DIGITALNO POVERENJE vanredno izdanje

Vanredno izdanje:
Digitalno poverenje
Digital Trust
ISSN 1821 - 4169

吀 甀 爀 椀 稀 愀 洀 猀 愀 最 氀 攀 搀 愀 渀 椀 稀 爀 愀 稀 氀 椀 椀 椀 栀 甀 最 氀 漀 瘀 愀

Impressum
Internet ogledalo
Izdavač
Internet ogledalo, Društvo sa ograničenom odgovornošću
za promet intelektualnih usluga,
Beograd - Zemun, Gradski park 2,
t.r. 145-7386-30 (Marfin Bank A.D.)
Adresa redakcije
Zemun, Gradski park 2 (Hala "Pinki")
Direktor, glavni i odgovorni urednik
Zoran Kovačević
zoran@internetogledalo.com
Pomoćnik glavnog i odgovornog urednika
Vesna Kovačević
vesna@internetogledalo.com
Zamenik glavnog i odgovornog urednika
Nina Kovačević
nina@internetogledalo.com
Video & Editing:
Veljko Kovačević
veljko.kovacevic@internetogledalo.com
Naučni savet
Nikola Marković, prof. dr Milorad Ivković, prof. dr Mirjana
Drakulić, mr Ratimir Drakulić, prof. dr Đorđe Paunović,
dr Vojkan Vasković, prof. dr Radovan Bigović,
prof. dr Božidar Radenković
Saradnici
Vladan Aleksić, Stevan Majstorović, Saša Milašinović, Dušan
Katilović, Srđan Stević, mr Dejan Ilić, Dejan Protić, Sanja
Milovanović, Marko Talijan, Mihajlo Pavlović, Aleksandar
Jovanović, Vuk Stojsavljević, Katarina Delač, Kristina Delač
Kontakt
Redakcija: redakcija@internetogledalo.com
Marketing: marketing@internetogledalo.com
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
004
INTERNET ogledalo : business &
technologies magazine / glavni i odgovorni
urednik Zoran Kovačević. - 1999, br. 1- .
- Beograd (Gradski park 2) : Internet
ogledalo, 1999- (Beograd : AMD Sistem). - 27
cm
Dostupno i na:
http://www.ogledalo.rs - Mesečno
COBISS.SR-ID 172229895
PARTNERI U VANREDNOM IZDANJU
(po abecednom redu)
Check Point Software Technologies Ltd.
CCS So lu ti ons
Datalab
IDC
Kaspersky
Kingston
Microsoft
RNIDS
Schne i der Elec tric
VMware
Xiaomi
Zebra Systems
Vanredno izdanje:
Digitalno poverenje
Digital Trust
ISSN 1821 - 4169
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

IDC
Di gi tal no po ve re nje
- pra vi lo ili iz u ze tak?
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kao jed na od naj ve ćih bri ga svih svet skih li de ra u 2021. go di ni, di gi tal no po ve re nje je po sta lo
im pe ra tiv, pod jed na ko zna čaj no ka ko za ko ri sni ke ta ko i za or ga ni za ci je. I bi znis li de ri i pro iz vodja
či IT uslu ga mo ra će da pro ši re svo je shva ta nje ovog poj ma, uko li ko že le da op sta nu u no voj eri
di gi tal ne eko no mi je.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ia­ko di­gi­tal­no okru­že­nje kao
ta­kvo odav­no ni­je no­vi­na, ovaj
tre­nu­tak u ko­me se na­la­zi­mo
kao sva­ko­dnev­ni ko­ri­sni­ci di­gi­talnog
pro­sto­ra sa so­bom no­si no­ve
ne­ja­sno­će, ne­pra­vil­no­sti i is­ku­šenja.
Zlo­u­po­tre­be po­da­ta­ka, saj­ber
kri­mi­nal i opšte ne­po­ve­re­nje u onlajn
okru­že­nju na­ne­li su ve­li­ke šte­te
kom­pa­ni­ja­ma. Ono što se na­me­će
kao im­pe­ra­tiv broj­nim or­ga­ni­za­cija­ma,
uko­li­ko že­le svoj op­sta­nak na
tr­žiš­tu, je­ste stra­te­gi­ja iz­grad­nje pove­re­nja
i re­vi­ta­li­za­ci­ja lo­jal­no­sti. Svaki
kli­jent že­li da kom­pa­ni­ja sa ko­jom
po­slu­je to či­ni au­ten­tič­no i da u nju
mo­že da se uzda. Od kom­pa­ni­ja se, sa
dru­ge stra­ne, oče­ku­je da po­ka­žu svo­ju
au­ten­tič­nost i po­u­zda­nost kroz teh­nič­ka
re­še­nja ko­ja nu­de.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Pret­hod­ne dve go­di­ne su usled
svet­ske pan­de­mi­je do­dat­no po­ja­ča­le
uče­sta­lost na­pa­da. Oni su da­nas pre­uze­li
no­ve for­me i ob­li­ke, pa ta­ko ne utiču
sa­mo na re­pu­ta­ci­ju kom­pa­ni­je i njene
fi­nan­si­je, već na­ru­ša­va­ju i či­tav komu­ni­ka­ci­o­ni
si­stem, so­ci­jal­nu ko­he­zi­ju,
ima­ju ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja i na funk­ci­oni­sa­nje,
psi­hu i rad ne sa­mo po­je­di­naca
već i či­ta­vih ko­lek­ti­va.
Stubovi poverenja
IDC je iden­ti­fi­ko­vao ne­ko­li­ko stu­bova
po­ve­re­nja ko­ji su od ve­li­kog zna­ča­ja
za nje­go­vu iz­grad­nju. Pred­sta­vlja­ju put
ka ono­me što bi kom­pa­ni­je „tre­ba­lo“
da usvo­je ka­ko bi sa­mo­po­u­zda­no krenu­le
ka po­zi­tiv­nom is­ho­du i po­vra­ti­le
ili iz­gra­di­le po­ve­re­nje.
1. Rizik – kao ključ­na stav­ka pri izgrad­nji
di­gi­tal­nog po­ve­re­nja pred­stavlja
nje­gov te­melj. Bez raz­u­me­va­nja rizi­ka
i pra­vil­nog i efi­ka­snog upra­vlja­nja
nji­me ne­ma ni po­ve­re­nja.
2. Zaštita i privatnost – na­čin
na ko­ji kom­pa­ni­ja upra­vlja po­da­ci­ma
ko­ri­sni­ka i pri­vat­noš­ću u ve­li­koj meri
uti­če na in­te­gri­tet kom­pa­ni­je i po­vere­nje
ko­je ko­ri­sni­ci pre­ma njoj gra­de.
3. Etika i društvena odgovornost
– sva­ka kom­pa­ni­ja bi tre­ba­lo da ko­ri­sti
po­dat­ke na na­čin ko­ji naj­bo­lje od­gova­ra
i šti­ti nje­ne ko­ri­sni­ke i za­po­sle­ne i
dok etič­ka re­gu­la­ti­va ni­je utka­na u bi­lo
ko­ju prav­nu nor­mu, vr­hov­ne vred­nosti
sva­ke or­ga­ni­za­ci­je će za­pra­vo od­redi­ti
na ko­ji na­čin se u okvi­ru nje upravlja
po­da­ci­ma.
Zaš to je po ve re nje da nas
to­li­ko va­žno?
Pre­ma IDC-je­vom on­li­ne is­tra­ži­va­nju
to­kom pret­hod­ne go­di­ne, 80%
od pre­ko 500 is­pi­ta­ni­ka u 7 ze­ma­lja
Evro­pe na­ve­lo je da je po­tre­ba za
po­ve­ća­njem po­ve­re­nja unu­tar or­gani­za­ci­ja
ve­o­ma vi­so­ka ili bar iz­nad
pro­se­ka.
Sva­ko­dnev­ne pret­nje pred­sta­vljaju
uvek no­vi iza­zov, dok isto­vre­meno
kre­i­ra­ju i no­ve mo­guć­no­sti. Ne­ki
od naj­ve­ćih iza­zo­va sa ko­ji­ma se kompa­ni­je
su­sre­ću su: po­ve­ćan broj sa­da
već ve­o­ma so­fi­sti­ci­ra­nih „cyber­se­curity“
na­pa­da, kom­plek­sni pro­ce­si re­gula­ci­je
unu­tar or­ga­ni­za­ci­ja, kao i po­delje­na
IT in­fra­struk­tu­ra.
Pre­po­zna­tljiv brend i do­bra re­pu­ta­cija
gra­de se na po­sve­će­no­sti or­ga­ni­za­cije
ključ­nim vred­no­sti­ma ko­je su za­snova­ne
na isto­vre­me­noj zaš­ti­ti za­po­sle­nih,
kli­je­na­ta, po­tro­ša­ča i part­ne­ra.
Ka­ko bi funk­ci­o­ni­sa­le si­gur­no i efika­sno
u no­vom di­gi­tal­nom do­bu, druš­tva,
or­ga­ni­za­ci­je i nji­ho­vi li­de­ri mo­raju
po­se­do­va­ti iz­u­zet­nu moć adap­ta­cije,
a spo­sob­nost upra­vlja­nja ri­zi­kom i
edu­ka­ci­ja ne­ke su od ključ­nih stav­ki na
pu­tu ka ot­por­nom i si­gur­nom si­ste­mu.
Stra­te­gi­ja ko­ja po­be­dju­je na pu­tu ka
digitalnom poverenju:
1. Bi­ti ino­va­ti­van u ve­zi sa me­ra­ma
zaš­ti­te; kom­pa­ni­je bi tre­ba­lo da budu
pro­ak­tiv­ni­je ka­da je im­ple­men­ta­ci­ja
ovih me­ra u pi­ta­nju.
2. Raz­vi­ti ot­por­nu IT in­fra­struk­turu
i ohra­bri­ti bi­znis part­ne­re da ura­de
isto; kom­pa­ni­je bi tre­ba­lo da su u konstant­noj
po­tra­zi ka na­či­ni­ma za mi­nimi­zo­va­nje
šte­te.
3. Tran­spa­rent­nost – i pre i po­sle napada
4. Po­li­ti­ke pri­vat­no­sti ko­je su krat­ke,
ja­sne i do­stup­ne svi­ma
5. Ogra­ni­či­ti pro­ces pri­ku­plja­nja podataka
6. Uvek de­la­ti sa­mo u naj­bo­ljem inte­re­su
svog kli­jen­ta
Di­gi­tal­no po­ve­re­nje je ključ op­stanka
i uspe­ha, ali i zdra­vog funk­ci­o­ni­sanja
in­di­vi­du­al­nih kom­pa­ni­ja. Pre­pozna­va­nje
nje­go­ve va­žno­sti i rad na
nje­go­vom osna­ži­va­nju klju­čan je ko­rak
ka uspe­hu u da­naš­njem sve­tu di­gi­talne
tran­sfor­ma­ci­je. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Check Point
Pot pu na
Ze ro Trust zaš ti ta
uz Check Po int In fi nity
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Saj­ber pret­nje eg­zi­sti­ra­ju unu­tar i iz­van tra­di­ci­o­nal­nog ču­va­nog pe­ri­me­tra pred­u­ze­ća. U 2018. go­di­ni,
34% saj­ber na­pa­da iz­vr­ši­li su in­saj­de­ri. Su­o­če­ni sa ovom no­vom re­al­noš­ću, tra­di­ci­o­nal­ni bez­bed­no­sni
pri­stu­pi ko­ji se fo­ku­si­ra­ju na pe­ri­me­tar po­sta­li su ne­e­fi­ka­sni. Za­sta­re­la pret­po­stav­ka da se sve­mu unu­tar
bez­bed­no­snog pe­ri­me­tra mo­že ve­ro­va­ti osta­vlja or­ga­ni­za­ci­je iz­lo­že­nim.
No­va bez­bed­no­sna pa­ra­dig­ma za­tva­ra ove pra­zni­ne u bez­bed­no­sti. Ši­rom in­du­stri­je, struč­nja­ci za bezbed­nost
se okre­ću Ze­ro Trust Se­cu­rity na­či­nu raz­miš­lja­nja, gde se ni­jed­nom ure­đa­ju, ko­ri­sni­ku, rad­nom
op­te­re­će­nju ili si­ste­mu ne tre­ba pod­ra­zu­me­va­no ve­ro­va­ti, bez ob­zi­ra na lo­ka­ci­ju na ko­joj oni funk­ci­o­ni­šu,
unu­tar ili iz­van bez­bed­no­snog pe­ri­me­tra.
Ze­ro Trust Ex­ten­ded Se­cu­rity mo­del ko­ji su pred­sta­vi­li ana­li­ti­ča­ri kom­pa­ni­je For­re­ster nu­di se­dam
ključ­nih prin­ci­pa im­ple­men­ta­ci­je na ko­je or­ga­ni­za­ci­je tre­ba da se fo­ku­si­ra­ju ka­da se po­me­ra­ju ka bezbed­no­snom
mo­de­lu nul­tog po­ve­re­nja. Pri­me­na ovih prin­ci­pa omo­gu­ća­va usva­ja­nje bez­bed­no­snog sta­va
“De­fa­ult Deny” (pod­ra­zu­me­va­ju­će ne do­pu­sti­ti), gde se si­ste­mi pro­ve­ra­va­ju i izo­lu­ju dok se ne us­po­sta­vi ni­vo
po­ve­re­nja.
Da li vi di­zaj­ni­ra­te ili po­no­vo gra­di­te svo­ju bez­bed­no­snu in­fra­struk­tu­ru oko Ze­ro Trust pri­stu­pa? Na­u­či­te
ka­ko da im­ple­men­ti­ra­te Ze­ro Trust zaš­ti­tu za­sno­va­nu na jed­noj kon­so­li­do­va­noj bez­bed­no­snoj ar­hi­tek­tu­ri
Check Po­int In­fi­nity.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ponovna izgradnja bezbednosne
infrastrukture oko Zero
Trust pri stu pa ko riš će njem
raz li či tih teh no lo gi ja mo že do ve sti do
kompleksnosti i inherentnih bezbednosnih
pra zni na. Da bi se to iz be glo, Check
Po int nu di prak tič ni ji i ho li stič ki pri stup
implementaciji Zero Trusta, zasnovan na
Kom­plet­na
Ostva ru je sve
Ze­ro Trust prin­ci­pe
Efi­ka­sna
Centralno upravljanje
ko­riš­će­njem jed­ne kon­zo­le
i je din stve ne po li ti ke
Po­če­tak pu­to­va­nja ka
ap­so­lut­nom nul­tom
po­ve­re­nju
Pre­ven­tiv­na
Fo­ku­si­ra­na na
prevenciju pretnji i štiti
od ze­ro-da­y na­pa­da
Pot­pu­ni Ze­ro Trust uz Check Po­int In­fi­nity
jednoj konsolidovanoj arhitekturi sajber
si gur no sti – Check Po int In fi nity.
Check Po int In fi nity bez bed nosna
ar hi tek tu ra omo gu ća va or gani
za ci ja ma da u pot pu no sti pri mene
sve Ze ro Trust prin ci pe. Fo ku sira
na na pre ven ci ju pret nji i cen tral
no upra vlja na pre ko cen tra li zo va ne
bez bed no sne kon zo le, ona osna žuje
im ple men ta ci je Ze ro Tru sta neu
po re di vom bez bed noš ću i efi kasnoš
ću.
Da bi vam po mo gla da za poč ne te
bezbedno putovanje ka primeni Zero
Trust pri stu pa, kom pa ni ja Check
Po int nu di pr vu Ze ro Trust Se curity
ra di o ni cu u in du stri ji, ko ju vo di
tim bez bed no snih ar hi te ka ta ko ji su
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

