-Жељезничар (Сарајево) 1:0.



17.07.1949. Жељезничар (Сарајево)-Сутјеска (Никшић) 3:0.

Жељезничар: Анчић, Ћемал, Зупчевић, Бегић, Макон,

Домородски, Валтер, Мартиновић, Шалипур, Ново, Бајрами.

Стрелци: Ново у 6., Валтер у 21. и Шалипур у 46. минуту.


11. октобар (Куманово) 6 3 1 2 9:13 7

Жељезничар (Љубљана) 6 1 2 3 8:9 4

Сутјеска (Никшић) 6 1 1 4 4:15 3

Анчић 6, Зучевић 6, Бегић 6/1, Макон 6, Ћемал 6, Домородски 6,

Мартиновић 6/2, Шалипур 6/5, Ново 6/6, Бајрами 6/1, Валтер 5/3, Мамић

1.

16.10.1949. Црвена звезда (Београд)-Жељезничар 4:1 (1:1) 2x15.

Жељезничар: Анчић, Мамић, Ћемал, Бегић, Макон, Домородски,

Ричи, Бајрами, Мартиновић, Ново, Лазић.

Стрелац: Валтер Ричи.

94


СЕЗОНА 1950.

Значајан датум био је 25. март 1950. године када Фудбалски клуб

Жељезничар од радника „Васе Мискина-Црног“ добија специјално

опремљен вагон у којем ће убудуће екипа путовати на гостовања. У

вагону су инсталирана кухиња, купатило са тушевима, радио-апарат,

библиотека и двадесет лежаја који су се преко дана склапали у фотеље.

У условима када је земља била у изградњи, тако опремљен вагон био је

права драгоценост.

Такође значајан датум у овој години био је 8. јануар, када је

одржана и Скупштина фудбалског клуба као највиши орган управљања

у Клубу. Ове промене биле су у склопу низа активности ради

квалитетнијег организовања спортског рада у целој Југославији. Уместо

секција, којима је централистички руководило Спортско друштво,

организују се клубови са својим органима управљања.

95



Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Ћелам, Бегић, Шилић,

Домородски, Валтер, Мишић, Петровић, Ново, Бјарами.


Жељезничар: Мартиновић, Бегић, Ћемал, Скопови, Макон,

Домородски, Валтер, Мишић, Петровић, Ново, Бајрами.

Стрелац: Петровић у 39. минуту.


Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Зупчевић, Бегић, Домородски,

Скопови, Салиховић, Шилић, Петровић, Ново, Бајрами.


06.04.1950. Одред-Жељезничар 1:2.

Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Зупчевић, Бегић, Домородски,

Скопови, Мишић, Бајрами, Петровић, Ново, Салиховић.

Стрелац: Петровић у 46. и 76. минуту.

09.04.1950. Жељезничар-Напредак 0:4.

Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Зупчевић, Скопови,

Домородски, Ћемал, Валтер, Макон, Петровић, Бајрами, Салиховић.


Жељезничар: Хаџић, Мамић, Ћемал, Скопови, Шилић,

Домородски, Мартиновић, Мишић, Петровић, Бајрами, Салиховић.

Стрелац: Салиховић у 75. минуту.

96


23.04.1950. Жељезничар-11. октобар 3:1.

Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Ћемал, Скопови, Поповић,

Шилић, Домородски, Мишић, Петровић, Симић, Салиховић.

Стрелци: Салиховић у 40. и 60. и Домородски у 66. минуту.

30.04.1950. Вардар-Жељезничар 0:1.

Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Поповић,

Бајрами, Домородски, Шилић, Петровић, Мишић, Салиховић.

Стрелац: Салиховић у 61. минуту.

07.05.1950. Жељезничар-Подриње 0:0.

Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Зупчевић, Скопови, Поповић,

Бајрами, Домородски, Мишић, Петровић, Симић, Салиховић.

14.05.1950. Милицонар-Жељезничар 1:2.

Жељезничар: Мартиновић, Мамић, Ћемал, Скопови, Поповић,

Бајрами, Мишић, Ново, Петровић, Ђорђевић, Салиховић.

Стрелац: Ђорђевић у 4. и 25. минуту.


Жељезничар: Кнежевић, Салиховић, Ћемал, Бегић, Поповић,

Домородски, Мартиновић, Шејн, Петровић, Ново, Лазић.

27.08.1950. Жељезничар-Пролетер 2:2.

Жељезничар: Мушановић, Салиховић, Бајрами, Бегић, Поповић,

Домородски, Мартиновић, Шилић, Петровић, Ђорђевић, Ново.

Стрелац: Петровић у 50. и 53. минуту.


Жељезничар: Кнежевић, Мамић, Зупчевић, Бегић, Поповић,

Бајрами, Мартиновић, Ђорђевић, Петровић, Ново, Салиховић.

Стрелци: Ново 2 гола и Петровић 1 гол.

17.09.1950. Жељезничар-Одред 1:0.

Жељезничар: Кнежевић, Мамић, Салиховић, Бегић, Поповић,

Бајрами, Мартиновић, Симић, Петровић, Домородски, Сударевић.


24.09.1950. Напредак-Жељезничар 2:0.


Бајрами, Мартиновић, Симић, Петровић, Домородски, Сударевић.



Ћемал, Домородски, Симић, Мартиновић, Бајрами, Валтер.

Стрелац: Домородски у 12. минуту.

97


15.10.1950. 11. октобар-Жељезничар 0:1.

Жељезничар: Кнежевић, Мамић, Салиховић, Бегић, Домородски,

Ћемал, Сударевић, Шилић, Мартиновић, Ђорђевић, Бајрами.

Стрелац: Ђорђевић у 41. минуту.

22.10.1950. Жељезничар-Вардар 1:2.

Жељезничар: Бабић, Мамић, Салиховић, Бегић, Домородски,

Бајрами, Сударевић, Мартиновић, Шалипур, Ђорђевић, Лазић.

Стреалц: Ђорђевић у 55. минуту.

29.10.1950. Подриње-Жељезничар 4:1.

Жељезничар: Бабић, Мамић, Ћемал, Бегић, Макон, Домородски,

Мартиновић, Максимовић, Салиховић, Ђорђевић, Бајрами.



Жељезничар: Бабић, Мамић, Рино, Бегић, Макон, Домородски,

Мартиновић, Максимовић, Салиховић, Ђорђевић, Бајрами.

98

Друга лига

Милиционар/Борац (Загреб)20 10 5 5 46:19 25

Слога (Нови Сад) 20 10 4 6 44:16 24

Напредак (Крушевац) 20 9 6 5 33:22 24

Подриње (Шабац) 20 8 7 5 30:22 23

Одред (Љубљана) 20 8 6 6 26:16 22

Пролетер (Осијек) 20 8 6 6 32:30 22

Кварнер (Ријека) 20 8 5 7 39:31 21

Металац (Загреб) 20 8 5 7 27:22 21

Вардар (Скопље) 20 8 4 8 28:22 20


11. октобар (Куманово) 20 0 1 19 20:96 1

Жељезничар: Јосип Домородски 18/2, Ферид Салиховић 18/4,

Менсур Бајрами 18/1, Мустафа Мамић 17, Александар Петровић 15/8,

Сафет Бегић 14, Анто Мартиновић 10, Карло Скопови 9, Милован

Поповић 9, Нерчез Ново 8/2, Шефкија Ћемал 9, Богдан Мишић 8,

Милорад Ђорђевић 8/4, Зијад Зупчевић 6, Млађен Симић 5, Петар

Кнежевић 6, Валтер Ричи 4, Јосип Бабић 3, Мирослав Шилић 4, Едуард

Макон 3, Борислав Лазић 2, Мирко Сударевић 3, Ристо Максимовић 2,

Сабахудин Мушановић 1, Сулејман Хаџић 1, Бранко Шалипур 1, Шејн

1, Рино 1.

Тренери: Стево Маславарић, Александар Петровић.

Анто Мартиновић је одласком голмана Анчића стао на гол

Жељезничара и бранио док нису дошли голмани Бабић и Кнежевић.


Велисав Лазаревић (1918-1982) из Крушевца пре рата наступао за

„Цар Лазар“, а пред рат одлази у сарајевску „Славију“ члана државне

лиге где је стандардни играч. После рата члан је сарајевског

Жељезничара, Торпеда (Сарајева), загребачке Локомотиве, одакле је

дошао у Напредак када је клуб постао прволигаш. Испадањем Напретка

из Прве лиге многи играчи са стране су отишли и били су мета јавности

и штампе па је тако под удар дошао и Лазаревић коме је пребачено да

му је клуб решио стамбено питање. Он је разочаран таквим писањем

напустио Крушевац и поново отишао у Сарајево.

Јосип Домородски (1917-1992) започео фудбалску каријеру у

сарајевском Хајдуку, потом регистрован за београдску „Истру“, јуна

1936. године, а 3. септембра исте године регистрован за београдску

„Југославију“, одакле је дошао у Жељезничар где је играо од 1946. до

1951. године. За Жељезничар је одиграо укупно 95 утакмица (88

првенствених) и постигао 12 голова (10 у првенству). Једини је одбио да

пређе у Торпедо 1946. године што га је учинило легендом клуба.

Анто Мартиновић (1923-1995) играо за Жељезничар од 1937. до

1955. године. Остао упамћен као први стрела послератне Прве лиге када

је постигао гол против београдског Металца. Одиграо за Жељезничар

укупно 145 утакмица (131 првенствене) и постигао 41 гол (38

првенствених). Почео као голман касније играо на месту центарфора.

Лазаревић Домородски Мартиновић

99


26.11.1950. Жељезничар-Слога (Краљево) 0:2.

Жељезничар: Бабић, Слиховић, Ричи, Дикосављевић, Макон,

Домородски, Сундаревић, Киндибал, Мартиновић, Ђорђевић, Шимунац.

100

Екипа Жељезничара 1951. године на Скендерији


СЕЗОНА 1951.

101


Квалификације за Другу лигу

Жељезничар је испао из Друге савезне лиге, али је играо

квалификације и остао члан Друге лиге у новој сезони. Извршни одбор

ФС БиХ донео је одлуку да се одрже квалификације између

Жељезничара, који није успео у Другој лиги, Борца из Бања Луке, који

није успео у Трећој лиги и Босне из Сарајева, првака БиХ за 1950.


Жељезничар: Бабић, Мамић, Салиховић, Бегић, Поповић,

Домородски, Мартиновић, Штимац, Ђорђевић, Шимунец, Бајрами,

Стрелци: Бајрами у 11. и Ђорђевић у 35. и 64. минуту.



Домородски, Мартиновић, Штимац, Ђорђевић, Шимунец, Бајрами.

01.03.1951. Босна-Жељезничар 1:1.


Домородски, Мартиновић, Штимац, Ђорђевић, Шимунац, Бајрами.

Стрелац: Бајрами.



Домородски, Сударевић, Мартиновић, Ђорђевић, Бајрами, Лазић.




Босна (Сарајево) 4 0 2 2 3:8 2

Јосип Бабић 4, Мустафа Мамић 4, Ферид Салиховић 4, Сафет

Бегић 4, Милован Поповић 4, Јосип Домородски 4, Анто Мартиновић 4,

Менсур Бајрами 4/3, Милорад Ђорђевић 4/2, Динко Штимац 3, Срећко

Шимунец 3, Мирко Сударевић 1, Борислав Лазић 1.

102


Друга лига повећана на 16 чланова – четири првопласирана клуба

отишла у Прву лигу из лиге испада један: 11. октобар (Куманово).

Статус су задржали: Одред (Љубљана), Пролетер (Осијек),

Кварнер (Ријека), Металац (Загреб) и Вардар (Скопље). Нови чланови из

Прве лиге Будућност (Титоград) из укинуте Треће лиге су: Раднички

(Београд), Вележ (Мостар), Динамо (Панчево) и Загреб. Остали клубови

укинуте Треће лиге ишли су у квалификације са републичким првацима.

Кроз квалификације статус су стекли: Пролетер (Зрењанин),

Работнички (Скопље), Рудар (Трбовље), Текстилац (Вараждин), Бокељ

(Котор) и Железничар (Сарајево).

12.03.1951. Жељезничар-Рудар 3:1.


Домородски, Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Лазић.

Стрелци: Ново 2 гола и М. Ђорђевић 1 гол.

18.03.1951. Бокељ-Жељезничар 0:2.


Домородски, Мартиновић, Ново, M. Ђорђевић, Бајрами, Шимунец,

Стрелци: Бајрами и Мартиновић.

01.04.1951. Жељезничар-Раднички 1:1.


Домородски, Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Шимунец,


103

104




Бајрами, Сударевић, Мартиновић, М. Ђорђевић, Ново, Шимунец.

Стрелац: Ново у 18. и 44. минуту.

15.04.1951. Жељезничар-Пролетер (Зр) 2:0.


Бајрами, Сударевић, Мартиновић, М. Ђорђевић, Ново, Шимунец.

Стрелци: Бајрами у 9. и М. Ђорђевић у 75. минуту.

22.04.1951. Загреб-Жељезничар 2:1.


Бајрами, Сударевић, Мартиновић, М. Ђорђевић, Ново, Маслеша.

Стрелац: М. Ђорђевић у 84. минуту.



Бајрами, Сударевић, Мартиновић, М. Ђорђевић, Ново, Лазић.


Жељезничар: Бабић, Макон, Салиховић, Бегић, Поповић, Ћемал,

Мартиновић, М. Ђорђевић, Ново, Бајрами, Лазић.


Жељезничар: Бабић, Макон, Салиховић, Бегић, Поповић, Ћемал,

Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Гргић.

Стрелци: Бајрами у 67. и Ново у 85. минуту.


Жељезничар: Бабић, Ћемал, Салиховић, Бегић, Поповић,

Имамовић, Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Сударевић.

Стрелци: Ново у 7. минуту.

27.05.1951. Жељезничар-Пролетер (Ос) 4:1.


Имамовић, Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Лазић.

Стрелци: Лазић у 11., Ново у 13. и 68. и Бајрами у 20. минуту.


Жељезничар: Бабић, Макон, Салиховић, Бегић, Поповић,

Имамовић, Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Лазић.


Жељезничар: Бабић, Макон, Салиховић, Бегић, Шваљек, Ђ.

Ђорђевић, Мартиновић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Лазић.

Стрелци: Мартиновић у 15. и Лазић у 82. минуту.




Ђорђевић, Имамовић, Ново, М. Ђорђевић, Бајрами, Мартиновић.




Стрелац: Шваљек у 14. минуту.




Стрелци: Ново у 4., 58. и 72. минуту.


Жељезничар: Бабић, Макон, Салиховић, Имамовић, Шваљек, Ђ.

Ђорђевић, Мартиновић, Домородски, Ново, Бајрами, Лазић.


13.08.1951. Жељезничар-Бокељ 4:0.

Жељезничар: Бабић, Салиховић, Зупчевић, Бегић, Шваљек, Ђ.

Ђорђевић, Кмох, Ново, Мартиновић, Бајрами, Домородски.

Стрелци: Мартиновић у 28. и 53., Бајрами у 56. и Шваљек у 84.

19.08.1951. Раднички-Жељезничар 3:1.


Ђорђевић, Кмох, Ново, Мартиновић, Бајрами, Домородски.


26.08.1951. Жељезничар-Динамо 2:1. (поништена)

Жељезничар: Бабић, Салиховић, Зупчевић, Бегић, Шваљек,

Ђорђевић II, Лазић, Ново, Ђорђевић I, Бајрами, Еустакија.

Стрелци: Бајрами у 65 и Шваљак у 80. минуту.

02.09.1951. Пролетер (Зр)-Жељезничар 2:0.


Ђорђевић, Кмох, Ново, Мартиновић, М. Ђорђевић, Бајрами.

09.09.1951. Жељезничар-Загреб 0:1

Жељезничар: Рестек, Тешановић, Зупчевић, Бегић, Шваљек, Ђ.

Ђорђевић, Салиховић, Симић, М. Ђорђевић, Домородски, Бајрами.


Жељезничар: Рестек, Тешановић, Зупчевић, Бегић, Шваљек, Ђ.

Ђорђевић, Кмох, Симић, М. Ђорђевић, Ново, Салиховић.


105










07.10.1951. Пролетер (Ос)-Жељезничар 4:1.


Ђорђевић, Кмох, Ново, Мартиновић, М. Ђорђевић, Сударевић.

Стрелац: Ново.


Жељезничар: Бабић, Тешановић, Салиховић, Бегић, Рибар, Ђ.

Ђорђевић, Кмох, Мартиновић, Нешковић, М. Ђорђевић, Сударевић.



Жељезничар: Бабић, Салиховић, Зупчевић, Бегић, Тешановић, Ђ.

Ђорђевић, Кмох, Мартиновић, Гојковић, М. Ђорђевић, Сударевић.


24.10.1951. Жељезничар-Динамо 5:2. (нова утакмица).

Жељезничар: Бабић, Салиховић, Зупчевић, Домородски,

Тешановић, Ђ. Ђорђевић, Кмох, Мартиновић, М. Ђорђевић, Бајрами,

Ново. Стрелци: Ново у 6., Кмох у 40. и 47., Бајрами у 61. и аутогол у 88.



Шваљек, Ђ. Ђорђевић, Кмох, Мартиновић, М. Ђорђевић, Бајрами, Ново.



Шваљек, Ђ. Ђорђевић, Кмох, Тешановић, Мартиновић, Бајрами, Ново.

Стрелац: Мартиновић у 53. и 62. минуту.

106


Друга лига

Вардар (Скопље) 30 19 4 7 64:24 42

Работнички (Скопље) 30 17 7 6 70:36 41


Вележ (Мостар) 30 15 7 8 60:38 37

Раднички (Београд) 30 14 8 8 69:45 36

Металац (Загреб) 30 13 8 9 45:32 34

Пролетер (Осијек) 30 15 4 11 60:53 34

Одред (Љубљана) 30 15 3 12 62:38 33

Динамо (Панчево) 30 14 4 12 60:57 32

Кварнер (Ријека) 30 13 4 13 68:57 30


Пролетер (Зрењанин) 30 10 6 14 42:50 26

Загреб (Загреб) 30 10 6 14 35:45 26

Рудар (Трбовље) 30 6 3 21 35:92 15


Бокељ (Котор) 30 3 6 21 26:117 12

Жељезничар: Ферид Салиховић 29, Анто Мартиновић 28/7, Јосип

Бабић 28, Мартин Рестек 28, Нерчез Ново 27/15, Сафет Бегић 26,

Милорад Ђорђевић 26/6, Менсур Бајрами 26/8, Ђорђе Ђорђевић 18,

Иван Шваљек 15/2, Мустафа Мамић 8, Милован Поповић 12, Јосип

Кмох 12/2, Зијад Зупчевић 11, Јосип Домородски 10, Борислав Лазић

9/2, Едуард Макон 9, Мирко Сударевић 8, Милан Тешановић 5, Асим

Имамовић 5, Срећко Шимунец 4, Шефкија Ћемал 3, Млађен Симић 2,

Свето Маслеша 1, Јурај Гргић 1, Милан Рибар 1, Јоцо Нешковић 1,

Борислав Гојковић 1, Стјепан Еустакија.

Тренер: Славко Загорац.

Ђорђевић, Салиховић, Ново и Поповић наступају за

репрезентацију железничара Југославије.

Првенство железничара Европе игра се од 13. до 20. маја у

Бриселу, а наша репрезентација брани титулу првака Европе коју је

освојила прошле године у Будимпешти.

Славко Загорац, тренер.

Вељко Бајагић, секретар.

107


Квалификације за Другу лигу

У сезнони 1951. године Жељезничар је био 11. на табели играо је

квалификације за останак са прваком Босне и Херцеговине и није успео.

02.12.1951. Борац (Бања Лука)-Жељезничар 1:1.

Жељезничар: Бабић, Тешановић, Ф. Салиховић, Домородски,

Рибар, Ђ. Ђорђевић, Кмох, Мартиновић, Х. Салиховић, Бајрами, Ново.


09.12.1951. Жељезничар-Борац (Бања Лука) 1:1.

Жељезничар: Бабић, Ф. Салиховић, Вукашиновић, Домородски,

Шваљек, Ђорђевић, Тешановић, Мартиновић, Јакшић, Ново, Бајрами.


16.12.1951. Борац (Бања Лука)-Жељезничар 3:2, (Мостар).

Жељезничар: Бабић, Тешановић, Ф. Салиховић, Домородски,

Шваљек, Ђорђевић, Кмох, Мартиновић, Јакшић, Х. Салиховић, Бајрами.

Стрелци: Јахтић у 11. и Бајрами у 58. минуту.

11.11.1951. Бокељ (Котор)-Жељезничар 3:1.

Жељезничар: Бабић, Салиховић, Зупчевић, Домородски, Макон,

Ђорђевић, Симић, Мартиновић, Шалипур, Бајрами, Ново.

Стрелац: Ђорђевић.

108


Грбавица 1951. године

109


СЕЗОНА 1952.

Територија Босне и Херцеговине организована је у четири

подсавеза: сарајевски, бањалучки, тузлански и мостарски.

Сарајевски подсавез организован је у две групе „А“ и „Б“ а

прваци играју финале за првака подсавеза.

Играла се по убрзаном систему до јуна месеца.

Нови играчи „Жеље“: Суад Мемић, Анто Јакшић, Јуриј Гргић.

110


Први разред – Група „А“

09.03.1952. Жељезничар-Графичар 12:0.

16.03.1952. Милиционар-Жељезничар 1:4.

Стрелци: Кмох и Гојковић по 2 гола.

23.03.1952. Жељезничар-Полет 0:0.

30.03.1952. Графичар-Жељезничар 0:4.

06.04.1952. Жељезничар-Милиционар 2:1.

Жељезничар: Бабић, Ф. Салиховић, Ханџић, Убовић, Рибар,

Булић, Кмох, Мартиновић, Јакшић, Гојковић, Сударевић.

Стрелци: Сударевић и Мартиновић.

13.04.1952. Полет-Жељезничар 5:4.

На ову утакмицу Жељезничар је извео други тим, јер је први тим

играо дерби утакмицу за дан ослобођења Сарајева.

Први разред – Група „А“


Полет (Сарајево) 6 2 2 2 10:13 6

Милиционар (Сарајево) 6 2 1 3 9:10 5

Графичар (Сарајево) 6 1 2 3 8:23 4

111


Квалификације за првака подсавеза

20.04.1952. Жељезничар (Сарајево)-Босна (Сарајево) 1:1.

Стрелац: Убовић у 55. минуту.

27.04.1952. Босна (Сарајево)-Жељезничар (Сарајево) 1:1.

Жељезничар: Анчић, Рибар, Ханџић, Бегић, Ф. Салиховић,

Гојковић, Сударевић, Убовић, Мартиновић, Пашић, Лазић.


07.05.1952. Босна (Сарајево)-Жељезничар (Сарајево) 2:0.

Жељезничар: Ахмет Арнаутовић, Јосип Бабић, Драго Анчић,

Ферид Салиховић, Мехмед Ханџић, Сафет Бегић, Јоцо Нешковић,

Душан Убовић, Милан Рибар, Жарко Булић, Борислав Гојковић, Мирко

Сударевић, Јосип Кмох, Анто Мартиновић, Илијас Пашић, Борислав

Лазић, Анто Јакшић, Менсур Бајрами, Мирослав Бунић, Едуард Макон,

Вјекослав Мурадори, Владимир Вукашиновић, Мартин Рестек, Јуриј

Гргић, Милош Трифковић.

Тренер: Здравко Павлић.

08.06.1952. Жељезничар-Слога (Сарајево) 1:0.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ханџић, Бегић, Гојковић,

Сударевић, Убовић, Мартиновић, Лазић, Бајрами, Пашић.

Стрелац: Лазић.

112


15.06.1952. Жељезничар-Игман (Илиџа) 5:1.

29.06.1952. Жељезничар-Ударник (Травник) 2:0.


Миленковић, Сударевић, Убовић, Мартиновић, Лазић, Бајрами.

Стрелци: Сударевић и Мартиновић.

06.07.1952. Жељезничар-Босна (Сарајево) 5:1.


Миленковић, Сударевић, Убовић, Мартиновић, Лазић, Бајрами.

Стрелци: Лазић 2, Салиховић, Бајрами и Сударевић по 1 гол.

20.07.1952. Јединство (Брчко)-Жељезничар 4:1.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ханџић, Бегић, Гојковић, Кмох,

Мартиновић, Убовић, Нешковић, Бајрами, Пашић.

Стрелац: Салиховић.

Анто Мартиновић, Драго Анчић, Борислав Гојковић, Менсур Бајрами,

Анто Јакшић, Илијас Пашић, Бранислав Миленковић, Јосип Кмох,

Сафет Бегић, Милан Рибар, Ферид Салихоџић.

113



114



Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ханџић, Бегић, Кмох, Гојковић,

Сударевић, Мартиновић, Јакшић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Јакшић и Пашић.

07.09.1952. Рудар (Бр)-Жељезничар 1:7.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ханџић, Бегић, Кмох, Гојковић,


Стрелци: Јакшић 4 гола и Пашић 3 гола.

14.09.1952. Жељезничар-Романија 12:0.

Жељезничар: Анчић, Рибар, Салиховић, Бегић, Кмох, Гојковић,

Мартиновић, Миленковић, Јакшић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Бајрами и Јакшић по 4, Пашић 3 и Миленковић 1 гол.

21.09.1952. Зеница-Жељезничар 2:4.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ћемал, Бајрић, Кмох, Гојковић,

Мартиновић, Убовић, Јакшић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Јакшић, Мартиновић, Пашић и аутогол.

28.09.1952. Жељезничар-Рудар (Ка) 8:1.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ћемал, Бегић, Кмох, Убовић,


Стрелци: Јакшић 4, Бајрами 2, Пашић и Мартиновић по 1 гол.


Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ћемал, Бегић, Кмох,

Капетановић, Мартиновић, Шух, Јакшић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Пашић 3 и Јакшић 2 гола.

115


12.10.1952. Кисељак-Жељезничар 0:6.

Жељезничар:

Стрелци. Пашић и Јакшић по 2 гола, Шух и Мартиновић по 1 гол.

19.10.1952. Жељезничар-Братство 1:0.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Ћемал, Бегић, Кмох, Убовић,

Мартиновић, Шух, Јакшић, Бајрами, Пашић.

Стрелац: Мартиновић.

26.10.1952. Жељезничар-Милиционар 4:2.

Жељезничар: Анчић, Салиховић, Капетановић, Бегић, Кмох,

Убовић, Мартиновић, Миленковић, Јакшић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Јакшић, Пашић, Бајрами и Миленковић.


Жељезничар: Бабић, Салиховић, Абрамовић, Убовић, Кочан,

Ћемал, Сударевић, Миленковић, Куловић, Радовић, Пашић.

Стрелци: Пашић 2 гола и Миленковић 1 гол.

08.03.1953. Жељезничар-Рудар (Бр) 7:0.

Жељезничар: Бабић, Радовић, Салиховић, Убовић, Кочан, Ћемал,

Сударевић, Петровић, Куловић, Миленковић, Пашић.

Стрелци: Куловић 4 гола, Суадревић, Петровић и Миленковић.

15.03.1953. Романија-Жељезничар 0:3 п.ф.ф.

22.03.1953. Жељезничар-Зеница 2:0.

Жељезничар: Бабић, Сакиховић, Хамдан, Убовић, Кочан,

Капетановић, Сударевић, Миленковић, Куловић, Радоњић, Пашић.

Стрелци: Сударевић и Пашић.


Жељезничар: Бабић, Салиховић, Хамдан, Убовић, Кочан, Ћемал,

Сударевић, Хаџиабдић, Куловић, Капетановић, Пашић

Стрелац: Пашић.


16.04.1953. Жељезничар-Кисељак 1:1.

19.04.1953. Братство-Жељезничар 0:4.

26.04.1953. Жељезничар-20. октобар 4:0.

Жељезничар: Бабић, Салиховић, Дугоњевац, Убовић, Кочан,

Кмох, Јакшић, Миленковић, Куловић, Шух, Пашић.

Стрелци: Куловић 3 гола и Шух 1 гол.

116


Сарајевски подсавез


Босна (Сарајево) 18 13 2 3 51:14 28

Зеница (Зеница) 18 10 4 4 52:22 24

Братство (Травник) 18 9 4 5 44:24 22

Рудар (Какањ) 18 10 2 6 65:42 22

Милиционар/20. октобар(С)18 7 4 7 36:40 18

Борац (Јајце) 18 5 5 8 35:41 15

Кисељак (Кисељак) 18 1 6 11 17:64 8

Рудар (Бреза) 18 3 2 13 19:73 8

Романија (Пале) 18 1 1 16 9:71 3

Републичко првенство БиХ – Финални део

03.05.1953. Леотар (Требиње)-Жељезничар 1:3.

Стрелци: Пашић 2 гола и аутогол.

10.05.1953. Жељезничар-Јединство (Брчко) 8:0.

Жељезничар: Бабић, Абрамовић, Дугоњевац, Убовић, Кочан,

Салиховић, Јакшић, Миленковић, Куловић, Радоњић, Пашић.

Стрелци: Куловић 3 гола, Пашић 2, Јакшић, Миленковић и

Убовић по 1 гол.



Салиховић, Јакшић, Миленковић, Куловић, Радоњић, Пашић.

Стрелци: Радоњић у 47. и Јакшић у 80. минуту.

24.05.1953. Жељезничар-Леотар (Требиње) 3:3.


Салиховић, Кмох, Радоњић, Куловић, Јакшић, Пашић.

Стрелац: Куловић хет-трик.

31.05.1953. Јединство (Брчко)-Жељезничар 2:1.

Жељезничар: Бабић, Кочан, Дугоњевац, Убовић, Милићевић,

Салиховић, Хаџиабдић, Радоњић, Куловић, Миленковић, Пашић.

Стрелац: Аутогол у 42. минуту.



Салиховић, Јакшић, Радоњић, Куловић, Миленковић, Пашић.



Јединство (Брчко)

Леотар (Требиње)

6

6

3

0

1

1

2

5

12:15 7

7:22 1

117


Жељезничар: Богдан Радовановић, Драго Анчић, Јосип Бабић,

Ферид Салиховић, Мехмед Ханџић, Сафет Бегић, Јосип Кмох, Борислав

Гојковић, Мирко Сударевић, Анто Мартиновић, Анто Јакшић, Менсур

Бајрами, Илијас Пашић, Милан Рибар, Бранислав Миленковић, Шефкија

Ћемал, Душан Убовић, Владо Капетановић, Светислав Шух, Спасоје

Абрамовић, Душан Кочан, Сулејман Куловић, Томислав Радоњић,

Ивица Петровић, Хамдија Хандан, Дервиш Хаџиабдић, Славко

Дугоњевац, Лазар Миличевић. Тренери: Здравко Павлић.

