Topsrbija br38

sa digitronom
Silosi i deo skladišta Zadruge
Prodaja proizvedenog isključivo preko sopstvene apoteke
Zadruga pruža i oslonac zadrugarima,
zasnovan na ličnom kapitalu 82 zadrugara
u ZZ „Agrolika“ od preko četiri miliona
evra. Svaki pojedinac ima 50 hiljada kapitala
koji stoji u zadruzi kao njegov ulog,
stvoren tokom 15-16 godina rada. Ostvarena
dobit nije deljena već prenošena na
lična konta i vraćana na udele unutar zadruge,
kako zadruga ne bi bila oštećena,
a „da je drugačije poslovala, možda ne bi
postojala“.
Zadruga je svela svoju proizvodnju na
tropolje, sa kukuruzom kao primarnom
kulturom na 1.100 - 1.200 ha; sojom na
oko 300 - 400 i ječmom na 300 - 350 hektara.
Pivarski ječam se seje zbog ranije
žetve, kako bi se mogla odraditi soja, kukuruz,
a poslednje dve godine i boranija
za hladnjaču.
ZZ Agrolika čuva selo Bački Gračac
pa smo “ugasili” šećernu repu, semensku
proizvodnju, sve što je trebalo da donese
ekstra profit, posebno u uslovima kakve
mi imamo za navodnjavanje. A mi to ne
radimo jer je za neverovati da ovo donosi
više novca, reč je o neto, a ne bruto zaradi
- rekao je gospodin Banjeglav, dodavši
da su uprkos gradu i ogromnoj šteti koju
je pretrpeo čitav atar, prinosi od 5.5 do 11
tona. Ali ne vremenske uslove već cene
na tražištu ocenjuje katastrofalnim, pa sve
požnjeveno stoji u magacinima u očekivanju
velikih, pozitivnih promena.
Zadruga u jednom selu, koja zapošljava
gro njenih stanovnika, uvek se posmatra
kao mestom oslonca, podržavaocem svih
zbivanja. ZZ „Agrolika“ je jedna od najistaknutijih
donatora, epitet koji je zaslužila
podizanjem mesne crkve. Sve u selu
funkcioniše kao i ranije, a pomaže se onoliko
koliko se može, u realnim granicama.
Pod jednim uslovom, da to za šta se daju
sredstva funkcioniše.
- Pre 5 - 6 godina sami smo podigli crkvu
Sv. proroka Ilije, od početka do kraja.
Stanovnici odlaze, neki mlađi se vraćaju.
Uglavnom nas ima oko 1.800, nekada je
bilo i 3.000. Na to ne možemo da utičemo
ali u selu treba da postoji fudbalski klub,
KUD, šahovski klub. a stanovnici nemaju
za koga da se uhvate nego za nas. I sam
sam se dugo bavio sportom, znam njihove
potrebe i pratimo ih koliko možemo. Nije
ni nama lako - kaže gospodin Banjeglav.
- Ova godina je malo specifična zbog
cene kukuruza, ali mi smo svih ovih godina
prolazili dobro, jer smo mogli da
sačuvamo robu i plasiramo je po visokim
cenama. Dobro smo živeli sa malo rada.
Ali, nije uvek bilo tako. Nekada smo imali
600 hektara pod repom, semenskim kukuruzom,
lucerke preko 300 - 400 vagona
prinosa, 600 grla stoke, 300 muznih
krava, radili danonoćno i sve to bez posebnog
efekta. Sve smo to imali u svojim
analizama ali dok je razum išao na jednu,
srce je išlo na drugu stranu, i nismo se lako
mogli odreći, sve do momenta odluke da
sve brišemo što nije isplativo. Ja jesam
agronom, ali ne živimo od agronomije već
od toga da li nešto vredi ili ne vredi raditi,
Crkva Sv. proroka Ilije
29