spe ci ja li zo va ni i is ku sni u di zaj ni ranju
i im ple men ti ra nju Ze ro Trust Secu
rity mo de la za kom pa ni je raz li či tih
ve li či na i in du stri ja.
Na ovoj dvo dnev noj ra di o ni ci bi će
sa gle da ni svi aspek ti va še po sto je će
bez bed no sne in fra struk tu re i di zajni
ra na pri la go đe na Ze ro Trust Se curity
stra te gi ja i plan im ple men ta ci je
pre ma po tre ba ma va šeg pred u ze ća.
Ko ri sti od ra di o ni ce uklju ču ju:
• Na crt Ze ro Trust Se cu rity pri mene
di zaj ni ran da osi gu ra da svi kru cijal
ni re sur si bu du zaš ti će ni od go vara
ju ćim bez bed no snim kon tro la ma
• Pre po ru ke ta ko đe adre si ra ju nači
ne za sma nje nje ope ra tiv nih troš
ko va, kon so li da ci ju kon tro la i smanje
nje ope ra tiv nog ra da na odr ža vanju,
mo ni to rin gu i upra vlja nju
• Pre gled na iz vrš nom ni vou kratko
roč nih i du go roč nih pro ble ma koje
tre ba re ši ti
• De talj nu po nu du teh no loš kih reše
nja ba zi ra nu na di sku si ja ma u radi
o ni ci i raz u me va nju
• Pre gled ma te ri ja la ko ji uklju čuje
osve ža va nje i/ili kon so li da ci ju celo
kup nog sta nja bez bed no snog reše
nja to kom vi še go diš njeg pe ri o da
• Kal ku la ci ju ukup nih troš ko va vlasniš
tva ra di po mo ći pri pla ni ra nju
bu dže ta
Pot­pu­ni Ze­ro Trust
če ne u Check Po int In fi nity ar hi tektu
ru ko je po dr ža va ju nji ho vu im plemen
ta ci ju.
Ze ro Trust mre že
Spre­či­te zlo­na­mer­no la­te­ral­no
kre­ta­nje gra­nu­lar­nom mre­žnom
seg­men­ta­ci­jom
Ka da se kre će te ka bez bed no sti
nul tog po ve re nja, ključ no je da svoju
mre žu „po de li te da bi ste vla da li“.
Iden ti fi ko va nje va ših vred nih re sur sa
i de fi ni sa nje „mi kro-seg me na ta“ oko
njih stva ra vi še čvo ro va i ta ča ka inspek
ci je ko je blo ki ra ju ma li ci o zno ili
ne a u to ri zo va no boč no kre ta nje, tako
da se u slu ča ju upa da pret nja lako
su zbi ja i izo lu je.
Check Po­int Se­cu­rity Ga­te­wayi
vam omo gu ća va ju da ura di te mikro-seg
men ta ci ju mre že ši rom celo
kup ne IT in fra struk tu re, pri vatnog/jav
nog clo u da i kor po ra tiv nih
omo gu ća va ju da pri me ni te je dinstve
nu po li ti ku na ko ri sni ke, ure đaje,
apli ka ci je i zo ne.
In te gra ci ja sa Check Po­int Identity
Awa­re­nes­som i Ap­pli­ca­tion
Con­tro­lom omo gu ća va da po sta vi te
i pri me ni te gra nu lar nu po li ti ku koja
je con­text-iden­tity-awa­re i ostvari
te „Le ast Pri vi le ged” kon tro lu pristu
pa. Na pri mer, mo že te ogra ni čiti
pri stup od re đe nim ko ri sni ci ma, sa
od re đe nih ure đa ja, vre men ski i prema
ge o graf skoj lo ka ci ji. Mo že te limitirati
upotrebu aplikacija i funkcija
unu tar njih i ogra ni či ti pri stup od ređe
nim ele men ti ma po da ta ka, na primer
kreditnoj kartici, izvornom kodu
ili brojevima socijalnog osiguranja.
Uz pu nu kon tro lu is tok-za pad sao
bra ća ja na apli ka tiv nom ni vou, ovi
gej tve ji pre ci zno is pi tu ju i blo ki raju
ne a u to ri zo va ni sa o bra ćaj iz među
seg me na ta, isto vre me no do zvolja
va ju ći sa mo ap so lut no mi ni ma lan
Check Po int In fi nity ar hi tek tu ra
kon so li du je ši ro ki spek tar bez bedno
snih funk ci ja i re še nja ko ji vam
omo gu ća va da im ple men ti ra te sve
prin ci pe nul tog po ve re nja.
U na stav ku su opi sa ni prin ci pi
pro ši re nog mo de la bez bed no sti nultog
po ve re nja (Ex ten ded Ze ro Trust
Se cu rity Mo del) i teh no lo gi je uklju­
Gra­nu­la­narna mi­kro-seg­men­ta­ci­ja uz Check Po­int Se­cu­rity Ga­te­ways
mre žnih okru že nja. Oni vam ta ko đe
le gi ti man sa o bra ćaj.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ze ro Trust rad na op te re će nja
Zaš­ti­ti­te svo­je rad­ne to­ko­ve u
pri­vat­nom i jav­nom clo­u­du pro­šire­nom
vi­dlji­voš­ću i adap­ta­bil­nom
po­li­ti­kom
Zaš ti ta rad nih op te re će nja, po seb
no onih u jav nom clo u du, od suštin
skog je zna ča ja bu du ći da su ovi
• Omo gu ći te adap ta bil ne po li ti ke
pri stu pa ko je se au to mat ski pri la gođa
va ju svim pro me na ma u rad nim
op te re će nji ma.
• Pri me ni te usa gla še nost, ot krijte
i ot klo ni te po greš ne kon fi gu ra ci je.
• Obez be di te sloj za pre ven ci ju pretnji
ko ri ste ći me ha ni zme kao što su IPS,
detekcija malveta i emulacija pretnji.
Uz 81% po vre da po da ta ka ko je
uklju ču ju ukra de ne kre den ci ja le, jasno
je da ko ri snič ko ime i lo zin ke više
ni su do kaz o iden ti te tu ko ri sni ka.
Iden ti te ti se la ko kom pro mi tu ju, pa
kon tro la pri stu pa va šim vred nim resur
si ma mo ra bi ti oja ča na.
Check Po­int Iden­tity Awa­re­ness
omo gu ća va do de lu pri stu pa va šim
po da ci ma sa mo au to ri zo va nim ko risni
ci ma i to tek na kon što su nji ho vi
iden ti te ti strikt no pro ve re ni.
• SSO and MFA: in te gra ci ja sa širo
kim spek trom third-party pro vajde
ra uslu ga iden tity i mul ti-fac tor
au ten ti fi ka ci je, kao što su Ok ta, Ping,
Mic ro soft AD, Ci sco ISE i dru gi.
• Con­text-awa­re po­li­ti­ka: koja
se mo že po sta vi ti na osno vu punog
kon tek sta po ku ša ja po ve zi vanja,
uklju ču ju ći vre me, geo-lo ka ciju,
tip ure đa ja i vr stu ko nek ci je (npr.
VPN, wi re less mre ža i dru go).
• De­tek­ci­ja ano­ma­li­ja: ana li za nepra
vil no sti kao što su vi še stru ki neus
peš ni po ku ša ji lo go va nja, ne prepo
zna ti ure đa ji, ne u o bi ča je no vre me
i lo ka ci je itd.
Ze ro Trust ure đa ji
Zaš­ti­ti­te sve ure­đa­je od pretnji
i izo­luj­te ih ako bu­du kom­promi­to­va­ni
Zaš­ti­ta rad­nih op­te­re­će­nja Check Po­int Clo­ud­Gu­ar­dom
cloud re sur si (npr. kon tej ne ri, funkci
je i VM-ovi) ra nji vi i pri vlač na me ta
za zlo na mer ne ak te re.
Check Po­int Clo­ud­Gu­ard Ia­aS i
Check Po­int Clo­ud­Gu­ard Do­me 9
se bes pre kor no in te gri šu sa bi lo kojom
cloud in fra struk tu rom i pru žaju
vam pot pu nu vi dlji vost i kon trolu
nad ovim okru že nji ma ko ja se stano
me nja ju, uklju ču ju ći AWS, GCP,
Mi cr o soft Azu re, Orac le Cloud, IBM
Cloud, Ali ba ba Cloud, NSX, Ci sco
ACI, Ci sco ISE, Open Stack itd.
• Na pra vi te real-ti me to po lo gi ju
va ših cloud re sur sa, bez bed no snih
gru pa, in stan ci i fa jer vo la.
Nul to po ve re nje u lju de
Ko­ri­sti­te au­to­ri­za­ci­ju za­sno­vanu
na sve­sti o kon­tek­stu da biste
se zaš­ti­ti­li od kra­dlji­va­ca identi
te ta
Sa 70% upa da ko ji uklju ču ju kompro
mi to va ne ure đa je, sva ki ure đaj
po ve zan sa va šom mre žom je vektor
pret nje, bi lo da je to rad na sta nica,
mo bil ni ili IoT/OT ure đaj. Sle de ća
re še nja i pro iz vo di uklju če ni u Check
Po int In fi nity ar hi tek tu ru spre ča vaju
da saj ber kri mi nal ci zlo u po tre be
ure đa je da bi do bi li pri vi le go van pristup
ili za ra zi li dru ge si ste me:
• Check Po­int Sand­Blast Agent
i Check Po­int Sand­Blast Mo­bi­le
– Šti te mo bil ne ure đa je i rad ne
sta ni ce za po sle nih od na pred nih napa
da, ze ro-da y mal ve ra, in sta la ci je
zlo na mer nih apli ka ci ja i dru gog.
– Spre ča va ju da in fi ci ra ni ure đa ji ili
ure đa ji sa bez bed no snim sla bo sti ma
pri stu pe kor po ra tiv nim apli ka ci ja ma
ta ko što će te gej tve ji ma obez be diti
pu nu vi dlji vost sta nja nji ho ve bez­
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

ed no sti, što uklju ču je in for ma ci je o
to me da li su ure đa ji za ra že ni mal verom,
oš te će ni ili ru ti ra ni, bez bed nosni
sta tus, na pri mer da li je in sta liran
an ti vi rus ili en krip ci ja po da ta ka i
još mno go to ga.
• Re­še­nje za IoT/OT bez­bed­nost
– Ot kri va sve IoT/OT ure đa je po veza
ne na va šu mre žu i au to mat ski ih
odva ja od dru gih IT si ste ma i ure đaja
au to ma ti zo va nom mre žnom segmen
ta ci jom; do zvo lja va sa mo mi nimal
nu i le gi tim nu ko mu ni ka ci ju ka i
od tih ure đa ja pri la go dlji vom po li tikom
ko ja je skro je na pre ma vla sničkim
atri bu ti ma ure đa ja, ko mu ni ka cio
nim obra sci ma i me to da ma itd.
• Pre­ven­ci­ja pret­nji baziranih na
mre­ži – Šti ti ure đa je od pret nji ko je
do la ze sa mre že i obr nu to.
Ze ro Trust po da ci
Kla­si­fi­kuj­te, zaš­ti­ti­te i en­krip­tujte
svo­je po­dat­ke, bez ob­zi­ra gde
se oni na la ze
Ze ro Trust se od no si na zaš ti tu poda
ta ka dok se oni kon ti nu i ra no de le
iz me đu rad nih sta ni ca, mo bil nih uređa
ja, ser ve ra apli ka ci ja, ba za po da taka,
Sa aS apli ka ci ja i kroz kor po ra tivne
i jav ne mre že. Check Po int pru ža
vi še sloj nu zaš ti tu po da ta ka ko ja preven
tiv no šti ti po dat ke od kra đe, ošte
će nja i ne na mer nog gu blje nja, gde
god da se oni na la ze.
1. En­krip­ci­ja po­da­ta­ka ko ja infor
ma ci je či ni bes ko ri snim u slu čaju
upa da
• Pot­pu­na disk en­krip­ci­ja svih infor
ma ci ja na hard dis ko vi ma kraj njih
ta ča ka, uklju ču ju ći ko ri snič ke po dat
ke i faj lo ve ope ra tiv nog si ste ma
• En­krip­ci­ja me­di­ja sprovodi šifrova
nje svih pre no si vih me di ja za skladiš
te nje
• Si­te-to­-si­te i cli­ent-to-si­te VPNovi
(Vir tual Pri va te Net works) obezbe
đu ju i en krip tu ju ko mu ni ka ci o ne
tu ne le iz me đu kor po ra tiv nih mre ža i
uda lje nih i mo bil nih ko ri sni ka, fi li ja la
i po slov nih part ne ra
2. Ka­te­go­ri­za­ci­ja i kla­si­fi­ka­ci­ja
upra­vlja­nja po­da­ci­ma
• Cap­su­le Docs omo gu ća va za posle
ni ma da kla si fi ku ju i zaš ti te do kumen
ta ogra ni ča va njem do zvo la (pregled,
de lje nje, edi to va nje) za od ređe
ne ko ri sni ke ili gru pe. Ta zaš ti ta
pra ti do ku men te gde god da idu,
unu tar i iz van or ga ni za ci je.
• Cap­su­le Work­spa­ce je bez bedno
po slov no okru že nje gde ko ri snici
ima ju pri stup jed nim do di rom sa
svo jih mo bil nih ure đa ja kor po ra tivnom
ema i lu, faj lo vi ma, di rek to ri ju mima,
kor po ra tiv nim kon tak ti ma i kalen
da ri ma. Po da ci se ču va ju en kri p­
to va ni i skla diš te ni u kon tej ne ru zaš
ti će nom lo zin kom.
3. Check Po­int Da­ta Loss Pre­vention
(DLP) pra ti i i kon tro li še kre ta nje
po da ta ka kroz mre žu da bi se osi gura
lo da ose tlji ve in for ma ci je ne napu
ste or ga ni za cju ili da ne bu du izlo
že ne neo vlaš će nim ko ri sni ci ma bilo
pre ko ema i la, pre tra ži va nja ve ba ili
ser vi sa de lje nja da to te ka.
• Con­tent Awa­re­ness obez be đu je
tač nu i au to ma ti zo va nu iden ti fi ka ciju
ose tlji vih vr sta po da ta ka (kre dit na
kar ti ca, ban kov no sta nje).
• Com­pli­an­ce di na mič ki ažu ri ra
DLP po li ti ku na osno vu kor po ra tiv ne
po li ti ke ili re le vant ne re gu la ci je zaš
ti te po da ta ka.
• Clo­ud­Gu­ard Sa­aS pro ši ru je DLP
po li ti ke ra di zaš ti te po da ta ka u Sa aS
apli ka ci ja ma.
Vi dlji vost i ana li ti ka
Je­dan kom­ple­tan po­gled na
bez bed no sne ri zi ke
Ne mo že te zaš ti ti ti ono što ne
mo že te vi de ti ili raz u me ti. Ze ro Trust
Se cu rity mo del kon stant no nad gleda,
evi den ti ra, po ve zu je i ana li zi ra
sva ku ak tiv nost ši rom va še mre že.
Check Po int In fi nity je upra vljan
pre ko jed ne i cen tra li zo va ne bezbed
no sne kon zo le – Check Po­int
R80 Smart Con­so­le – ko ja uklju čuje
pra će nje do ga đa ja. Sma­rt Event
po ve zu je sve ti po ve do ga đa ja sa
svih ta ča ka pri me ne, uklju ču ju ći krajnje
tač ke i mo bil ne ure đa je, ka ko bi
se iden ti fi ko va le sum nji ve ak tiv no sti
i pra ti li tren do vi pret nji. On obez beđu
je bez bed no snim ti mo vi ma potpu
nu pre gled nost ce lo kup nog stanja
bez bed no sti ta ko da oni mo gu
br zo de tek to va ti i ubla ži ti pret nje u
re al nom vre me nu ko ri ste ći na predne
i vi zu el ne kon trol ne ta ble.
1. Cyber At­tack Das­hbo­ard omogu
ća va tre nut ni od go vor na bezbed
no sne in ci den te i pru ža fo ren ziku
u re al nom vre me nu ra di is tra ži vanja
do ga đa ja.
2. Sma­rt Log pru ža uvid u re alnom
vre me nu u mi li jar de log za pi sa
kroz vi še pe ri o da i do me na.
3. Check Po­int Com­pli­an­ce ispi
tu je bez bed no sne gej tve je va šeg
okru že nja, soft ver ske mo du le, pra vila
i po de ša va nja kon fi gu ra ci je u real
nom vre me nu. Sa pre ko 300 Se curity
Best Prac ti ces, ot kri va lo še konfi
gu ra ci je i pru ža tre nut ne sa ve te za
sa na ci ju ka ko bi se osi gu ra lo da vaše
po slo va nje osta ne bez bed no i
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

us kla đe no sa raz li či tim i slo že nim
re gu la ti va ma kao što su GDPR, HI­
PAA i CPI.
Check Po­int In­fi­nity pru­ža vi­še­sloj­nu zaš­ti­tu po­da­ta­ka
Au to ma ti za ci ja i or ke stra ci ja
Au­to­ma­ti­zuj­te sve bez­bed­no­sne
za­dat­ke da bi­ste una­pre­di­li od­govor
na in ci den te i agil nost
Ze ro Trust Se cu rity Ar chi tec tu re se
mo ra au to mat ski in te gri sa ti sa ši rim
IT okru že njem or ga ni za ci je ka ko bi
se omo gu ći la br zi na i agil nost, pobolj
šao od go vor na in ci den te, tačnost
po li ti ke i de le gi ra nje za da taka.
Check Po int In fi nity ar hi tek tu ra
uklju ču je bo gat set API-ja i ala ta za
au to ma ti za ci ju ko ji po dr ža va ju ove
ci lje ve, uklju ču ju ći:
pro­ce­du­ra: pre tva ra nje po na vlja ju ćih
i zamornih bezbednosnih zadataka u
pri la go đe ne to ko ve po sla ko ji se au tomatski
izvršavaju, zakazani ili podstaknu
ti do ga đa ji ma.
• Ažu­ri­ra­nje ulo­ga obje­ka­ta i po­liti­ke:
di na mič ko po ve zi va nje obje ka ta
u bezbednosnoj politici sa eksternim
skladištima objekata (kao što su Micro
soft Ac ti ve Di rec tory, Ci sco ISE) da
bi se oslo bi lo zna čaj no vre me oso blja
i sma nji la šan sa za greš ke usled ljudskog
propusta.
• De­le­gi­ra­nje ad­mi­ni­stra­tiv­ne uloge:
delegiranje upravljanja politikama
radi relevantne organizacije kako bi
se smanjila nepotrebna komunikacija
i koordinacija.
Se­cu­rity Ma­na­ge­ment koristi algoritme
i najbolje prakse za identifikovanje
bezbednosnih incidenata i inkorporiranje
sanacije preko promena pravila
politike pristupa ili stavljanjem u karan
tin ure đa ja/ko ri sni ka pu tem in tegra
ci je sa mre žnim kon tro le ri ma kao je
Ci sco ISE i dru ga NAC re še nja.
• In­ci­dent Re­spon­se (IR) i Tic­ket
En­ric­hment: duboka integracija sa vode
ćim SI EM ven do ri ma pru ža SI EM informacije
sa dubokim uvidom u bezbednosne
incidente kao što su događa
ji lo go va nja i oba veš taj ni po da ci o
pret nja ma ko je po kre će Thre at Cloud.
SI EM vr ši ana li zu i po kre će pro me ne
po li ti ke ili obez be đu je IoC-e (in di ka ci je
kom pro mi to va nja) za pri me nu.
1. Re­du­ko­va­nje rad­nog op­te­re­ćenja
za ad­mi­ni­stri­ra­nje bez­bed­no­sti:
• Au­to­ma­ti­za­ci­ja bez­bed­no­snih
2. Au­to­ma­ti­zo­va­na de­tek­ci­ja inci­de­na­ta
i re­me­di­ja­ci­ja:
• Check Po­int R80 Cen­tra­li­zed
3. API Eco-system: Check Po int Infi
nity ar hi tek tu ra uklju ču je bo gat skup
API-ja ko je ko ri sti pre ko 160 teh no­
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

loških partnera za razvoj integrisanih
re še nja. Pri me ri slu ča je va ko riš će nja
uklju ču ju SI EM, upra vlja nje mre žom,
procenu bezbednosti, svest o identite
tu, te sti ra nje i re vi zi ju us kla đe no sti,
upravljanje tiketima i radnim tokovima
itd.
Da bi po dr ža li na po re svo jih kori
sni ka da ko ri ste API-je, Check Point
ho stu je Chec kma tes, gde čla novi
ove za jed ni ce mo gu da po sta vljaju
pi ta nja, ko mu ni ci ra ju sa svo jim
ko le ga ma, de le kod i sa ra đu ju sa
Check Po int R&D. (Odelj ku po sveće
nom API pro gra me ri ma mo že se
pri stu pi ti ov­de.)
Efi­ka­san Ze­ro Trust
- cen­tra­li­zo­va­no upra­vlja­nje
bez­bed­noš­ću i je­din­stve­na
po­li­ti­ka
Efi ka san Ze ro Trust Se cu rity Ma nage
ment ta ko đe mo ra da kon so li duje
po li ti ku ši rom mre že, clo u da i mobil
nih ure đa ja, ume sto da za vi si od
bez bed no snih ope ra ci ja za ma nu elno
us kla đi va nje po li ti ke u vi še ne zavi
snih po je di nač nih re še nja. Check
Po int In fi nity se upra vlja cen tral no
pre ko Check Po int R80 cen tra li zova
nog Se cu rity Ma na ge men ta. Jednom
kon zo lom bez bed no sni ti mo vi
mo gu da upra vlja ju svim aspek ti ma
od po li ti ke do pre ven ci je pret nji – širom
ce le or ga ni za ci je – i u fi zič kom i
u vir tu el nom okru že nju.
Pre­ven­tiv­ni Ze­ro Trust
- fo­kus na pre­ven­ci­ji pret­nji
i Ze­ro-da­y zaš­ti­ta
Ka ko saj ber pret nje ra stu po ko liči
ni i slo že no sti, vi mo ra te bi ti u moguć
no sti da kon ti nu i ra no nad gle da te
svo ju mre žu, iden ti fi ku je te naj va žni je
pret nje i efi ka sno ih spre či te. Sle deće
kom po nen te Check Po int In fi nity
osna žu ju Ze ro Trust im ple men ta ci je
pre ven ci jom pret nji pro tiv pe te gene
ra ci je saj ber na pa da.
Glo bal no de lje ni iz veš ta ji o
pret nja ma
Od­mah pre­vo­đe­ni u pro­ak­tiv­ne
bez bed no sne zaš ti te
Check Po int In fi nity raz bi ja bezbed
no sne si lo se obez be đu ju ći sveo
bu hvat no i bla go vre me no oba vešta
va nje u ce loj in fra struk tu ri. Check
Po­int Thre­at­Cloud je naj ve ća svetska
ba za po da ta ka iz veš ta ja o pretnja
ma ko ja ob je di nju je oba veš tajne
po dat ke o pret nja ma iz ši ro kog
spek tra iz vo ra, uklju ču ju ći 100 mi lio
na gej tve ja ši rom sve ta. On emu lira
vi še od 4 mi li o na faj lo va dnev no,
za u sta vlja 7.000 ze ro-da y na pa da na
dan i svakodnevno ob ra đu je 86 mi lijar
di IoC-a.
Thre at Cloud kon ti nu i ra no pri kuplja
i ana li zi ra no ve in di ka to re pret nji
za mal ver, po na ša nje pret nji i mrežne
adre se po ve za ne sa sva kim identi
fi ko va nim na pa dom. Ovi in di ka tori
se za tim uno se u glo bal nu Threat
Cloud plat for mu, ko ja ih au to matski
pre vo di u bez bed no sne zaš ti te
i di stri bu i ra ih tač ka ma pri me ne širom
sve ta.
Še zde set če ti ri raz li či ta
bez bed no sna me ha ni zma
po kre ta na oba veš te njem
o pret nja ma
Zaš­ti­ti­te se od po­zna­tih i ne­pozna­tih
pret­nji
Check Po int In fi nity ko ri sti Thre at­
Cloud iz veš taj o pret nja ma za obezbe
đi va nje teh no lo gi ja za pre ven ciju
pret nji sa naj bo ljom sto pom hvata
nja u in du stri ji. Sa 64 raz li či ta bezbed
no sna me ha ni zma, Check Po int
In fi nity šti ti od po zna tih i ne po zna tih
pret nji ši rom svih mre ža, end po in ta,
clo u da, mo bil nih ure đa ja i IoT-a. Tako
đe, Check Po­int Sand­Blast Zero-da­y
Pro­tec­tion pru ža na pred nu
zaš ti tu od ze ro-da y mal ve ra teh nolo
gi ja ma kao što su emu la ci ja pretnji
(sand bo xing), eks trak ci ja pret nji
(is po ru ka bez bed nog sa dr ža ja), an tifi
šing, fo ren zi ka kraj njih ta ča ka i anti
ran som ver.
Re­zi­me
Dok im ple men ti ra nje nul tog pove
re nja ko riš će njem ne za vi snih poje
di nač nih re še nja mo že do da ti
slo že nost i ri zik, Check Po int nu di
prak tič ni ji i ho lo stič ki ji pri stup toj
im ple men ta ci ji, ba zi ran na jed noj
kon so li do va noj ar hi tek tu ri saj ber
bez bed no sti – Check Po int In fi nity.
Ab so lu tni Ze ro Trust Se cu rity koji
obezbeđuje Check Po int In fi nity
omo gu ća va vam da u pot pu no sti
im ple men ti ra te sve prin ci pe Ze ro
Trust Se cu rity mo de la, po ve ća te efika
snost ope ra tiv ne bez bed no sti koriš
će njem je din stve nog cen tra li zo vanog
me nadž men ta i je din stve ne poli
ti ke, te oja ča te svo je po slo va nje u
bu duć no sti pro tiv sve so fi sti ci ra ni jih
saj ber na pa da pre ven ci jom pret nji u
re al nom vre me nu. Io
Sa­znaj­te vi­še na:
chec kpo int.com/so lu ti ons/ze rotrust-se
cu rity
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