Јединствена Друга лига од 10 чланова формирана је на следећи

начин. Загреб (Загреб) и Вележ (Мостар) испали из Прве лиге. Борац

(Бања Лука) и Будућност (Титоград) који нису успели у

квалификацијама за Прву лигу. Остала шест клуба добила се после

квалификација у чијој завршници учествују по два клуба из Србије и

Хрватске и по један из Македоније, Словеније, Црне Горе и Босне и

Херцеговине. Клубови су подељени у две групе, а по три првопласирана

клуба ушла су у Другу лигу.

Квалификације за Другу лигу - Група Запад

28.06.1953. Браник-Жељезничар 0:3.


Миленковић, Мартиновић, Салиховић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелац: Куловић постигао сва 3 гола.


Жељезничар: Радовановић, Абрамовић, Дугоњевац, Убовић,

Кочан, Миленковић, Мартиновић, Салиховић, Куловић, Бајрами,

Пашић. Стрелци: Бајрами у 39. и Пашић у 85. минуту.

12.07.1953. Жељезничар-Шибеник 4:0.



Пашић. Стрелци: Салиховић у 12. и 28., Мартиновић у 24. и

Миленковић у 87. минуту.

19.07.1953. Жељезничар-Браник 3:0.



Пашић. Стрелци: Салиховић у 33., Пашић у 34. и Мартиновић у 83.




Пашић. Стрелац: Куловић у 49., 55. и 60. минуту.

118


02.08.1953. Шибеник-Жељезничар 2:0.

Жељезничар: Радовановић, Дугоњевац, Салиховић, Убовић,

Кочан, Миленковић, Капетановић, Мартиновић, Куловић, Бајрами,

Пашић.


НК Шибеник (Шибеник) 6 3 1 2 13:8 7

Браник (Марибор) 6 1 2 3 3:15 4


Славко Дугоњевац 6, Душан Кочан 6, Бранислав Миленковић 6/1,

Анто Мартиновић 6/2, Ферид Салиховић 6/3, Сулејман Куловић 6/6,

Душан Убовић 6, Менсур Бајрами 6/1, Илијас Пашић 6/2, Спасоје Абрамовић

5, Богдан Радовановић 5, Јосип Бабић 1, Владо Капетановић 1.

У Другу лигу ушли су из групе исток: Мачва (Шабац), Ловћен

(Цетиње) и Напредак (Крушевац), из групе запад: Жељезничар

(Сарајево), Шибеник (Шибеник) и Браник (Марибор).


16.07.1953. Жељезничар-Зеница II (Зеница) 5:0.

23.07.1953. Жељезничар-Јединство (Брчко) 3:1.

16.08.1953. Жељезничар-Вележ (Мостар) 1:4.

119



Стадион Грбавица је изграђен у енглеском стилу, без атлетске

стазе. Радови су почели 1949. године у оквиру радне акције коју су

покренули чланови Радничког спортског друштва Жељезничар, а

завршени су 13. априла 1953. године. Грбавица је тада имала само једну

праву трибину, западну која је пренета са стадиона „6. април“.

После четири године интезивног рада, већ на првој

друголигашкој утакмици, званично је отворена Грбавица. Било је то 13.

септембра 1953. године, када почињу да срастају у једно Клуб и

Стадион. На отварању, да употпуне славље на препуној Грбавици,

фудбалери су својим навијачима даровали победу од 4:1 над

Шибеником.

Навијачима клуба посебно су остали у сећању моменти када би

пролазио „ћиро” и када би се оглашавао сиреном у знак поздрава и жеље

за успехом свога „Жеље“.

Славко Вребац је познат као голман рукометног тима Милицонар

из Сарајева и државне репрезентације у рукомету, али је овога пута стао

на гол фудбалског тима сарајевског Жељезничара.

120




Салиховић, Миленковић, Мартиновић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Пашић 3 гола и Миленковић 1 гол.

20.09.1953. Браник-Жељезничар 3:2.


Миленковић, Мартиновић, Радоњић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Куловић у 71. и Абрамовић у 73. минуту.



Миленковић, Мартиновић, Радоњић, Куловић, Гојковић, Пашић.

Стрелци: Пашић у 69., Гојковић у 76. и Куловић у 88. минуту.



Шух, Миленковић, Радоњић, Куловић, Гојковић, Пашић.

Стрелац: Куловић у 90. минуту.

18.10.1953. Жељезничар-Напредак 2:1.

Жељезничар: Колак, Абрамовић, Дугоњевац, Убовић, Кочан,

Ћишић, Трбић, Радоњић, Куловић, Имамовић, Пашић.

Стрелци: Имамовић у 21. и Пашић у 27. минуту.



Ђорђевић, Трбић, Радоњић, Куловић, Имамовић, Спасић.

Стрелци: Куловић у 9. и 43., Радоњић у 26., Спасић у 64. и

Имамовић у 81. минуту.

121


15.11.1953. Мачва-Жељезничар 1:1.


Ђорђевић, Мартиновић, Ћишић, Куловић, Бајрами, Пашић.


29.11.1953. Жељезничар-Ловћен 3:2.


Ђорђевић, Мартиновић, Ћишић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Пашић у 42. и 73. и Куловић у 58. минуту.



Ђорђевић, Митрић, Мартиновић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелац: Пашић и 48. минуту.

04.04.1954. Шибеник-Жељезничар 2:1, коначно 0:3 п.ф.ф.

Жељезничар: Колак, Крањц, Абрамовић, Убовић, М. Вребац,

Ђорђевић, Куртовић, Митрић, Куловић, Шух, Пашић.

Стрелац: Пашић у 7. минуту.

11.04.1954. Жељезничар-Браник 0:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Убовић, М. Вребац,

Ђорђевић, Мартиновић, Куловић, Радоњић, Куртовић, Пашић.







Стрелци: Пашић у 34., Куловић у 39. и 48. и Бајрами у 80. минуту.

02.05.1954. Напредак-Жељезничар 1:2.

С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Убовић, М. Вребац, Ђорђевић,

Мартиновић, Куртовић, Радоњић, Куловић, Пашић.

Стрелац: Куловић у 19. и 55. минуту.



Ђорђевић, Куртовић, Радоњић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Пашић у 16. и Куртовић у 34. и 84. минуту.

122


30.05.1954. Жељезничар-Мачва 5:0.



Стрелци: Куловић у 30. и 81., Пашић у 39., Бајрами у 56. и

Куртовић у 69. минуту.

06.06.1954. Ловћен-Жељезничар 0:1.




14.06.1954. Жељезничар-Загреб 4:2.



Стрелци: Радоњић у 5., Пашић у 27. и Куловић у 54. и 87. минуту.

Друга лига

НК Загреб (Загреб) 18 10 4 4 35:18 24


Вележ (Мостар) 18 11 1 6 41:22 23

Мачва (Шабац) 18 8 4 6 39:29 20


Напредак (Крушевац) 18 8 2 8 33:23 18

Ловћен (Цетиње) 18 5 7 6 25:28 17

Браник (Марибор) 18 6 4 8 30:45 16

Борац (Бања Лука) 18 5 2 11 20:46 12


Жељезничар: Спасоје Абрамовић 17/1, Душан Убовић 17,

Сулејман Куловић 17/15, Илијас Пашић 16/12, Томислав Радоњић 11/2,

Менсур Бајрами 11/3, Ђорђе Ђорђевић 11, Славко Дугоњевац 9, Душан

Кочан 9, Славко Вребац 8, Анто Мартиновић 8, Вјекослав Крањц 8,

Марко Вребац 8, Вахдет Куртовић 6/3, Мурис Ћишић 5, Станислав

Колак 5, Бранислав Миленковић 4/1, Јосип Бабић 4, Ферид Салиховић 2,

Борислав Гојковић 2/1, Нусрет Трбић 2, Асим Имамовић 2/2, Слободан

Митрић 1, Светислав Шух 1, Спасић 1/1.

Тренери: Бакотић, Бранислав Хрњичек.

Победом у Бањалуци истакнута је кандидатура за сами врх.

Жељо је потом декласирао Мачву, а Куртовић је постигао само

један гол, али најлепши, ремек дело, када је лопту примио на центру и

сручио се неодољиво према голу. Сјајним дриблинзима прешао је целу

одбрану Мачве и голмана, уз урнебесне повике гледалаца, затресао

мрежу. Остале голове постигли су Куловић два, Пашић и Бајрами.

Жељо је незадрживо ишао ка Првој савезној лиги.

123


Последње коло играо је Жељо пред својом публиком и требала

му је победа од 6:0 да био био и првак Друге лиге. Они који не познају

публику сарајевског Жељезничара тешко могу да дочарају слику

недељног изгледа на Грбавици. За илустрацију треба рећи да 5000

чланова редовно плаћају чланарину и присуствују и најмањој утакмици

својих љубимаца, а има их још толико који су у својим чланским

дужностима мање дисциплиновани. Од испадања из Прве савезне лиге

публика је верно пратила напоре својих љубимаца и после чекања од

осам година с њима поделила радост враћања у највиши разред. Сем

Бајрамија нико нема ни 23 године. Преко 16000 гледалаца одушевљено

је пратило утакмицу против Загреба. Жељо није постао првак Друге

лиге, али је ушао у Прву савезну лигу, јер су улазила два члана.

Илијас Пашић (1933) дошао у Жељезничар из сарајевске

Романије, где га је запазио и у клуб довео Бранко Шалипур. Убрзо је

постао играч репрезентативног формата, крило какво се ретко рађа,

најбољи левокрилни нападач у историји клуба. То је потврдио и својим

играма у репрезентацији Југославије. Први је послератни фудбалер

Босне и Херцеговине који је заиграо за репрезентацију. Пашић је једна

од легенди Жељезничара. Први пут је отишао из Жељезничара у

Партизан, али се на молбу навијача вратио на Грбавицу. Касније је

наступао за Динамо, потом у Аустрији и Швајцарској.

124



125



Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Ђорђевић, М.

Вребац, Имамовић, Куртовић, Радоњић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелац. Пашић у 33., 65. и 68. минуту.

12.09.1954. Партизан-Жељезничар 3:1.


Ђорђевић, Куртовић, Радоњић, Куловић, Бајрами, Прело.

Стрелац: Куртовић у 12. минуту.


Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Митрић, М. Вребац,

Убовић, Куртовић, Радоњић, Куловић, Ђорђевић, Прело.

Стрелци: Прело у 17. и Радоњић у 69. и 81. минуту.





10.10.1954. Жељезничар-Сарајево 1:6.


Ђорђевић, Прело, Радоњић, Куловић, Имамовић, Пашић.


126



Жељезничар: Колак, М. Вребац, Абрамовић, Убовић, Куловић,

Ђорђевић, Трбић, Митрић, Мартиновић, Радоњић, Пашић.



Жељезничар: С. Вребац, Абрамовић, Ханџић, Имамовић, М.

Вребац, Ђорђевић, Трбић, Радоњић, Куловић, Бајрами, Пашић.

Стрелац: Пашић у 44. и 84. минуту.

07.11.1954. Војводина-Жељезничар 0:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Имамовић, М.

Вребац, Ђорђевић, Радоњић, Убовић, Куловић, Бајрами, Пашић.

14.11.1954. Жељезнићар-БСК 0:2.


Вребац, Ђорђевић, Радоњић, Убовић, Куловић, Бајрами, Пашић.



Вребац, Ђорђевић, Трбић, Убовић, Радоњић, Прокић, Прело.

Стрелац: радоњић у 48. минуту.



Вребац, Ђорђевић, Куловић, Убовић, Радоњић, Бајрами, Трбић.



Вребац, Ђорђевић, Куловић, Убовић, Радоњић, Бајрами, Пашић.

Стрелци: Пашић у 57. и Радоњић у 68. минуту.



Вребац, Ђорђевић, Куловић, Убовић, Радоњић, Бајрами, Прело.



Вребац, Ђорђевић, Убовић, Куртовић, Радоњић, Ханџић, Пашић.

Стрелац: Ханџић у 42. минуту.

20.03.1955. Жељезничар-Партизан 1:3.

Жељезничар: С. Вребац, Ханџић, Абрамовић, Имамовић, М.

Вребац, Ђорђевић, Трбић, Радоњић, Куртовић, Куловић, Пашић.


127




Вребац, Убовић, Трбић, Пашић, Куловић, Ханџић, Куртовић.




Вребац, Убовић, Куртовић, Трбић, Куловић, Ханџић, Пашић.

Стрелци: Пашић у 1. и 31., аутогол у 55., Ханџић у 75. и

Куртовић у 78. минуту.

17.04.1955. Сарајево-Жељезничар 2:3.



Стрелци: Ханџић у 35., Пашић у 46. и Куловић у 67. минуту.







Вребац, Убовић, Куртовић, Радоњић, Ханџић, Трбић.

18.05.1955. Жељезничар-Војводина 1:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Имамовић,

Шијаковић, Убовић, Куртовић, Трбић, Куловић, Ханџић, Пашић.


22.05.1955. БСК-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Абрамовић, Имамовић, Ханџић,

Убовић, Куртовић, Трбић, Куловић, Ђорђевић, Пашић.


Жељезничар: Радовановић, Крањц, Абрамовић, Имамовић,

Ханџић, Убовић, Куртовић, Јоцић, Куловић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Куловић у 57. и Трбић у 71. минуту.



Убовић, Куртовић, Радоњић, Куловић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Радоњић у 2. и 36. и Пашић у 50. минуту.

128









Прва лига

Хајдук (Сплит) 26 16 6 4 69:27 38

БСК (Београд) 26 15 6 5 61:43 36

Динамо (Загреб) 26 14 6 6 54:49 34


Партизан (Београд) 26 12 6 8 58:36 30

Војводина (Нови Сад) 26 10 9 7 48:36 29

Сарајево (Сарајево) 26 11 6 9 50:36 28


НК Загреб (Загреб) 26 9 6 11 34:44 24



Пролетер (Осијек) 26 6 7 13 29:51 19

Вардар (Скопље) 26 5 8 13 24:41 18


Славко Вребац 24, Спасоје Абрамовић 24, Душан Убовић 24,

Сулејман Куловић 23/4, Асим Имамовић 22, Вјекослав Крањц 21, Илијас

Пашић 20/14, Марко Вребац 19, Томислав Радоњић 19/6, Вахдет

Куртовић 17/2, Нусрет Трбић 16/1, Ђорђе Ђорђевић 15, Мехмед Ханџић

14/5, Менсур Бајрами 10, Неђо Прело 5/1, Анто Мартиновић 1,

Станислав Колак 1, Богдан Радовановић 1, Слободан Митрић 1,

Владимир Шијаковић 1, Мирко Јоцић 1.

Тренер: Првослав Драгићевић.

Жељо је може се рећи добро стартовао у елитном фудбалском

друштву. Против Динама је добро одиграо, а Партизану је као гост дао

гол и одолевао дуго да би пред крај био поражен.

Онда је уследила најлепша утакмица ове сезоне у Сарајеву када

је Жељезничар савладао Хајдук резултатом 3:2.

Треба рећи да је у својој првој прволигашкој сезони Жељезничар

већ био победио Хајдук и Црвену звезду. Међутим, сада после скоро

једне деценије у међувремену у фудбалским круговима настала је

„велика четворка“ којој су припадали Црвена звезда, Партизан, Динамо

и Хајдук. То су уствари били клубови који су уживали не само

симпатије него и привилегије па их је било тешко победити, а камоли

ући са њима у трку за шампионску титулу.

129


У својој повратничкој сезони у Прву савезну лигу Жељо је

победио једног из „велике четворке“ сплитски Хајдук. Тешко је то тада

било ако знамо како се гледало на те привилеговане клубове.

08.08.1955. Жељезничар-УДА (Праг) 2:2, пријатељска.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Ханџић, Имамовић, М. Вребац,


Стрелци: Куртовић у 37. и Куловић у 76. минуту.

Интернационална утакмица на Грбавици играна је пред 20

хиљада гледалаца између домаћина и чехословачког првака предвођена

светским звездама Масопустом, Дворжаком, Плускалом...




Стрелци: Куловић 3 гола и Бајрами 1 гол.




Стрелци: Куловић у 80., Куртовић у 83. минуту.

130


Стоје: Бајрами, Куловић, Куртовић, Прело, Крањц, Радоњић, Убовић.

Чуче: С. Вребац, Абрамовић, Ђорђевић, М. Вребац.

131



Управа ФК Жељезничар

Председник: Раде Шкобић.

Технички референт: Лео Корошец.

Шеф стручног штаба: Првослав Драгићевић.

Помоћни тренер: Менсур Бајрами.

Клупски лекар: Др Аца Додер.

Новодошли играчи: Ристо Буквић из осијечког Пролетера, крило,

и Бранко Туцаковић из ФК Зеница, навални играч, Фахрудин Фазлагић

из чапљинског Борца, играо на месту бека.

132



Жељезничар: С, Вребац, Крањц, Ханџић, Имамовић, М. Вребац,


Стрелци: Радоњић у 7., Трбић у 34. и Куловић у 61. минуту.






Убовић, Куртовић, Трбић, Куловић, Радоњић, Пашић.

Стрелац: Трбић у 42. минуту.





Жељезничар: Колак, Крањц, Абрамовић, Имамовић, Ханџић,

Убовић, Куртовић, Радоњић, Јоцић, Трбић, Пашић.

Стрелац: Радоњић у 75. минуту.


Жељезничар: Бабић, Крањц, Ханџић, Ђорђевић, М. Вребац,


Стрелац: Куртовић у 55. минуту.

133

134





Стрелци: Куловић у 58. и 76. и Пашић и 87. минуту.


Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Ханџић, Ђорђевић, М. Вребац,

Убовић, Фазлагић, Трбић, Куловић, Радоњић, Пашић.



Трбић, Куртовић, Фазлагић, Куловић, Радоњић, Пашић.




Убовић, Куртовић, Фазлагић, Куловић, Трбић, Пашић.

Стрелац: Кулоовић у 34. минуту.



Трбић, Куртовић, Фазлагић, Куловић, Радоњић, Пашић.




Софраџија, Куртовић, Радоњић, Куловић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Трбић у 14. и аутогол у 88. минуту.



Софраџија, Куртовић, Радоњић, Куловић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Куловић у 31., Куртовић у 39. и Ханџић у 81. минуту.

Душан Кочан, регистрован априла 1956. године.



Софраџија, Куртовић, Туцаковић, Куловић, Трбић, Пашић.

11.03.1956. Жељезничар-Пролетер 3:0 п.ф.ф.


Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Имамовић, М. Вребац,

Софраџија, Куртовић, Буквић, Куловић, Туцаковић, Пашић.




Софраџија, Буквић, Дервишевић, Куловић, Туцаковић, Пашић.


Жељезничар: Бабић, Кочан, Ханџић, Крањц, М. Вребац, Убовић,

Буквић, Имамовић, Куловић, Софраџија, Пашић.



Софраџија, Буквић, Радоњић, Куловић, Убовић, Пашић.




Софраџија, Буквић, Радоњић, Куловић, Дервишевић, Пашић.

Стрелац: Буквић у 88. минуту.




Стрелци: Куловић и Буквић.







Вребац, Софраџија, Диздаревић, Ханџић, Куловић, Буквић, Пашић.



Софраџија, Диздаревић, Фазлагић, Куловић, Буквић, Пашић.

Стрелци: Куловић у 3., Диздаревић у 32., аутогол у 65., Ханџић у

69. и 80. минуту.


Жељезничар: С. Вребац, Терзић, Ханџић, Имамовић, М. Вребац,

Софраџија, Фазлагић, Буквић, Куловић, Басара, Пашић.

Стрелци: Буквић у 8. и Пашић у 62. минуту.

135


09.06.1956. Жељезничар-БСК 2:2.

Жељезничар: С. Вребац, Терзић, Крањц, Фазлагић, М. Вребац,

Имамовић, Буквић, Радоњић, Куловић, Басара, Пашић.

Стрелци: Имамовић у 30. и Буквић у 47. минуту.

Прва лига




Динамо (Загреб) 26 12 4 10 42:47 28



Вележ (Мостар) 26 8 9 9 42:41 25

НК Загреб (Загреб) 26 10 4 12 45:39 24


БСК (Београд) 26 8 8 10 41:45 24


Хајдук (Сплит) 26 9 5 12 52:39 23


Пролетер (Осијек) 26 5 1 20 29:94 11

Вјекослав Крањц (1932) 25, Илијас Пашић (1933) 25/3, Мехмед

Ханџић (1932) 23/4, Сулејман Куловић (1930) 24/8, Марко Вребац (1928)

24, Славко Вребац (1929) 20, Асим Имамовић (1931) 16/1, Томислав

Радоњић (1930) 17/2, Нусрет Трбић (1931) 14/3, Вахдет Куртовић (1933)

14/2, Душан Убовић (1934) 13, Хамид Софраџија (1929) 12, Ристо

Буквић (1933) 11/5, Ђорђе Ђорђевић (1929) 9, Фахрудин Фазлагић

(1938) 7, Јосип Бабић (1927) 4, Бранко Туцаковић (1933) 3, Спасоје

Абрамовић (1921) 2, Азиз Дервишевић (1932) 2, Душан Кочан (1934) 2,

Ахмет Диздаревић (1939) 2/1, Драгољуб Басара 2, Исмет Терзић 2,

Станислав Колак (1936) 1, Мирко Јоцић (1935) 1.

Отишли из клуба: Вахдет Куртовић у загребачки Динамо,

Сулејман Куловић и Бранко Туцаковић у зенички Челик, Мирослав

Билош у Раднички-Вогошћа, Мирко Јоцић, Кемал Чапин и Сафет

Мемишевић у Романију, Рудолф Лајнгертнер у Пофалички.

136


10.08.1955. Жељезничар-Братство (Травник) 5:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Ханџић, Абрамовић, Ђорђевић,


Стрелци Пашић 2, Куртовић, Трбић и Радоњић по 1 гол.

14.08.1955. Вележ (Мостар)-Жељезничар 2:1.



Стрелац Куртовић у 44. минуту.

137


Жељезничар 1955. године, стоје с лева: Душко Убовић, Милан Денковић, Нусрет

Трбић, Лујо Крањц, Марко Вребац и Сулејман Куловић. Клече: Вахдет Куртовић,

Томислав Радоњић, Станислав Колак, Асим Имамовић и Мирко Јоцић.

138



Новом реорганизацијом укинуте су Друга лига и републичке лиге

а формиране су Међурепубличке лиге са четири зоне.

Друга зона једина је имала две подгрупе „А” и „Б” чији су прваци

на крају првенства играли финале за првака Друге зоне.

Дошли у Жељезничар: Ћазим Кустурица из Босна-Сарајево,

Мухамед Паћука из Будућност-Титоград, Раде Матић и Груја Матић из

Сарајева, Миленко Кртолица из Саобраћајац-Сарајево.

139


19.08.1956. Жељезничар-Јединство (Би) 6:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Убовић, М. Вребац,

Имамовић, Диздаревић, Кустурица, Ханџић, Паћука, Буквић.

Стрелци: Ханџић у 7., 70. и 83., Буквић у 59. и 75. минуту.

26.08.1956. Борац (Ча)-Жељезничар 2:1.


Софраџија, Диздаревић, Кустурица, Ханџић, Паћука, Пашић.

Стрелац: Диздаревић у 39. минуту.

02.09.1956. Зеница-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Имамовић, Ханџић,

Софраџија, Фазлагић, Кустурица, Паћука, Буквић, Пашић.

09.09.1956. Борац (БЛ)-Жељезничар 1:3.


Имамовић, Диздаревић, Буквић, Кустурица, Ханџић, Софраџија.

Стрелци: Кустурица у 26. и Буквић у 89. и 90. минуту.



Имамовић, Диздаревић, Буквић, Радоњић, Ханџић, Пашић.

Стрелци: Имамовић у 5. и Диздаревић у 46. минуту.

23.09.1956. Жељезничар-Искра 4:0.


Убовић, Диздаревић, Кустурица, Фазлагић, Буквић, Пашић.

Стрелци: ....................

140


30.09.1956. Жељезничар-Јединство (Бр) 5:0.


Убовић, Фазлагић, Кустурица, Басара, Паћука, Буквић.

Стрелци: Басара у 34., Фазлагић у 70. и 71. и Буквић у 74. и 76. м.


Стрелац: Паћука у 83. минуту.



Имамовић, Фазлагић, Басара, Кокот, Крошњар, Буквић.

Стрелци: Кокот у 3., 7. и 53. минуту.

21.10.1956. Вележ (Нв)-Жељезничар 2:0.


Имамовић, Фазлагић, Буквић, Кокот, Крошњар, Басара.

28.10.1956. Жељезничар-Младост 1:0.


Радојчић, Фазлагић, Кокот, Јакшић, Паћука, Буквић.

Стрелац: Паћука у 42. минуту.

04.11.1956. Јединство (Би)-Жељезничар 2:4.


Радојчић, Буквић, Убовић, Кокот, Кустурица, Паћука.

Стрелци: Паћука у 23., Буквић у 27., Кустурица 70. и Кокот у 79.

11.11.1956. Жељезничар-Борац (Ча) 2:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Радојчић, М. Вребац,

Имамовић, Диздаревић, Кустурица, Фазлагић, Паћука, Буквић.

Стрелци: Диздаревић у 18. и Буквић у 82. минуту.

Дошли на полусезони: Миле Бјелогрлић из Јединство-Херцег

Нови, Ахмет Ибрахимпашић из Борац-Бања Лука.

24.03.1957. Жељезничар-Зеница 1:1.

Жељезничар: Бабић, Крањц, Кочан, Имамовић, Радојчић, Матић,

Буквић, Бјелогрлић, Ибрахимпашић, Убовић, Пашић.

Стрелац: Пашић 70. минуту.

31.03.1957. Жељезничар-Борац (БЛ) 3:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Имамовић, Радојчић,

Убовић, Буквић, Бјелогрлић, Кокот, Трбић, Пашић.

Стрелци: Буквић у 55., Пашић у 65. и Бјелогрлић у 87. минуту.

141

142


07.04.1957. Босна-Жељезничар 0:3.


Убовић, Буквић, Бјелогрлић, Ибрахимпашић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Бјелогрлић у 30., Ибрахимпашић у 47. и Пашић у 68.

14.04.1957. Искра-Жељезничар 1:2.


Убовић, Буквић, Бјелогрлић, Ибрахимпашић, Трбић, Пашић.

Стрелци: аутогол у 5. и Пашић у 65. минуту.

21.04.1957. Јединство (Бр)-Жељезничар 0:3.


Матић, Буквић, Диздаревић, Бјелогрлић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Пашић у 65. и 79. и Буквић у 61. минуту.


Жељезничар: С. Вребац, Рибар, Кочан, Имамовић, Радојчић,


Стрелци: Трбић у 5., 45. и 63., Пашић у 28. и 65., Буквић у 8.,

аутогол у 34., Бјелогрлић у 75. и Имамовић у 87. минуту.



Матић, Буквић, Бјелогрлић, Диздаревић, Трбић, Пашић.

Стрелац: Крањц у 65. минуту.

12.05.1957. Жељезничар-Вележ (Нв) 7:0.

Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Рибар, Радојчић, Матић,

Буквић, Бјелогрлић, Ибрахимпашић, Хаџиалијагић, Пашић.

Стрелци: Ибрахимпашић у 4. и 47., Бјелогрлић у 27. и 38., Пашић

у 55. и 83. и Буквић у 66. минуту.

19.05.1957. Младост-Жељезничар 1:2.


Матић, Буквић, Бјелогрлић, Ибрахимпашић, Хаџиалијагић, Пашић.

Стрелци: Ибрахимпашић у 11. и Буквић у 27. минуту.

Душан Кочан 21, Славко Вребац 20, Вјекослав Крањц 20/1, Ристо

Буквић 20/13, Ахмет Имамовић 18/2, Душан Убовић 14, Илијас Пашић

13/10, Владимир Радојчић 12, Марко Вребац 11, Ахмет Диздаревић 9/3,

Миле Бјелогрлић 9/5, Ћазим Кустурица 8/2, Мухамед Паћука 7/3,

Фахрудин Фазлагић 7/2, Нусрет Трбић 6/3, Растислав Матић 6, Ахмет

Ибрахимпашић 5/4, Мехмед Ханџић 5/3, Касим Кокот 5/4, Хамид

Софраџија 3, Драгољуб Басара 3/1, Милан Рибар 2, Ибрахом

Хаџиалијагић 2, Крошњар 2, Јосип Бабић 1, Томисалав Радоњић 1.

Тренер: Мирослав Брозовић.


II зона „А“ група


ФК Зеница (Зеница) 22 15 4 3 75:18 34

Борац (Бања Лука) 22 11 4 7 46:35 26

Слобода (Тузла) 22 9 4 9 26:27 22

Вележ (Невесиње) 22 9 3 10 34:45 21

Слога (Добој) 22 6 8 8 36:52 20

Младост (Приједор) 22 7 5 10 25:36 19

Борац (Чапљина) 22 8 3 11 30:44 19

Јединство (Брчко) 22 8 2 12 46:49 18

Јединство (Бихаћ) 22 8 2 12 34:60 18

Босна (Високо) 22 7 3 12 33:52 17

Искра (Бугојно) 22 5 4 13 23:39 14

Финале за првака Друге зоне

27.05.1957. Жељезничар-Ловћен (Цетиње) 2:0.



Стрелац Пашић оба гола.

02.06.1957. Ловћен (Цетиње)-Жељезничар 0:0.


Матић, Буквић, Диздаревић, Рибар, Трбић, Пашић.

Куп железничара

Ове године у Купу је учествовало пет екипа и кажу да је био

најјачи до сада. Играло се по двоструком бод систему.

Учесници: Работнички Скопље, Спартак Суботица, Локомотива

Загреб, Љубљана, Жељезничар Сарајево.


Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Матић 1, Матић 2, Кочан,

Имамовић, Фазлагић, Убовић, Кокот, Радојчић, Диздаревић.

Стрелци: Убовић 2 гола и Фазлагић 1 гол.



Стрелци: Убовић у 50. и Диздаревић у 82. минуту.

17.12.1956. Љубљана-Жељезничар 3:2.

Жељезничар: Бабић, Крањц, Кочан, Јанковић, Радојчић, Р. Матић

(Авдичевић), Фазлагић, Диздаревић, Рибар, Убовић, Басара (Г. Матић).

Стрелци: Фазлагић и Г. Матић.

03.02.1957. Спартак-Жељезничар 4:2, стрелци: Радојчић, Гузина.

17.02.1957. Жељезничар-Локомотова 2:0.


03.03.1957: Жељезничар-Љубљана 5:0.

143

144


Квалификације за улазак у Прву лигу

16.06.1957. Борово-Жељезничар 3:0.


Матић, Буквић, Бјелогрлић, Ибрахимпашић, Трбић, Пашић.

23.06.1957. Жељезничар-Сплит 3:1.


