Brochure-Serbain

Вински регион Хајош-Баја
01
талијанска грашевина, шардоне, езерјо и кевидинка. У великом броју
производе се и розе вина, у првом реду од франковке, али одлична су и розе
Вински регион Хајош-Баја
вина од мерлоа, пино ноара и кадарке.
О винском региону
Вински регион Хајош-Баја налази се на југу Мађарске, северно од
брдовитих крајева Телечке. Омеђена је Дунавом на западу и пешчаним
гребенима реке са севера и истока. Подручје карактеришу разноврсни
терени, који пружају одличне услове узгоју грожђа и производњи
квалитетних вина. Брда а итсо тако и широке долине идеалне су локације за
садњу винограда. Регион се налази на надморској висини од 150 метара.
Черсешки зачињени
Вински регион Хајош-Баја је континенталне климе, лета су топла, зиме
хладне. Због мале надморске висине у регионy сy у пролећним и јесењим
месецима чести мразеви. Просечна температура региона је 12 Целзијевих
степени, а број сунчаних сати просечно је више од 2000 часова у години.
Шардоне
Атракције
Талијанска грашевина
Карактеристична вина
Карактеристичне сорте винског региона Хајош-Баја су: од сувих црних
кадарка, португизер, франковка, каберне фран и каберне совињон. Од
белих се производи иршаи Оливер, черсешки зачињени, генероса,
У центру Часартелтеша налази се етно кућа
названа по Валтеру Болдижару и његовој
првој супрузи, где туристи пробијају увид у
свакодневни живот швапских породица.
Насеље је познато по Јожефу Коху, који се
почео да бави виноградарством средином
1700-их, винарија Кох постоји и данас.
Подруми Семереи, Ковач, Сигл, Кнер,
Уменхофер, Хубер и Шен, дакле главне
винарије овог подручја, домаћини су
бројним приредбама везанима уз вино, па
поред винарије Јожеф Кох, вреди и њих
посетити.
Улица подрума Хајош
www.dkmtwine.com

Вински регион Куншаг
02
Вински регион Куншаг
О винском региону
Вински регион Куншаг простире се на југу од границе са Србијом, па скоро
до Будимпеште на северу државе. Географију Куншага углавном обележава
равница, а клима му је континентална, збот тога су лета топла и сува, док
зиме мразовите. Велика је и дневна температурна флуктуација. Натпросечан
број сунчаних сати међутим омогућава грожђу савршено сазревање. Тло
Куншага је претежно кречњачки песак са лесно-глиновитим наслагама, уз
ливадска тла и травњаке.
Карактеристична вина
Карактеристичне сорте вина винског региона Куншаг су: од белих иршаи
Оливер, черсешки зачињени, генероса па и кевидинка. Крупнија бела вина
производе се од шарфехера, езерјо, шардоне те Ижашког Шарфехера ОЕМ
(Izsáki Sárfehér OEM - суво бело вино са заштићеним географским пореклом).
Производе се и пенушци, шампањци од сорти езерјо, шардоне и шарфехер.
Док се розе вина производе од франковке, мерлоа, пино ноара, кадарке и
каберне совињона.
Атракције
Шолтвадкерт у јужном делу Куншага сматра се једним од центара винског региона и
познат је, између осталог, по винарији Фритман. Као винар са Панонске низије Јанош
Фритман је 2007. године примио титулу произвођача вина године, што је значило
пробој и другим винаријама подручја. У винској кући Винарије Фритман налази се
сала за дегустацију односно смештајни капацитет, где се пружа могућност на одмор,
а у огледном подруму вински туристи добијају увид у ток производње вина. Винска
кућа и подрум Лантош такође се налази у Шолтвадкерту, ту осим дегустације вина,
постоји могућност и за обилазак породичних винограда. У посластичарни Света
Круна (мађ: Szent Korona Cukrászdа) у Шолтвадкерту што подсећа на кафану Захер у
Бечу посетиоци се очекују у импозантном окружењу са правим посластицама. Кад
смо већ код хране, свакако требате да пробате лебенч супу и шламбуц, гулаш и
нарочити десерт: селелбелелт (kunsági széllelbéleltet), што се прави од свежег сира,
танког теста за супе и домаће тестенине за гибанице. Ово јело је једна од
карактеристичних деликатеса Куншага, припрема се сваког празника или на
посебним приликама.
Поред већ поменуте винарије Фритман и Винске куће и подрума Лантош вреди
посетити винарију Фонт у Шолтвадкерту, винарију Пољак у Кунсалашу, имање Гедеон
у Ижаку, Кућу вина Биркаш у Ижак-Курјантоу, салаш Дебрегец у селу Акасто, Винску
кућу Иштван и Вински подрум Сентпетери у Кишкерешу. Поред родне куће познатог
мађарског песника Шандора Петефија и Музеја историје путева Кишкереш је исто
тако познат по Музеју старих аутомобила, где не само опседнути обожаваоци
олдтајмера разгледају четворо- или двоточкаше. У Кишкунфелеђихази, у згради
бившег затвора, где су били затворени злогласни бећари данас ради затворски
музеј. У Кечкемету, поред сецесионистичког центра града вреди посетити палату
Цифра (мађ: Cifrapalotа) и планетаријум. Даље атракције што нас очекују су Лековита
бања и купалиште Куманиа у Кишујсалашу, Термално купалиште у Тисакечки,
аквапарк у Кечкемету, те у Кишкунхалашу Лековита бања Халаш и Кућа чипке.
Шарфехер Франковка Мале коже Берба у Солтвадкертену
www.dkmtwine.com