DataLab
Po ve re nje – ključ uspe ha
sa vre me nog po slo va nja
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Evo­lu­ci­ja po­slov­nog mo­de­la je pred­u­slov op­stan­ka, a po­ve­re­nje u po­slov­ne part­ne­re je ključ­ni
fak­tor du­go­roč­nog uspe­ha i pro­spe­ri­te­ta. Dok se u kla­sič­nim po­slov­nim si­ste­mi­ma uspeh ba­zi­rao
na do­brim ve­za­ma iz­me­đu po­slov­nih part­ne­ra, mo­der­no do­ba evo­lu­i­ra­lo je taj kon­cept u neš­to
što da­nas na­zi­va­mo di­gi­tal­nim po­ve­re­njem.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Šta je digitalno poverenje?
Di gi tal no po ve re nje mo že mo defi
ni sa ti kao po ve re nje ko je ko ri sni ci
ima ju u teh no lo gi ju i re še nja, ali i u ljude
ko ji tim re še nji ma upra vlja ju i ko ji
ih kre i ra ju. Ta ko je di gi tal no po ve re nje
i ve za iz me đu kom pa ni ja i re še nja koja
omo gu ća va ju po u zda nost, bez bednost,
pri vat nost i pro ve re ne in for macije.
Onog trenutka kada ste za ključ
ni deo svog po slo va nja oda bra li neko
re še nje, vi po tvr đu je te di gi tal no
po ve re nje sa kom pa ni jom ko ja to reše
nje pra vi.
Ne ki od fak to ra ko ji su bit ni za krei
ra nje di gi tal nog po ve re nja su istori
jat po slo va nja, ko ri snič ka is ku stva,
broj im ple men ti ra nih re še nja, po tvrđe
ni re zul ta ti, do bra ko ri snič ka po drš
ka i još mno go to ga.
Pant heon – is ku stvo
i po ve re nje
Sa vi še od 3.000 fir mi i 14.000 kori
sni ka u Sr bi ji i sko ro 30.000 fir mi
sa pre ko 74.000 ko ri sni ka u re gi o nu,
Pant heon pred sta vlja vo de će ERP
re še nje ko je či ni sve u kup no po slova
nje lak šim i bo ljim za ve li ki broj
po slov nih ko ri sni ka. Do daj te to me
i part ner sku mre žu sa pre ko 30 firmi
i is ku sni tim lju di sa pre ko 100
kon sul ta na ta ko ji u sva kom tre nut ku
pru ža ju po drš ku, i ja sno vam je da
Da ta Lab već 25 go di na gra di mrežu
po ve re nja sa svo jim kli jen ti ma i
part ne ri ma.
Pant heon je re še nje ko je je za miš
lje no kao in for ma ci o ni si stem koji
pod jed na ko od go va ra ma lim pred
u ze ći ma i ve li kim kor po ra ci ja ma,
jer i jed ni i dru gi ima ju iste po trebe,
a kroz raz li či te mo du le pro grama
Pant heon pra ti ma la pred u ze ća
na nji ho vom raz voj nom pu tu to kom
vre me na.
Svi ko ri sni ci do bi ja ju i po moć u vidu
raz vo ja i re a li za ci je po slov ne strate
gi je, ali i op ti mi za ci je i au to ma tiza
ci je po sto je ćih po slov nih pro ce sa
u ci lju po ve ća nja pro fi ta. Jed na od
pred no sti Pant heon re še nja je njego
va mo du lar na pri ro da ko ja omogu
ća va pri la go đa va nje sva kom poslov
nom okru že nju, ali i jed no stavna
pro ši re nja ko ja su kom pa ti bil na
sa dru gim re še nji ma kli je na ta i partne
ra. Osim to ga, Pant heon kao moder
ni po slov ni in for ma ci o ni si stem
omo gu ća va pri la go đa va nje po tre bama
po je di nač nih pred u ze ća, pru žaju
ći po drš ku u raz li či tim in du stri ja ma,
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

za kon skim okvi ri ma i spe ci fič no stima
po slo va nja.
eRa­čun i eFi­ska­li­za­ci­ja
Do bar pri mer ino va ci ja u Sr bi ji su
eRa čun i eFi ska li za ci ja, de lo vi Pantheon
in for ma ci o nog si ste ma.
eRa­čun je elek tron ska ver zi ja raču
na, ko ja u pot pu no sti me nja klasič
ni pa pir ni ra čun, a u ci lju po jedno
sta vlje nja i kre i ra nja mo der nog i
eko loš ki pri hva tlji vog re še nja. eRačun
je na red ni, evo lu tiv ni ko rak poslo
va nja ko ji omo gu ća va broj ne
pred no sti po put sma nje nja troš kova,
lak še kon tro le i ma nje gre ša ka,
te au to ma ti za ci je pro ce sa do sta ve i
eko loš ki pri hva tlji vog re še nja.
Pant heon in for ma ci o ni si stem već
po se du je in te gra ci ju sa si ste mi ma
elek tron skih ra ču na (od in for ma cio
nih po sred ni ka do dr žav nog si stema
elek tron skih fak tu ra), što zna či
da ko ri sni ci Pant heon re še nja mo gu
jed no stav no im ple men ti ra ti nov sistem
elek tron skog upra vlja nje e-raču
ni ma. eRa čun, uslu ga do stup na uz
eDo ku men ta ci ju (mo dul Pant he o na),
omo gu ća va jed no stav nu elek tronsku
raz me nu e-ra ču na iz me đu kupa
ca i do ba vlja ča, uz upra vlja nje čita
vog po slov nog pro ce sa iz da va nja,
pri ma nja i ar hi vi ra nja e-ra ču na.
Sa dru ge stra ne, eFi­ska­li­za­ci­ja je
di gi ta li za ci ja evi den ci je pro me ta robe
i uslu ga. Ona je po seb no bit na
za sve po slov ne su bjek te ko ji imaju
kon tak ta sa fi zič kim li ci ma. Suštin
ski, elek tron ska fi ska li za ci ja omogu
ća va pre nos ra ču na ka Po re skoj
upra vi u tre nut ku nji ho vog iz da vanja
pre ko elek tron skih fi skal nih uređa
ja (ka sa, ta blet, pa met ni te le fon ili
ra ču nar). eFi ska li za ci ja je mo dul ko­
ji je uklju čen u sve Pant heon li cence
i spa da u osnov ne funk ci je ovog
in for ma ci o nog si ste ma. Na taj na čin
se omo gu ća va ju sve pred no sti novog
mo de la fi ska li za ci je: sma nje nje
ad mi ni stra tiv nih troš ko va, štam panja
ra ču na i nji ho vo ču va nje, te servi
si ure đa ja i sma nji va nje mo guć nosti
zlo u po tre be.
Po ve re nje u osno vi do brih
po slov nih od no sa
I na kra ju, sve se svo di na po vere
nje, di gi tal no ili ne ko dru go. Veza
iz me đu kom pa ni ja ko ja na sta je
kao po sle di ca po ve re nja zna či i manje
ri zi ka u bu du ćim po slov nim podu
hva ti ma.
U 2022. go di ni teš ko da će te na i ći
na po slo va nje ko je na ne ki na čin ni je
u di gi tal noj sfe ri, ma kar u onom obli
ku ko ji to za kon zah te va. To u najma
nju ru ku zna či ko riš će nje ne kih poslov
nih re še nja, a to sa so bom po vlači
od re đe ni ni vo di gi tal nog po ve renja.
Pri li kom oda bi ra po slov nih re še nja
PANT HEON Web Light
Pant heon eko si stem je od pre 2 go di ne bo ga ti ji za naj mla đeg čla na
Pant heon fa mi li je PANT HEON Web Light, veb re še nje na me nje no
pre sve ga mi kro i ma lim pred u ze ći ma, ko je po kri va kom plet no
rob no-ma te ri jal no po slo va nje, a uz ve zu sa ra ču no vo đom ko ri sni ci
do bi ja ju pra vi „mi ni-ER P“.
Tru sted Advi sor
sva ko pred u ze će pra vi eva lu a ci ju
ono ga što se do bi ja, pre i spi tu ju ći nivo
po ve re nja ko ji je po tre ban ka da
se ne kom re še nju po ve ra va ju ključ ni
aspek ti po slo va nja.
I upra vo u tom gr mu le ži zec: kome
po ve ri ti upra vlja nje va šim poslo
va njem i na pra vi ti part ner ski odnos.
Da li su ključ ni fak to ri is ku stvo,
U po slov nom sve tu Tru sted Advi sor pred sta vlja evo lu tiv ni ko rak
po slov nog part ne ra. Ume sto kla sič ne po slov ne sa rad nje, Tru sted
Advi sor je kom pa ni ja ili po je di nac ko ji se sma tra stra teš kim part nerom
ko ji sa va ma pro la zi kroz po slov ne pro me ne i ko ji pred sta vlja
ključ ni fak tor u po slov nom uspe hu. Mi si ja Da ta La ba je da za svo je
kli jen te bu de Tru sted Advi sor, od no sno stra teš ki part ner na ko ga će
mo ći da se oslo ne na svom raz voj nom pu tu i ko ji će im pru ži ti po drš
ku u sva koj sfe ri po slo va nja.
od go vor nost, do ka za ni po slov ni rezul
ta ti, part ner ska mre ža, ino va ci je,
br zo re a go va nje na tren do ve ili neš
to dru go?
Ako zna te od go vor na to pi ta nje,
on da ve ro vat no već ko ri sti te Pantheon
i ima te po u zda nog part nera
i re še nje ko je vam ga ran tu je da
ste u ko rak sa ino va ci ja ma i is pred
svo jih kon ku re na ta. Ako ne, mo žda
je vre me da se za pi ta te da li ste zado
volj ni svo jim in for ma ci o nim siste
mom, i da li je vre me za prome
ne ko je će vam omo gu ći ti da lji
raz voj, op ti mi za ci ju i au to ma ti zaci
ju po slov nih pro ce sa i po ve ća nje
pro fi ta. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kaspersky
Tran spa rent nošću
do rasta
poverenja
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kom­pa­ni­ja Ka­spersky na­sta­vlja sa ak­tiv­no­sti­ma na iz­meš­ta­nju cen­ta­ra u ko­ji­ma se ob­ra­đu­ju
po­da­ci o saj­ber­pret­nja­ma ko­ri­sni­ka, pa se sa­da u Švaj­car­skoj ob­ra­đu­ju i po­da­ci ko­ri­sni­ka iz La­tinske
Ame­ri­ke i sa Bli­skog is­to­ka. Posvećenost kom­pa­ni­je naj­vi­šim stan­dar­di­ma bez­bed­no­sti po­data­ka
je po­no­vo po­tvr­đe­na od stra­ne TÜV AU­STRIA ob­no­vlje­nom ser­ti­fi­ka­ci­jom uslu­ga kom­pa­ni­je
Ka­spersky ve­za­nih za ob­ra­du po­da­ta­ka, sa pro­ši­re­nim obi­mom. Po­red to­ga, kom­pa­ni­ja je obe­loda­ni­la
i in­for­ma­ci­je o zah­te­vi­ma za do­sta­vlja­nje in­for­ma­ci­ja i teh­nič­ku eks­per­ti­zu ko­je je pri­mi­la
od vla­di­nih i or­ga­na za spro­vo­đe­nje za­ko­na, kao i od ko­ri­sni­ka u dru­goj po­lo­vi­ni 2021. go­di­ne.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ove me re re zul tat su posve
će no sti kom pa ni je
prin ci pi ma tran spa rentno
sti, po seb no is ka za nim kroz program
Glo bal ne ini ci ja ti ve za transpa
rent nost (GTI). Po kre ta njem ove
ini ci ja ti ve 2017. go di ne, kom pa nija
Ka spersky je po sta vi la stan dar de
di gi tal nog po ve re nja i po sta la prva
kom pa ni ja iz obla sti saj ber bezbed
no sti ko ja je po nu di la slo bo dan
uvid u svoj iz vor ni kod. Posvećen cilju
ja ča nja po ve re nja za svo je kori
sni ke do da nas, Ka sper ski osta je
je dna od ret kih me đu na rod nih IT
kom pa ni ja ko je na sto je da tran sparent
nost pre tvo re u stan dard in dustri
je i pred u zi ma ju ko ra ke ka ra stu
po ve re nja.
Ka sper ski će od sa da ob ra đi va ti i
ču va ti zlo na mer ne i sum nji ve da tote
ke pri mlje ne od ko ri sni ka u La tinskoj
Ame ri ci i na Bli skom is to ku, a
ko je su ne ka da ob ra đi va li objek ti u
Ru si ji, u cen tri ma po da ta ka u Ci ri hu
u Švaj car skoj. Iz meš ta nje me sta obra
de po da ta ka je pret hod no za vr šeno
za Evro pu, Se ver nu Ame ri ku i niz
azij sko-pa ci fič kih ze ma lja. Švaj car ski
da ta cen tri su objek ti naj vi še svet ske
kla se, u skla du sa vodećim in du strijskim
stan dar di ma, ta ko da ko ri sni ci
kom pa ni je mo gu da bu du si gur ni u
bez bed nost svo jih po da ta ka.
Po red to ga, kom pa ni ja Ka spersky je
ob no vi la me đu na rod no pri zna ti bezbed
no sni stan dard ISO 27001, ser tifi
kat ko ji je iz da lo ne za vi sno ser ti-
fi ka ci o no te lo TÜV AU STRIA. Po red
re vi zi je ko ja je iz vr še na 2020. go dine,
ovog pu ta je obim ser ti fi ka ci je
čak pro ši ren i sa da po kri va ne sa mo
KSN (Ka spersky Se cu rity Net work)
ko ji bez bed no skla diš ti i pri stu pa
zlo na mer nim i sum nji vim da to te kama
(na zva nim KLDFS), već i KSN siste
me za ob ra du sta ti sti ke (po zna ti ji
kao KSNBuf fer ba za po da ta ka).
Us kla đe nost sa ISO/IEC 27001:2013,
me đu na rod no pri zna tim stan dardom
naj bo lje in du strij ske prak se,
le ži u sr ži pri stu pa kom pa ni je Kaspersky
ka da je reč o im ple men taci
ji i upra vlja nju bezbednošću in forma
ci ja. Ser ti fi ka ci ja ko ju je do de lilo
akre di to va no te lo za ser ti fi ka ci ju
treće stra ne – TUV AU STRIA po ka­
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