Убовић, Буквић, Диздаревић, Радоњић, Трбић, Пашић.

Стрелци: Буквић, Пашић, Трбић.




Стрелци: Трбић, Радоњић, Пашић.

07.07.1957. Жељезничар-Борово 0:1.



14.07.1957. Сплит-Жељезничар 1:2.


Рибар, Буквић, Ибрахимпашић, Радоњић, Диздаревић, Пашић.

Стрелци: Буквић у 13., Пашић у 60. минуту.



Рибар, Буквић, Диздаревић, Радоњић, Трбић, Пашић.



РНК Сплит (Сплит) 6 3 0 3 18:11 6

Борово (Борово) 6 3 0 3 9:13 6

Раднички (Крагујевац) 6 2 1 3 9:13 5

Славко Вребац 6, Вјекослав Крањц 6, Душан Кочан 6, Илијас

Пашић 6/3, Ахмет Имамовић 6, Владимир Радојчић 6, Ристо Буквић 6/2,

Нусрет Трбић 5/2, Ахмет Диздаревић 5/1, Томисалав Радоњић 5/1,

Душан Убовић 3, Ахмет Ибрахимпашић 2, Милан Рибар 2, Растислав

Матић 1, Миле Бјелогрлић 1.

Ристо Буквић, десно крило сарајевског

Жељезничара, пред почетак квалификација за улазак у

Прву лигу дипломирао је и постао инжењер агрономије.

Први инжењер међу фудбалерима у Босни и

Херцеговини. Иако редовно тренира и игра то му није

сметало да студије заврши на време, што је још један

доказ да фудбал не смета учењу само ако се то жели.


18.11.1956. Жељезничар-Зеница (Зеница) 1:1, (1:3 пенали).

Жељезничар: С. Вребац, Кочан, Крањц, Радојчић, М. Вребац,

Имамовић, Диздаревић, Кокот, Паћука, Кустурица, Буквић.

Стрелац: Касим Кокот.

145


Стоје: Мирослав Брозовић, тренер, Душан Убовић, Милан Рибар, Томислав

Радоњић, Славко Вребац, Душко Кочан, Вјекослав Крањц, Ахмет Ибрахимпашић.

Чуче: Ристо Буквић, Ахмет Диздаревић, Асим Имамовић, Илијас Пашић.

Асим Имамовић члан репрезентације 1958. године

146



Зонско првенство затим два круга квалификација и Куп – то је

довољно да играчи Жељезничара буду преморени. Кратак одмор на

Борачком језеру је само одмор од градске прашине и фудбала. Иначе

кондициони тренер Ђорђе Радојевић има пуне руке посла јер

свакодневно са играчима ради и пре и после подне.

Засад је Жељо без дугова, али каса је у таквом стању да би за

кратко време једва удовољила зонским прохтевима. Јер осим редовних

издатака треба пара и за трибине, које су дотрајале и вапе за поправком.

Терен је покривен одличном травом.

Екипа је у односу на прошлу сезону појачана са четири играча:

Осман Јусуфбеговић и Асим Карајица из Сарајева, Стеван Красојевић из

новопазарске Дежеве и Слободан Злопаша из Ловћена. Потом је

Ђорђевић дошао са одслужења војног рока, а Марцел Жиганте бивши

играч Радничког-Београд, Драго Смајловић из Слога-Сарајево.

Рачуна се на омладинце Ахмета Диздаревића и Касима Кокота.

Отишли: Миле Бјелогрлић у Сарајево, Мехмед Ханџић у Вележ,

и Хамид Софраџија, није познато где.

147




Матић, Фазлагић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Буквић, Пашић.

Стрелац: Ибрахимпашић у 43. минуту.



Матић, Фазлагић, Буквић, Ибрахимпашић, Диздаревић, Пашић.



Жељезничар: С. Вребац, Рибар, Кочан, Имамовић, Радојчић,

Ђорђевић, Фазлагић, Буквић, Ибрахимпашић, Диздаревић, Пашић.

Стрелци: Диздаревић у 10., Буквић у 43., Пашић у 56. и 60. и

Ибрахимпашић у 90. минуту.



Ђорђевић, Фазлагић, Буквић, Ибрахимпашић, Диздаревић, Пашић.

Стрелци: Диздаревић у 53. и Буквић 78. минуту.


Жељезничар: Бабић, Крањц, Кочан, Имамовић, Радојчић, Рибар,

Буквић, Убовић, Ибрахимпашић, Диздаревић, Пашић.

Стрелци: Ибрахимпашић у 50. и 80. минуту.

148



Жељезничар: Бабић, Крањц, Кочан, Рибар, Радојчић, Имамовић,

Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.

Стрелци: Жиганте у 16., Ибрахимпашић у 60. и аутогол у 82. м.




Стрелци: Буквић у 34. и 58. и Жиганте у 75. минуту.




Стрелци: Ибрахимпашић у 40. и Буквић у 75. минуту.


Жељезничар: Бабић, Крањц, Рибар, Имамовић, Кочан, Радојчић,

Фазлагић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте, Буквић.



Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Кочан, Имамовић, Јусуфбеговић,

Рибар, Буквић, Диздаревић, Кокот, Жиганте, Пашић.

Стрелац: Жиганте у 20. минуту.


Жељезничар: Бабић, Рибар, Карајица, Имамовић, Јусуфбеговић,

Матић, Фазлагић, Буквић, Диздаревић, Жиганте, Пашић.


Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Карајица, Рибар, Јусуфбеговић,

Матић, Буквић, Имамовић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.

Стрелци: Крањц у 55., Пашић у 73. и Матић у 76. минуту.


Жељезничар: С. Вребац, Крањц, Карајица, Рибар, Јусуфбеговић,

Матић, Буквић, Имамовић, Кокот, Жиганте, Пашић.

Стрелац: Кокот у 50. минуту.

У паузи првенства пред пролећни део Жељезничар је појачан

новим голманом Василијем Радовићем из цетињског Ловћена.



Матић, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.

149





Стрелци: Пашић у 10., Буквић у 19. и Јусуфбеговић у 85. минуту.






Жељезничар: Радовић, Рибар, Карајица, Имамовић, Јусуфбеговић,

Матић, Буквић, Диздаревић, Радојчић, Жиганте, Пашић.

Стрелци: Жиганте у 7. и Буквић у 37. минуту.



Матић, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Радојчић, Пашић.

Стрелци: Пашић у 18. и 57., Буквић у 54., Ибрахимпашић у 73., и

Јусуфбеговић у 76. минуту.




Стрелци: Пашић у 18. и Буквић у 32. минуту.



Матић, Буквић, Диздаревић, Кокот, Радојчић, Пашић.

Стрелци: Јусуфбеговић у 30., 33. и 67. и Кокот у 80. минуту.



Матић, Буквић, Диздаревић, Радојчић, Пашић, Хаџиалагић.


06.04.1958. Жељезничар-ОФК Београд 0:0.





Матић, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Радојчић, Жиганте.


150



Жељезничар: Радовић, Радојчић, Карајица, Имамовић,

Јусуфбеговић, Рибар, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте,

Пашић. Стрелац: Пашић у 35. минуту.


Жељезничар: Радовић, Радојчић, Карајица, Имамовић,

Јусуфбеговић, Рибар, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте,

Пашић.


Жељезничар: Радовић, Радојчић, Карајица, Имамовић, Кочан,

Рибар, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.


Прва лига

Динамо (Загреб) 26 15 7 4 53:33 37





Вележ (Мостар) 26 11 4 11 40:42 26

Вардар (Скопље) 26 10 6 10 30:44 26


Хајдук (Сплит) 26 10 5 11 42:43 25


РНК Сплит (Сплит) 26 12 1 13 35:42 25


БСК/ОФК Београд (Бг) 26 6 8 12 27:50 20

НК Загреб (Загреб) 26 5 5 16 31:61 15

Асим Имамовић (1931) 26, Ристо Буквић (1929) 26/9, Илијас

Пашић (1933) 24/12, Ахмет Диздаревић (1939) 24/4, Ахмет

Ибрахимпашић (1934) 20/7, Милан Рибар (1930) 22, Владо Радојчић

(1932) 19, Марсел Жиганте (1929) 16/5, Осман Јусуфбеговић (1932) 16/5,

Асим Карајица (1933) 16, Растислав Матић (1935) 15/1, Вјекослав Крањц

(1932) 11/1, Душан Кочан (1934) 10, Василије Радовић (1938) 10, Јосип

Бабић (1927) 9, Славко Вребац (1929) 7, Фахрудин Фазлагић (1938) 6,

Касим Кокот (1939) 3/2, Ђорђе Ђорђевић (1929) 2, Душан Убовић (1934) 1.

Тренер Мирослав Брозовић. Технико Бранко Шалипур.

151


У краткој првенственој паузи, септембра 1957. године,

Жељезничар је гостовао у Пољској, где је одиграо три утакмице и однео

све победе (4:1, 1:0 и 3:0) уз гол разлику 8:1. На турнеји су сви играчи

оболели од грипа, а Радојчић је остао у болници у Олштину.

Онда је дошла утакмица на Грбавици против Црвене звезде пред

20.000 гледалаца која је уписана у историју Жељезничара. Пао је други

члан такозване „велике четворке“ и то убедљивим резултатом. Рајко

Митић је играо повређен, али то не умањује победу Жељезничара, а

сутра су осванули наслови: „Без Рајка нема ништа од Звезде“. Домаћи

фудбалери су били за класу бољи и заслужено освојили бодове.

Пролећни део првенства Жељезничар веома добро игра тако да

ни у Београду није поражен од Црвене звезде где је било нерешено 2:2.

152


04.07.1957. Жељезничар-Криваја (Завидовићи) 6:0.

09.07.1957. Босна (Високо)-Жељезничар 1:5.

25.09.1957. Жељезничар-Зеница (Зеница) 3:1.

22.10.1957. Жељезничар-Борац (Чапљина ) 11:1.

17.11.1957. Жељезничар-Слобода (Тузла) 2:1.

29.11.1957. Жељезничар-Вележ (Мостар) 3:1.

1/8 финала Куп Југославије



Матић, Буквић, Ибрахимпашић, Кокот, Пашић, Жиганте.

Стрелац: Ибрахимпашић 87. у минуту.


Василије Радовић

153



Пре почетка припрема за нову сезону, августа 1958. године, сви

играчи потписали су нове обавезе, и то: Радовић, Бабић, Радојичић,

Карајица, Јусуфбеговић, Имамовић, Рибар, Ибовић, Буквић, Смајловић,

Вујиновић, Бајић, Ибрахимпашић (сви на три године); Диздаревић,

Матић, Фазлагић и Кокот (сви на пет година); на две године имају

уговоре: Пашић, Крањц, Вребац, Жиганте и Красојевић (они нису

продужавали уговоре).

Отишли из клуба: Душан Кочан, Слободан Злопаша.

Дошли нови играчи: Ђуро Вујновић из Искра-Столац, Божидар

Јовичевић из Ловћен-Цетиње.

Жељезничар је овога лета био на турнеји у Западној Немачкој и

Холандији. До сада је Жељо играо само у Албанији и Пољској.

154



Жељезничар: Радовић, Крањц, Радојчић, Хамовић, Јусуфбеговић,

Матић, Жиганте, Смаjловић, Пашић, Диздаревић, Буквић.

Стрелци: Диздаревић у 52. и Пашић у 53. минуту.


Жељезничар: Радовић, Радојчић, Крањц, Имамовић,

Јусуфбеговић, Рибар, Жиганте, Диздаревић, Ибрахимпашић, Буквић.

Пашић. Стрелац: Жиганте у 58. минуту.


Жељезничар: Радовић, Радојчић, Крањц, Рибар, Јусуфбеговић,

Матић, Буквић, Кокот, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.



Жељезничар: Радовић, Радојчић, Крањц, Имамовић, Ибрахимбеговић,

Рибар, Буквић, Диздаревић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.


Жељезничар: Радовић, Радојчић, Рибар, Јусуфбеговић, Матић,

Фазлагић, Диздаревић, Смајловић, Жиганте, Пашић, Буквић.

Стрелци: Смаиловић у 9. и 52., Жиганте у 78. и Фазлагић у 89. м.


Жељезничар: Радовић, Крањц, Карајица, Имамовић,

Јусуфбеговић, Матић, Жиганте, Диздаревић, Радојчић, Смајловић,

Буквић. Стрелац: Жиганте у 66. и 79. минуту.

155

156



Жељезничар: Радовић, Крањц, Карајица, Радојчић, Јусуфбеговић,

Матић, Ибрахимпашић, Смајловић, Буквић, Жиганте, Пашић

(Диздаревић).


Жељезничар: Радовић, Крањц, Карајица, Красојевић,

Јусуфбеговић, Матић, Фазлагић, Смајловић, Ибрахимпашић, Жиганте,

Буквић. Стрелци: Крањц у 63. и Ибрахимпашић у 86. минуту.


Жељезничар: Радовић, Крањц, Карајица, Красојевић,

Јусуфбеговић, Матић, Ибрахимпашић, Смајловић, Пашић, Жиганте,

Буквић. Стрелци: Пашић и Ибрахимпашић.

16.11.1958. Жељезничар-Ријека 2:1.

Жељезничар: Радовић, Радојчић, Карајица, Рибар, Јусуфбеговић,

Матић, Буквић, Смаjловић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.



Жељезничар: Радовић, Радојчић, Крањц, Рибар, Јусуфбеговић,

Карајица, Буквић, Смајловић, Ибрахимпашић, Жиганте, Пашић.


Жељезничар: Бабић, Радојчић, Крањц, Матић, Вујиновић, Рибар,

Жиганте, Смаjловић, Буквић, Кокот, Тошић.


Жељезничар: Бабић, Крањц, Рибар, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Буквић, Смајловић, Радојчић, Жиганте, Пашић.

Стрелац: Смајловић у 9. минуту.


Жељезничар: Бабић, Рибар, Крањц, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Фазлагић, Буквић, Радојчић, Жиганте, Пашић.


Жељезничар: Радовић, Рибар, Крањц, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Буквић, Смајловић, Вујиновић, Жиганте, Пашић.

Стрелци: Смајловић у 33. и 63. и Пашић у 51. минуту.


Жељезничар: Радовић, Радојчић, Крањц, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Буквић, Смајловић, Вујиновић, Жиганте, Пашић.





Карајица, Буквић, Диздаревић, Смајловић, Жиганте, Пашић.



Јовичевић, Буквић (Опрашић), Смајловић, Вујиновић, Жиганте, Пашић.

Стрелац: Вујиновић у 8. минуту.



Карајица, Буквић, Вујиновић, Жиганте, Смајловић, Пашић.


Жељезничар: Бабић, Радојчић, Крањц, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Жиганте, Куловић, Вујиновић, Смајловић, Пашић..

14.06.1959. Ријека-Жељезничар 2:0.

Жељезничар: Бабић, Радојчић, Крањц, Матић (Рибар),

Јусуфбеговић, Караица, Буквић, Диздаревић, Куловић, Смајловић,

Пашић.


Жељезничар: Бабић (Радовић), Фазлагић, Радојчић, Матић,

Јусуфбеговић, Карајица, Буквић, Диздаревић (Жиганте), Куловић,

Смајловић, Кокот.

Стрелци: Жиганте у 56., Смајловић у 57. и 68. и Рибар у 60. м.

Прва лига





Динамо (Загреб) 22 9 4 9 35:28 22

Вележ (Мостар) 22 10 2 10 35:38 22

Хајдук (Сплит) 22 7 7 8 33:35 21

Ријека (Ријека) 22 8 4 10 29:44 20




Вардар (Скопље) 22 4 3 15 23:47 11

157


Ристо Буквић 21, Осман Јусуфбеговић 20, Растислав Матић 19,

Марцел Жиганте 20-1/6, Драго Смајловић 18/7, Илијас Пашић 18/6,

Вјекослав Крањц 18/1, Владимир Радојчић 17, Василије Радовић 16-1,

Асим Карајица 14, Милан Рибар 9-1/1, Ахмет Ибрахимпашић 8/2, Ахмет

Диздаревић 8/1, Ђуро Вујиновић 6/1, Јосип Бабић 6, Фахрудин Фазлагић

4/1, Асим Имамовић 3, Касим Кокот 3, Сулејман Куловић 3, Стеван

Кресојевић 2, Хамовић 1, Божидар Јовичевић 1, Тошић 1, Хусеин

Опрашић 0-1.

Тренер: Мирослав Брозовић.

Дошао у клуб нови играч, у мају, пред крај сезоне, Сулејман

Куловић из Раднички-Зеница.

Све у свему лоше одиграна сезона и силазак у Другу лигу. Нико

није тада могао да претпостави да ће Жељезничар следеће три

првенствене сезоне бити у Другој лиги. На крају крајева имао је баш

добар тим састављен од искусних играча. Хајдук је још једном поражен.

1/16 финала

03.12.1958. ОФК Београд-Жељезничар 1:2.


Крањц, Буквић, Смајловић, Кокот (Фазлагић), Жиганте, Пашић.

Стрелци: Жиганте у 21., Буквић у 42. минуту.

1/8 финала



Матић, Буквић, Смајловић, Ибрахимпашић (Механџић), Жиганте,

Пашић. Стрелци Буквић у 51. и аутогол у 83. минуту.

158


У оквиру Жељезничарског првенства Европе у Сарајеву је

одиграна утакмица Југославија-Турска 6:0. За Југославију су играли

фудбалери из Жељезничара: Осман Јусуфбеговић, Асим Имамовић,

Ахмет Ибрахимпашић, Ристо Буквић и Марцел Жиганте.

Марцел Жиганте (1929-2015) рођен на Сушаку, наступао за

Сарајево, београдски Раднички, а од 1957. до 1960. године за

Жељезничар. Потом је тренер какањског Рудара и требињског Леотара,

да би 1966. године преузео Жељезничар као тренер. Од 1968. до 1972.

године тренира ФК Бор када је клуб бележио најбоље резултате у својој

историји. Касније водио је Челик из Зенице.

Марцел Жиганте

На крају сезоне отишли су: Илијас Пашић, Стеван Красојевић.

159


160


Жељезничар је почео интезивне припреме, јула 1959. године, под

руководством новог тренера Бајрамија и проф. Радојевића. На окупу је

преко 30 играча: Вребац, Бабић, Радовић, Радојчић, Фазлагић,

Јовичевић, Рибар, Матић, Карајица, Јусуфбеговић, Бајић, инж. Буквић,

Жиганте, Вујковић, Куловић, Смајловић, Кокот, Диздаревић, Опрашић,

Ђуришић, затим нови играчи Војислав Глушиновић и Јусуф Владовић

из Претиса, Мирко Гашић из Металац-Коњиц, Звонко Дуспара из

Босанског Брода, Јовица Радовић из Работничког и Петар Васић из

Црвене звезде.

Жељезничар је пријавио и једну екипу која ће се такмичити у

зонској лиги ван конкуренције, тако да ће сви играчи имати довољан

број утакмица током сезоне.

На место Јусуфбеговића који одлази на одслужење војног рока, у

тим ће ући млади Кокот.

У паузи првенства јануара 1960. тренер Жељезничара постао је

Бранко Станковић до тада тренер млађих категорија Црвене звезде.

Половином новембра 1959. године због неуспеха Жељезничара

одржана је ванредна Скупштина на којој је изабран нов Управни одбор.

Председник је Раде Шкобић.



Жељезничар: Бабић, Радојчић, Јовичевић, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Буквић, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Жиганте.

Стрелци: Смајловић у 7., Буквић у 12. и Жиганте у 69. минуту.


Жељезничар: Бабић, Радојчић, Јовичевић, Матић, Јусуфбеговић,

Карајица, Жиганте, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Буквић.

Стрелци: Смајловић у 40. и Куловић у 60. минуту.

13.09.1959. Жељезничар-Трешњевка 1:3.

Жељезничар: Бабић, Радојчић, Јовичевић, Рибар (Матић),

Јусуфбеговић, Карајица, Гашић, Смајловић, Куловић, Диздаревић,

Жиганте. Стрелац: Јусуфбеговић у 22. минуту.


Жељезничар: Чизмић, Фазлагић, Јовичевић, Опрашић (Рибар),

Јусуфбеговић, Матић, Буквић, Диздаревић, Куловић, Смајловић, Кокот.

Стрелци: Смајловић у 60. и Јусуфбеговић у 76. минуту.


Жељезничар: Вребац, Радојчић, Јовичевић, Рибар, Кокот, Матић,

Буквић, Диздаревић, Жиганте, Смајловић, Опрашић (Вујиновић).



Жељезничар: Вребац, Радојчић, Јовичевић, Карајица, Кокот,

Матић, Гашић (Вујиновић), Смајловић, Куловић, Диздаревић, Буквић.


161

162


01.11.1959. Жељезничар-Електрострој 2:1.

Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Радојчић, Кокот, Вујиновић,

Карајица, Гашић, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Буквић.

Стрелци: Смајловић у 73. и Гашић у 80. минуту.


Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Јовичевић, Матић, Радојчић,

Кокот, Гашић, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Буквић.

Стрелци: Диздаревић у 33. и Матић у 42. минуту.


Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Карајица, Кокот, Радојчић,

Матић, Буквић, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Јовичевић.

Стрелци: Смајловић у 54. и Караица у 72. минуту.


Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Карајица, Кокот (Рибар),

Радојчић, Матић, Буквић, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Јовичевић.

Стрелац: Смајловић у 58. и 75. минуту.

06.12.1959. Вартекс-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Карајица, Куловић, Радојчић,

Матић, Гашић, Смајловић, Диздаревић (Осим), Буквић, Јовичевић.


Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Матић, Куловић, Радојчић,

Диздаревић, Јовичевић, Осим, Гашић, Радовић (Вујиновић), Буквић.




Рибар, Јовичевић, Смајловић, Гашић, Радовић, Буквић.


27.03.1960. Трешњевка-Жељезничар 0:0.


Рибар, Јовичевић, Смајловић, Гашић, Радовић, Буквић (Осим).


Жељезничар: Бабић, Фазлагић, Карајица, Куловић, Владовић

(Рибар), Скоковић, Буквић, Смајловић, Гашић, Радовић, Јовичевић.

Стрелци: Буквић у 30., Гашић у 32. и 87. и Јовичевић у 73. минуту.



Рибар, Опрашић (Вујиновић), Смајловић, Гашић, Радовић, Јовичевић.




Буквић (Рибар), Дуспара, Смајловић, Гашић, Радовић, Јовичевић.

Стрелци: Смајловић у 5., Бабић у 15. и Дуспара у 21. минуту.

15.05.1960. Електрострој-Жељезничар 0:2.

Жељезничар: Вребац, Фазлагић, Карајица, Куловић, Радојчић,

Буквић, Дуспара, Смајловић, Вујиновић, Радовић (Гашић), Јовичевић.

Стрелци: Јовичевић у 63. и Гашић у 78. минуту.



Буквић, Дуспара, Радовић, Вујиновић, Смајловић, Јовичевић.

Стрелац: Дуспара у 12. и 14. минуту.



Буквић, Дуспара, Гашић, Смајловић, Радовић, Јовичевић.


Жељезничар: Вребац (Бабић), Фазлагић, Карајица, Куловић,

Радојчић, Буквић, Дуспара, Смајловић, Гашић, Радовић, Јовичевић

(Осим). Стрелац: Дуспара у 76. минуту.

19.06.1960. Жељезничар-Вартекс 1:0.


Буквић, Дуспара, Смајловић, Вујиновић (Рибар), Шљивић, Јовичевић.

Стрелац: Рибар у 70. минуту.

Друга лига Запад

РНК Сплит (Сплит) 22 16 2 4 60:24 34

Трешњевка (Загреб) 22 13 3 6 43:29 29

Борац (Бања Лука) 22 13 2 7 55:34 28




Вартекс (Вараждин) 22 8 5 9 30:41 21


НК Загреб (Загреб) 22 8 3 11 46:54 19

Одред (Љубљана) 22 8 1 13 26:44 17

Игман (Илиџа) 22 6 2 14 32:46 14

Електрострој (Загреб) 22 4 3 15 22:53 11

163


Божидар Јовичевић 21/2, Драго Смајловић 21/10, Сулејман

Куловић 21/1, Владимир Радојчић 20, Ристо Буквић 20/3, Асим Карајица

18/1, Фахрудин Фазлагић 17, Јосип Бабић 14-1/1, Мирко Гашић 13-1/4,

Ахмет Диздаревић 12/2, Растислав Mатић 10-1/1, Јовица Радовић 10,

Славко Вребац 7, Касим Кокот 7, Осман Јусуфбеговић 4/2, Марцел

Жиганте 4/1, Звонко Дуспара 4/4, Ђуро Вујиновић 4-4, Хусеин Опрашић

3, Милан Рибар 2-3/1, Иван Осим 1-2, Јусуф Владовић 1, Ахмет Чизмић

1, Славко Шљивић 1, Алојз Скоковић 1.

У овој сезони промењено је три тренера: 1959. Менсур Бајрами,

1959-60. Димитрије Тадић, 1960. Бранко Станковић.

Осман Јусуфбеговић (1931) био је велика

нада сарајевског фудбала, али кажу да је тада

играло много добрих фудбалера на месту на којем

је и он наступао па зато није убележио ниједан

наступ у државном дресу. Био је резерва у Бечу

против Аустрије. Наступао за Сарајево и

Жељезничар потом је 1961. године отишао у

бањалучки Борац где је и завршио каријеру.

164

Стоје: Пашић, Ф. Фазлагић, Јусуфбеговић, Радовић, Карајица, Радојчић.

Чуче: Имамовић, Д. Смајловић, Матић, Диздаревић, Жиганте.


1/16 финала

01.12.1959. Жељезничар-Пролетер (Осијек) 1:0.

Жељезничар: Бабић, Ф. Фазлагић, Карајица, Кокот (Рибар),

Радојчић, Матић, Буквић, Смајловић, Куловић, Диздаревић, Јовичевић.

Стрелац: Драго Смајловић у 54. и 75. минуту.

1/8 финала


Жељезничар: Бабић, Ф. Фазлагић, Карајица, Куловић, Радојчић,

Матић, Буквић, Смајловић, Осим (Ј. Радовић), Диздаревић, Јовичевић.


1/4 финала


Жељезничар: Бабић, Матић, Карајица, Куловић, Радојчић, Ф.

Фазлагић (Буквић), Јовичевић, Смајловић, Гашић, Ј. Радовић, Дуспара.

Стрелац: Драго Смајловић у 84. минуту.

165


166


Нови играчи: Томислав Љубичић из Сутјеска-Никшић, Драган

Попадић из Сутјеска-Никшић, Мирсад Фазлагић из Борац-Чапљина,

Махмут Капиџић из Босна-Сарајево, Миљан Штака из Игман-Илиџа,

Адем Хаџић из Слога-Добој.

Из свог погона су нови играчи: Славко Шљивић, Томислав

Шипчић, Радован Мартиновић.

Василије Радовић, Крањц и Диздаревић били су у Армији и пред

првенство су скинули војничку униформу.

Мирсад Фазлагић (1943), млади првотимац Жељезничара, априла

1961. године, позван је у омладинску репрезентацију

Југославије за утакмицу против Источне Немачке.

Фазлагић нема још пуних 18 година и само полусезону

прволигашког стажа, а већ је својим играма запао за око

емисарима „великих“ клубова. У Жељезничару је

„девојка за све“, али му највише лежи место

центархалфа, с обзиром да се у тој улози наметнуо

селекторима. Фудбалску каријеру почео је у

чапљинском Борцу, а дошао је у Жељезничар, јер овде

игра његов старији брат Фахрудин већ неколико година.


Пријатељска утакмица, 19. мај 1960.: Жељезничар-СУД Америко (Монтевидео) 5:1.

Стоје: Владимир Радојчић, Асим Ферхатовић, Асим Карајица, Славко Вребац,

Божидар Јовичевић, Звонко Дуспара и Сулејман Куловић.

Чуче: Јовица Радовић, Иван Петковић, Драго Смајловић и Иван Осим. Као гости

наступали су Асим Ферхатовић (ФК Сарајево) и Иван Петковић (ФК Игман-Илиџа).

Капитен Куловић изводи „Плаву чету“ на терен.

167



Жељезничар: Вребац, М. Фазлагић, Јовичевић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Гашић, Вујиновић (М. Капиџић),

Смајловић, Хаџић. Стрелци: Дуспара у 5., Смајловић у 68. и Гашић у 82.

25.09.1960. Карловац-Жељезничар 0:1.


Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Шљивић, Гашић, Смајловић, Хаџић.

Стрелац: Шљивић у 28. минуту.


Жељезничар: Вребац, М. Фазлагић (М. Капиџић), Јовичевић,

Куловић, Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Радовић, Гашић, Смајловић,

Шљивић. Стрелци: Гашић, 21., 39. и 74. и Смајловић у 65. минуту.


Жељезничар: Вребац, Јовичевић, Шипчић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Радовић, Гашић, Смајловић, М. Капичић.

Стрелци: Дуспара у 15. и 40. и аутогол у 20. минуту.


Жељезничар: Вребац, Шипчић (Шљивић), Јовичевић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Радовић, Гашић, Смајловић, М. Капиџић.

Стрелци: Гашић у 15. и 63., Радовић у 69. и Капиџић у 77.


Жељезничар: Вребац, Јовичевић, Штака, Куловић, Јусуфбеговић,

Шљивић, Дуспара, Радовић, Гашић, Смајловић, М. Капиџић.

Стрелац: Капиџић у 62. минуту.

168




Јусуфбеговић, Штака, Хаџић (Шљивић), Радовић, Гашић, Смајловић, М.

Капиџић. Стрелци: Смајловић у 25. и Радовић 60. минуту.



Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Радовић, Гашић, Смајловић, М. Капиџић.

Стрелци: Смајловић у 2. и 57. минуту.


Жељезничар: Вребац (Бабић), М. Фазлагић, Јовичевић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Радовић, Гашић (Осим), Смајловић, М.

Капиџић. Стрелац: Радовић у 25. минуту.


Жељезничар: Бабић, М. Фазлагић, Јовичевић, Шљивић, Владовић

(Осим), Штака, Ф. Фазлагић, Дуспара, Радовић, Смајловић, Хаџић.

Стрелци: Дуспара у 20. и Смајловић у 26. минуту.


Жељезничар: Бабић, М. Фазлагић, Ф. Фазлагић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Шљивић (Мартиновић), Радовић,

Смајловић, Јовичевић. Стрелци: Јовичевић у 15. и 76., Јусуфбеговић у

67. и Мартиновић у 74. минуту.


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Јовичевић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Осим, Смајловић, Гашић, М. Фазлагић, Радовић

(М. Капиџић). Стрелци: Јусуфбеговић у 57. у 68. минуту.

19.03.1961. Жељезничар-Карловац 2:1.

Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Јовичевић, Куловић, М.

