Topsrbija br37

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Jun 2023. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 37

ISSN 2334-6027

Foto: Mihailo Berček

Dizajneri novog doba

Designers of a New Age

Na početku svega bila je ideja. Bez ideje nema

ničeg novog. Ona je svojevrsni motor misli,

podsticaj na delovanje. Reprezentacija mašte i

pamćenja, naša unutrašnja predstava o spoljnom

svetu i vizija njegovog preoblikovanja.

Kreativna priroda mišljenja je izražena upravo

u ideji, koja se u procesu stvaranja pretvara u

akciju, a stvaralaštvo, ne nužno filozofska kategorija,

ispoljava kroz kulturu, umetnost, nauku,

sve više kroz realnost, svakodnevnu u kojoj

živimo tragajući za nečim boljim. Po svom

unutrašnjem određenju, čoveku je dato da bude

stvaralac i krotitelj prirode, koliko mu ona to

dozvoljava. Vreme kada je svojim nesmislom

života, rada, postojanja, čovek najviše ugrozio

sopstvenu prirodu je vreme sadašnje. Apsurdno

ili ne, u trenutku pisanja novih stranica „stare“

civilizacije, izdvojila se „galerija likova“ veličanstvenih

zamisli i vizija koje menjajući svoje živote, u koncentričnim

krugovima utiču na promenu svesti ljudi.

Posebni u svakom smislu, otvoreni i nesebični u podeli svega

što znaju i umeju, spremni su da svoje ideje ustupe i ugrade u

neke šire promisli. U toj galeriji su svi oni koji su hrabro skinuli

„maske“, ako su ih ikada i imali, i govore otvoreno, na osnovu

manifestacije sopstvenog iskustva - istinu.

Preduzetnici, vinari, performeri, posvećenici onom što rade,

uvek su bili tema revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE,

koja nakon više od decenije rada nalazi nove portrete za svoju

već zavidnu galeriju, podržavajući i mlade i veterane u toj bespoštednoj

trci opstanka na aktivnoj sceni delanja. Nema lepšeg od

upoznavanja tih ljudi i ponovnih susreta. Sa njima rastu i priče i

svi oni koji ih čitaju, jer niko ne može ostati imun na ideje dobra,

ljubavi, mudrosti, lepote..., po Platonu nedostižne, u galeriji TOP-

SRBIJE, na domak savršenstva.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

At the beginning of anything there is an idea.

Without an idea, there is nothing new. It could

be seen as a driving force of thought, an urge for

action. Conception of imagination and memory,

our internal notion of external world and a vision

of its transformation.

The creative nature of thinking is expressed

precisely in the idea, which, in the process of being

created, turns into action, whereas creativity,

not necessarily a philosophical category, manifests

itself through culture, art, science, and increasingly

through reality, daily life in which we

live searching for something better. By his inner

determination, man is endowed with creativity,

he is a tamer of nature, as far as it allows him.

The time when man has endangered his own

nature most with his disregard for rational life,

work, or existence is the present time. Absurd or

not, at the moment of writing the new pages of the „old“ civilization,

a „gallery of characters“ with magnificent ideas and visions

stood out. By changing their own lives, they influence people‘s

consciousness in concentric circles.

Outstanding in every sense, open and unselfish in sharing

everything they know and can do, they are ready to proffer their

ideas and incorporate them into broader considerations. In the

gallery of characters there are all those who bravely took off their

„masks“, if they ever had worn them, and now speak openly the

truth, rooted in their own experience.

Entrepreneurs, winemakers, performers, people dedicated to

what they do, have always been the subject of the TOPSRBI-

JA-BEST OF SERBIA show, which, after more than a decade

of work, finds new portraits for its already enviable gallery, supporting

both novices and old-timers in the merciless race for survival

on the active scene. There is nothing better than meeting

those people and getting to know them better. The stories and

all those who read them grow with them, because no one can

remain immune to the ideas of good, love, wisdom, beauty...,

unattainable according to Plato, in the TOPSERBIJA gallery, the

home of perfection.

Mihailo Berček, Editor - In - Chief

TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 37

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2023. Jun. – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2023. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Naslovna - Žetveni dan ............................................ 1

AGROL Temerin ...................................................... 2

Dizajneri novog doba ............................................... 3

Designers of a New Age ........................................... 3

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 37, Impresum ...... 3

Crveni taksi, Novi Sad ............................................. 4

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 37 , Sadržaj ......... 5

Žetveni dan ZSV jedna od najvažnijih

manifestacija za naš agrar ..................................... 6,7

ZZ Graničar - domaćin Žetvenog dana 2023 ........... 8

Nauka i praksa u službi agrara ................................. 9

Žitopromet Mlin AD Senta ............................... 10,11

Deset garantnih linija Garancijskog fonda

Vojvodine ........................................................... 12,13

Razvoj ruralnog turizma deo je ukupnog

razvoja ruralnog područja ...................................... 14

Razvojni fond Vojvodine ........................................ 15

KITE d.o.o. u najboljem svetlu ........................ 16, 17

Snaga porodice ....................................................... 18

AgroTECH PMD d.o.o. Kompanija na koju

možete da se oslonite ............................................. 19

Hollo Company sa uspehom nastavlja

svoju misiju ....................................................... 20,21

PKV - mesto gde se turizam i ugostiteljstvo

cene, a njihovi akteri nagrađuju ........................ 22,23

Put hrabrih koraka, znanja, snage, ljubavi ........ 24,25

Nastavak trenda rasta turističkih rezultata

u Novom Sadu ................................................... 26,27

Zlatibor - samo najbolje je dobro ...................... 28,29

Studenti PMF-a Sa Srbijom na TI .......................... 30

Dan PMF-a Učinimo ovaj svet boljim

mestom za život ...................................................... 31

FIMEK nastavlja da nagrađuje znanje ................... 32

Evropske vrednosti Republike Srbije ..................... 33

Dve decenije Turističke organizacije Vojvodine .... 34

Fruškogorska vinska šetnja Walk & Wine 2023 .... 35

Rimski putevi vina Fruške gore ........................ 36,37

Daje se na znanje .................................................... 38

Nije lako PUDAR biti ............................................ 39

AVEN vina - objedinjena energija čula

i kosmičke snage .................................................... 40

Festival Grašca - lokalna vina, rezultati svetski ..... 41

Inteligencija srca porodice Tripković ................ 42,43

Vršački vinski praznik - VinoFest ......................... 44

Eno-sofija Slavoljuba Jeremića .............................. 45

Sve ono što čini Sombor posebnim ........................ 46

Turističke atrakcije, pokretač promena

i poziv na putovanje ............................................... 47

Tri muzeja, reka Tisa i novobečejska

priroda - rapsodija u bojama leta ...................... 48,49

Više je razloga za posetu Pećincima....................... 50

Zrenjaninsko Leto 2023 nikada dinamičnije .......... 51

Zalogaj juga je sinonim za kvalitet, zdravlje

i uživanje ................................................................ 52

Niste posetili Niš ako niste probali

gradski brend - burek ............................................. 53

Mlekara Farmer - radionica u kojoj nastaju

kvalitetni, ukusni sirevi .......................................... 54

Prosto k’o pasulj najveći Team Building na

našem prostoru ....................................................... 55

Savršeno putovanje u bezvremeni grad ............ 56,57

Vlasotince - tradicionalno i moderno ..................... 58

SB MERKUR, Vrnjačka Banja .............................. 59

Iznenađujuće bogata turistička ponuda

opštine Medveđa..................................................... 60

HOTEL OLIMP, Zlatibor........................................ 61

Kultura-Izložbe-Kristian’s street art show ........ 62,63

Težnja ka božanskim visinama .......................... 64,65

FRUŠKE TERME, Vrdnik ................................ 66,67

Univerzitet privredna akademija u Novom Sadu ... 68

5

Žetveni dan ZSV jedna od najvažniji

Mr Jelena Nestorov Bizonj

Na prazniku žetve u Moroviću

Brojne zvanice podržale Žetveni dan ZSV

Zadružni savez Vojvodine (ZSV)

organizovao je u saradnji sa ZZ

„Graničar“ iz Šida, Žetveni dan

2023. na njihovoj parceli u Moroviću. Prisustvo

brojnih zvanica, mr Jelena Nestorov

Bizonj, predsednica ZSV, iskoristila je

da se zahvali na poseti i podršci ovoj tradicionalnoj

manifestaciji kojom se označava

skidanje zlata vrednih useva, pšenice. Proizvođačima

je poželela uspešnu žetvu, da

ih vreme posluži, da kiše bude što manje,

a državi i javnosti da učine sve da proizvodnja

pšenice kod proizvođača ne bude

razlog za brigu, već razlog za slavlje.

ŽETVA PŠENICE U PUNOM JEKU,

CENA PROBLEM

- Svaka godina u proizvodnji je različita

i nikada se ne može unapred znati šta će

biti, ali jedna konstanta postoji - nikada se

ne zna koja je tržišna cena pšenice u vreme

kada su prvi otkosi već pali. Tako je i ove

godine. Svake godine ZSV tradicionalno

napravi ovu kalkulaciju sa ciljem upoznavanja

javnosti koliko košta proizvodnja

hlebnog žita i koja je to cena kojom bi proizvođač

mogao da pokrije troškove proizvodnje

kada bi je prodao tik nakon žetve.

U 2023. proizvodnoj godini cena koštanja

pšenice na jednom hektaru iznosila je

166.498 dinara uz projektovani prosečni

prinos na parcelama od 5.000kg po ha proizvodna

cena iznosi 33,3 din. po kg. Ova

cena deluje visoko u odnosu na neke cene

koje su trenutno na tržištu za staru pšenicu,

međutim ovo jeste cena proizvodnje.

Prošle godine je situacija bila slična kao

ove što se tiče troškova proizvodnje, s tim

što je struktura bila nešto drugačija. Ono

što je bilo različito, jeste cena stare pšenice.

Svesni smo da je ona sada daleko

ispod onog nivoa koji je bio 2022. Uz to

imamo visoke zalihe prelazne pšenice, rekordne

površine zasejane pšenicom, tako

da ćemo imati više proizvoda, čak šta više

možemo reći da će nakon žetve postojati

prezasićenost tržišta pšenicom. U ovakvim

uslovima teško je očekivati da će se

formirati tržišna cena koja pokriva troškove

proizvodnje, i koja bi bila na nivou od

33,3 din. ili više i u tom kontekstu - rekla

je između ostalog mr Nestorov, i pozvala

sve državne organe da učine maksimalne

napore da zaštite proizvođače pšenice,

njihove zadruge koje su organizatori proizvodnje

i same zadruge kao proizvođače,

da se na svaki način obezbedi da proizvođači

ne ostvare gubitak prodajom po cenama

ispod cene proizvodnje.

Ispred UO ZSV mr Nestorov je iznela

nekoliko zahteva, a jedan od glavnih je

zahtev za obezbeđenje dugoročnog subvencionisanja

kamata na kredite kod poslovnih

banaka na način da se svedu na

minimalne iznose od 1-2%, što bi bio način

da se kroz kreditiranje prevaziđe ova

nepovoljna situacija na tržištu u kojoj se

proizvođači nalaze. Troškove proizvodnje

treba pokriti. Sama žetve je trošak i svi

6

h manifestacija za naš agrar

naredni radovi u poljoprivredi, a prodati

robu po ovim cenama i iz toga isfinansirati

ove troškove je u ovom momentu ekonomski

neracionalno. Sopstvenih sredstava

u zadrugama kod proizvođača je sve

manje tako da su kreditna sredstva sve potrebnija,

a kamate su sve više. Zato je ovaj

zahtev za subvencionisanje kamata uperen

u pravcu nalaženja načina koji će pomoći

proizvođačima i tržištu da se stabilizuje.

ZSV je uputio apel prema državi da

učini sve napore da Direkcija za robne rezerve

otklani poremećaje u ponudi i tražnji

cenama koje nastaju na tržištu, što je

dugoročni problem, posebno sada kada će

pšenice biti nikada na tržištu. Nije dovoljno

preko Direkcije reagovati na tržištu sa

nekim malim količinama, jer će se to odraziti

na nisku tržišnu cenu.

Jedan od zahteva koji su i u vreme prolećne

setve zadrugari dostavili državi je

da se sve površine koje obrađuju zadruge

i zadrugari, odnosno svi proizvodi sa tih

površina, subvencionišu, odnosno da se

ne ograničava dalje subvencionisanje na

20ha kako je to bilo do sada. Svi

proizvodi zadruga i zadrugara su u

legalnom prometu, zadruge plaćaju

sve zadružne namete, zapošljavaju

ljude, vrše sve usluge sa porezom

na promet i u svakom smislu doprinose

državnom budžetu, međutim,

imaju podsticaje samo za 20ha, a

većina ih ima mnogo više od toga.

Što više hektara zadruge obrađuju,

isto tako i njihovi zadrugari, oni

više doprinose budžetu, a manje

dobijaju tako da je srazmera njihovog

uticaaja u proizvodnji sve

manja. Oslonac proizvođačima u

zadrugama je potrebno da bude sve veći

posebno u aktuelnim uslovima proizvodnje.

PODRŠKA ZADRUGAMA

POTREBNIJA NEGO IKADA

Minstarstvo za brigu o selu i ministar

Krkobabić je prvo prepoznao koliki je

značaj investiranja u zadruge, kroz čiji je

program „500 zadruga u 500 sela“ kroz

bespovratnu podršku investicionim projektima

zadruga realizovano mnogo investicija

koje danas predstavljaju zadrugarima

i zadrugama mnogo bolji oslonac

u njihovoj proizvodnji i prometu nego

Ivana Popović

ranije. ZSV očekuje da i Ministarstvo poljoprivrede

i Pokrajinski sekretarijat učine

napore da se u zadruge investira više nego

do sada. I da se ograničenja koja se odnosi

na broj hektara i broj stoke i sl, do kojih se

može aplicirati za bilo kakve podsticaje,

investicije, za zadruge ukinu. Treba imati

u vidu da su investicije koje postoje u zadrugama,

zajedničke investicije proizvođača

sa malim posedima.

Janjko Nikolić (lvo) i Zoran Semenović

Direktor ZZ „Zadrugar“ Janjko Nikolić

je rekao da će na njihovim parcelama

rod biti od 5-8 tona po hektaru, zavisno

od količina padavina koje su dovele do

oštećenja useva jesenas. Više od polovine

proizvodnje je semenska i žito je dobrog

kvaluiteta. Lane je cena inputa bila viša od

30 dinara za kilogram, a sada je od 20-22

dinara. Preporuka da se ne prodaje sada

pšenicu je dobra, ali zadruga mora da je

plasira na tržište da bi mogla da finansira

tekuće obaveze. Sem toga, svi su se poveli

prošlogodišnjom cenom, pa su pšenicu

zasejali na velikim površinama, tako da

Boško Vučurević

očekuje da će ove godine pšenica zauzeti

manje površina, što nije problem jer naša

država proizvodi više hlebnog žita od vlastitih

potreba.

Privredna komora Vojvodine tradicionalno

podržava ZSV i ovu manifestaciju

koja simbolično obeležava jedan od najvažnijih

poslova u poljoprivredi - žetvu

pšenice. Predsednik Boško Vučurević je

podsetio da žetvene površine pod pšenicom

na području Vojvodine iznose

375.395 ha i veće su za 9,5% nego

u 2022. godini. Sa ovih površina

očekuje se proizvodnja pšenice

u APV od 2,3 mln tona. Veće površine

pod pšenicom i očekivano

veći prosečni prinosi prema proceni

RZS, dovode do povećanja

proizvodnje pšenice za 24,8% u

odnosu na ostvarenu proizvodnju u

prošloj godini.

Ivana Popović, državana sekretarka

u Ministarstvu za poljoprivredu,

šumarstvo i vodoprivredu,

rekla je da je pšenica berzanska

roba, da cena zavisi od čitave geopolitičke

situacije, da moramo biti spremni na oscilacije

na tržištu, ali da će Minsitarstvo uraditi

sve što je u njihovoj moći. Takođe je

rekla da je Ministarstvo donelo odluku da

se u 2024. godini subvencionišu površine

do 100 ha.

Skupu su se obratili i Petar Samolovac,

pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu,

Snežana Petrović, državna

sekretarka u Ministarstvu za brigu o selu i

Zoran Semenović, predsednik opštine Šid.

Manifestaciju su upotpunile umetničke

tačke glumca Miodraga Petrovića i

članovi KUD „Filip Višnjić” Višnjićevo.

7

ZZ Graničar - domaćin

Žetvenog dana 2023

Tradicionalna manifestacija

kojom se svečano

obeležava početak žetve

pšenice „Žetveni dan“ u organizaciji

Zadružnog saveza Vojvodine

(ZSV), održana je 04.

jula 2023., u Moroviću. Bila je

to prilika da svoja iskustva i

mišljenja iznesu i razmene poljoprivrednici,

zemljoradničke

zadruge, stručnjaci i predstavnici

republičkih i pokrajinskih

institucija, lokalne samouprave

o kalkulacijama cene pšenice,

uslovima na tržištu, da se oceni

prinos i kvalitet nove pšenice.

Praksa je da svake godine domaćin

ove manifestacije bude

druga zemljoradnička zadruga.

Ove godine, tu ulogu je preuzela

ZZ „Graničar”, Šid, zapadni

Srem, na ušću Studve u Bosut,

u Moroviću, kojeg zbog obilja

vodenih površina i mostova nazivaju

„sremačkom Venecijom“.

Zovu ga i „komadićem raja“,

zbog brojnih pešačkih staza i

lovišta, smeštenog u najstarijoj

hrastvoj šumi na ovim prostorima.

Janjko Nikolić, direktor ZZ

„Graničar“ u maniru dobrog domaćina,

pozdravio je prisutne i

predstavio zadrugu, „jednog od

stubova agrarnog razvoja opštine

Šid“, osnovanu u decembru

1990., prvobitno kao ZZ „Morović“,

a kasnije ZZ „Graničar“,

koja u svom posedu obrađuje

2.300 ha, ima 72 ha savremenih

voćnjaka, i zapošljava 75 radnika.

U svom obraćanju direktor se

osvrnuo i na turbulentna vremena,

ratove, inflaciju, sankcije,

NATO bombardovanje, kojim je

razorena jedna zadružna ekonomija,

a probleme su, periodično,

izazivale i prirodne nepogode,

velike poplave, oluje i suše.

- Sve smo to prebrodili i danas

Janjko Nikolić

„Graničar“ čine dva proizvodno

uslužna pogona, u Moroviću i

Adaševcima, svaki od po 1.150

hektara zemljišne površine. U

proizvodnom sektoru Morović,

pored ratarske proizvodnje, podignuti

su savremeni voćnjaci

jabuka na površini od 72 ha,

sa hladnjačom kapaciteta 1.000

tona i linijom za sortiranje i pakovanje.

U proizvodnom sektoru

Adaševci podignut je 1994.

moderan silos sa sušarom, kapaciteta

12.000 tona, za smeštaj

vlastitih proizvoda, kao i pružanje

usluge skladištenja trećim licima.

Tu je i savremena mehanizacija

i najvažnije - tu su njeni

ljudi bez kojih se sve ovo nikako

ne bi moglo ostvariti - rekao je

gospodin Nikolić i u istom stilu

nastavio:

- Žetva je u tradiciji našeg

naroda važan događaj. Možda

i najvažniji. Jer žetva je simbol

slobode, pobede, blagostanja.

Ona je i radost i vera i nada, i

kao takva često je bila inspiracija

umetnika: pesnika, pisaca,

slikara. Zadružni savez Vojvodine

(ZSV) sa svojim članicama,

zadrugama iz Srema, Banata

i Bačke, godinama organizuje

ovu manifestaciju sa ciljem da

na jednom mestu okupi predstavnike

državnih i naučnih institucija,

predstavnike medija,

Žetva u Moroviću

Podrška Udruženja žena i KUD "Filip Višnjić" Višnjićevo

nas proizvođaće i da kroz druženje na „Žetvenom danu“, kroz

analizu proizvodnje, ekonomskih i tržišnih uslova, damo svoj

doprinos da žetva bude radost, i da bude nada. Ako to ne bude

ove godine, neka bude dogodine, jer u prirodi nas, koji se bavimo

ovom delatnošću, poljoprivredom, je da se nadamo da će

svaka naredna godina biti bolja od tekuće.

8

Nauka i praksa u službi agrara

Zdravica za još bolju saradnju ZSV i Instituta za ekonomiku poljoprivrede

Jezik saradnje na relaciji obrazovanje/

nauka i privreda/poljoprivreda je najpoželjniji

jezik komunikacije. Saradnjа

između poslovnih partnera, privrednih

organizacija, obrazovnih insitucija i sl.,

podrazumeva „win-win” situaciju, gde

dve strane nešto zajednički planiraju, rade

i obe imaju koristi, mereno kriterijumima

obostranog interesa.

Nedavnim potpisivanjem Poslovnog

sporazuma o saradnji Zadružnog saveza

Vojvodine i Instituta za ekonomiku poljoprivrede

iz Beograda sa ciljem unapređenja

saradnje, uspostavlja se zajednički rad

na razvoju proizvodnje i proizvoda razmenom

najnovijih naučnih i stručnih znanja

iz oblasti finansija, upravljanja rizicima,

ruralnog razvoja, menadžmenta, agrarne

politike, agrobiznisa, tržišta i marketinga

poljoprivrednih proizvoda.

Sporazum treba da dovede do što bolje

primene nauke u praksi, već prisutne kroz

zadružne škole ZSV, kao i približavanje

što većeg broja istraživanja iz oblasti

agroekonomike članovima zemljoradničkih

zadruga, koje danas posluju u sve

zahtevnijim uslovima okruženja. Danas je

apsolutni zahtev imati što niže troškove

proizvodnje i što veću cenu proizvoda, uz

što kvalitetnije investicije. Precizna poljoprivreda

sve više ulazi u zadruge, pre nego

na gazdinstva zadrugara i drugih poljoprivrednika.

U tim oblastima ima puno prostora

za zajednički rad i istraživanja, kao i

davanja rešenja kako unaprediti postojeće

stanje, a sve u cilju veće ekonomičnosti i

rentabilnosti proizvodnje.

Prof. dr Jonel Subić, direktor Instituta za

ekonomiku poljoprivrede, je istakao zadovoljstvo

dobijanjem potvrdnog odgovora

da se ova višedecenijska saradnja sa ZSV

i ozvaniči, s obzirom da Institut može dosta

da pomogne jer je oblast istraživanja

od njegovog osnivanja vezana za zadruge,

interesno povezivanje i da na Institutu gotovo

da nema istraživača koji nije objavio

barem jedan rad vezan za tu temu.

- Nove tehnologije i održivi razvoj poljoprivrede,

ruralni razvoj i poljoprivredna

gazdinstva i vrlo aktuelno pitanje stabilnog

dohotka na gazdinstvima, zahtevaju interesno

povezivanje, gde se zadrugarstvo

smatra za najpoželjniji oblik umrežavanja.

Uključivanjem u proces edukacije, obukom

samih proizvođača na gazdinstvima

o upravljanju troškovima i investicijama

u cilju unapređenja i podizanja konkurentnosti

našeg domaćeg rada, vidim Institut

kao nezaobilazan faktor u realizaciji primenjene

ekonomije na polju agrara.

Dobro je da naučno-istraživačke kuće i

univerziteti ostvaruju saradnju i sa zadružnim

savezima i sa poljoprivrednicima, jer

to može značajno da unapredi poslovanje

i zadruga i poljoprivrednika, zbog mogućnosti

uticanja na cenu koštanja mnogih

proizvoda. Prvi konkretan korak u toj saradnji

biće napravljen 14. i 15. decembra

na tradicionalnoj Međunarodnoj naučnoj

konferenciji „Održiva poljoprivreda i ruralni

razvoj - IV“, u organizaciji Instituta,

na kojoj će se ZSV pojaviti kao jedan od

suorganizatora.

- Mi smo uveliko zakoračili i živimo u

digitalnoj revoluciji koja ne zaobilazi ni

poljoprivredu i izazove sa kojima se agroekonomika

susreće, npr., da prikaže kako

te nove tehnologije doprinose smanjenju

troškova na gazdinstvu, kako daju boljitak

u pravcu lakšeg korišćenja radne snage i

pre svega stabilizaciji dohotka. Održivi razvoj

je nosilac socijalnog, ekonomskog i

ekološkog razvoja. Ekološki je isplivao u

prvi plan i nove tehnolovije i sve to za šta

možemo da kažemo da je „čista“ energija,

ide u pravcu umanjenja negativnih uticaja

konvencionalne poljoprivrede na životnu

sredinu. Institut za ekonomiku poljoprivede

će na osnovu praktičnog iskustva dugogodišnje

saradnje sa Centrom za robotiku

Instituta Mihajlo Pupin, i radu na uređajima

koji prevashodno koriste obnovljive

izvore energije, biti u mogućnosti da da

značajan doprinos njihovoj promociji, i u

našim zadrugama u Vojvodini, u saradnji

sa ZSV - zaključio je dr Jonel Subić.

9

AD Žitopromet Mlin - preduz

šansu za

Na početku žetve pšenice svake godine

postavljaju se ista pitanja visine

prinosa i otkupne cene, koja

podjednako muče i poljoprivredne proizvođače

i prerađivače. Na osnovu iskustvu

od 25 godina na čelu kompanije AD

„Žitopromet-Mlin“, Predrag Đurović izlaz

vidi u tome da svako radi najbolje, najkvalitetnije

što ume uz iskorišćenje svih pozitivnih

kretanja za napredak procesa rada.

SILOSI SPREMNI ZA NOVU

PŠENICU

Ovogodišnje prinose smatra solidnim,

nešto iznad prosečnim, a cenu još uvek niskom,

zbog činjenice da je prošlogodišnja

setva i proizvodnja pšenice ovogodišnjeg

roda bila znatno skuplja u odnosu na aktuelnu

cenu.

- U ovom trenutku smo u naše silose

smestili 25 tona pšenice roda 2023. Ako

se nastavi ovom dinamikom, naši silosni

kapaciteti od 63.000 tona vrlo brzo će biti

napunjeni i 10.000 tona u silosima naših

partnera, ćemo „izvlačiti“ tokom jula

do kraja avgusta, u zavisnosti od potreba

proizvodnje, smestiti u naše silose. Tako

će plan za ovu godinu, skladištenja 73-75

tona biti ostvaren, a da je bilo kapaciteta i

potreba, bilo bi i više. Ono što je za naš region

ohrabrujuće je da su dosadašnji rezultati

tehnološke analize pšenice roda 2023.

odlični, da imamo dobar kvalitet zrna,

visok nivo proteina (12,4 - 12,6%), glutena

(25,7 - 26%), i nismo imali potrebe za

dodatnim sušenjem pšenice, sem početnih

par stotina tona. U ovom trenutku plaćamo

akontacionu cenu 19 dinara. Ako u narednim

danima dođe do promena, razliku

ćemo isplatiti svima onima koji su prodali

pšenicu po akontacionoj ceni - objašnjava

gospodin Đurović, napominjući da proizvođačima

koji nisu zadovoljni cenom u

žetvi „Žitopromet“ omogućava čuvanje

pšenice po unapred utvrđenim uslovima

u silosima kompanije, sa mogućnošću da,

tokom ekonomske godine do 30. aprila

naredne, istu prodaju u momentu kada im

cena odgovara i kada su im potrebna sredstva,

te se ne očekuje da će veliki broj proizvođača

i velika količina pšenice u samoj

žetvi biti fakturisana.

10

- Nama je važno da je pšenica u našim

silosima, da možemo da vodimo o njoj računa

sa posebnom pažnjom, i da je pripremamo

za naše tehnološke procese i našu

proizvodnju - dodaje direktor.

ZAJEDNIČKA SUDBINA U

NEIZVESNOM POSLU

Saradnja na relaciji poljoprivrednici -

kompanija, koji dele zajedničku sudbinu

ovog neizvesnog posla, poslovne je prirode

uz ogromno razumevanje, jer kompanija

prepoznaje probleme poljoprivrednika,

ali ne može da utiče na njihovo rešavanje,

pre svega zbog orijentacije koja nije okrenuta

samo domaćem, već i ino tržištima,

gde se susreće sa konkurencijom proizvođača

iz Mađarske, Hrvatske i BiH...

Kompanija mora da otkupljuje sirovine po

tržišnim uslovima i kada je prerađuje mora

biti konkurentna sa tržišnom cenom Sentella

proizvoda - brašna i testenina.

- Sigurno da je bila lakša i komotnija

prošla godina kada su proizvođači bili zadovoljni

sa otkupnom cenom koja je u jednom

delu bila oko 35 din. „Žitopromet“ je

takođe imao dobru ekonomsku godinu iz

aspekta što su i naši proizvodi imali dobru

cenu. U nekoliko poslednjih meseci sve se

vratilo na stanje od pre dve-tri godine i sa

padom cene pšenice, pale su i cene naših

finalnih proizvoda, te ni nama ova situacija

ne odgovara. Ali ćemo se prilagoditi

i truditi da bar po tržišnim cenama ispla-

etnički način razmišljanja daje

optimizam

Predrag Đurović

timo poljoprivrednicima ono što je uobičajeno,

usaglasimo naše cene sa tržišnim

uslovima i konkurišemo zemljama regiona

i zemljama EU sa kojima radimo uz visok

nivo kvaliteta, po kome smo poznati –

istakao je direktor.

Što se tiče kvaliteta i ponude na tržištu,

direktor ne vidi nijedan problem u odnosu

na ranije godine. Na bazi 25.000 tona primljenih

količina na četiri otkupna mesta

i silosa AD „Žitoprometa“, u Senti, Novom

Kneževcu i Đali, kvalitet ovogodišnjeg

roda pšenice će biti visok, ali cena u

ovom trenutku neće biti adekvatna, kako

za proizvođače tako i prerađivače, jer se

problem niskih otkupnih cena preliva i

na cene Sentella proizvoda. Ono što je u

ovom trenutku sigurno su troškovi električne

energije i gasa, koji su nakon dve-tri

godine rasta, ostali fiksni, zarade radnika,

koje su shodno rastu inflacije povećavane,

dok su troškovi prevoza, zahvaljujući rastu

cena goriva, viši. Polazeći od onoga na

šta kompanija ne može da utiče, traže se

načini da se kroz proizvođačku kalkulaciju

na neki način zaštiti ono što se radi, radi

dobro i da bude profitabilno, bar da se ne

stvaraju gubici.

KOMPANIJA ŽITOPROMET ZA

PRIMER

Okrenuti stvaranju većeg prostora na tržištu

i konkurentskoj prednosti, svesni korelacije

između poslovnog uspeha i visine

ulaganja, „Žitopromet“ menadžment permanentno

ulaže u razvoj svih segmenata

na kojima počiva proizvodnja. Poslednjih

7-8 godina kompanija je značajnim ulaganjima,

preko 10 miliona evra sopstvenih

sredstava u svaki segment proizvodnje,

napravila značajan iskorak u modernizaciji

kapaciteta i osavremenjivanju opreme

koja je omogućila konkurentnost i cenom

i kvalitetom na svim tržištima regiona i

EU. U „Žitoprometu“ je 2021. sprovedena

poslednja i najveća investicija zamene

postojećeg mlina starog 51 godinu, koji je

bio u radu, novim, kapaciteta 300t/24h, renomirane

švajcarsko-nemačke kompanije

Bühler GmbH. Taj posao je nakon četiri

meseca završen i oktobra 2021., uvedene

su i nove tehnologije i tehnička rešenja što

je dalo rezultate odmah nakon

puštanja u rad. Od značajnijih

ulaganja, važno je istaći investiciju

2020. u novi pak centar

čime je u potpunosti automatizovan

proces pakovanja i

paletizacije. Kapacitet najsavremenije

pakerice italijanskog

proizvođača Paglierani

je 110t/24h sitnopakovanog

brašna. Jedna od značajnijih

investicija bila je 2015., u modernizaciju

fabrike testenine,

u koju su instalirane tri najsavremenije

linije za proizvodnju testenine

italijanskog proizvođača Pavan. Godine

2014. je sprovedena i kompletna zamena

pekarske opreme opremom češkog proizvođača

Kornfeil (većim delom), kao i

opremom hrvatskog proizvođača Termotehnika.