zu je posvećenost kom pa ni je sna žnoj
bez bed no sti in for ma ci ja i us kla đenost
nje nih da ta ser vi sa sa vodećim
prak sa ma u in du stri ji.
(Ovaj do ku ment do stu pan je na
lo ka ci ji TÜV AU STRIA di rek to ri ju ma
ser ti fi ka ta kao i na stra ni ca ma kompa
ni je Ka spersky.)
„Iz me sti li smo ob ra du i skla dište
nje po da ta ka po ve za nih sa saj ber
pret nja ma iz broj nih do dat nih zema
lja i te ri to ri ja u objek te u Švajcar
skoj – ze mlji po zna toj po svom
strikt nom za ko nu o zaš ti ti po da taka.
Ovi ko ra ci či ne sa mo deo naše
Glo bal ne ini ci ja ti ve za tran sparent
nost, ko ja ta ko đe uklju ču je neza
vi sne pro ce ne na ših ser vi sa ko ji
ra de sa po da ci ma, kao i in te gri teta
in že njer ske prak se, ali i obez beđi
va nje iz vor nog ko da na ših pro izvo
da za slo bo dan pre gled. Za jed no,
ove me re do dat no na gla ša va ju na še
opre de lje nja da na čin na ko ji tre ti ramo
ko ri snič ke po dat ke bu de što je
moguće otvo re ni ji i tran spa rent ni ji, i
da na sta vi mo da pru ža mo na šim klijen
ti ma i part ne ri ma naj po u zda nija
re še nja i uslu ge”, re kao je An drej
Efre mov, di rek tor po slov nog raz vo ja
kom pa ni je Ka spersky.
No vo iz da nje
Tran spa rency
iz veš ta ja
Ka spersky je usta no vio prak su delje
nja in for ma ci ja o po stu pa nju sa
pri mlje nim upi ti ma i za to ob ja vljuje
svoj re dov ni iz veš taj „Upi ti or gana
za spro vo đe nje za ko na i vla de“,
ob ja vlju ju ći po dat ke u dve ka te gori
je: ko ri snič ki po da ci i teh nič ka eksper
ti za. Naj no vi ji iz veš taj raz ma tra
ove po dat ke za pe riod dru ge po lovi
ne 2021.
Kon kret no, to kom dru ge po lo vine
2021. go di ne, Ka spersky je primio
109 zah te va od vla da i or ga na
za spro vo đe nje za ko na (LEA) iz 12
ze ma lja. Naj ma nje 36% njih je odbi
je no zbog ne do stat ka po da ta ka ili
zbog ne is pu nja va nja za kon skih uslova
ve ri fi ka ci je. Ukup no 92 zah te va
pri mlje na u dru goj po lo vi ni proš le
go di ne od no si la su se na teh nič ko
veš ta če nje.
Ukup no, to kom 2021. go di ne, Kaspersky
je pri mio 214 zah te va, (u pore
đe nju sa 160 zah te va u 2020. godi
ni), od vla da i LEA iz 17 ze ma lja.
Od njih, ukup no 181 se od no sio na
teh nič ku eks per ti zu (u po re đe nju sa
132 u 2020.). Do dat ne in for ma ci je o
ko ra ci ma za ob ra du ta kvih zah te va
mo že te pronaći ov de.
Isto vre me no, povećan je broj zah
te va ko ri sni ka (ukup no 2.252) za
do sta vlja nje de ta lja o to me šta i gde
se ču va od ko ri snič kih po da ta ka,
kao i za do sta vlja nje ili ukla nja nje takvih
po da ta ka.
U ci lju pro mo ci je od go vor no sti
i tran spa rent no sti kao stan dar da
in du stri je saj ber bez bed no sti, Kaspersky
na sto ji da po de li svo ju eksper
ti zu sa ši rom za jed ni com. Ta ko
je, kao deo svo je Glo bal ne ini ci jati
ve za tran spa rent nost, Ka spersky
do dat no pro ši rio svoj Pro gram izgrad
nje saj ber ka pa ci te ta (CCBP),
ko ji ima za cilj da po mog ne or gani
za ci ja ma ši rom sve ta da raz vi ju
prak tič ne ala te i zna nje za pro cenu
bez bed no sti po kre ta njem re levant
nog on lajn kur sa – „Pro gram izgrad
nje di gi tal nog saj ber ka pa ci teta“.
On lajn obu ka, ko ja je sa da dostup
na još većoj pu bli ci, obezbediće
da vi še or ga ni za ci ja i po je di na ca
ima pri li ku da poveća svo ju saj ber
ot por nost ta ko što će na u či ti ka ko
da pra vil no iz ve du pro ce ne bez bedno
sti pro iz vo da. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kingston
Bi tan je pra vi a ne bi lo ko ji SSD
– King ston ser ver ski SSD-ovi –
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Za ne ke IT pro fe si o nal ce još po sto ji za bu na oko SSD ure đa ja. Ne ki ima ju uti sak da su svi isti,
bez ne ke stvar ne raz li ke iz me đu njih, jer su sa mo fleš me mo ri ja. To ni je slu čaj. Na čin na ko ji je
SSD na pra vljen za kli jent ske ma ši ne kao što su no te bo ok ili desk top (ure đaj za sva ko dnev ni rad)
u od no su na na čin na ko ji je SSD na pra vljen za apli ka ci je u da ta cen tri ma je znat no dru ga či ji.
Opterećenja su ve o ma raz li či ta. Rad no opterećenje ser ve ra je obič no 100-po stot ni ci klus ra da 24
sa ta dnev no, se dam da na u ne de lji, to kom ce le go di ne. Ali ka da ra di mo na na šim ra ču na ri ma
to kom ce log da na, čak i na vir tu el noj ma ši ni, ko ri sti mo sa mo mi ni mal ne re sur se sa mno go vreme
na mi ro va nja.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Di sko vi ko ji se sta vlja ju u
ser­ve­re mo­ra­ju da iz­drže
stal­nu upo­re­bu i imaju
per­for­man­se spo­sob­ne da iz­dr­že
ta­ko teš­ku upo­tre­bu. Ne mo­že se
jed no stav no iz va di ti SSD iz lap to pa
i oče­ki­va­ti da ra­di u da­ta cen­tru; to
je kao da oče­ku­je­te da stan­dardni
au­to­mo­bil­ski mo­tor pokreće kamion.
Da­ta cen­tri­ma su po­treb­ni
en­ter­pri­se di­sko­vi, na­men­ski napra­vlje­ni
da bi pru­ži­li pred­vi­dlji­ve
per­for­man­se u ve­li­kim raz­me­ra­ma.
IO is­po­ru­ci ka­da su per­for­man­se prika­za­ne
na gra­fi­ko­nu.
go­vo­re ce­lu pri­ču o per­for­man­sa­ma.
Ume­sto to­ga, SSD-ovi za da­ta cen­tre
Is po ru ka do sled no sti
per for man si SSD-a
SSD di­sko­vi se ko­ri­ste u vi­še aplika
ci ja u da ta cen tru ne go ika da rani­je.
U ra­nim da­ni­ma, SSD-ovi su
bi­li po­ma­lo ne­po­zna­ti. IT ih se poma­lo
pla­šio, ali ka­ko se ste­klo vi­še
po­ve­re­nja u ovu teh­no­lo­gi­ju, SSD
di sko vi se pre ba cu ju na apli ka ci je
vi­so­kih per­for­man­si, i tu ova vr­sta
kon­zi­stent­no­sti per­for­man­si po­staje
va­žna.
Da bi ste kre i ra li SSD-ove ko ji su
pri­la­go­đe­ni zah­te­vi­ma da­ta centra,
fo­kus je na pru­ža­nju do­sled­nosti
per­for­man­si u po­gle­du is­po­ruke
IOP-ova i la­ten­ci­ja. Da bi se ovo
te­sti­ra­lo, kre­i­ra­ju se skrip­te za perfor­man­se
ko­je gle­da­ju sva­ki IO kroz
ve­o­ma dug test­ni pe­riod.
Ono što pro­iz­vo­đa­či tra­že i ono
što IT ar­hi­tek­te že­le da vi­de jesu rav­ne
i do­sled­ne li­ni­je per­fro­man­si
pod teš­kim rad­nim opterećenjem.
Ni­ka­da ne po­sto­ji 100% sa­vr­še­na
kon­zi­stent­nost, ali ono što se iz­bega­va
je iz­gled te­ste­re ili ono što se
na­zi­va ša­blo­nom „božićno drv­ce“ u
Ure­đaj ko­ji ni­je pra­vil­no po­dešen
mo­že do­ži­ve­ti ve­li­ke pro­me­ne
u per­for­man­sa­ma. U jed­nom trenut­ku,
disk mo­že da iz­vr­ši 50.000
IOP-a, a za­tim pad­ne na 20.000
IOP-a pre ne­go što po­vra­ti 60.000
IOP-a. Dok vi­so­ki bro­je­vi iz­gle­da­ju
od­lič­no za spe­ci­fi­ka­ci­ju i pro­daj­nu
li­te­ra­tu­ru, sko­ko­vi per­for­man­si ne
Client SSD 4K random IOPS
Enterprise SSD 4K random IOPS
kom­pa­ni­je King­ston su di­zaj­ni­ra­ni da
is­po­ru­če do­sled­ne ni­voe per­for­mansi
čak i ako to mo­že zna­či­ti žr­tvo­va­nje
ne­kih vr­hun­skih ni­voa per­for­man­si.
Ova kon zi stent nost osi gu ra va da
kup­ci ni­su raz­o­ča­ra­ni ne­do­stat­kom
per­for­man­si, već da ima­ju pred­vidlji
vu pred nost u upra vlja nju svojim
skla­diš­nim kla­ste­ri­ma. Mno­go
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

to­ga što či­ni ovu rav­nu li­ni­ju i kon­zistent­nost
de­ša­va se u di­zaj­nu firm­ve­ra
SSD-a, ve­li­či­ni over pro vi si o ning zo ne i
ve­li­či­ni ke­ša za pi­sa­nje.
Uz bo­lju pred­vi­dlji­vost, na­ši kli­jen­ti
do­bi­ja­ju mogućnost da pra­ve apli­kaci­je
na osno­vu do­sled­nih per­for­mansi,
dok isto­vre­me­no is­pu­nja­va­ju sve
tač­ke ugo­vo­re­nog ni­voa uslu­ge.
Šta je sa Host ko man da ma
ko je se ša lju na disk?
Uz to­li­ki broj po­za­din­skih ope­ra­ci­ja,
na pri­mer ko­man­du TRIM, sa­ku­plja­nje
smeća (Gar ba ge Col lec tion) i ko­mande
ho­sta, sve tre­ba uze­ti u ob­zir iz perspek­ti­ve
po­de­ša­va­nja firm­ve­ra. Što se
ti­če har­dve­ra, ko­ri­sti­mo ve­li­ke DRAM
keš me­mo­ri­je na SSD-ovi­ma da dr­žimo
sve ili ve­li­ki deo ta­be­le ma­pi­ra­nja
di­sko­va i ko­ri­sti­mo ih kao ba­fer za upisi­va­nje
do­la­znih po­da­ta­ka na SSD.
La­ten­ci­ja de­lu­je na isti na­čin kao IO.
Na pri­mer, ako kaš­nje­nje ra­ste na ispod
5 ms, a za­tim sko­či na 500 ms
pre ne­go što se vra­ti na 5 ms, po­sto­ji
pro­blem, jer bi se ova ne­do­sled­nost u
per­for­man­sa­ma mo­gla po­ja­vi­ti ne­gde
u apli­ka­ci­ji.
Ko ri sni ci da ta cen ta ra su po stali
mno­go so­fi­sti­ci­ra­ni­ji to­kom go­di­na.
U proš­lo­sti, do­ba­vljač SSD-a mo­gao je
da im obez­be­di do­bar kli­jent­ski disk i
oni bi ra­di­li sa njim, a on­da bi ga jedno­stav­no
iz­va­di­li i za­me­ni­li dru­gim jefti­nim
kli­jent­skim di­skom ka­da neš­to
kre­ne na­o­pa­ko. Ali da­nas ko­ri­sni­ci data
cen­ta­ra obra­ća­ju pa­žnju na naj­sit­nije
de­ta­lje na SSD dis­ko­vi­ma, jer znaju
da ove ne­do­sled­no­sti po­sto­je, pa ih
i te­sti­ra­ju.
Naj­bo­lji kor­po­ra­tiv­ni SSD-ovi da­nas
ko­ri­ste ve­li­ke DRAM keš me­mo­ri­je i
ima­ju po­de­še­ne firm­ve­re da bi po­stigli
do­sled­nost. U stva­ri, oko 90 po­sto
ono­ga što iz­rav­na­va ove li­ni­je ura­đe­no
je u ko­du firm­ve­ra – što je ve­li­ka raz­lika
kod King­ston pro­iz­vo­da.
SATA naspram NVMe
– ni je baš Plug & Play
Na da­naš­njem tr­žiš­tu, ot­pri­li­ke 80
procenata SSD-ova koji se koriste i dalje
su Se­rial ATA (SA­TA). SA­TA stan­dard
odr­ža­va re­la­tiv­no ve­li­ke br­zi­ne pre­nosa
i ko­ri­sti re­la­tiv­no ma­li pro­stor na
ma­tič­noj plo­či, što zna­či vi­še di­sko­va
sa od­lič­nim RAID pro­fi­li­ma.
Po­sto­ji ve­li­ki po­mak u in­du­stri­ji skladiš­te­nja
po­da­ta­ka da se od­mak­ne od
SA­TA in­ter­fej­sa i da se ko­ri­sti NVMe
(non-vo­la­ti­le me­mory ex­press), poš­to
je NVMe di­zaj­ni­ran od sa­mog po­četka
za SSD-ove za­sno­va­ne na Flashu.
U stva­ri, mno­ge od ne­dav­nih pro­jek­cija
ana­li­ti­ča­ra su­ge­ri­šu da će u na­red­nih
ne­ko­li­ko go­di­na doći do ve­li­ke pro­mene
u ma­in­stre­am ser­ve­ri­ma, jer NVMe
obećava da će uki­nu­ti ogra­ni­če­nja u IO
ope­ra­ci­ja­ma i la­ten­ci­ja­ma uzro­ko­va­ne
za­sta­re­lim in­ter­fej­si­ma čvr­stih di­sko­va.
SSD-ovi su poslednjih deset godina
pra­vlje­ni korišćenjem in­ter­fej­sa čvrstog
di­ska i to je u po­čet­ku ima­lo smisla,
me­đu­tim struč­nja­ci za skla­diš­tenje
po­da­ta­ka već du­gi niz go­di­na znaju
da po­sto­ji bo­lji in­ter­fejs za SSD-ove.
PCIe je od­li­čan in­ter­fejs za SSD-ove,
ali mno­gi ser­ve­ri su da­nas ogra­ni­čeni
u svom ka­pa­ci­te­tu i bro­ju do­stupnih
slo­to­va.
Jed­no­stav­na či­nje­ni­ca je da lju­di ne
mo­gu pre­ko noći okre­nu­ti taj pre­ki­dač
da bi mi­gri­ra­li na NVMe.
Pregled ponude
King­sto­no­vi kri­te­ri­ju­mi za is­po­ruku
do­sled­nih per­for­man­si su isti, bi­lo
da se gra­di za SA­TA ili NVMe in­ter­fejs.
NVMe suš­tin­ski obez­be­đu­je ni­že kašnje­nje
i veću IO is­po­ru­ku, ta­ko da kupci
oči­gled­no oče­ku­ju vi­še per­for­man­si
od NVMe draj­va.
King­ston u svom port­fo­li­ju nu­di slede­će
ser­ver­ske SSD-ove:
- DC1000B - M.2 (2280) NVMe PCIe
SSD Gen 3.0 x 4, NVMe za bu­to­va­nje
servera
- DC1500M - En­ter­pri­se-class U.2
NVMe PCIe SSD Gen 3.0 x4 SSD
- DC450R – ori­jen­ti­san na apli­ka­ci­je
ko­je zah­te­va­ju in­ten­ziv­no či­ta­nje podataka
- DC500R - ori­jen­ti­san na apli­ka­ci­je
ko­je zah­te­va­ju in­ten­ziv­no či­ta­nje podataka
- DC500M - di­zaj­ni­ran za mix upotre­bu
i ba­lan­si­ra­ne per­for­man­se u
apli­ka­ci­ja­ma ko­je zah­te­va­ju in­ten­ziv­no
či­ta­nje/pi­sa­nje
Pri­li­kom oda­bi­ra pra­vog po­slov­nog
SSD-a, da­ta cen­tri bi tre­ba­lo da traže
SSD-ove ko­ji će sma­nji­ti kaš­nje­nje
i ogra­ni­či­ti sva­ku mogućnost IO ograni­če­nja.
Na kra­ju, ko­ri­snik mo­ra da raz­mo­tri
da li je nji­ho­va in­fra­struk­tu­ra sprem­na
da ko­ri­sti no­vi­je br­že in­ter­fej­se za skladiš­te­nje.
SSD-ovi su va­žni, a iz­bor koji
kupci prave za svoje centre podataka
po­sta­je sve kri­tič­ni­ji. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Microsoft
IT okru že nje naj o tvo re ni je
za dru ga či ja miš lje nja i per spek ti ve
– po ru ču ju že ne iz
Mic ro soft Raz voj nog cen tra u Sr bi ji
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Zna­mo već go­di­na­ma una­zad da že­ne mo­gu da do­pri­ne­su kom­pa­ni­ja­ma sa vi­še pro­fi­ta i inova­ci­ja.
Stu­di­je čak do­ka­zu­ju da kom­pa­ni­je u ko­ji­ma že­ne či­ne naj­ma­nje tre­ći­nu uprav­nog od­bo­ra
ima­ju ve­će pri­ho­de, dok ti­mo­vi ko­ji su pred­vo­đe­ni že­na­ma do­no­se 20 od­sto vi­še ino­va­ci­ja, a fir­me
ko­je vo­de pred­u­zet­ni­ce ima­ju ve­ću fi­nan­sij­sku si­gur­nost. Me­đu­tim, ko­li­ko su de­voj­ke i že­ne za­in­tere­so­va­ne
za ra­ču­nar­ske na­u­ke i pro­gra­ming? Ko­li­ko je va­žno nji­ho­vo učeš­će u IT obla­sti i ko­ji sa­vet
ima­ju da po­de­le sa že­na­ma ko­je su za­po­sle­ne u ovoj obla­sti ili že­le da se upu­ste u tu ka­ri­je­ru u
raz­go­vo­ru za Bi­zLi­fe dve us­peš­ne že­ne, Ne­da Piš­ti­njat, Se­ni­or Da­ta Sci­en­tist me­na­džer­ka, i Je­le­na
Mo­ja­še­vić Ka­ta­nić, Se­ni­or Pro­gram me­na­džer­ka, čla­ni­ce le­a­der­ship ti­ma u Mic­ro­soft Raz­voj­nom
cen­tru u Sr­bi­ji (Mic­ro­soft De­ve­lop­ment Cen­ter Ser­bia – MDCS) ot­kri­va­ju.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ne­da Piš­ti­njat, Se­ni­or Da­ta Sci­en­tist me­na­džer­ka
Ka ko iz gle da vaš rad ni dan, šta
je to či me se ba vi te na dnev nom
ni vou?
Ne da: Mi si ja mog Da ta Sci en ce
ti ma, ko ji je deo ši reg Azu re ti ma, je
ana li za po da ta ka ko jom do la zi mo
do uvi da o funk ci o ni sa nju i ko riš ćenju
na šeg ser vi sa. Na osno vu na ših
za klju ča ka mo že mo pred lo ži ti dalji
pra vac raz vo ja ser vi sa, gde smo
omo gu ći li da se bit ne od lu ke do nose
sa ve ćom si gur noš ću i u skla du sa
stvar nim po tre ba ma ser vi sa. Je dan
od pri me ra je ana li za pe ri o da ka da
ko ri sni ci ko ri ste naš ser vis, gde smo
iden ti fi ko va li pe ri o de ka da je ser vis
ma nje ko riš ćen i sa mim tim naj pogod
ni ji za na do grad nju i odr ža vanje,
što do vo di do po bolj ša nja ser visa
iz ko ri snič kog ugla. Ta ko đe, je dan
od ser vi sa na ko jem ra di mo – Ma naged
In stan ca, u pot pu no sti raz vi je na
u Sr bi ji, je dan je od flags hip Azu re
Da ta ser vi sa, ci lja no pra vljen za skladiš
te nje i pri stup po da ci ma za ve li ke
kom pa ni je, gde je ak ce nat uvek na
po u zda no sti i si gur no sti.
Je le na: Moj tim je deo Mi xed Rea
lity or ga ni za ci je. Ra dim na soft ver
i har dver pro to ti pi ma ko ji omo gu ćava
ju is tra ži va nje no vih kon ce pa ta na
po lju Mi xed Re a lity-a. Po sao ob u-
hva ta de fi ni sa nje pro jek ta – šta radi
mo, zaš to, ko su nam ko ri sni ci,
kao i de fi ni sa nje ci lje va to kom projek
ta. Ko mu ni ci ram sa pu no raz liči
tih ti mo va ši rom sve ta sa ko ji ma
sa ra đu je mo. Osim to ga, vo dim tim
pro gram me na dže ra u Mi xed Re a-
lity-u i po ma žem im da bu du us peš
ni na svo jim pro jek ti ma. Ba vi mo se
raz vo jem plat for me za Mi xed Re a-
lity apli ka ci je - Mic ro soft Mesh, kao
i ure đa ji ma ko ji omo gu ća va ju Mixed
Re a lity. Mesh je plat for ma koja
će omo gu ći ti ge o graf ski di stri bui
ra nim ti mo vi ma da lak še sa ra đu ju u
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Je­le­na Mo­ja­še­vić Ka­ta­nić, Se­ni­or Pro­gram me­na­džer­ka
Mi xed Re a lity sve tu ko ri ste ći raz li či te
ure đa je kao što su PC, te le fon, AR ili
VR na o ča re.
Reč Mic ro soft ona ko po pri lič no
od jek ne uvek kad se spo me ne, da
li je to na ka fi ili u kor po kru go -
vi ma, uvek osta vi pri zvuk ne čeg
va žnog. Šta zna či ra di ti za Mic rosoft
raz voj ni cen tar u Sr bi ji, ka ko
to iz gle da?
Neda: Iz gle da fe no me nal no. Ve li ka
je pri vi le gi ja bi ti deo ova kve gru pe ljudi.
Za hval na sam što imam pri li ku da
bu dem okru že na ve li kim bro jem iz vr-
snih IT struč nja ka, ve ro vat no naj bo ljih
ko je na ša ze mlja ima. Su per mi je i širi
na po slo va nja fir me. MDCS ima ve li ki
broj ti mo va ko ji se ba ve raz vo jem razli
či tih pro iz vo da i ser vi sa, od ko jih svaki
ima svo je spe ci fič no sti što se ti če arhi
tek tu re, teh no lo gi ja i prin ci pa. Sja jan
je ose ćaj ima ti pri li ku da bu dem u toku
sa ve li kim bro jem naj mo der ni jih teh
no lo gi ja i ima ti uvid u nji hov raz voj iz
pr ve ru ke. Ko nač no, pro jek ti su obič no
vr lo iza zov ni, otvo re nog ti pa, po stoji
ve li ki pro stor ko ji je po treb no is tra žiti,
iz de fi ni sa ti i osmi sli ti, ta ko da je sjajan
ose ćaj us peš no is po ru či ti je dan takav
pro je kat.
Je le na: Me ni je va žno da uži vam
u sva ko dnev nom po slu i da mi projek
ti bu du in te re sant ni, a moj po sao
u MDCS-u to za i sta is pu nja va. Na ši
pro jek ti su ino va tiv ni, zah te va ju krea
tiv nost i kon stant no uče nje. Dru gi
ve o ma bi tan fak tor je to što ra dim
sa ti mom lju di ko ji su iz u zet ni eksper
ti u svom po slu, a ko ji isto vreme
no pri la ze iza zo vi ma sa že ljom
da neš to na u če, i ja uži vam ra de ći sa
nji ma. Va žno mi je i da mo gu da vidim
re zul ta te svog ra da – šta sam
do pri ne la pro jek tu i ti mu, kao i šta
sam ja iz to ga na u či la i ka ko sam napre
do va la.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Mic­ro­soft Raz­voj­ni cen­tar u Sr­bi­ji
Di­ver­zi­tet i in­klu­ziv­nost
kao ključ­ne vred­no­sti
Ka kva je ras po de la re sur sa izme
đu že na i muš ka ra ca u IT indu
stri ji, sa kon kret nim re še nja ma
ka ko da se uti če na vi še že na u indu
stri ji?
Ne da: Pri sut nost i us peš nost žena,
ne sa mo u na šoj in du stri ji, je već
du že vre me va žna te ma i u sve tu i
kod nas. Za vre me mo jih stu di ja, ali i
po za po sle nju, ta te ma je i me ne više
za in te re so va la, i mo gu vam re ći
da si tu a ci ja ta da ni je iz gle da la obeća
va ju će – da je bi lo po treb no mnogo
ula ga nja i kam pa nja da bi se broj
že na pri bli žio, a ne gde i već iz jedna
čio sa bro jem muš ka ra ca u ne koj
obla sti. U Mic ro soft Raz voj nom centru
di ver zi tet i in klu ziv nost su ključ
ne vred no sti i naj bo lji na čin za razvi
ja nje kva li tet nih ide ja da u ti mo ve
uklju če lju de raz li či tih pro fi la, obrazo
va nja, kul tu re, raz li či tih per spe-
k ti va i na či na raz miš lja nja. U skla du
sa tim, Mic ro soft Raz voj ni cen tar u
Sr bi ji (MDCS) se već 7 go di na kroz
ini ci ja ti ve Girls in ICT i Wo men know
IT ba vi ohra bri va njem de vo ja ka da
za poč nu svo ju ka ri je ru u IT in du striji.
Če sto ču jem od mla dih de vo ja ka
ka ko ne ma ju do volj no is ku stva, na
po čet ku ka ri je re ni ko ne ma, a ka ko
se i si stem br zo me nja po treb no je
bi ti spre man da uvek učis, što se defi
ni tiv no po ka zu je kao ka rak te ri sti ka
ko ja kra si že ne.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Je le na: Mi slim da je broj že na
u IT in du stri ji za i sta va žno pi ta nje
– ide al na ras po de la bi bi la ka da bismo
ima li 50% že na u svim IT ro lama
i na svim po zi ci ja ma, uklju ču ju ći
i vo de će funk ci je. Tre nut na si tu a ci ja
je ste da ima ma nje že na ne go muška
ra ca, ali sam ja op ti mi sta da se to
mo že pro me ni ti, po pra vi ti. Za pra vo,
jed na od pr vih ini ci ja ti va ko je sam
za po če la vr lo br zo na kon što sam se
za po sli la u MDCS-u je upra vo doga
đaj ko ji ima za cilj po ve ća nje broja
že na u IT-u. Ta da, ka da smo ko legi
ni ce i ja pr vi put or ga ni zo va le ra dio
ni cu, po zva le smo stu dent ki nje IT
sme ro va da do đu kod nas u MDCS
da raz go va ra mo o na šim pro jek ti ma
i mo guć no sit ma za ka ri je ru u IT indu
stri ji. Ja ko je va žno, po go to vu za
de voj ke ko je tek po či nju svo ju kari
je ru, da po sto ji otvo ren raz go vor,
da ih ohra bri mo da po ku ša ju i da im
omo gu ći mo da se in for mi šu o svemu
što ih za ni ma. Ra du je me da kažem
da je ova ini ci ja ti va ra di o ni ca
za stu dent ki nje po sta la tra di ci ja u
MDCS-u i da je do ga đaj po ras tao i
u obi mu i u bro ju uče sni ca. Sa dru ge
stra ne, na ša kom pa ni ja u Be o gra du
na sta vlja da ra ste i po seb no po zivam
de voj ke i že ne ko je su za in te reso
va ne za rad u ti mu Mic ro soft Razvoj
nog cen tra u Be o gra du da is ko riste
pri li ku i pri ja ve se.
Vi zi ja i mi si ja MDCS-a
Ge ne za Raz voj nog cen tra u Sr biji
– ka da je po čeo sa ra dom i sa kojom
vi zi jom, a gde je sad i sa kojom
mi si jom?
Ne da i Je le na: Mic ro soft Raz vojni
cen tar u Sr bi ji osno van je 2005.
go di ne. Po sled njih 16 go di na do prineo
je stva ra nju naj sa vre me ni je tehno
lo gi je baš ov de u Be o gra du. Tim
MDCS-a, kad je po čeo sa ra dom,
imao je sa mo ne ko li ko čla no va, a danas
vi še od 500 per spek tiv nih mla dih
lju di, vr hun skih struč nja ka iz oblasti
kom pju ter skih na u ka i pri me njene
ma te ma ti ke. An ga žo va njem tale
na ta iz Sr bi je i re gi o na uspe va mo
da do pri ne se mo raz vo ju no vih Majkro
soft teh no lo gi ja. Sva ki član MDCS
ti ma svo jim ide ja ma i po sve će nošću
uti če na ve li ki broj lju di, me nja jući
nji hov po gled na svet i olak ša va jući
nji hov sva ko dnev ni ži vot. Svi Majkro
soft pro jek ti raz vi je ni u Sr bi ji su
pri zna ti od stra ne kom pa ni je Majkro
soft i mi li o na ko ri sni ka na glo balnom
ni vou. Sa mo u po sled njih go dinu
da na do ži ve li smo ek po ne ci jal ni
rast i za po sli li pre ko 150 soft ver skih
in že njer ki i in že nje ra, ko ji će po svoj
pri li ci ob li ko va ti ne ki no vi di gi tal ni
eko si stem u Sr bi ji.
U ko joj me ri Mic ro soft lo ka li zuje
svo je po slo va nje, ka kva je po zici
ja ti ma u Be o gra du unu tar kompa
ni je?
Ne da i Je le na: Tač no je da Majkro
soft kao kom pa ni ja ima se dište
i glav ni cu raz vo ja u Red mon du u
Sje di nje nim Dr ža va na, ali i da imaju
do sta raz voj nih cen ta ra po sve tu.
Ono što Raz voj ni cen tar u Be o gra du
iz dva ja je to što ple ni mo kva li te tom,
na sto ji mo da pre u zme mo i us peš no
za vr ša va mo naj te že i naj od go vorni
je po slo ve unu tar kom pa ni je, čak
i one ko je bi dru gi i mo žda ve ći timo
vi iz Red mon da ili sve ta pro glasi
li za teš ko iz vo dlji ve ili ne mo gu će.
To nas de fi ni tiv no sta vlja na ma pu
raz voj nih cen ta ra ko ji su esen ci jalni
za kom pa ni ju, či me se vr lo po nosi
mo. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