Вински регион Чонград
03
Вински регион Чонград
Мерлот
О винском региону
Вински регион Чонград налази се на десној обали реке Тисе, и узгајају се
многе сорте грожђа. Укупна родна површина винског региона Чонград је
14000 хектара, у другу класу спада 8500, док у прву 3000 хектара. Насеља где
се производи вино сврстана су у четири подруја: Чонград, Киштелек,
Пустамергеш и Морахалом. У Винском региону Чонград је наспрам осталих
мађарских винородних подручја лети топлије, а зими хладније, чести су и
мразеви. На жалост мразеви зими чине штету и у лози. Уникатна клима
последица је географског положаја. Натпросечан број сунчаних сати
наравно утиче позитивно на производњу односно квалитет грожђа, што
резултује значајно вишом садржином шећера у односу на остала подручја.
Киселине у винима региона су блаже у успоредби са планинскима.
Атракције
Генероса
Кадарка
Чонград је 1986. године примио престижну титулу Међународног града винове
лозе и вина, што је већ само по себи довољан разлог винским туристима да
посете град. Вински регион Чонград има неколико реномираних винара; зато
одвојите време за истраживање овог региона и посетите познатије винарије!
Дођите у породичну винарију Мартина Бодора, у породичну винарију
Унгербауер у Чонграду. Вина породице Бодор производе се од органски
узгајиваног грожђа, дакле воћног фонда без употребе хемикалија приликом
узгоја биљке, а розе вина породице Унгербауер скоро су две деценије присутне
на Националном такмичењу розе вина. Вреди провестити дуже времеа винарији
Ујвари у Кишкундорожми, винарији Тот у Ашотхалому, винарији Задори у
Сегедину и породичној мануфактури вина Арпад Балог у Ходмезовашархељу.
Карактеристична вина
Најкарактеристичнија бела вина региона Чонград су: иршаи Оливер,
черсешки зачињени, генероса и кевидинка. Док се розе и црна вина
производе од франковке, мерлоа, пино ноара, кадарке и каберне совињона.
Градска кућа Чонград
www.dkmtwine.com

Фрушка гора
04
Сремски вински регион
- Фрушка Гора
вранац
О винском региону
Мађари га зову Серемшег (мађ: Szerémség), Срби Срем, а Хрвати овај
привлачан крај називају Сријем, док су га Римљани звали Сирмијум, а
налази се у Војводини између Дунава и Саве. Али није само крај диван,
изузетни су и виногради на обронцима Фрушке Горе. Према подацима из
2012. године у винском региону Срема засађено је 2141 хектара винограда,
који се налазе на надморској висини између 90 до 270 метара, углавном на
северним и јужним падинама. Површински слој тла састоји се од лесних
слојева дебелих око 2 метра односно ту и тамо мешавине леса, песка и
глине, у различитим комбинацијама. Клима је континентална, лета су сува,
зиме хладне. Дунав са своје површине одбија зраке сунца назад на
винограде, стварајући тиме посебну микроклиму.
Атракције
седуша
каберне совињон
Град административно припада Бачкој, али његово подручје заузима обе обале
Дунава, својим мостовима отвара пут ка Срему, можда најпознатијем винском
региону Србије. Фрушка Гора (мађ: Tarcal-hegység), једини национални парк
Војводине, вековима је била винарска престоница региона. Срем је дом винара
попут винарије Ковачевић у Иригу (мађ: Ürög) или винарије Киш у Сремским
Карловцима (мађ: Кarlóca). Из године у годину сремски винари снабдевају
домаће и међународно тржиште одличним винима. У прошлости је у региону
била доминантна производња црних вина, али то више није тако, јер поред
црних могу се дегустирати и многе врсте белих и розе вина.
Карактеристична вина
Међу карактеристична бела вина Срема спадају кевидинка, сремски
зелени, бакатор, мушкат, шардоне, жупљанка, мославац и талијанска
грашевина. Црна вина овог краја су: вранац, франковка, мерло, пино ноар,
кадарка, каберне совињон, португизер и седуша.
www.dkmtwine.com