Prošlogodišnja proizvodnja i prerada

žitarica iznosila je preko 70.000 tona mlevenja

pšenice, preko 18.000 tona sitno pakovanog

brašna u pakovanju od 1 - 5 kg,

koje je našlo svoje mesto na tržišu. Takođe,

proizvodnju i prodaju od preko sedam

hiljada tona testenine, od čega oko tri hiljade

u izvozu.

- Dostigli smo respektabilan nivo i smatram

da će ova godina, bez obzira na nepovoljne

okolnosti, nivoom prerade i prodaje

naših proizvoda, biti uspešna. Cilj je da

ostvarimo preko

72-73 hiljade tona mlevene pšenice, što

je ostvarljivo, jer smo već u prvoj polovini

godine „odradili“ preko 36 tona. U ovom

trenutku planovi i nove ideje su u fazi razvoja

i predmet interesovanja zaposlenih u

kompaniji, ali njihova realizacija, u smislu

tehnologija i novog proizvoda, neće početi

dok se tržište kapitala i tržišta roba ne stabilizuju

i stvore mirniji uslovi za privredni

rast i razvoj - poručio je Predrag Đurović,

vlasnik i predsednik Odbora direktora AD

„Žitopromet - Mlin“ iz Sente, dobitnik

godišnje nagrade PKV „Kosta Mirosavljević“

za značajna privredna ostvarenja,

menadžer godine za investiciju u proizvodnju,

od strane Udruženja privrednih

novinara Srbije, Povelje „Kapetan Miša

Anastasijević“ i mnogih drugih priznanja.

11

12

Deset garantnih linija

Garancijskog fonda Vojvodine

Garancijski fond Autonomne pokrajine Vojvodine

(APV) obeležava dvadeset godina uspešnog

rada i poslovanja. Više o preduzetim aktivnostima

i uslovima poslovanja govori gospodin Đorđe Raković,

direktor Fonda:

“Primarni cilj je da i dalje budemo najveća podrška

preduzetnicima i privrednim subjektima, početnicima

u poslovanju („start up“), zemljoradničkim zadrugama

i poljoprivrednicima i da im pružimo pomoć u

pokretanju, unapređenju i osavremenjavanju njihovog

poslovanja, kao što smo to činila i u protekle dve decenije.

Slobodni garantni potencijal Fonda za 2023. iznosi

1.572.140.238,62 dinara što znači da poslovnim bankama

možemo garantovati za blizu 13,5 miliona evra

kredita. Garantnim linijama Garancijskog fonda su

“pokrivene“ sve oblasti privrede i u proteklom periodu

se kontinuirano razmišljalo o proširenju postojećih ili

uvođenju novih garantnih linija, prateći potrebe tržišta,

politiku Vlade Vojvodine i programe resornog sekretarijata

za privredu i turizam. Nakon toga su obavljeni

razgovori sa poslovnim bankama o nastavku saradnje

pod novim, izmenjenim uslovima i definisane su oblasti

saradnje koje su u skladu sa poslovnom politikom

banaka i Programom rada Garancijskog fonda za tekuću

godinu. Spremno smo ušli u 2023., nastavljajući misiju

koju ostvarujemo putem izdavanja garancija, čime

smanjujemo kreditni rizik poslovnih banaka, i ujedno,

privrednim subjektima sa teritorije APV, obezbeđujemo

lakši i brži pristup finansijskom tržištu, kao i povoljnije

uslove zaduživanja.

U Garancijskom fondu je trenutno aktuelno deset

garantnih linija koje „pokrivaju“ gotovo sve oblasti

privrede. Zainteresovani privrednici, preduzetnici,

poljoprivrednici ili početnici u biznisu mogu da odaberu

liniju koja najviše odgovara njihovom načinu poslovanja

i rada i apliciraju na Konkurse za nabavku

nove i polovne poljoprivredne mehanizacije i opreme,

obezbeđenje dugoročnih kredita namenjenih finansiranju

energetske efikasnosti, kupovinu poljoprivrednog

zemljišta, nabavku nove i polovne opreme, izgradnju,

rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju objekata za

obavljanje privrednih i poljoprivrednih delatnosti kao i

nabavku prateće opreme, nabavku opreme preduzetnicama,

ženama osnivačima malih preduzeće i početnicima

u biznisu koji delatnost obavljaju manje od tri godine

sa teritorije AP Vojvodine, „START UP“ programe

radno neaktivnih žena i drugih lica sa teritorije APV,

finansiranje nabavke repromaterijala u poljoprivredi,

Đorđe Raković

kupovinu objekata i građevinskog

zemljišta za ovavljanje privrednih

delatnosti i vršenje medicinskih

i vaspitno-obrazovnih usluga i finansiranje

investicija u poljoprivredi

u okviru IPARD programa.

Garancijski fond AP V, saglasno

svojoj osnovnoj ulozi, izdaje

garancije poslovnim bankama za

kredite odobrene preduzetnicima,

privrednim subjektima, poljoprivrednicima

a u skladu sa važećim

Konkursima, kontinuirano, tokom

2023. Garancije se izdaju na minimalno

3000 eura do maksimalno

450 000 eura, što je definisano

svakim konkretnim Konkursom i

zavisi od namene kredita. Uslove

koji su vezani za ročnost i visinu

kamatne stope, klijenti pregovaraju

sa poslovnom bankom i oni

zavise, pre svega, od boniteta samog

klijenta. Novim konkursom

za START UP programe, proširena

mogućnost apliciranja na sva

nezaposlena lica, bez obzira na pol

i starost radno neaktivnih žena i

drugih nezaposlenih lica sa teritorije

Vojvodine. Takođe, maksimalan

iznos za apliciranje je sa 10.000

eura, povećan na 20.000 eura.

Poljoprivrednici su najčešći

klijenti Garancijskog fonda. Interesovanje

nosioca poljoprivrednih

gazdinstava u protekloj godini se

odnosilo na kupovinu poljoprivredne

mehanizacije i nabavku repromaterijala.

U cilju poboljšanja

uslova i veće konkurentnosti na

finansijskom tržištu APV učinjeni

su napori da se aktivnosti Fonda

znatno prošire, pa je tako Upravni

odbor Fonda doneo niz odluka

o izmenama aktuelnih Konkursa

za odobrenje garancija, Tako je

sada moguća nabavka nove poljoprivredne

mehanizacije i pogonskih

mašina u poljoprivredi i nove

opreme u privredi, sa zalogom na

predmetu kupovine do iznosa od

30 000 eura (bez hipoteke). Uz

zalogu na novoj poljoprivrednoj

mehanizaciji i pogonskim mašinama

u poljoprivredi i novoj opremi

u privredi, koja je predmet kupovine,

ukoliko učešće iznosi 20 %

visina kredita može biti do 50 000

eura.”

13

Razvoj ruralnog turizma deo

je ukupnog razvoja ruralnog

područja

Vojvođanski salaši, inspirativne, romantične, tradicionalne

slike nekadašnjeg života paora iz sredine

XIX veka, idelizovani u očima turista, otrežnjujuće

su realne iz vizure njihovih vlasnika koji su ih u vremenu

sadašnjem priveli (ili ih privode) turističkoj nameni.

- Suština je da na tim našim salašima moramo da zadržimo

goste bar tri dana ili produžen vikend, kako bi turistička

priča imala smisla. Da bi to ostvarili moramo ponuditi

neki sadržaj van salaških međa. U Austriji npr. radijus kretanja

turiste smeštenog u privatnom smeštaju je 80, kod

nas 35 - 40 km, da bi mu pokazali deo kulturno-istorijske

tradicije kraja. Zbog putne infrastrukture, nedostatka ležaja,

te programa namenjenih turistima uglavnom izostaju

ovakvi „izleti“, zbog čega je i njihov broj manji od očekivanog.

Kada je moj kolega iz Francuske poželeo da odemo

na ručak u Srbobran, gde je situiran Karin salaš, shvatio

sam da nemam gde da ga odvedem, ni na ručak. Nema čarobnog

štapića da nam rešava probleme. Treba krenuti od

sebe. Dovoljno je da se nas petoro u Srbobranu udružimo

i napravimo pet rezervata. U tome

će nam pomoći subvencije. Suština

je međutim, da samo razvojem

lokalnih samouprava mogu da se

razvijaju i salaši i drugi akteri u turističkoj

ponudi - objasnio je Radivoj

Nićin, vlasnik Karinog salaša,

bivši bankar, danas konsultant.

Karin salaš kod Srbobrana,

otvoren je 2015. godine, zamišljen

kao porodična priča Marije i Radivoja

Nićina i njihove dve ćerke,

koja je na platformi poljoprivrede

definisala turističku ponudu. Ali,

Radivoj Nićin

Foto Andrej Antić: Karin salaš

nije sve teklo glatko. Obrise današnjeg, poprimio je 2007.

godine, kada je i rođena ideja da se seosko domaćinstvo,

nasleđeno od bake i dede gospodina Nićina, sa kućom i

okućnicom iz druge polovine XIX veka, autentičnog, originalnog

izgleda, bez intervencija, i dogradnjom par pomoćnih

prostorija, na imanju površine od 10 hektara, stavi

u funkciju salaša sa turističkom namenom. Bazično renoviranje

je završeno 2011/12., kada su počela razmišljanja

o njegovoj orijentaciji i potencijalnim korisnicima. Tri

godine kasnije određen je konačni pravac - seoskog turističkog

domaćinstva sa primarnom proizvodnjom i preradom,

i da se finalni proizvod ponudi gostima salaša. Danas

Karin salaš završava tehnološki projekat otvaranja vinarije

sa softverom za upravljanje proizvodnjom vina i destilerijom.

Po planu do 2025., njihove

poluproizvode i finalne proizvode

moći će da koriste i Novosađani,

otvaranjem corner shop-a, koji će

osim proizvoda sa Karinog salaša

imati i prozvode njihovih poznanika,

prijatelja, kako bi se upotpunila

ponuda.

- Završavamo komoru za zrenje,

jer smo shvatili da je šunka tipičan

vojvođanski proizvod, za čiju proizvodnju

očekujemo sertifikaciju,

kako bismo zaokružili ponudu sa

degustacijom i konzumiranjem

domaćih proizvoda i hrane sa našeg

salaša. Razvoj ovakve koncepcije

doveo nas je da od situacije

kada smo se nudili, dođemo u

situaciju da nas više traže nego što

bi mogli da ponudimo - kaže Rade

Nićin, dodajući da je salaš na idealnoj

poziciji van grada i kraj puta

Srbobran - Bečej, mesto pogodno

za manja druženja, rođendane,

Team Building-e i poslovne ručkove.

Ljubav prema konjima i deset

konja, učinila je ovaj salaš specifičnim.

Ćerke su kompletno

preuzele školu jahanja. Uzgred je

vlasnicima grla ostavljena mogućnost

da ih ostave na panisionu. Isti

su otvorili i mogućnost da na salašu

i prespavaju, pa je pored kategorizovanog

apartmana sa 4*, napravljen

dodatni prostor za njihov

boravak. Inoviranom stambenom

prostoru pridodata je degustaciona

sala za Nićin vina, uz meze šunke,

sireva sa salaša.

- Jedno je uslovljavalo drugim

i teralo nas na nova ulaganja. Generalno,

ovo je grana koja je sporooplodiva.

Mnogo više moraš

da uložiš od onoga što možeš da

vratiš nazad. Kao dobri domaćini

želimo da se naši gosti osećaju

dobro i da sve imaju. Ne možemo

da ponudimo neku šupicu, već

komforan prostor, lepo opremljen

i sadržajan. Salaš nije dud ili orah,

naherena taraba i probušen ćup,

nego kulturno sređen prostor gde

će svaki turista koji dođe, moći

lepo da se oseća - zaključio je gospodin

Nićin.

14

РАЗВОЈНИ ФОНД АУТОНОМНЕ

ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

Булевар цара Лазара 7а, 21000 Нови Сад

тел: 021/454-334; email: office@rfapv.rs web: www.rfapv.rs

Kонкурси за 2023. годину:

ЗА ПРАВНА ЛИЦА И ПРЕДУЗЕТНИКЕ:

• Конкурс за дугорочне кредите за инвестициона

улагања;

• Конкурс за дугорочне кредите за трајна обртна

средства;

• Конкурс за краткорочне кредите за обртна средства;

• Конкурс за дугорочне кредите за развој туризма

субвенционисан од стране Покрајинског

секретаријата за привреду и туризам;

• Конкурс за дугорочне кредите за инвестиције у

оквиру ИПАРД програма


суфинансиран од стране Покрајинског секретаријата

за привреду и туризам

• Конкурс за дугорочне кредите за финансирање

климатски одрживих инвестиција

ЗА РЕГИСТРОВАНА ПОЉОПРИВРЕДНА

ГАЗДИНСТВА:

• Конкурс за дугорочне кредите за пољопривреду;

• Конкурс за дугорочне кредите за куповину

пољопривредног земљишта;

• Конкурс за дугорочне кредите за набавку

пољопривредне мeханизације;

• Конкурс за краткорочне кредите за обртна

средства у пољопривреди;

• Конкурс за дугорочне кредите за развој сеоског

туризма субвенционисан од стране Покрајинског

секретаријата за привреду и туризам;

• Конкурс за дугорочне кредите за инвестиције у

оквиру ИПАРД програма


суфинансиран од стране Покрајинског

секретаријата за привреду и туризам

• Конкурс за дугорочне кредите за финансирање

климатски одрживих инвестиција

Повољна каматна стопа; Рокови отплате до 7 годинa; Период мировања до 2 године;

Без накнаде за обраду захтева; Конкурси нису временски ограничени

15

16

KITE d.o.o. u najboljem svetlu

Zajednički snimak sa 90. MPS u Novom Sadu

Kompanija KITE d.o.o. nastojala je

da se prikaže u “najboljem svetlu”

na jubilarnom 90. Međunarodnom

poljoprivrednom sajmu u Novom

Sadu (MPS). Ovoga puta nastupila na najvećoj

površini do sada, prikazala najveći

broj eksponata i angažovala najveći broj

svojih predstavnika. Po prvi put u Srbiji

su prikazana čak dva modela John Deere

teških traktora: 8RX410 i 9RX590 - model

iz najveće serije traktora koju je John

Deere ikad konstruisao. Od 20. do 26.

maja, na otvorenom sajamskom prostoru

1a7 i 1a8 , posetioce su svakodnevno čekale

mašine i oruđa renomiranih svetskih

i evropskih proizvođača iz prodajnog programa

kompanije KITE d.o.o.

U okviru ponude traktora najpopularnijeg

proizvođača poljoprivredne mehanizacije

na svetu, kompanije John Deere,

na izložbenom prostoru kompanije KITE

d.o.o. su bili istaknuti modeli traktora serija

5D, 6M, 6R, 8R, 8RT (sa dve gusenice),

8RX (sa 4 gusenice), 9RX (zglobni

traktor sa 4 gusenice) raspona snage od 45

KS do 650 KS, John Deere univerzalni

žitni kombajni i sa aksijalnim ( S serija) i

sa tangencialnim sistemom izvršaja (serija

W i serija T), prskalice, prese za baliranje

sa varijabilnom i fiksnom komorom, John

Deere mašine za održavanje travnatih površina

iz popularnog TURF programa, a

naravno sa akcentom na ponudu najsavremenijih

tehnoloških rešenja i na koncept

precizne poljoprivrede jer je današnju poljoprivredu

teško zamisliti bez korišćenja

sofisticirane tehnologije, uređaja i sistema

koji omogućavaju poljoprivrednicima

profitabilnije, efikasnije, sigurnije i ekološki

prihvatljivije poslovanje.

Prikazane su i mašine čuvene kompanije

JCB - pionira u oblasti proizvodnje teleskopskih

manipulatora, šumski zglobni

traktor slovačkog proizvođača LKT, kao i

priključne mašine i oruđa lidera kvaliteta

svetskog tržišta, eminentnih proizvođača

kao što su: KUHN, ALPEGO, SIPTEC,

JOSKIN, IRRIMEC, DEGENHART, GE-

RINGOFF, SIP, TREFFLER, FURRIER...

Sektor “Agronomija“ kompanije KITE

d.o.o. je pripremio ponude semena, mineralnih

hraniva, sredstava za zaštitu bilja,

kao i susrete sa partnerima u oblasti trgovine

merkantilnim robama.

Najveće interesovanje među posetiocima

je svakako bilo za traktore, najpopularnijeg

proizvođača poljoprivredne mehnizacije

na svetu - kompanije John Deere.

Svima dobro poznata i dokazana reputacija

je naprosto mamila posetioce da zavire

u svaki kutak čak 19 izloženih modela

John Deere traktora, a naročito je pažnju i

poglede privlačio impresivni teški traktor,

John Deere 9RX590, čija pojava od 27

tona je dominirala prostorom ispred glavnog

ulaza u Master centar Novosadskog

sajma.

Za posetioce željnih saznanja u vezi sa

novim tehnologijama organizovan je kutak

sa simulacijom rada mašina u preciznoj

poljoprivrednoj proizvodnji, a imali

priliku i da 23. maja 2023. prisustvuju prezentaciji,

u sali Kongresnog centra, tokom

koje su bile prikazane najnovije tehnologije

koje kompanija KITE d.o.o. razvija i

primenjuje na parcelama svojih klijenata

širom Srbije, a koje omogućavaju ekološki

i ekonomski održivu poljoprivrednu proizvodnju.

U toku same prezentacije interaktivno

su bile kreirane varijabilna mapa

za herbicidni tretman korova, varijabilna

mapa za đubrenje i setvu, kao i telematski

sistem komunikacije i direktnog slanja

VRA mapa na traktor koji se nalazio na

njivi.

Kompanija KITE d.o.o. pruža svoj maksimum

da se donesu zaključci, na koje

načine se može izvršiti optimizacija agronomskih

inputa, energije, vremena i podići

proizvodnja na viši tehnološki i agronomski

nivo. Smisao svega je pretvaranje podataka

dobijenih sa terena u agronomske

informacije koje će pomoći donošenju ispravne

odluke, koja će gazdinstvu doneti

profit i omogućiti željeni rast.

Kao tržišni lider u prodaji zapadnih traktora

5 godina za redom, kompanija KITE

d.o.o. teži da se od ponuđača samo mehanizacije,

traktora, kombajna i priključnih

mašina, repozicionira u ponuđača tehnologije

i nudi zaokruženo rešenje na obostrano

zadovoljstvo korisnika mašina i usluga

i kompanije KITE d.o.o. Tokom 90. MPS

ugovorene su prodaje 17 John Deere traktora,

2 John Deere kombajna, preko 20

priključnih mašina i 3 telehendlera.

Posetioci su ti koji daju čitav smisao postojanju

i ove sajamske priredbe i našem

poslovanju. Iz zahvalnosti prema njima

kompanija KITE d.o.o. je i ovog puta bila

darodavac u Poklon-igri sajma, te je traktor

John Deere 5045D otišao u ruke srećnog

posetioca MPS.

17

Snaga porodice

Karol Horvat sa suprugom i ćerkama

Od kada je sveta i veka, najsvetlija

tačka u krugu života sklonom stalnim

promenama, je porodica. Ona

prava, koja se ne meri kvadraturom stana/

kuće već količnom ljubavi koja se razmenjuje.

Porodica kao blagoslov, smisao

života, nepresušan izvor nežnih i toplih

osećanja.

Ana i Karol Horvat, bračni par iz Bačkog

Petrovca poznat je javnosti po kvalitetu

onoga čime se bave. Na njihov rad nisu

ostali imuni ni mediji, koji su u brojnim intervjuima,

prilozima, emisijama, podržavali

njihov rad uz preporuku (i garanciju)

kupcima da probaju kvalitetne proizvode

Farme „Horvat“ iz Bačkog Petrovca.

Biti nasmejan, prirodan, tih - najveća

je umetnost na svetu - rekao je Sergej Jesenjin,

a kao da je opisao preduzetnika,

Karola Horvata, koji je u zanatu koji je

doveo do savršenstva, stasavao godinama.

Bezmalo je dvadeset godina radio na

drvnom odeljenju u „Kooperativi“, fabrici

sirkovih metli i hmelja, koja je u najvećem

ekonomskom zamahu, na prelazu iz XIX

u XX vek, zapošljavala do 700 radnika, a

Bački Petrovac imao više privatnih automobila

od Beograda, da bi vek kasnije bila

pred zatvaranjem. Paralelno sa tim poslom,

uzgajao je svinje u manjem obimu,

za svoje potrebe i jer je to voleo. Napustivši

„brod koji tone“ bacio se na ozbiljniji

uzgoj svinja i prodaju, ali „cena nije pokrivala

živu vagu“. Zbog toga se odlučuje da

radi prvo u kafiću, da bi potom sa timom

konobara radio velike proslave u Petrovcu

i okolnim mestima, narednih šest - sedam

godina. Zbog porodice i noćnog rada napušta

ekipu i 2005. osniva PG, koje 2019.

prerasta u Farmu „Horvat“.

18

U početku nije bilo lako i bilo je manifestacija

na kojima ništa nije prodao.

Na sreću taj period nije bio dug da bi ga

obeshrabrio. Od kada su ga ljubitelji ovog

„paprenog“ delikatesa otkrili, proizvodnja

ne staje. I koliko god da proizvede, malo

je. Bezmalo su svi u Vojvodini i Beogradu

čuli za Karola Horvata i pikantnu kobasicu

iz Farme „Horvat“, a sve više poziva dolazi

iz centralne i južne Srbije i Crne Gore.

Kad se pojavi, prvo se prodaju čvarci, kulen

pa slanina, ljute i neljute (manje ljute)

roštilj i suve kobasice, slanina, pečenica.

Ima i šunku ali je ne prodaje dok ne sazri,

za čega je potrebno i do dve godine.

- Od malena sam voleo zabijačke. Prvo

sam pomagao kod kuće, pa smo sa kumom

išli u ispomoć kod prijatelja, i to se raširilo.

Bilo dobro drugima a i meni, skupljao sam

znanje. Bio je to zanimljiv period. Danas

su pozivi za učešće na raznim događajima

učestali, radim svakog dana, a po potrebi

uzimam i radnike, još uvek zadovoljan

ovim čime se bavim radiću dok se ne zasitim

- kaže ovaj vrsni preduzetnik, koji u

svakom segmentu svoga rada, pominje veliku

podršku supruge Ane i njihovih ćerki

Marine i Alexandre.

Ana Horvatova, kako glasi oblik prezimena

ženskog roda u slovačkom jeziku, je

profesor slovačkog jezika, jezički urednik

u Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Hlas

ľudu“. Od 2018. i prvog Međunarodnog

festivala kobasica - „Klobasafest“, Ana

Horvatova je uključena u organizaciju iste,

da bi iz potrebe posvećenijeg pristupa, u

julu 2021. osnovano Udruženje građana

„Klobasafest“ i zajedno sa Opštinom Bački

Petrovec, MZ, TOO i JKP „Komunalcem“,

doprinosi da ova, sve veća gasto-turistička

manifestacija može da odgovori

ne malim zahtevima. Gospođa Horvatova

je potpisana kao jedan od osnivača Udruženja,

sa aktivnim učešćem kako u samoj

manifestaciji tako i na njenoj promociji.

To sve joj ne smeta da, kada god obaveze

dozvoljavaju, pritekne suprugu u

pomoć i, na prodajnim mestima, gde je

njeno učešće najvidljivije, transformiše se

u iskusnog zanatliju, preduzetnika, spremnog

da zameni supruga u svakom momentu.

Karakterom sasvim drugačija od

Karola, a možda tako jedino i može, ona

svojim glasom i veselom prirodom, brzo i

lako pridobija naklonost mušterija. Njeno

prisustvo prija i suprugu, jer sve je življe

i životnije.

A kada zagusti, tu su i ćerke Marina i

Alexandra. Od svakog su uzele koliko su

i šta su htele, ali je privrženost roditeljima

i želja da im na bilo koji način pomognu,

vidljiva na prvi pogled. Obe sa master diplomama,

jedna u oblasti agrobiohemije,

druga likovne umetnosti i estetike, koje su

završile u Slovačkoj. Rado bi se vratile, ali

slučaj je hteo da pored nekoliko prijava za

posao u Srbiji, stigne poziv iz Bratislave,

gde se trenutno nalaze. Od srednje škole

nisu se libile da stanu za mesarski sto i

tranžiraju meso, pune kobasice i kada god

mogu pojavljuju se na manifestacijama:

Klobasafest-u, Ukusima Vojvodine, po

prvi put na Wine Garden u Botaničkoj bašti

„Jevremovac“ u Beogradu...

Neverovatna energija pokreće ove ljude

čiji je motiv zadovoljstvo, ne moranje, ne

novac... Najbolje je to možda objasnio pater

familias Horvatovih rečima: - U osnovi

svega je ljubav. Volimo da ljudi budu zadovoljni

i pokažemo ono što znamo.

AgroTECH PMD d.o.o.

Kompanija na koju možete da

se oslonite

Bata Imre

Sa nastupa kompanije AgroTECH PMD d.o.o. na

Agrofestivalu u Doroslovu

Misija kompanije AgroTECH PMD D.o.o., Novi Bečej,

distributera poljoprivrednih mašina i mehanizacije velikog

broja svetski renomiranih brendova, usmerena je

ka srpskom tržištu ponudom najvećeg izbora poljoprivrednih mašina

razvijanjem partnerskih odnosa sa sadašnjim i budućim kupcima.

Od samog osnivanja, 2008. godine, AgroTECH je prisutan

na svim sajamskim manifestacijama, svim događajima vezanim

za poljoprivredu.

- U početku smo nastupali i vašarima, svim festivalima za koje

smo smatrali da treba da se pojavimo i upoznamo sa potencijalnim

kupcima. To nas je i „podiglo“, približilo našim klijentima -

kaže Bata Imre, direktor AgroTECH-a, na izložbi poljoprivredne

mehanizacije u okviru II Agrofestivala, održanog u

subotu, 17. juna u Doroslovu, dodajući da je festival

bio izuzetna prilika da kompanija izlaže svoje poljoprivredne

mašine na jednom dobro osmišljenom

događaju, ali i moralna obaveza zbog odličnih veza

sa porodicom Hollo, organizatorima ovog skupa.

U svom prodajnom asortimanu AgroTECH nudi

kupcima traktore, kombajne, priključne mašine i sisteme

za navodnjavanje, i zastupnik je šesnaest brendova,

specijalizovanih u oblasti proizvodnje za koju

su namenjeni: Armatrac, Versatile, Rostselmash,

Sulky, Idrofoglia, Berthoud, Rauch, Ma/Ag, Zanon,

Gregoire Besson, Weidemann, Mazzotti. Među njima

je i jedan od najpoznatijih proizvođača traktora

na svetu: STEYR. Uz to, AgroTECH je ekskluzivni

zastupnik najvećeg evropskog proizvođača prikolica FLIEGL i

danskog proizvođača priključne mehanizacije HE-VA.

Kompanija konstantno radi na proširenju ponude sa ciljem da

izađe u susret svojim kupcima nudeći im savremenu i adekvatnu

mehanizaciju sa akcentom na uravnoteženom odnosu kvaliteta i

cena.

- Kupci su prepoznali dobre namere naše firme bazirane na

poljoprivredne mašine visokog kvaliteta po pristupačnim cenama.

Zahvaljujući podsticajima, poljoprivrednici mogu lakše doći

do potrebne mašine. Najnovija, podrška banaka u vidu fiksnih

kamata, te Pokrajine i fondova sa više konkursa vezanih za stočare,

mlade poljoprivrednike, priključne mašine, kako bi pomogli

poljoprivredu i poljoprivrednike, jer svaki deo koji se dobije, dozvoljava

i neku trgovinu - objašnjava Bata Imre.

Po njegovom mišljenju nova mehanizacija nema premca jer je

vođeno geslom: „Nismo toliko bogati da bi kupovali polovne mašine

koje će se kvariti“. Zagovornik je novih mašina, u svakom

pogledu bolje, dugovečnije, savremenije, efikasnije, u odnosu na

polovnu.

- Problem je što više košta, ali uz pomoć subvencija i nove mašine

su dostižne. Siguran sam da je to pravac razvoja u budućnosti

- kaže direktor kompanije, koja osim distributivne

poseduje servisnu službu obezbeđujući svaku vrstu

tehničke podrške, sve vrste redovnih i vanrednih

servisa u toku i van garantnog roka, kao i rezervne

delove. Uz to radi i obuke rukovaoca mašina, kao i

puštanja mašina u rad, iza čega stoji obučen kadar.

Pored grubera i druge inovativativne opreme najnovije

u ponudi AgroTECH-a je mašina za injektovanje

(ubrizgravanje) tečnog đubriva, trenda koji dolazi

sa zapada. AgroTECH, sa pogonom u Novom Bečeju, jedina

je kompanija koja pravi takvu mašinu, koja nije jeftina, ali su

uštede znatne, a tečno đubrivo je budućnost u poljoprivredi.

- Nikada u životu nisam mislio da ću biti proizvođač poljoprivrednih

mašina, ali drago mi je što smo to počeli i imamo relativno

velikih mogućnosti da možemo da se bavimo inovacijama.

Smatram to jednom od važnijih grana našeg poslovanja - zaključio

je Bata Imre.

Proizvodno-prodajni pogon u Novom Bečeju

19

Hollo Company sa usp

Hollo Ronald

Značaj Agrofestivala potvrdile brojne zvanice

Namerni da ustanove jedan kvalitetan događaj na korist

svim stanovnicima sela Doroslova i okoline, u opštini

Sombor, „Hollo Company“, koja potpisuje orgranizaciju

ovogodišnjeg II Agrofestivala, razumela je na način da

uz izložbu poljoprivredne mehanizacije, informativnih predavanja,

napravi i jednu opuštajuću, zabavnu feštu, za uživanje

svih generacija. Želja da ovo postane tradicionalano okupljanje,

Hollo Ronaldu, prvom čoveku Agrofestivala, polako se

ispunjava, a interesovanje posetilaca, broj izlagača, učesnika i

posetilaca prerastao je očekivanja.

Festival za primer

Agrofestival u Doroslovu je i potvrda da su sela pravo mesto

za prezentaciju poljoprivrede gde se ova delatnost i sprovodi,

uz izložbu mehanizacije, predavanja, izložbeno-prodaju

poljoprivrednih proizvoda domaće radinosti, na čijim su se

štandovima mogli naći širok izbor domaćih vina, sireva, rakije,

peciva, kao i suvenira i obeležja ovog mesta, uz program

KUD-ova iz cele Srbije. Ovaj mini sajam ima karakter i gasto

festivala, takmičenja u kuvanju jagnjećeg paprikaša za koji je

ove godine bilo prijavljeno 550 učesnika. Kraj dana obeleželi

su koncerti, i sve je to bilo besplatno za nekoliko hiljada posetilaca.

Prirodno je da u ovom poljoprivrednom kraju najveću pažnju

privlači poljoprivredna mehanizacija, traktori i priključne

mašine, mašina bez kojih se zemlja ne može obrađivati na

kvalitetan način, u cilju što boljeg upoznavanja poljoprivrednika

sa savremenim kretanjima i mogućnostima dolaženja do

istih uz povoljnije uslove.