RNIDS
Digitalno poverenje
– osnovni preduslov
svakog uspešnog e-poslovanja
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ko­li­ko smo in­for­mi­sa­ni o bez­bed­no­snim ri­zi­ci­ma pri­li­kom ko­riš­će­nja in­ter­ne­ta i ka­ko se bri­nemo
o svo­jim po­da­ci­ma na in­ter­ne­tu? Od­go­vo­re na ova pi­ta­nja po­tra­žio je Re­gi­star na­ci­o­nal­nog
in­ter­net do­me­na Sr­bi­je (RNIDS) kroz is­tra­ži­va­nje ko­je je spro­veo po­čet­kom 2022. go­di­ne uz po­drš­ku
Na­ci­o­nal­nog CERT-a Re­gu­la­tor­ne agen­ci­je za elek­tron­ske ko­mu­ni­ka­ci­je i poš­tan­ske uslu­ge
(RA­TEL).
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Au­tor: Predrag Milićević ,
rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija,
RNIDS
Bez bed nost ko ri sni ka
in ter ne ta u Sr bi ji
Či­nje­ni­ca da je udeo in­ter­net kori­sni­ka
u Sr­bi­ji 2012. iz­no­sio ma­nje
od 50% po­pu­la­ci­je, a da­nas iz­nosi
74%, pro blem on lajn bez bed nosti
či­ni još ozbilj­ni­jim. Naj­ve­ći broj
is pi ta ni ka tvr di da je ma nje ili vi še
upo znat sa bez bed no snim ri zi ci ma,
ta ko da je sve ga 4,6% in ter net kori
sni ka iz ja vi lo da ne zna niš ta o viru
si ma, 2,7% ne zna niš ta o pre vara­ma,
a 4,9% o kra­đa­ma po­da­ta­ka,
što je u su prot no sti sa po da ci ma
ko­ji ka­žu da je čak 60% ko­ri­sni­ka inter­ne­ta
bar jed­nom bi­lo za­ra­že­no
virusom ili nekim drugim malverom,
a 19,7% is pi ta ni ka je pri zna lo da se
bar jed nom „upe ca lo“ i klik nu lo na
link ko ji su imej lom do bi li od ne pozna
te oso be.
Ova dis­pro­por­ci­ja iz­me­đu per­cepci
je vla sti tog zna nja i de ša va nja „na
te re nu“ po sta je ja sni ja ako se uzme
u ob­zir da su druš­tve­ne mre­že izvor
in for ma ci ja za 59% is pi ta ni ka,
dok ma nje od pe ti ne ko ri sni ka in terne­ta
ova­kve in­for­ma­ci­je tra­ži na sajto­vi­ma
zva­nič­nih in­sti­tu­ci­ja kao što
su MUP Re pu bli ke Sr bi je i Na ci o nal­ni
CERT. Sto­ga ne ču­di da su u ve­likom
bro­ju čak i in­for­mi­sa­ni ko­ri­sni­ci
in ter ne ta (ili bar oni ko ji su mi sli li da
su in­for­mi­sa­ni) do­ži­ve­li ne­ku vr­stu
saj ber na pa da.
Bez­bed­no­sni ri­zi­ci su uto­li­ko ve­ći što
skoro 44% korisnika interneta u Srbi­ji
mi­sli da pru­ža­o­ci in­ter­net uslu­ga
(kom pa ni je ko je su vla sni ci druš tvenih
mre­ža i apli­ka­ci­ja za ko­mu­ni­kaci
ju) ne bri nu uopšte ili ne bri nu na
za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin o bez­bed­no­sti
ko­ri­sni­ka in­ter­ne­ta. Sto­ga bi se očeki
va lo da ko ri sni ci sa mi pre u zmu odgo
vor nost za svo ju bez bed nost, ali
je tek 14% in ter net ko ri sni ka iz ja vi lo
da se o svo joj bez bed no sti bri nu sami,
dok čak 40% njih oče­ku­je da za
nji ho vu bez bed nost bu du od go vorni
upra­vo po­me­nu­ti pru­ža­o­ci in­ternet
uslu ga.
Po­seb­na opa­snost le­ži u to­me što
je in for mi sa nost o „kid na po va nju“
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

in ter net do me na na iz u zet no ni skom
ni vou. Dok ko ri sni ci tvr de da su dovolj
no upo zna ti sa pret nja ma kao
što su pre va ra (63,2%), zlo sta vlja nje
(59,6%), vi­ru­si (57,9%), kra­đa po­data
ka (56,9%) itd, sa pre u zi ma njem
(„kid na po va njem“) in ter net do me na
do volj no je upo zna to sve ga 37,2%,
pri če­mu čak 27,8% pri­zna­je da ne
zna niš­ta o to­me, što je i do 10 pu­ta
ve­ći pro­ce­nat ne­go kod ne­kih drugih
bez bed no snih ri zi ka. „Kid na pova
ni“ do men je ozbilj na pret nja za
sve ko ri sni ke in ter ne ta, jer su ugrože­ni
i vla­sni­ci saj­to­va na ta­kvim dome
ni ma, kao i ko ri sni ci tih saj to va, a
ipak je svest o toj pret­nji da­le­ko ni­ža
u od no su na sve osta le ri zi ke.
Zaš to je „kid na po va nje“
in ter net do me na ta ko
ozbiljan bezbednosni rizik?
Go diš nje se iz vr ši vi še sto ti na mili
o na us peš nih na pa da na do me ne,
pri če­mu se na­pad­nu­ti do­me­ni preu
sme ra va ju ka ser ve ri ma i ser vi sima
ko­je kon­tro­li­še na­pa­dač. Za­hvalju­ju­ći
pre­u­sme­ra­va­nju sa­o­bra­ća­ja
na la­žni sajt iden­tič­nog iz­gle­da, veli
ki broj in ter net ko ri sni ka ha ke ri ma
osta vlja svo je kre den ci ja le za pri stup
ser vi si ma ba na ka ili dru gim ser vi sima
za po slo va nje na in ter ne tu. Pritom,
po red saj to va mo gu bi ti po gođe­ni
i ser­vi­si e-poš­te, kao i svi dru­gi
in ter net ser vi si po ve za ni sa „kid napo­va­nim“
do­me­nom, što če­sto dovo­di
do kra­đe ose­tlji­vih po­slov­nih i
pri vat nih po da ta ka.
Ana li ze na kon na pa da po ka za le su
da „kid na po va ni“ do me ni ni su imali
ak tiv nu ni jed nu vr stu zaš ti te (za .rs
i .срб do­me­ne po­sto­je tri raz­li­či­te vrste
zaš ti te), što ih je či­ni­lo la­kim ple­
nom za na­pa­da­če. Na in­ter­net domen
tre­ba gle­da­ti kao na va­žan poslov
ni re surs, i uvek ima ti u vi du da
ha­ko­van do­men mo­že ozbilj­no da
ugro zi i po slo va nje i kre di bi li tet vlasni
ka saj ta, kao i da na ru ši teš ko steče­no
po­ve­re­nje i po­slov­nih part­ne­ra
i ko ri sni ka.
Uti caj veb-saj ta
i bren di ra ne e-poš te
na on lajn po slo va nje
Po­ve­re­nje u di­gi­tal­nom sve­tu čak
je bit ni je od „oflajn po ve re nja“. S
ove stra ne ekra na ku pac je u pri lici
da ro bu po gle da, pip ne ili pro ba,
ali kad se na la zi sa one stra ne ekrana,
on ne zna ko li ko je neš to vi so ko
ili ši ro ko, ka kva je tek stu ra, ka kav je
mi ris a ka kav ukus, da li je to baš ta
pla va bo ja ko ja je na sli ci... Jer na inter
ne tu se sve svo di na sli ku i opis.
I po ve re nje da je sli ka ade kvat na a
opis ve ran. Za to je osnov ni pred u-
slov sva kog us peš nog e-po slo va nja
po ve re nje.
Ono se gra di spo ro i upor no, a gubi
se vr lo br zo. Po ve re nje je raz log
zbog kog ku pac ne od la zi kod konku
ren ci je ko ja je na sa mo je dan klik
da­le­ko. Zbog to­ga je va­žno da i sama
in ter net lo ka ci ja na ko joj se raz
vi ja on lajn po slo va nje uli va po vere­nje.
Ni­je sve­jed­no da li to fir­ma či­ni
na druš­tve­noj mre­ži, on­lajn tr­go­vač­koj
platformi ili svom vlastitom sajtu.
Ok­to­bra 2021. RNIDS je spro­veo
is­tra­ži­va­nje ko je je po ka za lo da vebsajt
i e-poš ta osta ju naj bit ni ji za kup­ce
kad že­le da is­tra­žu­ju po­nu­de
e-tr go va ca i stu pe u ko mu ni ka ci ju
sa nji ma, a iz u zet no su bit ni i za stvara­nje
i odr­ža­va­nje po­ve­re­nja kod kupa
ca.
Po tom is­tra­ži­va­nju, 9 od 10 ku­paca
u Sr bi ji sma tra veb-sajt iz u zet no
bit nim za pri su stvo fir me na in ter netu,
jer vi­še ve­ru­ju ta­kvom pred­u­ze­ću
i sprem ni ji su da ku pu ju od nje ga, a
ra­do će ta­kvu fir­mu pre­po­ru­či­ti i poro­di­ci
i pri­ja­te­lji­ma. Kad pred­u­ze­će
ne­ma zva­nič­ni veb-sajt, kup­ci imaju
pro blem da po tvr de iden ti tet pred­u­ze­ća,
pa čak i da ta­kve fir­me prona­đu
na in­ter­ne­tu.
Isto vre me no, vi še od 3/4 on lajn
ku pa ca vi še ve ru je fir ma ma sa brendi
ra nim imej lom (adre sa e-poš te
ko­ja u se­bi sa­dr­ži in­ter­net do­men
fir me) i pre bi od go vo ri lo na e-poš tu
pred­u­ze­ća sa bren­di­ra­nim imej­lom
ne go onom ko je ko mu ni ci ra pre ko
bes plat nih ser vi sa (gmail.com i slič­nim).
Re zul ta ti su ge ri šu i da kup ci prida­ju
ve­li­ki zna­čaj do­men­skim eksten­zi­ja­ma,
ta­ko da čak 62% in­ter­net
ko ri sni ka ve ru je pre sve ga .rs dome
nu, dok du plo ma nji broj (28%)
ve ru je .com do me nu. Kao glav ne
raz lo ge is pi ta ni ci su na ve li to što .rs
do men su ge ri še da je u pi ta nju firma
re gi stro va na u Sr bi ji i pret postav
ka je da je nje no po slo va nje u
skla du sa na šim za ko ni ma, za tim,
la­ko se mo­že pro­ve­ri­ti ko je vlasnik
do­me­na, ko­ri­snič­ki ser­vis takve
fir­me je naj­češ­će u Sr­bi­ji, a ve­ća
je i si­gur­nost u slu­ča­ju po­tre­be za
re kla ma ci jom ili pri po ja vi bi lo kakvog
pro ble ma sa ku plje nim proiz
vo dom.
Kao što se vi di iz spro ve de nih istra­ži­va­nja,
in­ter­net do­men, po­seb­no
.rs do­men, kad je reč o Sr­bi­ji,
bi tan je ele ment di gi tal nog po ve renja,
sto ga ga tre ba tre ti ra ti ade kvat­no,
kao bi­lo ko­ji dru­gi va­žan poslov
ni re surs. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Schne i der Elec tri c
Kapital
digitalnog poverenja
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Di gi tal no do ba me nja po ve re nje – nje gov do seg i tre nut nu do stup nost. Teh no lo gi ja i in ter net
za­slu­žni su za ne­ve­ro­vat­ne pro­me­ne u po­gle­du toga ko­li­ko i ka­ko se gra­di me­đu­sob­no po­ve­re­nje
pu tem in ter ne ta.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ka­ko se mo­že uve­ća­ti „ka­pital
di gi tal nog po ve re nja“?
Stva ra njem si gur ni jeg di gital­nog
eko­si­ste­ma i „cen­tra­li­zo­vanom
di gi tal nom ver zi jom isti ne“.
1. Stva ra nje si gur ni jeg
di gi tal nog eko si ste ma
po­ve­zi­va­njem svih ta­ča­ka
Suš ti na di gi tal nog je ubr za nje
po­slo­va­nja. Di­gi­tal­no omogućava
po ve zi va nje lju di i pro ce sa, stva ra
mogućnost da se pre­po­zna po­slovna
vred nost po da ta ka pu tem veš­tač­ke
in­te­li­gen­ci­je, di­gi­tal­nog blizan­ca,
blok­čej­na i dru­gih teh­no­lo­gija
u na­sta­ja­nju. Ra­di se o una­pre­đenju
ino­va­tiv­nog is­tra­ži­va­nja i raz­vo­ja
ko­ji mo­že da re­ši pro­ble­me ku­pa­ca.
Ta­ko­đe, vr­ši se tran­sfor­ma­ci­ja ko­risnič­kog
is­ku­stva. Sve u bez­bed­nom
di gi tal nom eko si ste mu. Da kle, ne ma
sum­nje, bi­ti po­ve­zan ta­ko­đe zna­či
po­zdra­vi­ti mno­ge mogućnosti koje
do no si di gi tal na tran sfor ma ci ja.
Ipak, ra zu mlji vo je da mno ge kompa
ni je po stu pa ju opre zno. Zaš to?
po kre ta nje i ubr za nje di gi tal ne transfor
ma ci je, to je ga ran ci ja da svi može­mo
da ra­ste­mo u di­gi­tal­nom svetu.
Na rav no, po treb na je ja sna saj ber
ma pa pu ta, ja sno de fi ni sa na stra tegi­ja
ko­ja po­ve­zu­je tač­ke u di­gi­talnom
eko si ste mu. Po sto je dva ni voa:
„IoT eko­si­stem je ši­ri ne­go ikad, otvarajući vra­ta ogrom­nim
pret nja ma po saj ber bez bed nost. “
Ka ko je ob ja snio Her ve Co u reil, direk
tor sek to ra di gi ta li za ci je u kompa
ni ji Schne i der Elec tric, ne po stoji
pe­ri­me­tar. Ja­ča­nje bez­bed­no­sti u
di gi tal nom eko si ste mu, od kra ja do
kra­ja (eng. End-to-End), ključ­no je za
- us po sta vlja nje vi še sloj nog po loža­ja
saj­ber bez­bed­no­sti u ce­loj kompa
ni ji
- obez­be­đi­va­nje ši­ro­kog eko­si­stema
ko ji se sa sto ji od part ne ra, do bavlja­ča
i ko­ri­sni­ka
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Osi­gu­ra­va­nje me­đu­sob­no
po­ve­za­nog di­gi­tal­nog
eko­si­ste­ma sa sa­rad­nič­kim
pri­stu­pom
Bi ti nad zor nik od po ve re nja global­ne
saj­ber bez­bed­no­sti zna­či da
tre ba da:
- Is­ko­ri­sti­te struč­nost part­nera
svu­da (npr. IT/OT kon­ver­gen­ci­ja,
nad gle da nje bez bed no snih ope ra cija,
saj­ber re­še­nja vo­đe­na veš­tač­kom
in te li gen ci jom, saj ber uslu ge, itd.)
- Na­ve­de­te sve do­ba­vlja­če da ispu
ne stan dar de saj ber bez bed no sti
- Raz vi je te di gi tal na re še nja sa
ugra­đe­nim di­zaj­nom saj­ber bez­bedno
sti
- Ima­te ja­snu svest, na­čin raz­mišlja
nja i kul tu ru saj ber bez bed no sti
- Uči­te iz sva­kog in­ci­den­ta i deli
te sa zna nja sa ko ri sni ci ma i partne
ri ma
ša­mo mogućnosti ot­kri­va­nja iz­lo­ženo­sti
sa eks­ter­ne tač­ke gle­diš­ta (npr.
iz per­spek­ti­ve mre­že). Isto­vre­me­no
smo u mogućnosti da tran­spa­rent
no i ja sno raz go va ra mo o po tre bama
saj ber bez bed no sti sa kup ci ma i
do­ba­vlja­či­ma.
Sa­rad­nja ta­ko­đe do­pri­no­si i global
noj za jed ni ci saj ber bez bed nosti.
Na pri mer, u ne dav nom Iz veš
ta ju Svet skog eko nom skog fo ruma
da li smo do pri nos na šim najbo
ljim prak sa ma Cyber se cu rity by
De sign: Saj ber ot por nost u eko siste­mu
elek­trič­ne ener­gi­je, ko­ji nudi
prin ci pe i smer ni ce za od bo re u
okvi­ru in­du­stri­je elek­trič­ne ener­gi­je.
Ta­ko­đe smo po­sta­li član Ko­a­li­ci­je za
saj ber bez bed nost i je dan od osniva­ča
ISA Glo­bal Cyber­se­cu­rity Al­lian
ce da bi smo po tvr di li na šu ulo gu
u obez­be­đi­va­nju glo­bal­ne di­gi­tal­ne
eko no mi je.
„Schne­i­der Elec­tric sa­ra­đu­je sa saj­ber part­ne­ri­ma ka­ko
bi osi­gu­rao naš di­gi­tal­ni eko­si­stem i la­nac snab­de­va­nja od
kra­ja do kra­ja, uključujući i na­še sop­stve­ne fa­bri­ke.“
ana li zu gla sa ko ri sni ka da bi smo otkri
li i re ši li sve što je u ve zi sa bezbed­no­snim
pro­ble­mi­ma. Ob­u­čava
mo agen te na šeg cen tra za ko risni
ke da bu du sve sni saj ber ri zi ka,
kontaktirajući naš bez­bed­no­sni opera
tiv ni cen tar u ve zi sa bi lo ka kvim
pre­po­zna­tim mo­gu­ćim pret­nja­ma ili
ra nim sig na li ma. Vre me je od suš tinskog
zna­ča­ja.
Za do­bro na­še za­jed­nič­ke di­gi­talne
eko­no­mi­je ši­rom sve­ta, ja­ča­nje
saj­ber ot­por­no­sti za­jed­nič­kim učenjem,
ume sto od bram be nog ot krivlja­va­nja,
je naj­bo­lji na­čin da stal
no po bolj ša va mo naš bez bed no sni
stav. Ko mu ni ka ci ja i po di za nje nivoa
sve­sti o ri­zi­ku je na­čin na ko­ji
svi za­jed­no mo­že­mo da se krećemo
kroz pre pre ke i iz beg ne mo blo kade
na pu tu.
Za­klju­čak: Si­gur­ni­ja
di­gi­tal­na oko­li­na ko­ja
ko­ri­sti po­ve­re­nje i uče­nje
Ko­ri­sti­mo uo­bi­ča­je­ne okvi­re (tj.
NIST okvir za iden ti fi ka ci ju ri zi ka,
zaš ti tu od pret nji, ot kri va nje pret nji,
br zo re a go va nje i opo ra vak iz gradnjom
saj ber ot por no sti) i stan dar de
(npr. ISA/IEC62443 ser­ti­fi­ka­ti o sajber
bez bed no sti) da bi smo pro ši rili
svoj stav i go­vo­ri­li za­jed­nič­ki je­zik.
Usred­sre­đe­nost na ko­ri­sni­ka povećava
svest o ri­zi­ku i ja­ča di­gi­tal­no
po­ve­re­nje. Uzi­ma­nje u ob­zir tač­ke
gle­diš­ta ku­pa­ca je kri­tič­no, jer ono
ukla nja usta lje na unu traš nja ogra niče­nja
i omogućava nam da po­bolj­
Od ot kri vlja va nja do
za­jed­nič­kog uče­nja
U na­šoj za­jed­nič­koj saj­ber stvarno
sti, br za re ak ci ja je na ziv igre. Prvi
ko rak je pro ši re nje vi dlji vo sti. Na
pri mer, part ner stvo sa kom pa ni jom
Cla­ro­ti, ra­di obez­be­đe­nja sop­stvenih
fa bri ka, da je nam do zna nja ka da
tre ba da is pi ta mo ano mal no po naša­nje
i sig­na­le do­ga­đa­ja duž OT infra
struk tu re. Kao deo na še stra te gije
br zog re a go va nja, po ve zu je mo još
vi­še ta­ča­ka sa kli­jen­ti­ma integrišući
Di gi tal no po ve re nje za vi si od uspo
sta vlja nja in he rent ne kul tu re sajber
sve­sti svih uče­sni­ka u okru­že­nju.
Po­la­zna tač­ka je svest o ri­zi­ku – ne
kao aka­dem­ska ve­žba, već­kao na­čin
da se une se bez bed nost u di gi talni
DNK Schne i der Elec tri ca, di gi talni
eko­si­stem od kra­ja do kra­ja. Odatle,
di­gi­tal­no pu­to­va­nje mo­že napre­do­va­ti
pu­nom br­zi­nom, beležeći
pre kret ni ce po bolj ša ne efi ka sno sti,
povećane pro­duk­tiv­no­sti, du­go­ročne
odr­ži­vo­sti i sna­žnog po­slov­nog
ra sta.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