Фазлагић, Штака, Дуспара, Смајловић, Јусуфбеговић, Осим, М. Капиџић

(Гашић). Стрелци: Јусуфбеговић у 5. и 66. минуту.


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Јовичевић, М. Фазлагић,

Јусуфбеговић, Штака, Куловић, Смајловић, Радовић, Гашић, Осим.



Фазлагић, Штака, Дуспара (Радовић), Смајловић, Гашић, Осим, М.

Капиџић. Стрелци: Гашић у 10., Осим у 18. и Штака у 57. минуту.

169

170




Фазлагић, Штака, Радовић, Гашић, Дуспара (Љубичић), Смајловић,

Осим. Стрелци: Смајловић у 57. и Гашић у 64. минуту.



Фазлагић, Штака, Дуспара, Гашић, Јусуфбеговић, Радовић, Смајловић.

Стрелац: Јусуфбеговић у 18. минуту.


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Јовичевић, Штака,

Јусуфбеговић, М. Фазлагић, Дуспара, Смајловић, Гашић, Осим,

Куловић. Стрелац: Осим у 77. минуту.


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Јовичевић, Куловић,

Јусуфбеговић, Штака, Дуспара, Осим, Гашић, М. Фазлагић, М. Капиџић

(Диздаревић). Стрелац: Јусуфбеговић у 28. минуту.


Жељезничар: Радовић, Јовичевић, Крањц, Кокот, М. Фазлагић,

Штака, Гашић, Смајловић, Јусуфбеговић, Куловић, М. Капиџић

(Диздаревић). Стрелац: Смајловић у 89. минуту.


Жељезничар: Радовић, Јовичевић (Ф. Фазлагић), Крањц,

Куловић, Штака, Кокот, Гашић, Осим, Јусуфбеговић, Смајловић, М.

Капиџић. Стрелци: Јусуфбеговић у 24., Гашић у 48. и Капиџић у 88.

11.06.1961. Триглав-Жељезничар 1:1.

Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Крањц, Кокот, Арсланагић,

Штака, Мартиновић, Куловић, Гашић, Диздаревић (Радовић), М.

Капиџић. Стрелац: Гашић у 72. минуту.

Борац (Бања Лука) 22 14 6 2 51:22 34



Челик (Зеница) 22 9 5 8 31:27 23

Слобода (Тузла) 22 8 7 7 31.30 23

Вартекс (Вараждин) 22 9 3 10 32:38 21



Пролетер (Осијек) 22 8 4 10 29:34 20

НК Карловац (Карловац) 22 8 4 10 41:52 20

НК Загреб (Загреб) 22

Одред/Триглав (Љубљана) 22

7

1

3

7

12

14

43:54 17

22:47 9


Божидар Јовичевић 21/2, Сулејман Куловић 21, Миљан Штака

21/1, Драго Смајловић 20/8, Мирко Гашић 19-1/10, Осман Јусуфбеговић

18/8, Звонко Дуспара 16/4, Мирсад Фазлагић 16, Махмут Капиџић 12-

3/3, Јовица Радовић 12-2/3, Василије Радовић 11, Фахрудин Фазлагић

11-1, Славко Вребац 9, Иван Осим 8-2/2, Славко Шљивић 5-2/1, Адем

Хаџић 4, Јосип Бабић 2-1, Томислав Шипчић 2, Вјекослав Крањц 2,

Касим Кокот 2, Радован Мартиновић 1-1/1, Ахмет Диздаревић 1-2, Омер

Арсланагић 1, Ђуро Вујановић 1, Томислав Љубичић 0-1.

Тренери: 1960. Бранко Станковић, 1961. Јосип Домородски.

1/16 финала


Жељезничар: С. Вребац, Јовичевић, М. Фазлагић, Арсланагић, Ј.

Радовић, Јусуфбеговић, Куловић, Дуспара, Осим, Ханџић, Д. Смајловић,

Мартиновић.

Отишли су из клуба: Јусуфбеговић, Љубичић, док је Дуспара

паузирао због повреде.

171



Дошли су нови играчи: Мидхат Турчинхоџић из Братство-

Травник и Шефик Азабагић из Слобода-Тузла.

172

Стоје: Куловић, Диздаревић, Јусуфбеговић, Осим, Мирсад Фазлагић, Попадић.

Чуче: Д. Смајловић, Јовичевић, Бабић, Капиџић, Штака.



Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Крањц, М. Капиџић,

Куловић, Кокот, Азабагић, Гашић (Вујиновић), Смајловић, Осим,

Мартиновић.

Стрелци: Гашић, у 5. и 40., Смајловић у 6., 30. и 48. минуту.


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Крањц, М. Капиџић,

Куловић, Кокот, Дуспара, Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић

(Диздаревић).


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Крањц, Кокот, Куловић, Е.

Капиџић, Дуспара, Смајловић, Гашић, Осим, Мартиновић (Азабагић).

Стрелци: Смајловић у 18., Гашић у 40. и Азабагић у 56.

10.09.1961. Борово-Жељезничар 2:2.

Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Крањц, Е. Капиџић,

Куловић, Кокот, Дуспара, Гашић, Смаиловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: аутогол у 13. и Осим у 55. минуту.

17.09.1961. Жељезничар-Марибор 5:0.

Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић, Крањц, Кокот, Куловић, Е.

Капиџић, Дуспара, Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Ф. Фазлагић у 30., Смајловић у 43. и 85, Гашић у 45. и

Дуспара у 65. минуту.


Жељезничар: Радовић, Ф. Фазлагић (Мартиновић), Крањц, Кокот,

Куловић, Штака, Е. Капиџић, Гашић, Смајловић, Дуспара, Осим.

Стрелац: Дуспара у 57. минуту.

173



Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Кокот, Куловић, Е.


Стрелци: Осим у 20., Дуспара у 70. и Гашић у 80. минуту.

15.10.1961. Карловац-Жељезничар 0:0.


Капиџић, Дуспара, Смајловић, Гашић, Турчинхоџић (Вујиновић),

Азабагић.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц (Турчинхоџић), Кокот,

Куловић, Е. Капиџић, Дуспара, Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Смајловић у 5., 58. и 74. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Е. Капиџић, Куловић,

Кокот, Дуспара, Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Е. Капиџић 2 гола, Осим, Дуспара и Смајловић по 1 гол.



Капиџић, Дуспара, Гашић, Ј. Радовић (Смајловић), Осим, Азабагић.

Стрелац: Азабагић у 47. минуту.




Стрелац: Е. Капиџић у 62. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, М. Капиџић, Куловић,

Кокот, Дуспара, Е. Капиџић, Смајловић, Осим, Азабагић (Турчинхоџић).

Стрелци: Дуспара у 13., Осим у 48. и Турчинхоџић у 75. минуту.


Жељезничар: Радовић, Арсланагић, Крањц, М. Капиџић,

Куловић, Кокот, Дуспара, Е. Капиџић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Смајловић у 64., Осим у 76. и Дуспара у 78. минуту.

18.03.1962. Жељезничар-Борово 1:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Хот, Куловић, Е. Капиџић,

Дуспара, Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелац: Дуспара у 23. минуту.

174


25.03.1962. Марибор-Жељезничар 4:2.

Жељезничар: Радовић, Штака, М. Капиџић (Азабагић), Е.

Капиџић, Куловић, Кокот, Дуспара, Гашић, Диздаревић, Осим, Хот.

Стрелци: Осим у 23. и 46. минуту.



Капиџић, Дуспара, Гашић, Смајовић, Осим, Хот (Јовичевић).

Стрелци: Осим у 44., Јовичевић у 46., Гашић у 53. и Дуспара у 56.

и 66. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Куловић, Е.

Капиџић, Хот (Јовичевић), Дуспара, Смајловић, Осим, Кокот.

15.04.1962. Жељезничар-Карловац 5:1.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Кокот, Куловић, М.

Капиџић, Дуспара, Е. Капиџић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Смајловић у 7. и 62., Дуспара у 8., Е. Капиџић у 25. и

Осим у 75. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Кокот, Куловић, М.

Капиџић, Дуспара, Е. Капиџић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци. Осим у 76. и Азабагић у 78. минуту.



Капиџић, Дуспара (Матић), Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић.




Стрелци: Дуспара у 26., Гашић у 75. и Смајловић у 85. минуту.


Слобода (Тузла) 22 13 5 4 48:20 31


Челик (Зеница) 22 13 2 7 40:26 28

Марибор (Марибор) 22 10 4 8 33:33 24

НК Карловац (Карловац) 22 7 7 8 35:41 21


РНК Сплит (Сплит) 22 5 9 8 25:31 19


Борово (Борово) 22 4 7 11 29:46 15

Локомотива (Загреб)

Вартекс (Вараждин)

22

22

4

3

6

8

12

11

30:48 14

21:44 14

175


Василије Радовић 22, Сулејман Куловић 22, Вјекослав Крањц 21,

Касим Кокот 21, Иван Осим 21/10, Звонко Дуспара 21/12, Драго

Смајловић 20-1/14, Енвер Капиџић 19/4, Мирко Гашић 17/6, Шефик

Азабагић 17-2/3, Миљан Штака 16, Махмуд Капиџић 7, Фахрудин

Фазлагић 6/1, Радован Мартиновић 2-1, Илијас Хот 2, Ахмет

Диздаревић 1-1, Мидхат Турчинхоџић 1-2/1, Омер Арсланагић 1, Јовица

Радовић 1, Божидар Јовичевић 0-2/1, Ђуро Вујиновић 0-2, Растислав

Матић 0-1.

Тренер: Владимир Коњевод.

Мирсад Фазлагић омладински репрезентативац Југославије, у

новембру 1961. године, напустио је Грбавицу и преселио се на Кошево.

Отишли на крају сезоне: Попадић, Мартиновић, Паћука, Шљивић.

1/16 финала



Кокот, Дуспара, Гашић, Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелац: Кокот.

176


Жељо, 1962.: Азабагић, Штака, Крањц, Дуспара, Кокот, Капиџић, Гашић,

Д. Смајловић, Осим, Радовић, Куловић.

Први ред: Ђ. Смајловић, Штака, Радовић, Куловић, А. Чизмић, В. Крањц, Е. Капиџић.

Други ред: Диздаревић, М. Капиџић, Коњевод, Кокот, Р. Матић.

Трећи ред: Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

177



Жељезничар је после паузе од три такмичарске сезоне успео да се

врати у Прву савезну лигу где је одмах свим ривалима ставио до знања

да се ради о веома квалитетном тиму. На крају заузео је високо треће

место на табели разбивши и буквално такозвану „велику четворку“.

Испред њега на табели били су Партизан и Динамо, док су Црвена

звезда и Хајдук остали далеко испод на табели.

Влатко Коњевод јавно протестује да су његови играчи

запостављени када је у питању репрезентација. Јер Иван осим је мотор

напада тима, Драго Смајловић је најбољи стрелац лиге, док Звонко

Дуспара игра одлично.

178


Стоје: Гашић, Д. Смајловић, Осим, Радовић, Куловић, Крањц.

Чуче: Кокот, Р. Матић, М. Капиџић, Дуспара, Е. Капиџић.

Ивица Осим (1941) из Сарајева, дебитовао је у екипи

Жељезничара на Куп утакмици против Будућности 13. децембра 1959.

године. Током пролећног дела сезоне (1960) забележио је тек три

наступа, али је најављена велика звезда југословенског фудбала.

179




Матић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелац: Д. Смајловић у 31. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Е. Капиџић, Куловић, М.

Капиџић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Гашић у 10. и 66. минуту.



Капиџић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Кокот, Осим.




Капиџић, Кокот, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Д. Смајловић у 20. и Кокот у 39. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, М. Капиџић, Кокот, Куловић, Е.



Жељезничар: Радовић, Штака, Матић, Кокот, Куловић, Е.


Стрелци: Гашић у 64. и Дуспара у 85. минуту.

180



Жељезничар: Радовић, Штака, Матић, Кокот, Куловић (Ђ.

Смајловић), М. Капиџић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим,

Азабагић. Стрелци: Гашић у 62. и Д. Смајловић у 66. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Кокот, М. Капиџић, Е.





Стрелци: Гашић у 15., 61. и 84., Осим у 40., Д. Смајловић у 63. и

Штака у 82. минуту.



Капиџић, Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.



Матић, Кокот (М. Капиџић), Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Д. Смајловић у 25. и 44., Осим у 41., Гашић у 71. и

Дуспара у 83. минуту.




Стрелци: Д. Смајловић у 37. и Дуспара у 90. минуту.

09.12.1962. Жељезничар-Нови Сад 4:1.


Кокот, Ђ. Смајловић (Е. Капиџић), Гашић, Д. Смајловић, Осим,

Азабагић. Стрелци: Д. Смајловић у 30 и 61., Осим у 47. и Гашић у 80.


Жељезничар: Радовић, Штака (Ф. Фазлагић), Крањц, Матић,

Куловић, Е. Капиџић, Кокот, Дуспара, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Дуспара у 19. и Осим у 55. минуту.



Матић, Дуспара, Д. Смајловић, Кокот (Ђ. Смајловић), Осим, Азабагић.

181




Матић, Азабагић, Кокот (М. Капиџић), Д. Смајловић, Осим, Дуспара.




Матић, Кокот, Дуспара, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелац: Осим у 9. минуту.



Матић, Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.



Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Куловић, М.

Капиџић, Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Осим у 25., Дуспара у 64. и 88. и Д. Смајловић у 67.



Матић, Кокот, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Дуспара у 55. и Осим у 60. минуту.



Матић, Кокот (Алајбеговић), Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Д. Смајловић у 7., 27. и 65., Дуспара у 17., М. Капиџић

у 24. и Гашић у 73. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Кокот, Куловић, Матић,

Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.



Матић, Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Д. Смајловић у 32. и 62. и Осим у 67. минуту.



Матић, Кокот, Осим, Д. Смајловић, Дуспара, Азабагић.

182




Матић, Ђ. Смајловић, Осим, Диздаревић, Д. Смајловић, Дуспара.

Стрелци: М. Смајловић у 78. и Дуспара у 80. минуту.

09.06.1963. Нови Сад-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Куловић, Кокот,

М. Капиџић (Д. Смајловић), Диздаревић, Гашић, Азабагић, Дуспара.

Прва лига


Динамо (Загреб) 26 14 7 5 53:35 35


Вележ (Мостар) 26 10 8 8 33:31 28

ОФК Београд (Београд) 26 10 8 8 42:40 28

Раднички (Ниш) 26 10 6 10 43:33 26


Нови Сад (Нови Сад) 26 7 10 9 29:37 24


Ријека (Ријека) 26 10 3 13 28:41 23

Хајдук (Сплит) 26 9 5 12 26:43 23


Слобода (Тузла) 26 8 4 14 29:43 20


Василије Радовић 26, Миљан Штака 26/1, Иван Осим 25/8,

Звонко Дуспара 24/9, Сулејман Куловић 24, Вјекослав Крањц 23, Шефик

Азабагић 21, Мирко Гашић 21/10, Драго Смајловић 19-1/19, Растислав

Матић 17, Енвер Капиџић 16-1, Касим Кокот 16/1, Махмут Капиџић 14-

2/1, Ахмед Диздаревић 2, Ђуро Смајловић 0-2, Фахрудин Фазлагић 0:1,

Алајбеговић 0-1.

Тренер: Влатко Коњевод.

Жељезничар има добар тим и решен је да не буде као раније само

епизодиста у елитном рангу. Већ у другом колу савладао је једног члана

такозване „велике четворке“ сплитски Хајдук, који му је постао

муштерија, јер је ово трећи пут да га побеђује.

Четврто коло обележио је дерби са Партизаном. Ово је важно да

се каже, јер су ови привилеговани клубови могли да раде шта хоће, али

када су и други почели да играју добар фудбал, ови привилеговани

открили су право лице. Нису могли спортски да прихвате пораз. На

Грбавици је Партизан играо на граници грубости, па је два маха

Жељезничар остајао са 10 играча, јер је указивана лекарска помоћ

голману Радовићу, потом је 10 минута играо са играчем мање због

указивања помоћи беку Крањцу. Такође и нападачу Гашићу кога је

покосио Милутиновић. Васовић је песницом ударио Осима.

183


Пролећни део првенства Жељезничар игра феноменално и првих

десет кола је без пораза и тек је последња три кола посустао.

Као што видимо Партизан и Хајдук су ове сезоне од

Жељезничара узели само по један бод, Црвена звезда је поделила по

пола плена, док једино Динамо је узео три бода и једини од такозване

„велике четворке“ још одолева.

По општој оцени Жељезничар је тим првенства ове сезоне за шта

је добио и званично признање у виду пехара.

Грбавицу су на крају сезоне напустили: Кокот, М. Капиџић и

Јовичевић који су се преселили у Љубљану и наступају за Олимпију.

Док је Фахрудин Фазлагић отишао у Сарајево.

1/16 финала

16.12.1962. Жељезничар-Срем (С. Митровица) 2:5 (2:2) 2x15.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Азабагић, М. Капиџић,

Кокот, Е. Капиџић, Ђ. Смајловић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Дуспара и Д. Смајловић.

184


MITROPA CUP

Митропа куп (енгл. Mitropa Cup; познат још као Средњоевропски

куп), је било прво веће међународно клупско такмичење у фудбалу на

европском континенту. Такмичење се одржавало у периоду од 1927.

до 1992. године.

Првих неколико година су учествовале по две екипе из Аустрије,

Мађарске, Чехословачке и Југославије, да би се у наредним сезонама

број учесника повећао на четири, а прикључиле су се Италија,

Швајцарска и Румунија.

Оснивањем еврокупова организованих од стране УЕФА,

Митропа куп је почео губити на значају, иако је некад важио за једно од

најјачих клупских такмичења на континенту. Током осамдесетих

година, нова правила су предвидела да, уместо некад националних

првака, сада учествују победници националних других лига. Ово је

довело де пада интересовања за такмичење. Последње финале, играно

1992. у италијанском граду Фођи, између Борца из Бање Луке и

мађарског БВСК Будимпешта (5:3 после пенала).

I коло 1/8 финала Митропа Куп

29.05.1963. Жељезничар-Аустрија (Беч) 4:1.


Матић, Ђ. Смајловић, Осим, Диздаревић, Д. Смајловић, Дуспара.

Стрелци: Д. Смајловић у 25., 45., 68. и Осим у 55. минуту.

06.06.1963. Аустрија (Беч)-Жељезничар 2:0.



185


II коло 1/4 финале Митропа Куп

12.06.1963. Жељезничар-МТК (Будимпешта) 1:1.


Матић, Ђ. Смајловић, Осим, Д. Смајловић, Дуспара, Азабагић.


19.06.1963. МТК (Будимпешта)-Жељезничар 1:0.



Од малих дана 1952. године, када се Жељо такмичио у једној од

група Сарајевске лиге, па до трећег места у првенству најбољих

југословенских тимова и полуфинала СЕ Купа – прошло је пуних 10

година. А највећи успех у историји овог клуба, његови симпатизери баш

сада славе.

Ванредна игра најбољег стрелца првенства Драга Смајловића, уз

незадрживог Ивицу Осима, уз „Гаринчу“ са Грбавице Звонка Дуспару,

па спретног Мирка Гашића и вредног Шефика Азабагића – створила је

одличну гол разлику 49:22.

Голман Василије Радовић је, изузев слабе игре против Војводине,

бранио увек одлично и ниједном није дозволио да буде лако и јефтино

савладан. Бек Миљан Штака познат је по свом великом пожртвовању,

али он располаже и солидним техничким знањем и истанчаним

осећањем простора. У 300 одиграних утакмица у плавом дресу Лујо

Крањц сигурно је да неби знао издвојити своју најбољу игру.

Сигуран, поуздан, сталожен, Сулејман Куловић је дириговао из

средине хора. Раде Матић дуго и стрпљиво чекао је шансу и свој дан,

дошао је у форму, ускочио у тим и сада господари својим делом терена.

Сваки клуб пожелео би публику какву има Жељо! Она је одана

својим љубимцима не само кад побеђују, већ и када имају као пре

неколико година и црне дане. На утакмици у Загребу против

Милиционара било је 1500 навијача из Сарајева па се чинило као да су

на свом терену.

Још један куриозитет - Жељо има само два тренера и то су једини

професионалци у клубу.

Сулејман Куловић (1934-1993) рођен у

Зеници, наступао за Жељезничар од 1952. до

1965. године и одиграо 226 утакмица (203

првенствених) и постигао 51 гол (45

првенствених). Потом је отишао у Аустрију где

наступа заједно са Илијасом Пашићем. Био је

дугогодишњи капитен и вођа тима са Грбавице.

186


Жељезничар је тим шампионата

1962/63. године. Заузели су високо треће место

што није случајно. Тим је млад и уигран, а има

једног од најбољих вођа навале у земљи Драга-

Мишу Смајловића. Жељезничара није нико

успео да победи на Грбавици сем локалног

ривала Сарајева.

Драго-Мишо Смајловић примио је пехар, намењен најбољем

стрелцу Прве савезне лиге, на утакмици Нови Сад-Жељезничар.

187



Стручни штаб Жељезничара чине: Влатко Коњевод, Муниб

Сарачевић, Милан Рибар и Јосип Бабић.

Дошли нови играчи: Борис Брачуљ из зеничког Челика, Бакир

Казановић и Душан Јовановић из Претис-Вогошћа, Ранко Планинић из

загребачког Динама, Јосип Земко, јуниорски репрезентативац, дошао из

суботичког Спартака, ту су и Владимир Петковић, Никола Мијушковић.

188



Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Диздаревић, Куловић,

Матић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

25.08.1963. Жељезничар-Нови Сад 2:3.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Диздаревић (Брачуљ),

Куловић, Матић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Гашић у 43. и Осим у 65. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Ђ. Смајловић, Куловић,

Матић, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелац: Ђ. Смајловић у 48. минуту.



Матић, Дуспара, Петковић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић (Брачуљ).

Стрелци: Дуспара у 67. и 80. и Петковић у 68. минуту.



Матић, Брачуљ, Осим, Д. Смајловић, Пашић (Петковић), Азабагић.




Матић, Гашић, Петковић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелац: Радовић у 21. минуту (једанаестерац).

189




Матић, Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Диздаревић.

Стрелци: Гашић у 47. и Д. Смајловић у 60. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Е. Капиџић, Земко,

Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.



Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Е. Капиџић, Земко,

Дуспара, Гашић (Брачуљ), Д. Смајловић, Осим, Диздаревић.

Стрелац: Брачуљ у 60. минуту.


Жељезничар: Планинић, Штака, Крањц, Земко, Куловић, Матић,

Гашић (Ђ. Смајловић), Осим, Д. Смајловић, Диздаревић, Дуспара.



Жељезничар: Планинић (Радовић), Штака, Крањц, Земко,

Куловић, Матић, Гашић, Диздаревић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелац: Д. Смајловић у 24., 32. и 40. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Куловић, Земко,

Гашић, Диздаревић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелци: Д. Смајловић у 74. и Осим у 82. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Куловић, Земко,

Брачуљ, Диздаревић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Осим у 22., Д. Смајловић у 65. и Диздаревић у 90.


Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Ђ. Смајловић (Азабагић),

Куловић, Матић, Гашић, Осим, Д. Смајловић, Диздаревић, Дуспара.


08.03.1964. Нови Сад-Жељезничар 2:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Земко, Матић (Јовановић),

Брачуљ, Гашић, Осим, Д. Смајловић, Диздаревић, Дуспара.

190



Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Земко, Е. Капиџић,

Брачуљ, Дуспара, Диздаревић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић (Ђ.

Смајловић). Стрелац: Осим у 41. минуту.


Жељезничар: Радовић (Планинић), Штака, Матић, Е. Капиџић

(Диздаревић), Куловић, Земко, Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Брачуљ,

Осим. Стрелци: аутогол у 2., Д. Смајловић у 10. и Осим у 64. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Матић, Брачуљ, Куловић (Е.

Капиџић), Крањц, Осим, Гашић, Д. Смајловић, Диздаревић, Азабагић.



Жељезничар: Планинић, Штака, Крањц, Земко, Мијушковић,

Матић, Ђ. Смајловић (Јовановић), Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелци: Д. Смајловић у 8., аутогол у 67. и Јовановић у 78.


Жељезничар: Планинић, Штака, Крањц, земко, Мијушковић

(Куловић), Матић, Гашић, Осим, Д. Смајловић, Јовановић, Брачуљ.


Жељезничар: Планинић, Штака (Ђ. Смајловић), Крањц, Земко,

Куловић, Матић, Гашић, Брачуљ, Д. Смајловић, Осим, Диздаревић.



Жељезничар: Планинић, Куловић, Крањц, Земко, Матић, Ђ.

Смајловић, Гашић, Диздаревић (Букал), Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.


Жељезничар: Планинић, Куловић (Диздаревић), Крањц, Земко,

Матић, Брачуљ, Ђ. Смајловић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Гашић у 23. и Брачуљ у 75. минуту.


Жељезничар: Планинић, Штака, Крањц, Земко, Е. Капиџић,

Матић, Гашић, Брачуљ, Д. Смајловић, Диздаревић, Осим.


Жељезничар: Планинић (Радовић), Штака, Матић (Јовановић),

Земко, Е. Капиџић, Ђ. Смајловић, Брачуљ, Гашић, Д. Смајловић, Осим,

Азабагић. Стрелци: Брачуљ у 7. и Осим у 60. и 70. минуту.

191

192



Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Матић, Јовановић, Земко,

Дуспара (гашић), Диздаревић, Д. Смајловић, Брачуљ, Осим.


Прва лига



Динамо (Загреб) 26 12 9 5 40:29 33





Раднички (Ниш) 26 10 4 12 33:34 24

Ријека (Ријека) 26 7 10 9 37:42 24

Хајдук (Сплит) 26 9 5 12 44:44 23


Вележ (Мостар) 26 5 12 9 30:41 22

Нови Сад (Нови Сад) 26 7 7 12 30:52 21

Вардар (Скопље) 26 6 8 12 28:35 20

Драго Смајловић 26/14, Иван Осим 26/7, Растислав Матић 25,

Миљан Штака 24, Вјекослав Крањц 24, Мирко Гашић 21-1/3, Борис

Брачуљ 17-3/4, Василије Радовић 17-1/1, Јосип Земко 17, Сулејман

Куловић 16, Ахмед Диздаревић 15-2/1, Звонко Дуспара 13/2, Шефик

Азабагић 11, Ранко Планинић 9-1, Енвер Капиџић 9, Ђуро Смајловић 8-

3/1, Владимир Петковић 2-1/1, Душан Јовановић 2-3/1, Никола

Мијушковић 1, Илијас Пашић 1, Јосип Букал 0-1.

Тренер: Влатко Коњевод.

Тренер пионирског тима Жељезничара и омладинске

репрезентације Босне и Херцеговине, Милан Рибар, одржао је састанак

са родитељима својих пулена. Било је много речи о учењу, слабим

ђацима, макар да су добри фудбалери, неће бити места у тиму. Тренер

Рибар је наишао на пуну подршку и разумевање родитеља младих

фудбалера. Он редовно одлази у школе својих ученика и „на лицу

места“ се упознаје са њиховим успехом и владањем.

Јосип Земко, коме је тек 17 година, дебитовао је за Жељезничар у

првенству, 20. октобра 1963. године, у 8. колу против ОФК Београда.

Капитен је Омлдинске репрезентације Југославије чији је селектор

Миљан Миљанић, а за коју наступају: Дујковић, Дане Стојановић,

Холцер, Букал, Џајић, Пуљчан, М. Мујкић, Каталински...

Јосип Земко, је касније, младић са 19 година, халф Жељезничара

и капитем Младе репрезентације, дебитовао за „А“ репрезентацију у

Москви, 5. септембра 1965. године, на утакмици СССР-Југославија 0:0.


MITROPA CUP


10.06.1964. Жељезничар-Слован (Братислава) 2:1.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Брачуљ, Јовановић, Земко,

Гашић, Д. Смајловић, Диздаревић, Осим, Азабагић.

Стрелци: Д. Смајловић у 12. и Диздаревић у 63. минуту.

17.06.1964. Слован (Братислава)-Жељезничар 3:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Крањц, Брачуљ, Капиџић, Земко,

Гашић, Д. Смајловић, Матић, Осим, Дуспара.

Жељезничар је имао пех већ у првом минуту када је Радовић

примио гол, а онда је кренуло све низбрдо. Међутим, и поред тога Жељо

је имао својих шанси, али се нису снашли Осим и Дуспара.

193


Вјекослав Крањц (1932) одбрамбени фудбалер целу

играчку каријеру провео у Жељезничару где је наступао

од 1953. до 1964. године и одиграо 124 првенствене

утакмице и постигао 2 гола.

Лазар Лемић (1937) рођен у Новом

Саду, дебитовао за ФК Нови Сад одакле је

1964. године дошао у Жељезничар и одиграо

31 утакмицу и постигао 3 гола. Отишао у

Фенербахче. За репрезентацију Југославије

одиграо две утакмице.

Илија Тојагић (1937-2015) почео је фудбалску

каријеру у Борцу из Бачког Грачаца, да би се афирмисао у

Новом Саду играјући у Првој лиги. Потом је са Брзићем и

Лемићем дошао у Жељезничар.

15.09.1963. Рудар (Какањ)-Жељезничар 1:4.

15.10.1963. Радник (Бијељина)-Жељезничар 1:2.


Жељезничар: Радовић, Штака, Куловић, Диздаревић, М.

Капиџић, Матић, Азабагић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ (Ђ.

Смајловић). Стрелци: Д. Смајловић у 59. и Осим у 71. минуту.

194


Стоје: Д. Смајловић, Радовић, Азабагић, Осим, Гашић, Диздаревић.

Чуче: Крањц, Земко, Штака, Д. Јовановић, Брачуљ.

У паузи првенства, јула 1964. године, екипа Жељезничара имала

је турнеју по Скандинавским земљама, где су одиграли осам утакмица

са норвешким и шведским клубовима.

У експедицији су били: председник Мирко Петрушић,

председниик техничке комисије др Александар Додер, члан Управног

одбора Недељко Шљивар и први тренер Муниб Сарачевић.

На пут је кренуло 19 фудбалера, и то: Радовић, Планинић, Штака,

Јовановић, Земко, Матић, Брачуљ, Д. Смајловић, Ђ. Смајловић, Осим,

Дуспара, Диздаревић, Капиџић и Гашић, затим тројица дојучерашњих

јуниора Букал, Јелушић и Кадрић, као и два нова играча који су дошли

из Новог Сада Лемић и Тојагић.

Жељезничар се показао као одлична екипа а новине су писале о

њима као једној од бољих европских тимова. Наравно највише похвала

добио је Ивица Осим. Новине пишу да бољег фудблера од њега још

нису видели. Иначе Осим је био и најбољи стрелац екипе на турнеји.

Јуниор Букал је на турнеји постигао седам голова и показао се

као опасан стрелац и најавио да на сцену ступа велики голгетер.