Porodica Roberta, Ronalda i Rolanda Hollo-a je primer kako

jasna vizija uz složan timski rad može doprineti sopstvenom

razvoju i razvoju celog sela:

Izložba za primer

Ambijent primeren festivalu

20

ehom nastavlja svoju misiju

Sa takmičenja u kuvanju jagnjećeg paprikaša

Više od 500 gostiju na ručku

- Iza rada „Hollo Company“ stoji dobra

ekipa koja se međusobno pomaže i podržava

i siguran sam da će ova manifestacija

da zaživi u punom kapacitetu i doneti

boljitak poljoprivrednicima i celom selu,

zbog čega je ona i ustanovljena. Poljoprivrednici

ovog kraja, koji su u ogromnoj

većini, ne moraju da idu u grad i neke

velike centre, već sve što im je potrebno

za unapređenje svog rada, dolazi kod nas.

Sagledali smo i neke sitne greške, kojih je

bilo mnogo manje nego prvi put i nadamo

se da smo napravili događaj za koji nema

mnogo reči prekora, jer smo se svojski

trudili da priredimo atrakcije za sve uzraste

i da će svako naći nešto što će mu se

dopasti - rekao je Hollo Ronald, domaćin

ovog susreta, održanog u reprezentativnom

ambijentu, porti Crkve Vodice Svete

Marije, u Biskupijskom Svetištu Marije

Pomoćnice, koji su do sada hodačastili

uglavnom zemljoradnici.

Hollo Company ratarski i stočarski

lider

Ovaj događaj upriličen je nakon uspešnog

nastupa „Hollo Company“ na 90.

MPS u Novom Sadu, o čemu ovaj domaćin

kaže: „Sajam je prestao da bude

mesto trgovine, već je mesto negovanja i

održavanja poslovnih kontakata, ali sam

zadovoljan učinkom, pre svega mestom u

Master centru, gde je, po mojoj proceni,

90% klijenata došlo ciljano da nas poseti.“

„Hollo Company“ je za par godina uspela

da se nametne i kao ratarski i kao

stočarski subjekat, a po svedočenju domaćina,

ova godina je posebno intenzivna

u svim segmentima. Kompanija je uspela

da na 110 ha sprovede još jednu inovaciju,

zalivni sistem kap po kap; non stop se

uvoze nova priplodna grla; započeta je

gradnja silosa od 6.000 m2, kao i jedna

nova sušara kapaciteta tri puta većeg od

postojeće.

- Muka nas je naterala da organizujemo

preradu soje, kapaciteta 1.500kg na sat, a

Crkva Vodice Svete Marije u Doroslovu

dobrom organizacijom bi trebalo da preradimo

10-15.000 tona godišnje uljarica,

što nije malo. Prošle godina je bila teška

zbog suše, ove smo koliko-toliko imali

dobre cene u stočarstvu, što je dovelo

do zadovoljavajućeg balansa - objašnjava

ovaj mladi poljoprivrednik.

Braća Hollo se bave stočarskom i ratarskom

proizvodnjom uz upotrebu najmodernije

mehanizacije i tehnologije,

i zahvaljujući simbiozi ove dve poljoprivredne

grane ostvaruju vrhunske rezultate.

U saradnji sa stručnjacima iz

Holandije, 2015. je osnovan VO centar

za proizvodnju i distribuciju semena za

veštačko osemenjavanje krmača „Topigs

Norsvin AIM Doroslovo”, koji vrlo brzo

osvaja tržište Srbije. Godine 2018. otvorena

je najmodernija Topigs Norsvin nukleus

farma svinja, kapaciteta 860 krmača,

koja danas zajedno sa VO centrom genetskim

materijalom snabdeva oko 90% tržišta

proizvodnje svinja u Srbiji.

„Hollo Company“ je poznata po društveno-odgovornom

radu. Porodica Hollo

finansijski stoji iza Agrofestivala, a šta

pretekne, ostavlja se crkvi, za opremanje

sale, stolova i sl., da bi objekat bio funkcionalniji.

Tu su da pomognu svakome

kome je pomoć neophodna.

O kakvoj se porodici radi govori i poruka

sa festivala koju šalju njeni članovi, o

smislu ove fešte, zasnovane da okuplja što

veći broj ljudi, da ne zaboravimo da smo

deo zajednice, jer društvenost je ljudska

kategorija, što smo u poslednje vreme pomalo

zaboravili.

21

PKV - mesto gde se turiz

a njihovi akte

Zajednički snimak laureata sa organizatorima

22

Privredna komora Vojvodine (PKV)

od 1992. godine dodeljuje priznanja

za kvalitet usluga u ugostiteljskoj i

turističkoj delatnosti, koja na najbolji način

promovišu turističke potencijale Vojvodine.

Dobitnici priznanja „Kapija uspeha“

za 2022. godinu, na svečanosti održanoj

u Kulturnoj stanici „Eđšeg“ su: „Festival

evropskog filma Palić“ u kategoriji manifestacionog

turizma, Vinarija „Bjelica“ u

kategoriji vinskog turizma, Tvrđava „Bač“

u kategoriji kulturno-istorijskog turizma,

Restoran „Sokače - New Way“ u kategoriji

gastroturizma i Hotel „Nordic“ u kategoriji

wellness&spa turizma. Nemanji

Dimiću dodeljeno je priznanje za doprinos

unapređenju i afirmaciji turizma na teritoriji

AP Vojvodine kroz inovativni projekat

u oblasti turizma - Turistički samit Vojvodine.

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske

vlade Igor Mirović je uručio priznanja

zaslužnima i tom prilikom istakao značajan

napredak u broju dolazaka domaćih i

stranih turista tokom 2022. godine, koji su

posetili Vojvodinu.

- Privreda je najvažnije polje delovanja

i zato Vlada APV posvećuje veliku pažnju

privredi, privrednicima, saradnji sa PKV i

ovo je jedan od onih dana kada ćemo na

ovaj način pažnju javnosti usmeriti prema

toj važnoj oblasti koja stvara dobit za celu

zajednicu. Vojvodina je sve više destinacija

koja privlači turiste ne samo iz regiona,

već i iz Evrope i celog sveta. Zadovoljan

Igor Mirović

am i ugostiteljstvo cene,

ri nagrađuju

Boško Vučurević

Boško Vučurević, predsednik PKV je

ovaj događaj okarakterisao izuzetno važnim

iz razloga što su turizam i ugostiteljstvo

među najbrže rastućim granama privrede

i kroz statističke podatke ilustrovao

taj rast:

- U prošloj, rekordnoj turističkoj godini,

AP Vojvodina je imala oko 700.000

dolazaka turista (+56%), 51% domaćih u

odnosu na 49% stranih i oko dva miliona

noćenja (+30-40%). Ti trendovi su nastavljeni

i u ovoj godini. Za prva četiri meseca

imali smo 180.000 dolazaka turista i povećanje

od 10% u odnosu na isti period prošle

godine, gotovo 560.000 noćenja nešto

više u korist stranih turista.

Predsednik je podsetio da je najveći broj

dolazaka turista u Novi Sad i Vojvodinu,

tokom maja i juna, u vreme Poljoprivrednog

sajma, Sterijinog pozorja i sl., što je i

ove godine, potvrđeno. Takođe je istakao,

da je turizam multidisciplinarna grana privrede

koja povlači za sobom i mnoge druge

oblasti, i da su posledice zajedničkog

kvalitetnog delovanja Pokrajinske vlade,

Privredne komore Vojvodine, Turističke

organizacije Vojvodine, opštinskih turističkih

organizacija, upravo ovakva postignuća.

U ime laureata obratio se Ilija Tatić, izvršni

producent „Festivala evropskog filma

Palić“, koji je rekao:

- Počastvovani smo i zadovoljni što je

naš rad i trud svih ovih godina prepoznat

i što se ovoj privrednoj grani poklanja sve

veća pažnja. Oblast kulture je kao deo manifestacionog

turizma, kao potencijalnog

generatora mnogih privrednih aktivnosti,

značajna, ne samo u lokalnim sredinama

već i na državnom nivou. Svi mi činimo

jedan mozaik kojim želimo da pospešimo

turističku privredu Vojvodine i Srbije i

mislim da, kao zemlja imamo ozbiljan potencijal

koji nije u potpunosti iskorišćen.

Važno je da imamo strategiju, kontinuit i

da svi mi kao mali činioci možemo da osetimo

podršku i radimo još bolje i stvaramo

bolje rezultate.

Ilija Tatić

sam što vidim ljude koji svojim radom,

kapitalom i trudom zapošljavaju ne mali

broj radnika i time čine ukupnu privrednu

aktivnost još kvalitetnijom - izjavio je Igor

Mirović.

Tom prilikom je izneo i ohrabrujuće podatke

u delu rasta broja zaposlenih u ovom

kvartalu u odnosu na isti 2022., i da se približvamo

broju od 80.000 nezaposlenih, u

odnosu na 165.000 nezaposlenih, koliki je

bio 2016.

Menadžment Privredne komore Vojvodine

23

Put hrabrih

Ulaz na Farmu

Iza imena Zorana Ilića stoje dva naizgled nepovezana

brenda, koja su uporedo stasavala na

srpskom tržištu. Jedan je „Massagrar“ d.o.o. iz

Novog Sada, drugi Vinarija „Grumen“ na potezu Valdovo

kod Vrdnika (Fruškogorsko vinogorje, Sremski

rejon). A sve je krenulo iz ljubavi „jer samo tako

može!“

MASSAGRAR D.O.O. - U KORAK SA

SVETOM

Kao primarna delatnost „Massagrara“ sa farmom

svinja u Sečnju (osnovane 2011.) je uzgoj tovljenika i

njihova prodaja. Farma je organizovana po najsavremenijim

svetskim standardima kao zatvoren sistem

proizvodnje i zaokružena tehnološka celina, sa svim

kategorijama svinja na jednom mestu, od krmača i

nerasta, do tovnih svinja i nazimica. Osim 1.500 krmača,

Farma obrađuje 35 ha zemlje u svom posedu,

i do 2.000 ha u zakupu, bavi se svim pratećim delatnostima

vezanim za rataranje i proizvodnju stočne

hrane, proizvodnju svinja i distribuciju na tržištu živih

svinja. Farma poseduje i 15 ha borovnice u saksijama.

Rad Farme je baziran na konstantnoj nabavci vrhunskog

genetskog materijala iz Danske (tehnologija

Danbred), svetskog lidera u uzgoju svinja. Rezultat

dobre genetske osnove (Jorkšir, Landras, Durok),

optimalnih uslova u savremeno opremljenim objektima,

sprovođenje visoko higijenskih biosigurnosnih

i zdravstvenih mera, su tovljenici veoma kvalitetnog

mesa, bez prisustva pesticida, hormona, antibiotika i

bilo kakvih rezidua koje zadovoljavaju zahteve i najizbirljivijih

potrošača.

- Proizvodnja svinja i svinjskog mesa zauzima jedno

od vodećih mesta po vrednosti u poljoprivrednoj

proizvodnji Srbije. Naša misija je da kvalitetom svojih

proizvoda i usluga, primenom svetskih normi u

poslovanju, uvođenjem novih tehnoloških dostignuća

i stalnim unapređivanjem znanja, budemo oslonac

našim klijentima u njihovom poslovanju – ističe

Zoran Ilić i nastavlja: -Danas je teško zamisliti farmu

koja nema rezultate. One koje rade, rade punim

kapacitetom i postižu odlične rezultate, u korak su

sa najboljim farmi u Danskoj, Nemačkoj, Španiji, i

Tovilište jedan od objekata na Farmi svinja

po broju živorođene i broju zalučene

prasadi, kao i dužini tova. Naš problem

je što nemamo dovoljno svinja,

ali se nadamo da će se naći model

kako bi Srbija bila nezavisna od uvoznog

mesa, što je najvažniji cilj nas,

koji se bavimo svinjama u Srbiji.

Po ovom pitanju, gospodin Ilić

smatra da jedino sistemskim promenama

vezanim za stočarstvo možemo

ostvariti svetske rezultate, za šta

imamo znanje i potencijal:

- To podrazumeva da treba da

počnemo da cenimo svinjarstvo „od

početka“, da ga tretiramo kako ga

tretiraju Mađari, Nemci, Holanđani,

Danci. Treba da dovedemo u red

niz stvari koje se odnose na kvalitet,

odnosno kvantitet životinja od modifikovanja

Uprave za veterinu, načina

kontorle, izdavanja zdravstvenih

uverenja, do veterinara i rada na farmama,

jer ne možemo naći stručno

lice koje će ući u objekat i baviti se

svinjama. Ne možemo naći veterinara

za rad na farmi.

Pomoć države oko subvencionisanja

i kredita, subvencionisanja isporučenih

tovljenika na liniji klanja

i niz drugih mera koje bi se ticale pomoći

stočarstvu, po mišljenju našeg

sagovornika, imale bi pun smisao

da su srpski proizvođači nezavisni

Fabrika stočne hrane

od uvoza, koji je danas između 40

- 70% svinjskog mesa (nema preciznih

podataka).

Domaćim proizvođačima problem

predstavljaju i deklaracije mesa

iz uvoza kao domaćeg mesa mora

da se odvoji. To je važno jer srpski

proizvođači ne smeju, za razliku od

zapadnih zemalja, da koriste GMO

soju, do 30% jeftiniju, što dovodi u

neravnopravan položaj naše proizvođače:

- Sumnja se i da je meso koje

se uvozi sa zapada, od životnja koje

su konzumirale GMO sojinu sačmu,

a da mi nemamo načina kako da to

deklarišemo u maloprodaji. S druge

strane, mi kao farmeri smo hendikepirani

sa cenom. Država mora da

smisli način kako da nas, domaće

stočare stavi u ravnopravan položaj u

odnosu na kolege iz zapadne Evrope

- poručuje Zoran Ilić.

24

koraka, znanja, snage, ljubavi

Zoran Ilić

Paleta vina Vinarije Grumen

VINARIJA GRUMEN U PUNOJ

SNAZI

Vinarija „Grumen“ sa preduzećem

„Massagrar“ deli isti entuzijazam,

iste emocije, ali... Vino je vino, piće

za dušu.

„Grumen“ vinogradi površine 22

ha na 500mnv, sa puno znanja i pažnje,

podizani su od 2010/11. godine.

Devet godina kasnije, 2019. vinarija

„Grumen“ je definisala razvojni put

i izlazak „Grumen“ vina na tržište.

Ovaj brend zamišljen je kao „spoj

vrhunskog vinograda, enološkog

znanja i tehnologije poslednje generacije“

i ispunjava to uz posvećenost

partnera, Vladimira Trtića, koji je

preuzeo odgovornost za formiranje

i postavljanje vinograda, koristeći

sadni materijal iz Kooperative Rausedo

iz Italije, regiona Friuli. Grožđe

je nekoliko godina prodavano, da bi

se od 2019. proizvodilo vino. Danas

u punoj snazi, ovi vinogradi obezbeđuju

zdravo grožđe velikog potencijala

za proizvodnju vrhunskih vina.

Sortna vina: Grumen Chardonnay,

Grumen Sauvignon blanc, Grumen

Rhine Riesling, Chardonnay Selekcija,

Grumen beli (za razliku od drugih,

kupaža tri sorte), Rose, Merlot

i Petit Verdot rezultat su tima rešenog

da pokaže visoke domete vina sa

Fruške. Poslednje navedeno, po čemu

je vinarija poznata na tržištu Srbije,

produkt je autohtone sorte zapadnog

dela bordoške regije, ranije korišćen

kao začinska komponenta bordoških

kupaža. Ovde, kod nas, „Grumen“ je

napravio Petit Verdot sortno vino, jedinstveno

i sa pečatom Srema, kao i

njihovim ličnim.

Godišnja produkcija Grumen vina

od 35.000 boca, vrši se za sada u Vinariji

„Zvonko Bogdan“ na Paliću.

- Rad u vinogradu je nešto što je

daleko komplikovanije od bilo čega

drugog i zahteva znanje, vreme i

posvećenost. Počeli smo od zaljubljivanja

u vino. Iz ljubavi prema

onima koji su pre nas počeli da ga

stvaraju i oblikuju. Iz ljubavi prema

Italiji, Francuskoj i novom svetu, počeli

smo da uzgajamo vinovu lozu i

grožđe, a onda smo razumeli da to

grožđe treba da preraste u vino. I,

danas kada se osvrnem na naš rad,

zadovoljan sam postignutim. Problem

je što je naše tržište preplavljeno

uvoznim vinima, a zadovoljan što

je sve više onih koji daju podršku domaćim,

jer smatram da naša vina idu

u korak sa svim ozbiljnim zemljama

koje prave vino stotinama godina.

Sve je više potvrda da i mi možemo

da napravimo vino isto kao bilo ko

u Francuskoj i Italiji. Konkretno,

naši vinogradi se nalaze na odličnoj

lokaciji, osunačnim padinama, sa

visokim dnevnim i niskim noćnim

temperaturama. Imamo inženjere

koji kontrolišu vinograde, koristimo

više stučnjaka u različitim fazama

proizvodnje vina - objašnjava Zoran

Ilić, jedan od vlasnika.

Sledeći planiran korak biće izgranja

degustacione sale na placu

pripremljenom za izgradnju vinarije,

uz vinograd. Do tada, u sali distributera

Grumen vina - Kompanije

Supernova u Beogradu, koja se, između

ostalog, bavi distribucijom

vina, omogućava korišćenje sale gde

svi zainteresovani mogu da probaju

nešto novo, sveže i uzbudljivo, a sa

Fruške gore. Do kraja ove godine

očekuje se osposobljavanje sopstvenog

prostora, u kojem će se degustirati

vino sa pogledom na vinograd u

kojem je nastalo.

25

Nastavak trenda rasta turističkih

Zvanični podaci Republičkog zavoda

za statistiku pokazuju kako je u

Novom Sadu za prvih pet meseci

ove godine boravilo više od 88.000 turista,

koji su ostvarili blizu 226.000 noćenja

u ovom periodu. To je rast u odnosu

na prošlu, ujedno rekordnu godinu, za oko

18% u dolascima i 15.9% u noćenjima

turista. Najveći porast od gotovo 30% u

odnosu na isti period prošle godine zabeležen

je u dolascima stranih turista. Samo

u maju je zabeleženo više od 58.000 noćenja,

u čemu je udeo noćenja stranih turista

2/3, odnosno više od 40.000 ostvarenih

noćenja. Prosečna dužina boravka za prvih

pet meseci iznosi 2,5 dana kada govorimo

o ukupnom broju turista koji su došli, dok

je dužina boravka stranih turista blizu tri

dana.

Novi Sad jedan od omiljenih

gradova turistima

Prvi meseci ove godine protekli su u

duhu sajamske atmosfere, rođendana Grada

Novog Sada, dočeka prvog putničkog

broda u 2023. i konstruktivnih sastanaka u

zemlji i inostranstvu, tokom kojih je Turistička

organizacija Novog Sada predstavila

svoje ponudu i još jednom potvrdila status

Novog Sada kao jednog od omiljenih

gradova za turiste.

Ponuda grada predstavljena je na sajmovima

turizma u Štutgartu, Sofiji, Beogradu,

Ljubljani, Berlinu, Banja Luci, Beču,

Nišu, Zagrebu, Bijeljini i Lukavcu, kao

i na Danima mimoze u Herceg Novom.

Svakom tržištu, uz ponudu grada predstavljena

je i ponuda Fruške gore sa fokusom

na aktivnosti u prirodi, vinske puteve i

kulturno-istorijsko nasleđe. Kada je reč o

promociji projekta Novosadski vinski put

i vinarija koji su deo ovog značajnog turističkog

proizvoda, zainteresovana publika

se mogla mogla upoznati i degustirati

kvalitetna vina na događajima kao što su

„Wine Garden“ u Beogradu i „Interfest“ u

Novom Sadu.

Tokom ovog perioda predstavljena je i

digitalna mapa Novog Sad i Fruške gore

koja nakon prve faze izrade, sadrži blizu

600 tačaka najznačajnijih turističkih

atrakcija, vinarija, restorana, planinarskih

staza, javnog prevoza i drugo, sa navigacijama

do svakog odredišta. - Nastavićemo

sa popunjavanjem naše digitalne mape i

ubuduće. U drugoj fazi fokus će biti na dodavanju

novih kategorija sa najznačajnijim

lokacijama u Novom Sadu. Treća faza

podrazumevaće izradu mobilne aplikacije,

koja će pored digitalne mape sa atrakcijama

sadržati i kalendar sa manifestacijama,

kao i predloge za vikende u Novom Sadu.

Cilj nam je da kreiramo kvalitetan digitalni

vodič koji će doprineti boljoj turističkoj

informisanosti kako turista koji dolaze u

naš grad, tako i lokalnog stanovništva -

izjavio je direktor Turističke organizacije

Novi Sad

Inicijativa za formiranje Mreže turističkih gradova

Grada Novog Sada Branislav Knežević

prilikom prezentacije mape koja se može

pronaći na zvaničnom sajtu TONS-a:

https://mapa.novisad.travel/

Još veće približavanje grada

turistima

U saradnji sa Turističkom organizacijom

Srbije u prvih pola godine Novi Sad su posetili

turoperatori, predstavnici medija i

influenseri iz Kine, Grčke i Turske. Novi

Sad je kao destinacija kineskih turističkih

26

rezultata u Novom Sadu

Sa Interfesta 2023.

Leetnja atmosfera u Novom Sadu

Digitalna maps Fruške gore i Novog Sada

agencija pre pandemije uglavnom

bio deo programa balkanskih

tura, sa ili bez noćenja.

Interesovanje kineskih turista

je raslo iz godine u godinu što

potvrđuje i zvanična statistika.

Tako je 2019. godine broj dolazaka

turista iz Kine u Novi

Sad iznosio 10.265, a broj noćenja

16.467 čime su bili pozicionirani

na visokom četvrtom

mestu u oba slučaja. Pored

ovih zemalja, u poseti našem

gradu su bili i turoperatori iz

Zagreba i Slavonskog broda

kojima je, takođe, predstavljena

turistička ponuda Novog

Sada i okoline.

Povodom Dana grada koji

se svake godine održava 1. februara,

Turistička organizacija

Grada Novog Sada je zajedno

sa novosadskim ustanovama

kulture inicirala i organizovala

4. i 5. februara „Dane otvorenih

vrata“, kako bi građanima

Novog Sada omogućila

da kroz čitav niz besplatnih

događaja budu deo proslave.

Angažovanjem vodiča

iz Udruženja vodiča Novog

Sada, TONS je obezbedio 12

besplatnih pešačkih tura obilazaka

grada i Petrovaradinske

tvrđave. Prema preliminarnim

izveštajima dobijenim od ustanova

kulture, u tim programima

učestvovalo je oko 7.000

ljudi, a još 4.000 dece dobilo

je slikovnice „Grad golubjeg

srca“, koje TONS 1. februara

svake godine poklanja osnovcima.

Poslednjeg dana maja u

radnoj poseti gradu Novom

Sadu i Turističkoj organizaciji

Grada Novog Sada bili su

direktorka Turističke organizacije

Srbije Marija Labović

i direktor Кongresnog biroa

Turističke organizacije Srbije

Dušan Borovčanin. Jedna od

tema razgovora bila je i razvoj

kongresnog turizma u Novom

Sadu, s obzirom na to da je

Turistička organizacija Grada

Novog Sada u budućoj Strategiji

održivog razvoja Grada

Novog Sada, definisala meru

koja se tiče razvoja kongresnog

turizma. Na tom putu podrška

Turističke organizacije

Srbije nam je veoma značajna

i ogleda se u razvoju Novog

Sada kao kongresne destinacije.

Turistička organizacija Grada

Novog Sada je tokom ovog

perioda inicirala i organizovala

sastanak sa predstavnicima

gradova i turističkih organizacija

iz Beograda, Budve,

Herceg Novog, Banja Luke

i Tuzle, grada Skoplja, kao i

sa kolegama iz Turističke organizacije

Srbije. Povod je

bila inicijativa za formiranje

Mreže turističkih gradova. Vizija

saradnje ogleda se u razmeni

iskustava, znanja i ideja

na polju razvoja i promocije

turizma destinacija, u prepoznavanju

određenih problema

i njihovom što efikasnijem

rešavanju. Promocija Novog

Sada će se razvijati u pravcu

što većeg približavanja potencijalnim

turistima, tako što će

se, pored nastupa na sajmovima

turizma i kampanje putem

elektronskih i drugih medija,

destinaciju predstaviti na najvećim

regionalnim manifestacijama

i festivalima, koji

generišu najviše posetilaca.

Dugoročno, u planu je širenje

mreže i povezivanje sa svim

vodećim turističkim organizacijama

Zapadnog Balkana.

Dinamični početak godine

proširio je naš krug poznanstava,

otvorio nove vidike i

stvorio ideje koje obećavaju

uspešnu realizaciju tokom narednih

meseci, odnosno letnje,

jesenje i zimske sezone u kojima

Novi Sad diše u ritmu želja

i potreba turista.

Fotografije: Aleksandar

Milutinović

27

Zlatibor - samo

Vladimir Živanović u intervjuu za Nacionalnu televiziju

Grčke

Perjanica srpskog turizma i destinacija koja služi za primer

kako privući i zadržati gosta, je Zlatibor. Više je

razloga za to. Jedan je bogato iskustvo, kaljeno unazad

130 godina, tačnije od boravka kralja Aleksandra Obrenovića,

od kada se beleži zvaničan početak turizma na „zlatnoj

planini“. Drugi, možda ključni, da su ovdašnji stanovnici

razumeli da sve blagodeti prirode, sam položaj i mogućnosti

koje mogu da se iskoriste privedu nameni i preobraze u turistički

proizvod, i da sve ono što prati razvoj turizma, uradi

pod motom: „Samo najbolje je dobro. I smeštaj, i hrana, i

zabava, i korisno provedeno slobodno vreme i sportske aktivnosti

i atrakcije za decu...“

Izvrsnost destinacije Zlatibor

Vladimir Živanović, direktor Turističke organizacije Zlatibor,

podrobnije otkriva mehanizme rada turističkih radnika

Zlatibora, koje su dovele do turističkog „blagostanja“ ove

destinacije, koju godišnje poseti pola milion turista i ostvari

1.400.000 noćenja.

- Opština Čajetina je druga opština po veličini u Srbiji i

poslednjih godina, njeno rukovodstvo je posvećeno opštem

razvoju svih naselja centralnog dela planine, koje obuhvata.

Do svakog sela vodi asfaltni put koji se redovno održava,

urađeno je preko 80% vodovodne i kanalizacione mreže,

dovedena struja do svakog domaćinstva. Najveća baza investicionih

ulaganja koncentrisana je u turističkom delu Zlatibora,

koji raspolaže sa 50.000 ležajeva, ostvaruje turistički

promet od 350 - 500.000 posetilaca i 1.400.000 noćenja.

Turistički promet u ovom planinskom turističkom centru iz

sezone u sezonu raste i sve aktivnosti koji se na destinaciji

dešavaju proizvod su vizije upravljača, ljudi koji žive u ovoj

opštini i dugo godina su na rukovodećim pozicijama, sa planom

i strategijom kako treba Zlatibor da izgleda za 10 godina

- kaže Vladimir Živanović, i sam ponikao sa ovog prostora

i znanjem svih prednosti i nedostataka (ne prirodnih, jer

ih nema), sa aktivnom učešćem u njihovom prevazilaženju.

Izvrsnost destinacije Zlatibor čine i njeni sadržaji. Turista

koji dođe u ovaj turistički centar svakog dana na raspolaga-

nju ima deset organizovanih jednodnevnih

izleta, nekoliko višednevnih

u nadležnosti tri turističke

agencije, koje se isključivo bave

organizacijom izleta u regiji, prodajom

destinacije, odnosno hotelskih

kapaciteta i apartmanskih

naselja.

Lane je puštena u rad multimedijalna

fontana sa savremenim

zvučnim, svetlosnim i laserskim

efektima, godinu dana pre toga

„Gold gondola“, najduža panoramska

žičara na svetu, koja je

doživela svoju punu afirmaciju.

Panorama za razglednicu

Sve se radi po detaljnim i

regulacionim urbanističkim

planovima

I tu se ne staje. Vizija, planovi

razvoja za narednih deset godina

nisu nepoznanica, već jasno

određeni ciljevi kojima stremi čitava

turistička privreda Zlatibora.

Jedan od bazičnih ciljeva je da se

dostigne broj od milion turista i

nekoliko miliona noćenja.

Kako? Daljim investicijama

u izgranju ugostiteljskih, hoteliskih

kapaciteta, sportskih i rekreativnih

terena, unapređenjem

infrastrukture. A to je konkretno

izgradnja drugog kraka „Gold

Gondole“ do Ribničkog jezera,

budućeg golf centra i „Zlatnog

grada“ sa rezidencijalnim vilama,

heliodromom, medicinskom

službom, pristupnim putevima

i drugim sadržaji potrebnim za

jednu novu klijentelu. Takođe,

podizanje autodroma za auto i

moto trke, koji će privući publiku

posebnih interesovanja iz celog

sveta.

- Na popisu stanovništva iz

2011., u naselju Zlatobor živelo je

2.821 stanovnika, koji obezbeđuju

prijatan boravak bezmalo 200

puta većem broju gostiju. I stalno

se gradi, sređuje, sve iz budžeta

Opštine Čajetina. Na taj način povezali

smo turistički centar Zlatibora

sa najvišem vrhom opštine -

SKI centrom Tornik; vrh Čigota,

jedan od simbola Zlatibora, biće

stavljen u funkciju adrenalinskih

sportova, planinarenja, šetnji;

napravili smo preko 400 metara

28

najbolje je dobro

Zlatibor magnet za investitore

Multifunkcionalna fontana novi biser Zlatibora

Gold gondola

pešačka staza kroz Stopića pećinu, koju

godišnje poseti 120.000 postetilaca; grade

se i pešačke zone i biciklističke staze,

te kompleks od 20 otvorenih i zatvorenih

fudbalskih terena, sa prirodnom i veštačkom

podlogom, koja se greje i pratećim

infrastrukturnim objektima, u skladu sa

standardima UEFA. U planu je i izgradnja

jednog većeg zatvorenog sportskog terena

za utakmice evropskog ranga - saopštio je

direktor, dodajući da se izgradnjom kapaciteta

okrenutim stranim gostima žele privući

turisti koji su u ovaj planinski centar

dolazili u ograničenom broju.

Po rečima gospodina Živanovića, to

nikako ne znači da će Zlatibor biti manje

prisutan u domaćem turizmu, i da će

zanemariti domaćeg gosta. Da je domaći

gost najvažniji, govori i ponuda od preko

50 ugostiteljskih objekata za smeštaj gostiju

u sistemu vaučera, za koje je u prethodnim

godinama bilo najviše interesovanja

i pokazalo da je i među penzionerima

„zlatna planina“ najpoželjnija turistička

destinacija.

- Naša glavna baza turista je bila i ostala

domaći gost i sve promotivne aktivnosti

TO Zlatibora mahom su usmerene na naše

tržište i želimo da ga ispoštujemo. Uticali

smo na okolnosti na koje smo mogli da

utičemo. Mnogima se ne sviđa sve što se

na Zlatiboru gradi. Ali, moram da konstatujem

da se sve radi po detaljnim i regulacionim

urbanističkim planovima u skladu

sa važećim prostornim planovima Republike

Srbije i Opštine Čajetina, u zonama

u kojima je to dozvoljeno. Broj investitora

koji žele da ulažu u turistički Zlatibor je

veliki. Oni podižu zgrade, manje hotele,

koji očigledno privlače turiste, jer se isti

vrlo dobro prodaju - zaključio je Vladimir

Živanović.