Суботичко-Хоргошки вински регион 05
Суботичко-Хоргошки
вински регион
О винском региону
Суботичко-Хоргошки вински регион се налази на северном делу Републике
кевидинка
Атракције
мушкат
Србије, уз границу са Мађарском, и попут осталих делова Панонске низије
има песковито тло. Карактеристични стил региона дају не само типови тла,
већ и богати избор врста грожђа, односно специфичне производне методе
винара овог краја.
Претежне врсте тла, дакле црница и песак, умерена континентална клима и
одличне врсте грожђа резултују винима светске класе, познатих и у
иностранству. Занимљиво, иако је регион близу Сегедина, најсунчанијег
града Мађарске, лоза овде још више воли сунце. Број сунчаних сати овде је
исти као на Јадрану. Та наоко незнатна, али ипак важна чињеница чини
овдашња тла савршенима за црна вина.
Овдашње винарије - Винарија Звонко Богдан, Боркаштељ, Вински Салаш
Чувардић, надаље Тонковић, Маурер и ДиБонис, довољно су близу
међусобно да уз дегустације вина отпутујемо у прошлост. Поред локалних
специјалитета кевидинке и кадарке у винаријама oko Суботице на
пешчаним брдима већ су се појавили и шардоне, грашевина, каберне,
совињон, па и мерло. Свака винарија има своју причу, тако и млада
винарија ДиБонис што се прославила производњом ракије, све
популарнијом у околини, а која се у Хрватској и у Београду послужују уз
рибице гирице.
Суботица
DiBonis винарија
Карактеристична вина
Гласовита бела вина Суботичко-Хоргошког бинског региона су кевидинка,
сремски зелени, мушкат, шардоне и рајнска грашевина. Од црних сорти
налазимо овде франковку, мерло, пино ноар и каберне совињон.
Хоргош
www.dkmtwine.com

Винарски крај Баната
06
Винарски крај Баната
О винском региону
банатски ризлинг
Регион је добио име по Банатској равници. Као такав, Банат у ширем смислу
обухвата осим североисточног дела Србије и западну Румунију, а географски
гледајући овде спада и мала област јужне Мађарске, јужни угао жупаније
Чонград-Чанад. Географски положај Србије и временски услови омогућавају
узгој грожђа у готово свим деловима државе, где постоји отприлике 700 врста
вина. Надморска висина Баната мења се између 100 до 500 метара, покривају га
подједнако брда и равнице. Могу се овде наћи подједнако шљунковито
еродирана тла богата у гвожђу и микроелементима, црница и лесни муљ.
Виногради су обично јужног, југозападног и југоисточног положаја, већина их је
на висоравни. Војводина је услед свог географског положаја погодна за узгој
лозе. Јужни Банат је други по величини виноградарски регион Војводине, са
отприлике 4200 хектара винограда око Вршца и Беле Цркве, северно од Дунава,
источно од Београда крај границе са Румунијом. Предео је овде нешто
таласастији у односу на северније равнице, а Вршачке планине су налазиште
многих винограда.
Атракције
смедеревка
Вранац
Најјужније оазе банатског винског региона налазе се око Вршца и Беле Цркве,
где се уз кадарку, кевидинку и сланкамена све више шири шаселас са другим
сортама стоног вина. Вршац је некада био центар винарства не само јужног
Баната, већ целе Југославије, наиме ту су пословали Вршачки Виногради, што су
вином „снабдевали“ целу државу, у складу са тиме око Вршца грожђе је родило
на око 1700 хектара. Њихово најпознатије вино је низ деценија била банатска
грашевина, што је било незаобилазно пиће српских ресторана. Јасно је да је реч
о региону белог вина, мада ту и тамо налазимо и франковку, мерло и каберне. У
околини Вршца производи се и зачињени "бермет", ретка деликатеса Срема и
Баната, којег сваки произвођач зачини травама према свом укусу и знању.
Познате винарије: Винарија Завештај, Подрум Шомођи (Арадац),Подрум
Јаношик (Арадац), Винарија Виник (Вршац)
Карактеристична вина
Најкаратеристичније сорте белог вина Баната су банатска грашевина, талијанска
грашевина, жупљанка, рајнска грашевина и шардоне. Црна вина су понајвише
смедеревка, мерло, пино ноар, каберне совињон и хамбуршки мушкат.
Вршац
Вршачки виногради
www.dkmtwine.com

НАПОМЕНА
ОвајдокуменатjeизpađeнузфинансијскуподшркуЕвропскеуније.Caдpжаjовог
документаjeискључивоодговарнocтДКМТнепрофинтид.о.о.(DKMTNonprofitKft.),
инеодражавазваничнoмишљењеEвpoпcкeyниjeи/илиYпpaвљačкoгтелa.