195



Тренер Влатко Коњевод је отишао из клуба, док су остали у

стручном штабу: Муниб Срачевић, Милан Рибар и Јоспип Бабић.

Овог лета, пред нову сезону, Жељезничар су напустили Никола

Мијушковић који се вратио у Никшић и Шефик Азабагић који је отишао

у Тузлу. Вјекославу Крањцу је истекао уговор и добио је одрешене руке.

Такође су раскид уговора добили Енвер Капиџић и Ахмед Диздаревић.

Пред ову сезону у Жељезничар су дошли из Новог Сада Ивица

Брзић, Илија Тојагић и Лазар Лемић. Поред њих потписали су уговоре

још петорица играча, и то: Благоје Братић из Вогошћа, док су остала

четворицаиз фудбалске школе стасали на Грбавици: Јосип Букал,

Бранимир Јелушић, Нусрет Кадрић и Дилберовић.

196



Жељезничар: Радовић, Штака, Матић, Земко, Брзић, Јовановић

(Ђ. Смајловић), Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелци: Гашић у 14. и 31. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Матић, Брзић, Земко,

Ђ. Смајловић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Дуспара.

Стрелац: Матић у 80. минуту.

23.08.1964. Жељезничар-Сутјеска 0:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Земко, Брзић, Матић,

Јелушић, Гашић, Букал, Д. Смајловић, Осим (Лемић).


Жељезничар: Радовић, Штака, Матић, Земко, Брзић, Брачуљ,

Дуспара, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Лемић.


Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Матић, Брзић, Брачуљ,

Дуспара, Гашић (Братић), Д. Смајловић, Осим, Лемић.

Стрелци: Дуспара у 25. и 55., Брачуљ у 44. и Осим у 76. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Матић, Брзић, Брачуљ,

Дуспара, Букал, Д. Смајловић, Осим, Лемић.

197



Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Земко, Брзић, Матић, Ђ.

Смајловић (Букал), Лемић, Брачуљ, Осим, Дуспара.



Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Матић, Брзић, Земко,

Дуспара (Јелушић), Букал, Лемић, Осим, Брачуљ.


Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Земко, Брзић, Матић,


Стрелци: Дуспара у 2. и Д. Смајловић у 34. минуту.





Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Земко, Брзић, Матић

(Дуспара), Лемић, Гашић, М. Смајловић, Осим, Брачуљ.



Букал, Осим, Д. Смајловић, Брачуљ, Лемић.

Стрелци: Д. Смајловић у 12. и 71. и Осим у 47. и 61. минуту.



Букал, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ, Лемић.




Букал (Гашић), Д. Смајловић, Брачуљ, Осим, Лемић.

Стрелци: Д. Смајловић у 40., Лемић у 53. и Осим у 54. минуту.

Ивица Брзић дошао је из Новог Сада лета

1964. године и кратко се задржао у Жељезничару.

Био је стандардан првотимац. На полусезони,

јануара 1965. године, Ивица Брзић је напустио

Жељезничар и приступио Војводини.

198



Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Земко, Букал, Матић,

Гашић, Лемић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелци: Брачуљ у 4. и Д. Смајловић у 31. минуту.




14.03.1965. Сутјеска-Жељезничар 2:0.


Гашић, Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.




Стрелци: Осим у 55. и Д. Смајловић у 67. минуту.


Жељезничар: Радовић, Букал, Тојагић, Земко, Куловић,

Јовановић, Гашић, Лемић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.


Жељезничар: Радовић, Штака, Тојагић, Букал (Матић), Земко,

Јовановић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Лемић, Брачуљ.



Жељезничар: Радовић, Штака, Куловић, Земко, Букал, Јовановић,

Ђ. Смаиловић, Д. Смаиловић, Гашић, Осим, Брачуљ.



Жељезничар: Радовић, Штака, Букал, Земко, Куловић, Јовановић,

Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Гашић, Осим, Брачуљ.

Стрелци: Брачуљ у 14., Ђ. Смајловић у 35. и Д. Смајловић у 45. и

67. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Куловић, Земко, Букал, Матић, Ђ.

Смајловић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.


199

200



Жељезничар: Радовић, Штака, Букал, Матић, Куловић, Земко, Ђ.

Смајловић, Гашић, Осим, Д. Смајловић, Брачуљ.

Стрелци: Гашић у 35., 83. и 88. и Брачуљ у 87. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Букал, Земко, Куловић, Матић, Ђ.

Смајловић, Гашић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.



Жељезничар: Радовић, Штака, Матић, Земко, Куловић,

Јовановић, Ђ. Смајловић, Букал, Гашић, Осим, Д. Смајловић, Брачуљ.

Стрелци: Д. Смајловић у 47. и Осим у 80. минуту.


Жељезничар: Радовић, Матић, Штака, Брачуљ, Куловић, Земко,

Гашић, Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Осим, Букал.


Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Земко, Куловић,

Матић, Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Гашић, Брачуљ, Букал.

Стрелци: Д. Смајловић у 72. и Букал у 89. минуту.




Ријека (Ријека) 28 14 6 8 47:30 34


НК Загреб (Загреб) 28 12 5 11 47:42 29

Раднички (Ниш) 28 9 10 9 39:33 28

Динамо (Загреб) 28 11 4 13 35:34 26



Вардар (Скопље) 28 6 11 11 23:33 23

Хајдук (Сплит) 28 7 9 12 28:39 23

Вележ (Мостар) 28 9 3 16 37:53 21


Сутјеска (Никшић) 28 6 7 15 31:57 19

Василије Радовић 28, Иван Осим 27/9, Миљан Штака 27, Драго

Смајловић 26/11, Растислав Матић 25-1/1, Јосип Земко 25, Борис

Брачуљ 24/5, Мирко Гашић 22-1/5, Јосип Букал 20-1/1, Лазар Лемић 16-

1/1, Илија Тојагић 15, Ивица Брзић 14, Душан Јовановић 10, Звонко

Дуспара 9-1/3, Сулејман Куловић 9, Ђуро Смајловић 8-1/2, Бранимир

Јелушић 1-1, Благоје Братић 0-1. Тренер Муниб Сарачевић.


08.10.1964. Јединство (Оџак)-Жељезничар 0:4.

Жељезничар: Радовић (Планинић), Штака, Тојагић, Матић,

Брзић, Земко, Јелушић (Куловић), Букал, Д. Смајловић, Ђ. Смајловић,

Дуспара. Стрелци: Куловић 2 гола и Дуспара 2 гола.


Жељезничар: Планинић, Штака, Тојагић, Земко, Брзић, Матић,

Букал, Гашић, Лемић, Осим, Брачуљ. Стрелац: Гашић у 30. минуту.

С лева на десно: Матић, Штака, Земко, Гашић, Дуспара, Брачуљ, Азабагић,

Брзић, Осим, Радовић, Д. Смајловић.

201


Афера Планинић

Пред старт пролећног дела првенства, 5. фебруара 1965. године, у

листу „Фудбал“ освануо је чланак: Ко је продао Жељине бодове Хајдуку

и Трешњевки. Ово се односило на утакмице из прошлог првенства

1963/64. године, а конкретно на утакмице са Хајдуком 0:4 (31. мај 1964)

и Трешњевком 3:3 (7. јун 1964). Голман Ранко Планинић је обелоданио

ову вест пред Дисциплинском комисијом Фудбалског савеза БиХ.

Кренула је велика „афера Планинић“ у нашем фудбалу. Одлуком

Дисциплинског суда ФС БиХ отворен је поступак против ФК

Жељезничар, председника Нусрета Мухића и голмана Ранка Планинића.

Ово је била велика сезона сарајевског фудбала када су Сарајево и

Жељезничар буквално растурили „велику четворку“ од које није ни

трага остало. Десет фудбалера из сарајевских клубова добило је позив

селектора у разним селекцијама. Мирсад Фазлагић и Вујовић оба из

Сарајева и Лемић и Осим оба из Жељезничара су стандардни

олимпијски репрезентативци. Још су ове године позивани у

репрезентацију Блажевић и Мушовић оба из Сарајева и Земко из

Жељезничара, потом Ферхатовић из Сарајева и Драго Смаиловић и

Василије Радовић оба из Жељезничара.

Ивица Осим дебитовао за репрезентацију, 18. априла 1965.

године, на утакмици Југославија-Француска 1:0.

Најуспешнији голман Прве савезне лиге ове сезоне био је голман

Жељезничара Василије Радовић који на 28 утакмица примо 30 голова.

Ранко Планинић

202


Иницијатори за формирање Интертото купа су били Швајцарац

Ернст Томен и аустријски фудбалер и тренер Карл Рапан. Првобитно је

ово такмичење носило назив Рапан Куп, а пехар, статуа голмана у

акцији, уручиван је до 1966. године. УЕФА првобитно није била

наклоњена да подржи такмичење, сматрајући њену кладионичарску

позадину неукусном; ипак су дозволили креирање новог турнира, али су

се уздржали од званичног укључења. Клубови који су се квалификовали

на неко званично такмичење, као што су Куп европских шапиона и Куп

победника купова, нису имали право да учествују у Интертото купу.

Први турнир је одржан 1961. под именом Међународни

фудбалски куп (International Football Cup (IFC)). Првобитно је куп имао

групну фазу, која је водила у нокаут фазу, а завршавао се финалном

утакмицом. До 1967. постало је превише тешко да се организују

утакмице, тако да су нокаут фаза и финале избачени, остављајући

турнир са само групном фазом и без победника. Тако да су победници

група добијали награду од 10 до 15 хиљада CHF.

Услед слабог интересовања, а самим тим о неопходног покрића

свих трошкова патронат над овим такмичењем преузела је Међународна

спортска кладионица 1962. године. Тако су обезбеђена средства за

покриће трошкова клубова и за новчане награде победницима група.

До 1995. УЕФА је преиспитала своју одлуку, преузела званичну

контролу над такмичењем и променила формат. Првобитно су два

победника добијала место у УЕФА купу.

У децембру 2007., објављено је да ће Интертото куп бити укинут

од 2009. Ово је био део низа промена које су направљене у систему

УЕФА купа/Лиге шампиона. Уместо да се тимови квалификују у

Интертото куп, они се сада квалификују директно у квалификациону

фазу за УЕФА лигу Европе.

203

204


20.06.1965. Жељезничар-Гвардија (Варшава) 2:1.

Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Ђ. Смајловић, Куловић

(Кадрић), Матић, Јелушић, Букал, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелци: Осим у 63. и Букал у 65. минуту.

На овој утакмици ветеран Сулејман Куловић опростио се од

Жељиног дреса и сарајевске публике.

26.06.1965. Бањик (Острава)-Жељезничар 1:1.

Жељезничар: Радовић, Штака, Земко, Јовановић, Кадрић, Матић,

Ђ. Смајловић, Букал, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелац: Осим.

03.07.1965. Лајпциг-Жељезничар 0:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Земко, Матић, Кадрић, Јовановић,

Ђ. Смајловић, Букал (Братић), Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

11.07.1965. Жељезничар-Бањик (Острава) 3:1.

Жељезничар: Радовић, Штака, Кадрић, Земко, Матић, Јовановић,

Букал (Братић), Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ.

Стрелци: Осим у 44. и Д. Смајловић у 67. и 86. минуту.

18.07.1965. Жељезничар-Лајпциг 2:2.

Жељезничар: Радовић, Штака, Кадрић, Земко, Јовановић, Ђ.

Смајловић, Јелушић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ, Братић.

Стрелац: Ивица Осим у 23. и 60. минуту.

25.07.1965. Гвардија (Варшава)-Жељезничар 2:1.

Жељезничар: Радовић, Штака, Јелушић, Земко, Јовановић,

Кадрић, Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Осим, Брачуљ, Братић.

Стрелац: Ивица Осим у 20. минуту.

Табела III подгрупе „Б“ групе


Лајпциг (Лајпциг) 6 2 2 2 10:11 6

Гвардија (Варшава) 6 3 0 3 10:3 6

Бањик (Острава) 6 2 1 3 13:11 5

Жељезничар се пласирао међу 8 екипа и чека жреб за

четвртфинале, али пошто је касније кажњен због „афере Планинић“

одустао је од даљег такмичења. Разлог је дефицит у досадашњим

утакмицама и слаби изгледи да ће се ситуација поправити у наставку

такмичења. Жељезничар се налази у тешкој материјалној ситуацији и

нема могућности да покрије евентуални даљи дефицит у рапан купу.

Први део такмичења у овом купу субвенционисала је Спортска

прогноза па је разговарано с њима да преузме покриће дефицита клуба.


Василије Радовић „Чико“

одличан а недовољно признат, голман

Жељезничара и репрезентације

Југославије, није цењен онолико

колико заслужује. А био је голман

високе класе. Јунак утакмице СССР-

Југославија 0:0 у Москви, 5. септембра

1965. године, када је „летећи

Сарајлија” бранио све. Радовић је у

паузи првенства појачао Војводину на

њеној великој турнеји по Европи.

Поникли у Ловћену:

Мирко Стојановић

и Василије Радовић.

Париз, 8. мај 1965.: Жељезничар-Железничка репрезентација Француске 2:1.

Стоје: Букал, Каталински, Штака, Матић, Куловић, Земко, Радовић, Д. Смајловић.

Чуче: Спречо, Д. Јовановић, Ђ. Смајловић, Крсмановић, Гашић, Брачуљ.

205



Случај познат у историји југословенског фудбала као „афера

Планинић“ из финиша шампионата 1963/64. године добио је епилог

августа 1965. године. Дисциплински суд ФСЈ донео је 27. августа 1965.

године одлуку о кажњавању учесника „афера Планинић“. Доживотно је

дисквалификовано 17 функционера, међу којима и председници

Жељезничара и Хајдука: 7 функционера из Жељезничара, 5 из Хајдука,

2 из Трешњевке, 1 из Динама и бивши тренери Жељезничара и Хајдука

Влатко Коњевод и Милован Ћирић. Док су Жељезничар, Хајдук и

Трешњевка избачени из Прве савезне лиге. Право жалбе имају за 8 дана.

Отворени су поступци против једног члана управе Хајдука и

председника и техничког референта Трешњевке.

Обустављен је поступак против голмана Ранка Планинића.

После трећег кола лист „Фудбал“ донео је табелу у којој су

брисана имена Хајдука, Жељезничара и Трешњевке. Али убрзо уследиле

су жалбе па је Комисија за жалбе донела одлуку да се кажњени клубови

врате, а да им буду одузети бодови: Жељезничару 6, а Хајдуку и

Трешњевци по 5 бодова.

206


После петог кола у табелу прве савезне лиге укњижени су

одузети бодови па је Жељезничар пао са петог на претпоследње место са

0 бодова испод њега је само Хајдук са -1 бодом.

Смајловић и Осим су отишли на одслужење војног рока.

Иако први у својој групи УЕФА купа уместо Жељезничара у

четвртфинале одлази Лајпциг другопласирани у групи, пошто је

Фудбалски савез Југославије забранио даље такмичење Жељезничару у

међународним такмичењима због „афере Планинић“.

А шта са другим лажираним утакмицама? На утакмици

Војводина-Црвена звезда и лопта је црвенела од стида, а судија Зечевић

у више наврата опомињао је играче да играју фудбал и не лажирају

утакмицу. Неке утакмице Партизана су сумњиве па се поставило

питање: Да ли Црвена звезда и Партизан имају своје судије?

То је био преседан да се неко казни у фудбалу. А до тада су и

врапци причали о лажирању, али кола су морала на неком да се сломе.

Ништа се није променило после, вероватно се само променио начин

лажирања. Ивица Осим је Дисциплинској комисији рекао: „Ако ви

мислите да смо ми или ја добио паре за нешто, онда казна није

адекватна. Хајде онда ме доживотно казните. Ту нема никакве дилеме,

немојте нешто преламати ако сте сигурни“. Много година касније Осим

каже: „А то да неко може слабо да игра и да Хајдук треба да победи – то

су знали сви. Али ако Мишо погоди стативу, па ја стативу код резултата

0:0, а ви мене казните да сам ја то намерно... Није да ја нисам био

упућен у то, јер је страховит притисак био на нас. Не од нас, него од

Хајдука, од града Сплита, од политичара, да Хајдук мора добити. А како

него преко наших леђа? И кад све то знаш и кад живиш са тим и када

неко користи ту ситуацију, притисак, онда није баш тако једноставно

изаћи на терен, а знаш да мораш изгубити. Кад кажеш да не би ишао у

Сплит, онда кажу: Па то је још горе. Ја не верујем да би смо добили

Хајдук и да није било то што је било, а нисмо играли толико слабо

колики је био резултат, а добили су нас 4:0“.

Кад су изречене казне, онда је Мишо отишао у војску. Осиму је

обећано да се смањи казна, али се прехладио и зваршио у болници.

Можда је председник Жељезничара Махић некоме засметао ради своје

популарности, ради своје важности. То је тешко рећи. Сви се слажу да је

Хајдук дао паре, али те паре нису никоме отишле приватно, него су

отишле на трошкове, у путовања, јер је клуб био у ситуацији да ништа

није имао према причању тадашњих играча.

207



Жељезничар: Радовић, Штака, Брачуљ, Земко, Матић, Јовановић,

Букал, Ђ. Смајловић, Д. Смајловић, Осим, Братић.

Стрелац: Букал у 75. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Земко, Матић, Брачуљ,

Ђ. Смајловић, Букал, Д. Смајловић, Осим, Братић.

Стрелци: Осим у 28., Д. Смајловић у 75. и Букал у 88. минуту.


Жељезничар: Радовић, Јовановић, М. Мујкић, Земко, Матић,

Каталински, Братић, Ђ. Смајловић, Букал, Брачуљ, Спречо (Хаџиабдић).



Жељезничар: Радовић, Штака, Јовановић, Земко, Матић,

Каталински, Братић, Ђ. Смајловић, Букал, Брачуљ, Ф. Мујкић.



Жељезничар: Радовић, Штака, Кадрић, Каталински, Матић,

Јовановић, Јелушић, Ђ. Смајловић, Букал, Ф. Мујкић, Спречо.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Јовановић, Земко, Матић,

Каталински, Братић, Ђ. Смајловић, Букал, Брачуљ, Кадрић.

Стрелци: Букал у 3. и Ђ. Смајловић у 87. минуту.

208




Каталински, Братић, Ђ. Смајловић, Букал, Спречо, Кадрић.

24.10.1965. Жељезничар-Раднички (Бг) 2:1.


Каталински, Братић, Брачуљ (Јелушић), Букал, Ђ. Смајловић, Кадрић.

Стрелци: Братић и Јелушић.



Кадрић, Брачуљ, Братић, Букал, Каталински, Ђ. Смајловић.


Жељезничар: Крсмановић, Јовановић, М. Мујкић, Земко, Матић,

Каталински, Јелушић, Ђ. Смајловић, Букал, Калаба, Братић.

Стрелац: Братић у 10. минуту.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Џенановић, Земко,

Хаџиабдић, Каталински, Братић, Ђ. Смајловић, Букал, Ф. Мујкић

(Јелушић), Калаба.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Џенановић, Матић,

Каталински, Земко, Брачуљ, Ђ. Смајловић, Букал, Јовановић, Братић.


Жељезничар: Радовић, Јовановић, М. Мујкић, Земко, Каталински,

Матић, Братић, Ђ. Смајловић, Букал, Брачуљ, Хаџиабдић.


12.12.1965. Раднички (Ни)-Жељезничар 1:1.







Стрелац: Братић у 5. минуту.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Јовановић, Земко, Каталински,

Матић, Ђ. Смајловић, Букал, Калаба, Брачуљ, Братић.

Стрелци: Барчуљ у 17. и Братић у 65. минуту.

209


13.03.1966. Олимпија-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Јовановић, Земко, Каталински,

Матић, Ђ. Смајловић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Тојагић, Земко, Јовановић,

Матић, Ђ. Смајловић (Хаџиабдић), Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.

Стрелац: Матић у 30. минуту.



Матић, Ђ. Смајловић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.


Жељезничар: Радовић, Каталински, Тојагић, Земко, Јовановић,

Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.

Стрелци: Букал у 22., Брачуљ у 43. и 46. минуту.



Матић, Јелушић, Ђ. Смајловић, Лемић, Брачуљ, Братић.



Матић, Јелушић, Букал, Лемић (Ђ. Смајловић), Брачуљ, Братић.



Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић (Калаба).

Стрелац: Брачуљ у 13. и 71. минуту.



Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Брачуљ, Калаба (Братић).

Стрелци: Букал у 44. и 61. и Братић у 81. минуту.

Трагедија Јосипа Земка – вредео је за двојицу. Боље да је Жељо

изгубио, а Земко остао читав. Мигуел Муњоз, обавештајац Реала из

Мадрида, био је на утакмици и замерио Рашовићу на грубој игри.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Тојагић, Каталински (Кадрић),

Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.

Стрелци: Јелушић у 20. и Братић и 42. минуту.

210



Жељезничар: Радовић, Кадрић, Тојагић, М. Мујкић, Јовановић,

Матић, Јелушић (Спречо), Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.

Стрелци: Матић и Букал.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Тојагић, Ђ. Смајловић,

Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.

Стрелац: Лемић у 18. минуту.



Матић, Ђ. Смајловић (Јелушић), Букал, Лемић, Брачуљ, Братић.

Стрелци: Брачуљ у 3. и Букал у 46. минуту.



Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Брачуљ, Братић (Осим).



Жељезничар: Радовић, Кадрић, Тојагић, Брачуљ, Јовановић,

Матић, Јелушић, Букал, Лемић, Калаба, Братић.

Стрелци: Лемић у 27. и Букал у 67. минуту.

Прва лига


Динамо (Загреб) 30 13 9 8 49:35 35

Вележ (Мостар) 30 14 7 9 48:37 35

Ријека (Ријека) 30 14 5 11 46:40 33



Раднички (Ниш) 30 10 9 11 44:35 29

Олимпија (Љубљана) 30 11 7 12 43:47 29


Вардар (Скопље) 30 12 4 14 47:44 28


Жељезничар (Са) (-6) 30 12 8 10 35:36 26

Хајдук (Сплит) (-5) 30 11 8 11 45:37 25

НК Загреб (Загреб) 30 9 7 14 39:58 25


Трешњевка (Загреб) (-5) 30 6 6 18 41:74 13

211


Василије Радовић 29, Растислав Матић 29/2, Душан Јовановић 29,

Јосип Букал 29/12, Благоје Братић 27-1/6, Борис Брачуљ 26/6, Јосип

Земко 23, Ђуро Смајловић 21-1/2, Мидхат Мујкић 22, Јосип Каталински

19, Лазар Лемић 14/2, Илија Тојагић 13, Бранимир Јелушић 10-1/2,

Нусрет Кадрић 10-1, Љубо Калаба 5-1, Един Спречо 3-1, Миљан Штака

4, Фикрет Мујкић 3, Салем Џенановић 2, Драго Смајловић 2/1, Иван

Осим 2-1/2, Енвер Хаџиабдић 1-2, Стевица Крсмановић 1.

Тренер Јосип Бабић.

На утакмици са Сарајевом у екипи Жељезничара дебитује Јосип

Каталински, млади репрезентативац. На тој утакмици је наступао и

Братић који је у прошлом првенству има тек један наступ, а већ на

следећој утакмици против Трешњевке дебитују Мидхат Мујкић и Един

Спречо, а Бранимир Јелушић и Нусрет Кадрић су такође стартери.

Енвер Хаџиабдић дебитује против Вардара. Ово је најава ступања на

сцену једне сјајне генерације.

Фикрет Мујкић, рођен је 13. маја 1949.

године, регистрован септембра 1963. године.

Дебитовао у Првој савезној лиги, 12. септембра

1965. године, на утакмици са Сарајевом. Имао је

тек 16 година, 3 месеца и 30 дана. Најављена је

велика звезда на југословенском фудбалском небу.

212

03.11.1965. Жељезничар-Радник (Липница) 3:1.

1/8 финала

27.02.1965. Жељезничар-Срем (С. Митровица) 0:1.

Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Кадрић, Земко, Јовановић,

Матић, Братић (Ф. Мујкић), Ђ. Смајловић, Букал, Спречо, Хаџиабдић.


„Жељо“ је пролеће почео сјајном победом над Црвеном звездом у

једној обострано доброј игри када је голман Василије Радовић бриљирао

и проглашен за играча кола. Потом су играли променљиво, а у

последњих осам утакмица доживели су само један пораз и то у Сплиту,

док су остале противнике надиграли уз два ремија. Партизан су

убедљиво победили резултатом 3:1, али је Земко доживео трагедију.

Јосип Земко (1946) рођен је у Суботици, играо

за Бачку и Спартак, одакле долази у Жељезничар где

је од 1963. до 1966. године одиграо 66 првенствених

утакмица. Пожртвовани разарач противничких акција

након тешке повреде (сломљена нога) никад није

успео да се врати у форму која га је довела до дреса

са државним грбом. Касније је отишао у Војводину.

Био је стандардни репрезентативац у омалдинској

репрезентацији. За најбољу селекцију Југославије

наступао је само на три меча 1965. године.

На утакмици Жељезничар-Партизан, после старта Бранка Рашовића, 19-то годишњег

Јосипа Земка са сломљеном ногом износе са игралишта.

Партизан није могао никад спортски да поднесе пораз у Сарајеву,

када је надигран и до ногу био потучен, ваљда због комплекса да је члан

„велике четворке“, и није ово први пут да се у овом граду понашају

грубијански. И преходне сезоне су изазвали инцидент на Кошеву, док су

пре три године направили скандал на Грбавици, која је због тога била

затворена за утакмице неколико месеци. У Сарајеву гостују и друге

екипе и губе или побеђују, али не праве инциденте као Партизан.

213


У Сарајеву, 19. маја 1966. године, Жељезничар је одиграо

утакмицу против репрезентације железничара Француске и добио

резултатом 3:0. Утакмица је одиграна у оквиру осмине финала 7.

првенства железничара Европе. Жељезничар је наступао као

репрезентација железничара Југославије.

Стоје: Радовић, Тојагић, Д. Јовановић, Брачуљ, Кадрић, Матић, Жиганте.

Чуче: Јелушић, Букал, Лемић, Калаба, Братић.

214

Стоје: Тојагић, Д. Јовановић, Крсмановић, Кадрић, Каталински, Р. Матић.

Чуче: Јелушић, Букал, Ђ. Смајловић, Брачуљ, Братић.

ТРЕЋИ ПЕРИОД

ТВРЂАВА РИБАР

(1966-1978)



Дописник „Фудбал“-а Томислав Чича рекао би:

„ФК Рибар-нова тврђава на Грбавици“.

Ми у Жељи смо ратници, а не свилени академци, и то нек вам је

јасно, док играте овдје! – Милан Рибар.

Када је дошао на кормило Жељезничара Милан Рибар је

замишљао један „динамит тим“, осетивши да ће се касније у Европи

играти жустро до горње границе. Компоновао је тим од снажних

момака, оштрих и бескомпромисних бораца. Четири године је трајала

његова борба за признање таквог поимања игре, и резултати нису

изостали. Била је то победа једног новог схватања игре, приступа игри и

начина припремања фудбалера. Жељезничар се одликовао снажном

тимском игром, али она је избацила серију великих асова. Ивица Осим и

Јосип Букал највише су постигли из те генерације, да би их касније

засенио Јосип Каталински. Жељезничар по традицији узгаја асове. Пре

шампионске генерације велики мајстори са Грбавице били су Илијас

Пашић и Мишо Смајловић.

217

218


О тренеру шампионске генерације Жељезничара из сезоне

1971/72. године Милану Рибару су се испредале легенде, а можда

најбоље га је описао књижевник Миљенко Јерговић:

„У то време су на терен најпре излазили тренери са стручним

штабовима, а тек за њима, минут или два касније, истрчавали су играчи

на загревање. Очеви би на трибинама промрмљали: Ено Рибара. А

Рибар, просиједи четрдесетпетогодишњак, мало чичкаве косе, у плавој

Жељиној тренерци, сјео би на своју клупу и, ако нас сјећање не вара,

запалио цигарету. Цијели стадион је секунду-две гледао у њега. Рибар је

био тренер са харизмом. Под његовим погледом пуцале су цјеванице

противничких нападача.

О Жељиној шампионској титули мишљења су се радикално

разилазила. У Сарајеву се знало да је Рибарев тим освојио првенство, јер

је био најбољи, јер је дао највише голова, освојио максималан број

бодова, нико толико није у свим претходним првенствима, и јер је на

клупи имао генијалног стратега, који је на гол ставио младог Чобу

Јањуша, који је на месту центарфора имао страшног Јосипа Букала, чије

су лопте „убијале“ и за којег се причало, премда то нико није видео, да

је ударцем с тридесет метара сломио пречку.

Међутим, у остатку Југославије, поготову међу навијачима

великих клубова, превладавало је мишљење да је Жељо постао првак,

јер је Милан Рибар бескрупулозни „убица“ и јер његова одбрана

„суптилним“ београдским и сплитским нападачима ломила ноге.

Легенда о Жељиним костоломцима и о страшном атаману Рибару

наравно није била истинита, премда није била ни потпуна лаж, а заправо

је савршено одговарала наставку митологије о окрутним атаманским

војсковођама пред којима је цивилизовани свет бежао главом без

обзира. Сви су у школи читали „На Дрини ћуприја“ и сећају се оног

набијања на колац. Е, Милан Рибар је за Звездине и Хајдукове навијаче

значио набијање на колац другим средствима.

А он је само измислио оно што је Владанко Стојаковић промукло

формулисао као „мушки фудбал“. Рибарева одбрана ломила је кости,

али никад с леђа. Ноге су пуцале, јер нису очврснуле и још увек су

играле из времена романтике. Жељин тренер на то време није давао ни

пет пара. Будућност је била његова, премда ни Жељо, ни Рибар од те

будућности никада неће имати велике користи, нити ће им ико у њој

признати величну.“

Милан Рибар (1930-1996) после рата уписао се у 5. сарајевску

гимназију на Скендерији, а паралелно тренирао у Жељезничару, где је

играо на месту центархалфа. Фудбалску каријеру завршио је 1960.

године, потом се запослио у средњој школи као наставник физичког

васпитања. Рибар се поред редовног посла интересовао и за фудбал па је

окупио групу талентованих средњошколаца који су освојили сваки

омладински турнир на којем су наступали. Постали су познати широм

Југославије, јер су противнике побеђивали са понижавајуће високим

резултатима. Прича о непобедивим школарцима из Сарајева, Рибару је


донела место члана стручног штаба омладинске репрезентације

Југославије, заједно са Миљанићем.

Жељезничар тада предвођен тренером Коњеводом игра допадљив

фудбал, а онда се десила „афера Планинић“ 1965. године. Коњевод

добија доживотну забрану бављења фудбалом, Осим и Смајловић

суспендовани су на годину дана забране играња фудбала. За тренера

клуба доведен је Марцел Жиганте, а за техничког директора постављен

је Милан Рибар. Многи играчи су напустили клуб због поменуте афере.