29

Studenti PMF-a Sa Srbijom na TI

Tatjana Milosavljević, u funkciji organizatora

Mini sajma „Sa Srbijom na TI

- upoznajte prirodne lepote Srbije“, održanog

27.05.2023. na Prirodno-matematičkom

fakultetu Univerziteta Novi Sad,

ispred Udruženja studenata turizma i ugostiteljstva

„Pavle Tomić”, o događaju kaže:

- Nakon par godina pauze opet smo bili

na Departmanu GTH, mestu susreta studenata

koji imaju potrebu, čak misiju, da iz

ljubavi prema svojoj zemlji predstave kraj

za koji su poreklom, rođenjem vezani, koji

najbolje poznaju. Ovde su bili uključeni

studenti Departmana GTH sa svih godina,

uz podršku Udruženja mladih „Sa Srbijom

na TI“, inicijatorom ovog događaja iz

2018-te, i Novosadskog volonterskog servisa.

Zvanično smo registrovani u novembru

2022., sa ciljem da okupimo studente

turizma, ugostiteljstva, lovnog turizma, da

se edukuju i druže. Svakog utorka na Departmanu

održavamo naučno-popularna

predavanja koja okupljaju zainteresovane

iz ovih oblasti, agencija, hotela, bivše studente

koji pričaju iskustva sa studiranja,

rada u struci i slično. Sledeće godine se

nadamo da ćemo uspeti da obezbedimo

prostor na otvorenom, napraviti nešto raznovrsniji

program i realizovati neke naše

namere uključivanjem udruženja žena nečeg

tradicionalnog. Takođe, planiramo putovanja

po Srbiji.

Jelena Marjanović, student završne

godine hotelijerstva na DGTH PMF-a,

pokrenula je tokom studija instagram profil

„Ruža otkriva“, sa željom da mladima

predstavi mogućnosti koje im se pružaju

tokom studiranja. pružajući im korisne informacije.

- Moja ideja je da ih pozovem na ovakve

događaje i ličnim primerom ih podstaknem

da se angažuju i tokom studiranja

volontiraju i koriste benefite koje im takav

način razmišljanja donosi - objašnjava

Jelena, koja je na prvoj godini PMF-a na

Mini sajmu „Sa Srbijom na TI“ nastupila

kao volonter, iz želje da upozna starije kolege

i nešto nauči, samostalno se prijavivši

na događaj. Četiri godine kasnije našla se

sa druge strane i sa mesta predavača prenele

je svoje znanje, utiske i emocije o kraju

koji najbolje poznaje - Užicu. Tvrdi da

studenti imaju mogućnosti da putuju i veće

nego ranije i samo treba da se obaveste na

koji način da to i ostvare. Jer putovanja

pokreću, donose ideje, vizije budućnosti,

posebno studentima sa DGTH.

Jelena Stanković, predsednik Udruženja

mladih „Sa Srbijom na TI“, kaže da je

plan bio da svoje ideje i misiju usmerenu

na upoznavanje naše divne Srbije i njenih

lepota putem ličnih iskustava mladih,

uglavnom studenata PMF-a, prenesu na

studente, prezentere, volontere i buduće

turističke poslenike, što je ove godine i

učinjeno.

Udruženje je aktivno na FB i Instagramu

sa pričama i slikama iz svih krajeva

Srbije. Kratka predstavljanja na temu istorije,

geografije, kulture, književnosti i dr.,

se još uvek mogu pročitati na društvenim

mrežama. Trenutna stanka u organizaciji

putovanja nadoknađuje se putem virtualnih

tematskih šetnji. Udruženje je konkurisalo

na neke projekte, ali su još uvek bez

novčane podrške. DGTH ih na neki način

uvek pomaže, da li novčano, prostorno ili

u ljudstvu.

Isidora Zorić, student na master akademskim

studijama Upravljanje kulturnim

turizmom i kulturnim nasleđem, PMF-a,

više od godinu dana stoji iza instagram

profila „Zanimljiva Srbija“, na Konferenciji

u okviru Mini sajma „Sa Srbijom na

TI“, inspirativno je govorila o zanimljivim

pričama sa Tare, o njenim znamenostima, i

šta sve treba posetiti da bi se sklopila slika

i doživela planina na pravi način, koju je

prvi put posetila kao učenik osnovne škole,

u međuvremenu tamo boravila više puta i

ove godine će ponovo. Ova promoterka

prelepih pejzaža sa Tare, tvrdi takođe da

niko ko dođe na Taru neće ostati gladan.

NR Javor, NK „Jeremičak“, restoran hotela

„Omorika“ i mnogi drugi u ponudi imaju

jela koja se moraju probati, kao npr: teletina

ispod sača, domaće pite, kajmak, sir,

roštilj, riba pastrmka i obavezna komplet

tarska lepinja. Tara je podjednako lepa, i

pruža isti užitak i leti i zimi. Medveda, koji

su prisutni na Tari, ne treba se plašiti jer

je čula da ne prilaze ljudima. A Pančićeve

omorike, izdvojene u tzv. rezervatima prirode,

obavezno treba zagrliti. Taru je lepo

obići i sa profi vodičem, ali i samostalno.

Na ovaj drugi način može se videti i nešto

što se ne nalazi u prospektima.

30

Dan PMF-a: Učinimo ovaj svet

boljim mestom za život

Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet

u Novom Sadu, obrazovna i naučna

ustanova na kojoj se stiču znanja i obavljaju

naučna-istraživanja iz fundamentalnih

nauka, 20. maja obležio je 54 godine od osnivanja.

Svečanosti povodom obeležavanja godišnjice,

ove godine u senci nemilih dešavanja,

prisustvovala je dr Milica Pavkov Hrvojević,

dekan fakulteta, čije je obraćanje, uvek usmereno

na postignuća i planove, ovoga puta bio

apel na zajedničko stvaranje boljeg i sigurnijeg

sveta.

Ističući vitalnost ove institucije koja se početkom

svake školske godine podmlađuje

novim generacijama studenata, kojima „na

izmaku tinejdžerskih dana a na pragu zrelosti

otvorimo vrata akademskog sveta“, to smatra

realnom šansom u pravcu promena na bolje.

- Radimo sa mladim ljudima, njihovom pameću,

entuzijazmom, njihovim strahovima i

nadanjima, gradimo njihovu budućnost, a time

i budućnost celog društva. I upravo sa ovog

mesta, danas, želela bih da poručim, u senci

tragičnih događanja koja su potresla celo

društvo, ali i svakog od nas pojedinačno, da

je ovo tragedija pred kojom smo mogli samo

da zanemimo, ali posle koje ne treba da ćutimo.

Kada ovaj kolektivni talas traume prođe i

kada nađemo načina da živimo s njom, treba

da preispitamo sopstvenu odgovornost u svojoj

porodici, ulici, društvu, našem društvu. Svako

od nas treba da se zapita da li smo isuviše dugo

ćutali, ostali nemi kada je trebalo da se vikne

„Ne može više ovako!“ I da li smo učinili dovoljno

ili smo samo odmahivali rukom i mislili

da će neko da preuzme našu dužnost roditelja,

profesora, građanki i građana? Kao neizrecivo

teška lekcija, odgovor se nametnuo sam: Neće

to niko uraditi umesto nas!!! I zbog toga vas

sve zajedno pozivam da razmislimo, šta bismo

mogli da uradimo svakoga dana i učinimo ovaj

svet boljim mestom za život.

Mi, profesori, često opterećeni ne tako idiličnom

svakodnevnicom, moramo da nađemo

entuzijazma za rad sa mladim ljudima jer zbog

toga ova kuća postoji. Ti mladi ljudi su drugačiji

od nas, rasli u sasvim drugačijim okolnostima.

U poslednjih 30 godina svet se mnogo

izmenio, ubrzao, broj informacija se multiplikovao

više nego tokom cele prethodne istorije

čovečanstva. To je uslovilo da se promeni

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojevć sa

nagrađenim studentima

način komunikacije, obrasci ponašanja,

percepcija stvarnosti. Ali mi svi zajedno

treba to da razumemo, da se tome prilagodimo

i da radimo ono što najbolje

znamo, da podučavamo mlade nauci, ali

jednako i plemenitosti, posvećenosti i

idejama većim od nas pojedinačno.

Ti mladi ljudi treba da znaju da su

nam važni. Oni su ti koji će ispravljati

teške greške prethodnih generacija, i

to je prirodno, tako treba i da bude. Mi

smo tu da im pomognemo a oni su tu

da nam dokazuju da imaju kapacitet da

učine ovo društvo boljim i da nam svaki

dan, kao što to i čine, priređuju radosti

zbog fantastičnih uspeha koje postižu.

Danas ćemo se podsetiti tih uspeha,

sumirati sve rezultate postignute tokom

prethodne godine da bismo mogli, uprkos

okolnostima, hrabno i entuzijastično

da nastavimo dalje - zaključila je dr

Milica Pavkov Hrvojević. Evo imena

nagrađenih, kao i detalja o njima: Najbolji

studenti 2021-2022: Teodora Ćato

DH, Teodora Despotovski DH, Marko

Radić DH, Luna Račić DBE, Nikola

Arsić DBE, Mina Janković DH, Mihailo

Milenković DMI, Dejan Gjer DMI.

Inače, Mina Janković je student generacije

u oblasti prirodno-matematičkih

nauka, a Dejan Gjer je bio u konkurenciji

za najboljeg studenta Univerziteta u

Novom Sadu.

Najbolji profesori i saradnici po

procenama studenata za školsku 2021-

2022:

DBE prof. dr Vera Županec, saradnik

Milica Ranković; DF prof. dr Ivana

Bogdanović, saradnik Elvira Đurđić;

Najbolji mladi naučnik

dr Danijela Arsenov

Najbolje ocenjeni profesori od strane

studenata

Prof. dr Snežani Maletić nagrada za

najveći finansijski doprinos

DGT prof. dr Smiljana Đukičin Vučković,

saradnik Jelena Milanković Jovanov;

DH prof. dr Jelena Beljin, saradnik

Jelena Kesić; DMI prof. dr Marko Savić,

saradnik Nemanja Milošević.

Nagrada za izuzetne rezultate u oblasti

nauke i istraživačkog rada, tj. najboljeg

mladog naučnika PMF-a, pripala

je Danijeli Arsenov sa Departmana za

biologiju i ekologiju.

Najveći finansijski doprinos ostvaren

u međunarodnoj saradnji imala je

Snežana Maletić sa Departmana za hemiju,

biohemiju i zaštitu životne sredine

za projekat „Twinsubdyn“.

31

FIMEK nastavlja da nagrađuje

znanje

Na Fakultetu za ekonomiju

i inženjerski menadžment

u Novom Sadu od 08. do

19.5.20123., održano je takmičenja

za sve maturante iz Vojvodine

„FIMEK nagrađuje znanje“. Od

prijavljenih 30 škola iz 16 gradova

Vojvodine koje su se takmičile

u kvalifikacijama, svojim znanjem

izdvojilo se šest polufinalista, a

izvanrednim znanjem u finale se

plasiralo tri škole: Gimnazija i

ekonomska škola ,,Jovan Jovanović

Zmaj’’ iz Odžaka, Gimnazija

„Isidora Sekulić“ iz Novog Sada i

Gimnazija „Borislav Petrov Braca“

iz Vršca. Najbolje se pokazala

i odnela pobedu u finalu Gimnazija

„Borislav Petrov Braca“ iz Vršca.

Takmičenje „FIMEK nagrađuje

znanje“ tradicionalno zamišljeno

je kao afirmacija razmene znanja,

dobrog druženja, povezivanja srednjih

škola, kao i gradova iz kojih

maturanti dolaze. Koncept takmičenja

je zamišljen na način da naši

maturanti kroz zabavu, jačaju kako

takmičarski, tako i timski duh, ali i

sposobnosti kao što su kreativnost,

inovativnost, kritički stav i inicijativnost.

Misija FIMEK-a je bila da

maturanti kao budući akademski

građani, pokažu svoje znanje i pre

nego što dobiju indekse i da za to

budu nagrađeni. Iz tog razloga nijedna

škola koja se plasirala u finale

nije otišla praznih ruku, tj. svi

finalisti su bili nagrađeni za pokazano

znanje.

Finaliste i njihove navijače pozdravio

je prof. dr Marko Carić,

dekan Fakulteta za ekonomiju i

inženjerski menadžment, koji im

je poželeo puno uspeha kako u takmičenju

tako i njihovom daljem

obrazovanju i izrazio zadovoljstvo

što je izuzetan broj srednjih škola

u Vojvodini prepoznao pozitivan

koncept takmičenja u organizaciji

FIMEK-a. Prisutnima se obratio i

prof. dr Milan Počuča, dekan Pravnog

fakulteta za privredu i pravo-

Prof. dr Marko Carić (desno) i prof. dr Milan Počuča

sa pobedničkom ekipom

Tamara Krstić (desno) uručila je laptop pobedničkoj

školi takmičenja na Facebook mreži

suđe u Novom Sadu, koji je istakao da su maturanti

pokazali izuzetno znanje i poželeo im sreću u finalu.

Regularnost takmičenja, pratio je žiri u čijem sastavu

su bili: prof. dr Marko Carić, prof. dr Milan Počuča i

Duška Babić, preduzetnica, koja je takmičarima zadala

preduzetnički problem.

Nagrade su koncipirane tako da se nagradi znanje i

budućim studentima pruži motiv za dalje obrazovanje.

Stoga su, pobednici, maturanti Gimnazije ,,Borislav Petrov

Braca“ iz Vršca dobili putovanje u neku od evropskih

prestonica, po njihovom izboru, kao i stipendiju

za sve četiri godine studija na Fakultetu za ekonomiju

i inženjerski menadžment, odnosno Pravnom fakultetu

za privredu i pravosuđe, takođe po izboru pobedničke

ekipe, spa u hotelu Sheraton u Novom Sadu za 3 osobe,

ručak za tim u restoranu Barik. Drugoplasirana ekipa,

maturanti Gimnazije i ekonomske škole ,,Jovan Jovanović

Zmaj’’ iz Odžaka, pored delimične stipendije u

iznosu od 50% na FIMEK-u ili Pravnom fakultetu za

privredu i pravosuđe, dobili su vikend u hotelu „Ra-

monda“ na Rtnju i ručak u restoranu

Dvor za takmičare. Treća nagrada,

delimična stipendija u iznosu

od 30% za prvu godinu studija na

FIMEK-u ili Pravnom fakultetu za

privredu i pravosuđe, vikend u hotelu

„Palisad“ na Zlatiboru i ručak

u restoranu Sokače za takmičare,

otišla je u ruke maturantima Gimnazije

„Isidora Sekulić“ iz Novog

Sada.

Maturanti su se tokom takmičenja

nadmetali u oblastima opšte

kulture i informisanosti, a svaka

škola je učestvovala sa svoja tri

izabrana učenika. U polufinalu

maturanti su pored pitanja iz opšte

kulture i informisanosti, pogađanja

poznate ličnosti, imali zadatak

sa reše zagonetke u Ecape room-u

Void. U finalu su maturanti dobili

dodatni zadatak, u kojem su trebali

da pokažu svoje preduzetničke

veštine i kompetencije rešavanjem

poslovnog problema, koji im zadala

Dušanka Babić, preduzetnica.

Kroz nagradnu igru na Facebook

mreži organizovanu za sve škole

koje su učestvovale u kvalifikacijama

takmičenja obezbeđena je

specijalna nagrada, laptop za školu

koji je otišao u ruke Gimnazije

„Isidora Sekulić“ iz Novog Sada.

Tamara Krstić, direktorka marketinga

uručila je nagradu profesorici

Ljiljani Nikolić koja je bila mentor

gimnazijalcima ove škole.

Pored nagradne igre koja se odnosila

na lajkove grupne fotografije

svake škole, organizovano je i takmičenje

za najkreativniji reels na

temu „Neverbalne komunikacije“,

a na osnovu predavanja koje su tokom

kvalifikacija održali prof. dr

Maja Ćirić, prodekanka za akreditaciju

na FIMEK-u, prof. dr Dragan

Ilić i doc. dr Tijana Đurković Marić.

Specijalna nagrada za najkreativniji

reels na temu „Neverbalne

komunikacije“ osvojila je Gimnazija

i stručna škola „Nikola Tesla“

iz Apatina.

32

Evropske vrednosti Republike

Srbije

Na Univerzitetu Privredna

akademija u Novom Sadu

22.5.2023. godine održan

je Okrugli sto: „Evropske vrednosti

i proces pristupanja Republike

Srbije Evropskoj uniji“ u amfiteatru

Pravnog fakulteta za privredu

i pravosuđe. Prezentovana

je monografska studija „Primena

evropskih vrednosti u politikama

Republike Srbije“, autora prof. dr

Vladimira Medovića, prof. dr Marijane

Mladenov i prof. dr Jelene

Vape Tankosić. U monografskoj

studiji su sadržani rezultati istraživanja

Evropske vrednosti i proces

pristupanja EU, sprovedenog u

periodu od 2020. do 2023. u okviru

Žan Mone Modula: Primena

evropskih vrednosti u politikama

država kandidata.

Ministarka za evropske integracije

Vlade Republike Srbije, Tanja

Miščević, koja je prisustvovala

skupu, rekla je da Evropa nije nešto

što je udaljeno:

- To je velika promena kada je

reč o usvajanju zakona. Ali je

mnogo više u našem razumevanju

da postoji obaveza dobrog

sprovođenja tih zakona koji nama

omogućavaju jedan, ne samo ekonomski

napredak, kao što smo pokazali,

već i napredak u vladavini

prava. Evropa nisu samo ideali,

vrednosti, te vrednosti mi delimo i

tradicionalno smo njihov deo. Ono

što pokušavamo, jeste da pratimo

korak u oblastima kao što je zaštita

životne sredine, gde je i potencijal

i trošak jako velik. Taj korak uvek

se odnosi i na reformu pravosuđa,

koji je stalni i trajni proces. Ne postoji

kraj reforme pravosuđa, jer se

stvari menjaju u momentima dok

mi govorimo. Priča o evropskim

vrednostima mora postati stalna

kod nas jer bez dijaloga ne možemo

doći do najboljih rešenja za sve

nas u Srbiji.

Prof. dr Marijana Carić, predsednica

Saveta Univerziteta Privredna

akademija rekla je da ta visokoškolska

ustanova ima sve više međunarodnih

projekata finansiranih

od EU. Smatra da pravila koja mi

sada primenjujemo i proučavamo

ovde, važe za zemlje kandidate.

Prof. dr Dragan Soleša, rektor

Univerzitet Privredna akademija,

naglasio je da je Univerzitet Privredna

akademija već tri puta dobio

čuveni Žan Mone Modul. Podsetio

je da je u konkurenciji od

preko hiljadu univerziteta iz celog

sveta, koji su učestvovali u Žan

Moneu, 240 dobilo projekat, kao

i da je Univerzitet rangiran na 32

mestu. To govori da ovde stanuje

kvalitet.

Prof. dr Milan Počuča, prorektor

za nauku i dekan Pravnog fakulteta

za privredu i pravosuđe pozdravio

je sve ispred naučnog dela akademske

zajednice Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu.

Profeseor je uveren da put u EU sa

svim izazovima koji su pred nama,

dobrim delom zavisi od nas, ali i

da se evidentno deo rešenja bazira

na saradnji u okviru nauke, te da

je izvesno je da će upravo naučna

saradnja otvoriti za neka zatvorena

ili poluzatvorena vrata na koja

kucamo. Čvrsto veruje u naučnu

zajednicu Republike Srbije, njezin

potencijal, znanje i kompetativnost

u okviru Evropskog naučnog kruga.

Prof. dr Vladimir Medović,

rukovodilac projekta i vanredni

profesor na Pravnom fakultetu za

privredu i pravosuđe, podsetio je

da je smisao programa da mladi na

kraju studija dobiju potrebno znanje

koje će im omogućiti da ostvare

uspešne profesionalne karijere.

Cilj ovih modula je da približi

studentima proces evropskih integracija.

Šta se dešava u EU, koje

su mogućnosti, na kraju krajeva i

zapošljavanja? Kako da dođu do

Evrope, šta ona može da učini za

nas? Sve to podiže kvalitet sveukupnom

procesu obrazovanja koji

postoji.

Obraćanje prof. dr Tanje Miščević, ministarke

za EU integracije

Razmenu mišljenja i iskustava među učesnicima

okruglog stola

Prof. dr Jelena Vapa Tankosić u okviru okruglog stola

predstavila je rezultate istraživanja sprovedenog među

sudijama Apelacionog suda u Novom Sadu, koje je imalo

za cilj utvrđivanje stepena poznavanja međunarodnih

obaveza Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine,

zatim osposobljenost sudija da pravilno tumače i

primenjuju međunarodne sporazume iz oblasti zaštite

životne sredine i borbe protiv klimatskih promena, kao

i preporuke u kontekstu rešavanja nedostataka u pogledu

osposobljenosti sudija da primenjuju predmetne

propise.

Prof. dr Marijana Mladenov je istakla da se značaj

Žan Mone modula ogleda u činjenici da je u pitanju

vrsta međunarodnog projekta koji podrazumeva kako

nastavne aktivnosti, tako i naučnoistraživački rad, te

da je upravo i okvir sprovedenog naučnog istraživanja

opredeljen prethodno realizovanim nastavim procesom.

Istakla je relevantnost međunarodnih ugovora koji su

predstavljali predmet istraživanja u kontekstu pristupanja

EU, kao i preporuke u pogledu uočenih izazova.

Nakon izlaganja učesnika okruglog stola usledila su pitanja

publike i diskusija.

33

Dve decenije Turističke

organizacije Vojvodine

Ova, 2023. godina prolazi

u znaku obeležavanja

dve decenije od

osnivanja Turističke organizacije

Vojvodine (TOV), iako će

svečanost tim povodom, zajedno

sa Garancijskim fondom,

biti organizovana u oktobru, na

kojoj će se sumirati sve što je

do sada urađeno.

Od početka novog milenijuma,

turizam Vojvodine prešao

je razvojni put od turističke

destinacije u nagoveštaju, do

destinacije sa raznovrsnom

ponudom, atrakcijama i jedinstvenim

iskustvom.

- Još uvek postoje manje afirmisani

delovi, ne u smislu manje

dobre promocije, jer 38 lokalnih

turističkih organizacija

dobro i čestito rade svoj posao,

u skladu sa mogućnostima, već

nedostatka smeštajnih kapaciteta,

na čemu ćemo intenzivno

raditi. U godini jubileja, nastavićemo

rad na razvoju ruralnih

domaćinstava, započet 2016.,

kao i finansijske analize vinarija,

salaša, čardi, i drugih autentičnih

objekata, u sklopu „Priručnika

za ruralni turizam“,

namenjen onima koji započinju

svoj biznis u seoskom ili ruralnom

turizmu, i onima koji žele

da unaprede svoje poslovanje,

ugoste turiste na imanju i na

taj način promovišu bogato

nasleđe Vojvodine - istakla je

dr Nataša Pavlović, direktor

TO Vojvodine, dodavši da je

TOV 2017., publici ponudio

insertere - programe turističkih

putovanja po Vojvodini u aranžmanu

receptivnih turističkih

agencija. Nastupi TOV na dalekim

tržištima, posebno Kine

i UAE (Dubai), potvrdili su njihovu

vitalnost i dolazak turista

iz ovih zemalja.

Jedna od najuspešniih promocije

Vojvodine minulih

34

Nataša Pavlović

godina, bila je manifestacija

„Dani Vojvodine“, koja je

nastupima na sajmovima, u

zemlji i regionu i na dalekim

tržištima, pokazala da su turisti

zainteresovani da upoznaju

ovaj kraj, tradiciju, manifestacije.

EXIT, naš najveći festival,

pokazao je da su nakon nemačkih

i turista iz Skandinavije,

turisti iz regiona najbrojniji i

najzainteresovaniji za dolazak

u Vojvodinu..

U sklopu obeležavanja

jubileja, TOV je sa lokalnim

TO, na instagram

stranici vojvodina.travel,

od 03. marta do kraja avgusta,

za sve pratioce kreirao

nagradnu igru, da se

pratioci zabave i da, zahvaljujući,

osmišljenim vikend

boravcima – kao nagradu,

saznaju mnogo više

od onoga što su mogli i da

zamisle o Vojvodini.

Sa Dana Vojvodine u Temišvaru

- Što smo stariji to smo bolji,

kao i vino, koje promovišemo

Fruškogorskom vinskom šetnjom

„Walk&Wine 2023“koju

smo najavili prošle, a koju

ćemo organizovati 27. avgusta

u Irigu ove godine, dužine

sedam kilometara i obilazak

nekoliko vinarija, trebala bi da

otvori vrata drugim vinskim

rejonima i organizaciji „šetnji“

po fruškogorskom modelu.

Prvo na listi je Vršačko vinogorje,

drugačije i isto toliko

izazovno - objašnjava dr Pavlović.

TO Vojvodine je i suorganizator

sportsko-rekreativne

manifestacije Tour de Fruška

namenjene ljubiteljima prirode,

zdravog života, biciklizma i

sporta uopšte, koja se najavljuje

u septembru.

TOV je sa 7 realizovanih

i implementiranih projekata

prekogranične saradnje vodeća

TO u Srbiji, jedini Lead Partner

na projektu unapređenja

promotivnih i brojnih drugih

aktivnosti. U toku je projekat

podele grantova od 3.000 evra

za razvoj mikro, malih i srednjih

preduzeća Zapadnobačkog

okruga. Takođe i rad na projektima

unapređenja opštine Irig i

vinskog rejona i vinarija sa tog

područja. Saradnja TO Vojvodine

i Udruženja proizvođača

grožđa i vina sa oznakom

geografskog porekla „Srem

- Fruška gora“, drugu godinu

za redom upriličila je festival

„Grašca“, kako bi se skrenula

pažnja javnosti na ogromne potencijale

ove, najrasprostranjenije

sorte u našim vinogradima

i duboko ukorenjene u vinarsku

tradiciju Fruške gore.

Jednim od najvećih uspeha

TO Vojvodine, dr Nataša Pavlović

smatra rad Infocentra

TOV, mesta okupljanja turističkih

radnika i privrednika,

njihovih promocija, deljenja i

širenja novih proizvoda u službi

turističke privrede.

- Sve što radimo u skladu

je sa savremenim konceptom

makeringa koji podrazumeva

relacije, interakcije i mreže,

usmjerena poslovna strategija

na ostvarivanje totalnog zadovoljstva

klijenta kroz saradnju

sa svim subjektima, preduzećima,

TA, medijima, malim

proizvođačima - brendom neke

destinacije, čime smo uspeli da

pokažemo šta sve Vojvodina

ima da ponudi – zaključila je

dr Nataša Pavlović, koja uspeh

rada u oblasti turizma vidi u

malobrojnom ali odabranom

timu vrednih ljudi u turističkim

organizacijama, koji dobro

znaju svoj posao i rade ga sa

srcem, što čini savremeni koncept

rada, koji će u narednih

20, preobraziti turističku sliku

Vojvodine.

Fruškogorska vinska šetnja

Walk & Wine 2023

U

godini jubileja, odnosno godini kada

Turistička organizacija Vojvodine

obeležava 20 godina postojanja i rada,

očekuje nas događaj pod nazivom „Fruškogorska

vinska šetnja Walk & Wine 2023“.

Događaj će se realizovati 27. avgusta na Fruškoj

gori, na teritoriji opštine Irig, uz podršku

Ministarstva turizma i omladine i Pokrajinske

vlade, a u saradnji sa opštinom Irig i Udruženjem

proizvođača grožđa i vina sa oznakom

geografskog porekla Srem - Fruška gora. Navedeni

događaj će objediniti vinski turizam i

aktivni odmor, a sve u cilju unapređenja turističke

ponude Fruške gore.

Za startnu poziciju Fruškogorske vinske šetnje

Walk & Wine predviđen je Ribarski

trg u Irigu, dok će staza obuhvatiti rutu u dužini

od 7 kilometara, sa završetkom na Ribarskom

trgu. Ovo će biti prilika da uživate u živopisnim

pejsažima Fruške gore, degustirate

najkvalitetnija vina sa ovih prostora i okusite

autentične vojvođanske specijalitete. Učesnici

će imati mogućnost da od iskusnih vinara dobiju

informacije o autohtonim sortama grožđa,

tehnologiji proizvodnje vina uživajući pritom

u različitim vrstama vina sa prostora Fruške

gore.

Tradicija vinogradarstva na Fruškog gori

datira još iz III veka, kada je rimski car Mar-

ko Aurelije Prob zasadio prve čokote vinove

loze na ovoj planini. Vina sa ovih

prostora, već uveliko se nalaze na vinskim

kartama prestižnih evropskih restorana.

Ukoliko ste ljubitelj, prirode, aktivnog

Milica Šušnjić (levo) i Jasmina Perišić

odmora i želite da uživate u slikovitim

predelima Fruške gore, prvog nacionalnog

parka u Srbiji i pritom degustirate

vrhunska vina sa ovih prostora, nemojte

propustiti Fruškorsku vinsku šetnju

Walk & Wine 2023.

Sa prošlogodišnje šetnje Fruškom

35

Rimski putevi vina Fruške

Međunarodna konferencija pod nazivom

,,Rimski putevi vina Fruške gore“, održana

je u Privrednoj komori Vojvodine u ponedeljak,

26. i utorak, 27. juna 2023. godine u Sremskim

Karlovcima. Ova konferencija je rezultat projekta

,,Erasmus Heritaccess“, u kom pored Srbije, učestvuju

Španija, Italija, Nemačka, Slovenija i Grčka. Organizator

konferencije i projektni partner je Evropski klaster

Alpe Adria Pannonia, uz pomoć i podršku Pokrajinskog

sekretarijata za privredu i turizam. Cilj čitavog

projekta i konferencije, jedne u nizu aktuelnih projektnih

aktivnosti, jeste bolji pristup kulturnoj baštini u ruralnom

okruženju kroz interaktivno digitalno iskustvo i

turizam, pri čemu je sprovedena identifikacija vinarija

i vinskih regija sa značajnom vrednošću, te njihovo

predstavljanje kroz vinski portal.

Predsednica UO Evropskog klastera Alpe Adria

Pannonia, mr Jasna Čordaš, istakla je da je sam koncept

projekta osmišljen u okviru četiri dana, odnosno

prva dva dana su snimani određeni lokaliteti kojima se

naglašava prisustvo i uticaj Rimljana na ovom području,

poput Sirmiuma, kao i Zasavice, sa ciljem predstavljanja

prirodne i kulturne baštine.

- Baziramo se na rimskoj istoriji ovog podneblja,

tako da je prva tačka polaska bila Sremska Mitrovica,

potom Banoštor. Nakon konferencije obišli smo dve

vinarije u Sremskoj Kamenici (Vinarija Šukac), odnosno

Ledincima (Vinarija Antonijević), gde je bio predstavljen

Novosadski vinski put. Radni deo nastavljen je

u Banoštoru (Vinarija QUET).

Drugog dana učesnici projekta su obišli Vinariju Departmana

za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i

pejzažnu arhitekturu is in Sremski Karlovci, Poljoprivrednog

fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gde je

prof. dr Dragoslav Ivanišević upoznao goste sa vinovom

lozom koja se ovde gaji i vinima koja se proizvode.

Nakon toga usledio je obilazak Vinarije Bajilo

i Vinarije Đurđić u Sremskim Karlovcima, uz predstavljanje

i etno hrane - obavestila je gospođa Jasna

Čordaš.

Dražen Deranje, predsednik Skupštine Evropskog

klastera „Alpe Adria Pannonia“ osnovanog 2014. godine

kaže da vino zauzima značajan deo kulture prostora

kao što je Fruška gora i u tom smislu se i opravdanost

zajedničkih projekata prekogranične saradnje Hrvatska

- Srbija ne dovodi u pitanje.