2. Ve ru je mo u po dat ke o
pro iz vo di ma – po tre ba za
„cen tra li zo va nom
digitalnom verzijom istine“
za komercijalne proizvode
U sek to ru ko mer ci jal nih pro iz vo da
(Con­su­mer Pac­ka­ged Go­ods - CPG)
vred­nom oko 1,3 tri­li­o­na do­la­ra, u
ko jem i da lje do mi ni ra ju tra di ci o nalni
ka na li, pre ma Svet skom eko nomskom
fo­ru­mu, oče­ki­va­ni rast onlajn
pro da je je sa oko 10% da nas na
40% 2027. S to­ga, di­gi­tal­na tr­go­vi­na
pred sta vlja ogrom nu pri li ku.
In ter net je za u vek pro me nio pona­ša­nje
po­tro­ša­ča. Da­nas put do kupo­vi­ne
uklju­ču­je me­di­je, druš­tve­ne
mre­že, apli­ka­ci­je, in­ter­net is­tra­ži­vanja,
po se te pro dav ni ca ma i ku po vinu
na mre­ži, ali ne baš ovim re­dosle
dom.
Ka­ko se po­tro­ša­či br­zo kreću izme­đu
on­lajn i fi­zič­kog sve­ta, oni
oče­ku­ju kon­zi­stent­ne in­for­ma­ci­je o
pro iz vo du na nji ho vim in di vi du al nim
pu­te­vi­ma ku­po­vi­ne. Oni zah­te­va­ju
vi še de ta lja u od no su na in for ma ci je
do stup ne na eti ke ti pro iz vo da. Iz tog
raz lo ga, kom pa ni je ko je ne ma ju tač­ne
i sve­o­bu­hvat­ne po­dat­ke o proiz
vo du mo gu ostva ri ti ma nji ni vo kupo­vi­ne
na mre­ži, veći povraćaj proiz­vo­da,
sla­bi­je ko­ri­snič­ko is­ku­stvo
i ozbi ljan ri zik od na no še nje šte te
bren du.
Ko­ji su ključ­ni po­kre­ta­či za
ovu no vu pa ra dig mu po da taka
o pro­iz­vo­du?
1. Vi dlji vost pro iz vo da u plat formi
za e-tr go vi nu
Pro cvat e-tr go vi ne do šao je sa nekim
no vim im pe ra ti vom: poš to potro­ša­či
ne mo­gu fi­zič­ki do­dir­nu­ti proiz­vod,
pro­iz­vo­đa­či i pro­dav­ci mo­ra­ju
da obez­be­de tač­ne i pot­pu­ne in­forma
ci je o pro iz vo du ka ko bi po troša­či
pro­naš­li pro­iz­vod u naj­bo­ljim
re zul ta ti ma pre tra ge i on lajn platfor
me.
Ni­ka­da ni­je bi­lo to­li­ko kri­tič­no za
pro­iz­vo­đa­če da obez­be­de kva­li­tativ
ne i re le vant ne po dat ke ne samo
za upo tre bu od stra ne tr go va ca,
već­i za po­tro­ša­če da pro­na­đu svoje
bren do ve na plat for ma ma za e-trgo
vi nu.
2. Kompletne i kvalitetne informacije,
relevantne za odluku kupca
Isto vre me no, ka ko je tran spa rentnost
sve va­žni­ja za po­tr­o­ša­če u dono­še­nju
od­lu­ka, spe­ci­fič­ne in­for­maci
je ko je se od no se na sa sto jak (kao
što su aler ge ni), po re klo (po ve zani
ser ti fi ka ti), sle dlji vost, eti ku do bavlja­ča
i prak­se (npr. de­či­ji rad), kao
i eko loš ki uti ca ji (emi si je ga so va sa
efek­tom sta­kle­ne baš­te, uglje­nič­ni
oti­sak, itd.) po­sta­li su va­žni za po­troša­če.
Ne­is­pu­nja­va­nje ovih oče­ki­va­nja
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

mo­že do­ve­sti do to­ga da po­tro­ša­či
po­sta­nu sum­nji­ča­vi pre­ma ovoj indu­stri­ji
i pod­lo­žni kri­ti­ka­ma do­stupnim
na druš­tve­nim mre­ža­ma i tra­dici
o nal nim me di ji ma.
Da­kle, po­sta­vlja se ta­ko­đe pi­ta­nje
pot pu nih i kva li ta tiv nih in for ma ci ja
o pro iz vo du, re le vant nih za od lu ke
kup ca o ku po vi ni.
Evrop­ska re­gu­la­ti­va UE br. 1169/2011
– IN­CO je već­de­fi­ni­sa­la 12 ka­te­gori­ja
ka­ko bi se uskla­dio na­čin na koji
in for ma ci je o pro iz vo du tre ba da
bu­du pri­ka­za­ne kraj­njim po­tro­ša­čima
na pre hram be nim pro iz vo di ma.
Ako su tr­gov­ci na ma­lo i pro­iz­vo­đa­či
od­u­vek sa­ra­đi­va­li ka­ko bi bo­lje slu­žili
po­tro­ša­či­ma, sa­da mo­ra­ju još bli­že
da sa­ra­đu­ju ka­ko bi se pri­dr­ža­va­li regi
o nal nih i/ili lo kal nih pro pi sa i standar
da ka ko bi od go vo ri li na ovaj važan
iza­zov.
3. Apli ka ci je za pa met ne te le fone
su no vi uti caj ni fak to ri na potro­ša­če
U po sled njih tri do pet go di na vide­li
smo sve veće ini­ci­ja­ti­ve i apli­kaci
je za pa met ne te le fo ne za ske ni ranje
pro iz vo da to kom ku po vi ne namir­ni­ca,
kao što su „Smar­tLa­bel” u
SAD i „Yuka” u Evro­pi.
Sa­mo „Yuka” već­ima vi­še od 10
mi li o na ko ri sni ka u Evro pi ko ji dnevno
ske­ni­ra­ju 3 mi­li­o­na bar ko­do­va u
Fran­cu­skoj, Bel­gi­ji, Švaj­car­skoj, Luksem
bur gu, Špa ni ji i Ve li koj Bri ta ni ji.
Apli­ka­ci­ja oce­nju­je pro­iz­vo­de pre­ma
tri pon de ri sa na kri te ri ju ma: nu tri tivni
kva li tet, pri su stvo adi ti va i or ganski
aspekt.
Apli­ka­ci­je ove vr­ste po­sta­ju no­vi
uti­caj­ni „lju­di od po­ve­re­nja” ko­ji­će
obez be di ti tran spa rent nost ko ju traže
po­tro­ša­či.
Ko­li­ko je ovo kri­tič­no za pro­iz­vo­đače
uka­zu­je i to da je proš­log ju­na če­tvrti
pro­iz­vo­đač hra­ne i pića u Fran­cu­skoj
na­ja­vio da­će kom­pa­ni­ja pre­gle­da­ti sastav
od sko­ro 900 pro­iz­vo­da ka­ko bi
za­do­vo­lji­la kraj­nje po­tro­ša­če. Za­i­sta,
ka­ko su po­tro­ša­či sve vi­še i vi­še sve­sni
zdravlja proizvoda koji kupuju i konzumiraju,
svi proizvodi koje proizvodi
ova maloprodajna kompanija analizira­ni
su pu­tem Yuke. Čak 850 pro­iz­vo­da
je kla­si­fi­ko­va­no kao „cr­ve­no“. Zbog toga
kompanija menja recepturu takvih
pro­iz­vo­da u na­red­nih 18 me­se­ci kako
bi iz nji­ho­vih re­ce­pa­ta uklo­ni­la 140
aler­ge­na za­bra­nje­nih 2020.
4. Inteligentno pakovanje
Rastući zah­te­vi po­tro­ša­ča da ima­ju
transparentan pristup potpunom razumevanju
proizvoda koje konzumira­ju
i ko­ri­ste vo­de ka „in­te­li­gent­ni­jem“
pa­ko­va­nju, uključujući QR ko­do­ve koje
po­tro­ša­či mo­gu di­rekt­no da ske­nira­ju
pomoću svo­jih apli­ka­ci­ja za pamet­ne
te­le­fo­ne. QR ko­do­vi se po­vezuju
sa detaljima o proizvodu, kao što
su nutritivne vrednosti, sastojci, saveti,
po­da­ci o odr­ži­vo­sti, re­gu­la­tor­ni ser­ti­fika­ti,
pri­ča o bren­du i još mno­go to­ga.
Dodajući po­vrh to­ga mogućnost kreiranja
jedinstvenog digitalnog identite­ta
za sva­ko po­je­di­nač­no pa­ko­va­nje
teh­no­lo­gi­jom se­ri­ja­li­za­ci­je pro­iz­vo­đači
mo­gu po­di­ći svoj ni­vo, ne sa­mo što
olakšavaju transparentnost proizvoda,
već­se la­ko po­ve­zu­ju sa svo­jim kraj­njim
po­tro­ša­či­ma ka­ko bi omo­gu­ći­li per­sona­li­zo­va­no
an­ga­žo­va­nje po­tro­ša­ča i,
šta­vi­še, pru­ža­nje vi­dlji­vo­sti, sle­dlji­vo­sti i
uvi­da u la­nac snab­de­va­nja i sve fa­ze životnog
ciklusa proizvoda. Postavlja se
pi­ta­nje oda­kle po­ti­ču po­da­ci sni­mljeni
na QR ko­do­vi­ma. Gde su po­da­ci?
In­du­stri­ja po­tro­šač­ke am­ba­la­že upravlja
ogrom­nom ko­li­či­nom in­for­ma­ci­ja
o proizvodima, kako strukturiranih tako
i ne­struk­tu­ri­ra­nih. Ove in­for­ma­ci­je
o pro­iz­vo­du če­sto su za­tvo­re­ne i ni­su
do­bro odr­ža­va­ne ili se nji­ma ne upravlja
na ade­kva­tan na­čin unu­tar or­ga­nizacije.
Pored toga, podaci o proizvodu
se stal­no povećavaju zbog zah­te­va
za transparentnošću – od re­gu­la­tor­nih
or­ga­ni­za­ci­ja i or­ga­ni­za­ci­ja za us­kla­đenost
kao što je FDA u SAD i dru­gih
uprav­nih te­la. Šta­vi­še, pro­iz­vo­đa­či tako­đe
is­ti­ču da je di­gi­tal­ni tok po­da­taka
ko­ji se do­sta­vlja­ju pro­dav­ci­ma te­žak
za upravljanje: prodavci zahtevaju atribute
koji nisu standardizovani za industri­ju
i svi ima­ju raz­li­či­te zah­te­ve za slike.
Zbog to­ga se u ne­kim slu­ča­je­vi­ma
tra­že­ne in­for­ma­ci­je ne mo­gu pro­ve­ri­ti,
što pri­mo­ra­va pro­iz­vo­đa­ča da do­sta­vi
ne­tač­ne po­dat­ke u ro­ku, jer u su­protnom
rizikuje da bude nenaveden. Pored
toga, maloprodaje moraju da se
ba­ve sve većim bro­jem va­ri­jan­ti pro­izvoda,
uglavnom zbog regionalnih raz­li­ka
i kraćih ži­vot­nih ci­klu­sa. Zbog toga
ni­ka­da ni­je bi­lo va­žni­je da tr­govci
na ma­lo i pro­iz­vo­đa­či ra­de za­jed­no
u za­jed­nič­kom pri­stu­pu pre­ma standardima
uopšte i, preciznije, ka uspostavljanju
minimalnog skupa osnovnih
podataka za popunjavanje relevantnih
atributa proizvoda.
Ono što je de­fi­ni­tiv­no po­treb­no to
je „cen­tra­li­zo­va­na di­gi­tal­na ver­zi­ja
istine“ za proizvode i sinhronizacija
pri­bli­žno u re­al­nom vre­me­nu, tako
da svi ima­ju ak­tu­el­ne i ažu­ri­ra­ne
in­for­ma­ci­je. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