Те 1965/66. године на сцену су ступили неки млади играчи који

су стасавали под контролом Милана Рибара.

Мидхат Мујкић са 18 година дебитује у тиму Жељезничара и

стандардни је првотимац. Стандардни је и омладински репрезентативац

и капитен Југославије у којој још играју: Бора Ђорђевић, Благоје

Пауновић, Јован Аћимовић, Бранко Кленковски, Бранко Облак, Данило

Попивода, Маријан Новак, Рудолф Цвек, Трифке Михајловић и други.

Ове сезоне поред Мидхата Мујкића у тиму Жељезничара

дебитовали су и 18-то годишњи Един Спречо и 16-то годишњи Фикрет

Мујкић, који ће касније обележити један период у нашем фудбалу.

У исто време Василије Радовић и Јосип Земко наступају за „А“

репрезентацију Југославије, док млади играчи: Мидхат Мујкић, Јосип

Каталински, Един Спречо и Фикрет Мујкић наступају за омладинску

репрезентацију Југославије.

Али од шестог кола Жељезничар почиње да прати малер за

малером. Губио је редом утакмице и тек се у другом делу првенства

консолидовао и изборио опстанак у лиги. У пролећном делу првенства,

1. маја 1966. године, десио се страшан малер – Партизанов халф

Рашовић сломио је ногу репрезентативном халфу Жељезничара Земку у

утакмици коју је Жељезничар добио резултатом 3:1.

Од 1968. године Милан Рибар је преузео контролу над клупском

администрацијом и постао је нешто што би било претеча данашњем

појму фудбалског менаџера. Окосницу тима чине средњошколци које је

он водио пре неколико година. Иван Осим се није уклапао у Рибаревом

чврсто дисциплинованом тиму, који тренира изузетно напорно.

Жељезничар је вођен Рибаревом дисциплином и иновацијама, постао

прва наша екипа која је престала да игра до тада познату југословенску

школу и прешла на холандски тотални фудбал. Рибару није нико смео

ништа да приговори. У тиму је више волео раднике од уметника са

лоптом и мајстора дриблинга.

Рибар је иноватор који руши противнике ненадмашним

физичким способностима својих играча. Његов тим је био физички

дупло спремнији од тимова тадашње „велике четворке“ и само такав

могао ја да их побеђује код куће и на страни. Само тако је и могао да их

савлада, јер у накарадном систему клубови такозване „велике четворке“

имали су уз себе све оно што други нису имали (од судија, преко

делегата, функционера у Савезу, до новинара који су лобирали за њих).

Фудбал је тада био преспор, бити фудбалер и није тражило неку посебну

219


физичку припремљеност играча. Рибар је својим иновацијама са још

увек неискусним тимом стигао на сам врх, док су се противничке екипе

збуњено повлачиле пред новим стилом игре у којем Хаџиабдић попут

касније Пикеа повуче лопту са своје половине на противничку, а

Дераковић је не по знању, већ улогом у тиму, тактички, био претеча

Арјена Робена, као крило улази у средину и одвлачи противничке

играче. Све је то довело до тога да клубови „велике четворке“ врше

страшне притиске на један мали клуб радника железница у то доба. Овај

стил игре је преузео Томислав Ивић и харао читаву деценију.

Неколико сезона Жељезничар је најбољи тим у земљи, али до

титуле не може, јер се многима то није допадало па је у више наврата

грубо оштећен судијским одлукама. Поход плавих био је назустављив,

играчка спремност победила је непоштено суђење.

Три године за редом Жељезничар одлази на турнеју у Јужну

Америку: 1972, 1973 и 1974. године, плави играју у Бразилу, Чилеу и

Перуу. У току двадестодневних турнеја састајали су се с великанима

бразилског фудбала: Фламенгом, Флуминенсеом и Сантосом, а играче је

дочекивао и сам Пеле у Бразилу. Уживао је Жељезничар популарност и

широм Европе. Његова спона с Бразилцима били су богати Арапи, који

су препознали неку искру у „плавом“ тиму. У Сарајево ће на мегдан

Жељезничару долазити као гости Сантос, Интер, Арсенал и други.

На позив Миљана Миљанића, 1973. године, Милан Рибар

прихватио је да будео део стручног штаба репрезентације Југославије

који су чинили поред њих још и Сулејман Ребац и Томислав Ивић.

Неславно смо завршили такмичење на Мундијалу 1974. године, а Рибар

је био незадовољан Миљанићевим фаворизовањем одређених играча и

недисциплином у тиму.

Милан Рибар је 1974. године предводио „репрезентацију света“

чији је селектор у Бриселу против Белгије. За „репрезентацију света“ су,

пореде других, тада наступали Јохан Кројф, Франц Бекенбауер и Пеле.

Ту утакмицу је гледао Франциско Франко који шаље, јула 1974. године,

Сантјага Бернабеуа, а овај лично долази у породичну кућу Милана

Рибара с понудом за Милана да постане тренер Реал Мадрида. Већ

сутрадан на сарајевски аеродром слетео је Виценте Калдерон с већом

понудом за Рибарове тренерске услуге.

У кући породице Рибар води се аукција, нуде се велики новци и

тренерска слава, али Милан Рибар је декларисани анитифашиста, а

сматра да није довољно способан водити велике тимове попут

мадридских и одбија понуде. Миљан Миљанић, после седам дана након

тога, постао је тренер Реал Мадрида!?

220


Професор Милан Рибар, тренерски маг.

221


У сезони 1965/66. године за Жељезничар нису играли два

најбоља играча овог тима Драго Смајловић и Иван Осим који су

кажњени због учествовању у продаји бодова Трешњевки. Сем њих

војничку униформу обукао је и бек Миљан Штака. Да несрећа буде још

већа Земку је Рашовић сломио ногу. Земко је овога лета напустио

Жељезничар и приступио Војводини.

Уследило је ново осипање тима Василије Радовић и Лазар Лемић

отишли су у Истанбул, а Борис Брачуљ и Мидхат Мујкић отишли су у

војску. Мирко Гашић отишао у загребачку Трешњевку.

Нови Управни одбор на челу са Божидаром Чоловићем имао је

тежак задатак.

Док су бриљирали Радовић, Смајловић, Осим, Земко, Штака...

Милан Рибар је у позадини тренирао стотине младих фудбалера.

Многи су склони да кажу да је у тиму најслабије место голман,

јер су Крсмановић и Црнец слаби голмани. Нусрет Кадрић је десни бек.

Илија Тојагић је последњи мохиканац из Новог Сада који и даље игра за

Жељезничарр на месту левог бека. Омладински репрезентативац Јосип

Каталински је посебна прича. Душан Јовановић је капитен тима и

одличан фудбалер. Растислав Матић има 28 година и најстарији је играч

у тиму. Иван Осим са 25 година је најстарији у навали, јер поред њега

играју Бранимир Јелушић (19), Јосип Букал (20), Фикрет Мујкић (17),

Един Спречо (18) и Благоје Братић (19). Најмлађа навала у Првој лиги.

Поред стандардног састава тренер Марцел Жиганте и технико

Милан Рибар рачунају још и на: Љубу Калабу, Енвера Хаџиабдића,

Салема Џенановића и на јуниоре Мехмеда Шљиву и Душка Бајића –

њихови тренери кажу да су већ зрели за први тим.

Милан Рибар каже: На мом спиксу који чекају своју шансу су

„најприоритетнији“: Хајрудин Сарачевић, Фахрија Хрват, Драган

Николић, Славиша Тодоровић, Бошко Јанковић...

Драго Мишo Смајловић (1938) рођен у Сарајеву, наступао за

Жељезничар од 1958. до 1967. године и одиграо 190

утакмица (165 првенствених) и постигао 97 голова

(88 првенствених). Био је најбољи стрелац Прве

савезне лиге у сезони 1962/63. године са 18

постигнутих голова. Сви су га знали под надимком

Мишо. Дете Грбавице. Одрастао у насељу Храсно са

Иваном Осимом па је природно био везан за

Грбавицу и Жељу. Имао је и надимак „господин у

копачкама“, никада није искључен на утакмици.

Након одласка из Жељезничара, наступао је за

Стандард из Лијежа, љубљанску Олимпију и зенички

Челик. Његов брат Ђуро такође наступао за Жељезничар.

222



Жељезничар: Крсмановић, Кадрић, Тојагић, Каталински,

Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Смајловић, Брачуљ, Братић.



Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Брачуљ, Ф. Мујкић, Братић.


Жељезничар: Црнец, Кадрић, Тојагић, Каталински, Јовановић,

Брачуљ, Јелушић, Букал, Ф. Мујкић, Смајловић, Братић.

Стрелци: Тојагић у 61., Братић у 65. и Букал у 71. минуту.



Матић, Јелушић, Букал, Ф. Мујкић, Брачуљ, Братић.

Стрелци: Букал у 25. и Ф. Мујкић у 44. минуту.



Матић, Јелушић, Букал, Ф. Мујкић, Братић, Калба (Осим).



Матић, Јелушић (Осим), Букал, Ф. Мујкић, Братић, Калаба.



Жељезничар: Црнец, Хаџиабдић, Тојагић, Каталински,

Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Ф. Мујкић, Братић, Калба (Осим).

223




Матић, Јелушић, Букал, Ф. Мујкић, Братић, Калаба (Осим).


23.10.1066. Сутјеска-Жељезничар 2:1.


Матић, Јелушић, Букал, Ф. Мујкић, Братић, Калаба (Осим).

Стрелац: Ф. Мујкић у 87. минуту.


Жељезничар: Црнец, Кадрић, Тојагић, Џенановић, Јовановић,

Матић, Јелушић, Букал, Спречо, Ф. Мујкић, Братић.


Жељезничар: Црнец (Крсмановић), Кадрић, Џенановић,

Каталински, Јовановић, Матић, Јелушић (Ф. Мујкић), Букал, Осим,

Спречо, Братић.



Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Осим, Ф. Мујкић, Братић.

Стрелци: Осим у 26., Јелушић у 28. и Букал у 30. минуту.



Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Осим, Ф. Мујкић, Братић.

Стрелци: Ф. Мујкић у 20., Осим у 29. и Букал у 40. минуту.



Јовановић, Матић, Јелушић, Букал (Спречо), Осим, Ф. Мујкић, Братић.

Стрелци: Букал у 4. и Спречо у 54. и 61. минуту.



Јовановић, Матић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Ф. Мујкић.

Стрелци: Букал у 58. и Јелушић у 73. минуту.


Жељезничар: Црнец, Хаџиабдић, Кадрић, Каталински, Јовановић,

Бајић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Ф. Мујкић.

Стрелци: Букал у 82. и Спречо у 88. минуту.

224



Жељезничар: Црнец, Хаџиабдић, Кадрић, Каталински, Јовановић,

Бајић, Јелушић, Букал, Д. Смајловић, Осим, Спречо.


Жељезничар: Крсмановић (Црнец), Штака, Кадрић, Каталински,

Јовановић, Бајић, Јелушић (Дераковић), Букал, Д. Смајловић, Осим,

Братић. Стрелци: Осим у 50., Букал у 77. и Дераковић у 86. минуту.


Жељезничар: Црнец, Штака, Кадрић, Букал, Јовановић, Бајић,

Јелушић, Дераковић (Спречо), Д. Смајловић, Осим, Братић.


Жељезничар: Крсмановић, Штака, Хаџиабдић, Кадрић,

Каталински, Бајић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Братић (Ф. Мујкић).



Каталински, Јовановић, Јелушић, Д. Смајловић, Спречо, Осим, Букал.



Каталински, Јовановић, Јелушић, Д. Смајловић, Осим, Спречо (Ф.

Мујкић), Букал. Стрелци: Букал у 5. и Д. Смајловић у 83. минуту.



Каталински, Јовановић, Јелушић (Дераковић), Букал, Д. Смајловић,

Осим, Спречо. Стрелци: Букал у 43. и Спречо у 53. минуту.

21.05.1967. Жељезничар-Сутјеска 3:1.

Жељезничар: Крсмановић, Кадрић, Хаџиабдић, Братић,

Каталински, Јовановић, Јелушић, Букал, Осим, Ф. Мујкић, Спречо.

Стрелци: Спречо у 11. и Букал у 16. и 55. минуту.



Каталински, Јовановић, Јелушић (Калаба), Букал, Осим, Ф. Мујкић,

Спречо. Стрелци: Букал у 19. и 42., Осим у 39. и Ф. Мујкић у 40.



Каталински, Јовановић, Јелушић, Букал, Осим, Ф. Мујкић, Спречо.

225

226



Жељезничар: Крсмановић, Штака, Хаџиабдић, Братић,

Јовановић, Бајић, Јелушић, Букал, Осим, Ф. Мујкић, Спречо.

Стрелци: Осим у 21. и 82. и Букал у 79. минуту.


Жељезничар: Крсмановић, Штака, Хаџибадић, Братић,

Јовановић, Бајић, Јелушић, Букал, Осим, Ф. Мујкић, Спречо.

Стрелци: Спречо у 20. и Букал у 66. минуту.


Жељезничар: Крсмановић, Штака, Хаџиабдић, Братић,

Јовановић, Кадрић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Бајић (Калаба).

Стрелци: Спречо у 29. и Осим у 68. минуту.



Каталински, Јовановић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Дераковић.

Стрелац: Дераковић у 81. минуту.


Динамо (Загреб) 30 15 10 5 42:21 40





Хајдук (Сплит) 30 12 7 11 43:28 31

Вардар (Скопље) 30 13 5 12 41:44 31

Раднички (Ниш) 30 13 4 13 32:35 30

Вележ (Мостар) 30 9 10 11 35:41 28

Ријека (Ријека) 30 9 9 12 37:39 27

НК Загреб (Загреб) 30 10 7 13 34:48 27



Сутјеска (Никшић) 30 8 6 16 30:58 22

Челик (Зеница) (-4) 30 7 7 16 20:40 17

Јосип Букал (1945) 30/17, Бранимир Јелушић (1946) 30/2, Душан

Јовановић (1944 29, Нусрет Кадрић (1946) 27, Иван Осим (1941) 21-5/8,

Јосип Каталински (1948) 25, Благоје Братић (1946) 24/1, Фикрет Мујкић

(1949) 19-3/4, Стевица Крсмановић (1946) 18-1, Един Спречо (1947) 17-

2/7, Растислав Матић (1938) 15, Енвер Хаџиабдић (1945) 15, Илија

Тојагић (1937) 14/1, Фрањо Црнец (1944) 13, Миљан Штака (1938) 9,

Душко Бајић (1948) 8, Љубо Калаба (1940) 5-2, Драго Смајловић (1938)

6/1, Авдија Дераковић (1944) 2-2/2, Борис Брачуљ (1939) 4, Салем

Џенановић (1947) 2, Ђуро Смајловић (1943) 2. Тренер Марцел Жиганте.


И са тако младом екипом Жељезничар је играо одлично, у трећем

колу јесењег дела првенства у Београду је савладао Црвену звезду.

Јесен је завршио на четвртом месту са 18 бодова.

Ове сезоне велики успех направио је ФК Сарајево и то је друго

првенство за редом да клубови такозване „велике четворке“ имају

инфериорну улогу у односу на такозване „мале“ клубове. Занимљив је

коментар председника Жељезничара Чаловића поводом овога.

- Велика је ствар у граду имати државног првака. Успех Сарајева

је доказ да нема „великих“ и „малих“ тимова. Ово је још један пример да

не треба „живети“ од фудбалера дошљака, јер ништа страшније од тога

нема – рекао је Божидар Чаловић.

Чаловић је рекао да се некад у овом граду помишљало на фузију

Сарајева и Жељезничара, чак је и сам био за ту идеју.

- Али сад нисам, јер ривалитет нам је донео висок квалитет.

Пролеће је Жељезничар почео добро: победа и пораз, али већ у

трећем колу дочекали су Црвену звезду коју су јесенас победили у

Београду, међутим, гости су се реванширали и однели бодове. На овој

утакмици дебитовао је Дераковић.

Ова утакмица је показала да Жељи „нема живота“ без доброг

голмана. Оде Васо, нема капиџије! Мисли се на одлазак Радовића.

Ивица Осим први пут је понео капитенску траку у петом колу

против Војводине на Грбавици.

Вележ-Жељезничар: Ивица Осим и Омер Оручевић,

лево-дечак Фрањо Владић.

227


1/8 финала

26.02.1967. ОФК Титоград-Жељезничар 1:3.

Жељезничар: Црнец, Хаџиабдић, Кадрић, Каталински,

Џенановић, Бајић, Јелушић, Букал, Спречо, Осим, Ф. Мујкић.

Стрелци: Спречо у 50. и 60. и Букал у 74. минуту.

1/4 финала


Жељезничар: Црнец, Штака, Кадрић, Каталински, Јовановић,

Бајић, Јелушић, Букал, Ђ. Смајловић (Дераковић), Осим, Братић.

Борис Брачуљ (1939) рођен у Сињу, дошао из зеничког Челика.

Опростио се од фудбала 1969. године.

Миљан Штака (1938-1992) рођен на Илиџи, наступао за

Жељезничар од 1960. до 1969. године.

Душан Јовановић (1944) рођен у Вогошћи, наступао за

Жељезничар од 1963. до 1969. године.

228

Борис Брачуљ Миљан Штака Душан Јовановић


Стоје: Рибар, Јелушић, Д. Смајловић, Дераковић, Фрањо Црнец, Осим, Братић,

Жиганте. Чуче: Штака, Букал, Д. Јовановић, Бајић, Кадрић.

Стоје: Каталински, Крсмановић, Хаџиабдић, Д. Јовановић, Осим, Ф. Мујкић.

Чуче: Кадрић, Јелушић, Братић, Букал, Спречо.

229


Дечаци из јуниорског тима у тешкој ситуацији за клуб изборили

су прошлог првенства опстанак, а сада су били одлични и на крају били

шести што је велики успех. Унели су новост у југословенски фудбал

који је био у стагнацији играјући брзо, оштро, бескомпромисно

примењујући енглески стил игре.

Југославија-Мађарска, младе репрезентације, 23. април 1967. године.

Капитени: Њире и Јосип Букал.

230

Млада репрезентација 1968.

Стоје: Мутибарић, З. Миленковић, Р. Алексић, Каталински, Спречо, Нештицки.

Чуче: Спасовски, Антонијевић, Аћимовић, Вардић и Ренић.



231


Стоје: Осим, Радовић, Спречо, М. Мујкић, Каталински, Хаџиабдић.

Чуче: Дераковић, Хрват, Штака, Бајић, Јелушић.

232


Нови играчи у Жељезничару су Велија Бећирспахић, дошао из

Пофаличког. Првом тиму прикључени су млади играчи Хајрудин

Сарачевић, Фахрија Хрват и Мехмед Шљиво, из своје фудбалске школе.

Ово је најуспешнија сезона Жељезничара до тада. Изванредан

тим рушио је све пред собом игром која је пленила. Мало је рећи да су

сви фудбалери били одлични, али Иван Осим је свакако најбољи а на

крају године и проглашен је играчем године у Југославији. Един Спречо

се истакао као голгетер па је дебитовао у репрезентацији Југославије

против Албаније. Фикрет Мујкић је бриљирао, играо феноменално,

давао голове и био један од најбољих играча у земљи.

Пример како се провео Партизан, 19. новембра 1967. године, на

Грбавици најбоље показује колико је Жељезничар био доминантан те

сезоне. Фикрет Мујкић је био стрелац јединог гола на тој утакмици, али

је највећи утисак оставило то што његови чувари Филиповић и

Радаковић нису знали шта да учине да га зауставе па су често шутирали

лопту у корнер или аут и онда када је Мујкић био десетак метара далеко

од њих што је изазивало смех у гледалишту.

Зашто не истаћи да је тада Фикрет имао тек 17 година и неки

месец, а био је велика звезда ЈУ фудбала. Међутим, никада није фудбал

схватао као посао, већ као игру – играо се на терену и то му није

опроштено. Многи памте гостовање Војводине када је репрезентативни

бек Алексић више пута падао после дриблинга Мујкића да би на крају

био изнет са терена због тога што га је пресекло у леђа и остао

непомичан. Тренер Рибар га је због тога укоравао, али није успео да га

стави у шаблон. Када је Мујкић имао невиђен шоу против Вележа и бека

Прскала обарао на земљу тренер Рибар морао је да устане и да га изведе

из игре, док читав стадион звижди и тражи Фикрета.

Стоје: Осим, Радовић, Спречо, Сарачевић, Бећирспахић, Хаџиабдић.

Чуче: Јелушић, Штака, Бајић, Брачуљ, Ф. Мујкић.

233



Жељезничар: Радовић, Штака, Хаџиабдић, Бајић, Каталински,

Кадрић, Јелушић, Букал, Братић, Спречо, Дераковић.

Стрелци: Спречо у 55., 71., 72. и 85. и Дераковић у 62. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Хаџиабдић, Братић, Каталински,

Бајић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Дераковић.

Стрелци: Дераковић у 41., Спречо у 83. и Букал у 87. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Хаџиабдић, Бајић, Каталински,

Кадрић, Јелушић, Букал, Осим, Спречо, Дераковић.

Стрелац: Спречо у 64. минуту.



Кадрић, Јелушић, Букал, Спречо, Осим, Дераковић.



Кадрић, Дераковић, Букал, Осим, Бајић, Бећирспахић.

Стрелци: Букал у 40. и Бећирспахић у 67. минуту.



Кадрић, Јелушић, Букал, Осим, Бајић, Дераковић.

Стрелци: Бајић у 68. и Букал у 76. минуту.

234



Жељезничар: Радовић, Штака (Брачуљ), Хаџиабдић, Братић,

Каталински, Кадрић, Јелушић, Спречо, Осим, Бајић, Дераковић.



Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хаџиабдић, Братић, Каталински,

Брачуљ, Јелушић, Спречо, Осим, Бајић, Дераковић.

Стрелци: Осим у 32. и Дераковић у 63. минуту.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хаџиабдић, Братић, Каталински,

Брачуљ, Јелушић, Осим, Спречо, Бајић, Дераковић.

Стрелци: Бајић у 77. и 88. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Хрват, Братић, Сарачевић,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Дераковић.

Стрелци: Осим у 12., Спречо у 27. и Бајић у 70. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Хрват, Братић, Кадрић,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Ф. Мујкић.

Стрелци: Бајић у 41. и Осим у 42. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Кадрић, Братић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Осим, Ф. Мујкић, Дераковић.





Стрелци: Осим у 12. и Ф. Мујкић у 85. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака (Хрват), Кадрић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Ф. Мујкић.


Жељезничар: Радовић, Хрват, Кадрић, Братић, Каталински,



235


Прва лига јесен




Динамо (Загреб) 15 6 7 2 24:16 19

НК Загреб (Загреб) 15 5 5 5 30:28 15

Хајдук (Сплит) 15 6 2 7 23:22 14

Ријека (Ријека) 15 6 3 6 23:23 15


Вардар (Скопље) 15 5 5 5 17:21 15

Вележ (Мостар) 15 5 4 6 14:16 14


Марибор (Марибор) 15 3 7 5 20:26 13


Раднички (Ниш) 15 6 0 9 17:30 12



Као из заседе, Жељо је јесенас утрчао међу своје колеге

прволигаше и просто их растурио. Мора да је постојала посебна,

унутрашња снага, за овакав подвиг. Надахнуће невезано за новац,

енергија која проистиче из огромног клупског и појединачног

ентузијазма. Нека невидљива сила, која је првотимце Жељезничара из

кола у коло, из битке у битку, подстицала на тријумфе.

Поред одличног успеха, Жељини првотимци су, вероватно,

најскромније награђени од свих прволигашких фудбалера. За победу

100, за реми 50 хиљада динара. И плус 5.000 динара за сваку одиграну

утакмицу. И стручни штаб шампиона са Грбавице скромно зарађује у

односу на друге своје колеге.

Први тренер Марцел Жиганте, свршени студент Природноматематичког

факултета (одсек биологије и географије) награђен је са

150 хиљада старих динара месечно и пола премије која припада

фудбалерима. Технико Милан Рибар (дипломирани је ДИФ-овац и

предаје фискултуру у једној сарајевској гимназији) има 100 хиљада

месечно и четвртину премије. Помоћни тренер Фадил Пожеглија

(Висока школа за физичко образовање ВШФО) месечно прима 60

хиљада динара, тренер голмана Јосип Бабић (ВШФО) и учитељ јуниора

и пионира Милан Буњевац (ВШФО) такође су минимално награђени.

Жељезничар је једна повећа породица у којој је хијерархија

поштована и беспрекорна. Ко се код Рибара и Жигантеа не придржава

реда тешко ће зарадити свој хлеб фудбалски. Ако је непристојан у игри,

ако га судија запише – свако из Жељине младе гарде остане краћи за

5.000 старих динара! Ако због грубе игре буде искључен – казна је

десетострука 50.000 старих динара!

236


Изузев Јосипа Букала који станује у центру града и Братића и

Јовановића који стално бораве у Вогошћу, сви остали Жељини

фудбалери рођени су ту на Грбавици и ту живе на 200 до 300 метара од

стадиона. И сви су ту на Грбавици научили фудбалску азбуку код свог

чика Милана. То су уствари опеке од којих је сазидана моћна „тврђава

Рибар“. И то је заправо донело јесењу титулу.

Западнонемачки спортски часопис „Кикер“, донео је, у свом

последњем броју, извештај о утакмици нашег Жељезничара у Берлину

против тамошњег клуба Тенис Борусија. Дописник нарочито истиче

Осимову добру игру, али хвали и цео тим. Мада је Иван Осим

фудбалски великан – његов Жељо је тим без звезда. Овом великом

фудбалском композитору „Штраусу са Грбавице“ не лежи

самоистицање. На терену ни у приватном животу. Проглашен за

најбољег фудбалера минуле јесени Осим ни једним гестом није покушао

да омаловажи ма ког од својих колега.


Жељезничар: Радовић, Хрват, М. Мујкић, Братић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Ф. Мујкић (Борић), Осим, Спречо, Дераковић.




Стрелци: Ф. Мујкић у 21., Осим у 77. и Спречо у 90. минуту.



Хаџиабдић, Јелушић, Бајић (Шљиво), Осим, Спречо, Ф. Мујкић.


Жељезничар: Радовић, Хрват, Хаџиабдић, М. Мујкић,

Каталински, Сарачевић, Јелушић, Братић, Осим, Спречо, Дераковић.


Жељезничар: Радовић, Хрват, Хаџиабдић, М. Мујкић,

Каталински, Сарачевић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Братић.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хаџиабдић, М. Мујкић,

Каталински, Сарачевић, Јелушић, Бајић (Шљиво), Осим, Спречо,

Братић. Стрелац: Осим у 62. минуту.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хрват, М. Мујкић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Ф. Мујкић (Дераковић), Спречо, Братић.

Стрелци: М. Мујкић у 66. и Братић у 71. минуту.

237



Жељезничар: Радовић, Хрват, Кадрић, Братић, Сарачевић, М.

Мујкић, Јелушић, Бајић, Ф. Мујкић, Спречо, Дераковић.

Стрелци: Спречо у 6., Бајић у 18. и Јелушић у 74. минуту.


Жељезничар: Радовић, Хрват, М. Мујкић, Братић, Сарачевић,



Жељезничар: Радовић, Хрват, Хаџиабдић, М. Мујкић, Сарачевић,

Братић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Дераковић.



Жељезничар: Радовић, Хрват, Хаџиабдић, Братић (Брачуљ),

Сарачевић, М. Мујкић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Дераковић.



Жељезничар: Радовић, Хрват, Хаџиабдић, Братић, Сарачевић, М.

Мујкић, Јелушић, Бајић, Ф. Мујкић, Спречо, Дераковић.




Мујкић, Николић, Бајић, Ф. Мујкић, Спречо, Дераковић.

Стрелци: Бајић у 34., Николић у 40. и Спречо у 49. минуту.



Мујкић, Николић, Бајић, Ф. Мујкић, Спречо, Дераковић.



Мујкић, Николић, Бајић, Ф. Мујкић (Брачуљ), Спречо, Дераковић.

Стрелац. Спречо у 75. минуту.

238


Прва лига - коначна табела



Динамо (Загреб) 30 12 11 7 45:33 35

Хајдук (Сплит) 30 12 10 8 44:37 34


Вардар (Скопље) 30 10 10 10 31:37 30



Раднички (Ниш) 30 13 2 15 36:48 28

НК Загреб (Загреб) 30 10 7 13 53:54 27


Марибор (Марибор) 30 8 11 11 38:53 27


Вележ (Мостар) 30 9 8 13 33:40 26


Ријека (Ријека) 30 8 7 15 37:48 23

Василије Радовић 30, Енвер Хаџиабдић 29, Благоје Братић 28/2,

Душко Бајић 27/7, Един Спречо 26/13, Бранимир Јелушић 26/1, Иван

Осим 23/9, Авдија Дераковић 22-1/4, Јосип Каталински 20, Фахрија

Хрват 17-1, Нусрет Кадрић 17, Мидхат Мујкић 15/1, Фикрет Мујкић

15/4, Миљан Штака 12, Хајрудин Сарачевић 12, Јосип Букал 6/4, Борис

Брачуљ 3-3, Велија Бећирспахић 3/1, Драган Николић 3/1, Мехмед

Шљиво 0-2, Адем Борић 0-1.

Каталински, Радовић и Фикрет Мујкић честитају Осиму на избору

за фудбалера године Југославије за 1967. годину.

239


Иван Осим

Фудбалски лист „Ехо“ из Београда од 1964. године врши избор

најбољег фудбалера у земљи коме додељује „Златну лопту“. Ове, 1967.

године, у традиционалној анкети листа „Ехо“ за најбољег фудбалера

изабран је члан Жељезничара и репрезентације Иван Осим.

240


Бест са Грбавице

(Текстви су из Темпа и других спортских листова)

За две године Фикрет Мујкић Пике, заједно са Рибаром, старијим

братом и Спречом прешао је у старију категорију и због његове игре

многи су долазили на Грбавицу да виде оно о чему су причали

Жељезничареви навијачи: чудо од детета који уме све с лоптом,

наследник Ивице Осима.

На сваком кораку Рибар је хвалио свог миљеника и штићеника,

имао је у њега неограничено поверење. Пике додуше није волео задатке,

па би му знао и запретити...

На Рибаров предлог и селектор омладинске репрезентације

Миљанић је позвао младог играча у Кошутњак.

Мујкићев напредак из дана у дан био је све већи. Рађао се нови

ногометни ас, лепушкасти момчић са Грбавице, стасао је рано у играча

племенитог кова, великог формата. Миљанић је такође заволео Фикрета.