- Tema projekta definisana kao „Priče vinske, priče

rimske, priče fruškogorske“ samo je još jedna ideja

promocije nekadašnje rimske provincije Panonnia, sa

sedištem u Sirmiumu, čime bi bila stimulisana saradnja

Sijrema s jedne strane granice i Srema sa druge

strane, i Fruške gore kao zajedničkog brenda, koji bi

mogao da donese dobrobit, posebno vinarima. Prva od

Deo učesnika na konferenciji u Privrednoj komori Vojvodine

tih priča bila bi „rimska“, zamišljena

izgradnjom vinskog brenda na

vinskim temeljima, sa početkom u

Banoštoru, i sa nigde pomenutim,

nigde publikovnim nalazima o Baništoru

- Bononia Malata u rimsko

doba, kao luci koja je opskrbljivala

Sirmium. Iako stalno teče, priča o

Banoštoru, najvećem vinskom selu

u Srbiji, sa 30-tak vinarija od kojih

10 registrovanih, još uvek je nedopričana.

Ovde nije reč o vinu, mada

je vino kroz celo trajanje nekadašnje

Bononije bilo prisutno i uticalo na

njen razvoj, već o novim saznanjima

iz oblasti arheologije, koja bi sa

Vinogradarska priča

novim dokazima iz antičkog doba,

podigla ovu destinaciju na svetski

nivo - istakao je gospodin Dražen

Deranja.

Momčilo Bikicki, General Manager

u EHTIN preduzeću za projektovanje,

inženjering i konsalting

u hidrotehnici i građevinarstvu,

Beograd, suvlasnik vinarije „Vinarijum“

iz Banoštora, tvrdi da je

rimski put koji je povezivao Bononiu

i Sirmium, jednu od prestonics

Rimskog carstva, bio dug oko 19

rimskih milja (27 km) i na južnoj

strani Fruške gore, pored Sirmiuma,

poznata je bila trasa koja je i određe-

36

gore

nim sondažnim jamama i presecima

utvrđena zajedno sa konstrukcijom

rimskog puta. On je pratio akvadukt

koji je od izvora Vraneša, na južnoj

padini Fruške gore snabdevao

vodom Sirmium. Na drugoj strani

Fruške gore, trasa puta je bila nepoznata,

tako da je uvažavajući određene

postupke pri trasiranju puteva

koji se nisu promenili do danas,

osim brzine i sredstava koja su se

koristila za kretanje, postavljena

određena trasa puta. Pronađeni su

ostatci tog rimskog puta - nekoliko

Vinarska priča

Fruškogorski vinogradi

kamenih ploča, na oko 2 km od Banoštora.

Do sada pronađeno nije dovoljno

za formiranje nominacionog

dosijea, koji je po pravilima UNES-

CO-a neophodno uraditi, a koji je

strogo propisan dokazima da je tu

bilo pristanište i da je bio rimski put.

Kompletiranje dosijea omogućilo bi

dalji korak - dobijanje UNESCO

„Blue Flag” (Plave zastavice), kojom

se potvrđuje da je to kulturno

dobro i na taj način bilo zaštićeno

od strane ove svetske organizacije.

Nalazi i dokazi da se zaista radi o

limesu i rimskom pristaništu, imali bi ogroman značaj

za Banoštor, Srem i Vojvodinu, jer je poznato da oko

300.000 turista u svetu obilaze isključivo lokacije sa

Plavom zastavicom. Veza planiranog međunarodnog

putničkog pristaništa i pristaništa iz rimskog perioda,

bila bi izuzetan podsticaj za turizam, jer bi se na osnovu

toga mogao realizovati čitav niz kulturnih događaja

na svetskom nivou.

- Pokrajinska Vlada, odnosno Sekretarijat, pružaju

punu podršku razvoju eno-gastro turizma na teritoriji

AP Vojvodine i usmeravaju sredstva u vinarstvo i vinogradarstvo

i razvoj vinskog turizma. Poslednji rezultati

sa najvažnijih svetskih takmičenja govore da ta kontinuirana

ulaganja Republičke i Pokrajinske Vlade daju

rezultate. Imamo najbolja od najboljih vina, imamo nekoliko

osvojenih zlata, što pokazuje da kada smo ujedinjeni

oko jednog cilja - da Vojvodina bude jedinstvena

turistička destinacija koja podrazumeva i manifestacije

i salaše, ali i gastro ponudu - rezultati neće izostati.

Posebno nakon što je Vlada Republike Srbije usvojila

desetogodišnju strategiju vinarstva i vinogradarstva

koja predstavlja važan strateški dokument kako bi se

utvrdili gde smo danas i gde hoćemo da budemo za deset

godina - istakao je pokrajinski sekretar za privredu

i turizam dr Nenad Ivanišević.

Oblasti koje obuhvata projekat ,,Erasmus Heritaccess“

jesu i razvoj vinskog turizma na Fruškoj gori, uz

stvaranje regionalnog turističkog brenda Fruška gora,

kao i značaj osoba sa invaliditetom u razvoju turizma i

unapređenju njegove dostupnosti.

Udruženje proizvođača grožđa i vina sa oznakom

geografskog porekla ,,Srem - Fruška gora“, učesnik je

na ovom projektu, a predsednik Gordan Bašić, rekao

je da su međunarodna pomoć i podrška međunarodnih

organizacija, kao i svih nivoa vlasti, od velikog značaja

za razvoj turizma, omogućujući vinarima i vinogradarima

da nađu put od vinograda, preko vinarija, do lanaca

prodaje i konzumenata koji bi trebalo da verifikuju

kvalitet proizvoda.

- Vrhunac priče ja da dovedemo ljubitelje vina u vinarije,

u naše objekte, da se uvere kako to vino nastaje

i šta je potrebno uraditi kako bi se ono našlo u boci, a

nakon toga i u čaši - kazao je Bašić, naglasivši da je

od velikog značaja spoznati sve resurse i potencijale

Fruške gore i Fruškogorskog vinogorja, kao i da je podrška

Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam

nemerljiva u pogledu vraćanja turističkog ,,sjaja“ Fruškoj

gori.

Na konferenciji su govorili Damjana Sudano (Damiana

Sudano) ispred Udruženja ,,Asociación de Ruta

del Vino de Toro“ (Ruta de Toro) - vodećeg partnera na

projektu iz Španije, kao i predstavnici ostalih partnera

iz Italije, Nemačke, Grčke i Slovenije.

37

Daje se na znanje

U

vojsci su davali ritam pri marševima,

a po naseljima čitali

proglase i vesti uvek na najprometnijim

mestima udarajući palicama

u doboš, da bi privukli pažnju građana.

Bili su to dobošari, javni objavljivači, telali,

vrlo bitni u vreme kada ni novina,

ni radija, a kamoli televizora, nije bilo.

Sećenje na ove „poštare“ i danas čuva

Vladeta Sudarski iz Novog Bečeja. Igra

sudbine je htela da ovaj glumac amater

i reditelj sa stažom od 40 godina, član

folklornog ansambla „Bećarac“ bezmalo

deceniju, punu popularnost stekne i bude

upamćen po ulozi dobošara, koju s ponosom

„igra“. Videćete ga kako najavljuje

uglavnom manifestacije, seoske događaje,

ali se pojavljuje i kao takmičar na

Festivalu dobošara „Daje se na znanje“ u

Čoki, manifestaciji koja čuva sećanje na

kulturno-istorijske vrednosti vezane za

pojam dobošarenja.

Ovaj uvod ispričan je iz razloga da se

razume da nije reč o običnom čoveku

sa talentom za glumu i igru, već čoveku

povezanom za materijalno i duhovno

narodno stvaralaštvo koje ističe i stavlja

u prvi plan u svakom svom nastupu. A

traže ga mnogi, i zbog glasa i zbog stasa,

pre svega zbog odgovornosti i mere

Vladeta Sudarski

koje pokazuje svaki put na brojnim

seoskim manifestacijama najavljujući

učesnike, objašnjavajući propozicije,

strpljivo i uglađeno ne dajući da bilo

šta izmakne kontroli. U vojvođanskoj

narodnoj nošnji, širokim belim lanenim

čakširama, beloj košulji, jeleku i sa šeširom

na glavi, snažnim, zdravim glasom

i poštovanjem prema svima, ovu ulogu

odigrao je bezbroj puta za čistu desetku.

- Bitno je da se radi profesionalno, da

se odgovori zadatku. Da smo svi zadovoljni.

Daće Bog da ima manifestacija i

da ih bude još više. A mora ih biti ako

se promovišu na pravi način, kao što to

radi Dragan Vukotić Vukota i ROGALJ

- kaže ovaj gospodin što „malo priča

preko mikrofona“ i daje poseban šarm

svakom događaju u kojem učestvuje.

A događaji, manifestacije su s godinama

postale njegova strast. Iz godine

u godinu prati njihov rast i napredak u

svakom smislu te reči.

I po broju učesnika i

po broju posetilaca,

kvalitetu programa,

sa sve više folklora

i orkestara lokalnih

KUD-ova, što je dobro

i zbog toga što deca,

mladi, nastupima obogaćuju

program, dižu

atmosferu, i zbog njihove

afirmacije. Pozdravlja

trend organizatora

festivala koji se

trude da obezbede što

različitije, originalnije

programe, pa tako

svaka svetkovina liči

na sebe i ni na jednu

drugu.

- Publika voli manifestacije,

one nas

na neki način definišu

kao narod koji voli da

se druži, veseli, zabavlja.

Za domaćine/učesnike

seoske svetkovine

omogućavaju da se

blizu kuće predstavi

i pokaže šta se radi i

proizvodi u domaćinstvu.

Gosti dođu sa

svih strana. Dosta im

je problema koje imaju na poslu, kod

kuće, i reše da se na dan-dva oslobode

stresa. Ima tu i nostalgije, na zabijačke,

torte i kolače koje su pravile nečije

staramajke, i rado se toga podsećamo.

Čim ima jela i pića, uz muziku, bude zanimljivo.

Ne može da bude loše - kaže

Vladeta Sudarski, za kojeg su ne jednom

ljubitelji fešti rekli da kada čuju da će se

naći u ulozi voditelja, znaju da će to biti

ona prava. Na šta on suzdržano uzvraća:

- Imam dovoljno godina i iskustva

na sceni i u vođenju progama, tako da

nije teško.

38

Nije lako PUDAR biti

Ne tako davno pudari su bili

nezamenljivi čuvari vinograda,

usamljenici i šaljivdžije,

kozeri i slobodnjaci koji uživaju

u onome što im priroda daje. U isto

vreme ozbiljni u teranju čvoraka, seoske

sirotinje i prkosne dece koja su

krala grožđe iz vinograda.

U sred svakog većeg vinograda

nalazila se koliba u kojoj je sam,

ili sa porodicom, stanovao čovek

- PUDAR , koji je čuvao vinograd

(od trenutka zrenja do berbe). U vinogradima

sa oko 100 i nešto više

čokota tu ulogu imao je najstariji

muški član domaćinstva i nije noćivao

u vinogradu.

U današnje vreme pudarenje je u

svom osnovnom obliku iščezlo, a

da ne bi bilo zaboravljeno, Društvo

Irižana je 1993. godine pokrenulo

turističku priredbu „Pudarski dani“,

predzadnjeg vikenda u septembru,

posvećenu berbi i onima koji su u

vinogradima provodili najviše vremena

i „omogućili“ grožđu da postane

vino.

PUDAR nije mogao biti, a da nije

imao rekvizite: „čegrtaljku kojom

tera čvorke, klepetušu za ostale ptice

i budžu (poveću motku) za štetočine

na dve noge.“ Neretko, imali su

i praćku koju su koristili radi podsećanja

da se ne isplati rizik krađe

grožđa.

PUDAR je, uz dodatnu naknadu u

naturi od vlasnika, često pazio i na

obližnje voćnjake.

Svetozar Krstić, u selu poznatiji

kao Đeđa, najpoznatiji je iriški PU-

DAR, doduše ne u vinogradu, već

na manifestacijama i u svrhu folklora.

Dok su pudari u stara vremena

čuvali vinograde, danas je on čuvar

pudarske tradicije.

Ali, polako i PUDARI - glumci

izlaze iz mode, ustupajući mesto

PUDARICAMA. Ranije su to bile

supruge PUDARA, a danas su glavne.

Saveta Cica Kovačević, ili Cica

Sremica poznato je lice Sremske

TV, autor emisija „Cicina kujnica“,

„Bez tambure nema pesme“, te „Cicina

tezga“ koja se emituje punih

28 godina, i sve češće preuzima lik

Cice PUDARICE. Njena priča o pudarima

iz okoline Iriga teče ovako:

- Bilo ih je dve kategorije: ovi što

su imali velike vinograde, imali su

veliku vinogradarsku kuću, belu,

sređenu sve kako treba, i tu su kao

biroši živeli i radili, bili zaposleni

za stalno. Ne samo u vreme berbe,

nego od samog početka, od zalamanja,

vezivanja, orezivanja vinograda

do berbe. PUDAR je živeo u vinogradu,

nekada sa porodicom, nekada

ne. Ali kažu, da nije dobijao platu

za to, nego u naturi, polu (polutku)

slanine, masti, garderobu, stan da

prezimi.

Male vinograde čuvali su domaćini,

članovi kuće. Unuci su im bili

glavni pomagači, snajke pokatkad

odnesu šta treba dedi, malo ’leba, a

oni puni priča o vinogradu. Kažu da

bi pravi PUDAR mogao biti i vinograd

braniti, morao i pravi alat imati,

da obavesti da je tu i da ne može

brati ko hoće. Nije išao bez budže, a

sremska je bila posebno opasna. Sadile

se stare sorte. Išlo se i u zatvor

ako ko zasadi „francuza“, namesto

domaće loze. Zašto?. To niko nikada

nije objasnio. Kad je suša, kažu,

zoljci navale, pokradu grozdovima

svu slast, a PUDAR ne može bog

zna šta da učini. Na druge stvari jeste.

Bile su uzane brazde, vinograd

okopan, PUDARI ograbljali okolo

loze da vide da li je neko bio u vinogradu.

Čvorci nisu ostavljali takve

tragove... i tako dalje, priča se nastavlja

dok ima ko da je sluša - kaže

Cica Pudarica.

PUDARI se poznaju i po pudarskom

doručku, koji se sastoji od

hleba, masti, slanine, paradajza,

paprike iz bešte pokraj vinograda, i

soli da bude ukusniji. Postoji i Pudarski

paprikaš koji su pripremali u

sred vinograda od svega što su imali:

malo luka, šargarepe, paprike,

krompira, svinjskog i junećeg mesa,

i sve se to dugo krčkalo i lepo začinilo.

Najukusniji je bio, kažu, kada

se jeo u društvu. Do kasno u noć.

Pudar Svetozar Krstić Đeda

Cica pudrica - Saveta Kovačević

39

AVEN vina - objedinjena

energija čula i kosmičke snage

Tokom cele istorije vino je pratilo čoveka zahtevajući od njega

sve više i više. Pilo se prilikom religioznih obreda, oblikovanja

stavova, stvaranja umetničkih dela, kada se slavilo i radovalo

i po nekad tugovalo. Vino je bilo i jeste integralni deo u najvažnijim

aspektima ljudskog života. Ono nikada nije bilo piće da utoli žeđ, već

podstakne na razmišljanje. Osluškivanje onoga što ima da kaže o ljudima

koji su ga stvorili, jer više od bilo kog drugog produkta, odražava

karakter i ukus njegovog stvaraoca.

Vina AVEN porodice Injac iz Inđije nastala su iz razumevanja njegove

iskonske prirode. One koja kaže da je u čaši vina sadržana sva kultura

civilizovanog čoveka, jer se vino pilo svugde u svakom vremenu.

Oskar Vajld je jednom prilikom rekao: „Imam tako jednostavan ukus.

Želim samo najbolje od svega!“ Istog razmišljanja su i vlasnici Vinarije

AVEN, sa Fruške gore, iz Inđije, sa vinima koja umeju da, onima koji

razumeju ovu zlatnu tečnost, uzvrate radošću srca, opojnošću životom,

uživanjem kao duhovnom kategorijom.

Porodica Injac se odlučila za visoke kriterije, i kada je bila u pitanju

gradnja, oprema, i naravno, ono najvažnije - vina, studiozno, odmeravajući

svaki sledeći korak, hrabro nastupajući na tržištu. Takav pristup

vrlo brzo ih je preporučio društvu renomiranih i uglednih vinarija.

- Zvanično, vinarija je otvorena 2017. godine, nezvanično se vino u

našoj porodici proizvodi ceo život. Iskustvo i životni stil opredelio je

i koncept porodične vinarije po standardu velikih, perspektivnih vinarija.

Prvi put smo se pojavili na javnoj sceni učešćem na Decanteru u

Londonu 2019, gde je AVEN Cabernet osvojio srebrnu medalju. Od

tada, svake godine, osim na domaćim festivalima, naša vina nađu se u

konkurenciji na najprestižnijim svetskim festivalima i osvajaju vredna

priznanja - objasnila je Dragana Injac, koja sa suprugom Milanom,

vodi ovu vinariju.

Njihova težnja i odgovoran zadatak je da vinu, večitoj nepoznanici

sklonoj promenama, ne uskraćuju razuzadnu prirodu već da je kanališu,

u tom trenutku, za njega najboljem pravcu. Ispunjenje zadataka

dovodi do cilja i jedine konstante u tom procesu, što boljih, stvaranja

što kvalitetnijih vina. Tome je podređen i kapacitet vinarije od 25.000

litara koji još nije dostignut.

Vinarija AVEN opredeljena je za vina od internacionalnih sorti. Od

trenutno sedam etiketa, ove godine po prvi put u sortimentu se pojavila

i Tamjanika bela.

Perjanica je svakako AVEN Cabernet, „i klasičan i svoj na bolji način“,

koji je od svih vina ove vinarije otišao korak dalje. Pored njega,

od crvenih vina proizvodi se i AVEN Merlot, te „bordoška“ kupaža ove

dve sorte.

Rose vina prave se od sorti Merlot sa dodatkom Muscat Hamburga,

ili Cabernet Sauvignon i Muscat Hambura, što zavisi od godine.

Od belih sorti proizvode se AVEN Chardonnay, najrasprostranjenije

sortno vino na svetu, i „princ belih sorti“ Rajnski Rizling, u „aven“ verziji

- AVEN Rajski Rizling, za koji gospođa Injac tvrdi: „Vina od sorte

ovog rizlinga nije tako komercijalna, mada kada smiri svoje kiseline,

za šta je potrebno da malo odstoji - on je savršen.“

Nijedno bure u podrumu Vinarije AVEN nije ostalo takvo kako je

kupljeno, i svako je „dorađivano“, „podešavano“, na način kako su vla-

Dragana i Milan Injac

AVEN vina privlačna mladima

snici smatrali da u jednoj proizvodnji treba da bude. Kao i

da se u procesu proizvodnje i skladištenja gasoviti azot koristi

za inertizaciju i sprečavanje oksidacije vina, jer se ovde

ništa ne prepušta slučaju. Kao ni naziv vinarije, smeštene

u okvire nekadašnjeg prebivališta keltskog plemena Skordisca,

čijim su simbolom za plodnost, mudrost, inspiraciju,

transformaciju, suštinu i prosvetljenje - AVEN odredili put

koji će, od sada do večnosti, slediti ova vinarija.

40

Festival Grašca - lokalna vina,

rezultati svetski

Igor Luković (drugi s leva) sa saradnicima

Prošle godine I Festival Grašca

na terasi Petrovaradinske

tvrđave, ove godine drugi,

zbog vremenskih (ne)prilika premešten

u centar grada ispred Info

centra Turističke organizacije

Vojvodine, sa Udruženjem proizvođača

grožđa i vina sa oznakom

geografskog porekla „Srem-Fruška

gora“, organizatora Festivala,

podjednako atraktivan i uspešan.

Održavanje narednog planirano je

na dve lokacije (Petrovaradin, Kalemegdan),

koje će pod sloganom -

Jedna sorta, jedna reka, dve tvrđave,

biti povezane i regatom Grašac

odneti u prestonicu.

Imajući vere u svoja Grašac

vina, Vinarija „Vinum“ iz Sremskih

Karlovaca je u svojoj vinariji

2021. organizovala Dane Grašca,

koje je, kao i potonji festival, podržao

Igor Luković, vinski mag,

sa istančanim osećajem za kvalitet

vina i njegov potencijal. A onda

je došao Festival, a onda i titule,

koje su raspršile sumnje o opravdanosti

ovakvih promocija. „Best

in Show“ na Decanteru u Londonu,

za Grašac Beli 2020 Vinarije

„Vinčić“, priznanje koje nikada

nijedno vino iz Srbije i bivše Jugoslavije

nije dobilo, dokazuje da

je Grašac sorta za velika vina, sa

ako vino zaslužuje tu cenu,

ako tržište prihvati i ima ko

da plati, da je ne istaknemo.

- Sva dešavanja oko Grašca

podigla su pažnju potrošača i

publike prema sorti i od toga

benefite imaju i druge vinarije.

Grašac se sada kao sorta

traži više, pije više, prodaje

lakše i na festivalu su se

pojavile vinarije (Veritas,

Ćuković...), koje su ove godine

imale premijeru Grašca,

svi zadovoljni reakcijom publike

na sortu, priču. A priča

je ta koju ne možemo dovoljno

puta da ponovimo.

Premijera grašca Vinarije Veritas

- Najstariji poznati zapis u

neslućenim mogućnostima i da ni istoriji na bilo kom jeziku, o sorti Grašac je na srpskom

na koji način nije inferiorna u odnosu

na Chardonnay ili drugu injum

(1797), potom „Savršen vinodelac“ (1816) Prokopija

jeziku. Prvi izvor je botaničko blago - Volnijev herbariternacionalnu

sortu. Iako sa manje Bolića... Prve sledeće zapise nalazimo tek par decenija

uzoraka nego prethodne godine, kasnije, u Sloveniji, Austriji, Hrvatskoj i tvrdim da je to

bilans grašaca iz Srbije na nedavno

održanom velikom ocenjivanju Dr Sima Lazić je u knjizi „Vinogradarstvo i vinarstvo

sorta koja je neraskidivo vezana za tradiciju Fruške gore.

GROW du Monde u Kutjevu, takođe

je impozantan: jedan trofej naša lokalna sorta i da je sramotno zvati ga imenom koje

Fruške gore“, pisao da je Grašac beli nedvosmisleno

(penušavo vino - DINA Grašac mu ne pripada, jer „niti je italijanski, niti rizling i ne

Brut 2020, Vinarija „Vinum“), treba da se kitimo tuđim perijem jer je i naše, i svetlo, i

zlatne medalje (Grašac Grand fru dobro“. Na nesreću, umro je 1981. godine, pre objavljivanja

svoje knjige i niko nije imao da brani te stavove te

2020, Vinčić, Grašac Quet 2019 i

2020, Fruškogorski vinogradi), jedanaest

srebrnih i petnaest bron-

- Moramo biti iskreni da je ime Italijanski Rizling u

je knjiga zaboravljena.

zanih. O tome Igor Luković kaže: dobroj meri sačualo sortu u Srbiji, u periodu posle Drugog

svetskog rata kada je sve lokalno smatrano inferior-

- Grašac uglavnom poznajemo

kao sveže vino koje se troši u prvoj

godini pošto se proizvede, ali šac je važilo, bez obzira na „italijanski“ i „rizling“ da je

nim, čupano, vađeno, sađene internacionalno. Za Gra-

ne znači da nije i za kompleksna došao iz Francuske, što nije tačno ali ga je to sačuvalo

i duboka, velika vina koja odležavaju

godinama, ako se gaji na pra-

kraju, njegove potencijale niko nije mogao da ignoriše.

kao nešto strano. I zato se i širio po vinogradima i na

vim teroarima starih vinograda, Bez obzira kako su ga zvali radili su dobar posao sa

ako se pristupi kako treba i kako njim. Jedina klonska selekcija za neku lokalnu sortu je

zaslužuje. To je važno za Frušku rađena za Grašac od 1975 do 1991: SK13. SK61 i SK54,

goru, Srbiju i za sortu.

ovaj poslednji se smatra i najboljim i širi se ne samo po

- Nagrade, priznanja za kvalitet Srbiji.

povećavaju cenu vina i potencijal - Podška pokrajinskih i gradskih institucija je od neprocenjivog

značaja za organizaciju jednog ovakvog do-

za dalji razvoj. Ako jedan Puligny-Montrachet

može da košta gađaja, i meni je drago što smo došli do tog nivoa da tip

150 - 250 evra zašto ne bi moglo manifestacija usmeren na podršku vinarima, budu prepoznat

i podržan. Nadam se da će istu dobiti i Prokupac

drugo, jednako dobro vino? Zato

što je iz Srbije? Ne mislim da treba i druga autohtona vina jer bez vina od tih sorti, nema

da imamo tu vrstu komplesa, da identiteta jedne vinske regije, vinske zemlje.

41

Inteligencija srca

- akronim Vinarije Radoslava

Tripkovića, više je od

VRT

vrta, bašte vinove loze. To je vinograd i

vinarija u Riđici, i kuća Tanurdžića, kojoj

po majčinoj liniji pripada Radoslav Tripković,

koja se polako opravlja u muzej

porodičnih starina (nameštaja, starih peći,

kredenaca, posuđa), među kojima vinogradarskih

i vinskih, bačvi, presa, čak i

slavina za točenje vina iz bureta po koju

je deda Teofan pre 100 godina išao čak do

Beča. Posebna priča vezana je za zvono,

kojim se oglašavalo sve lepo, i ono manje

lepo iz kuće Tanurdžića, kome će biti vraćeno,

kada to uslovi budu dozvolili, mesto

u gonku, gde je i nekada stajalo.

Gabrijela i Radoslav Tripković

VINO U BOJAMA LJUBAVI,

MEĐUSOBNOG UVAŽAVANJA I

POŠTOVANJA

VRT je i ekskluzivna degustaciona sala

„Vinska mušica“ (80m2), u prostoru bivše

Vinoteke, koju je držala Gabrijela Tripković,

oficijelni vlasnik VRT-a, iako se naglašava

da je to porodica u celini, a danas

vinska galerija njihovih vina iz njihovih

vinograda, sa 30-tak sedećih mesta,70-tak

u vreme zabava, prijema, proslava, za koje

ima sve više razloga.

VRT, druga registrovana vinarija Riđičkog

vinogorja, a vina obojena peskom na

kojem stasava i rađa vinova loza, i sve više

najsjajnijim medaljama sa prestižnih svetskih

vinskih takmičenja.

Vina Kuće vina VRT: PESAK BELI

- Sauvignon blanc, PESAK SIVI - Pinot

grigio, PESAK ŽUTI - Muscat žuti,

PESAK PLAVI - Frankovka, a od berbe

2023. verovatno i PESAK u boji PROBU-

SA, napravljena sa puno znanja i ljubavi

donose porodici sve više radosti. Priznanja

za PESAK SIVI samo su potvrdila da

ono što rade, rade svetski dobro, a vinariju

katapultirala u društvo najboljih. Uzlazna

putanja ovog najtrofejnijeg vina išla je od

bronze na BIWC 2017, srebra na BIWC i

AWC 2018, zlata 2020. na BIWC i 2021 u

Grčkoj, do platine (96 bodova), na Open

Balkan 2022. (PESAK SIVI 2021).

- Platina je najvrednija, a za nas najznačajnija

bila je bronza, prva medalja za naša

vina - kaže Gabrijela Tripković, dodajući:

- U našim vinogradima 2011. zasadili smo

tri sorte grožđa: Sauvignon blanc, jer je internacionalna

i po našem ukusu, porodični

pobednik u trci sa Chardonnay-om, Pinot

grigio, je vino koje smo voleli da popijemo

i Muscat žuti, mirisna sorta koja nekoj

kupaži može da donese nešto novo. Vino

kupaže te tri sorte je 2018. osvojilo srebro.

Četvrtu sortu koju smo želeli u našem

vinogradu je Frankovka, od koje pravimo

PESAK PLAVI, je kupaža sa Merlo-om,

koji smo „greškom“ dobili sa sadnicama

Sauvignon-a. Probus smo „eksperimentalno“

sadili 2020., jer je vladalo uverenje

da kao takav može da opstane samo na

Fruškoj gori, nikako na riđičkom pesku,

na kojem se nalaze naši vinogradi, što je,

da li zbog klime, izostanka mrazeva Probus

demantovao, te ove godine očekujemo

prva Probus vina. Ove godine smo zbog

povećane tražnje zasadili još jedan hektar

Pinot grigio.

Ono što na tržištu nedostaje, a čega su

se Tripkovići „dosetili“ su desertna, aromatizovana

vina: rose Middle Ridjo Wine

od Frankovke i Dark Ridjo Wine, a uskoro

White Ridjo Wine. Da ni ovaj korak nije

slučajan, potvrđeno je u Bergamu (Italija),

na II Serendipity Wines 2022., gde je u

kategoriji aromatizovnih vina Dark Ridjo

Wine osvojio veliko duplo zlato, a Middle

Ridjo Wine na AWC Wien 2019, veliko

zlato i mesto među prvih šest na svetu.

42

U ambijentu Vinske mušice

Ponosna mama sa ćerkama

Vino se

porodice Tripković

Sin Ognjen desna ruka ocu u vinogradu

Novi zasadi Probusa

VINSKA AVANTURA PORODICE

TRIPKOVIĆ

Početak formiranja vinograda VRT,

smeštenih u Riđičkom vinogorju - Subotičko-horgoški

rejon, čemu je prethodio

dogovor cele porodice da se otisne u vinske

vode, počinje kupovinom jedne po

jedne parcele, danas površine tri hektara,

sa namerom daljeg širenja u pravcu povezivanja

parcela i izlaska na glavni put.

Ima nešto na šta nisu računali, a desilo

se, da otkupe vinograde pradede sa majčine

strane - Teofana Tanurdžića, ozbiljnog

vinogradara i vinara, gde grožđe i danas

najbolje rađa, a 2017. i kuću koju je Teofan

zidao za sina Stevana, dedu gospodina

Tripkovića, nakon što su njegova majka i

tetka napustile selo i prodale je. Tako je po

pravdi nekih kosmičkih zakona ono što je

bilo njihovo nekada, njihovo i danas.

Radoslav Tripković, trgovački putnik,

komercijalni direktor u stranim kompanijama,

rodom iz malinarskog Arilja i Subotičanka,

Gabrijela Tripković, u vinsku

avanturu krenuli su iz ljubavi. I to mnogo

toga objašnjava.

- „Vinograd ne ište molitve nego motike“

- kaže Gabrijela Tripković: - Sećam

se da su me kao malu vodili kod dede i

bake u vinograde, na Palić (Šupljak), i

to je bilo sve moje vinogradarsko/vinsko

iskustvo. Dok je suprug neprikosnoven u

teoriji i praksi, na mene se oslanjaju kada

treba proceniti organoleptička svojstava

vina u nastajanju. Nagrade nam mnogo

znače, učinile su da se za nas i naša vina

čuje, vinska publika zainteresuje, a svet

sazna da u nekoj Riđici, na severu Bačke,

tik uz granicu sa Mađarskom, nastaju dobra

vina. Ali, svojim najvećim uspehom

smatram našu porodicu i naše troje dece.

Anđela (20), Dunja (23) i Ognjen (15)

veruju u porodičnu priču i podržavaju je.

Dok su devojke često angažovane oko prezentacije

i prodaje vina na manifestacijama,

sajmovima, po potrebi me „menjaju“

i u degustacionoj sali, Ognjen je uz oca,

pomaže mu u vinogradu i vinariji, a pre tri

godine zasadio je svoj prvi vinograd sortom

Probus.

Ono što kao majka i supruga često pominje,

zapravo su jake emotivne veze,

koje ih čvrsto drži na okupu. Jedan takav

„preloman“ trenutak, koji ih je uverio da

je put koji su odabrali pravi, bio je nedeljni

ručak, svetinja u životu Vojvođana, sa

žutom supom, pohovanim mesom i krompirima,

kojem gospodin Tripković, zbog

radova u vinogradu, nije mogao da prisustvuje.