VMware
Partneri, poverenje i bezbednost
– ko ra ci na pu tu
us­peš­ne bu­duć­no­sti
hi brid nog ra da
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Po­sled­nje dve go­di­ne do­ne­le su neo­če­ki­va­nu evo­lu­ci­ju u na­či­ni­ma na ko­je za­po­sle­ni oba­vljaju
svo­je po­slo­ve. Kom­pa­ni­je ši­rom sve­ta, nji­ho­vi IT ti­mo­vi i part­ne­ri od­jed­nom su se naš­li pred
ogrom­nim pro­me­na­ma i po­re­me­ća­ji­ma, i, sa­mim tim, pred za­dat­kom da „zbi­ju re­do­ve” i br­zo
pro­na­đu re­še­nja ko­ja će omo­gu­ći­ti da či­ta­ve in­du­stri­je na­sta­ve da funk­ci­o­ni­šu. Sa­da je vre­me da
ta iz­nu­đe­na i br­zin­ska re­še­nja pre­tvo­ri­mo u traj­na, po­god­na za sa­vre­me­nu di­stri­bu­i­ra­nu rad­nu
sna­gu u ko­joj vi­še ni­je va­žno oda­kle za­po­sle­ni oba­vlja­ju svo­je za­dat­ke.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Autor: Nick McAlister, Senior Director,
EMEA Chan nel & Pa rt ner Go To Ma r ket,
VMware
Na pu tu ka ovom ci lju,
kom pa ni je i or ga ni za cije
su­o­ča­va­ju se sa iza­zovi
ma. Da bi ih pre va ziš le, neo p hod ni
su im struč­nost, is­ku­stvo i objek­tivnost
part­ne­ra, bi­lo da je reč o tehno­lo­gi­ji,
in­du­stri­ji ili mo­gu­ćim re­šenji
ma. Glav ni iza zov? Pre ma McKinsey
is­tra­ži­va­nju, 68% kom pa ni ja i
or ga ni za ci ja još uvek ne ma de taljnu
vi zi ju ili plan za re a li za ci ju hibrid­ne
bu­duć­no­sti ra­da i po­slo­vanja.
Ia­ko na stra­teš­kom ni­vou posto­ji
spo­zna­ja da je hi­brid­ni rad
budućnost, na pu­tu od spo­zna­je
do kon kret ne ak ci je neo p hod na je
po­moć IT ti­mo­va i po­drš­ka i stručnost
part­ne­ra od po­ve­re­nja.
Ta tran zi ci ja ni je la ka. Po sled nje
dve go di ne su bi le ubr za ni kurs o
to me šta tre ba a šta ne tre ba da se
ra di u hi brid nom po slo va nju. Posao
part ne ra je da kom pa ni ja ma pomog­nu
da iden­ti­fi­ku­ju mo­guć­no­sti,
kre i ra ju ma pu pu ta i us po sta ve hibrid
ni rad ni mo del.
Po­seb­na pa­žnja tre­ba da se obra­ti
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

na seg ment bez bed no sti i to ka ko
po no vo us po sta vi ti sklad iz­me­đu
bez­bed­no­snih po­li­ti­ka i kor­po­rativ­nih,
na­ci­o­nal­nih i me­đu­na­rodnih
zah te va. Ali, ume sto tra di ci o nalnog
pri stu pa ko ji pod ra zu me va da
se jed­no­stav­no sve za­klju­ča i bezbed
no sni mo de li se usme re na inter
ne si ste me kom pa ni je, po treb no
je obez be di ti bez bed na, neo me tana
i pro­duk­tiv­na ko­ri­snič­ka is­ku­stva
ko ja se, pre sve ga, vo de po tre ba ma
za po sle nih i ko ja su ne za o bi la zna
za us­peš­no hi­brid­no rad­no okru­ženje.
Dru­gim re­či­ma, ov­de go­vo­rimo
o „ho­du po ži­ci” u no­voj eri rada,
u kom su upra vo part ne ri ti koji
kom pa ni ja ma i or ga ni za ci ja ma
po­ma­žu da odr­že rav­no­te­žu i budu
sprem­ne da od­go­vo­re na sve
iza zo ve.
Kom­pa­ni­je tra­že kva­li­fi­ko­va­ne
part ne re ko ji mo gu da im po mog
nu da – bez pra vlje nja kom pro mi sa
– po­stig­nu sklad iz­me­đu ra­da sa bilo
kog me­sta, bez­bed­no­sti i ko­ri­sničkog
is ku stva.
Ka­ko? Poč­ni­mo sa bez­bed­noš­ću,
jer upra­vo tu le­ži najveća pre­pre­ka.
Pr­vo bez­bed­nost,
on­da ko­ri­snič­ko is­ku­stvo
Ka­da se pri­ča sa IT kup­ci­ma, tradi
ci o nal ni HR agru ment da je ko risnič­ko
is­ku­stvo na pr­vom me­stu više
ni­je do­bra po­čet­na tač­ka za raz­govor.
Jednostavno, nije na vrhu liste pri­
o­ri­te­ta IT ti­mo­va. Ia­ko mo­žda zvu­či
kon tra dik tor no, sa vet za part ne re je
da im u raz go vo ru sa kli jen ti i ma prva
tač­ka bu­de te­ma bez­bed­no­sti, jer
vr­hun­ska be­ze­bed­nost sa so­bom
no­si i po­bolj­ša­no ko­ri­snič­ko is­kustvo.
Ova­ko sna­žan fo­kus na bez­bednost
je, de­li­mič­no, i trag ko­ji je ostao
sa po­čet­ka pan­de­mi­je, ka­da su
bez bed no sne po li ti ke bi le re lak sira
ne da bi se za po sle ni br zo po krenu­li
na rad od ku­će. Part­ne­ri se sada
na­la­ze u od­lič­noj po­zi­ci­ji da klijen
ti ma po mog nu da una pre de svoje
bez bed no sne mo de le pre la skom
na mo der ni mo del nul tog po ve re nja
(Ze ro Trust).
Usva­ja­nje Ze­ro Trust mo­de­la
do­dat­no po­ma­že IT ti­mo­vi­ma da
una­pre­de ko­ri­snič­ko is­ku­stvo. Kako?
Ta ko što funk ci o ni še na osno vu
či­nje­ni­ce da da­naš­nji di­gi­tal­ni radni
pro­stor vi­še ne­ma fi­zič­ke gra­ni­ce,
i da kraj­nje tač­ke i apli­ka­ci­je mo­gu
da se na la ze bi lo gde. Ume sto tra dici
o nal nog pri stu pa u kom se im plicit
no ve ru je bi lo ko me ko se na la zi
unu­tar mre­že, Ze­ro Trust ni­ka­da auto­mat­ski
ne ve­ru­je bi­lo če­mu – unutar
ili iz van eko si ste ma kom pa ni je
– već zah­te­va ve­ri­fi­ka­ci­ju pre ne­go
što do zvo li pri stup apli ka ci ji. Kon tinu
i ra na ve ri fi ka ci ja i uslov ni pri stup
apli ka ci ja ma sma nju je „po vr ši nu” za
na­pad, ali na na­čin da i da­lje omogu­ća­va
za­po­sle­ni­ma da ko­ri­ste aplika­ci­je
i ure­đa­je ko­ji su im po­treb­ni
za oba vlja nje po sla, i ne po sta vlja jući
im stal­ne pre­pre­ke, za ko­je bi pre
ili ka­sni­je sva­ka­ko naš­li na­čin da ih
za­o­bi­đu.
Za­da­tak part­ne­ra je da pri­preme
svo­je kli­jen­te za pro­me­ne koje
se de­ša­va­ju sa­da i one ko­je tek
pred­sto­je – kroz mo der ni za ci ju bezbe
do sti i vi ši ni vo kon tro le, uz istovre­me­no
bo­lje ko­ri­snič­ko is­ku­stvo,
ka­kvo za­po­sle­ni već oče­ku­ju.
Du­go­roč­no raz­miš­lja­nje
Part ne ri tre ba da sa gle da ju kompa
ni ju kao ce li nu, bu du objek tiv ni i
obez­be­de eks­per­ti­zu. Na ovaj na­čin
po­ma­žu kli­jen­ti­ma da br­za re­še­nja
usvo­je­na na po­čet­ku kri­ze za­me­ne
du­go­roč­nim i odr­ži­vim re­še­nji­ma.
Za­po­sle­ni sve vi­še po­či­nju da govo­re
o lo­šim ko­ri­snič­kim is­ku­stvima
i oče­ku­ju re­še­nja od po­slo­dava­ca.
Naj­češ­ća lo­ša is­ku­stva do­la­ze
iz kon­ti­nu­i­ra­nog sna­žnog osla­njanja
na VPN-ove. Na dru gom me stu
je nad zor za po sle nih. Ka ko im radni­ci
vi­še ni­su bi­li di­rekt­no pred očima,
mno­gi po­slo­dav­ci su tra­ži­li način
da ih nad­gle­da­ju, pri če­mu se
70% kom­pa­ni­ja od­lu­či­lo za ko­riš­ćenje
ala ta za nad zor. Ali, 41% kompa
ni ja ko je su tre nut no u pro ce su
im­ple­men­ta­ci­je ure­đa­ja za praćenje
be­le­ži „dra­stič­no povećanu” ili „povećanu”
fluk­tu­a­ci­ju za­po­sle­nih.
Umesto neselektivnog nadzora, kompa­ni­je
bi tre­ba­lo da u raz­go­vo­ru sa
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje
part­ne­ri­ma i za­po­sle­ni­ma utvr­de
gde bi nad­zor bio od po­mo­ći, gde
ova prak­sa pre­la­zi gra­ni­cu, a gde
mo­že da ima po­zi­ti­van uti­caj na
pro­duk­tiv­nost i uči­nak.
To je tač­ka u ko­joj part­ne­ri mo­gu
da pru­že stvar­nu pra­vu vred­nost i
kom pa ni ja ma po mog nu da se pa ralel
no uz teh no loš ke, po kre nu i or gani
za ci o ne i kul tur ne pro me ne, sa foku­som
na me­re­nje učin­ka, a ne na
kon tro li sa nje za po sle nih.
Na du­go­roč­ni­jem ni­vou, ulo­ga
part ne ra je da kli jen ti ma po mog ne
da za­dr­že ta­len­te – kroz una­pre­đenje
IT eko si ste ma i po bolj ša nje is kusta
va za za po sle ne. Na pri mer, kroz
ana li zu sti lo va ra da, lo ka ci ja sa kojih
za­po­sle­ni oba­vlja­ju po­sao, na­či­na
na ko ji ra de i apli ka ci ja ko je ko ri ste,
part ne ri mo gu da po mog nu kom pani
ja ma i or ga ni za ci ja ma da kroz inova
tiv nu upo tre bu teh no lo gi je po nude
baš ta kva is ku stva i ta ko pri vu ku i
za­dr­že naj­bo­lje ta­len­te.
Zaposleni svojim IT odeljenjima postavljaju
pitanja koja nikada ranije nisu,
poput: Da li ko­ri­sti­te VPN? Da li imate
Sa­aS apli­ka­ci­je? Da li do­zvo­lja­va­te
BYOD? Da li ste tran­spa­rent­ni u na­činu
na ko­ji nad­gle­da­te za­po­sle­ne? Zauzvrat,
i IT timovi imaju novi set pitanja
za zaposlene: Da li mo­že­te da pri­stu­pite
apli­ka­ci­ja­ma ko­je su vam po­treb­ne
za oba­vlja­nje po­sla? Da li ste ika­da zao­biš­li
bez­bed­no­sni pro­to­kol da bi­ste ušte­de­li
vre­me? Mo­že­te li la­ko da sa­ra­đuje­te
sa dru­gim čla­no­vi­ma ti­ma?

Uče­stvo­va­nje u ovim raz­go­vo­rima
part ne ri ma da je uvid u to gde
su iza zo vi, a kom pa ni ja ma pri li ku
da pri me te pro ble me ko je tre nut no
mo­žda ne vi­de.
Me­re­nje is­ku­stva
Part­ne­ri­ma je u in­te­re­su da pomog­nu
kup­ci­ma da, po­red me­renja
teh­nič­kih per­for­man­si, us­posta­ve
i na­či­ne za me­re­nje is­ku­stva.
Je­dan od na­či­na su ma­le, tar­geti
ra ne an ke te sa fo ku som na IT isku
stvo ko je ob u hva ta ju i pi ta nja o
nad zo ru. Uko li ko se re dov no sprovo­de,
ova­kve ak­ci­je po­ma­žu ve­ćoj
tran spa rent no sti i sko ro u re al nom
vre me nu da ju uvid u to gde mo gu
da se ja ve pro ble mi. Na primer, uvi di
po­put onog da go­to­vo če­tvr­ti­na zapo
sle nih (24%) ne zna da li nji ho va
kom pa ni ja ko ri sti si ste me za nad zor
nji­ho­vih ure­đa­ja ka­ko bi pra­ti­la njiho
vu pro duk tiv nost. Ova kva sa znanja
po­ma­žu IT ti­mo­vi­ma u kom­pani
ja ma da za po sle ni ma po nu de vi še
in for ma ci ja o mo ni to rin gu, kao i opci
ju da se opre de le za rad bez nadzo
ra.
Kul­tu­ra za­sno­va­na
na is­ku­stvu
U ovom seg men tu part ne ri igraju
dve ulo­ge. Pr­vo, ulo­gu teh­nič­kog
eks­per­ta ko­ji po­ma­že u po­sta­vlja­nju
te me lja za no va re še nja neo p hod na
u eri hi brid nog ra da, kao što je Ze ro
Trust bez­bed­nost ko­ja po­ma­že u reša
va nju bez bed no sne sla ga li ce.
Dru ga ulo ga je ulo ga eks perta
za is ku stvo. Za po sle ni zah te vaju
pro me ne, a kup­ci­ma su po­trebni
part­ne­ri ko­ji­će im bi­ti oči, uši
i ru­ke ko­ji im po­ma­žu da raz­u­meju
ka­ko da za­po­sle­ni­ma omo­gu­će
da ra­de svoj po­sao, ma gde se nala­zi­li
i na na­čin ko­ji im naj­vi­še odgo
va ra.
Za jed no, uz ove dve ulo ge part neri
po­ma­žu kli­jen­ti­ma da na­pra­ve čvrste
i ostva ri ve pla no ve za us peš nu
budućnost hi­brid­nog ra­da. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

CCS Solutions
Us peš no re a li zo va no
una­pre­đe­nje pri­stu­pa
kri­tič­noj ser­ver­skoj in­fra­struk­tu­ri
Upra­ve za ve­te­ri­nu
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Upra va za ve te ri nu Mi ni star stva po ljo pri vre de, šu mar stva i vo do pri vre de Re pu bli ke Sr bi je unapre­di­la
je si­stem za upra­vlja­nje uda­lje­nim eks­ter­nim pri­stu­pom kri­tič­nim po­da­ci­ma i IT opre­mi
pri­me­nom Wal­lix Ba­stion Pri­vi­le­ged Ac­cess Ma­na­ge­ment re­še­nja.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kon­tekst
- In­sti­tu­ci­ja od iz­u­zet­nog jav­nog zna­ča­ja u seg­men­tu ve­te­ri­ne u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji
- Od­go­vor­na za ad­mi­ni­stra­tiv­ne, kon­sul­tant­ske i funk­ci­je odr­ža­va­nja si­ste­ma
- Zaš­ti­ta vi­še­stru­ke ak­tiv­no­sti spolj­nim kom­pa­ni­ja­ma, pa­rt­ne­ri­ma i ko­ri­sni­ci­ma
Iza­zo­vi
- Upra­vlja­nje i mo­ni­to­ring pri­vi­le­go­va­nim pri­stu­pom si­ste­mi­ma na dnev­noj ba­zi
- Zaš­ti­ta mre­žne opre­me, ser­ve­ra, sto­ri­dža, ba­za po­da­ta­ka, apli­ka­ci­ja, ser­vi­sa
- Spre­ča­va­nje po­ja­ve spo­ljaš­njih i man-in-the-mid­dle pret­nji
- Kon­tro­li­sa­nje da­ljin­skog pri­stu­pa apli­ka­ci­ja­ma
Upra­va za ve­te­ri­nu Mi­ni­starstva
po­ljo­pri­vre­de, šu­marstva
i vo­do­pri­vre­de Re­publi­ke
Sr­bi­je je dr­žav­ni or­gan ko­ji obavlja
ad­mi­ni­stra­tiv­ne du­žno­sti iz vete­ri­nar­ske
obla­sti. Od na­ci­o­nal­nog
zna­ča­ja je in­for­ma­ci­o­ni si­stem za upravlja­nje
kre­ta­nja svi­nja, go­ve­da i pri­pada­ju­će
cen­tral­ne ba­ze po­da­ta­ka, kao
i ve­te­ri­nar­ska in­spek­ci­ja i in­for­ma­ci­oni
si­stem za la­bo­ra­to­rij­ske ana­li­ze kao i
ge­o­graf­ski in­for­ma­ci­o­ni si­stem.
Jed­na od naj­va­žni­jih upra­va Mini­star­stva
po­ljo­pri­vre­de – Upra­va
za ve­te­ri­nu sva­ko­dnev­no omo­guća­va
uda­lje­ni ali i unu­traš­nji pristup
ko­ri­sni­ka i ad­mi­ni­stra­to­ra koji
se po­ve­zu­ju na IT si­ste­me.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Iza­zov
S ob­zi­rom da je jed­na od nje­nih aktiv­no­sti
odr­ža­va­nje i sa­ve­to­va­nje u
obla­sti IT si­ste­ma, Upra­vi za ve­te­ri­nu je
bio po­tre­ban kom­ple­tan pri­stup sopstve­nim
si­ste­mi­ma, obič­no sa de­fi­ni­sanim
pri­vi­le­gi­ja­ma. Me­đu opre­mom koju
je jav­na in­sti­tu­ci­ja mo­ra­la da zaš­ti-­
ti bi­li su ser­ve­ri (fi­zič­ki i vir­tu­al­ni), uređa­ji
za skla­diš­te­nje po­da­ta­ka, mre­žna
opre­ma i fi­re­wall, ko­ji uklju­ču­ju vi­še
kri­tič­nih uslu­ga kao što su bac­kup, AD,
DNS, NTP ili Fi­le­ser­ver.
Dru­gi uslov Upra­ve za ve­te­ri­nu
bio je da se pro­na­đe re­še­nje ko­je se
U tom kon­tek­stu, Upra­va za ve­teri­nu
je iz­vr­ši­la ana­li­zu tr­žiš­ta ka­ko bi
pro­naš­la re­še­nje sa ja­snim i sa­že­tim
ci­lje­vi­ma okru­že­nja, in­ter­fej­som prila­go­đenim
ko­ri­sni­ku i ra­znim op­cija­ma
kon­fi­gu­ra­ci­je, kao i in­te­gra­cijom
upra­vlja­nja kli­jen­ti­ma u pro­ce­sima
ra­da. Po­red to­ga, re­še­nje je mora­lo
da bu­de u sta­nju da se in­te­gri­še
sa dru­gim ala­ti­ma.
Re­še­nje
Na­kon pre­gle­da vo­de­ćih re­še­nja
na tr­žiš­tu bez­bed­no­sti iden­ti­te­ta i
pri­stu­pa, Ba­stion (Pri­vi­le­ged Ac­cess
Ma­na­ge­ment) kom­po­nen­ta WAL­LIX
PAM4ALL re­še­nja ko­nač­no je iza­brana
zbog od­lič­nih mo­guć­no­sti pra­ćenja
i iz­veš­ta­va­nja i la­ke im­ple­men­taci­je.
Na­kon te­sti­ra­nja kon­cep­ta (POC),
Upra­va za ve­te­ri­nu je iza­bra­la WAL­
LIX-ovo­re­še­nje za obez­be­đi­va­nje
spolj­nog pri­stu­pa svo­jim ose­tlji­vim
po­da­ci­ma i kri­tič­noj in­fra­struk­tu­ri.
„WAL­LIX Ba­stion je uči­nio ko­ri­sni­ke
ve­o­ma za­do­volj­nim či­nje­ni­com da
se pra­vi kre­den­ci­ja­li ču­va­ju bez­bed­no
i zaš­ti­će­no od spo­ljaš­njeg sve­ta.
Po­red to­ga, ko­ri­snik mo­že la­ko da
ska­li­ra re­še­nje ka­ko bi se pri­la­go­dili
bu­du­ćem ra­stu u svim aspek­ti­ma.
Real-ti­me mo­ni­to­ring i pra­će­nje aktiv­no­sti
vi­deo ma­te­ri­ja­la u re­al­nom
vre­me­nu ta­ko­đe je ve­li­ki plus”, objaš­nja­va­ju
u Upra­vi za ve­te­ri­nu.
br­zo pri­me­nju­je, sa ar­hi­tek­tu­rom koja
omo­gu­ća­va jed­no­stav­no ko­riš­ćenje
i olak­ša­va in­te­gra­ci­ju sa dru­gim
si­ste­mi­ma.
Upra­vlja­nje pas­swor­di­ma omo­gu­ćava
jav­noj in­sti­tu­ci­ji da kon­tro­li­še i upravlja
pri­vi­le­go­va­nim na­lo­zi­ma za pri­stup
pu­tem sve­o­bu­hvat­nih mo­guć­no­sti.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Šta­vi­še, sa­da mo­gu da se pri­dr­ža­va­ju
stro­gih re­gu­la­ti­va, upra­vlja­ju komplek­snoš­ću
lo­zin­ki i SSH klju­če­va,
isto­ri­jom lo­zin­ki za re­vi­zi­ju pu­tem
in­ter­fej­sa ko­ji se la­ko ko­ri­sti, op­ti­-
mi­zu­ju bez­bed­nost pri­stu­pa i smanje
iz­lo­že­nost ri­zi­ku.
„Uz po­moć Wal­lix part­ne­ra i projekt­nog
ti­ma ko­ji je pred­vo­dio diplomirani
inženjer Ne­nad Ni­ko­lin,
us­peš­no smo im­ple­men­ti­ra­li WAL­
LIX Pri­vi­le­ged Ac­cess Ma­na­ge­ment
eko-si­stem, omo­gu­ća­va­ju­ći da na­ši
uda­lje­ni ti­mo­vi ra­de efi­ka­sno i bezbed­no.
Po­red to­ga, po­ka­za­lo se da
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

O WAL­LIX-u
Soft­ver­ska kom­pa­ni­ja ko­ja pru­ža re­še­nja za saj­ber bez­bed­nost – WAL­LIX je evrop­ski spe­ci­ja­li­sta za re­šenja
bez­bed­no­sti iden­ti­te­ta i pri­stu­pa. WAL­LIX PAM4ALL, je­din­stve­no re­še­nje za zaš­ti­tu pri­vi­le­go­va­nih
pri­stup­nih na­lo­ga, omo­gu­ća­va pred­u­ze­ći­ma da od­go­vo­re na ak­tu­el­ne iza­zo­ve zaš­ti­te po­da­ta­ka. Re­šenje
ga­ran­tu­je ot­kri­va­nje i ot­por­nost na saj­ber na­pa­de, što omo­gu­ća­va kon­ti­nu­i­tet po­slo­va­nja. WAL­LIX
PAM4ALL ta­ko­đe obez­be­đu­je us­kla­đe­nost sa re­gu­la­tor­nim zah­te­vi­ma u po­gle­du pri­stu­pa IT in­fra­struktu­ri
i kri­tič­nim po­da­ci­ma shod­no Za­ko­nu o in­for­ma­ci­o­noj bez­bed­no­sti Re­pu­bli­ke Sr­bi­je.
su sve funk­ci­o­nal­no­sti WAL­LIX Bastion
ala­ta jed­no­stav­ne za pri­me­nu
i odr­ža­va­nje na dnev­noj ba­zi“, ka­že
dr Ne­nad Pe­tro­vić, vo­đa pro­jektnog
ti­ma Upra­ve za ve­te­ri­nu, za­dužen
za spro­vo­đe­nje ak­ta o in­for­maci­o­noj
bez­bed­no­sti.
Ta­ko­đe, funk­ci­ja za upra­vlja­nje
re­sur­si­ma i be­le­ži ak­tiv­no­sti kori­sni­ka
ra­di pot­pu­nog pra­će­nja i
mo­ni­to­rin­ga.
„WAL­LIX nas je ja­sno usme­rio na
ko­ji na­čin da za­poč­ne­mo sa ovim
re­še­njem, dao nam je smer­ni­ce i
pre­po­ru­ke če­mu da se po­sve­ti­mo i
omo­gu­ćio nam li­ni­ju ko­mu­ni­ka­ci­je
sa WAL­LIX in­že­nje­ri­ma. WAL­LIX-ov
tim za po­drš­ku po­ka­zao se kao ve­oma
od­go­vo­ran i efi­ka­san, odr­ža­va­jući
ko­mu­ni­ka­ci­ju ak­tiv­nom i ko­ri­snom
čak i ka­da su su­o­če­ni sa eg­zo­tič­nim
teh­nič­kim pi­ta­nji­ma. Sva­ka­ko bi­smo
po­hva­li­li sa­rad­nju sa pro­jekt­nim timom“,
ka­že dr Pe­tro­vić.
Pred­no­sti
- Po­ve­ća­no po­ve­re­nje eks­ter­nih
i in­ter­nih ad­mi­ni­stra­to­ra, uz mo­gućnost
ana­li­ze svih ak­tiv­no­sti
- Una­pre­đe­na or­ga­ni­za­ci­ja i raci­o­na­li­za­ci­ja
po­li­ti­ke upra­vlja­nja
pro­me­na­ma, kao i iz­veš­ta­va­nja
- Po­bolj­ša­na pa­žnja i pra­će­nje
ak­tiv­no­sti u svim fa­za­ma re­a­li­za­ci­je
pro­je­ka­ta Io
se­si­ja­ma po­jed­no­sta­vu­je cen­tra­lizo­va­nu
kon­tr­o­lu pri­stu­pa kri­tič­nim
Kon­takt:
CCS So­lu­ti­ons, Krun­ska 52,
11000 Be­o­grad
of­fi­ce@ccss.rstel.
+381 69 33 20 700
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Xi a o mi
Xi a o mi na sta vlja da
po me ra gra ni ce u in du stri ji
uz poseban osvrt na bezbednost
svih ko ri sni ka
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kom pa ni ja Xi a o mi ne dav no je pred sta vi la no vu se ri ju te le fo na Xi a o mi 12, ko ja je na pra vi la pravu
po met nju na tr žiš tu pa met nih te le fo na. Se ri ja 12 svo jim per for man si ma pot pu no re de fi ni še
flags hip ka te go ri ju te le fo na, po go to vo ka da se ra di o funk ci ja ma ka me re i pro ce so ru, ko ji po mera
ju gra ni ce i una pre đu ju do ži vljaj ko ri sni ka ši rom sve ta.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Kom bi na ci ja ka me re na lik
na film sku, iz u zet nog kvali
te ta zvu ka, na pred nih Qual
comm Snap dra gonTM mo bil nih
plat for mi, naj no vi jeg MI UI 13 opera
tiv nog si ste ma i sve stra nih funk cija
za za ba vu u jed nom ure đa ju, dopri
ne la je da se ri ja 12 go to vo i pre
pred sta vlja nja bu de oce nje na kao
ovo go diš nji pre mi um flags hip seri
jal. U kom bi na ci ji sa pri stu pač nijom
ce nom u da toj kla si, što je jed
na od osnov nih vred no sti Xi a o mi
bren da, se ri ja 12 za i sta pra vi svo jevr
snu re vo lu ci ju na tr žiš tu pa metnih
te le fo na.
Vo­de­ća po­zi­ci­ja
u do­me­nu bez­bed­no­sti
Ipak, da su ko ri sni ci Xi a o mi ju na
pr vom me stu, po red pru ža nja vrhun
skih teh no lo gi ja svim fa no vi ma,
sve do če pri zna nja ko ja su ure đaji
ove kom pa ni je do bi li, a ti ču se pita
nja bez bed no sti ko ri sni ka. U janu
a ru ove go di ne kor po ra ci ja Xi a­
o mi je do bi la po tvr du bez bed no sti
od ne mač ke Sa ve zne kan ce la ri je za
bez bed nost in for ma ci ja - BSI, ko ja
je spro ve la re vi zi ju Xi a o mi pa metnih
te le fo na, sa fo ku som na pro izvo
de sa ne mač kog tr žiš ta i za klju či la
da ni je mo gu će iden ti fi ko va ti ni kakve
ano ma li je ko je bi zah te va le dalju
is tra gu ili bi lo ka kve dru ge me re.
Istog me se ca, Xi a o mi ob ja vlju je i
no vi set pred lo že nih glo bal nih standar
da ka ko bi po dr žao i uve rio potro
ša če u si gur nost nji ho vih po data
ka.Vo dič pod na zi vom Osnov ne
smer ni ce za saj ber bez bed nost za
IoT ure đa je, ver zi ja 2.0, ima za cilj da
zaš ti ti bez bed nost i pri vat nost ko risni
ka pomoću sve o bu hvat nog skupa
zah te va ko ji sa dr že smer ni ce od
har dve ra ure đa ja, soft ve ra ure đaja
do ko mu ni ka ci je ure đa ja. Ovo je
sa mo ma li deo sve ga ono ga što je
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

ura đe no u do me nu bez bed no sti. Tokom
proš le go di ne, Xi a o mi je na veden
kao je dan od 21 pro iz vo đa ča
IoT ure đa ja ko ji je is pu nio pro ši re ni
test i do bio naj vi šu oce nu za na čin
ot kri va nja bez bed no snih ra nji vo sti,
što po ka zu je vo de ću po zi ci ju kompa
ni je Xi a o mi u obla sti bez bed no sti.
Za la ga nje ko je je Xi a o mi po ka zao
u do me nu zaš ti te po da ta ka svo jih
ko ri sni ka ši rom sve ta pre po zna to je
ka da je u mar tu kom pa ni ja po zva na
da uče stvu je u tri is tra ži vač ka projek
ta ko ja or ga ni zu je 3GPP (the 3rd
Ge ne ra tion Part ner ship Pro ject – treća
ge ne ra ci ja part ner skih pro je ka ta),
ključ na me đu na rod na or ga ni za ci ja u
raz vo ju stan dar da mo bil nih ko mu nika
ci ja. Xi a o mi će vo di ti na ve de na tri
pro jek ta i ra di ti sa glo bal nim part neri
ma na is tra ži va nju ino va tiv nih komu
ni ka ci o nih teh no lo gi ja, či me dobi
ja zna čaj nu pri li ku da sa ra đu je sa
dru gim li de ri ma u in du stri ji i partne
ri ma i do dat no do pri ne se raz voju
glo bal ne in du stri je mo bil nih komu
ni ka ci ja.
Ve­li­ki is­ko­rak se­ri­jom 12
Sve ovo do dat no do pri no si ve likom
po ma ku ko ji je na pra vi la se ri ja
12, jer do no si flags hip ure đa je iz u­
zet nih per for man si sa ga ran to va nim
bez bed no snim funk ci ja ma. Xi a o mi
12 se ri ja pru ža im pre siv ne na pretke
u Xi a o mi je vom AI al go rit mu, snazi
pro ce so ra i ce lo kup nom po boljša
nom is ku stvu. Ure đa ji iz ove se ri je
omogućavaju ko ri sni ci ma da sni maju
vi deo snim ke stu dij skog kva li te ta,
bez ob zi ra na to o ka kvim se uslo vima
osve tlje nja ra di i da li su objek ti
u po kre tu ili ne.
Što se ti če ure đa ja iz se ri je 12, pred­
sta vlje ni su Xi a o mi 12 Pro, Xi a o mi 12 i
Xi a o mi 12X. Sva tri te le fo na ima ju niz
tro stru kih ka me ra pro fe si o nal ne kla se
sa glavnom širokougaonom kamerom
od 50 MP, ko je nu de mogućnost 8K
sni ma nja ka da su u pi ta nju mo de li Xi a­
o mi 12 Pro i Xi a o mi 12.
Do­dat­ni be­ne­fi­ti
U sklo pu sa rad nje ko ju je Xi a-
o mi us po sta vio sa You Tu be om, svi
ko ri sni ci Xi a o mi se ri je 12 do bi ja ju
do tri me se ca You Tu be Pre mi um
ser vi sa bes plat no, sa ci ljem da se
ko ri sni ci ma omogući pri stup najbo
ljem sa dr ža ju bez ogla sa i van
mre že. Ta ko đe, ko ri sni ci ostvaru
ju i pra vo na bes plat nu uslu gu
za me ne ekra na u ro ku od 6 mese
ci (180 da na) od da tu ma ku povi
ne. Io
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Ze bra Systems
Stal ni na pre dak
po sled njeg slo ja
saj ber zaš ti te
Vanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Bac­kup se do­ži­vlja­va kao po­sled­nji sloj saj­ber zaš­ti­te. Opo­ra­vak iz re­zer­vnih ko­pi­ja obič­no se
de­ša­va sa­mo ka­da sve osta­lo ne uspe. Gledajući una­zad de­set go­di­na, šta smo ta­da ra­di­li? Shva­ti­li
smo ka­ko da po­mog­ne­mo kli­jen­ti­ma da zaš­ti­te svo­je si­ste­me i po­dat­ke pomoću re­še­nja za re­zervne
ko­pi­je - bac­kup. Najveće stra­ši­lo ta­da su bi­li har­dver­ski kva­ro­vi i greš­ke. Ali da­nas smo na
dru­gom me­stu. Vi­še se ne pla­ši­mo har­dver­skih kva­ro­va. Mo­že­mo sa nji­ma da se no­si­mo efi­ka­sno
čak na ne­ko­li­ko na­či­na. Da­nas se pla­ši­mo zli­ko­va­ca u vi­du saj­ber na­pa­da­ča.
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

Au­tor: Ne­boj­ša Stan­kić,
direktor prodaje Zebra Systemsa
u re­gi­o­nu Ju­go­i­stoč­ne Evro­pe
Na pa di na re zer vne
ko pi je
Na­pa­da­če mo­že­mo po­de­li­ti u dve
gru­pe. Pr­va gru­pa su na­pa­da­či či­ji je
cilj, iz ne kog raz lo ga, da što vi še naš tete
organizaciji. U drugu grupu spadaju
na­pa­da­či ko­ji že­le da za­ra­de na svo­jim
žr­tva­ma. Bi­lo da se ra­di o pro­da­ji ukrade­nih
po­da­ta­ka, uce­ni ili kom­bi­na­ci­ji
obe stva­ri. U sva­kom slu­ča­ju, naš prirodni
napor je da postavimo što više
pre­pre­ka na put na­pa­da­či­ma.
Šta god da je me­ta na­pa­da­ča, rezer­vne
ko­pi­je mu obič­no sto­je na
pu­tu. Sto­ga je lo­gič­no da je po­sled
nji ko rak u za vr šet ku uniš ta va nja u
vi du ši fro va nja ili bri sa nja po da ta ka
po­ku­šaj na­pa­da­ča da se oslo­bo­di rezer­vnih
ko­pi­ja. Ako na­pa­dač ima pristup
mre­ži du­že vre­me i do­bi­je pristup­ne
po­dat­ke skla­diš­tu re­zer­vnih
ko­pi­ja, ili čak sa­mom re­še­nju za rezer­vne
ko­pi­je, on­da će us­pe­ti.
Sa mo zaš ti ta
Da bi ste zaš ti ti li svo je re zer vne
ko pi je, mo ra te zna ti ka ko to da uradi
te. I ko ri sti ti re še nja za re zer vne
ko­pi­je ko­ja spre­ča­va­ju na­pa­da­če da
bri šu, oš te te ili ši fru ju re zer vne kopi
je, ili da ma ni pu li šu nji ma na bi lo
ko­ji dru­gi na­čin. Za­mi­sli­te da na­padač
zna sve o to­me šta ad­mi­ni­strator
ra­di i da mo­že da uhva­ti sve pristup
ne po dat ke ko je ad mi ni stra tor
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

ko­ri­sti. On­da je to te­žak za­da­tak, ali
sva­ka­ko ne i nemoguć. Haj­de da vidi­mo
ka­ko to uči­ni­ti.
2FA au ten ti ka ci ja: Uklju­či­te dvofak
tor sku au ten ti fi ka ci ju u re še nju
za re zer vnu ko pi ju. Osim ako se ne
ra­di o na­pa­du ko­ji po­dr­ža­va­ju ljudi
iz or ga ni za ci je, ma lo je ve ro vat no
da bi na­pa­dač mo­gao da kon­tro­liše
i pri stup re še nju za re zer vnu ko piju
i, na pri mer, ad mi ni stra to rov mobil­ni
ure­đaj.
Nema centralnog skladišta ključe­va;
Prestanite da koristite centralnu
bazu podataka šifrovanja rešenja
za re­zer­vnu ko­pi­ju i poč­ni­te da ko­risti­te
ši­fro­va­nje ar­hi­ve bez cen­tral­nog
skla­diš­te­nja klju­če­va. Ia­ko sa­mo re­šenje
za re­zer­vnu ko­pi­ju mo­že bi­ti pri­lič­no
ro­bust­no, ši­fro­va­na ba­za po­da­taka
mo­že bi­ti sla­bost. Ako se akre­di­tivi
za skla­diš­te re­zer­vnih ko­pi­ja mo­gu
pro­či­ta­ti iz ba­ze po­da­ta­ka, on­da se
re­zer­vne ko­pi­je mo­gu iz­bri­sa­ti. Ako
rezervne šifre mogu biti ukradene iz
ba­ze po­da­ta­ka, on­da se nji­hov sa­držaj
mo­že pro­či­ta­ti.
Nepromenljivost rezervnih kopija:
Poč­ni­te da ko­ri­sti­te op­ci­ju ne­promen­lji­vih
re­zer­vnih ko­pi­ja. Jed­no­sta­v­no
re­če­no, u re­še­nju za pra­vlje­nje
re­zer­vnih ko­pi­ja na­vo­di­te da re­zer­vne
kopije uskladištene u datom spremiš
tu ne mo gu da se me nja ju na bi lo koji
na­čin to­kom de­fi­ni­sa­nog vre­menskog
pe­ri­o­da. Čak i ako na­pa­dač ima
pun pristup samom rešenju za rezervnu
kopiju. Princip ovog vremenskog
za­klju­ča­va­nja ne mo­že se zaobići čak
ni pri­la­go­đa­va­njem po­li­ti­ke za­dr­ža­vanja
rezervnog plana.
Aktivna zaštita rezervnih kopija:
Poč­ni­te da ko­ri­sti­te ugra­đe­nu aktiv­nu
zaš­ti­tu re­zer­vnih ko­pi­ja. Ako
re zer vno re še nje to do zvo lja va, akti
vi raj te si stem sa mo od bra ne. Ovo
spre­ča­va bi­lo ko­ji pro­ces ko­ji se
pokreće na ma­ši­ni sa agen­tom za
re zer vnu ko pi ju da pre pi še, iz bri še,
oš te ti ili ši fru je re zer vne ko pi je. U
stva­ri, zaštićena ma­ši­na ta­ko­đe posta
je re zer vni zaš tit nik pro tiv se be
i pro­ce­sa ko­ji se na njoj pokreću,
uključujući mal­ver i ran­som­ver. Po­red
to­ga, mo­že da za­u­sta­vi ši­fro­va­nje,
pre­pi­si­va­nje MBR-a, neovlašćeno ruda­re­nje
krip­to­va­lu­ta i zaš­ti­tu od is­klju­čiva­nja
ko­ja se pokreće sa ovog ure­đa­ja.
Proaktivno, aktivno, reaktivno…
Ia ko su u ovom tek stu opi sa ne sa mo odabrane
bezbednosne karakteristike backup
rešenja, ne treba zaboraviti da se sveobu­hvat­na
saj­ber zaš­ti­ta sa­sto­ji od proaktivne,
aktivne i reaktivne zaštite. Jedna
ta­kva sve­o­bu­hvat­na re­zer­vna plat­for­ma je
Acronis Cyber Protect. Pored pravljenja
re­zer­vnih ko­pi­ja i opo­rav­ka od ka­ta­stro­fe,
ta­ko­đe vam omogućava zaš­ti­tu e-poš­te,
procenu ranjivosti, upravljanje zakrpama,
antivirusne i druge bezbednosne funkcije,
či­me se mi­ni­mi­zi­ra opa­snost od na­pa­da
re­zer­vnih ko­pi­ja.
Nepromenljivost
rezervnih kopija
po sta je stan dard
Većina ovih ko­ra­ka je če­sto po­slednji
sloj zaštite od uspešnog napada
i tre ba lo bi da bu de stan dard za re šenja
re­zer­vne ko­pi­je da­nas. Ako ih doba­vljač
re­še­nja re­zer­vnih ko­pi­ja nu­di
uz veliku doplatu, treba da obratimo
pa­žnju. Po­sto­ji pa­ra­le­la sa ku­po­vi­nom
vo­zi­la i nje­go­ve opre­me. Moguće je
dodatno platiti za bolju opremu, kao
što su autonomno parkiranje, adaptivni
tempomat i druga poboljšanja, ali
ABS, ESP, si­gur­no­sni po­ja­se­vi i koč­ni­ce
su stan­dard­ni. Isto bi tre­ba­lo da va­ži i
za rezervna rešenja. Sigurnosne karakteristike
moraju biti prirodni deo zaš­ti­te.
A ka­da su u pi­ta­nju re­zer­vna reše
nja ko ja uopšte ne nu de ta kve op cije,
do­bra ide­ja je da se dr­ži­te što da­lje
od njih. Io
Kon takt:
ne boj sa.stan kic @ze bra.cz
IVanredno izdanje :: Digitalno poverenje

H Y B R I D
Vanredno izdanje:
Hibridni rad
Specijalno izdanje :: Digitalna ekonomija
ISSN 1821 - 4169

Specijalno izdanje:
Digitalna ekonomija
ISSN 1821 - 4169 ISpecijalno izdanje :: Digitalna ekonomija

Generalni pokrovitelj Servisa
XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106