Постао је професионалац, врло млад, јер је сазрео у ногометном

смислу, премда је остао дечачки наиван. Многи емисари нудили су му

кришом баснословне своте да оде из Жељезничара, али он је остао веран

навијачима чији је постао идол.

Био је друштвен дечак, волео је локале, али није пио алкохол –

међутим, канџе подземља постепено су хватале наивног дечака коме је

импоновало што се налазио у центру пажње окружен многобројним

обажаваоцима.

УЕФА омладинско првенство у Турској 1967. године.

Стоје: Алберто Алтарац, Игор Вукман, Никола Будишић, Радослав Мартиновић,

Милета Радојевић, Винко Беговић. Чуче: Винко Срок, Зоран Богдановић, Фикрет

Мујкић, Слободан Петровић, Динко Жутелија.

241

242


Онда је дошла 1967. година, Мујкић игра у великој форми и

нашао се на списку кандидата за омладински турнир УЕФА који се

одржава у Турској. Фикрет је својим дриблинзима и игром освојио срца

тамошње публике, од представника турског Алтаја стигао је предлог да

размисли о свом доласку у Смирну.

Извештачи који су пратили тај турнир оценили су га – уз младог

нападача Манчестер Јунајтеда Кида – као најбољег ногометаша турнира.

Фикрет Мујкић и Брајан Кид, два слична момка дуге косе, два расна

нападача, постали су пријатељи и њихове фотографије пуниле су

новинске ступце. Млади, енглески интернационалац био је одушевљен

Мујкићем и позвао га у госте у Манчестер.

Нико на Грбавици није слутио да ће Пике, коме је тренер Рибар

стиснуо руку у знак захвалности за добру игру у Смирни, ускоро

кренути у пустоловину.

Опијен славом и понудом, Пике је на повратку у Сарајево

нередовно тренирао, на лето је отишао на одмор у Макарску.

Док се купао у мору и пливао према обали, Пике је угледао једно

познато лице. Убрзо се на обали руковао са потпредседником Алтаја

Хајретином Јорганџиоглуом који је знао неколико наших речи. Мујкић

није много оклевао сео је у кадилак и да се није никоме јавио за два дана

освануо у Турској.

Какав је то свечан дочек био да је дошао неки страни државник,

не би се нашло више фоторепортера.

Блицеви су севали на све стране. Фикрет Мујкић, окружен четом

новинара који су му постављали питања, ногометни навијачи су викали

из свег гласа: Живео, аслане (Лаве)!

Као у трансу, Фикрет Мујкић, осамнаестогодишњак, осетио се

почашћеним, није могао веровати својим очима кад је кроз кордон

прошао некако до клупских просторија. Приређена је традиционална

свечаност: Мујкић је на стадиону Алтаја премазао чело овчијом крвљу

што је био знак да се заклиње на вечну верност клубу који је био

спреман да у њега инвестира велику своту.

Мујкићев бег откривен је одмах на Грбавици и тренер плавих

Рибар није коментарисао. О Мујкићу су из Турске стизале вести од

туриста који су доносили турске новине, и то је било све. Млади

фудбалер је суспендован и његов досије је отворен, али је остао празан

све до 19. августа кад је делегација Алтаја на челу с потпредседником

клуба Јорганџиоглуом изненада допутовала у Сарајево.

Мујкић је с функционерима Алтаја посетио клупске просторије

настојећи да добије исписницу и пређе у Смирну. У изјави новинарима

је рекао: Био сам резерва Осиму и Смајловићу, али нећу да будем у

сенци Дераковића и Бајића.

Читава ствар је дошла до највиших органа ФСЈ од којих је

Мујкић тражио заштиту, раскид уговора са Жељезничаром, јер кад се

први пут регистровао навео је да су подаци узети из ђачке књижице и да

је био седам месеци млађи!


Турци су се вратили необављена посла а Мујкић је суспендован и

против њега ФСЈ покренуо је поступак. Дисциплински суд га је казнио

са шест месеци забране играња, а Жељезничар се оградио од целог

случаја сматрајући да је Мујкићева авантура његова приватна ствар.

Када је турски клуб видео да од трасфера Мујкића нема ништа

избио је нови скандал: у просторијама Жељезничара Јорганџиоглу је

говорио да Мујкић није добио ни лиру, а затим је послао докуменат

потписан Мујкићевом руком из којег се види да је примио аконтацију

која у нашем новцу износи око 5 милиона старих динара!

Пред Дисциплинским судом Мујкић је признао да је примио тај

новац, али као џепарац и да нема никаквих обавеза, да је потписао у

заблуди верујући да потписује приступницу за први разред Туристичке

школе.

Изгледа да Фикрет Мујкић опет не мирује! Нападач

Жељезничара према писању листа Новости који излази на

српскохрватском језику у Мелбурну, понудио је своје услуге тамошњој

екипи ЈУСТ. „Недавно је стигла порука да је Фикрет Мујкић спреман да

приступи ЈУСТ-у“ – пишу аустралијске Новости. „Овај млади

сарајевски ногометаш већ је довео у питање своју будућност. Он је

прошле године био капитен југословенске момчади на омладинском

турниру УЕФА у Турској. Тамо је он ступио у преговоре са турским

прволигашем Алтајем из Измира и решио да тамо настави своју

каријеру... Због малих изгледа да уговор са Жељезничарем поништи,

Мујкић је почео са преговорима за долазак у Мелбурн – у нади да ће га

даљина лакше ослободити обавеза“.

Као да овај лист заборавља да је и Аустралија члан ФИФА. То

значи да толика даљина између Аустралије и Југославије не може

раскинути уговор Жељезничара и Фикрета.

Другови, познаваоци и симпатизери зову их Пике и Медо. Један

је несташан, други солидан! Браћа Мујкићи. Фикрет крило и Мидхат

бек. Возе се заједно у јаркоцрвеном кадету. Доскора су имали само

фићу. Браћа Мујкић су добро познати фудбалери са Грбавице. Умеју да

буду непослушни дечаци иако то, у ствари, више нису. Фикрет је још

као јуниор стварао проблеме. Себи и клубу у којем је поникао. Мидхат

се солидарисао са млађим братом. Више сентиметално него што је

мислио да је Пике у праву.

Несумњиви су таленти. То не крије ни њихов тренер Рибар.

Обојица – сваки у своје време капитени најмлађих националних тимова.

Мидхат Мујкић на турниру УЕФА у Београду, Фикрет на турниру

УЕФА у Измиру. Жута капитенска трака, дакле, припала је Жељиним

првотимцима. Били су најталентованији актери на смотрама европских

јуниора.

243


Недавно је избила афера када је Фикрет потписао за турски Алтај

и примио већу суму новца. Није имао куд признао је да је примио паре.

Дисциплински суд ФСЈ му прети казном. Млад је Фикрет, неки му кажу

„младост лудост“ неће се Пике наљутити, више би био нерасположен

ако му забране да носи Жељину мајицу.

Секундарна љубав им је лопта, а она права девојке. Фикрет већ

има вереницу Јасминку!

На крају обојица се куну да неће више да праве проблеме и да

чекају на пролеће позив селектора Рајка Митића. Мидхат је одслужио

војни рок има 21 годину, а Фикрет две године млађи најaвљује

„потписивање уговора“ са Јасном. Обећао је да врати новац који је

примио од Алтаја и каже да му је фудбалски узор Јосип Скоблар.

Фикрет Мујкић – Пике, Жељезничарева верзија Џорџа Беста, по

многима један од најбољих фудбалера са ових простора. Као да је

пратио судбину Беста, који је упамћен као: најлегендарнији пропали

таленат у историји фудбала.

244

Фикрет и Мидхат Мујкић


01.10.1967. Раднички (Горажде)-Жељезничар 0:7.

Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Сарачевић,

Каталински, Кадрић, Јелушић, Братић, Николић, Бајић, Дераковић.

Стрелци: Каталински 6 голова и Бећирспахић 1 гол.

25.10.1967. Жељезничар-Слобода (Тузла) 0:3.

Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Сарачевић,

Хаџиабдић, Јовановић, Јелушић, Братић, Борић, Бајић, Брачуљ.

Стоје: Осим, Радовић, Спречо, Каталински, Ф. Мујкић, М. Мујкић.

Чуче: Братић, Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Кадрић.

245


MITROPA CUP


15.11.1967. Једнота (Тренцин)-Жељезничар 0:0.



30.11.1967. Жељезничар-Једнота (Тренцин) 1:0.



Стрелац: Хаџиабдић у 18. минуту.

II коло 1/4 финала Митропа Куп

28.02.1968. Спартак (Трнава)-Жељезничар 2:1.


Хаџиабдић, Јелушић, Бајић (Дераковић), Осим, Спречо, Ф. Мујкић.

Стрелац: Јелушић у 65. минуту.

06.03.1968. Жељезничар-Спартак (Трнава) 2:2.

Жељезничар: Радовић, Штака, М. Мујкић, Братић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Осим, Спречо, Дераковић.

Стрелци: Осим и Спречо.

246


Европско првенство 1968. године

У Италији на Европском првенству 1968. године Ивица Осим био

је на врхунцу своје играчке каријере.

Полуфинале

05.06.1968. Југославија-Енглеска 1:0, Фиренца.

Југославија: Илија Пантелић (Вој), Мирсад Фазлагић (Са), Милан

Дамјановић (Пар), Мирослав Павловић (Цзв), Благоје Пауновић (Пар),

Драган Холцер (Хај), Илија Петковић (ОФК), Ивица Осим (Жељ),

Вахидин Мусемић (Са), Добривоје Тривић (Вој), Драган Џајић (Цзв).

Стрелац: Џајић у 86. минуту.

Полуфинална утакмица између Енглеске, актуелног првака света

у фудбалу, и на изненађење многих јаке селекције Југославије била је

посластица. Новине на острву се палше пораза и пишу: „Данас нам

прети смрт“, а боје се посебно једног играча са бројем 10 – Ивице

Осима. Ова утакмица је битка са 49 прекршаја и једном великом жртвом

– већ у петом минуту Осим мора напустити игру након што га је бек

Норман Хунтер са једним бруталним прекршајем избацио из игре.

Финале

08.06.1968. Југославија-Италија 1:1, Рим.

Југославија: Пантелић, Фазлагић, Дамјановић, Павловић,

Пауновић, Холцер, Петковић, Тривић, Мусемић, Аћимовић, Џајић.

Стрелац: Џајић у 39. минуту.

10.06.1968. Италија-Југославија 2:0, Рим.

Југославија: Пантелић, Фазлагић, Дамјановић, Павловић,

Пауновић, Холцер, Хошић, Тривић, Мусемић, Аћимовић, Џајић.

247


Репрезентација Југославије 1968. године.

1. ред: Илија Пантелић, Радомир Вукчевић, Мирсад Фазлагић, Драган Холцер,

Милан Дамјановић, Љуба Михајловић.

2. ред: Благоје Пауновић, Борислав Ђорђевић, Мирослав Павловић, Младен

Рамљак, Ивица Брзић, Илија Петковић.

3. ред: Ивица Осим, Вахидин Мусемић, Добривоје Тривић, Драган Џајић,

Бошко Антић, Идриз Хошић.

Повредом Ивице Осима у полуфиналу, накнадно је позван Јован Аћимовић.

Југославија се нашла у финалу и била одлична а утакмица је

завршена 1:1, али у поновљеној утакмици финала победила је Италија, а

повређени Осим посматрао је меч са трибина.

Холцер је био далеко наш најбољи играч у другој финалној

утакмици и није имао ни близу себи равног у нашем тиму. Сви су

подбацили. Џајић је бежао од Бургнича и крио се и спавао на слави из

прве две утакмице.

„Моја једина радост је тада била да сам примљен у All-Star-Team

првенства – рекао је касније Осим.

Мирсад Фазлагић је капитен Југославије и Жељин је понос, јер је

као играч Жељезничара кренуо ка репрезентацији.

All Star Team – Европског првенства 1968. године:

Дино Зоф (Италија), Мирсад Фазлагић (Југославија), Ђакинто

Факети (Италија), Алберт Шестерњев (СССР), Боби Мур (Енглеска),

Ивица Осим (Југославија), Сандро Мацола (Италија), Анђело

Доменгини (Италија), Џеф Харст (Енглеска), Луиђи Рива (Италија),

Драган Џајић (Југославија).

Какав је био Ивица Осим говори и то да је легендарни Пеле имао

високо мишљење о њему као фудбалеру, али и као човеку.

248



Милан Рибар је потписао у јуну 1968. године са клубом

петогодишњи уговор као технички директор клуба, играчи

Жељезничара су написали петицију управи клуба да се Рибар повуче са

места директора. Назвали су га диктатором, док су Жигантеа хвалили.

Управа је поново Рибару дала поверење а Жиганте ће потражити нови

клуб. Играчи су најавили штрајк док Рибар не оде, али све се добро

завршило. Рибар је од 17. јула 1968. године нови тренер, бунтовници су

се смирили и кренуло се са припремама за нову сезону.

Припреме за нову сезону су обављене у Краљеву, а „Жељин“

караван од 22 фудбалера се сместио у хотелу „Турист“. Очекује се

долазак Јосипа Букала из Aрмије. Популарни сарајевски тим на челу са

тренером Миланом Рибаром коме помажу Крањц и Пожеглија обасут је

великим симапатијама овдашњег становништва. Осим је био у центру

пажње јер су га сматрали нашим најбољим фудбалером.

Јосип Бабић бивши голман постао је тренер голмана у

Жељезничару и фебруара 1968. године смело је изјавио ко ће бити

наследник „Чика“ Радовића на голу: „Па Жељо већ има младог „Чика“!

Зове се Слободан Јањуш. Нема ни 15 година. Веома је даровит, има све

249


услове да буде одличан голман: еластичан је, храбар, има одличне

рефлексе. За његове године те су све особине добро изражене. Јањуш је

на правом путу да наследи старца Радовића“.

Милан Рибар је лансирао шлагер сезоне. Његов тим је на челу

прволигашког каравана и игра одлично. Рибар ради сам у Жељезничару.

То је плејада новог тренерског таласа у земљи. Миљанић у Звезди,

Часлав Божиновски у Вардару...

У 13-ом колу против Вардара тренер Рибар увео је уместо Букала

младог Бошка Јанковића који се показао изванредно, али од уласка на

терен почео је неуморно да дриблује, ваљда је хтео да имитира Фикрета

Мујкића који је у одсуству Ивана Осима мислио да ће публика да остане

ускраћена за лепе дриблинге па је дрибловао до изнемоглости. После

једног слалома дао је и гол, али је допринео да његов тим делује као

раштимован, јер су и остали пошли његовим путем.

Иначе Иван Осим имао је повреду против Француске у Београду

коју је обновио у Фиренци што га је два месеца одвојило од терена. У

јесењем делу првенства после неколико кола отишао је на операцију

менискукса и то га је спречило да наступи на једној великој утакмици на

бразилској Маракани, 6. новембра 1968. године, која се играла између

Бразила и „Остатка Света“ за коју су позвани он и Џајић који је играо.

Ово је и година пуне афирмације Енвера Хаџиабдића који је

постао изванредан играч и скренуо пажњу селектора који је његово име

ставио на свој списак.

Грехови младости се опраштају, Мујкићев немирни дух и жеђ за

пустоловином оцењен је у Жељезничару као пролазна епизода која се

јавља у онима чији карактер још није формиран. И случај с Фикретом

Мујкићем тако је оцењен па се Мујкић, коме је смањена казна, након

искреног кајања опет нашао у строју. У овој сезони тачно је долазио на

тренинге, марљиво вежбао и стекао Рибарово поверење. У новом

првенству бриљирао је на месту крила – борио се за наслов стрелца

лиге, отворио је сезону Прве савезне лиге голом у Љубљани на

утакмици Олимпија-Жељезничар 0:3. Кренуо је Фикрет да даје голове у

другом колу Пролетеру дао је два гола, у трећем Бору један гол,

четвртом и петом колу по гол, а онда долазе лоше недеље да би Мујкић

дао гол тек у деветом колу и тако стигао до 10 голова у јесењем делу

првенства. Испред њега су били само Бајевић и Остојић са по 11 голова.

У овој сезони Мујкић је доживео своје најлепше дане пружао

одличне игре и нашао се на списку селектора Рајка Митића, који је од

Рибара тражио мишљење о Мујкићевом понашању. И кад је требало да

свој таленат покаже на терену, опет се догодио нови екцес, и то на

стадиону, пред очима другова, који су му после окренули главу.

250


Играо се сарајевски дерби, Кошево је било дупке пуно, а

Жељезничар је водио једну од својих најтежих битака за наслов првака

државе. На полувремену утакмице избио је пуч – у свлачионици су

браћа Мујкић и Спречо отказали послушност тренеру, пале су тешке

речи и Пике се у наставку утакмице није појавио на терену. Сарајево је

победило са 2:1, а Мујкића су саиграчи оптужили за издају клуба у коме

је поникао. Нова афера је снажно одјекнула у сарајевским спортским

круговима и отворено се говорило да је Мујкић то намерно урадио, јер

је желео да скине Жељезничарев дрес и пријави се за Сарајево!

Сукоб је избио у Жељезничару. Пукла је брука! У главној улози

је, опет – Фикрет Мујкић, али уз њега, поред брата Мидхата, је и Един

Спречо. И он диже глас. Незадовољан је.

„Нас тројица“ – почиње Спречо оптужбе – „никад нисмо имали

исти третман као остали. Говори се о атомској навали, али нема голова

кад лопта неће Фикрета и мене, или кад ми не играмо. У јесен прошлог

шампионата Пике је дао десет голова и одлучивао утакмице. Пролетос

је дао 14 голова, а Букал на десет утакмица – два. Али за Букала увек

има места у тиму“.

„Најтеже ме је погодила утакмица са Сарајевом, Рибар је сат пре

почетка утакмице објавио састав – мене није уврстио, нисам ни резерва“

– каже Спречо. „У Загребу је Пике морао на клупу. Зашто? Јер Рибар не

може ни у сну да смени Осима. Осим је био фудбалер светске класе,

кандидат за „тим света“, али време гази све, а то је случај и са Осимом“.

Били су, тако рећи, нераздвојни. Ако је неког од млађих

фудбалера Осим волео, онда је то био Спречо, ако је он неког ценио,

онда је то био Осим. Али речено је много ружних речи.

Одлука ФСЈ да се Прва савезна лига повећа са 16 на 18 чланова,

док су Друга савезна лига Исток и Запад укинуте, а формиране четири

групе Друге савезне лиге. У Прву савезну лигу ушли су прваци Друге

савезне лиге Исток - Бор и Запад - Челик, док су другопласирани Трепча

и Слобода из Тузле играли бараж са два последња клуба из Прве савезне

лиге ОФК Београд и Ријека.

07.07.1968. Слобода (Тузла)-Ријека 3:0.

07.07.1968. ОФК Београд-Трепча 7:1.

14.07.1968. Ријека-Слобода (Тузла) 4:0.

14.07.1968. Трепча-ОФК Београд 2:3.

ОФК Београд и Ријека сачували су статус прволигаша.

251



Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Братић, Сарачевић,

Хаџиабдић, Јелушић, Осим, Ф. Мујкић, Бајић, Дераковић.

Стрелци: Ф. Мујкић у 25., Дераковић у 69. и Бајић у 87. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Братић, Јовановић,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Ф. Мујкић, Осим, Дераковић.

Стрелци: Ф. Мујкић у 50. и 79. и Осим у 60. минуту.

01.09.1968. Бор-Жељезничар 2:2.

Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Братић, Сарачевић,

Хаџиабдић, Дераковић, Осим, Спречо, Бајић, Ф. Мујкић.

Стрелци: Дераковић у 13. и Ф. Мујкић у 75. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, М. Мујкић,

Сарачевић, Хаџиабдић, Дераковић, Осим, Спречо, Бајић (Дераковић), Ф.

Мујкић. Стрелци: Бајић у 14., Дераковић у 58., Спречо у 61. и Ф. Мујкић

у 84. минуту.


Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, М. Мујкић,

Сарачевић, Хаџиабдић, Дераковић, Бајић, Спречо, Осим, Ф. Мујкић.



Жељезничар: Радовић, Штака, Хрват, Дераковић, М. Мујкић,

Хаџиабдић (Бећирспахић), Бајић, Осим, Букал, Спречо, Ф. Мујкић.


252



Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Братић, Брачуљ,


Стрелац: Бајић у 36. минуту.



Хаџиабдић, Јелушић (Ф. Мујкић), Бајић, Осим, Спречо, Дераковић.



Хаџиабдић, Дераковић (Јелушић), Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.




Хаџиабдић, Јелушић, Букал, Спречо, Бајић, Ф. Мујкић.


Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић, Братић, Хаџиабдић,

Хрват, Дераковић, Спречо, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.




Хрват, Дераковић, Спречо, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.



Хрват, Јелушић, Бајић, Букал (Јанковић), Ф. Мујкић, Дераковић.

Стрелци: Бајић у 32. и Ф. Мујкић у 52. и 84. минуту.



Хрват, Јелушић, Бајић, Јанковић, Ф. Мујкић, Дераковић.



Хрват, Јелушић, Бајић, Букал, Ф. Мујкић, Дераковић.

Стрелци: Дераковић у 23. и Букал у 50. минуту.



Хрват, Јелушић, Бајић, Букал, Ф. Мујкић, Дераковић.


253




Хрват, Јелушић, Бајић (Јанковић), Букал, Ф. Мујкић, Дераковић.

Стрелци: Дераковић у 65. и Јанковић у 76. минуту.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Бећирспахић, Сарачевић,

Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Бајић, Букал, Спречо, Дераковић.

Стрелац: Спречо у 19. и 80. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић (Ф. Мујкић), Букал (Јанковић), Бајић,

Спречо, Дераковић. Стрелац: Дераковић у 7. минуту.

23.03.1969. Жељезничар-Бор 0:0.


Хаџиабдић, Братић, Јелушић (Ф. Мујкић), Бајић, Букал (Јанковић),

Спречо, Дераковић.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Ф. Мујкић, Јанковић (Букал), Спречо,

Дераковић. Стрелац: Јелушић у 21. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Ф. Мујкић, Букал, Спречо, Дераковић.




Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Бајић, Букал, Спречо, Ф. Мујкић.

Стрелци: Спречо у 60., 71. и 77. и Ф. Мујкић у 76. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Спречо, Ф. Мујкић.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Спречо.

Стрелци: Спречо у 6, ?. и 89. из једанестерца и Бајић у ?. минуту.

254



Жељезничар: Радовић, М. Мујкић (Јовановић), Бећирспахић,

Братић, Хаџиабдић, Сарачевић, Јелушић, Осим, Букал, Спречо, Бајић.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Спречо, Букал, Осим, Бајић.

Стрелци: Букал 2 гола и Братић 1 гол.



Хаџиабдић (Јовановић), Братић, Јелушић, Спречо, Букал, Осим, Бајић.



Јовановић, Братић, Јелушић, Спречо, Букал, Осим, Бајић.

Стрелци: Спречо у 3. и Букал у 58. минуту.


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Хрват, Сарачевић, Јовановић,

Братић, Јелушић, Ф. Мујкић, Бајић, Осим, Дераковић.



Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Хрват, Сарачевић, Хаџиабдић,

Братић, Јелушић, Осим, Букал (Дераковић), Спречо, Бајић.



Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић, Сарачевић,

Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Јанковић, Ф. Мујкић, Спречо, Дераковић.




Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Букал, Спречо, Ф. Мујкић, Бајић.

Стрелац: Ф. Мујкић у 25. и Букал у 30. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Ф. Мујкић, Спречо, Бајић.


255


Прва лига


Динамо (Загреб) 34 20 5 9 75:33 45




Хајдук (Сплит) 34 11 16 7 47:38 38

Раднички (Ниш) 34 12 10 12 35:36 34

Вележ (Мостар) 34 9 16 9 41:45 34

Челик (Зеница) 34 11 11 12 42:41 33

Вардар (Скопље) 34 12 9 13 37:36 33



Бор (Бор) 34 9 13 12 35:46 31


НК Загреб (Загреб) 34 11 7 16 41:59 29

Марибор (Марибор) 34 7 14 13 33:57 28

Ријека (Ријека) 34 9 5 20 31:52 23


Василије Радовић 34, Душко Бајић 33/6, Велија Бећирспахић 31-

1, Енвер Хаџиабдић 32, Благоје Братић 30/1, Бранимир Јелушић 28-1/1,

Фикрет Мујкић 25-3/14, Авдија Дераковић 23-2/4, Един Спречо 24/12,

Јосип Букал 23-1/7, Хајрудин Сарачевић 21, Иван Осим 18/3, Миљан

Штака 17, Фахрија Хрват 13, Душан Јовановић 3-2, Бошко Јанковић 3-

2/1, Борис Брачуљ 4, Нусрет Кадрић 1, Славиша Тодоровић 1.

Репрезентација Југославије била је на турнеји по Јужној Америци

у паузи првенства, децембра 1968. године, а Букал је био део тима и на

првој утакмици против Бразила постигао гол.

256


1/8 финала


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Бећирспахић, Братић,

Хаџиабдић, Сарачевић, Јелушић, Бајић (Јанковић), Спречо, Ф. Мујкић,

Дераковић. Стрелац: Спречо у 65. минуту.

1/4 финала


Жељезничар: Радовић, М. Мујкић, Бећирспахић (Дераковић),

Братић, Хаџиабдић, Сарачевић, Јелушић, Јанковић, Бајић (Букал),

Спречо, Ф. Мујкић.

Мидхат Мујкић

Фикрет Мујкић

257



13.11.1968. Хонвед (Будимпешта)-Жељезничар 0:1.


Хрват, Јелушић, Бајић, Јанковић, Ф. Мујкић, Дераковић.

Стрелац: Јелушић у 82. минуту.

04.12.1968. Жељезничар-Хонвед (Будимпешта) 1:0.

Жељезничар: Радовић, Штака, Бећирспахић (Јовановић), Братић,

Хаџиабдић, Хрват, Јелушић, Бајић, Букал, Ф. Мујкић, Дераковић.


II коло 1/4 финала Митропа Куп

19.03.1969. Бањик (Острава)-Жељезничар 1:1.

Жељезничар: Радовић, М. Мујкић (Јовановић), Бећирспахић,

Братић, Хаџиабдић, Дераковић, Јелушић, Осим (Бајић), Букал, Спречо,

Ф. Мујкић. Стрелац: .........................

02.04.1969. Жељезничар-Бањик (Острава) 4:0.


Хаџиабдић, Сарачевић, Јелушић, Осим (Бајић), Букал, Спречо,

Дераковић (Ф. Мујкић). Стрелци: Спречо 2 гола, Букал и Ф. Мујкић по 1.

III коло 1/2 финала Митропа Куп

21.05.1969. Жељезничар-Унион Теплице (Теплице) 1:1.


Хаџиабдић, Сарачевић, Јелкушић, Осим (Бајић), Букал, Спречо,

Дераковић (Ф. Мујкић). Стрелац: ..........

28.05.1969. Унион Теплице (Теплице)-Жељезничар 2:1.


Хаџиабдић, Дераковић, Јелушић, Осим (Бајић), Букал, Спречо, Ф.

Мујкић. Стрелац: ........................

258

MITROPA CUP


Стоје: Ћурковић, Осим, Пауновић, Бајић, Грачанин, Пирић, Мутибарић, Белин, Џајић.

Чуче: Холцер, Катић, Бјековић, Тривић, Павловић, Аћимовић, Рамљак.

Милан Рибар, Миљан Миљанић и Марцел Жиганте.

259


Стоје: Осим, Радовић, Спречо, Сарачевић, Бећирспахић, Хаџиабдић.

Чуче: Јелушић, Штака, Бајић, Брачуљ, Ф. Мујкић.

260


261

262




Припреме пред ово првенство Жељо је према речима Рибара

требало да одржи у Дубровнику или Италији, али фудбалери су сви до

једног тражили да поново дођу у Краљево где су се осећали као код

своје куће. Од када су почели да спроводе припреме у Краљеву

фудбалери Жељезничара стекли су велику популарност у овом делу

Србије и много пријатеља. Ове године уместо пет одиграли су десет

утакмица, а због многобројних позива из суседних села. Рибар је био и

сам изненађен колику је популарност његов тим стекао у овом делу

Србије и каже да почиње озбиљно да угрожава Црвену звезду.

Подунавци је село које је први пут угостило прволигаша овога

лета где су се састали Жељезничар и домаћи „Реал“, који је јединствен у

нашој земљи са тим именом. Пред великим бројем гледалаца из

Подунаваца и околних села домаћи тим је повео, али је претрпео пораз

од 1:10. Публика је била одушевљена што је видела Жељине асове који

су допринели великој популаризацији фудбала у Подунавцима и топло

их поздравили. Рибар није чувао своје играче за првенство него је извео

најбољи састав како би приредио задовољство гледаоцима.

263


Стоје: Радовић, Сарачевић, Осим, Букал, Бећирспахић, Ф. Мујкић.

Чуче: Јелушић, Хаџиабдић, Хрват, Бајић, Братић.

Ова генерација Жељезничара по други пут постала је јесењи

првак Југославије која је од тимова „велике четворке“ изгубила само

један бод играјући 2:2 у Загребу, док је декласирала Партизан у

Београду, Хајдук у Сарајеву и у задњем колу Црвену звезду у Београду.

Југословенски новинари су тада одличан тим Жељезничара

назвали „Бебе са Грбавице“ који је сензационалном победом у

последњем колу јесењег дела шампионата на Маракани од 4:1

прескочио Црвену звезду на табели. На тој утакмици изабраници

Милана Рибара најавили су да ће кад тад освојити шампионску титулу.

Миљанић је после утакмице рекао: „Били смо ослабљени у овом

дербију, али нас то не опаравдава“. Џајић је додао: „Остојић, Лазаревић

и ја смо немоћно са трибина гледали како наши другови губе бројне

дуеле. Дујковић је до ове утакмице примио гол на сваких 270 минута, а

данас чак четири. Кривац је управа, склонили су снег, а боље да нису,

јер је створена каљуга по којој Аћимовић и остали нису могли ни да

коракну“. „Ма терен је одличан. Чим је блато, ја сам господар

ситуације“ – одговара насмејани халф Жељезничара Братић.

264



Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић, Сарачевић, Хаџиабдић,

Братић, Јелушић (Јанковић), Осим, Букал, Спречо, Ф. Мујкић.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Спречо, Ф. Мујкић.




Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим (М. Мујкић), Букал, Бајић, Ф.

Мујкић (Дераковић). Стрелац: Ф. Мујкић у 38. минуту.



Хаџиабдић, Д. Којовић, Јелушић, Бајић, Букал, Братић, Дераковић.

Стрелци: Букал у 10., 69. и 88. и Бајић у 66. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Дераковић (Јанковић).

Стрелци: Јелушић у 30., Букал у 75. и Јанковић у 89. минуту.