Bez prethodnog dogovora i sa spakovanim,

tek napravljenim ručkom, zbog

zajedničkog doživljaja, prešli su 30 km

puta Sombor - Riđica, i na improvizovanoj

trpezi, obradovali oca, ispoštovali red.

Kažu da nikada ručak nije bio slađi, ukusniji

i da je to momenat kada su shvatili da

zajedno mogu sve. Neki članovi porodice

daju ideje, drugi ih realizuju, a profesionalno

oblikuje Radoslav Tripković, uz

pomoć enologa dr Uroša Miljića. Gospodin

Tripković je i somelijer, a pri GO-

URMET centru, Vrdnik, je gost-predavač

za podizanje novih zasada vinove loze po

programu koji je sam napisao, na osnovu

sopstvenog iskustva, od ponuđenih, jedini

priznat od EU.

Vina peska belog, sivog,

plavog i dr., mogu se naći u

Somboru - Valjevska 13, u

Beogradu - Shopping Centar

Karaburma, Novom Sadu -

Basta promet - veleprodaja

pića i „The BOX - Wine &

Gift shop“, u Čačku - Vinoteka

Divino, u Kruševcu

„Podrum DOO“, Valjevu,

Subotici. Preporuka je da se,

ako ikako put nanese, VRT

vina degustiraju u živopisnoj

Riđici, koju su na neki način

obeležila i učinila da vinska

publika čuje za nju.

mora negovati

Sa jedne od promocija

Trofej za najbolje vino Balkana

43

Vršački vinski praznik -

VinoFest

Preobražaj grada vetra i ljubavi

u vinski grad, prirodan je

proces koji se desio spontano.

O vetru se više ne priča, ljubav

se podrazumeva, dok je vino

ispunilo srce Vrščana, njihov život

i rad, i postalo, kao i nekada - deo

svega. Ne tako davno srce najvećeg

vinogorja u Srbiji, primljen je

u društvo vinskih gradova Evrope,

otvaranjem Vinarije „Drašković“,

odbranio je svoju istorijsku ulogu

u nastajanju vinske kulture. Proces

stalnog kruženja i smena starog i

novog, vraćen je i na kult vina, na

čijim je temeljima izrastao, i dalje

raste, moderan Vršac.

Kažu da se samo one manifestacije

koje se održe više od 10 puta

mogu nazvati uspešnim. VinoFest

Vršac 2023 beleži sedamnaest godina

trajanja, bogato iskustvo da

bi nešto nedostajalo. Dosta se toga

promenilo, i sve na bolje.

Više od 40 vinarija iz cele Srbije

i regiona, okupilo se u Vršcu 30.

juna i 01. jula. Mnogi vinari godinama

dolaze na festival iz zadovoljstva

vršačkom publikom, koja

mnogo zna o vinu i da se pohvale

novim etiketama. Svake godine

dođe i po neka „nova“. Razlog

tome je što festival okuplja veliki

broj ljudi, ima publiku koja zna da

uživa u vinu, sa kojem je druženje

lako, a na kraju budu i njihovi

korisnici.

Dvodnevna vinska fešta je od

početka, prvo 14. godina u maloj

i velikoj sali Hotela „Srbija“, poslednje

tri godine na otvorenom,

na Trgu Svetog Teodora Vršačkog,

bila svojevrsan kulturni događaj,

koji je uz vino imala i primerene

prateće sadržaje. Ove godine organizovana

su dva predavanja: „Strategija

vođenja društvenih mreža”

koje je prezentovao Ivan Bildi,

vodeći regionalni konsultant, vlasnik

Agencije Likes&Cookies i

„Uspešne vinske priče na društve-

Nagrađeni vinari na VinoFestu 2023

Potvrđena dobra saradnja TO Vršac i TO Vojvodine

nim mrežama kod nas i u svetu“ Aleksandra Marinkovića,

vlasnika profila @dnevnadozavina, u Hotel Villa

Breg, domaćina ovog skupa, koji je privukao poklonike

vina u velikom broju.

- Ohrabreni ovim pokušajem i namerni da „podignemo“

nivo događaja tribinama na temu vina, pokušavamo

da realizujemo slične i mimo oficijelnih događaja, za

naše vinare, sugrađane, kako bi što aktivnije učestvovali

u daljem širenju gradskog brenda - objasnila je Tatjana

Palkovač, direktor Turističke organizacije Vršac, koja je

mnogo učinila da ovaj festival zadovolji i izlagače i poštovaoce

vina, i sugrađane i goste.

TO Vršac je učinila hrabar iskorak u promeni koncepta

VinoFesta, i iz zatvorenog prostora prenela na otvoreno,

ne ograničavajući broj učesnika; iz kalendara prolećnih,

prenela u letnji festival; promenila satnicu i od dnevne,

pomerila na večernji i noćni od 19:00 do 24:00, koji

zbog temperature, godi i publici, vinarima, a najviše vinima;

obogaćen je kulturno-zabavni program celovečernjim

programom tamburaša, primerenom varoši kakav je

Vršac i vinskom festivalu, na kojem

mora da se čuje i reč.

Ono što je TO Vršac radila uvek,

je promocija svoga grada. Za ovu

priliku organizovana je besplatna

šetnja gradom uz stručno vođenje,

obilazak njegovih znamenitosti,

upoznavanje sa tradicijom, bogatim

kulturno-istorijskim nasleđem

„grada pod kulom“.

- Svedoci smo ekspanzije vinskog

turizma u Evropi, Srbiji i samom

Vršcu. Vinski turista je posebna

kategorija turiste koji u

sklopu svog dolaska želi i usko

vinski program a i da se što podrobnije

upozna sa destinacijom na

koju je došao, kao i njegovom gastronomijom.

TO Vršac veliku pažnju

posvećuje domaćim gostima

koji dolaze iz svih krajeva Srbije,

ali isto tako, posebno turistima iz

Rumunije, koji su posle domaćih,

najbrojniji.

Svake godine pred bilo koju manifestaciju,

TO Vršac organizuje

press konferenciju u Temišvaru,

pozivajući turiste da dođu u što većem

broju. U konekciji rumusnki

gost - manifestacija u Vršcu najveći

problem je granični prelaz, na

kojem se ponekad duže čeka, što je

i ozbiljna prepreka za dolazak još

većeg broja Rumuna. Nastojaćemo

da apelom sa obe strane granice i

otvaranjem još nekog ulaza-izlaza

rešimo taj problem - rekla je gospođa

Palkovač, na čelu jedne od

najuspešnijih TO u zemlji, čiji je

moto - samo zajedno možemo do

cilja.

- Održavamo dobru saradnju sa

kompletnom turističkom privredom,

svesni da se ne možemo baviti

turizmom izolovano, niti da

namećemo svoje ideje. Zato osluškujemo

naše vinare, ugostitelje,

ljude vezane za turizam i 80% njihovih

predloga je dobilo šansu, što

je ključ uspešnog rada TO Vršac -

zaključila je Tatjana Palkovač.

44

Eno-sofija Slavoljuba Jeremića

Slavoljub Jeremić

Istorija vinogradarstva Smederevskog vinogorja

vezana je za ime imperatora M.A. Probusa (III

vek). Novija za dinastiju Obrenović, kada je knjaz

Miloš na vinogradarskom potesu brdu Plavinac,

od Tučina Muhameda kupio imanje od 36 hektara i

sa zasadima vinove loze i podrumom utvrdio tokom

treće decenije XIX veka. Knez Mihailo je podigao

letnjikovac, a dvorski život mu podarili kraljevski

par Milan i Natalija, potom Aleksandar i Draga

uspeo da uzdigne vinsku ponudu i

vinski turizam na njemu svojstven

način.

Osnovne sorte: Sauvignon Blanc

i Merlot poslužile su za rađanje

vina Sonata i Merlot Terroire. Tu

su i Kanon (kupaža Merlot i Cabernet

Sauvignon), Rondo (rose), Duet

(Sauvignon Blance i Smederevka),

ovo poslednje nastalo iz potrebe da

odomaćenu,vrlo rodnu Smederevku,

koja daje grožđe veoma dobrog kvaliteta

od koga se proizvode dobra

stona vina dodatno „poboljša“ plemenitom

sortom Sauvignon Blanc,

spajajući ih u vinski duet.

Osim po sortimentu, Vinarija „Jeremić“

izdvaja se konceptom „uparivanja“

muzičke, dramske, književne

umetnosti sa vinima. Sa prostorom

koji može da primi od 60-70 gostiju,

periodično organizuje uspešne,

dobro posećene večeri gde ni

- Mladost je nešto najlepše i najvrednije

na svetu. Vrlo sam zadovoljan što su sve više

mladi ljudi moji gosti i gosti vinarije, gde u

praksi potvrđuju neka svoja teorijska znanja.

Drago mi je i što je vinski turizam našao mesto

u nastavnim programima visokog obrazovanja,

jer ako bih zamislio idealan odmor, bila bi to

poseta nekoj od vinarija na odabranoj destinaciji.

Vinski turizam je turizam koji je doživeo

najveći napredak u celokupnoj turističkoj ponudi,

ne samo kod nas već i u svetu i mislim da

i dalje ima najveći potencijal razvoja - rekao

je između ostalog, gospodin Jeremić, povodom

posete Vinariji grupe studenata Prirodno-matematičkog

fakulteta u Novom Sadu.

Zajednički snimak sa studentima PMF-a

Obrenović. Nekolicina vinarija nastavlja ovu istorijsku

priču, proizvodeći vina vrhunskog kvaliteta,

a među njima je i Vinarija „Jeremić“.

Vinarija „Jeremić“ je moderna vinarija osnovana

2010. godine, sa vinima zvučnog imena: Sonata,

Rondo, Duet, Kanon i dr., asocirajući na specifičan

koncept vinarije i njenog autora. Potvrda da postupak

pravljenja dobrih vina podrazumeva veštinu,

a velikih umetnost uključujući ljubav i strast. Za

razliku od drugih vinara, koji su kroz vinski svet

spoznali umetnički, Slavoljub Jeremić, po vokaciji

muzičar, u svet vina došao je iz sfere umetnosti i

udaljenost 40-tak km od Beograda

ne predstavlja prepreku za dolazak

publike željne degustacije obe vrste

kreativnog izraza, imajući poverenje

u autora ovakvih događaja. I dok

je vinski turizam najživlji tokom

maja, juna i jula, eno-arts kulturni

obrazac ima svoju ustaljenu dinamiku

tokom cele godine.

- Moja želja da uz vino i kulturne

događaje privučem pažnju publike,

prerasla je moje prvobitne ambicije

i osmišljeni „paket druženja“. Publika

danas dolazi sa velikim zadovoljstvom,

ali ne samo da bi slušala

određenog izvođača već i da čuje

nešto o temi, aktuelnoj te večeri.

Slobodno mogu da kažem da ovo za

mene postoje sve odgovorniji zadatak

i da je to neka moja reč, za koju

se pripremam sve duže i ozbiljnije,

jer gosti postaju zahtevniji, više

znaju, traže činjenice koje moram

da potražim konsultujući potvrđene,

ne lako dostupne izvore. To me inspiriše

i raduje kao i posete mladih

ljudi koji stasavaju u ozbiljnu silu

na koju ćemo, siguran sam, moći da

se oslonimo - zaključio je Slavoljub

Jeremić, smatrajući da kulturološki

sadržaji koji se sprovode u ovom

prostoru, utiču na to da se vino doživljava

sofisticiranije i vraća na kolosek

kome i pripada. Jer, podseća,

vino nije piće da utoli žeđ i opijanje,

već želja za istraživanjem i uživanjem.

45

Sve ono što čini Sombor posebnim

46

Podrška svim manifestacijama u opštini

Lepo je voleti svoj grad i biti na mestu koje

dozvoljava da se utiče na njegov prosperitet.

Za Antonia Ratkovića, prvog čoveka

grada, Sombor je najlepši grad za njegove

stanovnike, neiscrpna inspiracija za umetnike,

riznica kulturno-istorijskih znamenitosti, društveni,

intelektualni, socijalni, privredni, urbani

fenomen kojeg treba uobličiti u formu turističkog

proizvoda, privlačnog za putnike različitih

interesovanja.

- Sombor ima velike turističke potencijale, prirodne

lepote, raznorodne sadržaje

i mnogo toga najboljeg. Sombor

je grad Nikole Jokića, vrhunskog

sportiste, prvog igrača iz Srbiji

koji je proglašen za najkorisnijeg

u NBA ligi, dvostrukog osvajača

najjače košarkaške lige na svetu,

osvajača NBA prstena, ali ono što

je još bitnije, da je on sjajan dečko

i cela porodica mnogo pomaže

gradu, pre svega mladima. Nama,

Somborcima je jako bitno da je

Nikola veliki lokal patriota i što

je zahvaljujući njemu za Sombor

čuo ceo svet. Turistički Sombor

planira da „iskoristi“ Nikolu i privuče

veći broj turista turom kroz

Sombor viđenog očima ovog sjajnog sportiste.

Programom će biti obuhvaćena mesta gde provodi

slobodno vreme, gde je načinio svoje prve

košarkaške korake - objašnjava gradonačelnik.

Sombor mnogo toga ima, ali ima i nešto što

niko nema, a to je Somborski kotlić, ove godine

25-ti, uz učešće preko 230 kuvara. Uz ukusne

paprikaše, TOG Sombor, kao organizator, uvek

očekuje veliku zabavu, da se ljudi opuste, vreme

lepo provede, obiđu neku od brojnih znamenitosti

kojima obiluje ova opština. Razna dešavanja

nisu karakteristika samo gradske sredine već i

okolnih sela. Bački Monoštor je nadaleko čuven

po Bodrog fest-u, Kljajićevo „Veseloj mašini“,

Doroslovo po Agrofestivalu, koji je već prve

Svetska priznanja

riđičkim vinima

Jedinstveni Somborski kotlić

godine, sa mnogo sadržaje i dobre zabave za sve

uzraste, pokazao velike mogućnosti da se dalje

razvija.

- Za podršku seoskim manifestacijama grad je

izdvojio 10 miliona dinara iz budžeta za njihovo

podsticanje, kako bi se podigle na viši nivo.

To nije lako jer je po selima sve manje stanovnika,

a organizacija događaja je samo jedan

od načina da se privuku gosti iz drugih mesta,

gradskih sredina, kako bi doživeli selo u punoj

lepoti - objašnjava naš sagovornik, koji je zadovoljan

do sada učinjenim, uveren

da može mnogo više i bolje. A

to bolje došlo je kroz investicije i

ne manje važne koje se očekuju.

Radi se o brzoj saobraćajnici, koja

će povezati Bački Breg - Sombor

- Vrbas - Kikindu - Nakovo, projekat

koji će Sombor učiniti privlačnim

i dostupnijim mestom i za

nove investicije i turiste.

Da se nešto menja, dokaz su tri

zainteresovana investitora u poslednje

dve nedelje, što budi nadu

da će Sombor, kada je industrija u

pitanju, bar u jednom delu vratiti

privredni kapacitet od pre 30 godina.

Ove godine je grad dve konkursne linije usmerio

ka udruženjima žena, dajući potporu kako

naporima za očuvanje tradicije, tako i izuzenim

akcijama koje članice ovih udruženja preduzimaju.

U želji da još više podrži i istakne rad

udruženja, malih privrednika, preduzetnika u

oblasti tradicionalnih, starih i umetničkih zanata

i ručnih radova, turistima će u svim restoranima

na području grada, biti ponuđena „Somborska

korpica“ sa karakterističnim proizvodima za

grad Sombor, a turisti imati priliku da probaju

Somborski sir, Lemeški kulen i vino iz Riđičkog

vinogorja. Da obiđu radionice Bezdanskog

damasta i Stapaskog ćilima, sve one rukotvorine

koje čine Sombor drugačijim.

- Ne tako davno, zlatnim

medaljama na međunarodnim

vinskim festivalima nametnula

su se vina iz Riđice - „sela na

kraju svega“. Na Open Balkan

Wine Trophy belo riđičko vino

proglašeno je za najbolje vino

Srbije, svrstavši Riđicu među

ona područja na koja se u budućnosti

mora računati. Grad

Sombor zajedno sa riđičkim

vinarima planira da prostor Kaštel

porodice Kovač preuredi u

izložbeno-degustacioni prostor

za sva vina ovog vinogorja.

- Za realizaciju ovog plana

projekat je spreman, tražimo

donatora. Ono što muči stanovnike

ovog mesta, na samo

dva kilometra od granice sa

Mađarskom, je granični prelaz

kojeg nema. Pre neki dan

smo dobili sredstva, potpisali

ugovor za izgradnju prve faze

Nikola Jokić ponos i

inspiracija

atarskog puta Riđica-Rastina.

Dalja faza ovog projekta je da

Riđicu direktno povežemo sa

graničnim prelazom Rastina -

Bačsentđerđ, i skratimo put do

Sombora - objasnio je Antonio

Ratković, uveren da je pred

Somborcima jedan progresivniji

ekonomski napredak.

Turističke atrakcije, pokretač

promena i poziv na putovanje

Spektakl u organizaciji TOO Inđija - Letenje balonom na Krčedinskoj adi

Prvi dan juna 2023. godine u turističkoj

ponudi Srbije biće zabeležen velikim

slovima, zahvaljujući projektu - Baloni

na Krčedinskoj adi, koja je premsa jedinstvenoj

zamisli Turistićke organiazcije opštine Inđija,

i ostvarena.

Milan Bogojević, prvi čovek TOO Inđije,

inicijator i sprovodilac novih ideja na turističkom

tržištu Vojvodine i Srbije, ne žaleći svog,

ni truda svojih saradnika, čeka punu valorizaciju

svega uloženog u ovaj projekat. Na putu

stoji još samo jedan uslov - stabilizcija vremena.

Ovo nije projekat već poduhvat, iza kojeg

se nalazi mogućnost vezanog leta balonima u

dozvoljenom, za ljudsko prisustvo i kraći boravak,

zaštićenom području prirode SRP „Koviljsko-petrovaradinski

rit“, najvećeg ostrva

na toku Dunava kroz našu zemlju.

Kada govorimo o krucijalnimm turisitčkim

investicijama, možda je najoriginalnija Let balonima

Krčedinskom adom. Zbog same ideje,

viđene u turskoj Kapadokiji, prilagođene mikrouslovima

jedne sasvim posebne prirodne

celine kakva je Krčedinska ada, od prvog do

poslednjeg minuta avantura leta balonima je

sasvim drugačija od bilo kojeg ranijeg iskustva.

I kada je reč o logistici, intenzivnoj i

prezahtevnoj za organizatora, više nego interesantnoj

za svakoga ko iz Beške - čamcem ili

nekim drugim plovilom napušta desnu obalu

reke prelazeći kraj Starog Slankamena, da bi

došao do ostrva na kojem će sigurno videti, i

družiti se sa nekim od oko 3.000 životinja koje

se slobodno kreću adom, učestvovati u podizanju

balona, potom, sa visine od 70 metara

doživeti iskustvo samog leta i veličanstvenost

pogleda na, sa te visine sagledljiv prostor.

Prenos skelama džipova i opreme potrebne

za ovaj čin, podizanje hangara za smeštaj balona,

prevoz turista, obezbeđivanje improvizovanog

objekta, samo takvog dozvoljenog u

zaštićenom području, gde turisti mogu potražiti

osveženje itd., sav taj trud mogu da umanje

vremenske (ne)prilike dovodeći u pitanje sve

napore da se let i desi. Kao i na samom otvaranju,

na koje je bilo pozvano 150 novinara i

preko 80 akreditovanih novinskih kuća, gde je

na pola puta preko Dunava, krenulo neviđeno

nevreme, a potencijalni učesnici prvog leta bili

prinuđeni da se vrate.

Potpis Milana Bogojevića stoji i ispod

Keltskog sela, koji je posle godina tavore-

Milan Bogojević

nja, zaživeo i postao atraktivan

za mlađu populaciju, i ne samo

nju, edukativan i izvrstan u sveukupnoj

turističkoj ponudi Srbije,

već nakon samo dve godine rada

i samoodrživ, sa tendencijom da

se svake godine širi nudeći nove

sadržaje.

Sledeći investicioni projekat

TOO Inđija je plutajuće šetalište

- drvene plarforme iznad vode, u

sklopu idejnog rešenja uređenja

priobalja u Starom Slankamenu

sa turističko-rekreativnim sadržajima,

radi postizanja funkcionalnije

povezanosti naselja sa

priobaljem, dužine 620 metara,

na potezu između marine ,,Mika

Alas” i specijalne bolnice ,,Dr

Borivoje Gnjatić”. Suvišno je naglasiti

da je ovo još jedan pionirski

poduhvat TOO Inđija.

- Nije lako, ali je lepo - odgovara

direktor, koji razvoj turističke

ponude vidi kroz atraktivno iskorišćenje

prirodnih potencijala,

stvarajući model privlačne turističke

ponude i nove percepcije

onoga što turizam zapravo jeste

- doživeti nešto novo i neočekivano.

47

u bojam

Tri muzeja, reka Tisa i novo

Tirski kej u Novom Bečeju

Tisa reka ljubavi

Ravnica se diči svojom jednostavnošću

i lepotom, sve se tu spaja kako

bi stvorilo nešto prelepo. Sunce je

ovde najsnažnije i najblistavije, a vazduh

čist i prozračan okupan mirisima poljskog

cveća. Sve je tu kako bi se ispunio san svakog

putnika namernika koji želi da doživi

nešto posebno. Tihi vetrovi duvaju kroz

tek stasalo žito a pogled puca na beskrajni

horizont. Ovu sliku ponese svako ko poseti

našu malu varoš Novi Bečej. Ova naša

ravnica je prava poezija prirode i ako ste

dovoljno srećni da dođete ovde, vrlo verovatno

ćete se zaljubiti u nju, baš kao i mi.

Panonska lepotica na obali Tise

Jedinstveno lepa varoš na levoj obali

panonske lepotice Tise, nije obična banatska

varoš. Iako mirna i spokojna u svom

laloškom ritmu večito sanja, znajte da su

ti snovi najlepši. Po mnogo čemu Novi

Bečej je posebna varoš. Satkala ga je priroda,

nemirna reka Tisa koja je vekovima

unazad plavila ovo naselje, mali i veliki

ljudi koji su stvarali duh i mentalitet našeg

kraja, davali neprocenjivi doprinos kulturi

i privredi novobečejskoj. Pa i samo ime

Novi Bečej nastalo je spajanjem dva naselja

Vranjeva i Novog Bečeja. Od prvih

pisanih dokumenata koji pominju Novi

Bečej kao grad tvrđavu (Castelum de Beche)

1091. godine, do naziva Turski Bečej,

Francisdorf, Vranjevo i Vološinovo

do 1952. godine kada konačno dobija ime

koje nosi i sada - Novi Bečej. Ali to nije

sve. Novi Bečej koji se nalazi sa banatske

strane, stariji je skoro šest vekova od nekada

Starog, a sada samo Bečeja u Bačkoj.

Zašto? To ćemo vam ispričati kada dođete

kao i priču o tome kako je

ministarstvo trgovine početkom

XX veka, prilikom

regulacije toka reke Tise,

rešilo da izmesti njeno korito

nekoliko kilometara

dalje od Turskog Bečeja.

Zašto se to nije desilo i ko

je zaslužan što ona i dalje

ljubi obale naše varoši, saznaćete

kad nas posetite. I

nekako, često pomislimo

da nam je ona neizmerno

zahvalna, jednako kao i mi

njoj.

Večito zaljubljena u naš

grad, darovala nam je i jedan

fenomen, jedinstveni

Tiski cvet. Prelepe insekte koji sredinom

juna plešu nad ogledalom reke svoj svadbeni

ples. Jednodnevni insekti u toku samo

jedne večeri se rađaju, vole i umiru…do

nekog sledećeg života, plesa i prilike da

budu zaljubljeni…

Novi Bečej odiše tradicionalnošću ali i

savremenim načinom života. Za posetioce

koji žele odmor, mir i uživanje u prirodi

Tatjana Vlaškalin

do onih kojima je adrenalin poenta odmora.

Na sam pomen novobečejske varoši,

sigurni smo da vam se odmah ukažu slike

prelepog Tiskog keja okićenog bokorima

najlepšeg cveća. Dugo šetalište uz reku,

čarde iz kojih se širi miris ribljih specijaliteta,

dobra vina sa peska

i jedno, jedino i najbolje

vino Muskat krokan sa

Bisernog ostrva. Rustične

čarde kraj Tise nude potpuni

ugođaj i tokom dana i

tokom večeri. Tik uz Tisu,

pored ležaljki, šarenih koktela,

smeha i dobre zabave,

nalazi se teren za odbojku

na pesku, dečije igralište za

najmlađe. Uz dobru muziku

i romantične večeri sa

pogledom na reku i zvezdano

letnje nebo, ponećete

najlepše uspomene iz Novog

Bečeja.

Uz obalu, lakim korakom

stiže se do marine. Marina “Gradište”

predstavlja mesto susreta ljudi i vode. Tokom

dana, marina je mesto gde se može

uživati u prirodi i romantici ili pak zakazati

neka rečna avantura. Legenda kaže

da je Atila Bič Božiji sahranjen baš na

dnu reke Tise nadomak rečnog ostrva sa

svojim blagom. Ako ste skloni avanturi i

želite da budete deo velike ekspedicije na

48

bečejska priroda - rapsodija

a leta

Marina "Gradište" Muzej Glavaševa kuća u Vranjevu Arača - simbol ovih prostora

reci, marina je pravo mesto za to. Ako i ne

pronađete blago, možete se družiti uz neki

dobar banatski specijalitet i domaća vina.

Za oči i dušu

S večeri kad vrelina umine, idealno je

vreme da posetite naše muzeje. Onako

preplanuli, okupani mirisima leta, uživaćete

u poseti našim muzejima: “Glavaševa

kuća” u Novom Bečeju, “Kotarka” i

“Žeravica” u Novom Miloševu.

U starom delu Novog Bečeja, Vranjevu,

koje je proglašeno za prostorno-kulturno-istorijsku

celinu, nalazi se jedinstveni

muzej iz perioda građanske epohe Novog

Bečeja, muzej “Glavaševa kuća”. U sklopu

muzeja nalazi se i posebna soba posvećena

našem velikom kompozitoru i rodonačelniku

solo pesme, čuvenom horovođi

i instrumentalisti - Josifu Marinkoviću kao

i soba posvećena čuvenoj učiteljskoj porodici

Čiplić koja je živela i radila u našem

gradiću.

Lepe uspomene ponećete i iz muzeja

“Kotarka” koji pripada ambijentalnoj

celini grofovske porodice Karačonji u Novom

Miloševu. Etno postavke iz istorije

sela Novo Miloševo, replike nameštaja iz

jedinog sačuvanog dvorca ovog grofa, kao

i autentične haljine i odežde iz perioda s

kraja XIX i početka XX veka, očaraće

vas svojom lepotom.

A kada smo već kod posebnih muzeja i

značajnih ličnosti našeg kraja, pomenućemo

i muzej “Žeravica” u Novom Miloševu.

Muzej starih traktora i poljoprivrednih

mašina, starog pokućstva, automobila, velosipeda,

aparata i starih zanata krije još

jednu interesantnu postavku fotografija

čuvenog dvostrukog tajnog agenta Duška

Popova koji je rođen upravo ovde. Njegov

lik i delo inspirisali su Jana Fleminga da

ekranizuje njegov lik u čuvenom serijalu

filmova o Džejmsu Bondu.

A sigurno ste čuli i za našu srednjovekovnu

sakralnu građevinu Araču za

koju je vezana legenda koja kaže da se

nakon Trećeg krstaškog pohoda 1192.

godine, engleski kralj Ričard Lavlje Srce,

sa svojom svitom oporavljao u njoj od

iscrpljenosti. Lekovito blato kraj Arače

koja se stapa sa Specijalnim rezervatom

prirode “Slano kopovo”, izlečilo ga je od

rana od oklopa, umora i povreda. Svedok

prohujalih vekova, simbol snage, lepote

i života, Arača i dalje krije mnoge tajne.

Njene moćne zidine koje su odolele vetrovima,

kišama i olujama, mnogim ratovima

i dalje ponosno stoje u sred novobečejskog

atara. Ipak ona odiše romantikom, a njene

čvste zidine i prozori, mesto su za ptice i

poneki iznikli cvet. Kao niska na đerdanu,

na ovu lepotu se nadovezuje Specijalni rezervat

prirode “Slano kopovo”. Nestvarni

prizori, ige senki i fatamorgane, pogled na

slano jezero, vidikovci sa kojih se mogu

videti retke i zaštićene vrste ptica, samo

su deo mozaika flore i faune ravničarskog

predela.

Novobečejski biseri

Još jedna destinacija koja je itekako

vredna pomena je Biserno ostrvo. Iz više

razloga ovo je ostrvo je dobilo naziv biserno.

Neki kažu zbog plodne zemlje na

kojoj rađaju najkrupniji i najslađi plodovi

voća, povrća i vinove loze a neki opet

smatraju da je ime dobilo po posebnoj

sorti dinja koje je čuveni baron Rohonci,

vlasnik imanja na Bisernom ostrvu, nazvao

Tiski biseri. Kako god da želite, mi

smatramo da su obe teorije tačne, a najtačnija

je ona da na ovom ostrvu rađa najlepši

biser - Vinova loza Muskat krokan. Jedina

na čitavom svetu, od kada je prvi put zasađena

na ovom mestu, krasila je trpeze bogatih

vlastelina i bogataša nekada. Sada,

privilegiju da uživamo u kapima ovog muskatnog

vina imamo i mi.

A gde je vino tu je i pesma, dobar zalogaj

i ljubazni domaćini. A gde ćete se

najbolje provesti tokom leta nego na našoj

Gospojini. Novi Bečej i Velikogospojinski

dani su nadaleko poznati po svom

šarenolikom programu za sve generacije.

Od Etno bazara, čuvene Revije paradnih

zaprega, takmičenja u kuvanju najukusnije

riblje čorbe, Poljofesta, Avlije zabavlije,

Dečije ulice, Ulice zanatskog piva, do fantastičnih

večernjih koncerata najpoznatijih

muzičkih izvođača. Pa izvolite doći.

Riznica novobečejskih priča je prebogata,

mogli bismo poput Šeherezade ispričati

1001 priču o nama a da vas iznova pitamo

Da li ste znali da…? Ako smo vas za trenutak

inspirisali i izmestili u neko drugo

vreme, uveli u neki drugi vek, učinili da

budete i vojnici i paori i grofovi, znači da

je vreme da nas posetite!

Tatjana Vlaškalin

Turistička organizacija

opštine Novi Bečej

49

Više je razloga za posetu

Pećincima

Gibanicijada, Ašanja 15. i 16. jul

Foto safari, Šimanovci-Kupinovo-Obedska bara, 3. septembar

Regata Majke Angeline, Reka Sava-Kupinovo, 6. avgust

Dani zmajeva, Kupinovo, 9. septembar

Miholjski susreti sela, Ogar, 7. oktobar

TURISTIČKA ORGANIZACIJA OPŠTINE PEĆINCI

Branka Madžarevića 140, 22419 Kupinovo

Kontakt: 022/2438-060; 022/2436-757

E-mail: turizam@pecinci.org

Web: https://www.turizampecinci.rs/

50

Zrenjaninsko Leto 2023 nikada

dinamičnije

Sanja Petrović

Da dobar provod tokom dugih,

vrelih letnjih dana zavisi od

sadržaja, a ne da li se nalazi na

moru ili planini, primer je grad Zrenjanin

okružen vodenim tokovima reka

Begej, Tise, Tamiš, Dunava i kanalskom

mrežom DTD. Zato je ovogodišnji

poziv Turističke organizacije grada

Zrenjanina - BOGATO, ZANIMLJI-

VO I ZA SVAKOGA, Zrenjanincima i

njihovim gostima, da LETO 2023. provedu

upravo u gradu i njegovoj okolini

- više nego primamljiv. Zahvaljujući

brojnim sadržajima, kulturnih, sportskih,

zabavnih i koncertnih na različitim

lokacijama, nemoguća je svaka

pomisao na dosadu i odsustvo adrenalinskog

doživljaja.

Sanja Petrović, direktor TOG Zrenjanina,

predvodeći tim turističkih

poslenika, i svih uključenih u organizaciju

ZRENJANINSKOG LETA

2023. navodi pokušaj, a na osnovu

dugogodišnjeg iskustva sigurna da je

reč o uspelom, da se osmisli program

prilagođen različitim interesovanjima,

potrebama i uzrastu, uz konstataciju:

Niko neće pogrešiti ako tokom leta poseti

Zrenjanin.

Leto u Gradskoj bašti i manifestacija

Banatska bajka osmišljena je da se

svako veče, u najlepšem kutku grada,

publika provede prijatne trenutke privučena

vinskom, pivskom, dramskom

temom, bioskopom na otvorenom, prisustvuje

multimedijalnim večerima,

takođe i programima za najmlađe, a

petkom i subotom koncertima za nešto

stariju publiku, gde će moći i zaplesati.

Već 08. jula počinje Korzo-fest (07.

do 29. jula), u pešačkoj zoni strogog

gradskog jezgra, koji jedanaestu godinu

evocira uspomene starijih, podstiče

pozitivna osećanja mlađih, na dane od

pre pola veka, gde su se u večernjim

časovima okupljali, upoznavali, dogovarali,

zaljubljivali mladi Zrenjaninci.

U skladu sa povišenim interesovanjima

i snažnijim doživljajem, produktima

novog doba, svakog petka i subote

TOG Zrenjanin organizuje koncerte i

druge sadržaje, od dečjeg programa,

kreativnih radionica, maskenbala, žurki

za decu, predstava za decu, do koncerata

grupe Legende, Dejana Cukića,

Zane....

Zrenjanin je grad, vlasnik jednog

od najlepših kupališta u Vojvodini -

PESKARE. Svakog vikenda jula, uz

obogaćene sadržaje, organizovani su

programi za celu porodicu: subotom sportsko-rekareativne

aktivnosti i zabavni sadržaji, igre

bez granica, festival Obojenih emocija, turnir u

odbojci na pesku, kreativne radionice za decu,

pravljenje figugra od peska i sl. uz animatore, DJ

žurke za najmlađe. Nedeljne aktivnosti su zamišljene

kao edukativne i sprovodiće se u saradnji

sa Muzejom grada i Gradskom bibliotekom: radionice

za male arheologe, „čitanjac“, na temu bezbednog

ponašanja na kupanju, u vodi, radionice

joge, realnog aikido-a...

Pripreme za najveću gradsku manifestaciju -

Dani piva (08-13. avgusta), su u završnoj fazi, a

posetioce očekuju dešavanja na preko 20 lokacija:

nastup filharmonije, uglednih umetnika na dve

festivalske bine, raznovrsni sportski, gastronomski

programi, neizostavni dečji, među kojima i

Međunarodni festival folklora „Lala“.

- Manifestacija postaje sve veća, sadržaji kvalitetniji,

oni koji su se pokazali dobrim biće nastavljeni,

predloženi neki novi. U Tiršovoj ulici

će ponovo biti postavljeno Banatsko sokače, sa

ciljem afirmacije tradicije ovih prostora u kulturnom

i gastronomskom nasleđu - izdvojila je iz

obilja svega Sanja Petrović, potkrepljujući dokazima

zašto su Dani piva jedna od top 5 manifestacija

u Srbiji, i po poseti, i po sadržaju.

Osim Peskare, vredno je pomena mirnije i

hladovitije izletište/kupalište na Tisi „Žabaljski

most“, sa prijatnim ugostiteljskim objektima, i

„Babatovo“ kod Elemira, koje pruža mogućnost

bavljenja sportskim i rekreativnim aktivnostima,

i predah u istoimenom restoranu, jednom od

uglednih, koje treba posetiti uz restoran „Trofej

u Etno selu Tiganjica, Salaš „Kod stare dunje“,

Salaš „Lujza“ u Belom Blatu, označenom kao posebnim

mestom jedinstvene ponude.

I ostala naseljena mesta u opštini Zrenjanin

imaju svoju specifičnost i manifestaciju poput

Dana Kleka, Slave u Ečki... jer su žitelji tih mesta

shvatili da je turizam mogućnost za boljitak celog

sela. Zato se sve više ulaže u sadržaje koje će privući

veći broj gostiju, a TOG Zrenjanina pomaže

i logistički i savetodavno podržava svaku opravdanu

inicijativu, zajednički radeći na što lepšoj

slici koja se iz Zrenjanina šalje u svet. Tokom leta

Narodni muzej, Muzej piva, Savremena galerija,

Muzej pivskih čaša..., imaće produženo radno

vreme do 22:00, kako bi svim posetiocima bila

pružena mogućnost da što bolje upoznaju Grad

Zrenjanin.

51

Zalogaj juga je sinonim za

kvalitet, zdravlje i uživanje

Udruženja ugostitelja i turističkih poslenika „Zoran Mirašević“

Niš (UUTP) svoju svestranu aktivnost usmerava

ka promociji turističkih vrednosti i gastronomske ponude

juga Srbije, obogaćujući je, čineći je poželjnom destinacijom. U

južnim delovima naše zemlje se uvek jelo dobro, ukusno i obimno.

Da bi se turistima ponudio jedinstven kvalitet, od namirnica

do usluge, pobrinulo se UUTP, koje aktivno radi na popularizaciji

struke, unapređenju i promociji turizma i izvornih vrednosti destinacije,

te stvaranju uslova za aktiviranje ugostiteljskih i turističkih

resursa na teritoriji grada Niša i regiona.

Jedan od načina za postizanje cilja je uvezivanje svih aktera

ovog složenog procesa, učešću na manifestacijama i njihovom

organizacijom, u ulozi UUTP kao domaćina. Tako su nastala takmičenja

u pripremanju jela nacionalne kuhinje - „Zalogaj juga“,

pripremanju jela u kotliću na otvorenoj vatri - „Niški zlatni kotlić“,

„Nišlijski čvarci“ i „Najzimnica“, „Tortijada“ tradicionalno

takmičenje u izradi torti i kolača. U novembru prošle godine ustanovljen

je i „Festival leskovačke sprže i gurmanluka“, sa UUTP u

ulozi jednog od organizatora, kako bi se i ona ovaj način poslala

„ukusna“ slika diljem sveta.

- Najveća od svih naših manifestacija, X Međunarodna manifestacija

„Gastro - turistički fest“ 26. i 27. maja ispred Oficirskog

doma u Nišu, okupila je profesionalce, seniore i juniore, iz zemlje

i inostranstva, u pripremanju kulinarskih specijaliteta. Uključili

smo i učenike Ugostiteljsko-turističke škole iz Niša, koji se na

vrlo lep, edukativan i promotivan način predstavljaju javnosti,

stiču tako vredna iskustva, da bi ih kasnije plasirali dalje. Inicijalna

zamisao UUTP bila je vezana za stvaranje brenda „Zalogaj

juga“ i okupljanje malih proizvođača sa juga Srbije, koji su kreirali

svoje originalne proizvode, uz uslov da sadrže 60% sirovina

izvorno sa ovog podneblja. Potvrda izvornosti i kvaliteta tih proizvoda,

a na osnovu procene stručne komisije, je dobijanje žiga,

zaštite izdate od Zavoda za intelektualnu svojinu iz Beograda,

kao posebnu preporuku nečega što se mora probati. Na ovaj način

svim proizvođačima proizvoda sa žigom „Zalogaj juga“ data je

mogućnost da posredovanjem UUTP izađu na veća tržišta, da se

spoje sa većim proizvođačima, restoranima, sa velikim ugostiteljskim

objektima - objasnila je Aleksandra Milošević, menadžer

Udruženja.

Početkom godine otvoren je i Degustaciono - edukativni centar,

namenjem svim proizvođačima hrane i ugostiteljskim objektima,

kao deo projekta „Zalogaj juga” koji realizuje UUTP Niš, uz finansijsku

podršku EU i Vlade Srbije, preko programa „EU Pro

plus”. Ideja projekta je da kroz promociju kvalitetnih proizvoda

s juga i degustaciju, poveže lokalne proizvođače i pomogne njihov

plasman na domaće i ino tržište. Deo aktivnosti Centra je i

organizacija kulinarske radionice za učenike Ugostiteljske škole

i njihove profesore.

- Centar pruža mogućnost preregistracije i prestrojavanja svih

onih koji žele da se bave kuvarstvom ili ugostiteljstvom. Radili

Aleksandra Milošević sa mladim gastronomima Niša

smo niz semirnara, edukacija, koje su prethodile procesu brendiranja.

U startu smo imali 30 brendova a spisak potencijalnih

je sve duži. Neki proizvođači su prijavili i više proizvoda na šta

imaju pravo - objasnila je Aleksandra.

Trenutno, UUTP broji preko 400 članova i organizator je dva

međunarodna i četiri velikih takmičenja. Jug Srbije je poznat po

bureku, koji se pravi svugde ali je ovde najbolji, kao i roštilju i

Urnebes salati koju je na osnovu recepta starog 100 godina kreirao

Nikola Mandić iz Niša. U članstvu UUTP su i vinarije, destilerije

i svi oni koji ulažu veliiki trud i znanje u proizvodnju hrane

i pića. Jedan od uslova da jedan proizvod postane brend je da je

„stariji“ od šest meseci. Polako se zahuktava sajt i youtube kanal

sa snimljenim videozapisima u kojima proizvođači predstavljaju

svoj proizvod, nude praktične savete i preporuke.

UUTP uz pomoć volontera, donatora i sponzora omogućava

učenicima i profesionalcima nastupe na prestižnim svetskim

takmičenjima na kojima se redovno osvajaju vredna priznanja.

Tako su nedavno na Međunarodnom kulinarskom festivalu na

Braču (Hr), učenici niške Ugostiteljske škole osvojili tri zlatne,

tri srebrne i dve bronzane medalje.

Kuhinja juga Srbije poznata je i priznata je među domaćim,

posebno stranim turistima. Ovde se pord bureka i roštilja jede

sprža, leskovačka mućkalica, paprike punjene sirom, đuveč sa

vranjskom taranom, pita propeć, samsa, letnja trljanica, kapama,

teleća glava u saftu, dimljena kolenica, janija, prebranac, podvarak,

prženija... Ajvar, ljutenica, užljevik, neki su od starih jela

koja se i danas pripremaju. Tajna njihovog ukusa je u začinu

koji se zove ljubav, dodatka svakom jelu; drugi to objašnjavaju

bogomdanim suncem koje namirnicama daje slasnost; neki pak u

starini jela i slow food načina pripremi, od kojeg ove domaćice,

nikada nisu odustale. Verovatno je sve to u igri, ali „hrana s juga“

toli glad i utiče na raspoloženje i neretko je nazivaju „hranom

za sreću“, kakva ona i jeste i kakvom želi da je predstavi UUTP.

52

Niste posetili Niš ako niste

probali gradski brend - burek

Niški region, koji obuhvata

Nišavski, Pirotski i Toplički

okrug, slovi za mesto gde

se jedu najbolji hleb i peciva. Niški

burek pak nosi epitet veličanstvenog

i ukusom neprevaziđenog. Majstorstvo

niških pekara je sigurno jedan

od bitnih faktora za tu odrednicu,

kao i mesto grada na raskrsnici puteva

i uticaja. Jedan od najvažnijih je

sirovina, zapravo sir sa kojeg se ne

„skida“ kajmak, po čemu su poznati

proizvođači iz užičkog, rudničkog,

kruševačkog i čačanskog kraja, ali

ne i Niša. Unija pekara Niškog regiona,

obuhvata preko 350 pekara i

stožer je pekarske proizvodnje ovog

kraja. Šta pekari dobijaju članstvom

u Uniji, objašnjava Bratislav Vukadinović,

njen predsednik:

- Članovi Unije pekara su još početkom

2000. dobijali besplatno

brašno, u količinama zavisnim od

toga koliko proizvode, uz obavezu

prodaje po određenoj ceni. Cilj je

bio da se uslovi proizvodnje i prodaje

izjednače sa industrijskim, državnim

pekarama, koje su takođe

brašno dobijale džabe, da bi se sačuvao

socijalni mir, što važi i danas.

Sve pekare koje su potpisale Uredbu

Vlade Republike Srbije obavezale

su se na proizvodnju tzv. „južnog

hleba“ (narodnog), propisanog oblika,

težine, ukusa, recepta, koji se

proizvodi mašinski i imaju obavezu

preuzimanju brašna iz Republičke

direkcije robnih rezervi Tip 500.

Drugi pekarski proizvodi, koje

zovemo „hleb sa dušom“ su proizvod

ljubavi, mašte i umeća pekarskih

majstora. Kvalitet takvog hleba

zavisi od materijala za proizvodnju

- brašna i od majstora, obučenih i

dobrih poznavalaca svog zanata, da

osete kvalitet brašna već prilikom

prvog zamesa. Kvalitet zanatskog

hleba za koje kupci, a i oni koji ga

prave, kažu da ima dušu, mesi se

manuelno i svaki pekar mu daje deo

Bratislav Vukadinović

sebe da bi bio tako dobar. Tu su u opticaju razne vrste integralnog

brašna, njegove mešavine..., peciva različitog

oblika, sastava, koji puštaju mašti na volju.

Svaka pekara koja drži do svog rejtinga, periodično

„izbaci“ neki novi proizvod, koji postaje hit pekare i te

sezone. Proizvod koji se zasluženo nalazi na vrhu liste

pekarskog umeća ovog kraja, ali i mnogo šire, bez konkurencije

je burek. Važi pravilo da je burek burek, a da

je pecivo sve drugo. I da niko nije zapravo posetio Niš

ako nije probao burek, gradski brend, jedan od brojnih

kulturno-istorijskih tekovina i identiteta grada.

- I danas, kao i nekada, u Niš se dolazilo specijalno

na burek. Svi ga hvale, pogotovo stranci koji se prvi put

susretnu sa niškim burekom. A onda i posle burne noći

i niške rakije, opet se preporučuje niški burek. Zato je

burek među pekarskim proizvodima zavredio posebnu

kategoriju, a od 2003. i svoju manifestaciju - objašnjava

gospodin Vukadinović, prisećajući se prvog, pionirskog

pokušaja Buregdžijade i štandova postavljenih u

parku Sveti Sava, gde su pekari besplatno

delili burek i bili „pregaženi“

od strane svih koji su želeli da

ga probaju.„Greška“ je ponovljena

i sledeće godine, da bi od 2005.

Buregdžijada bila organizovana po

principu velikog izbora različitih

vrsta bureka za koje su posetioci

stojali u redu i kupovali ih. Poslednjih

pet godina manifestacija

je našla mesto ispred Oficirskog

doma, ima prateći program. Gužve

su ogromne za sve bogatiji izbor

bureka: sa sirom, mesom, piletinom,

spanaćem, prazilukom, duvan

čvarcima, kulenom i kačkavaljem,

te slatkih bureka sa bananom, eurokremom,

plaznom..., jer mašta buregdžija

ne miruje.

- Na prvoj manifestaciji imali

smo desetak buregdžija koliko imamo

i danas, jer smatramo da je to

dovoljno. Naša želja je da iznesemo

i pokažemo sve ono što je najbolje

što se nudi u gradu Nišu i okolini.

Nekada je burek uz kiselo mleko i

jogurt, bio omiljeni doručak Nišlija.

Danas se burek pravi od tananih

kora, sa raznoraznim filovima, obavezno

na svinjskoj masti, a jede se i

za ručak i večeru. Uvek svež i vreo.

Voleli bi da to i zadržimo. Nekada

je Unija pomagala mladim pekarima

povodom studijskih putovanja,

obuka... Danas aktivno radi na organizaciji

podele brašna iz Direkcije,

gastro-turističkim manifestacijama

- Dana bureka u Nišu i Doljevcu,

drugim događajima kao što je Međunarodi

sajam turizma u Nišu. I

gde god da se pojave burek plane.

Zato što od ovog nema dalje.

I mada je rano za brigu, jer je Niš

zvanično grad sa najvećim brojem

pekarskih radnji, Prehrambeno-hemijska

škola svake godine regrutuje

10-15 mladih spremnih da se uključe

u ovaj posao, što je po mišljenju

Bratislava Vukadinovića malo za

ovoliko tržište.

53

Mlekara Farmer - radionica u kojoj

nastaju kvalitetni, ukusni sirevi

Čuruška radionica za izradu sira

„Farmer“ nudi ukusne sireve

od prvoklasnog mleka: gauda,

parmezan, mocarela, halumi, rolovani

sir, meke sireve, sitan sir... Ovo ugledno

poljoprivredno gazdinstvo primer je kako

ulaganje u sopstveno znanje, radom i

trudom može započeti ili nadograditi

postojeći biznis i ostvariti vrednost i otvoriti

novu perspektivu.

Da je Čurug glavno oslonac turističke

privrede opštine Žabalj govore kulturno-istorijski

spomenici Vetrenjača, Srpska

pravoslavna crvka Vazneselja Gospodnjeg

(sa čuvenim zvonom „Velikim kontra G”,

teškim 4.775 kg), arheološko nalazište Stari

vinogradi, vodeno carstvo Stare Tise,

sa Bisernim ostrvom i imanjem grofa Rohoncija,

mestu na kojem se uzgaja čuvena

sorta vinove loze Muscat Krokan.... O tome

govore i dva originalna programa TOO Žabalj

zasnovana na povezivanju privrednih

i turističkih tema, upakovanih u atraktivne

turističke ture: Čuruški špacirung - ili šetnja

kroz najveće i jedno od najstarijih vojvođanskih

sela; i „Put sira i meda“, koji se

proteže celom opštinom, ali se najčešće zaustavlja

u PG „Radišić“, kod Zorice i Petra

Radišića, koji se na svom gazdinstvu bave

ratarstvom, stočarstvom i proizvodnjom

sira.

U tako povoljnom ambijentu, za razvoj

malih i srednjih firmi stasala je i Mlekara

„Farmer“, svetao primer kako se iz jedne

porodične manufakture, koja se duže od

veka bavi proizvodnjom sira, dolaskom

novih snaga sa svežim idejama i posebnom

energijom preobrazila u uspešnu firmu velikih

ambicija.

54

Zorica Radišić

Zorica sa ponosom ističe da je četvrta

snajka u porodici, i posebna (prim, aut.), jer

su pre nje, Jela, Mara i Kata, sir proizvodile

same i prodavale na lokalu. Zorica Radišić

se, nakon 17 godina rada kao farmaceutski

tehničar u apoteci, odlučila da se u potpunosti

posveti porodici i porodičnoj tradiciji

uz obavezu da to što radi radi dobro, kao

i njene prethodnice, i sve to „malo“ pogura.

Naporan posao deli bračni par Radišić,

uz pomoć dvojice sinova, tako da svako zna

svoje mesto. Suprug se oko 100 ha bavi ratarskom

proizvodnjom (pšenica, kukuruz,

krmno bilje) i pomaže oko 30 muznih krava

koje daju oko 1.000 litara

mleka dnevno, od kojeg u

mlekari Zorica pravi 13 vrsta

sireva: mlad, sitan, kriška sir,

rolovane sireve od parenog

testa, obične i sa dodacima

(origano, bosiljak, ljuta paprika,

vlašac, prženi susam),

kačkavalj, gauda, mocarela,

parmezan... Posebno mesto

zauzima „Ambasador“, polutvrdi

sir na koji je i sama

izuzetno ponosna, rađen po

njenoj recepturi. „Ambasador“

je dobitnik priznanja

„Najbolje iz Vojvodine“, kao

i zlatne medalje Novosadskog

sajma 2023., zajedno sa rolovanim sirom.

Sir za grilovanje i prženje - halumi je

najnoviji proizvod Mlekare „Farmer“ koji

se nametnuo tržištu.

Svi ovi sirevi plasiraju se u restorane i

hotele u Novom Sadu, Beogradu i Subotici,

a mogu se naći i u prodavnicima zdrave

hrane u ovim gradovima. Radišići sami vrše

isporuku.

Novopodignuta mlekara sa degustacionom

salom, koja može da primi 20 - 30 gostiju,

uključili su gazdinstvo u turističku ponudu

opštine Žabalj. Zorica Radišić i mlađi

sin Milenko, rado dočekuju svakog gosta, i

puni strpljenja objašnjavaju koncept funkcionisanja

domaćinstva i proizvodnje sireva

uz degustaciju, smatrajući ovu turističku

aktivnost kao iskorak i pravo osveženje u

njihovom radu.

Zaokružen proces proizvodnje od njive

do trpeze, definisanje finalnog proizvoda

Priznanja stižu sa svih

strana

- sira različitih vrsta visokog kvaliteta, zastupljenost

na tržištu, sve je to što porodicu

Radišić svrstava u uspešne produktere koji

zauzimaju značajno mesto na tržištu. Za

sada domaćem, ali sa planom daljeg širenja.

- Za sada se sve mleko koristimo od krava

sa naše farme. U nekom narednom periodu

možda bi pristali na saradnju sa „sestra“

farmom, ali za proizvodnju sireva koje su

u našem asortimanu mora biti prva klasa

mleka i stogo kontrolisana ishrana kravica

(sa ograničenom silažom, bez uljane repice,

ništa što bi dovelo do nadutosti životinja),

uz stalnu konsultaciju sa nutricionistom, a

sve da bismo dobili željeni

kvalitet mleka - rekla je Zorica

Radišić, koja razmišlja

i o mogućnosti priduživanja

većoj asocijaciji proizvođača

mleka i sira, pošto se ona

bavi proizvodnjom sira, neko

bi drugi mogao da preuzme

plasman istog.

Nije lako napraviti brend, a

jedan takav je napravila mlada

žena, u zemlji u kojoj je do

pre dve decenije, osim sitnog

i kriške, sir bio isključivo

uvozna kategorija. Možda je

tome doprineo trend razvoja

vinskog sektora, gde je vino

generisalo potrebu za pratećim zalogajima,

u kojima sir ima dominaciju. Ali samo onaj

najbolji.

- Osluškujući potrošače sa našeg prostora

stekli smo okvirnu sliku potreba i tražnje,

pa su tako u Vojvodini najtraženiji blaži sirevi

ravnih ukusa, dok je već u Beogradu

i južnije veća potražnja za zrelijim sirevima

intenzivnijeg karaktera. Potrebno je još

dosta rada i ulaganja, posebno energije da

prepoznatljivost na tržištu, koju smo stekli

kvalitetom kroz prisustvo na brojnim događajima,

manifestacijama, proširimo na

zemlje regiona. Razmišljamo u tom pravcu

i smatramo realnim i mogućim da u dogledno

vreme odgovorimo i tom izazovu - kaže

Zorica Radišić i poručuje, naročito mladim

ženama na selu, da se ničega ne treba bojati

ako se radi ono što se voli na domaćinski,

pošten način. Samo takvo razmišljanje je

ispravno.

Prosto k’o pasulj najveći Team

Building na našem prostoru

Temerinsko Vašarište je i ove

godine bilo poprište žestokih

borbi - ko će skuvati najbolji

pasulj. Vitezovi gastronomije, na manifestaciji

„Prosto k’o pasulj“, jedne

od najvećih gastromanifestacija u Srbiji,

u Vojvodini sigurno, posle dugih

i iscrpnih priprema stali su jedan drugom

na crtu.

Manifestaciju je otvorio Mladen

Zec, predsednik opštine, zahvalivši

se Turističkoj organizaciji opštine Temerin

na višemesečnim pripremama

za ovu manifestaciju, da bi bila ovako

lepa i svi zadovoljni, kao i Pokrajinskom

sekretarijatu za regionalni razvoj,

međunarodnu saradnju i lokalnu

samoupravu, koji su izdvojili sredstva

za njeno održavanje.

- Drago mi je da nas je svake godine

sve više. Po meni ovo je najveći

Team Building na našem prostoru.

Osim takmičarskog, zabavnog dela,

istakao bio humanitarni karakter manifestacije,

koji se odvija u saradnji

sa Centrom za socijalni rad i na ovaj

način pomažemo najugroženije dete -

rekao je gospodin Zec, uz napomenu

da je neki pasulji bio sa mesom, neki

bez, što je u skladu sa trendovima, a s

obzirom da je sve više vegetarijanaca,

po njegovom mišljenju, ova manifestacija

će tek dobiti na značaju.

Jovana Morača, direktor TOO Temerin,

izrazila je zadovoljstvo jer je

i ovoga puta ostvarena osnovna ideja

kojom je započeta manifestacija, da

se kroz zabavu, druženje, muzički

program, igre na otvorenom, a pre

svega u takmičenju u kuvanju pasulja,

promoviše opština Temerin. U

ime TOO i svoje lično ime zahvalila

se svima koji su došli, i učesnicima

i gostima. Od 165 prijavljenih ekipa

iz cele Srbije, došlo je i nekoliko iz

Hrvatske i Nemačke.

Jovana Morača, Mladen zec i Bruno Skeledžija

u akciji

Zajedno domaćini i gosti

iz Zrenjanina

Mladost obeležila

ovogodišnju

Pasuljijadu u Temerinu

Poseban status među učesnicima, zbog odgovornosti

koju je preuzeo od prve do poslednje Pasuljijade

imao je Bruno Skeledžija. I ove godine je kuvao u

humanitarmon kazanu, adaptiranoj bakarnoj posudi

preuzetoj iz jedne mlekare i prilagođenoj ovoj nameni.

U „đakuziju“, kako ga odmila zove, kuvalo se

200kg pasulja, odnosno osam džakova, dva svinčeta

ukupne težine 200kg, tri gredice luka, jedna gredica

šargarepe...

- Ove godine skuvan je najukusniji pasulj, jer sve

što smo tražili od organizatora smo dobili. Posebno

smo zadovoljni pasuljem - gradištancem iz prošle

godine, potpuno zdravim, a to se videlo po tome

jer se brzo skuvao i dao željenu gustinu - naglasio

je ovaj majstor, koji procenjuje da je

ovoga puta podeljeno čak 3.5 do 4 hiljade

porcija. Da je bio u pravu što se

tiče slasti, potvrdili su posetioci, koji

su strpljivo čekali u redu Brunov pasulj.

Prikupljena sredstva, uz sredstva

od kotizacije, namenjena su jednoj

devojčici iz Temerina.

Maestralni Goran Podlipec i ove

godine vodio igre u kojima su se takmičili

svi koji su želeli. Navlačenje

konopca, bacanje starog akumulatora

s ramena, igra „pijani penal“ uvek

izazovaju interesovanje publike, u

kojima najviše uživaju učesnici.

Tijana Dapčević je svojim programom

za decu, animirala sve uzraste,

ali i njihove roditelje. Od izbora pesama

do njenog glasa, pozivanja dece

na binu i uključivanjem u nastup, sve

je bilo sprovedeno kao po najboljem

scenariju, znalački profesionalno i sa

neverovatnim osećajem za najmlađe.

Ukratko, Tijana je opčinila sve prisutne,

a nakon nastupa strpljivo se fotkala

sa svima koji su želeli sliku sa

njom, za uspomenu.

Petočlanim žirijem predsedavao je

Janko Pinćer, koliko puta učesnik, toliko

puta i pobednik ovog prestižnog

takmičenja, koji je o izboru najboljiih

5 nagrađenih pasulja rekao:

- Nije lako skuvati dobar pasulj.

Ceo svet kuva pasulj, a presudna su

tri elementa: boja, raskuvanost pasulja

i mesa, ali nikako prekuvanost, i

ukus. Pet članova žirija žiriralo je po

30 uzoraka, svi pod šifrom, a prelaznu

ocenu dobio samo onaj koji je zadovoljio

prva dva elementa. Kada je u

pitanju ukus, ni tu nije bilo dileme: ne

sme biti prezačinjen, već da mogu da

ga jedu svi. Da je ocenjivanje je bilo

objektivno govori podatak da se niko

se nije naljutio.

55

Savršeno putovanje

Novi Pazar

Dejan Belojica

Na razmeđi vremena i

puteva, istoka i zapada,

kulture, umetnosti i filozofije,

zanimljive prošlosti, nikla

je prestonica srednjovekovne

srpske države, potom i trgovište,

središte kulturnih i političkih događaja,

što je uticalo na oblikovanje

osobene arhitekture, kako

u građevinarstvu tako i estetike

i svesti tamošnjeg stanovništva.

Ko god je došao u ovu „zvezdanu

dolinu“ između Kopaoničkog

kraja, Centralne i Zapadne Srbije,

kojom teku pet reka (Jošanica,

Trnavica, Deževska i Ljudska,

koje se ulivaju u Rašku), u okružju

planina Golije i Rogozne, i

Peštarske visoravni, izgradio je i

ostavio nešto vredno, a Pazarci ga

umeli čuvati. Zato su, po rečima

Dejana Belojice, direktora Turističke

orgnizacije Novog Pazara

(TONP), pored svih vrednosti, a

ima ih nebrojano, ljudi najveće

bogatstvo ovog kraja.

Nukleus Novog Pazara je u

središtu Novopazarskog polja ili

nekadašnjeg Rasa gde su dolazili

i prolazili brojni narodi različitih

kultura i vera, gradili, rušili i

ponovo podizali, i do danas sačuvana

obeležja tradicionalnih

vrednosti i simbola, čineći ih neprolaznim,

večnim.

Na UNESCO listi svetske baštine,

među deset kulturno-istorijska

spomenika nalazi se spomenički

kompleks Stari Ras

i Sopoćani sa četiri odvojene

komponente: manastir Sopoćani

(druga polovina XIII veka), Đurđevi

stupovi (druga polovina

XII veka), crkva Svetih apostola

Petra i Pavla (VIII vek, najstariji

aktivan hram u Srbiji) i srednjevekovni

grad Stari Ras, tvrđava

Ras, prestonica stare srpske države

Raške, političko, duhovno

i kulturno središte države Nemanjića

( XII do XIV veka). Na

UNESCO listi svetske kulturne

baštine celina Stari Ras i Sopoćani

nalaze se od 1979. godine.

- Spomenici kulture na UNES-

CO-voj listi velika su ulaznica

za kuturne okvire na svetskom

nivou. Drugi okvir su spomenici

od posebnog značaja za državu

Srbiju poput Altun-alem džamije,

čija lepota prevazilazi lepotu

Balkana, čaršija, Isabegov-hamam,

osnivača grada. Amir-agin

han, autentičan iz vremena u

kojem je nastao, Novopazarska

Banja, izgrađena na mestu stare

sa lekovitim kupatilom iz XVI

veka koju su podigle Osmanlije,

sa temepraturom vode u izvorištu

od 52°C i Rajčinovića Banja,

Manastir Sopoćani

Crkva Sv. apostola Petra i Pavla

56

u bezvremeni grad

smeštena u mirnu okolinu, zelenilo

i šumovit kraj, idealna za odmor i

oporavak čitavog organizma. Ulaskom

privatnog sektora u obe banje,

očekuje se da će vrlo brzo dati ozbiljne

razloge za dolazak većeg broja

turista. I to je samo deo od 100

spomenika zaštićenih od strane Republike

Srbije. Prirodne lepote ovog

kraja još uvek čekaju turističku verifikaciju.

Golija je poslednjih godina,

zahvaljujući državnim projektima,

doživela određenu ekspanziju,

dok Rogozna ostaje netaknuti biser

koji će tek doći na dnevni red. Novi

Pazar izlazi na jezero Gazivode gde

je uređena plaža. Važno je pomenuti

i novopazarsku gastronomiju, ćevape

i mantije, te čitav niz autentičnih

jela koje TONP iz godine u godinu

sve više publikuje i širi - kaže Belojica.

Najveća atrakcija Novog Pazara

su po mišljenju Belojice - ljudi,

njihova neposrednost, ljubaznost,

umeštnost i želja da ugode i ugoste.

Čuveni su i kao trgovci. I da je

Pazar (što i ime kaže), oduvek bio

trgovački kraj, kojeg se ne odriče ni

dijaspora, i svake godine, bar u vreme

Dana dijaspore, najveće gradske

manifestacije, dolaze da obiđu svoju

maticu. Grad organizuje i dva muzička

festivala: „Stari grad“ i world

music fest „Zeman“, oba u julu.

- U narednom periodu fokus rada

TONP će biti na obnavljanju starih

i razvoju novih manifestacija, dok

se trenutno najviše radi na izgradnji

smeštajnih kapaciteta. U gradu imamo

preko 1.000 ležajeva u hotelima

i dovoljan broj privatnog, apartmanskog

smeštaja, te nešto na Goliji, a

sve to ide u dobrom pravcu, jer su

privatni investitori sektor smeštaja i

usluge prepoznali kao mesto opšteg

značaja, te će u narednih godinu

dana šira teritorija grada moći da se

pohvali provereno dobrim i kvalitetnim

prijemom gostiju. Intenzivno

radi i na povezivanju novopazarske

opštine sa susednim regijama, kako

bi turističku ponudu, posebno u letnjim

mesecima turistički poslenici

Amir-agin han

ovog dela Srbije, učinili zanimljivijom

i privlačnijom turistima. Posebno turistima

koji se odmaraju na Kopaoniku,

od kojeg je Novi Pazar udaljen svega

50 kilometara. Novi Pazar polako ali

sigurno hvata turistički priključak ne

samo u okvirma zemlje, Balkana već

Evrope i sveta, jer turistički potencijali

ovog kraja vrlo brzo bljesnu u svoj svojoj

raskoši, čemu je, više nego ikada ranije,

posvećen kompletan tim Turističke

organizacije Novi Pazar - zaključio

je Dejan Belojica.

Hotel Emrovića raj

Stari Hamam

Pogled na Altun-alen

džamiju

57

Vlasotince - tradicionalno i

moderno

Kasaba i grad, tradicionalno i moderno,

okruženo netaknutom prirodom i

sa vanrednim dostignućima tradicionalnog

srpskog graditeljstva, impoznantnim

objektima podignutim između dva rata. Intrigantno

nesaznatljivo, nadasve interesantno.

Vlasotince, gradsko naselje nadvijeno nad

vijugavom Vlasinom, koje je kroz vreme sačuvalo

osobenost.

Na pitanje, šta treba od mnoštva ponuđenog

izdvojiti, znati i videti u Vlasotincu, Olivera

Cvetković, direktor Turističke organizacije

opštine Vlasotince kaže:

- U Vlasotince treba doći, najbolje na neku

od manifestacija, a slobodno vreme iskoristiti

za šetnju, obilazak zanimljivih turističkih tačaka,

možda otkrivati i neke nove, istraživati

lokalnu gastronomiju i vina.

Prva od preporučenih manifestacija - Vinski

bal, održava se od 1960-te godine, kada je

Vlasotince bio vrlo poznat vinogradarski kraj.

Vlasotinčani kažu da, iako nema više toliko vinograda,

ovde se još uvek pije dobro vino. Na

manifestaciji, osim vina takmiče se i devojke

u izboru za Miss Vinskog bala, bira najlepša

pesma. Vinski bal se organizuje sa ciljem podsećanja

na staru slavu vlasotinačkog vinogorja

kako bi se privoleli mladi ljudi da krenu stopama

svojih predaka. Prošle godine na Vinskom

balu predstavilo se šest novih vinarija iz Vlasotinca

koje vode mladi ljudi, što ohrabruje.

Jedna novija - Ukusi juga, je manifestacija,

koja će ove godine krajem septembra imati

peto izdanje, i koja će okupiti „male“ proizvođače

sa juga Srbije, u cilju promocije domaće,

porodične poljoprivredne proizvodnje, domaće

radinosti, kako bi se što duže zadržala, očuvala

ovdašnja tradicija i običaji.

- Vlastnce je mnogima usputna stanica na

putu do mora. Oni drugi, kojima se uvek žuri,

trebalo bi da zastanu i otkriju mesto u kojem

su ljudi ljubazni, hrana vrhunska a cene vrlo

pristojne. Na samo pet kilometara od auto

puta, takođe na putu za Vlasinsko jezero, je

Vlasotince čiji ambijent po pravilu iznenadi

posetioce. Susret sa malom, ušuškanom varoši

na reci, u letnjim mesecima podseća na male

mediteranske gradove. Zato za prvi susret sa

ovim mestom preporučujem letnji period - poručuje

Olivera Cvetković

Da se prespava, boravi u Vlasotincu ima

gde. Ponuda je raznovrsna i cenovno

prisupačna, ali samo za 50-tak gostiju.

Kada ih je više priskaču u pomoć okolna

naselja.

Izvan gradskog naselja, preovladavaju

planinski pejzaži, koji pružaju sve

lepote i razloge za boravak u prirodi.

U neposrednoj blizini grada je planina

Ostrozub sa Specijalnim rezervatom

prirode Zeleničje. „Zeleničje” je

1948. proglašen za strogi prirodni rezervat

zbog netaknute bukove šume sa

lovor-višnjom (Prunu laurocerosus), u

narodu poznatu kao zeleničje, endemska

vrsta Balkanskog poluostrva.

- U blizini gradskog kupališta, nalazi

se skriveni dragulj Vlasotinca koji planiramo

aktivnije da promovišemo. U

pitanju je Čarobna dolina, ugneždena

uz reku u centru grada, idealan prostor

za ljubitelje kanuinga i adrenaliskih izazova

- kaže direktorka.

Vlasotinčani su vredni ljudi, posvećeni

svemu što rade, pre svega maloj

privredi, a nadasve preduzimljivi. Da

li je to zbog toga što su kroz istoriju, u

vremenu pod Osmanlijama, kada je Vlasotince

bilo na kavanskom putu a prilike

nalagale da se domaćini bave trgovinom

Sa promocije u Novom Sadu

i zanatom, ili im je to od ranije, u krvi,

do dana današnjeg ova osobina ih nije

napuštala, i jedna je od dominantnih crta

karaktera ovdašnjih stanovnika.

- Dosta Vlasotinačna je usmereno na

preduzetništvo, koji uvek „izmišljaju“

nešto novo, pa su osim po kvalitetetu

onoga što proizvode, poznati i po inovativnim

proizvodima: u pripremi zimnice,

proizvodnji meda, rakije, vina,

zanatskog piva, začina, domaćih kolača,

kobasica i dr. Odavno su otkrili tajnu

lekovitog bilja i najbolji način njihove

pripreme.

Posebno aktivnu ulogu u promociji

kraja i podizanju svesti o zaštiti životne

sredine, očuvanju prirode, radu sa

stanovništvom, kada su gljive u pitanju,

ima Gljivarsko društvo „Rujnica“

koje vodi Sunčica Jović. Ono je i primer

GD diljem Srbije u radu sa najmlađima.

- Da ne otkrivamo sve, već kada bilo

ko, bilo kada krene na jug, neka svrati u

Vlasotince, da se rashladi na reci Vlasini

ili u nekom lepom restoranu, da se opusti

i lepo ruča i uživa u prijatnom ambijentu

gde su ljudi još uvek prirodni,

jednostavni, predusretljivi - pozvala je

Olivera Cvetković.

58

59

Iznenađujuće bogata turistička

ponuda opštine Medveđa

Pozvani ste u obilazak parčeta raja Srbije

Sijarinska Banja je dragulj turističke

ponude opštine Medveđa,

u kojoj živi 10.000 stanovnika

na samom jugu naše zemlje. Sijarinska

Banja je jedna od najlekovitijih

banja u Evropi, sa jedinstvenom

atrakcijom - gejzerima. Jedan, sa

vodoskokom od 8 - 10 metara i temperaturom

vode do 71°C, nastao je

prilikom bušenja na levoj obali Banjske

reke, gde je 1954. geološka ekipa

vršila istraživnje terena. Gejzer je

danas deo grba opštine Medveđa i

predstavlja poslednji relikt vulkanske

aktivnosti na ovim prostorima. Manji

gejzer je stalno aktivan i oko njega je

sagrađen kompleks bazena tri sa termalnom

vodom, četvrti sa običnom.

Uz njega je i veliki gejzer, čija voda

se koristi za zagrevanje hotela, ali

kada se pusti njegov vodoskok dostiže

visinu 45 - 50 metara. Ovako nešto

moguće je videti još samo na Islandu.

U Banji ima 28 termomineralnih

izvora temperature od 30 do 70°C, od

kojih je 18 registrovano. Nanizani jedan

do drugog, ovi lekoviti izvori različiti

po sastavu koriste se na razne

načine: za ispijanje, kupanje i inhalaciju

i blagodatni su u lečenju reume,

kožnih i ginekoloških bolesti, hroničnog

bronhitisa, stomačnih i žučnih

oboljenja, anemije i šećerne bolesti,

raznih oblika neuroza i stanja lakše

psihičke i fizičke iscrpljenosti.

Nosilac turističke ponude Sijarinske

Banje je SBR „Gejzer“ koja

prihvata i pacijente i goste. Poseduje

izuzetno kvalitetan medicinski blok

sa smeštajnim kapacitetom nešto više

od 200 jedinica. U Banji trenutno ima

52 privatna stanodavca sa preko 600

kreveta.

U neposrednoj blizini nalazi se

Zaštićeno područje u režimu zaštite

II i III stepena - paleovulkanska

kupa Mrkonjski vis (1.070 m), najistaknutiji

vrh na Goljak planini, čiji

je upravljač TOO Medveđa, južno

od sela Tulare u opštini Medveđa. U

ovom selu nalazi se u narodu poznata

Tularska Banja, sa dva izvora mineralne

vode. U Banji je izgrađen bazen,

a u planu je da se ponuda proširi

izgradnjom „letnjikovca“ u blizini

crkve Svete Trojice. Sredstva za početak

izgradnje obezbedila je opština

Medveđa, crkvena opština Sijarinska

Banja i TOO Medveđa. Davne 1932. u

selu je postojala kisela voda, najbolja

u Jugoslaviji. Flaširana je prirodno, a

na osnovu analiza utvrđeno je da joj

ništa ne treba dodavati, i da je kao takva zdrava za

upotrebu. TOO Medveđa planira uređenje i otvaranje

Banje ka turistima, uz uslov čuvanja njenog

spokoja, okruženog šumama i čistim vazduhom.

Još jedna atrakcija ove opštine je Ćorov vodopad

na Ćorovom potoku u ataru sela Petrilje, visine 18

m. Dužina potoka od izvora do ušća u Tularsku

reku od svega 500 metara čini njegovu vodu bezbednom

za piće. Ćorov vodopad je na svega 13 km

od Sijarinske Banje, usečen između dva brda, specifičan

po tome što ni i najstariji meštani ne pamte

da je presušio. Najlepše ga je videti u rano proleće

i kasnu jesen, za vreme kiša i visokog vodostaja.

Leti je zanimljiv jer usečen između brda, oko sebe

obezbeđuje za 10°C nižu temperaturu.

Arheološki lokaliteti u selima Geglja, Bučumet,

Svinjarnica, Radinovce i Zlata, rudnik

Lece, Caričin grad, po nekim istoričarima, prestonica

cara Justinijana 527-565 (Justiniana Prima)

sagrađena 536. godine, mogu biti interesantne za

turiste koje to zanima. Nedaleko je i Novo Brdo

„grad srebrn, uistinu zlatan“, utvrđenje koje svedoči

o vremenu kada je bilo najznačajnije rudarsko

naselje i urbano središte srednjovekovne Srbije.

- Imamo lep broj dosta posećenih manifestacija

kojima želimo da privučemo turiste. Jedna od njih

su „Gejzerske noći“ sa tradicijom dužom od 20

godina. Ova fešta svake godine krajem jula početkom

avgusta okuplja veliki broj posetilaca. Kao i

„Sačijada“, manifestacija u koju se uzdamo da će

da postane jedna od prepoznatljivijih na tlu Srbije.

Ove godine će biti 28. avgusta. Tu je i „Kosidba

na Marovcu“, Džipijada, manifestacija - U susret

Novoj godini. U Medveđi je razvijem avanturistički

turizam. Obeležene su tri staze do Mrkonjskog

visa, od kojih je jedna, srednjeg nivoa, u

odličnom stanju, koju je Planinarski savez Srbije

najavio za 07. oktobar - istakao je Mijajlo Minić

direktor TOO Medveđa.

Razvoj seoskog turizma je u povoju a Etno

selo „Janković“, Dragana Jankovića, za sada jedino

koje nudi uslugu smeštaja. U planu je da se

podigne još jedna brvnara, povećaju kapaciteti.

Direktor posebne napominje gastronomske čari

ovoga kraja i poziva turiste na „otkrivanje“ prostora

neverovatne lepote i prirodnih dobara. U

uslovima zdrave, nezagađene prirode, proizvodi

poput meda, vina, rakije su prepoznati kao zdravi

i traženi na tržištu, kao što će, nakon adekvatne

promocije biti i ceo ovaj potez koji samo mašta

može izmaštati.

60

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

61

Kristian’s stre

Biti slobodan, biti nezavisan

od spoljnog uticaja, izboriti

se za slobodu mišljenja,

govora, kretanja, slobodu na izbor

sopstvenog puta. Takvu slobodu je

90-tih godina, nakon srednje škole,

izabrao Kristian Al Droubi, performer,

istraživač prostora i sopstvenih

mogućnosti, ljubitelj dece

i umetnosti.

Tragajući za svojim unutrašnjim

ja, slučaj je hteo da sretne Jelenu

Inđić, multimedijalnu umetnicu,

koja mu je predložila uključenje

u humanitarni projekat na kojem

su bili angaživani volonteri i radili

predstave za decu sa posebnim

potrebama. Prihvatio je izazov i

neko vreme išao iz jednog projekta

u drugi.

Od 1999. do 2004. bio je deo

koncepta Brod teatar, i predstava

koje pripadaju teatru pokreta ili

neverbalnom pozorištu. Sa predstavom

„Kraj 20. veka“, Ratka

Radovanovića, u kojoj ima glavnu

ulogu (mada za njega podela

na glavne i sporedne ne postoji),

potpuno slobodan (oslobođen i

od odeće), učestvuje na festivalu

„East goes west“ u Londonu. Ista

predstava nagrađena je u Mostaru.

Kao slobodnjak odlazi u Francusku,

10 godina član je „Via Negativa“,

međunarodne platforme za

istraživanje, razvoj i produkciju

savremenih izvođačkih umetnosti,

Bojana Jablanovića, Ljubljana, do

tada njegov najozbiljniji projekat sa

kojim je obišao festivale u Evropi,

među kojima i „Biennale di Venezia“,

uspešno napravivši iskorak u

profesionalne glumačke vode.

Godine 2010. u želji da se sretne

sa ocem koji živi u Dubaiu, Kristian

nalazi projekat „Dubai Shopping

Festival“ gde su tražili žive

statue, o kojima ništa nije znao, što

ga nije sprečilo da se za kratko vreme

upozna i sa 12 ljudi iz Srbije

zaroni u ovu avanturu. Tu počinje

njegovo zanimanje za street art, a

statue, koje je prvi počeo da radi

u Srbiji, tokom narednih 15 godina

postaju njegova preokupacija.

- Nimalo lak posao: imati ideju,

osmisliti kostim, napraviti ga i

stajati nepomično satima po svim

vremenskim uslovima. Ako ostva-

Kristian Al Droubi (levo) sa jednim od performera

rite emotivnu vezu, koja se reflektuju na licima publike,

posebno dece, znak je da ste uspeli. To sam nastavio da

radim i u Indiji. U slobodno vreme, u jednoj privatnoj

školi, započeo sam projekat sa decom sa posebnim potrebama.

Razvio sam originalan pristupa sa autističnom

decom, na više nivoa, ubacivši borilačke veštine, jogu,

meditaciju, shvatajući da je pozorište moćan alat za postizanje

cilja. Pravio sam sa decom i predstavu prilagodivši

kratke naučno-fanstastične priče Ursule le Gvin,

62

et art show

ali usled nesuglasica sa školskim menadžerom,

projekat nije dovršen. Svestan kvaliteta

koji sam stvorio i ostvarenim kontaktom

sa decom, želja mi je da projekat dovršim u

Srbiji, gde trenutno radim kao pratilac dece

- kaže Kristian Al Droubi.

Još od dvadesetih godina prošlog veka

avangardni umetnici su insistirali na tome

da umetnost treba da bude dostupna na svakom

koraku i svima, u svakom trenutku.

Street art je kompleksna forma izražavanja,

gde umetnici prilaze publici, a ne obratno.

Ona je interaktivna i zahtevna, i podrazumeva

ne mali rizik rada na ulici.

- Za razliku od pozorišta, kao dogovorene

forme, gde publika zna šta može da očekuje,

na ulici je sve moguće, od dobacivanja,

mešanja, prijatnog i neprijatnog. Prijatnog je

mnogo više, ali kada je neprijatno, može da

bude gadno. Performing arts pretpostavlja

fizički jake i psihički stabilne ličnosti. Za

mene je to stvar navike - objašnjava naš sagovornik.

Prešavši veliku kilometražu u potrazi za

slobodom, kada bi mogao ponovo da bira,

Kristian bi bio građevinski preduzimač.

Prvo bi se materijalno obezbedio, a onda bi

se posvetio umetnosti.

Od ateljea do uličnih performansi u turističkim

gradovima, Njujorku, Londonu,

Edinburgu..., do korporacijskih zabava kao

„wow“ faktor, žive statue su prošle dug put.

Javljaju se u renesansi, kao žive slike na

slavljima i velikim događajima na dvorovi-

ma, gde su se izvođači oblačili, slikali

i ostajali mirni satima. Iako stalno

prisutne, tek od 1960. taj trend preko

bioskopskih platna osvaja ulice.

Festivali živih statua sreću se širom

sveta, od Svetskog festivala statua

u Nemačkoj (od 1996.) do Međunarodnog

festivala živih statua u

Rumuniji (od 2011.), pa sve do Internacionalnog

festivala živih statua

Loznica - Statue Festa, u vreme prvomajskih

praznika 2022. i 2023. u

Loznici, Banji Koviljači i Tršiću, u

organizaciji TOG Loznica. Za kompletnu

logistiku bio je odgovoran

Kristian Al Droubi.

63

Težnja ka božan

Radule Bošković

Radule Bošković je nakon 45 godina

profesionalnog umetničkog rada, u

svom rodnom Novom Sadu, zavredio

status novosadskog slikara. Kao

odrednicu, mesta stvaranja, a ne ograničavanja.

Naprotiv, taj spokoj egzistiranja

u poznatom, lišen spoljašnjih izazova,

dazvolio mu je da se potpuno okrene ka

polju svojih interesovanja.

Obeležavanje ove godišnjice, u Galeriji

StuartS na Ribarskom ostrvu, Odma’

iza rampe, ispratilo je preko 200 zvanica,

prijatelja, vernih pratilaca, iskazujući

na taj način lični stav prema umetniku i

njegovom radu. A on, Radule Bošković,

odužio se, kao što radi bezmalo pola veka,

umetničkim delima kojima je zaokružio

svoju misao sabranu u Misterije univerzuma,

koju čine radovi skorašnjeg datuma

(akril na platnu, kombinovana tehnika), sa

boginjom Niktom (lat. Nox) u centru. Crteži,

skice, slike (akril na platnu) rezultat

su prethodnih studija, kojima je autor, na

nenametljiv i sebi svojstven način, uputio,

pre podsetio publiku ua pozamašan opus

iskazujući snagu i raznovrsnost svog talenta.

Originalan, već prepoznatljiv umetnički

izraz kista Radula Boškovića i bez

signature u desnom uglu slike, uvek iznova

otvara pitanje granica ljudske misli i

postojanja. Sa osloncem na grčku mitologiju,

nama, sa ovih prostora, vrlo razumljivu,

kao da smo je odživeli, duboko je utisnuta

u genetski kod autora, daje mu pravo

da se njome, kao veliki majstor, poigrava.

Otkivajući drugu stranu svega. Očovečenih

bogova i oboženih ljudskih bića. Simbola

izmenjenih značenja.

Misterije univerzuma i razobličavanje

istog. Iz njegovog ugla, bez primetne sugestije.

Samo pažljivo poređane metafore

koje dozvoljavaju svakom posmatraču da

ih tumači po sopstvenom osećanju shodno

datom trenutku otkrivajući uvek nove

detalje i poruke, tek putokaza za razotkrivanje

skrivenog „šta je umetnik hteo da

kaže“. Kao poziv tragačima za istinom da

urone u njegov svet intelektualne igre. On

to zna jer poseduje deskriptivne moći, što

ga čini jednim od najvećih literata u slikarstvu

i jednim od najvećih slikara među

stvarocima pisane reči.

64

skim visinama

Svojim radovima, umetnik vešto inicira proces

oživljavanja mitova koji su vremenu prošlom predstavljali

sadašnjost. Istovremeno isčitavajući makro i

mikro kosmosa stopljenih u jednom. Mada su im zakone,

makrokosmosa (Ajnštajn) i mikrokosmosa (Frojd)

namerno ili ne, razdvojili, dok umetnik uporno radi na

iznalaženju tanke linije koja deli unutrašnje biće i Univerzum,

uporno dokazujući njeno nepostojanje.

Neuhvatljive poruke i poduke oslonjene su na

vrednosti, da li grčke ili neke druge mitologije, nije

važno. Važno je ono što se prenosi, ali ne kao datost,

već materijal za promišljanje, lukavo nametnuta tema, i

u obrisima naznačen pravac toka razmišljanja.

Složena jer je slojevita, čak nedostižna da se uokviri,

vireći iz rama novim zapažajima i idejama. O postojanju,

o odnosu bogova i ljudi, o dvorskim ludama sa

nepogrešivim smislom uočavanje svega i sa maskom

iza koje slobodni mogu da kažu sve. Nekada. Sa zalepljenom

maskom za lice, nemoćni da vide, čuju, osete

svet unutar i oko sebe. Danas.

Ovu godišnjicu i izložbu propratila je Monografija

„Radule Bošković - Misterije univerzuma“, izdavača

i galeriste Nebojše Bošnjaka, u digitalnoj formi

dostupna svim zainteresovanima, u štampanoj verziji

ograničena na tiraž od 100 primeraka, za profesionalnu

upotrebu, poklon prijateljima koji to izuzetno cene

i kupcima slika.

- Ovaj neformalni prostor imao je promociju prošlog

leta, održano je par izložbi, koje medijski nisu bile

posebno ispraćene. „Misterije univerzuma“ su imale

pozitivan odjek, što me raduje. Po meni, večita ideja

naše egzistencije u Univerzumu je njegova neuhvatljivost

i uspešno izmicanje našem spoznanju. To je razlog

što sam naslovnu sliku nazvao Misterija univerzi-

ma, koja je opšte mesto, a mi smo svi ovde neke

dvorske lude, metafora koja me, budući da sam se

bavio teatrom, prati godinama. Ta dvorska luda je

i jedna alegorija koja prenosi informacije i vlada

njima upravljajući situacijama. Akcenat ove izložbe

posvećene jednoj mitološkoj genezi potiče od

primordijalne boginje noći - Nikte (lat. Nox), ćerke

Haosa, žene i sestre Ereba, sestre Geje, Tartara i

Erosa, majke preko 20 božanstava: Mojri, pletilja

toka života, Hipnosa večitog spavača, Atlasa, koji

na svojim plećima nosi nebeski svod i dr., ne manje

bitni kreatori - objašnjava Radule Bošković,

dodajući da ovo nije „božanska priča“, ali njemu,

tragaocu smisla Univerzuma bliska, nalik Ikaru,

koji je želeo da leti do božanskih visina, napravio

krila od guščijih i labudovih pera i vezao ih

voskom. Kada je dosegao visinu Sunca, vosak se

istopio, a on skončao. Pogrešna predikcija Ikara

neće osujetiti jednog drugog hodočasnika na putu

saznanja.

65

Resort Fruške Terme

Vaše toplo more

u srcu Fruške gore

Kompanija “Promont Group” 2012. godine otpočinje lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno

Kompanija „Promont Group“ 2012. godine otpočinje

višegodišnji ciklus investicija u hotelcija

za decu.

otvorenom sa pet vrsta tobogana i petnaest vrsta atrak-

višegodišnji ciklus investicija u hotelske kapacitete u za naše najmlađe goste napravljeno je pravo malo

Banji Vrdnik sa vizijom da do 2025. razvije vodeći

ske kapacitete u Banji Vrdnik sa vizijom da do

vodeno

Nakon

carstvo

opuštanja

koje čine

u

dva

termalnim

bazena,

bazenima,

pećina, tobogan,

Vašem odmaranju

termalni

2025. razvije

spa rizort

vodeći

u

termalni

Jugoistočnoj

spa rizort

Evropi.

u Jugoistočnoj

Presek a tokom letnjih

nije kraj,

meseci

jer

i

Resort

Aqua fun

„Fruške

zona na

Terme“

otvorenom

omogućavaju

pet svojim vrsta tobogana gostima korišćenje i petnaest Sauna vrsta atrakcija sveta kojeg za čine

ostvarenja Evropi. Presek u hotelskom ostvarenja biznisu u hotelskom u periodu biznisu 2012-2021: u periodu

2020 - 300 2021: soba sagrađeno i apartmana, 300 soba 12 i otvorenih apartmana, i 12 decu. čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna

sa

sagrađeno

zatvorenih otvorenih i bazena zatvorenih sa bazena termalnom sa termalnom vodom, 12 vodom, vrsta 12 relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani prirodom

sauna, vrsta sauna, 14 restorana 14 restorana i barova, i barova, 17 konferencijskih 17 konferencijskih sala, Nakon koja okružuje opuštanja hotel, u termalnim biramo cveće bazenima, najlepših Vašem mirisnih

bogata sala, bogata ponuda ponuda za aktivni za aktivni odmor odmor i još mnogo i još mnogo toga. toga. odmaranju nota, pažljivo nije kraj, ih ubiramo jer rizort na „Fruške proplancima Terme“ Fruške omo-goregućava

a potom svojim ih apliciramo gostima korišćenje u aromatične Sauna i relaksirajuće sveta kojeg well-

INTEGRISANA PORODIČNA I I WELLNESS & SPA & SPA čine ness čak tretmane. 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i

DESTINACIJA

unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Inspirisani

NOVO prirodom - TERMALNA koja okružuje RIVIJERA hotel biramo cveće

Fruške Resort Terme „Fruške Resort Terme“ 4* na 4* svega na samo 30 minuta 30 minuta od od najlepših mirisnih nota, pažljivo ih ubiramo na

međunarodnog aerodroma Nikola Tesla, Beograd, po-

proplancima Termalna Fruške Rivijera gore, predstavlja a potom novi ih apliciramo sadržaj najvećeg u

poseduje 200 200 luksuzno opremljenih soba i i apartmana i za aromatične Wellness & i relaksirajuće Spa centra u wellness Srbiji. tretmane. Ovaj kompleks otvorenih

„water fun“ sadržaja obuhvata infinity bazen sa

i vrlo za vrlo kratko kratko vreme vreme će postati će postati vaša vaša omiljena omiljena destinacija, destinacija,

kojoj ćete kojoj se ćete iznova se iznova rado vraćati. rado vraćati.

NOVO staklenim – TERMALNA zidom i panorama RIVIJERA pogledom na Banju Vrdnik,

poluolimpijski bazen, dečji bazen sa prskalicama

Grandiozni Grandiozni izgled izgled Wellness Wellness&Spa & SPA centra, centra, površine površine

od od preko preko 10.000m2, 2 kao kao i brojnost bazena bazena, (osam (osam dostupnih

pnih tokom tokom cele cele godine) godine) stvoriće stvoriće osećaj osećaj da Vam da more Wellness postojećim & SPA vodenim centra sadržajima, u Srbiji. „Fruške Ovaj kompleks Terme“ od

Termalna i tri vrste Rivijera tobogana predstavlja za goste novi svih sadržaj uzrasta. najvećeg Zajedno sa

dostu-

Vam

nikada

more

nije

nikad

bilo

nije

bliže.

bilo bliže.

otvorenih

juna 2022.

„water

godine

fun“

imaju

sadržaja

14 bazena

obuhvata

sa preko

infinity

2.500m2

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas vodenih površina i istovremeno primaju 1.200 wellness

bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na

ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepustite

čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu.

korisnika.

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas Banju Vrdnik, poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa

ponese hedonizam, a na Vama je samo da se prepu- prskalicama i tri vrste tobogana za goste svih uzrasta.

Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa termomineralnom

vodom od 29-32°C, sa nestvarnim pogledom

DESTINACIJA ZA SVA GODIŠNJA DOBA

stite čarima najvećeg Wellness & SPA centra u regionu.

Imaćete priliku da se opustite u bazenima sa Terme od juna 2022. godine imaju 14 bazena sa preko

Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške

na prelepe pejzaže Fruške gore i uspostavite ravnotežu Da je iza Resorta uspešna godina dokazuju i vredne

termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 2.500m 2 vodenih površina i istovremeno primaju

između zdravlja, lepote i dobrog osećaja celog organizma.

Specijalno

nagrade na koje su veoma ponosni. Orden „Ambasador

32°C, sa nestvarnim

za naše

pogledom

najmlađe

na

goste

prelepe

napravljeno

pejzaže

je

1.200 wellness

dobre usluge

korisnika.

i reda“ za gospodina Milinka Cicmila,

Fruške pravo malo gore i vodeno uspostavite carstvo ravnotežu koje čine između dva bazena, zdravlja, pećina,

tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na znanje koje se dodeljuje jednom pojedincu u okviru

osnivača i direktora „Promont Group“, najveće je pri-

tu-

66

rističke industrije u našoj zemlji. Takođe, za ostvarene

vrhunske rezultate u razvoju i afirmaciji turizma Srbije,

osvojena je „Zlatna amfora“, kao i „Kapija uspeha“ dodeljena

od strane Privredne komore Vojvodine. Turistička

organizacija Srbije dodelila je Hotelu Fruške Terme

„Turistički cvet“ u kategoriji najbolji Ugostiteljski objekat

za smeštaj - Hotel, titula Apsolutnog lidera kvaliteta

za hotelske usluge stigla je sa 53. Međunarodnog

sajma turizama u Novom Sadu, a iz Liona (Francuska)

priznanje Piscine Global Europe - 1. mesto u kategoriji

„Najbolji novi bazenski kompleks“.

Postignuti rezultati su, prema rečima CFO-a kompanije,

Aleksandra Cicmila, vetar u leđa i oni ne bi

bili mogući bez vernih gostiju: - Potrudićemo se da i u

2023. godini nadogradimo naš već bogat spektar turističkih

proizvoda i pružimo odmor iz snova za naše cenjene

goste - izjavio je gospodin Cicmil, dobitnik nagrade

„Kapetan Miša Anastasijević“ za najboljeg mladog

menadžera u Srbiji za 2022.

Malo je mesta na svetu gde se zaista može doživeti

vrhunac gostoprimstva. Sa filigranskim pristupom detaljima,

Resort „Fruške Terme“ personifikuju savršen

život, stvarajući savršene trenutke za ceo život. Sve

navedeno učinilo je da Hotel Fruške Terme od januara

2023. postane deo Movenpick Hotels & Resort lanca,

tako da postaje Movenpick Resort & Spa Fruške Terme.

Dobro došli!

Za više informacija posetite www.frusketerme.com

ili pozovite +381 22 21 55 240

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br37

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?