28.09.1969. Раднички (Кг)-Жељезничар 1:0.


Хаџиабдић, Д. Којовић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Братић.

265

266




Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.



Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић, Сарачевић

(Каталински), Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Ф.

Мујкић. Стрелци: Букал у 9. и Бајић у 84. минуту.

12.10.1969. Жељезничар-Раднички (Ни) 4:1.

Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић, Каталински,


Стрелци: Каталински у 48., Букал у 50., Ф. Мујкић у 66. и Осим у

86. минуту.




Стрелац: Букал у 6. и 57. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Јанковић.












Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић (Спречо), Ф. Мујкић.

Стрелци: Букал у 64., Хрват у 69. и аутогол у 83. минуту.


Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић (Дераковић),

Каталински, Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић (Спречо),

Ф. Мујкић.





Стрелци: Бајић у 20., Јелушић у 37., Ф. Мујкић у 57. и Букал у 75.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић

(Дераковић). Стрелци: Бајић у 12, аутогол у 37., Букал у 87. и 89. минуту.

Табела јесењег дела првенства



Динамо (Загреб) 17 7 8 2 26:15 22

Хајдук (Сплит) 17 9 2 6 28:16 20


Вележ (Мостар) 17 7 6 4 34:17 20

Раднички (Ниш) 17 9 2 6 23:18 20



Слобода (Тузла) 17 6 6 5 20:18 18

Бор (Бор) 17 4 8 5 16:22 16

Марибор (Марибор) 17 6 4 7 18:25 16


Вардар (Скопље) 17 6 2 9 15:25 14


Челик (Зеница) 17 2 6 9 13:30 10


ХК Загреб (Загреб) 17 1 5 11 10:29 7

267


Сантос у Сарајеву

Чувени Фудбалски клуб Сантос из Сао Паула (Бразил) у коме је

између осталих, играо и најбољи фудбалер света Пеле, имао је тада

југословенску турнеју. У то време овај клуб је редовно путовао на

европске турнеје. Тада су одиграли мечеве са Црвеном звездом 3:3,

загребачким Динамом 1:1, крагујевачким Радничким 4:4 и сарајевским

Жељезничарем 1:1.

На 47. годишњицу Жељезничара, 19. септембра 1969. године,

одиграна је пријатељска утакмица против бразилског Сантоса, којег је

предводио један од најбољих фудбалера на свету свих времена – Пеле.

Након што је Пеле дознао да Осим неће моћи да игра због

повреде, рекао је: „Ако Осим не игра нећу ни ја“. Осим је добио

инекцију и завој на леву ногу, како би могао играти утакмицу.

19.09.1969. Жељезничар-Сантос 1:1.

Кошево, 30.000 гледалаца, судија Ладо Јакше (Љубљана).


Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим (Дераковић), Букал, Мусемић

(Јанковић), Бајић (Којовић).

Сантос: Гилмар, Делгадо, Туркао, Лима, Клодоалдо, Жоел,

Мануел Марија, Нене, Еду, Пеле, Абел.

Стрелци: Букал у 45. и Пеле у 78. минуту.

Зима је 1970. године. Милан Рибар се пита у чему је тајна

Звездиних добрих партија у пролећном делу првенства и тражи помоћ.

Рибар не воли неуспех. Зна да су његови момци најбољи у земљи и

морају бити шампиони. У клуб долази брзојав. Жељезничар је позван на

турнеју у Бразил 20 дана. Плави тим са Грбавице, у зимским паузама,

играо је као гост Фудбалског савеза Бразил 1972, 1973 и 1974. године.

Само Жељезничар од југословенских клубова, касније још Црвена

звезда и нико други!

Рибар, његов син Горан и Пеле.

268

Мусемић, Пеле и Осим.


Букал, Пеле и Бајић.

Мануел Марија

Нене

Сантос, стоје: Алберто, Делгадо, Дијас, Гилмар, Туркао и Клодоалдо.

Чуче: Лима, Жоел, Еду, Пеле и Абел.

На слици недостају Мануел Марија и Нене уместо Алберта и Дијаса.

269


Стоје: др Арсланагић, Бабић, М. Мујкић, Сарачевић, Крсмановић, Брачуљ,

Бећирспахић, Д. Јовановић, Букал, Спречо, Радовић, Осим, Рибар.

Чуче: Јелушић, Дераковић, Хрват, Штака, Бајић, Братић, Хаџиабдић, Ф. Мујкић.

Един Спречо (1947-2020) рођен у Сарајеву, поникао у

Жељезничару за који је дебитовао са 17 година и постигао два гола. Већ

тада је било јасно да ће бити изузетан фудбалер. Наступао за

Жељезничар од 1965. до 1977. године на 234 утакмица (203

првенствених) и постигао 75 голова (61 у првенству). Са Букалом је

чинио изванредан тандем у нападу, често је био стрелац одлучујућих

голова. Сезону 1975/76. године провео је у холандском NAC Breda,

одакле се вратио у Жељезничар. Од 1977. до 1979. године наступао за

Ремс, потом до 1981. године за Искру из Бугојна. Наступао за

репрезентацију Југославије три пута и постигао два гола.

270

Един Спречо


Драган Којовић (1950-1999) рођен у Сарајеву, наступао за

Жељезничар од 1969. до 1979. године. У међувремену једну сезону

провео у крушевачком Напретку (1977/78). Био је дете Грбавице,

модеран бек са изузетном техником.

Џемалудин Шербо (1950) рођен у Сарајеву, поникао је у

Жељезничару. Био је навални играч, припадник шампионске генерације.

Изванредан фудбалер.

Драган Којовић

Џемалудин Шербо

Каталински, Букал, Рибар, Спречо и Братић.

271


Атомска навала: Јелушић, Осим, Букал, Бајић и Ф. Мујкић

Јосип Букал

Душко Бајић

272




Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић

(Дераковић). Стрелац: Јелушић у 10. минуту.


Жељезничар: Радовић, Тодоровић, Бећирспахић, Каталински,








Хаџиабдић, Братић, Јелушић (Јанковић), Осим, Букал, Бајић (Спречо),

Ф. Мујкић. Стрелци: Ф. Мујкић у 22. и 82. минуту.



Хаџиабдић, Братић, Јелушић, Осим, Букал (Јанковић), Ф. Мујкић,

Дераковић.

19.04.1970. Жељезничар-Раднички (Кг) 2:0.

Жељезничар: Радовић, Хрват, Д. Којовић, Сарачевић, Хаџиабдић,

Братић, Јелушић, Јанковић, Букал, Бајић, Дераковић.

Стрелци: Букал у 34. и Јанковић у 35. минуту.


Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић (Осим), Сарачевић,

Хаџиабдић, Братић, Јанковић, Каталински, Букал, Бајић, Дераковић (Ф.

Мујкић).



Сарачевић, Хаџиабдић, Јелушић, Братић (Ф. Мујкић), Букал, Осим,

Бајић. Стрелци: Осим у 36. и Букал у 50. минуту.



Сарачевић, Хаџиабдић, Јелушић, Братић, Букал, Осим, Бајић.

Стрелац: Каталински у 80. минуту.

273




Каталински, Хаџиабдић, Јелушић (Ф. Мујкић), Братић, Букал, Осим,

Бајић. Стрелци: Букал у 11. и Бећирспахић у 78. минуту.



Сарачевић, Хаџиабдић, Јелушић, Осим, Букал, Братић, Бајић.



Каталински, Хаџиабдић, Јелушић (Ф. Мујкић), Братић (Јанковић),

Букал, Осим, Бајић.


Жељезничар: Селимовић, Хрват, Бећирспахић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Дераковић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.



Жељезничар: Селимовић, Хрват, Бећирспахић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Ф. Мујкић (Шљиво), Осим, Букал, Бајић,

Дераковић. Стрелац: Осим у 22. минуту.


Жељезничар: Селимовић, Кадрић, Бећирспахић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Дераковић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.

Стрелци: аутогол у 69. и Бајић у 82. минуту.



Каталински, Хрват, Јанковић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.


Жељезничар: Селимовић, Кадрић, Бећирспахић, Хрват,

Каталински, Братић, Јелушић, Осим, Јанковић, Ф. Мујкић, Дераковић.

Стрелци: Јанковић у 20., Ф. Мујкић у 35. и Јелушић у 54. минуту.

Благоје Братић 34, Велија Бећирспахић 33/1, Јосип Букал 33/18,

Иван Осим 32-1/6, Фахрија Хрват 32/1, Енвер Хаџиабдић 32, Душко

Бајић 32/6, Василије Радовић 29, Бранимир Јелушић 29/4, Фикрет

Мујкић 23-3/7, Јосип Каталински 24-1/2, Хајрудин Сарачевић 16, Авдија

Дераковић 11-4, Бошко Јанковић 7-4/3, Един Спречо 3-3, Мирза

Селимовић 5, Драган Којовић 4, Нусрет Кадрић 3, Мидхат Мујкић 2-1,

Џемалудин Шербо 2, Славиша Тодоровић 1, Мехмед Шљиво 0-1.

274


Прва лига



Вележ (Мостар) 34 17 9 8 64:44 43



Динамо (Загреб) 34 13 12 9 47:42 38

Хајдук (Сплит) 34 16 5 13 51:37 37

Раднички (Ниш) 34 14 9 11 36:33 37

Слобода (Тузла) 34 11 13 10 35:34 35

Марибор (Марибор) 34 13 7 14 40:51 33



Челик (Зеница) 34 10 10 14 35:48 30

Бор (Бор) 34 6 16 12 32:47 28



Вардар (Скопље) 34 9 8 17 25:46 26

НК Загреб (Загреб) 34 4 7 23 22:64 15

До 24. кола Црвена звезда и Жељезничар су се смењивали у

вођству на табели и имали исти број бодова, а тада је Црвена звезда

победила у Марибору, а Жељезничар изгубио у Тузли и разлика од два

потом и пет бодова остала је до задњег кола. У последњем колу

Жељезничар је на Грбавици победио Црвену звезду са 3:1. Ово је била

сезона када је Жељезничар заслужио да буде првак државе.

Стручни штаб: Др Исмет Арсланагић, помоћни тренер Фадил Пожеглија, Милан Рибар,

тренер голмана Јосип Бабић и помоћни тренер Јовица Радовић.

275


1/8 финала


Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић, Сарачевић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Осим, Букал, Бајић, Ф. Мујкић (Спречо).

276

Репрезентација Југославије 1970. године

Стоје: Мутибарић, Јерковић, Б. Ђорђевић, Облак, Љ. Рајковић, Тешан, Пауновић,

Марић, Бајевић, тренер Рибар, селектор Митић.

Чуче: Дојчиновски, Букал, Павловић, Холцер, Степановић, Петковић, Мусемић,

Џајић, масер Аранђеловић.


Млада репрезентација Југославије 1970. године

Да је Жељезничар од 1965. године па на овамо играо најбољи

фудбал у Југославији још један доказ је то што је млада репрезентација

Југославије 1970. године у Атини имала највећи број играча управо из

Жељезничара. Сарачевић је капитен репрезентације. Свих претходних

година такође капитени су били из Жељезничара. То је период када

Жељезничар даје највећи број репрезентативаца у свим селекцијама.

Балкански Куп, Атина, 1970. године.

Стоје: Сарачевић (Жељезничар), Хорват (Војводина), Јовановић (Војводина), Шербо

(Жељезничар), Аврамовић (Слога-Краљево), Хрват (Жељезничар).

Чуче: Ковачевић (Пролетер), Илић (Напредак), Глигоровски (Партизан),

С. Којовић (Жељезничар), Цветковић (Раднички-Ниш).

277



278

Стоје: Букал, Јањуш, Спречо, Јанковић, Д. Којовић, Бећирспахић.

Чуче: Дераковић, Хрват, Хаџиабдић, Братић, Јелушић.




Каталински, Хрват, Ф. Мујкић, Осим, Букал, Спречо, Бајић.



Жељезничар: Селимовић (Радовић), Кадрић, Д. Којовић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Јелушић (Јанковић), Осим, Букал, Спречо,

Бајић.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Д. Којовић (Јанковић), Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Ф. Мујкић, Осим, Букал, Спречо, Бајић.

Стрелци: Ф. Мујкић у 48. и Букал у 83. минуту.

06.09.1970. Раднички (Кг)-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: Радовић (Селимовић), Кадрић, Бећирспахић,

Братић, Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Букал, Спречо, Ф.

Мујкић.



Каталински, Хаџиабдић, Јелушић (Дераковић), Јанковић, Букал, Спречо,

Ф. Мујкић. Стрелци: Спречо у 30. и Каталински у 90. минуту.


Жељезничар: Лазаревић, Кадрић, Д. Којовић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Ф. Мујкић, Јанковић, Букал, Спречо,

Дераковић. Стрелци: Јанковић у 20. и 58. минуту.

279



Жељезничар: Лазаревић (Радовић), Кадрић, Д. Којовић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Ф. Мујкић, Јанковић, Букал, Спречо, Бајић.

Стрелци: Ф. Мујкић у 35. и Јанковић у 79. минуту.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хаџиабдић, Бајић, Каталински,

Братић, Јелушић, Јанковић, Ф. Мујкић, Спречо, Дераковић.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хрват, Братић, Каталински,

Хаџиабдић, Јанковић, Бајић, Букал, Спречо, Дераковић.




Хаџиабдић, Јелушић, Букал (Ф. Мујкић), Јанковић, Бајић, Дераковић.

Стрелац: Јанковић у 80. и 89. минуту.



Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Бајић, Дераковић.

Стрелац: Јанковић у 7. и 57. минуту.



Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Бајић, Ф. Мујкић (Спречо).

Стрелац: Букал у 15. и 79. минуту.



Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Бајић, Ф. Мујкић.

Стрелац: Каталински у 75. минуту.


Жељезничар: Радовић, Кадрић, Хрват, Братић, Д. Којовић

(Дераковић), Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Бајић.

Стрелци: Јанковић у 72. и Хрват у 75. минуту.


Жељезничар: Радовић, Кадрић (Дераковић), Хрват, Братић, Д.

Којовић, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Бајић.

29.11.1970. Жељезничар-Црвенка 1:2.

Жељезничар: Радовић, Д. Којовић, Хрват, Братић, Каталински

(Дераковић), Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо (Ф. Мујкић), Бајић.


280



Жељезничар: Радовић, Д. Којовић, Хрват, Спречо, Хаџиабдић,

Братић, Јелушић (Ф. Мујкић), Јанковић, Букал, Бајић (Шербо),

Дераковић.


Жељезничар: Јањуш, Д. Којовић, Бећирспахић, Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Бајић.








28.03.1971. Жељезничар-Раднички (Кг) 3:0.



Стрелци: Спречо у 23., Братић у 69. и Букал у 73. минуту.




Стрелци: Деракивић у 10. и Братић у 46. минуту.



Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Дераковић.

Стрелац: Јанковић у 80. минуту.




Стрелци: Дераковић у 11., Букал у 36. и 76. и Спречо у 90.




Стрелац: Јанковић у 5., 10, 17. и 79. минуту.

281

282





Стрелци: Дераковић у 23. и 40., Спречо у 45. и Букал у 73., 89. и

90. минуту.








Стрелци: Букал у 3. и 74. и Јанковић у 6. минуту.




Стрелци: Јелушић у 13., Букал у 18. и Јанковић у 21. минуту.


Жељезничар: Сирчо, Д. Којовић, Бећирспахић, Братић,





Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Дераковић

(Хрват).

13.06. 1971. Жељезничар-Марибор 5:0.


Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо (Шербо),

Дераковић (Хрват). Стрелци: Букал у 2., 34. и 81., Јелушић у 51. и

Јанковић у 79. минуту.

20.06.1971. Црвенка-Жељезничар 2:2.



Стрелци: Јанковић у 45. и Букал у 54. минуту.

27.06.1971. Жељезничар-Раднички (Ни) 3:1.



Стрелци: Спречо у 29. и Јанковић у 59. и 70. минуту.


Благоје Братић 34/2, Енвер Хаџиабдић 33, Јосип Букал 33/19,

Един Спречо 32-1/7, Бошко Јанковић 31-2/20, Јосип Каталински 31/2,

Бранимир Јелушић 31/2, Драган Којовић 27, Велија Бећирспахић 20,

Авдија Дераковић 19-4/4, Душко Бајић 19/1, Нусрет Кадрић 17,

Слободан Јањуш 16, Василије Радовић 12-2, Фахрија Хрват 11-1,

Фикрет Мујкић 9-3/2, Џемалудин Шербо 4-2, Мирза Селимовић 3-1,

Иван Осим 3, Драгољуб Лазаревић 2, Ибрахим Сирчо 1, Слободан

Којовић 1.

Прва лига

Хајдук (Сплит) 34 18 13 3 63:33 49


Динамо (Загреб) 34 17 9 8 55:32 43





Вележ (Мостар) 34 14 8 12 52:48 36

Челик (Зеница) 34 14 8 12 35:32 36

Слобода (Тузла) 34 9 14 11 23:29 32

Раднички (Ниш) 34 11 9 14 40:43 31


Марибор (Марибор) 34 9 11 14 32:48 29

Борац (Бања Лука) 34 9 11 14 47:66 29



Бор (Бор) 34 9 8 17 43:66 26

Црвенка (Црвенка) 34 8 7 19 28:58 23

Жељезничар је на полусезони освојио 19 бодова и био на петом

месту на табели (Партизан 25, Хајдук 24, Динамо 21, Вележ 20 бодова).

Прво коло пролећног дела првенства Жељезничар као гост

побеђује Динамо и стиже га на табели, док Партизан у прва два кола не

осваја ниједан бод. После 25. кола Жељо побеђује Црвену звезду у

Београду и приближио се врху табеле, јер дели треће место са Динамом

по 31 бод, док прво место деле Партизан и Хајдук са по 33 бода.

Жељезничар је катастрофално поразио Црвену звезду у утакмици

на којој је Бошко Јанковић коме је тада 19 година постигао сва четири

гола. Дујковићу до тада нико није дао толико голова на једној утакмици.

Међутим, у 27. колу догодила се судијска „крађа“ у Сплиту када

је судија признао победоносни гол Хајдука који је Надовеза дао руком и

тада се Хајдук одлепио за четири бода. До краја првенства разлика је

како када два, три, четири бода. И ове сезоне Жељезничар је био

фаворит за првака државе, али пратиле су га неправде на терену.

283


Авдија Дераковић (1944-1990) родио се у

Добоју, играо за Жељезничар од 1966. до 1975.

године. Лево крило, посебан играч и може се

рећи производ Милана Рибара на чију

иницијативу је и дошао из добојског

Жељезничара. Имао је велики радијус кретања,

вероватно у историји Жељезничар није имао

играча са таквим тркачким способностима. У

публици су били чести коментари да нико не зна

шта игра, али да је користан за екипу, нема

сумње.

Велија Бећирспахић (1943-1987) играо за

Жељезничар од 1967. до 1975. године. Играо на

месту бека и целу каријеру провео у

Жељезничару, потом је радио као тренер у

омладинском погону клуба. Касније, на

иницијативу Ивице Осима, прикључен је

стручном штабу.

Хајрудин Сарачевић (1949) рођен у

Сарајеву. Популарни Рутко изузетно квалитетан

фудбалер за Жељезничар је наступао од 1965. до

1983. године. Легендрани је центархалф и

капитен тима. Навијачи су га волели. Као од

брега одваљен, а био је суптилан техничар, знао

је да изнесе лопту из свог шеснаестерца

велемајсторски. Целу каријеру провео је у

Жељезничару.

284


Куп Велесајамских градова (Inter-Cities Fairs Cup) основао је

Швајцарац Ернст Томен, потпредседник УЕФА, који је 1955. у Базелу

окупио представнике 10 европских велесајамских градова (Барселона,

Базел, Бирмингем, Франкфурт, Копенхаген, Лозана, Лајпциг, Лондон,

Милано и Загреб) и предложио организацију такмичења градских

репрезентација, које су могли представљати и клубови.

Прво издање је замишљено као двогодишње такмичење, али се

протегло на три године. И следећа два, 1958/60. и 1960/61., одржана су

као такмичење градских екипа, а од сезоне 1961/62. године постаје

једносезонско клупско такмичење у које је сваки члан УЕФА имао

право послати до три представника. Број учесника, конкуренција и

углед стално су расли. Куп Велесајамских градова основала је ФИФА, а

од сезоне 1971/72. организацију преузима УЕФА и мења му назив у Куп

УЕФА. Од клубова из Југославије, Динамо из Загреба био је победник

такмичења 1966/67. и финалиста 1962/63. године.

I коло 1/32 финала Куп сајамских градова

02.09.1970. Жељезничар-Андерлехт (Брисел) 3:4.

Жељезничар: Радовић, Хрват, Бећирспахић, Братић, Каталински,

Кадрић, Бајић (Јанковић), Осим, Букал, Спречо, Ф. Мујкић.

Стрелци: Осим у 4., Спречо у 58. и Ф. Мујкић у 59. минуту.

Жељо је добро играо и повео са 3:1., а онда је у 82. и 89. минуту

примио голове и доживео пораз на свом терену.

285


16.09.1970. Андерлехт (Брисел)-Жељезничар 5:4.

Жељезничар: Радовић, Кадрић, Бећирспахић (Хрват), Братић,

Каталински, Хаџиабдић, Јанковић, Спречо, Букал, Ф. Мујкић,

Дераковић. Стрелци: Букал у 20. и 25. и Спречо у 36. и 60. минуту.

Жељо заиста није имао среће водио је са 3:2 и 4:3 и на крају

поново напустио терен поражен.

01.10.1970. Жељезничар-Фамос 1:0.

Жељезничар: Јањуш, Д. Којовић, Хрват, Бајић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Шербо, Јанковић, Шљиво, Дераковић.

Стрелац: Шљиво у 55. минуту.

26.11.1970. Слобода (Тузла)-Жељезничар 1:0.

Жељезничар: Радовић, Хрват, Д. Којовић, Братић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић, Бајић, Букал, Спречо (Јанковић), Ф. Мујкић

(Дераковић).

286


Бошко Јанковић и Јосип Букал.

Стоје: Рибар, Радовић, Осим, Сарачевић, Спречо, Каталински, Букал, Хаџиабдић,

Хрват, Ф. Мујкић, Бећирспахић, Селимовић и др Исмет Арсланагић.

Чуче: Д. Којовић, Јелушић, Јањуш, Дераковић, Кадрић, Бајић, Братић, Лазаревић,

Тодоровић и Шербо.

287


288

Насловница Темпа: Џајић, Митић и Осим.


Фикрет Мујкић

- женских срца господар -

Фикрет Мујкић био је велика звезда тада и пунио је ступце како

спортске штампе, тако и популарних ревија: РТВ Ревија, Базар,...

289

290


Кад је пукла вест да је на помолу брак Фикрета Мујкића са

тадашњом Мис Југославије Радмилом Живковић, сви су веровали да ће

Пике напокон постати ногометни велемајстор. Кад уплови у брачну

луку, мислили су, постат ће и зрела личност и комплетан спортиста.

Аморова стрела погодила га је случајно на једној модној ревији

конфекције „Алхос“ у Сарајеву децембра 1969. године. Мујкић кога су

Рибар и клуб већ били помиловали, поново је добио шансу, чврсто је

обећао да ће кренути исправним путем и замолио тренара Рибара за

опроштај. После ревије Пике и Радмила су кренули држећи се за руке у

„Хамам-Бар“ и ту су остали у љубавним ћаскањима до поноћи. Пике је

сутрадан одјурио за Београд и два дана био гост у њеној кући. Након

тога, пред Нову годину, Радмила је упознала Фикретове родитеље на

свадби стaријег брата Мидхата. Млади заљубљени пар дочекао је Нову

годину у хотелу „Албатрос“ у Цавтату. Била је то љубав на први поглед

– говорила је Радмила Живковић. Најлепша Југословенка која је

навијала за Црвену звезду говорила је како ће се након венчања Пике

преселити у Београд и заиграти за клуб који је он симпатисао –

Партизан и да му она неће правити сметње.

На свадби је певао Мехо Пузић, кум је био Рибар, који је још

једном показао колико цени свог пулена, а потом је млади брачни пар

отпутовао на медени месец, који је због Фикретових обавеза, скраћен за

три недеље. И док су многи листови објављивали фотографије са

венчања већ се у чаршији говорило да је то промашен брак и како ће

бити кртаког века. Тако је и било.

Оба талентована брата Мујкић, крајем 1970. године, престали су

да носе дрес Жељезничара: старији Мидхат приступио је зеничком

Челику у коме је постао стуб одбране, док је Фикрет отишао на

одслужење војног рока у Пожаревац, а клуб је добио понуду и

Партизана и Динама који су желели да га виде у својим редовима.

Динамо је нашао заједнички језик са Жељезничаром и Фикрет Мујкић је

приступио загребачком прволигашу и одушевио својом игром против

уругвајског Национала.

У међувремену Фикрет служи војни рок у Пожаревцу, али је

више у Београду и виђа се са певачицом Радмилом Караклајић о чијој

романси је брујала цела Југославија. Почетак романсе овековечен је на

насловним странама 1971. године. Прве ЈУ папарацио фотографије у

РТВ Ревији (1971) снимљене код нас – баш су загрљаји Фикрета

Мујкића и Радмиле Караклајић. Поново су новине почеле да пишу о

непоправљивом момку и да оживљавају старе грехе.

Треба рећи да се тада у нашој земљи све радило иза кулиса

нарочито у фудбалу где је постојао лимит код потписа уговора између

клуба и играча, али новац се давао изван тога – недефинисан

професионализам. Фикрет Мујкић је био само један од оних на кога је

била повика, док су други муљали.


Мај 1972. године: сабирају се утисци са недавно одржаног „Поп

фестивала Љубљана 72“ на којем су одушевили Млади леви, Тајм (певач

Дадо Топић), Индекси... У Зеници окупила се филмска екипа редитеља

Бате Ченгића, који снима „Слике из живота ударника“... А у време када

фудбалери сарајевског Жељезничара, предвођени тренером Рибаром и

мајсторима игре као што су Букал, Спречо, Каталински, Јањуш,

јуришали на титулу првак, новине увелико пишу о њиховом колеги, сада

већ Динамовцу, бунтовној звезди ЈУ фудбала – Фикрету Мујкићу...

Фикрет Мујкић је наступао за Динамо од 1971. до 1975. године и

одиграо 35 лигашке утакмице и постигао 12 голова. Потом је наступао

за холандски НАК Бреда и грчки Панатинаикос. Поново се вратио у

Сарајево и матични клуб Жељезничар за који наступа у сезони 1976/77.

и 1977/78. године. Паузирао две године и онда се 1980. године појавио у

ФК Босна-Високо где је завршио каријеру. За Жељезничар је одиграо

140 утакмица (125 првенствених) и постигао 43 гола (41 у првенству). За

репрезентацију Југославије од 1968. до 1970. године одиграо је пет

утакмица и постигао један гол. Дебитовао против Бразила (2:3) у Бело

Хоризонтеу 19. децембра 1968. године. Дао гол против Румуније (1:1) у

Београду 3. септембра 1969. године.

Можда највећи таленат који се појавио на нашем фудбалском

небу, али његов живот био је боемски, прозван „Бест са Грбавице“ и

није се исказао као фудбалер. Фикрет се само играо на терену, док је

тренер лудео на клупи као и навијачи. Његове љубавне афере,

трансфери, изласци по кафићима обележили су његову младост. Био је

авантуриста који се играо са осталима.

Славни играч и тренер атинског Панатинаикоса и загребачког

Динама Стјепан Бобек једном је рекао: „Тренер који натера Пикета да

двапут седмично тренира биће најбољи тренер на свету, а Пике ће

постати најбољи играч на свету“. Али како то у Босни бива, жене

(лепотице Радмиле – Живковић и Караклајић), раја и акшамлуци нису

дали да Сарајево засени легенду јужноамеричких мађионичара.

Група „Забрањено пушење“ му је посветила песму „Пробушени

долар“, у којој га називају Ђулијано Пике. Рефрен песме каже:

„Ђулијано Пике, отров за клинке, женских срца господар“.

Фикрет Мујкић, члан холандског клуба NAC Breda и Никола Будишић.

291


Велики јубилеј 50. рођендан Жељезничара

15.06.1971. Жељезничар-Интер (Милан) 3:3.

Кошево, 50.000 гледалаца, судија Гугуловић из Ниша.


Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо, Џајић.

Интер: Бордон, Бедрин, Ориали (Фрусталупи), Фабијан (Чела),

Ђубетони, Бургнич, Жаир, Бертини, Бонинсења, Мацола, Корсо.

Стрелци: Јанковић у 15., Џајић у 45. и Букал у 70. минуту за

Жељезничар, а Роберто Бонинсења у 4. и 63. и Сандро Мацола у 67.

Џајић је као гост наступао за Жељезничар и био најбољи играч на

утакмици – оцењен оценом 10.

Чајић, Мацола, Гугуловић, Букал и Рауш.

292

Јанковић, Џајић и Букал.


Куп прволигаша

Ове године је одигран први пут Куп прволигаша.

1/8 финала

25.08.1971. Слобода-Црвена звезда 4:1, Војводина-Партизан 2:1,

Хајдук-Динамо 3:1, Борац-Челик 2:0, Сарајево-Вележ 3:1, Раднички (Н)-

Марибор 1:0, Олимпија-Београд 4:2, Раднички (Кг)-Жељезничар 1:3.


Каталински, Хаџиабдић, Јелушић, Јанковић, Букал, Спречо (Шербо),

Дераковић. Стрелци: Јанковић у 9. и 37. и Јелушић у 43. минуту.

1/4 финале

08.09.1971. Слобода-Олимпија 4:0, Војводина-Сарајево 1:0,

Раднички (Н)-Хајдук 0:1, Жељезничар-Борац 5:3.

Жељезничар: Јањуш, Д. Којовић, Бећирспахић, Хрват (С.

Којовић), Каталински, Хаџиабдић, Братић, Јанковић, Букал, Шербо,

Дераковић. Стрелци: Јанковић у 15., 46. и 81. и Букал у 59. и 79. минуту.

1/2 финале

17.11.1971. Хајдук-Слобода 0:1, Жељезничар-Војводина 2:0.



Стрелци: Спречо у 55. и Братић у 88. минуту.

Финале


Жељезничар: Јањуш, Хрват, Бећирспахић, Д. Којовић, Каталински,

Хаџиабдић, Јелушић (Спречо), Јанковић, Букал, Братић, Дераковић.

293


Стоје: Рибар, Пожеглија, Харамбашић, Осим, Каталински, Спречо, Букал,

Селимовић, Бећирспахић, Сарачевић, Радовић, Јелушић, Ф. Мујкић, Братић се не види.

Чуче: Кадрић, Тодоровић, Бајић, Дераковић, Хаџиабдић, Лазаревић, Јанковић, Шербо,

Plavi sa Grbavice

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles