Topsrbija br40

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Mart 2024. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 40

ISSN 2334-6027

NAJBOLJE IZ SRBIJE

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije




• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


52

Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI ISSN 2334-6027

TOPSRBIJA

www.topsrbija.com

broj 10

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA




srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

Akademac

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Martr 2024. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 40

ISSN 2334-6027

TopSrbija - U društvu najboljih

In the Company of the Best

Nalazimo li se u procesu rađanja novog sveta,

priliva novih energija, civilizacijskog skoka koji

će doneti promene, ili sumnje u dosadašnji pogled

na život. Predikcije nedvosmisleno potkrepljuju

tvrdnje onih koji smatraju da će promene

biti sveobuhvatne a prilagođavanje na nove datosti,

naizvesne. Da li je to razlog za strahove i

zabrinutost? Naravno da nije.

Najavljene promene manjeg-većeg intenziteta,

zajedno sa ljudima za „novo doba“ prisutne su na

stranicama Revije TOPSRBIJA tokom njenih 40

brojeva koji su ugledala svetlost dana. U njima se

„otkrivaju“ oni koji svojim postupcima, novim

diskursima, delovanjem, odnosom prema sebi,

porodici, drugima, ispisuju budućnost ove civilizacije,

iz korena menjajući i zaobilazeći barijere

dosadašnjeg poretka.

Pravo zadovoljstvo i velika čast je bilo upoznavati

i družiti se sa takvim kolosima, koji su oslanjajući

se na sopstveno mišljenje, znanje, instinkte,

videli dalje, mogli više, imali hrabrosti da slede svoje snove

verujući da mogu postati stvarni.

Hrabrost je vrlina i osnov za činjenje plemenitih dela. Humani,

velikodušni, plemeniti u tišini i iz srca, pomažući drugima iskusili

su ličnu ispunjenost, sreću i zadovoljstvo. Jer bez dobrote nama

napretka, nema uspeha.

Šta je uspeh? Dobiti ono što želimo ili voleti ono što imamo?

Retoričko pitanje koje gubi smisao pred starinom sa znanjem svih

travki na livadi; pred ćutljivim pčelarom čija praktična znanja

nadvisuju sve akademske nivoe; stručnjakom na poziciji koja hrabro

ističe sve nepravilnosti sistema i crta mape mogućih rešenja za

boljitak onih koji stoje uz nju; vanredno obdarenim studentom sa

znanjima iz budućnosti; graditeljem novih perspektiva koji svoje

ideje pretače u velelepna dela... Odavno ti i takvi sposobni, mudri,

istrajni, čestiti porodični ljudi su među nama. Naš zadatak je da ih

predstavimo i da klicu onoga što u sebi nose, prepoznamo u nama

samima.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

Are we in the process where a new world is

being born, where there is an influx of new energies,

where there is a civilizational leap that will

bring changes, or where there are doubts about

the up to the present perspective on life? The

predictions unequivocally support the claims of

those who believe that the changes will be comprehensive

and the adaptation to the new conditions,

contingent. Is this a reason for fear and

concern? Definitely not.

Announced changes of greater or lesser intensity,

along with people for the „new era“, have

been present on the pages of TOPSRBIJA Magazine

in the course of its 40 issues that have seen

the light of day. The issues of TOPSRBIJA Magazine

„have revealed“ those who, with their actions,

new discourses, actions, attitude towards

themselves, towards their families, towards others,

write the future of this civilization, changing

it root and branch and bypassing the barriers of

the up to the present order.

It was a real pleasure and a great honour to meet and associate

with such colossuses, who, relying on their own opinion, knowledge,

instincts, saw further, could do more, had the courage to

follow their dreams, believing that they could become reality.

Courage is a virtue and the basis for doing noble deeds. The humane,

the generous, the noble, while helping others in silence and

from the heart, have experienced personal fulfilment, happiness

and satisfaction. For without the goodness, there is no progress,

there is no success.

What is success? To obtain what we want or to love what we

have? It is a rhetorical question that loses its meaning before antiquity

with the knowledge of all the blades of the grass in the

meadow; before a silent beekeeper whose practical knowledge

surpasses all academic levels; before an expert in a position which

boldly points out all the irregularities of the system and draws

maps of possible solutions for the betterment of those who stand

by it; before an exceptionally gifted student with knowledge from

the future; before a builder of new perspectives who transforms

their ideas into magnificent works... Those and such capable,

wise, persistent, virtuous family people have been among us for a

long time. Our task is to present them and to recognize the spark

of what they carry inside them within ourselves.

Mihailo Berček - Editor - In - Chief

TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 40

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2024. Mart. – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2024. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Fruškogorska vinska šetnja .......................................... 1

40 revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije ....................... 2

TopSrbija - U društvu najboljih ................................... 3

In the Company of the Best ......................................... 3

TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 40 Impresum ............3

Crveni TAXI, Novi Sad ............................................... 4

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 40 Sadržaj ... 5

ФРУШКОГОРСКА ВИНСКА ШЕТЊА .................. 6

Salaši - skriveni draguljj ruralne panorame ................. 7

ГАРАНЦИЈСКИ ФОНД АУТОНОМНЕ

ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ 2024 ......................... 8,9

Konkursi Razvojnog fonda Vojvodine ...................... 10

Još jedna uspešna poslovna godina

Udruženja SREM - FRUŠKA GORA ........................ 11

Institut za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima .. 12

Galerija Matice srpske - kuća umetnosti

i ljubitelja lepog ......................................................... 13

Vinarija Veritas Ćuković U zagrljaju vinove loze . 14,15

Privredna komora Vojvodine obeležila

105 godina postojanja ........................................... 16,17

PMF akreditovao nove i reakreditovao

postojeće studijske programe ............................... 18,19

Takmičenje u besedništvu na Pravnom

fakultetu za privredu i pravosuđe .............................. 20

Energija je problem koji ostavljamo

današnjim mladim generacijama ............................... 21

Ekološko inženjerstvo novi studijski

program na FIMEK-u ................................................ 21

Gourmet Centar Univerziteta EDUCONS

u funkciji razvoja gastro turizma i destinacije ...... 22,23

TONS punom parom u novu turističku sezonu .... 24,25

Vršac - grad zelen i čist ........................................ 26,27

City Card - novi pogled na Sombor ........................... 28

Grad kulture i manifestacija ...................................... 29

Dobro došli u grad Zrenjanin .................................... 30

Spektakli u najavi ...................................................... 31

Ovde se uvek nešto događa .................................. 32,33

Priča u slikama o drevnim srpskim

gradovima Svetlane Dingarac .......................... 34,35,36

Upoznajte Vukov zavičaj ........................................... 37

Etno selo Sunčana reka magnet za hedoniste ............ 38

Drinska laguna - predeo slikan maštom .................... 39

Šimanovci, lepo selo u Sremu ................................... 40

Eko avantura - doživite Žabalj na drugi način ........... 41

Dobrodošli u naš svet - svet bicikala i pop culture .... 42

Niš budi znatiželju turista .......................................... 43

Lajtmotiv za nekonvencionalan

turistički doživljaj ................................................. 44,45

Kuća Mirne Duše - turistička priča na

moderan način ........................................................... 46

Boljevac posebno mesto za sve vrste odmora ........... 47

Turistički vodič - zanimanje iz čiste ljubavi .............. 48

Čuvar tradicije svojih predaka ................................... 49

Zadružni savez Vojvodine u funkciji

zemljoradničkih zadruga i zadrugara .................... 50,51

Sve veći značaj i uloga Mikološko-gljivarskog

saveza Srbije ......................................................... 52,53

Pozivnica iz Braničeva i Podunavlja ......................... 54

Na tragu zaboravljenih slika ...................................... 55

Kako napraviti svetski poznat gastronomski brend ... 56

Sarma connects people .............................................. 57

Za dobrog kuvara osim znanja važna je i praksa ....... 58

Malo kreativnosti i puno ljubavi tajna

su majstora kuvanja na otvorenom ............................ 59

Hello, I Love You - Zvuk u bojama španske

tradicije u Muzeju Tamburica Fest-a ......................... 60

Kreativosti i humanosti studenata

PMF-a Novi Sad ........................................................ 61

Bastion kulturno-obrazovnog identiteta

srpskog naroda ........................................................... 62

Akademski put Nenada Kovačića ............................. 63

ETNO MREŽA Narodne rukotvorine - tradicija

i ljubav ....................................................................... 64

Agencija BIN Marketing 10 godina sa vama ............ 65

Hotel Olimp, Zlatibor ................................................ 66

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .............. 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ...... 68

5

6

2023

Salaši - skriveni dragulji

ruralne panorame

Turistička organizacija Vojvodine

(TOV) će u saradnji

sa Centrom za Ruralni razvoj

Vojvodine organizovati Kongres

ruralnog turizma u periodu od

30. do 31. maja ove godine, u cilju

afirmacije ruralnog turizma. U okviru

navedenog kongresa eminentni

stručnjaci iz oblasti ekonomije, turizma,

poljoprivrede će pružiti sveobuhvatne

informacije o načinima

unapređenja ovog veoma značajnom

oblika turizma. Ruralni turizam

u Vojvodini predstavlja veoma značajan

segment turističke ponude, čiji

razvoj donosi koristi kako lokalnom

stanovništvu, tako i očuvanju kulturnog

i prirodnog nasleđa. Ruralni

turizam pruža podršku održivom

razvoju lokalnih zajednica, doprinoseći

ekonomskom prosperitetu kroz

zapošljavanje lokalnog stanovništva

i promociju lokalnih proizvoda.

TOV je ove godine ažurirala

Priručnik za ruralni turizam, koji

predstavlja svojevrstan vodič za postojeće

i buduće pružaoce usluga u

ovoj oblasti, u kome mogu pronaći

smernice za bavljenje ruralnim turizmom.

Priručnik će biti predstavljen

učesnicima kongresa, dok svi

zainteresovani PDF verziju priručnika

mogu preuzeti na sajtu https://

vojvodina.travel/.

Multikulturalno obeležje Vojvodine

danas se sve više ističe kao njena

najveća prepoznatljivost. Gotovo

nigde više u Evropi nećete na svojim

turističkim putovanjima sresti

toliko različitih kultura i naroda.

Ovu jedinstvenu baštinu moguće

je doživeti u nekoj od etno kuća ili

kroz boravak u nekom seoskom domaćinstvu

ili salašu. Poseban doživaljaj

tradicionalnog života pružaju

salaši. Ovi autentični arhitektonski

kompleksi karakteristični su za Panonsku

niziju i predstavljaju narodno

graditeljstvo, kao i poseban način

života i privređivanja. Reč “salaš“

potiče iz mađarskog jezika i označava

domaćinstvo koje se sastoji od

kuće i pomoćnih objekata za gajenje

stoke i obradu zemlje. Prvobitna namena

je bila vezana za letnji boravak

ljudi radi zemljoradnje, dok su

nešto kasnije vlasnici salaša postajali

stalni stanovnici na svojim posedima.

Najviše ih je bilo u okolini

Subotice, Sombora, na Čeneju kod

Novog Sada, a bilo ih je i u Banatu

i Sremu. Salašari, poseban soj, umeli

su se radovati, slaviti i rado goste

dočekivati, naročito u najhladnije

godišnje doba kada radovi miruju.

Salaši su pretežno orijentisani na

pružanje usluge hrane i pića, dok

pojedini raspolažu i smeštajnim kapacitetima

i takođe pružaju razne

dodatne sadržaje, kao što su razne

sportske aktivnosti (škole jahanja,

vožnja biciklom..), izleti u prirodi,

upoznavanje sa starim zanatima,

uključivanje u seoske poslove i sl.

Kako savremeni turisti traže doživljaj,

dodatne aktivnosti doprinose

produženju boravka turista na destinaciji.

Salaši su od davnina bili

svojevrsna oaza u vojvođanskim

poljima gde su se porodice bavile

obradom zemlje i čuvanjem stoke.

Vremenom su se mnogi salaši ugasili,

a oni koji su ostali su čuvari naše

tradicije.

Turizam je salašima doneo novine,

adaptirao ih i obnovio kako

bi bili podobni za boravak turista,

obogatio je društveni i kulturni život

na njima, čuvajući ih od zaborava.

Salaši su ne samo lokacije za odmor

i opuštanje, već i prilika za povezivanje

sa prirodom i tradicijom, ali

možda najupečatljiviji deo pri poseti

salašima predstavlja upravo gostoprimstvo

domaćina. Njihova srdačnost

i spremnost da podele svoje

znanje i običaje sa posetiocima čini

svaku posetu salašu nezaboravnom.

Gosti se ovde mogu osećati kao deo

porodice dok zajedno uživaju u domaćim

jelima pripremljenim od svežih

lokalnih sastojaka.

7

8

ГАРАНЦИЈСКИ ФОНД

АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ

ВОЈВОДИНЕ 2024

Основни циљеви Фонда у

2024. години конципирани

су, као и предходних година,

тако да буду у синергији са планираним

активностима Покрајинске

владе за 2024. годину у области

привредног развоја на територији

АП Војводине.

Поред тога, програмски циљеви

Гаранцијског фонда Аутономне Покрајине

Војводине за 2024. годину

компатибилни су са планираним активностима

Покрајинског секретаријата

за привреду и туризам, који

је уједно и ресорни Секретаријат

Фонда. Томе у прилог говори и

чињеница да је у марту 2022. године

закључен и Протокол о сарадњи између

Покрајинског секретаријата за

привреду и туризам и Гаранцијског

фонда, који пружа снажнији оквир

за уговарање и спровођење заједничких

активности у оквиру међусобне

сарадње. Предвиђено је да се

по актуелним Конкурсима омогући

финансирање и подстицање развоја,

различитих привредних активности,

путем одобравања гаранција

Фонда пословним Банкама, у своје

име, а за рачун клијента.

У ту сврху у Гаранцијском фонду

је тренутно могуће аплицирати за

десет гарантних линија које „покривају“

готово све области привреде.

Заинтересовани привредници,

предузетници, пољопривредници

или почетници у бизнису могу да

одаберу линију која највише одговара

њиховом начину пословања и

рада и аплицирају на Конкурсе за

набавку нове и половне пољопривредне

механизације и опреме, за

обезбеђење дугорочних кредита

намењених финансирању енергетске

ефикасности, за куповину

пољопривредног земљишта, за набавку

нове и половне опреме, за изградњу,

реконструкцију, доградњу

и адаптацију објеката за обављање

Ђорђе Раковић, директор Гаранцијског фонда АП Војводине

привредних и пољопривредних делатности

као и набавку пратеће опреме, за

набавку опреме предузетницама, женама

оснивачима малих предузеће и почетницима

у бизнису који делатност обављају

мање од три године са територије АП

Војводине, за „START UP“ програме радно

неактивних жена и других лица са територије

АП Војводине, за финансирање

набавке репроматеријала у пољопривреди,

за куповину објеката и грађевинског

земљишта за обављање привредних

делатности и вршење медицинских и

васпитно-образовних услуга и за финансирање

инвестиција у пољопривреди у

оквиру ИПАРД програма.

План развоја АП Војводине 2023 - 2030

године, као стратешки развојни документи

АП Војводине у области регионалног

развоја, на целовит начин дефинише

приоритете и мере развојне политике

АП Војводине. Уравнотежен и одржив

друштвено-економски развој АП Војводине

предвиђен је унутар четири развојна

правца, у оквиру којих су дефинисани

приоритетни циљеви. Ови циљеви су

операционализовани путем мера у чијој

имплементацији Гаранцијски фонд АП

Војводине активно учествује кроз реализацију

својих програмских активности.

У реализацији једног од приоритетних

циљева, Одрживи туризам у интеркултуралној

Војводини, Гаранцијски

фонд је у протеклом периоду учествовао

кроз сарадњу са Привредном комором

Војводине (ПКВ) и Туристичком

организацијом Војводине, наступом на

сајмовима у Београду, Будимпешти и

Бечу. На предстојећем сајму у Берлину,

заједно са Гаранцијским фондом,

наступиће и предузетници, међу којима

су и представници салаша и винарија,

као и на већ одржаним сајмовима.

Такође, Гаранцијски фонд је помогао

и активно учествовао на Међународном

сајму туризма у Београду (22-25. фебруара),

где су по други пут винарије из АП

Војводине имале своју винску улицу.

Наш примарни циљ као институције је

да и даље будемо највећа подршка предузетницима

и привредним субјектима, почетницима

у пословању („START UP“),

земљорадничким задругама и пољопривредницима

и да им пружимо помоћ у покретању,

унапређењу и осавремењавању

њиховог пословања у свим областима

привреде, па тако и у туризму, као што

смо то чинили и у протекле две деценије.

9

РАЗВОЈНИ ФОНД АУТОНОМНЕ

ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

Булевар цара Лазара 7а, 21000 Нови Сад

тел: 021/454-334; email: office@rfapv.rs web: www.rfapv.rs

Kонкурси за 2024. годину:

ЗА ПРАВНА ЛИЦА И ПРЕДУЗЕТНИКЕ:

• Конкурс за дугорочне кредите за

инвестициона улагања;

• Конкурс за дугорочне кредите за трајна

обртна средства;

• Конкурс за краткорочне кредите за обртна

средства;

• Конкурс за дугорочне кредите за развој

туризма субвенционисан од стране

Покрајинског секретаријата за привреду и

туризам;


инвестиције у оквиру ИПАРД програма


финансирање климатски одрживих

инвестиција

ЗА РЕГИСТРОВАНА ПОЉОПРИВРЕДНА

ГАЗДИНСТВА:

• Конкурс за дугорочне кредите за пољопривреду;

• Конкурс за дугорочне кредите за куповину

пољопривредног земљишта;

• Конкурс за дугорочне кредите за набавку

пољопривредне мeханизације;

• Конкурс за краткорочне кредите за обртна

средства у пољопривреди;

• Конкурс за дугорочне кредите за развој туризма

субвенционисан од стране Покрајинског

секретаријата за привреду и туризам;

• Конкурс за дугорочне кредите за инвестиције у

оквиру ИПАРД програма

• Конкурс за дугорочне кредите за финансирање

климатски одрживих инвестиција

Повољна каматна стопа; Рокови отплате до 7 годинa; Период мировања до 2 године;

Без накнаде за обраду захтева; Конкурси нису временски ограничени

10

Još jedna uspešna poslovna godina

Udruženja SREM - FRUŠKA GORA

Gordan Bašić (levo) i Saša Vinčić

Nepisano pavilo da je udruženje

ljudi koji isto misle, dišu i rade,

neuporedivo “jače” i uspešnije

od pojedinca. Vidljivo je to i na primeru

Udruženja proizvođača grožđa i vina sa

oznakom geografskog porekla SREM -

FRUŠKA GORA, koje je od 14 vinarija

osnivača 2015. godine, do 2024. naraslo

na 110, od kojih preko njih 40 imaju uslova

za prijem turista i razvoj vinskog turizma

na Fruškoj gori. Složan tim pojedinaca sa

jasnom vizijom razvoja vinogradarstva,

vinarstva i vinskog turizma na Fruškoj

gori, i podrška institucija na čijem su čelu

takođe oni koji su prepoznali kvalitet i ispravnost

puta i način ostvarivanja ciljeva

i iznalazili mogućnost da pruže potrebnu

pomoć i podršku, uticao je na osavremenjavanje

tehnologije i podizanje kvaliteta

vina članova, a samim tim i na reputaciju

Udruženja koje se može pohvaliti da u

svojim redovima ima Vinarija „Vinčić“

Saše Vinčića iz Šida, i vino Grašac beli

2020. koje je poneo titulu Best in Show

na Decanter Wine World Awards u Londonu,

našavši se među devet najboljih belih

vina na ovom najvažnijem svetskom

ocenjivanju.

Godišnja skupština Udruženja proizvođača

grožđa i vina sa oznakom geografskog

porekla SREM - FRUŠKA GORA,

održana je u reprezentativnom prostoru

Galerije Matice Srpske u Novom Sadu, u

četvrtak 08. februara 2024. Obraćajući se

brojnim prisutnim vinarima, zvanicama

i predstavnicima medija, predsedavajući

Gordan Bašić, prigodnim rečima oprostio

se od Draga Šljivančanina, jednog od

osnivača Udruženja 2015., i od tada više

puta biranog za člana Nadzornog odbora

koji je puno pomagao u radu savetom i

velikim privrednim iskustvom.

U nastavku predložio je prijem novih

čanova, pa su jednoglasnom odlukom u

Udruženje primljena dva člana: Goran

Klajić iz Beograda, PR Vinarije „Vukum“,

sa vinogradima i vinarijom u selu

Surduk, i Anastasija Novković PR Vinarije

„Anatea“, takođe iz Beograda.

Svake godine Udruženja pohvaljuje i

nagrađuje one vinare koji su svojim radom,

trudom i verifikacijom zapaženi

na domaćem i međunarodnom tržištu i

ocenjivanjima, razvoju Udruženja kao i

promociji sremskog vinogradarskog rejona,

Fruškogorskog vinogorja, podstičući

delovanje vinarstva i vinskog turizma,

te ekonomski napredak, UO Udruženja

doneo je odluku o uručenju priznanja u

kategoriji najbolje ocenjenog vina Fruške

gore 2023. godine Saši Vinčiću - Vinarija

„Vinčić“ iz Šida, zbog činjenice da je

Grašac beli 2020. ove vinarije poneo titulu

Best in Show na Decanter Wine World

Awards u Londonu.

Za najtrofejnije vino Fruške gore 2023,

procenom i sabiranjem međunarodnih

i domaćih ocenjivanja po kategorizaciji

Udruženja zaslužuju posebnu pažnju,

proglašeno je vino Grand Fru 2020 Vinarije

„Vinčić“, koje je imalo najveći broj

priznanja u prethodnoj godini (pravljeno

od istog grožđa kao i nagrađeni Grašac

2020, a razlika je u odležavanju).

Najtrofejnija vinarija Udruženja za minulu

godinu je Vinarija „Veritas - Ćuković“

iz Sremskih Karlovaca, a priznanje

je primila vlasnica Jelena Ćuković.

Za razvoj vinskoj turizma u 2023. na

Fruškoj gori, jednoglasno je ukazano poverenje

Vinariji „Erdevik“ iz Erdevika, a

nagradu je primila Tanja Đuričić, enolog

vinarije.

Za poseban doprinos razvoju Fruškogorskog

vinogorja u 2023., organizacijacijom

vinskih turističkih tura u opštini

Irig, nagadu je ispred Turističke organizacije

Vojvodine primila dr Nataša Pavlović,

direktorka.

Za doprinos i promociji vina i Fruške

gore, priznanje je dodeljeno Tijani Palkovljević

Bugarski, upravnici Galerije

Matice srpske.

Priznanje za svesrdnu i bezrezervnu

podršku Privredne komore Vojvodine

(PKV) uručeno je Bošku Vučureviću,

predsedniku PKV.

Za finansijsku, logističku i za svaki

drugi način podrške Pokrajinske vlade,

priznanje su dobili Vladimir Galić, pokrajinski

sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu

i šumarstvo, i dr Nenad Ivanišević,

pokrajinski sekretar za privredu

i turizam.

Vinogradi Vinarije Quet u Banoštoru

11

Institut za vinogradarstvo u

Sremskim Karlovcima

Više decenija dugo okupljanje vinske zajednice

Sremskih Karlovaca u ritualnoj

rezidibi vinograda Oglednog dobra Instituta,

polivanje vinom usled verovanja da će

grožđe doneti zdraviji rod, Institut za vinogradarstvo

i voćarstvo, Poljoprivrednog fakulteta

Univerziteta Novi Sad, svake godine priređuje

pravi mali festival vina. Za taj dan okupljaju

se svi vinari, čime se stvaraju trajne veze i širi

krug prijatelja, učvršćuju veze Instituta sa vinarima.

Svake godine bira se i kum slave. Ove

godine u toj ulozi našla se Jelena Ćuković, vlasnica

Vinarije „Veritas - Ćuković“.

Dr Dragoslav Ivanišević, profesor na Poljoprivrednom

fakultetu, direktor Departmana za

voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu

arhitekturu, u ulozi domaćina Oglednog

dobra Instituta u Sremskim Karlovcima, kaže

da je praznik vinara i vinogradara idealna prilika

da se sretnu vinogradari i vinari jednog područja

radi degustacije vina iz prethodne godine,

analize trenutnog stanja u vinogradima i da se

na najbolji način kuju planovi i organizuju pripreme

za sledeću godinu.

Inicijativa jedne relevantne, naučne institucije,

doprinela je opštem boljitku vinske kulture

ovog kraja, koja se meri razlogom svog

nastanka, kvalitetom vina. Karlovčani imaju

dugu vinogradarsko-vinsku tradiciju i centar

su vinarstva u zemlji i šire, te nije slučajno da

je Institut otvoren upravo u ovoj sredini, čvrsto

vezanoj za vinsku delatnost. Institut je pod nazivom

Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i

vinarstvo (1947), zahvaljujući postignutim rezultatima

ostvarenim pod rukovodstvom prof.

dr Dragoslava Milisavljevića, njegovog osnivača

i prvog direktora, vrlo brzo prerastao u Institut

republičkog značaja, i u svom najvećem

usponu, bio jedan od najpriznatijih iz oblasti vinogradarstva

i vinarstva u srednjoj Evropi. Godine

1956. je na dve godine ranije osnovanom

Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu formirana

i Katedra za voćarstvo i vinogradarstvo.

Integracija Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo

iz Sremskih Karlovaca i Poljoprivrednog

fakulteta 1972., omogućila je neposredniju saradnju

ove dve naučno-obrazovne institucije,

koja je rezultirala novim sortama, tehnološkim

postupcima...

- Institut je jedan od stubova razvoja vinogradarsko-vinskog

sektora Vojvodine i Srbije,

Sa obeležavanja praznika vinara i vinogradara

Prof. dr Dragoslav

Ivanišević

uz mnogo prostora za njegovo

unapređenje. Problem

je u naučnoistraživačkom

radu, a pre svega obezbeđivanju

kontinuiranog rada u

vinogradarstvu koji zahteva

vreme. Da bi se razvili odgovarajući

uslovi rada potrebni

su i stabilni finansijski

izvori, dovoljan broj naučnih

radnika koji će se tome

posvetiti i na najbolji način

doprineti razvoju vingoradarstva.

Nažalost, ne možemo

se pohvaliti „dobrim danima“ za razvoj

nauke, kao ni visokog obrazovanja,

što se održava i na rad Instituta. Istovremeno,

jedinstveni studijski program za

vinogradarstvo i vinastvo predložen pre

nekoliko godina još uvek je na čekanju.

Zbog toga pokušavamo da unapredimo

naše kapacitete, jer dobri rezultati pretpostavljaju

dobar tim i stvaranje povoljnih

uslova za rad. Za dalji napredak ove,

jedne od najstarijih naučnoistraživačkih

insistucija u zemlji, potrebna je podrška

šire zajednice - rekao je dr Ivanišević,

izdvajajući ulogu Pokrajinske vlade u

dosadašnjim i budućim projektima proširenja

postojećih kapaciteta. Nakon

dobijanja građevinske dozvole u toku

je prikupljanje dokumentacije za proširenje

i izgradnju novih objekata

i laboratorija, koje treba

da počne tokom jeseni ove,

ili počekom naredne godine,

s obzirom da su predviđena

sredstva za prvu fazu obezbeđena.

Sremski Karlovci su po

oceni našeg stručnjaka, dobar

primer usklađenosti

prakse sa naučnoistraživačkim

radom. Grašac je postao

sinonim Fruške gore (klona

SK 54) i ostatka Srbije, kao

i Sila, Probus, Morava...., „što su rezultati

višedecenijskog rada stručnjaka, nastavnog

kadra Departmana, koji su dali

određene rezultate i komparativnu prednost

vinogradarima u odnosu na druge

vinske regije, druge zemlje. Sagledavajući

vinsku scenu Srbije dr Ivanišević

primećuje da su se do pre deset godina

na vinskoj karti restorana nalazila

isključivo francuska i italijanska vina.

Danas je stanje drugačije, a vina iz sveta

dobila su mesto iza vina iz Srbije. To

govori da se stvari pomeraju u pozitivnom

pravcu i da su srpska vina sve traženija,

kako od strane domaćih turista, a

posebno od stranih, koji će sigurno pre

Chardonnay-a poželeti da probaju našu

Silu ili Grašac.

12

Galerija Matice srpske - kuća

umetnosti i ljubitelja lepog

Tijana Palkovljević

Bugarski

Tijana Palkovljević Bugarski,

upravnica Galerije Matice srpske

na Trgu galerija u Novom Sadu,

objašnjavajući pravac delovanja ove

kulturne institucije i njeno „otvaranje“

prema novim idejama i događajima, u

ekskluzivnom intervjuu za reviju TOP-

SRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE je izjavila:

- Galerija Matice srpske je ustanova

duge tradicije (2022. godine obeleženo je

175 godina od njenog osnivanja) i bogate

delatnosti, ali smo svesni da je neophodno

okupiti neke nove saradnike, prijatelje

i pokazati da je ovaj prostor namenjen

na neki način svima, ne samo umetnosti.

Odličnu saradnju ostvarujemo sa

brojnim vinarima, iz okoline Novog

Sada i Vojvodine, kao npr. sa gospodinom

Gordanom Bašićem, predsednikom

Udruženja proizvođača grožđa i vina sa

oznakom geografskog porekla SREM -

FRUŠKA GORA, dugu čitavu deceniju.

Na njegov poziv da se u ovom prostoru

održi Godišnja skupština Udruženja,

da ovo bude mesto stvaranja i spajanja

Galerija Matice srpske

umetnosti i hedonizma ili uživanja u

vinu, pristali smo jer smo uočili brojne

veze likovne, muzičke umetnosti i umetnosti

pravljenja i konzumiranja vina.

Galerija Matice srpske se trudi da bude

deo globalnog života lokalne zajednice,

otvorena za široku saradnju, jer nam se

čini da što smo povezaniji to smo jači i

prisutniji u javnoj sferi.

Pokušaj nabrojanja svih aktivnosti, događaja

u kojima je Galerija na neki način

bila prisutna u prethodnom periodu, bila

bi neuspešna, kako zbog ogromne dinamike,

tako i raznovrsnosti sadržaja.

Galerija Matice srpske je mesto obeležvanja

Dana Novog Sada, kada je ulaz

slobodan, Noći muzeja, mesto je održavanja

koncerata... Preko 20 godina u Galeriji

se organizuju edukativni programi

za decu, i kroz njen prostor godišnje prođe

6 - 7.000 mališana; godišnje izložbe

poseti preko 20.000 gostiju: samo u toku

prošle, 2023. godine Galeriju je posetilo

preko 100.000 ljubitelja umetnosti.

- Više od 100.000 posetilaca je i oficijelna

potvrda da je ovo prostor u kojem

se uvek nešto dešava, u kojem

uvek ima nešto lepo da

se vidi i nešto novo nauči,

ali isto tako i lepo provede

- istakla je upravnica, naglašavajući

odličnu saradnju

sa Turističkom organizacijom

grada Novog Sada

i Turističkom organizacijom Vojvodine,

koje uveliko doprinose da osim domaćih

posetilaca, broj stranih turista, posetilaca

Galerije, stalno raste.

Svi događaji, izložbe u Galeriji Matice

srpske nalaze se na sajtu Galerije, i svim

društvenim mrežama, sve je dvojezično

(srpski-engleski), kako obaveštenja na

mrežama tako i legende, publikacije.

Ako je istina da se „po jutru dan poznaje“,

Galerija je u Novu godinu ušla u

velikom stilu, sa izložbama dela Gustava

Klimta i Paje Jovanovića pod nazivom

„Jedna epoha, dva umetnika, tri muzeja“.

U toku je i izložba „Pomorišac - Vasa

Pomorišac“. Slede izložbe inspirisane

Francuskom, uz prikaz povezanosti dve

kulture, srpske i francuske.

Od juna domaćini pripremaju novu

stalnu postavku, a tokom leta najavljeno

je gostovanje izložbe Ilije Bašičevića

Bosilja i Save Sekulić, iz Muzeja naivne

i marginalne umetnosti... i još puno toga.

- Javite se na vreme, kod nas je uvek

gužva - poručuju iz Galerije Matice Srpske.

13

Vinarija Veritas Ćuković:

Jeleni Ćuković ukazana čast da bude kuma

Dan Sv. Trifuna slava je brojnih

esnafa, vinogradara i kafandžija.

Godinama unazad ona podrazumeva

lepo druženje vinara i profesora,

saradnika Instituta za vinogradarstvo i

voćarstvo Sremski Karlovci, Poljoprivrednog

fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,

u ulozi organizatora. Veruje se da sa Sv.

Trifunom stiže proleće, budi priroda, a sa

njom i ljubav. Sv. Trifun je i čuvar vinograda

i štiti ga od raznih štetočina, pa ga vinogradari

i vinari ovom prilikom mole da ga

zaštite od njih.

Tog Dana posebno mesto i ulogu ima

kum, jer se kumstvo smatra duhovnim

srodstvom, a kumom posebno cenjenom

osobom izabranom od članova jedne zajednice/porodice.

Kumstvo se smatra simbolom

večne povezanosti, podrške i bezuslovne

ljubavi, te nije slučajno u narodu

poznata izreka, da se kumom ne može nazvati

svako.

Ove godine je ta čast ukazana Jeleni Ćuković,

vlasnici Vinarije „Veritas Ćuković“,

Priznanje Udruženja "Srem - Fruška gora" za najtrofejnije vino

14

U zagrljaju vinove loze

Zlatna paleta vina

Šarm Vinarije "Veritas - Ćuković"

Zadovoljstvo koje motiviše

koja je pre tri godine ne samo preuzela,

već i trasirala njen dalji razvoj. Potvrđuju

to i priznanje za najtrofejnija vinariju

Udruženja vinara i vinogradara sa geografskim

poreklom “Srem-Fruška gora”

za minulu godinu, koja je primila vlasnica

Jelena Ćuković.

Ostvarivanje novih ideja, obogaćivanje

vinske ponude novim sadržajima, sa

konceptom „biti drugačiji ali ne po svaku

cenu“, složen su pazl principa razvoja Vinarije

„Veritas Ćuković“.

Vinske etikete: Veritas Bela Harmonija

(Sauvignon blanc), Veritas Monte

Karlovci (Merlot), Veritas Domina Rosé

(Cabernet Sauvignon), Veritas Ćuk Cuvee

(Cabernet Sauvignon), Grašac Veritas

Ćuković, Bermet predstavljaju identitet

i vrednosni sistem ove vinarije, na putu

Sremski Karlovci - Stražilovo.

Vinariju su 2011. godine osnovali Vesna

i Slobodan Bošković, a ispunjenje doživela

vinom Momentum 2017 (Cabernet Sauvignon),

koji se okitio zlatom na Decanter

London 2022. Vinarija je promenom

vlasnika 2020. preimenovana u „Veritas

Ćuković“, ali je zadržala vrednosni sistem

prethodnih vlasnika, dodavši pečat

pravcu daljeg razvoja. Berba 2021. prva je

koju je samostalno izveo novi tim sa ciljem

da mala porodična vinarija proizvodi

dobra vina od grožđa iz sopstvenih vinograda.

Sovinjon Bela Harmonija 2021 odmah

se našao na listi 10 najboljih belih vina Srbije

za 2022. godinu, a kupaža Cabernet

Sauvignon (80%) i Merlot sa poteza Ešikovac,

pod etiketom Ćuk 2020 nagrađena

na Decanteru, još jednom je pokazala

znanje i predanost njenih vlasnika. Grašac

iz zasada (2020) na potezu Banstol

već na premijernom ocenjivanju osvojio

je zlato TOP 50 vina Fruške gore. Grašac

2022 Veritas Ćuković potvrdio je da neka

od najboljih srpskih vina dolaze iz fruškogorskih

„boutique“ vinarija. Novi vlasnik

razvoj vinarije bazira na poznatim

etiketama (Momentum), ali ne i u manje

ambicioznim projektima pristupačnijim

tržištu (Momentum Mali).

Osim proširenja vinograda sa tri hektara

na Banstolu, sortama Grašac i Merlot,

Jelena Ćuković teži razvoju turističke

priče. U tom pravcu sprovedene su brojne

ideje: Team bulding, slikarske radionice,

kao i unapređenjen model serviranja i posluživanja

hrane.

- Krajem ove ili početkom sledeće godine

počećemo izgradnju novog objekta

- restorana sa degustacionom salom i

bungalovima, i turistima koji očekuju

vanredan doživljaj ponudićemo prenoćište

u „zagrljaju vinove loze“- u vinogradu

- najavila je gospođa Jelena Ćuković.

15

Privredna komora Vojvodine ob

Privredna komora Vojvodine prigodnom

svečanošću održanoj u Kongresnom

centru “Master” Novosadskog sajma,

obeležila je 105 godinu postojanja i rada i 61.

godišnjicu dodele nagrada - povelje “Kosta

Mirosavljević”, za značajna privredna i medijska

ostvarenja u 2023. godini. Tradicionalno,

najboljima u privredi su dodeljena priznanja

za veliki trud, rad, angažovanje, inovacije, za

zaradu i dobit koju su ostvarili za svoje kompanije

i zaposlene, ali i za čitavo društvo. Nagrade

su uručene: privredniku godine Goranu

Pekezu, direktoru korporativnih poslova i komunikacija

kompanije JTI za Zapadni Balkan;

privrednici Nataši Silađi, vlasnici Vinarije

„Alhemija“; kao i predstavnicima kompanija

„Dem“ iz Kulpina, „Frueko“ i „Vega IT“ iz

Novog Sada. Nagradu „Zlatno pero privrede“

dobio je novinar Radio-televizije Srbije Milan

Srdić.

Privredna komora Vojvodine poslednjih

godina više nego ikada nosi snažan razvojni

elemenat pomoći privrednicima kroz komunikaciju,

zajedničke odlaske na sajmove, povezivanje,

organizaciju važnih razgovora, razmenu

informacija, predstavljanje vrednosti koje Vojvodine

ima radi privlačenja investicija, značajno

utičući na razvoj svih društvenih oblasti

kao i njenih potencijala na drugim tržištima.

Obraćajući se prisutnima, predsednik Privredne

komore Vojvodine Boško Vučurević je

između ostalog rekao:

- Tadašnja Trgovačko - zanatska komora

osnovana je 1. februara 1919. godine u zdanju

Matice Srpske u Novom Sadu. Jedan od osnivača

bio je Kosta Mirosavljević, po kome smo

i nazvali ovu prestižnu nagradu. Upravo istorija

je dokaz da smo kroz vekove umeli da se

udružimo, jer pojedinac, ma koliko bio uspešan

nema snagu ujedinjene privrede. Globalna

situacija svakako je uticala i na prilike u našoj

zemlji. Uprkos tome makroekonomska stabilnost

u našoj zemlji je očuvana i stabilna, što

potvrđuju i podaci. Prema proceni realni rast

BDP-a u Republici Srbiji u četvrtom kvartalu

2023. godine iznosio je 3,8 % međugodišnje

posmatrano. Procenjuje se da je ukupna ekonomska

aktivnost u Republici Srbiji zabeležila

rast od 2,5 %. Međugodišnja inflacija u Srbiji

je nastavila da usporava i krajem godine iznosila

je 7,6%, što je gotovo dvostruko niže nego

na kraju 2022. godine. Industrijska proizvodnja

AP Vojvodine u prošloj godini u odnosu na

prethodnu, zabeležila je rast od 3 % - obavestio

je gospodin Vučurević, koji je potom zajedno

sa Igorom Mirovićem, predsednikom Pokra-

16

jinske vlade APV, nagrađenim kompanijama

i pojedincima uručio statuu

PKV Kosta Mirosavljević, kao i nagradu

za medijska dostignuća i promociju

privrede - plaketu “Zlatno pero”.

Pre same dodele, prisutni su imali

priliku da odgledaju prigodan promo

filma o dobitnicima nagrada.

U ime dobitnika obratio se suosnivač

kompanije „Vega IT“ Vladan Ostojić,

koji je zahvalio Pokrajinskoj vladi i Privrednoj

komori Vojvodine, istakavši da

su nagrade veliki podstrek, ali i obaveza

i odgovornost.

Svečanosti su prisustvovali državna

Boško Vučurević, predsednik PKV

sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede,

šumarstva i vodoprivrede Republike

Srbije Ivana Popović, potpredsednik

Pokrajinske vlade Branko Ćurčić, pokrajinska

sekretarka za finansije Smiljka

Jovanović, predstavnici Privredne

komore Srbije, Privredne komore Republike

Srpske, brojni predstavnike

privrede iz naše zemlje i regiona, predstavnici

institucija i medija.

U programu je učestvovala Željka

Milošević, koja je na električnoj harfi

upotpunila doživljaj sa ovogodišnje

svečanosti Privredne kokmore Vojvodine.

Godišnjica obeležena uz veliki broj zvanica

eležila105 godina postojanja

Vojvodina deo zajedničkog tima

Obraćajući se prisutnim zvanicama, Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade APV, podsetio je da je 2016. godine u Vojvodini

bilo 165.000 nezaposlenih, a danas oko 80.000. Naglasio je da je budžet AP Vojvodine u 2024. godini bio oko milijardu evra.

Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade APV

- Već smo u ovoj, ali i prošloj godini, imali 400 miliona evra

kapitalnih rashoda, što znači 80 investicija koje su vredne oko

četiri miliona evra pojedinačno, sa razvojem privrednih i industrijskih

zona. To daje sliku Vojvodine koja je bila i biće deo

velikog zajedničkog tima i poduhvata da Srbija izađe iz krize

u kojoj je bila do pre sedam - osam godina, i da do kraja 2027.

utrostruči bruto društveni proizvod - istakao je Mirović.

Predsednik je ovom prilikom izrazio veliko poštovanje za

sve ljude koji su učestvovali u privrednom i ekonomskom razvoju

AP Vojvodine.

- Domaći privrednik i domaća preduzeća, kao i u svim drugim

zemljama sveta, moraju biti u prvom planu, i tome bi trebalo

da budu posvećeni napori svih nivoa vlasti, svih organizacija

i ustanova, i nacionalne i pokrajinske vlade, i privrednih

komora - rekao je Igor Mirović.

Zajednički snimak nagrađenih sa domaćinima

17

PMF akreditovao nove i reakredit

Protekla godina bila je posvećena

akreditaciji novih i reakreditaciji

postojećih studijskih programa na

Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta

u Novom Sadu. Programe koji se

već realizuju dugi niz godina smo osavremenili,

preradili njihove kurikulume, dodali

neke nove predmete i na taj način ih

značajno unapredili. Posebnu pažnju bih

skrenula na studijske programe koje smo

iznova osmislili i čija realizacija kreće od

naredne školske godine.

PMF ima tu sreću da pod jednim krovom,

u okviru jedne ustanove, ima kompetentan

nastavni kadar iz različitih oblasti

prirodno-matematičkih nauka (biologije,

hemije, fizike, geografije, matematike,

informatike), ali i nekih društvenih nauka

(turizma, metodike nastave). Svedoci

smo da se u poslednje vreme u visokom

obrazovanju u Evropi i svetu favorizuje

interdisciplinarnost, multidisciplinarnost

i razvijanje sposobnosti studenata da povezuju

znanja iz različitih naučnih oblasti.

Sve navedeno bila nam je osnova za odluku

da se udružimo i da gradimo nove,

interdisciplinarne studijske programe, koji

pripremaju studente za dinamično tržište

rada koje sve više ceni širok spektar veština.

Prvi smo fakultet u Srbiji koji se odlučio

pokrenuti osnovne akademske studije

Bioinformatike. Ovo je veliki, pionirski

korak, jer u našoj zemlji ne postoji formalno

obrazovanje iz ove oblasti, a evidentan

je porast potražnje za stručnjacima ovog

profila u Srbiji. Bioinformatika je relativno

nova i vrlo perspektivna oblast, koja

povezuje znanja iz biologije i informatike.

Kroz vrlo atraktivan program obrazuje kadrove

koji su osposobljeni za kompleksno

sagledavanje bioloških i biomedicinskih

podataka i za primenu najsavremenijih

raspoloživih informatičkih alata u rešavanju

konkretnih problema prvenstveno u

biologiji i biomedicini, ali i drugim oblastima.

Već par godina studente upisujemo

i na osnovne studije Geoinformatike, a

od ove godine spremno dočekujemo očekivani

porast potražnje za stručnjacima

geoinformatičkog profila u Srbiji i pokretanjem

master studija. Na ovim studijama

stiču se znanja iz oblasti fizičke i društvene

geografije i informatičkih veština, kao

i znanja vezana za primenu geografskih

informacionih sistema i geoinformacionih

tehnologija u prostornom planiranju,

zaštiti životne sredine, menadžmentu

prirodnih resursa,

poljoprivredi, saobraćaju i sl,

uz upotrebu geoinformatičkih

softvera i opreme.

Interdisciplinarne su i nove

master akademske studije

Ekoturizam i zaštita prirode,

koje osposobljavaju studente

kompetentne za planiranje,

uređenje i upravljanje turističkim

ekodestinacijama, interpretaciju

prirodnih vrednosti

u ponudi ekoturizma, upravljanje

zaštićenim područjem kroz razvoj

ekoturizma i zaštitu prirode.

Studente koji su zainteresovani za fiziku

obradovaće vest da smo i te studije

inovirali i akreditovali nove module. Na

osnovnim studijama bih, pored istraživačkog

i nastavničkog modula, kao atraktivne

i nove izdvojila module Kompjuterska i IT

fizika i Medicinska fizika, dok na master

studijama, postoje i moduli Primenjena i

industrijska fizika, Nanonauke, Nuklearna

fizika, Medicinska fizika, Fizika plazme i

jonizovanog gasa, Fizika materijala i Teorijska

fizika. Fizičari su stručnjaci koji

su neophodni u savremenom društvu na

poslovima u razvoju novih izvora energije,

novih materijala, novih tehnologija i

Optometrija na Departmanu za fiziku

Prof. dr Lana Lazić

različitih oblasti savremene nauke i tehnike.

Od ove godine započinjemo i sa master

strukovnim studijama Optometrije,

poneti pozitivnim

iskustvima sa osnovnih studija

iz te oblasti, koje se već nekoliko

godina unazad realizuju.

Kroz ove programe obrazuju

se stručnjaci za uspešno obavljanje

stručnih poslova u oblasti

optičarstva i optometrije,

koji su osposobljeni da vrše

preglede oka, otkrivaju defekte

u viđenju, povrede, očne

bolesti i druge probleme vida.

Obrazovanje stručnjaka za

vrlo tražena zanimanja vrši se i kroz novoakreditovane

osnovne i master studijske

programe iz oblasti matematike. Pored

programa opšte Matematike i programa

za školovanje nastavnika matematike,

studentima se nude i studije Primenjene

matematike i Nauke o podacima. Studenti

se završetkom ovih programa kvalifikuju

za poslove u kojima se zahteva analitičko

mišljenje, logičko rasuđivanje, sposobnost

kreativnog rešavanja složenih praktičnih

problema primenom matematičkih

modela, kao i eksperti za baze podataka i

računarstvo visokih performansi u oblasti

finansija, poljoprivrede, medicine, industrije

itd. U novom izdanju nastavljamo

realizaciju studijskih programa Računar-

18

sredine, menadžment prirodnih

resursa, poljoprivredu, energetiku,

saobraćaj, kartografiju, demografiju.

U narednom periodu nas očekuje

akreditacija novih programa

iz oblasti hemije, biohemije

i zaštite životne sredine, za koje

smo sigurni da će doneti novine

i aplikativan pristup izučavanju

ove nauke. U postupku je i akreditacija

novih studijskih programa

osnovnih i master studija

Molekularne i funkcionalne biologije.

Vrlo zahtevna, perspektivna,

inovativna i zanimljiva

oblast biologije koja doživljava

svoj procvat zaslužila je zaseban

studijski program, na šta ukazuju

zahtevi industrije i kompaniovao

postojeće studijske programe

Fizičari neophodni savremenom društvu

PMF prvi u Srbiji pokrenuo studije Bioinformatike

ske nauke i Informacione tehnologije,

za koje standardno postoji

najveće interesovanje brucoša.

Završetak ovih studija garantuje

brzo zaposlenje, jer za ovim profilima

stručnjaka i dalje postoji

velika potražnja na tržištu rada,

zbog znanja koje ponesu iz oblasti

informacionih tehnologija i

softverskog inženjerstva.

Novoakreditovane studije Geografije

realizuju se kroz module

Geoprostorni analitičar i

Profesor geografije, čime se formiraju

kadrovi osposobljeni za

rad u osnovnom i srednjoškolskom

obrazovanju, kao i u ustanovama

i javnim službama čije

delatnosti obuhvataju prostorno

planiranje, GIS, zaštitu životne

ja, ali i interesovanja naših

studenata. Početak realizacije

ovih programa očekuje se naredne

školske godine.

U pripremi su i novi moduli

u okviru studija Turizma.

Na osnovnim studijama predviđeni

su već prepoznatljivi

i atraktivni moduli Turizam,

Hotelijerstvo, Gastronomija

i Lovni turizam, a sada im

pridružujemo i modul Nutricionizam

i dijetetika u ugostiteljstvu.

Na master studijama,

pored navedenih uvode

se novi moduli Avanturistički

turizam i Nastavnik kuvarstva,

poslastičarstva i usluživanja.

Tržište zahteva specijalizovane

profile stručnjaka, koji

razmišljaju široko, sposobni

su da kombinuju znanja iz

različitih oblasti i poseduju

informatičko obrazovanje.

Zakoni koji vladaju na tržištu

nama su inspiracija za

pokretanje novih programa

i osavremenjavanje nastave.

Nastojimo produkovati stručnjake

iz vrlo traženih oblasti

i traženih zanimanja. Zato

smatramo da su od posebnog

značaja novi studijski programi

koji povezuju informatičke

sadržaje sa bazičnom materijom

iz prirodnih nauka.

Studenti obrazovani na ovaj

način, po savremenim principima,

moći će da doprinesu

razvoju društva i snalaženju

u doba intenzivnog razvoja

informacionih sistema i tehnologija.

Nadamo se da će iskorak

koji smo napravili prema

zanimanjima budućnosti biti

zanimljiv i novim brucošima,

da će među naukama koje

se standardno izučavaju na

našem fakultetu (biologija,

hemija, fizika, matematika,

geografija) prepoznati i nove,

savremeno osmišljene

programe i module, koji idu

u korak sa vremenom i nude

mogućnost zaposlenja i

samozaposlenja. Studiranje

ovih disciplina važno je i za

društvo u celini, jer pruža

ključne resurse i veštine potrebne

za buduće izazove i

razvoj.

U savremenom svetu, gde

je tehnologija sveprisutna,

sposobnost da se analiziraju

kompleksni problemi i pronađu

inovativna rešenja postaje

sve važnija. Studiranje

na programima PMF-a

podstiče razmišljanje i razvoj

analitičkih veština. Mladi

koji studiraju ove discipline

imaju priliku da doprinesu

inovacijama i napretku u različitim

oblastima, uključujući

medicinu, tehnologiju,

energetiku, itd. Njihove veštine

su ključne za rešavanje

aktuelnih izazova i unapređenje

društva. Studiranje ovih

disciplina pruža mladima širok

spektar karijernih mogućnosti

i sigurnost na tržištu

rada, jer postoji sve veća

potražnja za stručnjacima iz

oblasti prirodnih i informacionih

nauka, kako u privatnom

tako i u javnom sektoru.

Svetski izazovi poput klimatskih

promena, zdravstvenih

kriza i razvoja održivih resursa

zahtevaju multidisciplinarni

pristup, kom su naši

studenti po završetku studija

dorasli, jer poseduju znanja

naophodna za uspeh u savremenom

društvu.

Tekst: Prof. dr Lana Zorić,

prodekan za doktorske

studije, akreditaciju i obezbeđenje

kvaliteta Prirodnomatematičkog

fakulteta

Unverziteta u Novom Sadu

19

Takmičenje u besedništvu na

Pravnom fakultetu za privredu i

pravosuđe

Zajednički snimak učesnika takmičenja i organizatora

Četrnaesto po redu takmičenje u

besedništvu, pod nazivom „Govori

da te vidim ko si“ (Sokrat),

održano je 22.02.2024., u amfiteatru

Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe

u Novom Sadu. Na takmičenju

je učestvovalo deset studenata, koji su

se takmičili sa autorskim besedama

na zadatu temu: "Tražim svoje

pravo&quot: Simona Majkić, Mirjana

Korov, Vuk Karpuzović, Nemanja

Miljević, Marina Matić, Milica Ćirić,

Aron Mihok, Sara Damjanović, Petar

Pavlović i Anastasija Rsovac . U kategoriji

slobodna tema takmičili su se

srednjoškolci: Tamara Đuđar iz gimnazije

„Isidora Sekulić“, Veljko Rašić

iz srednje škole „MC Vision“, Marija

Storožuk-Zeljković iz gimnazije „Jovan

Jovanović Zmaj“ i Sonja Barać iz

Karlovačke gimnazije.

Žiri u kojem su bili: prof. dr Milan

Počuča, dekan Fakulteta, prof. dr Predrag

Mirković, prof. dr Marijana Mladenov

i Dušan Vukašinović, glumac

SNP-a, odlučio je da je besedu najbolje

izvela studentkinja Sara Damjanović,

na drugom mestu se našla Marina Matić,

dok je treće mesto zauzela Milica

Ćirić. Sara Damjanović nagrađena je

popustom od 30% na školarinu, kao i

besplatnom ekskurzijom Krstarenje

Mediteranom za dve osobe u tajanju od

11 dana. Pored toga, pobednica je dobila

i roman „Ogledalo“ autorke prof. dr

Sanje Škorić, zbirku pesama „Zahvalnost

igri“ autorke Jovane Gardašević,

i sliku referentkinje za master studije

Tatjane Popadić. Marina Matić i Milica

Ćirić, koje su zauzele drugo i treće mesto

osvojile su nagradu iznenađenja -

prvomajsko putovanje u Grčku, poklon

TA “Balkan fun”, kao i zbirku kratkih

priča „Pričaj mi o čemu se ćuti“, autorke

prof. dr Sanje Škorić, zbirku pesama

„Zahvalnost igri“ autorke Jovane Gardašević,

i sliku msr Tatjane Popadić.

Za najboljeg besednika u kategoriji

slobodna tema, žiri je proglasio Tamaru

Đuđar iz gimnazije „Isidora Sekulić“

koja je za prvo mesto nagrađena popustom

od 50% na školarinu za prvu

godinu Pravnog fakulteta za privredu i

pravosuđe i tablet računarom. Svi srednjoškolci

su za svoj trud i sjajne besede

nagrađeni sa 30% popusta na školarinu

na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe,

kao i zbirkama pesama prof. dr

Sanje Škorić i doc. dr Jovane Gardašević.

Prisutnima se obratio prof. dr Milan Počuča

i tom prilikom izrazio veliku radost i uzbuđenje,

rekavši da je ovo veče bilo za pamćenje,

i dodao:

- U današnje vreme živa reč potisnuta je

modernim načinima komunikacije, društvenim

mrežama, platformama, elektronskom poštom...

Sve se odvija brzo i bez emocija, a ljudi

se sve manje trude da komuniciraju strpljivo i

sa poštovanjem slušaju sagovornika. Ipak, postoje

profesije u kojima nikada nećemo prestati

da govorimo i da snagom žive reči, gesta, mimike

lica i pokretom opišemo i dočaramo neku

stvar, događaj ili iznesemo argument kojim

ćemo promeniti tok diskusije, parnice postupka,

suđenja. To su trenuci koji dele govornike

i besednike od ostalog sveta. Te ljude pamtimo

po rečima koje ne gube na značaju stotinama

godina.

U ime Organizacionog tima za takmičenje

u besedništvu, koji su činili: prof. dr Nenad

Stefanović, Tamara Krstić, direktorka marketinga

Univerziteta Privredna akademija, Marija

Sudar, profesorka srpskog jezika i književnosti

i urednica časopisa „Akademac“ Univerziteta

i Danilo Lučić, pobednik takmičenja iz 2022.,

besedničarima se zahvalio profesor Stefanović,

i istakao važnost kvalitetnog govora za pravnike,

i razumevanje zadate teme.

- Pre četiri meseca kada smo se okupili baš u

ovom amfiteatru, nismo imali ništa osim teme.

Ta prkosna rečenica: “Tražim svoje pravo!”

bila je inspiracija ovim mladim ljudima da napišu

prelepe besede. Besede o proganjanju, o

eutanaziji, o veri, o pravima očeva, majki, žena,

dece, o mizoginiji naterale su nas da se zamislimo

nad sudbinom svih nas koji živimo u uslovima

nezdravog životnog okruženja.

Dušan Vukašinović, podelio je svoje utiske sa

ovogodišnjeg takmičenja, a zatim dodelio svim

učesnicima sertifikate. Prof. dr Milan Počuča

proglasio je pobednicu u kategoriji zadata tema

i dodelilo nagradu, prof. dr Predrag Mirković

proglasio je drugo i treće mesto, dok je prof.

dr Marijana Mladenov proglasila pobednicu u

kategoriji slobodna tema i dodelila nagradu.

Autor fotografije: Miloš Milenković

20

Energija je problem koji ostavljamo

današnjim mladim generacijama

Kao i prethodnih petnaest godina,

Fakultet za ekonomiju i inženjerski

menadžment - FIMEK, Univerziteta

Privredna akademija u Novom

Sadu, i ove, 2024., bio je domaćin jedinstvenog

projekta „Energija je svuda oko

nas”, koji organizuje Centar za razvoj i

primenu nauke, tehnologije i informatike

(CNTI), uz podšku Pokrajinskog sekretarijata

za popise, upravu i nacionalne

manjine - nacionalne zajednice. Okupio

je 60-ak osnovnih i srednjih škola sa teritorije

cele Vojvodine, uz učešće preko 100

Zajednički snimak za uspomenu

učenika sa vrlo kreativnim radovima. Pobednici

- učenici Ekonomsko-trgovinske

škole iz Kule, u kategoriji srednjih škola,

i učenici škole „Jovan Sterija Popović“

iz Velike Grede, opština Plandište u kategoriji

osnovnih, pokazali su zavidno visok

nivo inovativnosti inspirisan sagledavanjem

problema efikasnosti energetske

efikasnosti u sistemu održivog razvoja i

zaštite životne sredine u okviru ove opšte

prihvaćene manifestacije.

Učešće učenika iz preko 60 osnovnih

i srednjih škola, i brojnost radova u

konkurenciji pokazuje ne samo koliko je

ogromno interesovanje za ovu temu već

razvijenost svesti kod dece, njihov odnos

prema životnoj sredini u kojoj odrastaju.

Na taj način ova i druge akcije na temu

odgovornog korišćenja energije pokazuju

delotvornost rada sa mladima

Prof. dr Slobodan Popov predsednik

CNTI zahvalio se saradnicima, domaćinima,

a pre svega deci/učesnicima na

ozbiljnosti kojom su prišli ovom sve većem

problemu sa kojim se suočavamo, pozitivno

iznenađen kreativnošću pristglih

radova na temu ekologije i zaštite životne

sredine, u formi literarnih, likovnih radova,

multimedijalnih projekcija i modela ili

maketa.

Nagrade, koje svake godine obezbeđuje

Pokrajinska vlada, simbolične su, zbog

nedostatka sredstava, ali su se organizatori

potrudili da nagrade što više dece i da

ih na taj način podstaknu da se bave rešavanjem

ovog problema. Budno se prati i

napredovanje škola u ovom segmentu, te

su im dodeljene plakete, koje će ih podsećati

na uspeh u ovom projektu.

Ekološko inženjerstvo novi

studijski program na FIMEK-u

Prof. dr Dragan Soleša, rektor Univerziteta

Privredna akademija u Novom

Sadu, pohvalio je projekat “Energija

je svuda oko nas”, koji sprovodi i uspešno

razvija CNTI, i na kome FIMEK radi dvanaest

godina od kada je uključen kao domaćin

u zajednički rad sa istim zadacima.

- Ovde smo da pomognemo u promovisanju

znanja najboljih mladih talenata i

njihovih ideja, te regrutovanju novih potencijala

- novih kadrova, mladih ljudi,

nastavnika, kako bi dali svoj pun doprinos

radu u našim zajedničkim projektima

realizovanim za potrebe države, ali i šire.

Trenutno smo uključeni u veoma živu

razmenu i studenata i nastavnika na međunarodnom

nivou, putem projekta ERA-

SMUS. Šaljemo mlade ljude na inostrane

univerzitete na usavršavanje, a isto tako i

Prof. dr Dragan Soleša sa kolegama iz

nagrađenih osnovnih i srednjih škola

primamo mlade iz tih sredina. Zašto i od

ovih 77 nagrađenih mladih talenata ne bi

stvorili potencijalnu stručnu armiju i na taj

način pojačali i fakultetske i univerzitetske

kapacitete, ali i otvorili vidike da samo

učenjem, svakodnevnim radom mogu doneti

boljitak, ne samo sebi već i sredini u

kojoj deluju - istakao je dr Soleša, napominjući

da je i premisa obrazovne prakse

Univerziteta Privredna akademija, samim

tim i FIMEK-a - permanentna promocija

sticanja znanja, nagrađivanje kreativnosti i

novih ideja.

Na ovakve pozitivne aktivnosti FIMEK

je odgovorio otvaranjem novog studijskog

programa - Ekološko inženjerstvo, koje će

startovati sa novom školskom godinom, i

koji će pružiti obrazovanje iz oblasti zaštite

životne sredine, i pripremiti dipl. ing,

zaštite životne sredine. Ovaj program je rezultat

dugogodišnjih analiza da se studentima

ponudi novi vid sticanja i usavršavanja

novih kompetencija, direktno vezanih za

pojmove sa kojima se naše društvo sreće,

sve ugroženijom životnom sredinom koja

apeluje da se svest ljudi što pre podigne.

21

gastro turizma

Gourmet Centar Univerziteta

22

Savremen koncept edukativno-poslovnog

Gourmet Centra u Banji

Vrdnik, u sastavu Univerziteta

EDUCONS, Sremska Kamenica, povezivanjem

prirodnih resursa, lokalne tradicije

i očekivanja savremenog turiste, otvorio

je nove mogućnosti razvoja turističke

privrede.

Proces unapređenja gastronomskog turizma

kao osnovnog cilja Gourmet modela

gastro turističke ponude, odvija se u

modernom, višenamenskom objektu, koji

preko usluge smeštaja, optimalnih uslova

za kongresni turizam, uživanja u spa

zoni, a pre svega hedonizmom u restoranu

Gourmet Centra - „Vojvođanski recept“,

sprovodi degustaciju najboljih EatPannonia

proizvoda, otvoren za firme (tim bilding,

seminar), turiste, naučnu zajednicu,

za potrebe organizacije različitih privatnih

i poslovnih događaja.

Gourment Centar je nosilac

međunarodno zaštićenog

brenda EatPannonia, koji podrazumeva

upotrebu sirovina

sa područja Panonije i proizvođače

poljoprivrednih proizvoda

kao aktivnih učesnika u

turističkim programa, te gosti

imaju mogućnost da posete

proizvođače i čuju zanimljive

priče.

EarPannonia meni izabran

je od strane tima stručnjaka

Prof. dr Srđan

Milošević

iz oblasti kulinarstva, tehnologije hrane,

turizma i enologije garantujući autentičnost

proizvoda i jela od istih, sa međunarodnom

garancijom kvaliteta,

predstvljenih u okviru „Eat-

Pannonia brend“.

Efikasnije privređivanje proizvodno

povezanih subjekata

iznedrilo je EatPannonia partnerstvo

- mrežu pružaoca turističkih

i ugostiteljskih usluga,

malih proizvođača hrane

i pića, gastronomskih manifestacija,

udruženja, institucija i

drugih nosilaca turističkih aktivnosti

sa područja Panonske

nizije, koja osim zajedničkog

EDUCONS u funkciji razvoja

i destinacije

delovanja ima tendenciju širenja.

Sa pozicije turisitčke teorije i turističkog

menadžmenta, mogli bismo govoriti

o jedinstvenom projektu, idealno povezanom

mehanizmu koji garantuje uspeh.

Dr Srđan M. Milošević, vanredni profesor

na Univerzitetu EDUCONS za oblast

turizam, primećuje da teorija i praksa nisu

uvek kompatibilni. Problem zapošljavanja

kvalitetnih kadrova, od vozača do kuvara,

poslovno-proizvodna konekcija sa proizvođačima...,

samo su u neki od „kamena

spoticanja“ u realizaciji ovog projekta.

- Gourmet Centar je napravljen sa idejom

promocije regionalnog gastronomskog

turizma, okupljanja gastronomskih

manifestacija i potrebe da se jedinstveni

proizvodi sa Fruške gore budu deo kreacija

novih jela. Originalna ideja kvalifikovala

nas je za učešće na projektu finansiranom

iz drugog poziva Interreg-IPA

CBC programa prekogranične saradnje

Hrvatska-Srbija, koji su sa uspehom izneli

zaposleni na Univerzitetu EDUCONS.

Projekat je proglašen među osam najboljih

projekata u Evropi u godini u kojoj se

realizovao.

Danas Gourmet Centar ostvarajuje saradnju

sa registrovanim proizvođačima

sa Fruške gore koji proizvode džemove,

vino, meso i prerađevine od mesa, mleko,

sireve... Uz ogromnu pomoć eksternih

stručnjaka, doktora iz oblasti gastronomije,

došlo se do knjige recepata „Traditional

Pannonian recipes and the stories behind

them”, sa 30-tak tradicionalnih recepata

kroz zanimljive priče. Sva ta jela mogu

da se probaju u Gourmet Centru, mestu

okupljanja ljubitelja hrane „pannonica“, i

onih koji vide svoj interes, kao partneri u

smislu saradnje donošenja i prodaje svojih

sirovina.

Da to nije jednostavan zadatak uverili

smo se na startu jer je reč, uglavnom, o

malim proizvođačima sa Fruške gore čija

je proizvodnja ograničena, i sve veće količine

za njih bi bio ulazak u rizičnu zonu.

To smo shvatili u trenutku kada smo već

počeli sa radom i kada nismo mogli niti da

nagovorimo proizvođače da prošire svoje

kapacitete, a ni da im garantujemo otkup,

što nam govori da smo još uvek u fazi

osvajanja tržišta. Ni sve veća podrška malim

proizvođalima, pokretačima promena

i novih inspiracija nažalost, ne umanjuje

probleme sa kojima se i dalje suočavaju.

Kada su u pitanju kadrovi, na Univerzitetu

smo posvećeni tom problemu

učestvujući u legitimnoj trci sa drugim

obrazovnim institucijama, doprinoseći

zajedničkom cilju kojem težimo, posebno

u industriji usluga.

- Zadatak je da što brže stvorimo kadrove

koji mogu da odgovore makar na zahteve

turista, koji više nisu bazični, s obzirom

da su gosti sve iskusniji. Ranije smo

govorili da su razmaženi, a

sada znaju, prepoznaju i kvalitet

vina i kvalitet usluga i traže

da ta usluga bude adekvatna u

odnosu na cenu koju plaćaju.

Mislim da smo se kasno setili

da treba da ulažemo baš u

taj sektor i da će nam trebati

mnogo više truda i vremena

da bismo se opustili - rekao je

dr Srđan Milošević.

Dr Milošević je takođe istakao

da je pitanje kadrova isto

i za destinacije u okruženju,

koje takođe vape za istim i vrlo često je tu

trku nemoguće ispratiti, jer druga strana

daje bolje uslove, a tu je i ne mali motiv za

sticanjem znanja i iskustva na egzotičnim

mestima samih delatnika, i bolje reference

u njihovom CV-u koje će im pomoći da

nađe eksluzivnije radno mesto po povratku

u Srbiju.

- Nedovoljno elastično formalno obrazovanje

koje ne prati promene na tržištu

dovoljno brzo, u današnje vreme zahteva

vizionarstvo, reviziju obrazovnog sistema

i stvaranje novih studijskih programa koji

će moći da odgovore nekim od zahteva

tržišta – zaključio je dr Srđan Milošević.

Obraćanje prof. dr Aleksandra Andrejevića, dekana

EDUCONS-a na jednom od skupova

Univerzitet EDUCONS u Sremskoj Kamenici

23

TONS punom parom u novu

Sa promocije TONS-a u Beogradu

Međunarodni sajmovi turizma,

Dan grada, promocije, otvaranje

kruz sezone i radni sastanci,

obeležili su prva tri meseca 2024. godine

u Turističkoj organizaciji Grada Novog

Sada.

Nastupi na sajmovima turizma

Predstavljanje turističke ponude Novog

Sada započeto je predstavljanjem na

međunarodnim sajmovima turizma. Prvi

u nizu bio je 44. Međunarodni sajam turizma

FITUR 2024. od 24. do 28. januara

u Madridu. Nakon toga, usledio je sajam

kongresne industrije „Conventa 2024“

od 20. do 22. februara u Ljubljani. U isto

vreme, u glavnom gradu Srbije održan je i

45. Međunarodni sajam turizma, a TONS

se na oba sajma predstavio sa svojom turističkom

ponudom. Usledili su nastupi

na sajmovima u Banjaluci, Berlinu, Sofiji

i Beču. Do kraja godine TONS očekuju

promocije na više domaćih i međunarodnih

sajmova.

programa budu deo ove proslave. Prema

preliminarnim izveštajima, događaj je posetilo

više od 8.000 sugrađana, ali i gostiju

iz drugih gradova (Subotice, Kikinde, Beograda,

Zemuna, Obrenovca, Valjeva…).

Takođe, učeniima prvih razreda novosadskih

osnovnih škola, tradicionalno je poklonjeno

4000 slikovnica o Novom Sadu

„Grad golubijeg srca“.

Veliko je zadovoljstvo što je inicijativa

povodom Dana grada prepoznata i što se,

iz godine u godinu, povećava broj kako

prijava za besplatne programe, tako i ustanova

koje se priključuju TONS-ovoj inicijativi,

odnosno akciji „Dani otvorenih vrata“.

To sve govori da ova inicijativa ima

potencijal da nastavi da se odvija i raste i

u godinama koje dolaze.

Akcija „Dani otvorenih vrata“

Turistička organizacija je povodom

Dana grada inicirala i, zajedno sa novosadskim

ustanovama kulture i drugim

privrednim subjektima, organizovala 3. i

4. februara „Dane otvorenih vrata“ kako

bi građanima Novog Sada, kao i turistima,

omogućila da kroz čitav niz besplatnih

Veliko interesovanje za Dane otvorenih vrata

24

turističku sezonu

Dolazak prvog kruzera u 2024.

Svečano otvorena turistička

sezona kruzera

Prvo parobrodsko društvo i Turistička

organizacija Grada Novog Sada prvog

dana proleća dočekali su prvi putnički

brod u 2024. u Novom Sadu, čime je zvanično

otvorena turistička sezona kruzera.

Na prvi ponton Brodokomerc pristao je

brod „Amaverde” sa oko 120 putnika iz

Sjedinjenih Američkih Država, za koje je

organizovan svečani doček uz tradicionalno

posluženje i muzički program.

Po pristajanju, gosti su mogli da probaju

vina Novosadskog vinskog puta,

kao i da čuju poznate tamburaške

numere Centra tamburaške kulture

Zorana Bugarskog - Brice. Dočekale

su ih devojke u narodnim nošnjama

Folklornog ansambla „Vila“, a

potom krenuli u obilazak grada.

U nautičkoj sezoni 2024. najavljeno

je više od 400 pristajanja kruzera

u Novom Sadu, što je za 10

odsto više u odnosu na prethodnu

godinu. Prema podacima Agencije

za upravljanje lukama u 2023. u

pristaništima u Novom Sadu zabeleženo

je 373 pristajanja sa 47.775

putnika.

Potpisivanje Protokola o saradnji sa Tuzlom

Drugo izdanje knjige "Ženska imena

Novog Sada" TONS-a

Radni sastanci i posete u info

centru

U Info centru TONS-a održani su radni

sastanci sa delegacijama iz Nižnjeg Novgoroda

i Tivta. Krajem marta, nakon prošlogodišnje

inicijative za formiranje Mreže

gradova, ugošćeni su predstavnici Tuzle

koji su prostoru predstavili svoju ponudu.

Tom prilikom Branislav Кnežević, direktor

TONS-a i Amra Jaganjac, direktorka

Turističke zajednice Tuzla, potpisali su

protokol o saradnji Novog Sada i Tuzle.

Od početka godine, Turističku organizaciju

grada Novog Sada posetila su deca

iz pet novosadskih vrtića i učenici iz četiri

razreda srednje škole „Svetozar Miletić“.

Ove posete su jedan od načina kojim

TONS želi da promoviše najlepše što grad

nudi, jer su deca i mladi koja vole i poznaju

svoj grad njegovi najbolji budući

ambasadori.

Ženska imena Novog Sada

Promocija drugog, dopunjenog i izmenjenog

izdanja knjige „Ženska imena Novog

Sada“, autorki Gordane Stojaković i

Svetlane Кresoja, održana je 8. marta u

prostorijama Turističke organizacije Grada

Novog Sada. Promocija kao i prateća

izložba upriličena je u istom prostoru,

te internet stranica posvećena znamenitim

ženama Novog Sada na veb adresi

TONS-a deo su aktivnosti kojima izdavač,

TOG Novog Sada, obeležava Međunarodni

dan žena.

Cilj je da se nastavi obogaćivanje turističke

ponude novosadskog područja započetog

istraživačkim projektom Gordane

Stojaković u okviru Ženskih studija i istraživanja

Mileva Marić Ajnštajn, kroz priče

o ženskoj istoriji i tradiciji, koje su

važne ne samo sa aspekta turizma,

već i obrazovanja i kulture. Zato izdavanjem

publikacije Ženska imena

Novog Sada - Vodič za ljubitelje

alternativnih tura TONS želi da

potvrdi afirmaciju ovih novih tema.

Za naredni period Turistička orgnizacija

grada Novog Sada priprema

brojne projekte, želeći da ove

godine posebnu pažnju posvetiti

Novosađankama i Novosađanima,

koji su najbolji ambasadori svog

grada.

Fotografije: Aleksandar Milutinović

25

Vršac - grad

Gradonačelnica Dragana Mitrović sa timom TO Vršac na promociji u Beogradu

Područje grada Vršca, koje pokriva

pitomu, plodnu ravnicu i izdvojen

masiv Vršačkih planina, naseljavanog

u kontinuitetu od neolita, znalačkim

spojem prošlosti i modernog, uspeva i dan

danas da isprovocira interesovanje turista.

Veliku ulogu u tom smislu, iznalaženjem

uvek „svežih“ potencijala, ima tim

Turističke organizacije Vršac, godinama

unazad predvođen iskusnim turističkim

pregaocem Tatjanom Palkovač, direktorkom

TO Vršac. O tome govore i rezultati

iz prošle godine u kojoj je ostvaren rekordan

broj dolazaka gostiju, kao i noćenja.

Turistička organizacija Vršac uputila je

poziv turistima, pre svega porodicama sa

decom, sa snažnom, aktuelnom porukom

da posete ZELENI GRAD, SA NAJBO-

LJIM KVALITETOM VAZDUHA U

ZEMLJI, kojima se nudi odmor i potpuno

uživanje u kombinaciji jezero - planina,

koristeći sadržaje Gradskog jezera i

avanturu zelenim stazama Vršakog brega.

26

Puna iznenađenja je i ponuda na „Putu

vina“ i poseta vinarijama u jedinom u

Srbiji vinskom selu Gudurici. U Vršcu

se stalno nešto dešava, pa su turisti često

primorani da odluče između poseta nekoj

znamenitosti, prirodnom fenomenu, ili da

pažnju usmere na neku od manifestacija.

Nezaobilazan viševekovni simbol grada,

Vršačka kula sa utvrđenjem iz XV

veka, pod zaštitom države 1948. proglašena

za spomenik kulture od velikog

značaja, opremljena je novim unutrašnjim

sadržajem, i mesto je koje svakim

dolaskom u grad treba posetiti. Zbog

prohujalog vremena naslaganog na njegove

zidove, panoramskog pogleda, zbog

specifičnih vibracija samog mesta koje se

poput osmatračnice nadvilo nad grad.

A da bi se stari turisti zadržali i privukli

novi, neophodan je rad na realizaciji novih

ideja, kojih nikada do sada nije manjkalo,

a koje se u Vršcu sprovode u tesnoj

saradnji lokalne zajednice i TO Vršac,

usalašavanjem i povlačenjem poteza sa

dobitnim ishodom.

Po rečima Dragane Mitrović, gradonačelnice

Vršca, poštovanje pravila koje podrazumeva

korelaciju između turističke

ponude grada i potreba turista do sada je

davalo dobre rezultate. S tim u vezi, saopštila

je da se u narednom periodu priprema

predlog projekta javno-privatnog partnerstva

koji se odnosi na gradski prevoz,

čime će biti rešeno pitanje nove autobuske

stanice, ali i stajališta za turističke autobuse

u centru grada.

Ove godine plan je uređenje Gradskog

jezera, nastavak projekta iz 2018. kada je

u kompleksu rekreativne zone oko jezera,

otvoren olimpijski bazen. U oktobru

prošle godine započeti radovi na izgradnji

puta Mali Žam - Veliko Središte, dužine

6.1km, bliže se kraju. Ovaj, donedavno

zemljani put zamenjen je asfaltnim, koji

vodi od granice sa Rumunijom ka vinskoj

Gudurici, Manastiru Središte i spaja se sa

zelen i čist

U ambijentu hotela Villa Breg

„Vinskim putem“, čime će se smanjiti dužina

putovanja za 20km, ka najvažnijem

delu teritorije Grada, a putnicima iz Rumunije,

ujedno i najbrojnijim, omogućiti

da na svega nekoliko kilometara obiđu jedan

vinski region. Završena je i projektna

dokumentacija za kanalizacionu mrežu u

Gudurici i Velikom Središtu, jer bez razvijene

infrastrukture nema ni daljeg razvoja

turizma u ovim mestima.

- Nastojaćemo da u narednom periodu

kao lokalna samouprava udružimo sredstva

sa višim nivoima vlasti i na taj način

izgradimo kanalizacionu mrežu, jer je to

preduslov za izgradnju hotela i drugih

smeštajnih kapaciteta, koji bi Gudurici doneli

prestiž u turističkom smislu - dodala

je Dragana Mitrović, pominjući Vinariju

„Rnjak“ koja je preuzimanjem nekada velelepnog

Berovog podruma, preuzela na

sebe veliku odgovornost obnove vinskog i

uređenje ugostiteljsko-smeštajnog prostora,

što će sadržajno umnogome doprineti

razvoju ovog sela.

Gradonačelnica je i ovom prilikom istakla

podršku lokalne zajednice vinaraima

i vinogradarima. Prethodne 2023. godine

iz budžeta grada odobrena su finansijska

sredstva za izradu Strategije za zaštitu geografskog

porekla, što će takođe imati pozitivan

uticaj na turističku privredu Vršca.

Vinko Lozić - sinonim

vinskog Vršca

Turistička organizacija imala je pozitivnu poslovnu

2023. jer je lane u odnosu na prethodnu

godinu povećan broj turista za 6 %, dok je vreme

boravka u gradu bilo 2,84 dana u proseku. U grad

pod Kulom stigla su i značajna priznanja; “65.

Dani Berbe Grožđa” proglašeni su za zvanično

najbolju manifestaciju u Srbiji za 2023. u izboru

“Turistički cvet” Turističke organizacije Srbije,

dok su za kvalitet usluga, promociju destinacije i

manifestacije “65. Dani Berbe grožđa”, nagrade

54. Međunarodnog sajma turizma u Novom Sadu

dobili, TO Vršac, kao i hotel Villa Breg, Etno kuća

Dinar, vinarija Selecta i DTM travel.

Tatjana Palkovač, direktorka Turističke organizacije

Vršac, kaže da je plan za ovu godinu pojačana

kampanja na društvenim mrežama, posebno

na rumunskom tržištu, kojima će turistička ponuda

biti predstavljeni na njihovom jeziku. Lane

je 30.000 Rumuna posetilo “Grožđebal”. Domaći, ali i strani gosti koji dolaze

iz Beograda i Novog Sada, hvale dobru saobraćajnu konekciju, uspostavljenu sa

kompanijom Srbija Voz, koja ih opredeljuje da dođu u Vršac.

Gospođa Palkovač poručuje da će blagodeti zelenih oaza i okoline, kao i mogućnosti

za rekreativni boravak dece u prirodi, porodični odmor, adrenalinski

sportovi i dani kada se organizuju manifestacije, i ove godine pružiti svakom gostu

nezaboravne trenutke. A manifestacija u Vršcu ne manjka, posebno vinskih,

najprivlačnijih.

DANI MLADIH VINA u Gudurici već su održani 02. marta po 13-ti put.

18. FESTIVAL VINA - VINOFEST je zakazan za 05. i 06. jul.

66. DANI BERBE GROŽĐA se održavaju od 19. do 22. septembra.

27

City Card - novi pogled na

Sombor

City Card“ - domaći projekat

koji uvodi potpuno novi pristup turizmu

„Sombor

primenom digitalnih inovacija, i donosi

revolucionaran i održiv način istraživanja destinacija,

ekskluzivno je predstavljen na ovogodišnjem

45. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu.

Osmišljen kao digitalni ekosistem, “Sombor

City Card” predstavlja integralni deo pilot projekta

održivog turizma grada Sombora, aktivno doprinosi

razvoju turističke destinacije koji se temelji

na 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Omogućava različite usluge i pogodnosti ne samo

turistima i gostima Sombora već i lokalnom stanovništvu

kroz pristup raznim turističkim atrakcijama,

muzejima, kulturnim događajima, restoranima i

smeštajnim objektima. Takođe pruža praktičnost

i uštedu vremena, omogućavajući posetiocima da

uživaju u gradu uz povoljnije cene i dodatne pogodnosti.

U eri ubrzanog digitalnog razvoja, “Sombor City

Card” je dostupan na onlajn platformi domaćeg

turizma Visit-Serbia.online, kao i na interaktivnim

terminalima sa beskontaktnim plaćanjem raspoređenim

po lokacijama u Somboru. U okviru platforme

nalaze se registrovani pružaoci ugostiteljskih

usluga za smeštaj i ishranu. Sve online kupovine

Sombor City Card-a su fiskalizovane i svaki kupac

dobija račun elektronskim putem.

“Sombor City Card” ima i dodatnu vrednost

koju omogućavaju članovima tima: Turistička organizacija

grada Sombora, Gradski muzej Sombor

i Muzej Podunavskih Švaba, zgrada Županije

sa atraktivnom slikom “Bitka kod Sente”, Narodno

pozorište Sombor, Galerija “Milan Konjović”,

Pčelarska učionica Periškić, Hotel Barcode, Greentown

apartmani, Etno domaćinstvo Naš Salaš i

Etno restoran Fijaker.

Promocija projekta sadržala je VR video prezentaciju

„Sombor City Card“, interaktivne toteme sa

beskontaktnim plaćanjem, LCD ekrane sa video

prezentacijom projekta i najatraktivnijih ponuda

vezanih za grad Sombor. Posetiocima su na raspolaganju

bile virtuelne šetnje Somborom - putem VR

naočara, kao i prezentacija Sombor City Card na

tabletima koji su bili postavljeni u sklopu štanda.

Svakoga dana sajma bila je upriličena i „Fijaker

avantura“ u vidu nagradne animacije, u kojoj su

posetioci osvojili brojne vredne nagrade partnera u

projektu Sombor City Card. Specifičnost štanda je

bila u činjenici da nije deljen nikakav štampani promo

materijal, već su sve promo alatke bile dostupne

u digitalnom formatu.

Svečanom otvaranju sajma prisustvovala

je delegacija grada Sombora

na čelu sa gradonačelnikom Antonijem

Ratkovićem, a činili su je predstavnici

gradskih ustanova uključenih

u Sombor City Card, kao i predstavnici

turističke privrede grada. Sa novim

konceptom turističke ponude upoznat

je i predsednik RS Aleksandar Vučić,

kome je i zvanično uručena prva

kartica Sombor City Card na štandu

Sombora, dok je ministar turizma i

omladine, Husein Memić, pohvalio

projekat i istakao potrebu da se isti

Sombor - Grad kulture i manifestacija

Spektakularni Somborski kotlić

aplicira i na druge lokalne samouprave

u našoj zemlji.

Prezentacija kartice, protekla je uz

prisustvo brojnih zvaničnika, predstavnika

turističke privrede i medija,

a priređen je i koktel na kome su predstavljene

gastronomske delicije Sombora,

kao i vina Sombora i Riđice.

Realizaciju su omogućili: Udruženje

Lemeški kulen, Naš salaš, Gazdinstvo

Stokuća, pčelarska učionica Periškić

i vinarije: Jokić, Vučji podrum, Vrt,

Zaba i Šveljo.

♦

28

Sombor - Grad kulture i

manifestacija

Zdenka Mitić na promociji novog projekta

U ambijentu jedinstvenog SRP Gornje Podunavllje

Sombor, gradić koji leži na severu

Bačke ravnice, nije samo obično

mesto na mapi Vojvodine, već prava

riznica kulture, istorije i umetnosti koja

oduzima dah. Dok se priroda budi iz zimskog

sna, Sombor oživljava svojim bogatstvom

manifestacija i događaja koji privlače

ljude iz celog regiona. Proleće i leto

u Somboru ne donose samo toplije vreme,

već i niz nezaboravnih iskustava koja čine

ovaj grad nezaobilaznom destinacijom.

Jedan od glavnih aduta Sombora je

njegova izuzetna kulturna scena. Grad je

domaćin brojnih umetničkih događaja tokom

cele godine, ali posebno je uzbudljiv

tokom sunčanih meseci. Ustanove kulture

kao što su Galerija „Milan Konjović“,

Gradski muzej Sombor, Kulturni centar

„Laza Kostić“, Narodno pozorište Sombor,

brojne privatne kolekcije i ateljei

priređuju fascinantne izložbe, predstave

i prezentacije, a posetioci mogu istražiti

raskošnu zbirku koja oslikava bogatu kulturnu

baštinu ovog kraja.

Ono što Sombor čini zaista posebnim

su njegovi festivali. Tokom proleća i leta,

grad oživljava zvucima muzike, smehom

i veseljem dok se održavaju različiti festivali

koji privlače ljude svih uzrasta. Sombor,

grad koji odiše kulturom i tradicijom,

postaje epicentar raznolikih manifestacija

tokom proleća i leta, privlačeći posetioce

iz celog regiona. Od festivalskih atmosfera

do sportskih takmičenja i kulturnih

događaja, Sombor nudi nešto za svakoga.

Naravno, Sombor nije samo grad za ljubitelje

umetnosti. Poznat po svojoj prelepim

parkovima i zelenim površinama, ovaj

grad nudi obilje prilika za opuštanje i rekreaciju.

Aktivni posetioci mogu istražiti

biciklističke staze koje vode kroz slikovite

pejzaže i sela u okolini grada, a najlepši

predeli su u SRP „Gornje Podunavnje“ –

UNESCO Rezervatu Biosfere „Bačko Podunavlje“

– „Mura-Drava-Dunav“.

Za one koji su u potrazi za gastronomskim

užicima, Sombor neće razočarati.

Restorani, salaši, čarde u gradu nude bogatu

ponudu tradicionalnih vojvođanskih

specijaliteta, poput čuvenog ribljeg paprikaša

ili bačkog ručka. Nezaobilazno

iskustvo je poseta lokalnim vinarijama,

gde posetioci mogu degustirati najbolja

vina ovog kraja i upoznati se sa procesom

proizvodnje.

Za sve one koji traže savršenu destinaciju

za prolećno ili letnje putovanje, Sombor

je grad koji treba imati na umu. Sa

bogatom kulturnom scenom, festivalskom

atmosferom i prijateljskim ljudima, Sombor

pruža nezaboravno iskustvo koje će

ostati urezano u sećanju svakog posetioca.

Dobro došli na somborske manifestacije

FESTIVAL CVEĆA od 23. do 26.04., Sombor, ’’Glavna ulica’’. MZ Venac оrganizuje prodajnu izložbu

cveća, proizvoda starih zanata i rukotvorina izlagača iz Srbije i okolnih zemalja.

Info: tel. 064/1640180.

SOMBORSKI POLUMARATON (19.05), trka na 21,1 km, je nastarija i jedna od najprivlačnijih

asfaltnih trka sa preko 1000 učesnika iz zemlje i okruženja. Info: ARK So Maraton 061/2717173.

OCR TRKA „NORTH SPIRIT“ (26.05.) organizuje se na prelepim delovima SRP „Gornje Podunavlje“

i obuhvata trku sa preprekama na 11 i 22 km. Info: Urban box, 065 3437953

TRKA ZA PEHAR GRADA SOMBORA (26.05.) Gradski hipodrom u Somboru, najbolji kasači u

trci za Pehar grada u organizaciji KK „Vojvođanin“. Info: tel. 062/1897595.

SOMBORSKI KOTLIĆ (22.06.) tradicionalna manifestacija sa preko 2000 učesnika koji na gradskom

trgu kuvaju riblji paprikaš uz zabavni program. Info: TOG Sombor, tel. 025/434350.

ETNO FESTIVAL „TROJNI SUSRET“ (26. i 27.07.) Kanalska obala u Bezdanu, okuplja brojna

kulturno-umetnička društva iz Srbije, Mađarske i Hrvatske i izlagače rukotvorina. MZ „Bezdan“,

tel: 025/810966.

BODROG FEST U BAČKOM MONOŠTORU (09-10.08) - etno festival hrane, tradicije, starih

zanata i promovisanja prirodnih vrednosti SRP „Gornje Podunavlje“. Sastoji se od dvodnevnog programa

koji obuhvata: „Bodroški kotlić“, „Fijakerijadu Bodroga“, kulinarsku ponudu, kulturno umetnički

i zanatski program, koncerte, edukativne i kulturne sadržaje. MZ „Bački Monoštor“, tel: 025/807504.

VELIKOGOSPOJINSKE VEČERI U STAPARU (20.08-14.09.) počinјu 20.08. uz raznovrsne programe:

veče folklora, književno veče, izložba slika, takmičenje u fudbalu i stonom tenisu, izložba golubova,

trka konja, izložba pasa, takmičenja u kuvanju ovčijeg paprikaša... MZ „Stapar“ tel: 025/5827-734

29

Dobro došli u grad Zrenjanin

Dolazeći u Zrenjanin dolazite u grad multikulturalnosti,

međunacionalne tolerancije, grad kulture, umetnosti,

sporta, u grad mostova, grad mladih i grad snažnog privrednog

zamaha. Zrenjanin se može prepoznati po horovima

svetskog renomea, Narodnom muzeju ili Istorijskom arhivu, ali

i po sportskim imenima Dejana Bodiroge, Snežane Perić, braće

Grbić, Ivana Lenđera, Ivane Španović ili Maje Ognjenović. Može

se pepoznati i po vrhunskim predstavama Lutkarskog pozorišta,

sazivima likovne kolonije akvarela, kulturnim događajima i tradicionalnoj

privrednoj manifestaciji “Dani piva”, koja se u avgustu

održava po 39. put.

Zrenjanin, sa oko 140.000 stanovnika, sa 22 naseljena mesta i

22 nacije, sa tradicijom dugom gotovo sedam vekova (pod imenom

Bečkerek pominje se još 1326. godine), danas je otvoren

grad spreman za nove ideje, ali i grad tradicionalnog gostoprimstva

i mogućnosti za prijatan odmor u svom okruženju.

U centru grada, na Trgu slobode, Vas čeka Turističko infomativni

centar otvoren pre 19. godina, koji predstavlja polaznu tačku

za sve posetioce, jer se u njemu mogu dobiti sve neophodne

informacije o turističkim atrakcijama grada i okoline, aktuelnim

dešavanjima, ugostiteljskim objektima i njihovoj ponudi. Ovde

Muzej piva

se mogu kupiti razni suveniri, a na raspolaganju su i besplatne

turističke brošure, turističke mape i promotivni materijal o turističkoj

ponudi grada Zrenjanina.

Zgrada Info centra TOGZ i Narodnom muzeja

Soba velikana zrenjaninskog sporta

30

Spektakli u najavi

Turistička organizacija Grada Zrenjanina

se potrudila da unese profesionalnost

i sistematičnost u realizaciju

festivala i ove godine jubilarna X

KOBASICIJADA nadmašila je sve prethodne

sa preko 60 ekipa u takmičarskom

delu i preko 30 hiljada gostiju koji su za

dva dana posetili ovaj događaj. Jedno

malo banatsko mesto sa manje od 1.000

stanovnika na spavanju, iznedrilo je uz

pomoć TOGZ i Grada Zrenjanina manifestaciju

koja de svrstavaju među top 5 TOP

u Srbiji iz te kategorije. Organizaciona,

logistička i svaka druga podrška TOGZ, i

Grada Zrenjanina pruža se i drugim događajima,

kako u gradu tako i u naseljenim

mestima.

U nastavku možete da videte manifestacije

koje organizuje TOGZ u 2024.

godini.

*BANATSKI FESTIVAL VINA,

vinska manifestacija u Dvorskoj bašti

prošle godine je izazvala pravi bum

na turističkoj vinskoj sceni, a u TOGZ

kažu da je to bila najava za spektakl koji

očekuje vinoljupce 18. maja.

Dani piva - jedna od najvećih manifestacija u regionu

*U istom prostoru, istog datuma, biće

održana manifestacija BANATSKE

VREDNE RUKE.

*BANATSKA BAJKA - LETO U

GRADSKOJ BAŠTI će trajati tokom

juna, jula i avgusta.

*Tokom jula biće održana sve posećenija

manifestacija zanimljivog programa -

KORZO FEST.

*Najveća zrenjaninska manifestacija i

jedna od najposećenijih u Srbiji - DANI

PIVA je od 06. do 11. avgusta, po 39. put,

uz zanimljive programe za sve uzraste na

15 bina.

*NOVOGODIŠNJA ČAROLIJA -

ZRENJANIN OTVORENOG SRCA

trajaće od 16. decembra do 25. januara.

Radost pobednika i organizatora X

Beloblatske kobasicijade

Sa otvaranja prošlogodišnjeg Banatskog

festival vina

Gradske i seoske manifestacije predstavljaju

takođe značajan segment turističke

ponude Zrenjanina. Njih možete

videti u Kalendaru manifestacija na sajtu:

https://visitzrenjanin.com/.

Gradska bašta - mesto održavanja brojnih događaja

31

Ovde se

Ako bi postojala kategorija u kojoj

bi se merio odnos veličine mesta

i broja posetilaca sa manifestacijama

koje privuku, Novi Bečej bi bio apsolutni

šampion Srbije. U ovoj varoši sa

13.500, ujedno i centru istoimene opštine

sa 20.000 stanovnika, tokom cele godine

se nešto dešava. Da čak ni duga, turobna

zima u ravnici ne mora da bude dosadna,

Lale su pokazale organizacijom disnotora

(svinjokolja), takmičenja u pripremi pihtija,

svinjokoljskih đakonija, salčića, brojnim

druženjima uz rakiju i mrs.

Nakon perioda od decembra do početka

marta, Turistička organizacija opštine

Novi Bečej pokreće manifestacije jednu

za drugom. Poslednjeg vikenda marta

odžan je Balkanski kup, u organizaciji

Kung-fu kluba, u kojem su, osim srpskih,

učestvovali takmičari iz Bugarske i Severne

Makedonije. Kuriozitet ovog događaja

je bio što je po prvi put organizovan

na otvorenom, a lepo vreme je doprinelo

odluci da se što više događaja

organizuje na ovaj način.

U optimalno vreme za nove

zasade i rasade, krajem aprila,

biće održan Festival cveća a

maj počinje promocijom destinacije

na Međunarodnom

sajmu turizma u Lukavcu i

gostovanjem u Knjaževcu, za

šta TOO Novi Bečej priprema

predstavljanje novobečejske

tvrđave - Starog grada,

kako je nekada izgledala,

zajedno sa UG za negovanje Saša Dujin

tradicije viteškog borenja

„Svibor“, u nameri da izraste

u oficijelno takmičenje gde bi

se vitezovi novog doba nadmetali

u streličarstvu, borbama,

veštini jahanja, uz prikaz

starih zanata, npr. kovačkog

u pravljenju oklopa na licu

mesta.

Dani sela Bočara i Kumana

uvod su u junska dešavanja

kao što su Multikulturalan

vikend u Novom Bečeju u

kojem složno živi 20 nacija;

Srednjovekovni piknik na

Arači, gde uz evociranje života

u srednjem veku, od jela

i načina kuvanja do odeće,

posetioci mogu prisustvovati

borbama vitezova iz Mađarske

i Srbije. U junu počinju

i gastro manifestacije, tradicionalno

Opasuljivanje, kao

i auto-moto trka u slalom vožnji

šampionata Srbije.

Na samom početku avgusta

Novo Miloševo obeležava

Ilindan - seosku slavu i

Štrudlijadu, potvrđeno najbolju,

potom „Vikend sporta”,

jedna je od najlepših

novobečejskih manifestacija,

Marina Gradište

Za još lepši Tiski kej u Novom Bečeju

koja na jednom mestu okupi više od hiljadu

mladih sportista iz opštine, sledi koncert

KUD-ova, uvertira za najmasovniju i

najveću manifestaciju - Velikogospojinski

dani, koja će ove godine započeti 22, a

završiti litijom 27. avgusta.

Prva subota u septembru rezervisana je

za manifestaciju „Zalazak u svitanje“ u

Muzeju „Žeravica“, a Udruženje vinogradara

i voćara „Boemi“ održaće Susrete

voćara i vinogradara. U Glavaševoj kući

osim Tadicionalnog susreta zavičajaca,

biće održano niz manifestacija kao deo nematerijalnog

blaga ovog prostora (kuvanje

sapuna, pekmeza...).

- Mi, Novobečejci volimo

druženje, zabavu, lepe događaje

pa nije slučajno što se

u našoj varoši stalno nešto

dešava. Ponosni smo što se

ove godine Velikogospojinski

dani održavaju po 30 put,

i što će Revija paradnih konja,

kojom je inicirana ova

manifestacija, biti zapamćena

po podvigu Vranjevčana

Branislava Vlaškalina, koji

je 1995. upregao dvanaestopreg,

a 1999. godine, biti

nadmašen - kaže Saša Dujin,

direktor TOO Novi Bečej i

nastavlja:

32

uvek nešto događa

Piknik na Arači

- Janoš Kosa, domaćin Muzeja „Glavaševa

kuća“ i ja pregledavamo stare fotografije

u nameri da obnovimo festival

tamburaških, ne orkestara, već bandi,

kako su se i nekada zvale, svirajući po

kafanama, jer je to tradicija Novog Bečeja.

⁕⁕⁕

Razvoju turizma Novog Bečeja doprineće

i putna infrastruktura, odnosno bolja

povezanost grada sa Beogradom, Suboticom,

Novim Sadom i Zrenjaninom, dve

nove fabrike koje treba da počnu sa radom

ove i srednom naredne godine, a biće,

nadam se i jedna od važnih stanica sa punjačima

za električne automobile, kojih u

blizini nema.

- TOO Novi Bečej na razne načine pomaže

sve one koji imaju višak prostora,

koji bi mogli da srede i iskoriste u turističke

svrhe. Tokom prošle godine u našoj

opštini (uz Novi Bečej, Novo Miloševo

Bočar i Kumane) otvoreno je 10 novih

seoskih turističkih domaćinstava, i ako

se nastavi sa tim trendom, za par godina

mogli bi računamo na još 500 ležaja. Brza

drumska saobraćajnica „Osmeh Vojvodine“

koja vodi od Sombora, odnosno Bačkog

Brega do Kikinde, tj. Srpske Crnje

prolaziće kroz Novi Bečej, imati svoju

građevinsku ekspanziju u 2027., kada će

se spajati sa autoputem Beograd - Zrenjanin

- Novi Sad i u tom momentu imati

priličan broj sezonskih radnika. Iskoristićemo

tu priliku za pravljenje dodatnih

sadržaja smaštaja, i da ih u narednom periodu

pretvorimo za dobro turista, koji su

nam dragoceni. Za početak leta najavljeno

je i otvaranje zatvorenog bazena i spa

centra u Hotelu „Terme Tiski cvet“, još

jedan od razloga da nas turisti posete - naglasio

je direktor.

Sredstvima iz međunarodnog konkursa

za renoviranje dela priveza, namenjenim

da se u samom centru grada koji izlazi na

Tisu, omogući lakši prihvat plovila, osmišljen

je atraktivan funkcionalno-vizuelan

dizajn, namenski i privlačan da nautičari

privežu svoja plovila i zadrže se neko vreme

upoznavajući ovaj lep grad i njegovu

okolinu.

Poslednji u nizu vrlo ozbiljnih turističkih

projekata, čije se otvaranje očekuje je

Tolstojeva kuća. Tek da pomenemo i zagolicamo

maštu.

Revija paradnih zaprega

Muzički spektakl na Gospojini

33

Priča u slikama o drevnim srpsk

Svetlana Dingarac Foto: Jovica Kostić

Specifičnim pristupom kojim je Svetlana

Dingarac predstavila svoje fotografije

na multimedijalnoj izložbi

“Tvrđave i stari gradovi na teritoriji Srbije“,

nametnula je pitanja na koja treba

naći odgovore. Prizori vremena prošlog

i sadašnjeg pobuđuju s jedne strane oduševljenje

fenomenalnim fotografijama, a

sa druge, setu i nevericu zbog brojnosti

utvrđenja i njihovog današnjeg stanja. Nekadašnji

vladari srpskih zemalja neumorno

su gradili i doziđivali gradine, gradišta,

kuline, hisare, šančeve i dvorove… u kojima

se iščitavaju simboli njihovih uspona

i padova, znanja i umeća graditelja, veličina

i značaj vlastodržaca. To je za istraživački

duh jednog umetničkog fotografa

neiscrpna tema. Svetlana Dingarac posvećeno

beleži građevine od kasnoantičkog

do srednjovekovnog doba na teritoriji cele

naše zemlje sklapajući obrazac mitskog,

duhovnog i materijalnog života u jedinstven

mozaik srpske istorije.

Niko tako temeljno nije obrađivao ovu

temu, lagano slažući “kamen po kamen”

istorijske građe. Svetlana je prikazala fotografije

u kojima se ogleda profesionalnost,

umetnički integritet i emotivni naboj,

a njena ljubav prema kulturnom nasleđu,

prema arheologiji, graditeljstvu i arhitekturi

podstiče svojstven ugao gledanja na

značenje tvrđava i gradova i njihovu vezu

sa okolinom. Kuroizitet je da svaka građevina

ima individualni izraz i karakter i da

su propraćene, pored fotografija, znalački

uređenim tekstom i izvodima iz istorijskih

spisa.

- Ako svet posmatrate širom otvorenih

očiju, on je pun lepote i čari, jer je život

blagoslov, ali i avantura sa mnogim nepoznanicama.

Znate, kada sam počinjala

2018. da radim na projektu starih gradova

Srbije, mislila sam da, verovatno, neću

doživeti trenutak otvaranja izložbe. Imala

sam ozbiljni zdravstveni problem, sa kojim

se i dalje svakodnevno borim, a uspela

sam da obiđem i neke teško pristupačne

delove Srbije na kojima stoje usamljeni

gradovi i fortifikacije. Srećna sam što je

“mojih” prvih 40 tvrđava posle 4 godine

rada pokazalo po prvi put svoje lice pred

publikom u prostoru Kulturnog centra u

Kovinu. Prvi deo moje umetničke, ali i

životne epopeje je završen. Posle Kovina,

izložba će se seliti iz grada u grad i imaće

estetsku i upotrebnu vrednost. U međuvremenu,

ja ću se fokusirati na sledećih 40

tvrđava, radujući se unapred divnim mestima

koje ću obići i susretima sa ljudima

koji tamo žive. Iskustvo mi govori koliko

su naši ljudi srdačni i predusretljivi i svima,

koji su mi nudili svoje gostoprimstvo,

dugujem ogromnu zahvalnost.

- Procena je da u Srbiji ima preko 250

tvrđava i to će mi biti fokus narednih godina.

Ako me pitate otkud ovo opredeljenje,

reći ću vam da smatram da je ova tema

zapostavljena u odnosu na neke druge,

a moja želja je da promenimo naš odnos

34

im gradovima Svetlane Dingarac

Tvrđava Bač

Golubac

Kovin na Limu

prema kulturnom nasleđu na tlu Srbije.

Nadam se da će moj rad doprineti spoznaji

o velikom kulturnom blagu koje imamo,

kao i njegovoj vidljivosti. Usmeravanje

pažnje uticaće i na stručnu i turističku valorizaciju

starih utvrda i, verujem, dalja

istraživanja. Moram da priznam da čak i

ja stalno otkrivam nove lokalitete pripremajući

plan putovanja i snimanja tvrđava

u nekom delu Srbije. Jako mi je zanimljiv

i inspirativan čitav put koji sam prošla i

kojim ću, nadam se, tek proći - izjavila je

umetnica.

Pomanjkanje interesovanja ili nečeg

drugog, tek, činjenica je da je ova tema

ozbiljnije obrađena 1950. godine u delu

„Srednjovekovni gradovi u Srbiji, Crnoj

Gori i Makedoniji“ akademika Aleksandra

Derokoa, a u novije doba u par manjih monografskih

izdanja.

Kupinik

- Moji snovi rastu iz dana u dan. Pripremila

sam izložbu i predstavila sam je

javnosti. Jedna velika želja je ispunjena.

Moj konačni cilj je da ostavim za sobom

trag, nešto po čemu će me pamtiti i što će

biti amanet Srbiji. Ići ću korak po korak

verujući se da će mi se snovi i želje ostvariti

- istakla je autorka ovog pionirskog

projekta.

Svetlana Dingarac ima u planu izradu

kapitalnog izdanja gde bi kroz vrhunski

opremljenu dvotomnu fotomonografiju

prezentovala sakupljeno znanje o preko

200 starih gradova naše zemlje. Taj put

ima prepreka, a one su najveće vezane

za sredstva. Dosadašnje angažovanje,

postavljanje sajta www.tvrđave.rs i niz

promotivnih aktivnosti finansirala je iz

sopstvenih izvora. Treba podržati ovakve

ljude da bi uz manje teškoća mogli dostići

sopstvene domete. Jer, multimedijalna

izložba „Tvrđave i stari gradovi na teritoriji

Srbije“ ima veliki kulturni, istorijski,

obrazovni i umetnički značaj. Uz to, ona

je savremena i digitalno dostupna zahvaljujući

QR kodu, koji proširuje interakciju

sa umetnikovim radom izmeštajući ga iz

izložbenog prostora.

Attn: Galerija u Kovinu je 20. februara

2024. otvorila vrata ovoj vanvremenskoj

izložbi kao prva postaja na njenom putu

kroz Srbiju s ciljem popularizacije materijalnog

i nematerijalnog kulturnog nasleđa

i ukazivanja na neophodnost očuvanja nekadašnjih

tvrđava i drevnih srpskih naseobina.

Tekst: Rozana Sazdić

Fotografije: Svetlana Dingarac

35

Kula Zeleznik

Tvrđava Ram

Smederevska tvrđava

Tvrđava Solotnik

Star Ras

Tvrđava Jeleč

36

Manastir Manasija

Zemunska tvrđava

Upoznajte Vukov zavičaj

Turistička organizacija grada Loznice sjajnim promocijama

nastavlja da osvaja turiste prezentujući im autentično,

tradicionalno i moderno u isto vreme. Tako je

bilo i na 45. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu zahvaljujući

interaktivnom i multimedijalnom nastupu i atraktivnom

programu u kome su učestvovali orkestar „Vožd“ i

kvartet „Uvertira“ iz Loznice i teatar MIMART iz Beograda

radi promocije festivala LilaLo i Statue festa.

- Promovisali smo novi vizuelni identitet grada Loznice,

kao i novi dvojezični Kalendar manifestacija 2024. godinu.

Prikazana je i nova, ekskluzivna kolekcija suvenira, u pitanju

su pamučne čarape sa već prepoznatljivim motivima Vuka

Karadžića i azbuke. Promotivni nastup na sajmu u Beogradu

pod nazivom “Grad Loznica - bogat prirodnim lepotama

a još više ljudima”, naišao je na veliko interesovanje kako

predstavnika medija, tako i turista i uvaženih gostiju, što je

najbolja najava da i ove godine biti ostvarena izuzetna posećenost

turista - ocenjuje Snežana Perić, direktorka Turističke

organizacija grada Loznica

Internacionalni festival živih statua i uličnih zabavljača

- Statue fest biće održan od 30. aprila do 01. maja, kada će

biti održan i Sajam cveća u Banji Koviljači i brojni drugi

atraktivni zabavni događaji za vreme prvomajskih i vaskršnjih

praznika.

Festival LilaLo će ove godine biti održan od 11. do 14.

jula, za koji je pripremljen bogat muzičko scenski program,

a posetioci će imati priliku da učestvuju u lilanju, 11. jula,

veče pred Petrovdan.

Evo i za kada su zakazane ostale kultne manifestacije u Loznici:

23-25. maj 53. Đački Vukov sabor, Tršić; 12-13. jun Mićini i Verini dani

12-16. jun Dani grada Loznica; 05. avgust Loznička regata „Drina je samo jedna“

09-15. septembar 91. Vukov sabor, Tršić; 16. decembar Turistička patrola

37

Etno selo Sunčana reka

magnet za hedoniste

Etno sela rasuta širom Srbije, pružaju

specifičan način odmora oslonjen

na tradicionalan, domaćinski

ambijent starog srpskog sela, domaću

hranu, ljubazne domaćine i smeštaj prilagođen

potrebama današnjeg gosta.

Zoran Mirković, vlasnik je Etno sela

„Sunčana reka“ situiranoj na obali Drine

u Banji Koviljači. Ideja ovog kompleksa,

koji se prostire na devet hektara, nastala

je kao proizvod dugogodišnjeg rada u

ugostiteljstvu, turizmu i drugim privatnim

inicijativama, gospodina Mirkovića, koji

se trudio da svaki sledeći korak ide uzlaznim

smerom. Sabirajući sva svoja znanja

i iskustva, 29. septembra 2008. godine,

na samoj obali Drine, u podnožju planine

Gučevo, za javnost je otvorena „Sunčana

reka“, projekat koji se od tada do danas

stalno širio, razvijao nove sadržaje.

- Etno selo svakodnevno pohode brojni

turisti, u vreme praznika taj broj dostiže

10-15.000 mahom iz Srbije, BiH, Republike

Srpske. Sve veći broj je turista sa

dalekih destinacija, npr. iz Rusije i Kine.

To nije zato što „Sunčana reka“ postoji,

već zbog onoga šta nudi, a dosta toga

zavisi i od vremena. Česti gosti su grupe

đaka na ekskurzijama iz škola iz Srbije,

koji nisu naša ciljna grupa, ali ih rado dočekujemo

i ugošćavamo pružajući im uz

ukusan ručak i odmor, mogućnost za pregršt

aktivnosti - kaže gospodin Mirković.

Dodaje da je Etno selo „Sunčana reka“

uvek spremno za goste. Kao prvo, prelepe

drinske plaže poput, Žićine, najduže

na Drini, Vrtova sunca i najlepše u okviru

Sunane reke - Šotrine plaže,

gde su snimljene neke od

upečatljivih scena iz domaćih

serija: „Greh njene majke“,

„Nepobedivo srce“, „Šešir profesora

Koste Vujića“, „Santa

Maria della Salute“, u kojima

svoje glumačke afinitete pokazao

i naš domaćin.

Osim nekoliko restorana i

kafića, suvenirnice, muzejskog

prostora, sa stalnim postavkama

„Drina kroz vekove“ i „Gučevske

bitke“, u okviru sela

sagrađena je i crkva Sretenja

gospodnjeg koja pripada Crkvenoj opštini

Banja Koviljača i Eparhiji šabačkoj, u

kojoj se nalaze čestice moštiju Sv. Petra

Koriškog, Sv. Petke, Sv. Mojsija, Sv. Kristine

i Sv. Sebastijana.

Od sportsko-rekreativnih sadržaja uređeni

su tereni za tenis, odbojku na pesku,

mali fudbal; vežbalište u prirodi, veštačka

stena, streličarstvo; kao i jahanje, vožnja

fijakerom i kvadovima. Moguća je i plovidba

Drinom, Zvorničkim jezerom brodićem

ili splavom... Svi sadržaji su dostupni,

a gospodin najavljuje i iznenađenje,

koje je vezano za reku Drinu.

Od novina za turističku 2024. godinu,

gostima je na raspolaganju wellness&spa

centar smešten u Dobrinkin

konak, objekat od 26 soba, od kojih je

za sada u potpunosti uređeno

10-tak, i centar „Opusti

se i zabavi“ u kojem su na

raspolaganju đakuzi, slana

soba, sauna, prostorija za

masažu, fitnes, prostor za

zabavu odraslih, igraonica

za decu.

- U ugostiteljstvu je sve

važno, od usluge do hrane

koja mora biti na vrhunskom

nivou, do pratećih

aktivnosti koji ni u kojem

segmentu ne smeju zaostajati

za prethodnim. Zahvaljujući

međusobnoj podršci svih članova

porodice uspevamo da ovu ideju realizujemo

na način da, pre svega posetioci,

grad i mi sami, budemo zadovoljni onim

što smo postigli - zaključio je Zoran

Mirković.

Svako ko dođe u Etno selo „Sunčana

reka“ može biti zadovoljan, bilo da je razlog

dolaska hrana, divlja Drina, šetnja,

raznolikost ili autentičnost brojnih brvnara

rasutih po selu koje polako prerasta

u grad. Što nužno ne vodi lošem, nego

drugačijim očekivanjima onih koji dolaze

u posetu Loznici i Banji Koviljači.

Zoran Mirković

38

Drinska laguna - predeo slikan

maštom

Lagun(a), plitak morski rukavac

odvojen sprudovima i

peščanim prevlakama, koji se

prvobitno odnosio na vode oko Venecije,

sada i na obodu Banje Koviljače

(Loznica). Za razliku od drugih,

ova laguna dodiruje uzavrle drinske

vode, na početku rukavca koji tek u

neko doba godine, zaustavi svoj tok i

otkriva ostrvo dužine 200-300 metara.

Živopisno, romantično-privlačno

za one koji umeju da posmatraju prirodu.

I da joj se dive.

U skladu sa magijom mesta na kojem

se nalazi imanje površine 21 ar,

porodice Kurteš punih petnaest godina,

približavanjem penziji Milke i

Milana, roditelja i školovanja, njihovih

sinova, porodično veće je odlučilo

da ovaj „predeo slikan maštom“

podeli sa drugima.

- Uz našu kuću u kojoj boravimo,

2016-te smo podigli prvu sojenicu,

a 2019. u funkciju stavili tri, kasnije

dodali četvrtu, za boravak u slučaju

lošeg vremena. Optimalan broj gostiju

koje istovremeno možemo da

ugostimo, je po četiri osobe u dve

kućice i tri osobe u trećoj, ali neretko,

imamo i po jedanaestoro dece,

što ovaj naš prostor čini veselijim i

životnijim - kaže Đorđe Kurteš, menadžer

„Drinske lagune“, istovremeno

zadužen za marketing i ispunjenje

zahteva gostiju „Lagune“.

Njegov brat, Ivan Kurteš, sa pristupom

umetnika u svemu što radi,

osmislio je projekat sojenica, i glavni

je kuvar ove male, predane onom što

radi, zajednice. Roditelji su tu da podrže

ideje svojih sinova i pomognu

u naporima da sve bude kako je i zamišljeno,

domaćinski i sa stilom, jer

njihovi gosti zavređuju najbolje.

Osim tišine i spokoja nestvarnog

prostora smeštenog nedaleko od

grada i užurbanosti i graje posetilaca

Banje Koviljače, sa čunom na

njenoj obali i bujnim rastinjem koje

zaklanja od sunca, štiti od vetra,

mirom miriše i rađa plodove, gosti

ovde mogu punim plućima uživati u

pogledu na reku i njenu drugu obalu

(obalu Republike Srpske), u ambijentu

prostranog dvorišta, plivati,

voziti se čamcem, pecati ili učiti

da pecaju, a sve to uz domaću, taze

pripremljenu hranu, vrlo često i po

njihovoj želji, od tog jutra ulovljene

drinske ribe.

- Svaka kućica opremljena je kuhinjom

da bi svako za sebe i porodicu

mogao da priprema obroke.

Međutim, one se retko koriste jer

se uglavnom opredeljuju za hranu

koju mi pripremamo. Nastojimo da

bude što svežija, da sve proizvode

od mesa, sira, voća i povrća, dobavljamo

od naših komšija, domaćina iz

okolnih sela. Gosti to prepoznaju i

pripremu hrane uglavnom prepuštaju

nama - objašnjava Đorđe Kurteš i

ističe: - Odvajajući ih od buke, svakodnevne

žurbe i stresa, nudimo im

drugu stranu života, pokazujući im

da je ona još uvek moguća.

Ponuda domaćina se ovim ne završava.

Svesni da njihov kraj obiluje

prirodnim i kulturnim dobrima, rado

upućuju pridošlice na razne strane,

označavajući tačke koje se moraju

posetiti. Takvih mesta nije malo, a

još ako ih predstavlja master ekonomista

u turizmu, Đorđe Kurteš, one

postaju obavezno štivo svih namernika

koji odluče da svoj odmor, pasivno-aktivan

i obratno, provedu u

Banji Koviljači i njenoj okolini.

Ni malo nije lako započeti i izgraditi

autentičnu turističku priču. Nije

lako ni stati nakon što se preskoči

prva prepreka. Uspešno dostizanje

prvobitnog cilja po nekom nepisanom

pravilu rađa apetit za sledećim,

ambicioznijim planom. Porodica

Kurteš kaže da je u njihovom slučaju

ovde ipak stavljena tačka, jer bi

se širenjem istog izgubio prvobitni

smisao.

- Ovo nije posao koji će doneti bogatstvo,

ali obezbeđuje pristojne prihode.

„Drinska laguna“ je otvorena

u vreme kada su nam dolazili samo

domaći gosti. I bili smo zadovoljni.

Od leta 2021. imamo posetilaca sa

svih strana. I opet smo zadovoljni.

Složna i uspešna porodica Kurteš

U ambijentu kompleksa Drinsa laguna

Drinska idila

Trudimo se da ih privučemo kvalitetom ponude, u

čemu osim ambijenta, veliki udeo ima hrana, pa im

pripremamo ono što na drugom mestu neće imati priliku

da probaju - zaključuje naš sagovornik. I mada

isključuje proširenje u smislu broja sojenica, podignutih

ne samo zbog atraktivnosti već i ćudljive reke

koja nekada prelije i u dvorište, ipak se planira opremanje

dečjeg igrališta, za najmlađe goste, kojima se

najviše raduju.

39

Шимановци, лепо село у Срему

Шимановци су место у општини Пећинци.

На добром месту и путу, са дугом историјом,

занимљивом географијом, пуно

великих људи и… индустријском зоном.

Што се тиче људи уз Шимановаца је нпр. Теодор

Радосављевић Теја, једна од најзначајнијих,

најмоћнијих и најутицајнијих личности 19. века и

уопште у Србији и свету, између осталог фелдмаршал

- заповедник војске Хабзбуршке монархије и

конзул и представник Хабзбуршке монархије у тадашњој

кнежевини Србији. Хабзбуршка монархија

је у том тренутку била највећа, најмоћнија и најутицајнија

земља на свету. Колико је била велика и

моћна говори податак да због тога: ‚‘сунце над њом

никада не залази ‚‘.

Из Шимановаца је и Фрања Офнер. Новинар -

ратни репортер и дипломата. Један од највећих и

најпознатијих светских новинара-ратних репортера

и дипломата у свету у своје време. Колико је био

познат и велик говори податак да је неке од својих

књига о животу и раду тада, написао као коаутор

са својим пријатељима: Роналдом Реганом, председником

САД, Маргарет Тачер, познатом као ‚‘Челична

дама‘‘, председницом Велике Британије, и

Хелмутом Колом, председником Немачке, итд.

Из Шимановаца је за време ткз. НАТО агресије на

нашу земљу, оборен авион Ф117 А-‘‘ноћни соко‘‘,

ткз. ‚‘невидљиви‘‘, најсавременији и најмоћнији

авион у свету тада, власништво НАТО-а, тада али

и још увек најмоћнијег војног савеза на свету свих

времена. Тек после је он пао тамо у оближње Буђановце.

Тачније у атар села Буђановци.

А што се тиче живота и рада у Шимановцима,

и како је живети и радити у Шимановцима данас,

о томе говори следеће, наиме, на листи Европске

уније ‚‘Европски градови и региони будућности‘‘ у

својој категорији микроградова и топ дестинација

који су погодни и који се препоручују за живот и

рад, Шимановци су заузели високо четврто место,

испред много већих и познатијих места у Европи.

Сва своја сазнања, сећања и фотографије мештани

су сместили у своју ткз. Завичајну кућу у Шимановцима

која је отворена за посете и може се обићи.

40

Теодор Радосављевић Теја и

његови потомци из Шимановаца

Фрања Офнер

Чланови јединице која је оборила Ф117 и домаћини из

Шимановаца у Завичајној кући у Шимановцима

Што би овдашњи мештани рекли ‚‘ по души нас нашој бећарској,

само кад‘ смо ми нама так‘‘и как›и смо‘‘. Своји на своме и који ‚‘воледу

своје место‘‘.

Текст: Александар Ђорђевић Саша, Шимановци

Фотографије: Слободан Чавић, Шимановци

Eko avantura - doživite Žabalj

na drugi način

otvorenog srca“ žitelji

„Ulicom

živopisnog gradića Žablja su

zakoračili u Novu 2024. godinu

i pokazali svoju humanost, brigu o

deci i drugima sledeći moto: „Srećan sam

kada su i drugi srećni“. U Žablju se cele

godine održavaju manifestacije posvećene

deci, ženama, penzionerima... Očekuje se

Kulturno leto sa obiljem programa, Zlatni

kotilić i ove godine po drugi put Fastival

zanatskog piva.

Organizator ovih dešavanja u gradiću

na Jegrički je Turistička organizacija opštine,

pred kojom je u narednom periodu

intenzivna aktivnost promocije područja

opštine Žabalj i jedan nov, atraktivan turistički

proizvod - „Eko avantura“, vožnja

katamaranom kroz PP „Jegrička“.

Po rečima Sergeja Zaporožca, direktora

TOO Žabalj, cilj ovog turističkog proizvoda

kroz autentično iskustvo ovog ekskluzivnog

i izazovno-avanturnog predela je

podizanje svesti o njegovoj zaštiti na potpuno

nov način.

- Svojom lepotom, mirnom atmosferom

i bogatom raznolikošću flore i faune, PP

„Jegrička“ predstavlja nezaobilaznu tačku

Sergej Zaporožac

za ljubitelje prirode, a vožnja

katamaranom je sjajan način

da se istraži ovo prostranstvo.

Uz „Eko avanturu“ zaživeće i

ekološki kamp za mlade kako

bi se kroz edukaciju i radionice

istakla važnost i značaj

zaštite životne sredine - objasnio

je direktor i ispred TOO

poslao poruku svim društveno

odgovornim pravnim licima

da se uključe u ovakve

aktivnosti.

Smeštena u centar vojvođanske

ravnice, žabaljska opština svojim

potencijalima i raspoloživim resursima

zavređuje da se nađe i u žiži turističke ponude

Pokrajine i šire. U tom pravcu trasirani

su sledeći koraci na ostvarivanju ideja

da se iz domaćih resursa osmisli turistički

proizvod koji će, uobiličen i definisan, biti

predstavljen na adekvatan način u zemlji,

regionu i svetu.

Sinonim Žablja su njegovi vredni i

uspešni proizvođači sira, meda, vina,

bombona... Konekcija na relaciji seoska

domaćinstva - TOO i svih opštinskih institucija,

funkcioniše besprekorno,

a ljudi dobre volje i vizije

napretka ovog prostora,

na čelu sa Urošem Radanovićem,

predsednikom Opštine

Žabalj, garancija su da će sve

zamišljeno i planirano biti i

ostvareno.

- TOO utiče na seoska domaćinstva

da ukoliko žele da

se bave turizmom u pravom

smislu reči moraju da uđu u

kartu protokola, kako lokalnog,

tako i državnog, da bi

mogli da im pomognemo. Tu se podrazumeva

i kategorizacija, logistika, stvaranje

boljih uslova za njihovo predstavljanje,

kao i osavremenjavanje poslovanja i prilagođavanja

novom dobu. U ovoj godini

sa određenim sredstvima konkretno ćemo

pomoći seoska domaćinstva da podignu,

unaprede i na bolji način organizuju svoju

priču, a to se poklapa sa intencijama države

koja finansijski podržava unapređenje

ruralnog turizma i konstituisanje novih

oblasti i delatnosti - istakao je Sergej Zaporožac.

Čarobna Jegrička

41

Dobrodošli u naš svet - svet

bicikala i pop kulture

U

početku svega beše ideja, pokretač procesa

promena. Međutim, bez izvršenja ona nema

smisla, a to je već izazov. Najmlađi u Kragujevcu

Muzej bicikala i pop kulture „20 cola“ pripada

grupi ne samo realizovanih, već i uspelih ideja, kako

zbog originalnosti, entuzijazma tako i želje bračnog

para Mirjane i Marka Stamatovića da svoju privatnu

kolekciju podele sa drugima. Oni su postali ponosni

vlasnici Muzeja nazvanog po prečniku točka

tada No.1 poni bicikla i pored Muzeja video igara u

Budimpešti, igračaka u Pragu i bicikala u Hamburgu

i Amsterdamu osmislili jedini u ovom delu Evrope

muzej sa konceptom koji objedinjuje najatraktivnije

sadržaje koje su konzumirali mladi prošlog veka.

Tome je prethodio pilot projekat pod imenom „20

cola ljubav do bola“ u Malom likovnom salonu gde

su izložili 12 bicikala restauriranih i sa fotografijama

iz tog vremena, koji je potvrdio zainteresovanost

Kragujevčana za ovaj sadržaj.

- Polazna osnova za otvaranje ovog prostora bilo je

vraćanje u malo drugačija vremena, kada smo se radovali

novom biciklu, video igrici, „gutali stripove“ i

na njima odrastali... Ovo je naš pokušaj oživljavanja

nekih od najlepših uspomena mladih svih generacija

- objašnjava Mirjana Stamatović.

Ono što su generacije koje su živele u XX veku

imale, čemu su se radovale, sa čime su se zabavljale,

šta su čitale... stvari koje su bile deo njihovog detinjstva

svrstane su u nekoliko celina. Osnovnu grupu

čine biciklovi, kao motiv za početak ove priče i po

mišljenju Stamatovića, u centru pop kulture „jer su

ga svi morali imati“. Značajan broj je iz prve serije

„ponija“ koja je izašla iz fabrika krajem 60-tih početkom

70-tih za koje se smatra da su najkvalitetniji, jer

je kasnija masovna proizvodnja uticala na pad kvaliteta.

Najstariji u postavci je bicikl iz 1934., a Muzej

poseduje i starije primerke, trenutno na reparaciji, jer

se strogo vodi računa da je sve izloženo u „radnom“

stanju, konzervirano i sređeno. Deo eksponata vezan

je za razvoj „devete umetnosti“ - stripova, koja i dalje

inspiriše publiku svih uzrasta. Jedna celina prati

razvoj video igara, prve arkadne video igre (restauriran

arkadni kabinet iz 1900) i konzole. Dozvoljeno

je da se proba, čak odigra igrica, doživi povratak u

detinjstvo i ranu mladost. Igračke, od gumenih (proizvodnja

„Biserka“ Zagreb i „Jugoplatika“ Split) je

nešto čime su se sva deca sa ovog prostora igrala,

posebno jer je „Biserka“ jedina imala licencu za proizvodnju

Diznijevih junaka. Igračke su iz celog sveta,

uglavnom ručno bojene, zbog čega je svaka za sebe

jedinstvena, iako rađena po istom kalupu. Najstariji

Mirjana Stamatović (desno) vlasnica jedinstvenog Muzeja u Kragujevcu

Igračke iz celog sveta

u ovom segmentu je plišani meda iz

1900-te, nemačke proizvodnje. Jedan

deo izdvojen je za muzičku sobu

iz 80-tih. Kolekcija koja je veća od

prostora, s vremena na vreme pretrpeće

izvesne promene, na radost redovnih

posetilaca.

Muzej ima i Galeriju, a čast njenog

otvaranja poverena je umetnici Jovani

Ranđelović, jednoj od najboljih

kragujevačkih crtača, koja se izložbom

„Portreti“ predstavila crtežima

prepoznatljivih predstavnika pop

kulture, na svojoj prvoj samostalnoj

izložbi.

Dinamična aktivnost muzeja najavljena

je organizacijom najrazličitijih

programa, radionica, teatarskih

i filmskih večeri, stručnih i zabavnih

predavanja za decu i odrasle, poput

kvizova, turnira u igrama, razmeni

stripova, sličica i sl., što će doprineti

njegovoj vitalnosti uz izmene i

dopune postavki novim/starim materijalima.

Od otvaranja ustanovljena

je još jedna stalna postavka u sklopu

muzejske galerije u čast Milivoja

Lije Obrenovića, jednog od najvećih

kragujevačkih karikaturista, radovima

iz bogatog stvaralačkog opusa

autora, koje je Muzeju ustupila Tijana

Obrenović.

Realizacija ovog ne malog poduhvata

rođena je iz sentimenta ali

i potrebe Udruženja nastalog 2020.

na čelu sa Stamatovićima, čak odgovornosti

da se očuva tehnološko,

industrijsko i kulturno nasleđe ovog

prostora i ne slučajno u Kragujevcu,

najaktivnijem u oblasti zaštite, valorizacije

i revitalizacije tehnološko-industrijskog

i kulturnog nasleđa

u Srbiji.

42

Niš budi znatiželju turista

Dragana Božić

Iskoristiti postojeće a toga nije malo -

cilj je Turističke organizacije opštine

carskog grada, kulturnog, istorijskog,

festivalskog, manifestacionog, vinskog,

gurmanskog i kakvog sve ne centra, kakav

je NIŠ.

U fokusu već tradicionalnog prolećnog

predstavljanja turističke ponude grada

Niša za 2024., uz prebogatu gastronomsku

ponudu je arheološko nalazište Medijana,

otvoreno za javnost prošle godine, ostatak

luksuzne vile sa pedistilom, cara Konstantina,

rođenog u Nišu i Niška tvrđava,

simbol grada, mesto održavanja brojnih

koncerata, programa, manifestacija od

početka juna do sredine septembra. Ove

godine poseban kuriozitet predstavlja jubilarni

30. Nišvill jazz Festival koji će biti

održan od 05 - 15. avgusta, Filmski susreti,

Sajam vina, brojni koncerti… Svaki od

navedenih razlog su za posetu gradu na

Nišavi.

- Minula, 2023., sa povećanjem od 40%

noćenja stranih turista, bila je turistički

najuspešnija za razvoj grada u poslednjih

20 godina. Zabeleženo je povećanje broja

turista iz zemalja u regionu, ali i iz dalekih

emitivnih tržišta. Strategija rada TO

Niš biće usmerena ka zemljama sa kojima

do sada nismo imali saradnju, s obzirom

da smo preko aerodroma „Konstantin Veliki“

povezani sa 15 gradova u Evropi, a

predstavljanjem Niša prvenstveno kao

kuturnog, gastronomskog, sportsko-rekreativnog

centra nastojaćemo da probudimo

Niška tvrđava

znatiželju turista da posete naš grad i njegovu

prelepu, očuvanu okolinu. Na samo

15km od strogog centra grada nalaze se

planine, jezera, reke i mogućnost da se turisti

uključe u neke od programa aktivnog

odmora, Tu je i Niška Banja (10km) sa

pet izvora lekovite, termomineralne vode

i dobrim wellness&spa centrom „Sense“,

uživanje u pogledu na Sićevačkoj i Jelašničkoj

klisuri itd. - istakla je Dragana Božić,

direktorka Turističke organizacije Niš.

Saradnja sa sportskim organizacijama i

sportskim društvima, obezbeđuje turistima

- avanturistima bezbedno uživanje u

paraglajdingu, raftingu Nišavom, spuštanje

u Cerjansku pećinu i „divlje pećinarenje“

drugim, manjim pećinama, vožnju

bicikala, pešačenje uređenim sportsko-rekreativnim

stazama, planinarenje, kao i

praćenje sporskih manifestacija organizovanih

u blizini Niške Banje.

Niš je domaćin i treće najveće sajamske

manifestacije u zemlji posvećene turizmu

vrlo popularne u turisitčkom svetu, pre

svega zbog organizacije brojnih b2b sastanaka.

Prema rečima direktora, ove godine

težište će biti na okupljanju tur operatora,

turističkih poslenika, sa akcentom na aktivni

odmor.

Posebne emocije Nišlije gaje prema

kafanama, jer su poznate ne samo po hrani

i piću već i uzavreloj atmosferi od pesme,

gde se često i zaigra srpsko kolo, i to je

ono po čemu gosti najviše pamte ovaj

grad.

- Plan je da osmislimo adekvatan gastro-vodič,

koji će sve naše turiste usmeriti

u kojoj je kafani koji specijalitet najbolji i

sa kojim vinom da ga upare - dodaje Dragana

Božić.

Pamte ga i po, nigde ukusnijem bureku,

kojem je posvećen i festival, početkom

septembra. Ukusni zalogaji juga, još jedan

brend grada, takođe je zavredio festival,

krajem maja, koji okuplja kuvare iz celog

sveta.

Ako neko želi mirniji, ili pasivan odmor,

selo Sićevo je pravi dragulj organizovanog

seoskog turizma na savremen način, spoj

komfornog smeštaja i čiste prirode začinjen

iskrenim gostoljubljem domaćina

ovog kraja.

Preporuka za dolazak u ovaj grad su i

niški hoteli, a pre svega duša ova grada,

koja osvaja i muzikom i hranom, i kulturnom

i dobrim vinima.

TO Niš formirala je Privredni savet, koji

okuplja 70-tak vlasnika i direktora hotela,

hostela, ugostiteljskih objekata, različitih

udruženja, organizatora manifestacija,

vlasnika seoskih domaćinstava sa kojima

kroz dogovor kroji planove o narednim

koracijama rada u cilju razvoja turističke

privrede grada. Na taj način, bez ad hoc

poteza, TO Niš je uspela da dođe na poziciju

jedne od najpoženijih city break destinacije.

Naredni zadatak je osmišljavanje

ponude koja će turiste zadržati duže od

dve noći u ovom, za sve tragaoce potpunog

doživljaja, privlačnom gradu.

43

Lajtmotiv za nekonvencional

Iako je blizina grada poput Novog

Sada usporila razvoj Temerina, istovremeno

je uticala na povezivanje

njegovih elemenata koji ga čine gradom,

varoši i selom, formirajući jedinstven

socio-kulturni, nekonvencionalni model

ponude ovog terena. U njemu su sadržani

obrasci gradske arhitekture i istorijskih

tokova, banjskog i zdravstvenog turizma,

sportsko - rekreativnog, manifestacionog

turizma, kao i prebogat izbor kvalitetnih

rukotvorina tamošnjih žena, pretočen u

eksluzivnost i ponudu sa kojom se turisti

u kontinuitetu upoznaju.

Temerin je grad i za ljubitelje istorije i

kulture, za sportske ribolovce i avanturiste,

gurmane i ljubitelje vina, ukratko za

sve one koji umeju da se snađu u putevima

ravnice i prepuste se njenoj plemenitoj

zavodljivosti.

Jelena Radić, direktorka Turističke organizacije

opštine Temerin, pominjući

dvorac grofovske porodice Sečen (kraj

XVIII i početak XIX veka), zavičajnu

kuću Tájház, Park prirode „Jegrička“,

termomineralne vode bazena u Temerinu,

Vinski salaš „Vindulo“ jedinstvenog

imena i vina, Vinariju „Kabač“ koju je

još 1970. osnovao Janoš Kabač, a koju

sada vodi njegova ćerka Silvia..., ističe

Jelena Radić i Zoran Govedarica

najposećenije atrakcije mesta. Ne i jedine.

Jer, čime lakše privući publiku nego

manifestacijom „Prosto k’o pasulj“, koja

se tradicionalno održava prvog vikenda

juna i svake godine beleži veću posećenost.

Reč je o kulturno-gastronomsko-zabavnoj

manifestaciji, na kojoj se

predstavljaju pojedinci, brojna udruženja

i kompanije sa svojim spremnim „da pobede“

timovima, ali akcenat domaćina je

na humanitarnom karakteru, organizovanom

putem humanitarnog ručka, za koji

je prošle godine utrošeno 200 kg pasulja

Humanost organizator Prosto ko pasulj

Manifestacija privlačna svim uzrastima

44

an turistički doživljaj

- gradištanca, dva svinčeta težine 200kg, tri

gredice luka, jedna gredica šargarepe..., a sve

to za 3.5 - 4.000 porcija, kako bi se prikupila

sredstva za pomoć onima kojima je pomoć u

tom trenutku bila najpotrebnija.

Kada gosti iz svih krajeva Srbije, regiona, pa

i oni od dalje, dođu na jednu od najvećih gastro

manifestacija u zemlji, imaju jedinstvenu priliku

da se upoznaju sa ostalim turističkim sadržajima

Temerina i njegovom okolinom.

- Za takve posetioce našem gradu, TOO Temerin

nudi dvodnevni program, kojem se turisti

mahom iznenade razovrsnošću i brojem sadržaja,

salaša u našoj opštini, plantažom kivija na

jednom od njih, i lavande na drugom. Za decu

imamo mini zoo vrt, uvek aktuelan temerinski

bazen... Temerin nije veliki, ali garantujemo

da možemo zadovoljiti širok spektar interesovanja

posetilaca. Za dame predlažemo laganu

shopping turu, jer Temerin ima dobre robne

kuće sa popularnim cenama i kavalitetnom robom

- naglašava Jelena Radić, dodajući da je

prošle godine po prvi put u gradu organizovana

Fijakerijada koja je naišla na izvanredan odjek

u javnosti, a u pripremi su i neke nove.

TOO Temerin poziva turiste da jednosatnom

plovidbom katamaranom „Čigra“ od Info centra

do osmatračnice za ptice sedam kilometara

dalje, upozna bogat živi svet Jegričke, koji će

raditi svakog vikenda tokom leta, i omogućiti

užitak u vožnji uz prethodnu najavu. U blizini

prelepog ambijenta zaštićenog područja barskog

sistema Jegrička nalazi se čuvena “Moja

čarda”, čije specijalitete neizostavno treba probati.

Jednom godišnje TOO Temerin, najdužom u

Srbiji - Novosadskom ulicom, dugom 12.5 km

organizuje vožnju biciklima, dajući na taj način

podršku svetskom trendu vožnji dvotoškaša. U

planu je dalje uređenje ove staze postavljanjem

mobilijara.

Ovaj kratak izvod iz celokupne ponude dovoljan

je da privuče veliki broj zainteresovanih,

koji su tek pre nekoliko godina otkrili lepotu i

značaj u svojoj neposrednoj okolini.

Za turističke fanatike koji traže sadržaj više,

da podsetimo da je u Temerinu rođen Lukijan

Mušicki, potonji arhimandrit manastira Šišatovca;

da je u njemu živeo bračni par umetnika,

Karolj Baranji i Zlata Markov Baranji, koji su

gradu ostavili legat neprocenjive vrednosti, a

da je Karoljev rad za koji je dobio Gran pri na

Svetskoj izložbi u Parizu 1937. - IKAR, krasio

zgradu fabrike aviona u Zemunu.

Mladost Temerina za radost posetilaca

Vina Vinarije Kabach za hedoniste

Čarobna Jegrička i katamaran "Čigra" čekaju goste

45

Kuća Mirne Duše - turistička

priča na moderan način

Ružica Jokić Žujević, iz sela Krćevca

(Topola), kroz koju protiće reka

Kubršnica, majka Ilije i Miloša,

viši turistički radnik, vlasnik STD „Kuća

Mirne Duše“, prepoznala je turistička kretanja

i u atraktivnom kraju, naslonjenom

na Oplenac, planinu Rudnik i rudničke

manastire, Bukovičku banju, brojne vinarije

u Lipovcu, Vinči, Orašcu, Raniloviću

i drugim mestima između Topole i Aranđelovca,

na svom imanju, na kojem se nalazi

i porodična kuća, u kojoj je rođena,

podigla objekat i započela ovaj „biznis“,

na svoj način. Jokići su jedna od porodica

iz ovog sela, potomci Petra Jokića (1770-

1852), zvanog Topolac, koji je bio desna

ruka Karađorđeva. njegov buljubaša, starešina

lične Voždove garde. Očigledno da

su od njega Jokići nasledili porodičnu srčanost,

marljivost i upornost.

- Razmišljajući kako bih mogla da radim

i živim od toga što radim, na svojoj

dedovini, imajući u vidu da sam nasledila

veliko imanje sa baštom i vinogradom,

voćnjakom i zasadima lešnika, odlučila

sam se na ovaj ne mali korak. Završila

sam Višu turističku školu u Beogradu, i

kao vlasnica imanja, uz saglasnost porodice,

započela sam realizaciju jedne nove

ideje u selu Krćevac - kaže Ružica Jokić

Žujević, uverena da širina seoske sredine,

njena sloboda i spokoj koji se može jedino

u dodiru sa zemljom, šumom, kamenom,

živuljkama doživeti, umeju da omame i

podmlade i telo i dušu.

Po ugledu na turizam u ruralnim domaćinstva

u Toskani, Provansi i drugim oblastima

gde je ruralni turizam dostigao pun

smisao, odlučila je da u „srcu Srbije“ u

kojem je smešteno domaćinstvo, započne

turističku priču na moderan način, nudeći

komforan objekat u prepoznatljivom seoskom

ambijentu, uz kvalitetnu šumadijsku

hranu, uz edenski spektar lepote, boja,

zvukova i ukusa, opuštenost, obilje i radost

života.

- Uz komfornu trosobnu kuću površine

110m2, za četiri osobe, sa kuhinjom, kupatilom,

udobnim dnevnim boravakom,

nalazi se prostrana terasa sa roštiljem, delom

za ručavanje i opuštanje, a u dvorištu

Ružica Jokić

Žujević

bazen koji se koristi od maja do oktobra,

dimenzija 10x4, ležaljke i tuš, kao i dečje

igralište. U starom domaćinstvu gajimo

životinje, ovce, kokoške, nalazi se i bašta,

vinograd, tako da svi gosti mogu da ga

obiđu, vide šta radimo i kako živimo, jer

smo sačuvali karakter tradicionalnog života

tog kraja, srpske kuće, kao i vrlo interesantne

prateće objekte poput odžaklije,

podruma, kačare, štala - objašnjava naša

sagovornica.

Na imanje se nadovezuju pešačke i biciklistička

staza, u blizini je česma Knjaza

Aleksandra Karađorđevića - Karađorđeva

česma, pošto je selo nekada bilo imanje

Karađorđa, gde je gajena stoka za austrougarsko

tržište. Od starijih meštana se

mogu još uvek čuti malo znane priče vezane

za prošlost ovog mesta.

Sve što se proizvede na imanju dostupno

je i gostima. A proizvodi se razno povrće,

voće, domaća

rakija od šljive Crvenjače

(Crvene ranke),

i malo modernija, rakija

od Stenlejke. Po

starom običaju, nudi

se i domaće vino iz

vinograda u kojem su

zasadi raznih sorti, a s

jeseni se sve to pomeša

u pitku Ružicu iliti

„šumadijski rose“. U

ponudi su i Prokupac i Tamjanika iz Vinarije

„Mihailović“, i drugo što se u domaćinstvu

ne proizvodi, poput kozjeg sira,

koji se dobavlja se farme koza „Ivanović“.

Ono što je sasvim posebno u ovom domaćinstvu

je toplina dobrodošlice kojom domaćini

svojim gostima šalju jasnu poruku i

želju za što ugodnijim boravkom. Taj gest

sadrži korpu punu neprskanog, iz njihove

bašte sezonskog povrća, voća, proizvode

poput domaće pršute, sireva, džema, jaja,

rakije, vina, svežeg domaćeg hleba.

Kuća Mirne Duše se nalazi 75km od

Beograda i 40km od Kragujevca. Prosek

boravka turista je tri do četiri dana, a sa

onima koji godinama dolaze, domaćini se

dogovaraju da li žele sami da pripremaju

hranu ili su skloniji da to prepuste domaćinima.

46

Boljevac posebno mesto za sve

vrste odmora

Prema sadržajima i turističkim

potencijalima, te planovima

budućeg razvoja, nema sumnje

da će se na pijedestalu poželjnih

destinacija ubrzo naći teritorija ekološke

opštine Boljevac. „Otkrili“ su

je domaći turisti 2020. koji zbog opšte

zdravstvene situacije nisu mogli

da napuste zemlju, pa su odmor u

inostranstvu zamenili domaćim terenom,

iznenađeni i oduševljeni viđenim

i doživljenim. Od tada, broj

poseta boljevačkoj opštini je u stalnom

porastu, kao i broj investicija

u razvoj turizma. Dragan Milojević,

direktor Turističke organizacije opštine

Boljevac kaže da je od osnivanja

TOO, pre 18 godina, broj gostiju

uvećan za 40% i dodaje:

- Godine 2016. u Boljevcu je

prvi put kategorizovano seosko domaćinstvo.

Sada imamo 38 takvih

objekata što je dokaz da se turizam

„primio“. Prema podacima Republičkog

zavoda za statistiku, prošle

godine je u opštini Boljevac ostvareno

blizu 46.000 noćenja, što u

domaćoj radinosti što u hotelima i

hostelima, a obaveza TOO Boljevac

i lokalne samouprave je da pokuša

da prati taj razvoj. Očuvana priroda,

velike površine šuma, pašnjaka, lovišta,

čisti izvori i vode čine Boljevac

posebnim mestom za sve vrste

odmora.

Prva asocijacija na Boljevac je

„mistična planina Rtanj“. To je predeo

još uvek netaknute prirode, sa

nekoliko uspona na najviši vrh Šiljak

(1565m) različite težine, predeo

na kojem se nalazi energetsko

polje - svetilište VRELO, dok se u

turističkom, nekada rudarskom selu

Rtanj nalazi Park - šuma, imanje

površine 40ha, porodice Juliusa Minha,

vlasnika rudnika između dva

svetska rata, sa arboretumom za

Dragan Milojević (levo) sa saradnicima na jednoj od promocija

koji je bio zadužen poseban vrtlar, i

sa zanimljivim objektima, od kojih

posebno pleni „Rozarium“, kružni

objekat od kamena, sa staklenom

kupolom, prekrivenom ružama penjačicama,

a koji je uredila vlasnica

hotela „Ramonda“.

Rtanj jeste početak svega, kada

je u pitanju turizam Boljevca, ali

pomenuo bih i jedan od turističkih

bisera naše opštine, Bogovinsku

pećinu, jedna od najdužih, a mi kažemo

i najlepših u Srbiji. Dugačka

je 6.000 metara, a za posetioce je

uređeno 540m po projektu prof. dr

Radenka Lazarevića. Pomenuo bih

Zavičajnu kuću vajarke Ljubinke

Savić-Grasi, Muzej „Timočke bune“, manastir Lozica

(XV vek), 3km udaljen od Krivog Vira... TOO Boljevac

će u najkraćem roku izraditi jedinstveni plan turističkih

ruta, da turisti u startu imaju predstavu o izdašnoj ponudi

ovog kraja, i da umesto jednog, planiraju dva, tri i

više noćenja - objasnio je gospodin Milojević.

Prvi koraci su učinjeni izgradnjom smeštajnih kapaciteta.

Prošle godine se hotelu „Ramonda“ pridružio

drugi istog imena, tu su Etno hotel „Rtanj Balašević“,

niz drugih garni, butik hotela od kojih su neki u izgradnji.

Postavljanjem turističkog Info centra u selu Rtanj,

sa radnim vremenom 24/7 i sa štampanim materijalom,

mapama, i pre svega ljubaznim turističkim radnicima,

omogućeno je turistima lakše kretanje po ovoj destinaciji.

Dobroj komunikaciji na relaciji TOO - turista doprinosi

aktivna komunikacija na svim društvenim mrežama,

ne dozvoljavajući da bilo koje pitanje ostane bez

odgovora. Poseta sajmovima i prezentacija bogatog

kulturnog, istorijskog, gastronomskog nasleđa, kao i

prirodnih blaga ovog kraja, približili su Boljevac širem

krugu potencijalnih turista.

Direktor smatra da su manifestacije najjači magnet za

turiste i najatraktivniji segment promotivnih kampanja

ove opštine. Bilo da su turističkog, kulturnog, sportskog

sadržaja istovremeno su i gastronomske i svojom

ponudom upotpunjavaju i ulepšavaju svaki događaj.

- Cilj manifestacija je da okupi sve naše lokalne proizvođače

da iznesu svoje proizvode, uz to i nešto zarade.

Svi njihovi proizvodi, od Rtanjskog meda koji je

od 2022. med sa zaštićenom geografskom oznakom,

do Rtanjskog čaja izloženi su i mogu se kupiti u Info

centru, .

Od manifestacija najpoznatija je “Crnorečje u pesmi i

igri”, ujedno i najdužeg trajanja (1971). Ova četvorodnevna

manifestacija se održava drugog vikenda juna, na

kojoj je zastupljeno dečje stvaralaštvo, folklorni ansambli,

izložba “Zlatne ruke Crnorečja” uz izložbu tradicionalne

hrane, i predtakmičenja trubača i frulaša za Sabor

u Guči, odnosno Prislonici. Poslednjeg dana avgusta

TOO priprema II Gastrovikend sa Rtanjskim kotlićem

- takmičenjem u pripremi pasulja i Krivovirskom sirijadom

drugog dana, koja je lane okupila 5-6.000 ljudi.

TOO intenzivno razvija i nove manifestacije poput

“Radost žetve” u julu, “Crnorečkog kotlića” u pripremi

riblje čorbe koji će biti održan po prvi put ove godine;

“Lovačkih gurmanluka”, takmičenja u pripremi

lovačkog gulaša drugog vikenda avgusta, “Pilićijade”

u Malom Izvoru sredinom juna, “Kupusijade” u oktobru…

Povećanjem broja manifestacija i obogaćivanjem

njihovog sadržaja, TOO nastoji da ohrabri svako od 23

naselja opštine da započnu svoju priču i bar za kratko

ožive mesto i život njenih stanovnika.

47

Turistički vodič - zanimanje iz

čiste ljubavi

Udruženje turističkih vodiča Srbije

(UTVS) predstavlja važnu sponu između

turista i Srbije, koju predstavljaju.

Od 1966. okuplja licencirane turističke

vodiče koji su pod motom „KVALITET

PRE SVEGA“ osposobljeni da rade u svim

zemljama sveta, specijalizovani za prostor

naše zemlje i regiona. Skup stručnih kadrova

najrazličitijih profila, uz znanje 21 stranog

jezika (engleski, ruski, španski, francuski,

italijanski, nemački, kineski, japanski,

arpaski, grčki, mađarski, poljski, portugalski,

rumunski, bugarski, slovenački, makedonski,

hebrejski, švedski, danski, norveški,

čak i esperanto) kvalifikuje ih za ambasadore

naše zemlje, one koji će u skladu sa profesijom

koju reprezentuju, na najbolji način

predstaviti njene turističke izvrsnosti.

UTVS ostvaruje saradnju sa svim tur operatorima,

turističkim agencijama, turističkim

organizacijama, turističkim savezima i

svim organizacijama koje su imale potrebu

za kvalitetne usluge turističkih vodiča. Ali,

da li smo spremni da turističku ponudu podignemo

na viši nivo i zauzmemo značajnije

mesto na turističkom tržištu?!! Pitanje je

koje se jednostavno nameće.

Đina Dostanić, turistički vodič za engleski,

španski i portugalski jezik, važnost turističkog

vodiča vidi pre svega u receptivnom

turizmu, onom što je za našu zemlju značajnije

u odnosu na inicijativni turizam, zbog

odgovornosti vođenja stranaca i prezentacije

zemlje, prikaza njenih znamenitosti, svega

što ima da ponudi, trudeći se da izazove što

pozitivniju reakcija turista.

- Svakog dana je sve više toga što se u Srbiji

prepoznaje kao turistički proizvod, ali da

bi mogli da govorimo o održivom turizmu,

moramo još dosta poraditi na infrastrukturi,

parkinzima za autobuse, pristupnicama za

starije osobe i invalide i sl. Dok je to u razvijenim

turističkim zemljama odavno urađeno,

kod nas se teško dolazi i do naših svetinja

- manastira, da ne govorimo o pećinama

širom Srbije, nedostupnim za starije osobe i

osobe sa problemima u kretanju - objašnjava

naša sagovornica.

Strancima se najviše dopada naša hrana,

piće i ljudi; sviđaju im se naše reke i zadivljeni

su njihovom brojnošću; takođe raznoli-

košću terena od severa do juga situiranih

na tako malom prostoru... Muzej Nikola

Tesla ima film o Tesli sinhronizovan

na engleskom jeziku, a titlovi mogu biti

na turskom, ruskim, francuskom, nemačkom,

italijanskom, španskom, kineskom....

Zbog pružanja celovitijih informacija,

jezičke komunikacije i znanja iz opšte

kulture kao i specifičnih oblasti, turističke

vodiče angažuju i najeminentnije

institucije, što je neminovnost, jer je od

stranih jezika zastupljen uglavnom samo

engleski, što nije dovoljno.

Tanja Dragojević najveći problem domaćeg

turizma vidi u nedovoljno efektivnom

radu turističkih agencija, usled

nedovoljne prisutnosti, pre svega na ino

sajmovima, idealnim mestima za promociju

Srbije:

- Turističke agencije bi trebale da ulože

svu svoju energiju i znanja, pre svega

mladih ljudi, za što efikasniju promociju

naše zemlje. Zato paralaleno uz turističke

organizacije koje promovišu destinaciju

treba da se pojavljuju i agencije, bez

čije prodaje aranžmana mi, turistički

vodiči nemamo posla. Na terenu vodiči

se trude da premoste sve probleme,

Đina Dostanić (levo) i Tanja Dragojević

da predstave destinaciju u najboljem

svetlu. Poslednjih par godine izuzetno

mi je smetalo da radim za ino agencije

koje vode ture kroz Srbiju. Saznanje da

nismo u stanju da sami organizujemo i

prodamo naše tržište, već to čine bugarske,

albanske i agencije drugih zemalja

iz regiona je poražavajuće.

Ističe i važnost prevoznika. Zbog nedostatka

radne snage, neadekvatne opremljenosti

vozila i cene najma, pojavio

se problem prevoza, koji takođe utiče na

razvoj turizma. Uz nepostojanje parking

mesta, ako ih ima, dosta su udaljeni od

programom predviđenih lokaliteta koje

sa turistima obilaze.

Prisutnost turističkog vodiča, možda i

najvažnijeg činioca u doživljaju koji će

turista poneti kući, nije sporan. Danas su

turistički vodiči spremniji nego ikada, i

znanjem jezika i poznavanjem opšte kulture

i specijalnim usmerenjima, kako bi

mogli da odgovore zahtevnoj grupi ljudi

koja je za svoj odmor, posetu, zadovoljavanje

znatiželje i sl., izdvojila baš ovu

destinaciju, od svih destinacija na svetu.

Oni su ti od kojih zavisi kvalitet turističke

šetnje našom zemljom, ali i potvrda

turistima da su napravili pravi izbor.

48

Čuvar tradicije svojih

predaka

Nemanja Petrović nije prekinuo

nit vremenske linije i

peti je u nizu vlasnik Podruma

„Koreni 1934“ iz Lopovca, sela u

blizini prestonice slavnog Karađorđa,

Topoli. Osim razvoja svoje vinarije

on je preuzeo i obavezu da, kao potomak

jednog od osnivača čuvene Venčačke

vinogradarske zadruge (1903),

radi na promociji vinogradarske i vinske

istorije Lipovca.

- Ideja o udruživanju vinogradara i

vinara potekla je od 12 uglednih domaćina

iz sela Lipovca, koji su ustanovili

prvi oblik zadruge. Pošto u to

vreme, pod izgovorom da nisu „dovoljno

jaki“, dobili saglasnost vlasti,

našli su kompromisno rešenje udruživanja

lipovačkih sa vinogradarima i

vinarima iz susednih sela: Brezovice

i Banje, a sve je to zapisano u porodičnim

zapisima, kao dokaz da su

moji preci, jedni od osnivača i članova

zadruge, posedovali 24.000 čokota

vinove loze. Sedište zadruge koja

je obuhvatala tri sela je, zbog pruge,

odnosno bolje komunikacije, smešteno

u selo Banju, u podnožje i na

obronke planine Venčac, poznate po

venčačkom mermeru, sa parcelama

sa svega 40 cm zemlje iznad kamena,

što je davalo, i danas daje posebne

karakteristike vinu. Iako je jedan deo

vinograda pripadao Oplenačkom, a

drugi Venčačkom vinogorju, trenutno

se sve podvodi pod oplenačko. Postoji

namera da nazivom Venčačko-oplenačko

vrati ne samo ime, već značaj

i slava koje je venčačko vinogorje

imalo u vinskoj prošlosti Šumadije -

objašnjava Nemanja Petrović.

U takvom miljeu rođena je ljubav

prema vinogradima i njihovom zlatnom

produktu, za koji današnji vlasnik,

s ponosom ističe da „mi jesmo

vinarija sa dugom tradicijom, ali ne

pravimo tradicionalna, već savremena

vina primenjujući savemene tehnologije“.

On lično, godinama je tragao za

stilom svojih vina, dok konačno nije

definisao njihov identitet koji odgovara

njegovom poimanju vina, kako

Nemanja Petrović

bi na najbolji način promovisao svoj proizvod.

Podrum „Koreni 1934“ u okviru domaćinstva

poseduje pet hektara vinograda na teritoriji sela

Lipovac i još toliko ima prostora za nove zasade.

Jedan deo vinograda je na obroncima planine

Venčac, sa 30-40cm ilovače ispod koje je venčački

mermer, koji ne pogoduje samo umetničkim

kreacijama skulptora, već i umetnicima vina.

Vinogradi na drugom kraju sela, sasvim su na

drugačijoj podlozi, gde se gaje bele sorte, izuzetno

sveže, aromatične, zahvaljujući malom broju

kišnih i velikom broju sunčanih dana, te jako

hladnim noćima, što pogoduje dobrom razvoju

aromatike. Visina od 330 - 380m, s jedne strane

okrenutom suncu, s druge otvorenim pogledom

ka Mladenovcu, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci,

te prisutnoj ruži vetrova, obezbeđuje odlične

uslove za razvoj, pre svega kvalitetne sirovine

(grožđa) i vina.

Šarenolik sortiment u vinogradima sađenim od

1976-2022. posebno je bogatstvo. U starom vinogradu

sačuvana je, za sada na jednom hektaru,

sorta Aleksandrijski muskat, u Venčačkoj zadruzi

poznata kao Malaga - izuzetna muskatna sorta

grožđa iz Aleksandrije (Egipat), zahvaljujući

Udruženju Venčačke vinogradarske

zadruge stigla je u Šumadiju.

- Trudićemo se da u budućnosti budemo

poznatiji po toj sorti koja nažalost

iščezava na ovim prostorima

i ideja je da to bude neka lična karta

Podruma „Koreni 1934“. Pored Malage,

zastupljen je stari klon Muscat

Hamburg, takođe u starom zasadu, sa

neverovanim muskatnim aromama,

dobrom strukturom, koji daje ozbiljno

rose vino. Volim da „preobratim“

poznavaoce koji rose smatraju „neozbiljnim“

ili vinom za početnike, degustacijom

našeg Muskat Hamburga

pod imenom NADA. U starim zasadima

su i Smederevka, Župljanka,

Vranac i Prokupac, dok su u novim

zastupljene internacionalne sorte

Chardonnay, Cabernet, Merlot. Pored

pomenutog rose-a NADA, u ponudi

su još tri etikete: LEGENDA (Chardonnay),

TAJNA (kupaža o kojoj će

se po rečima gospodina Petrovića pričati

narednih godina), ORNAMENT

(kupaža Merlot, Cabernet i Prokupac).

U pripremi je i peta etiketa reserve

vina, koje će se proizvoditi u

dobrim godinama.

Projektovan kapacitet vinarije

20.000 boca vina još uvek nije popunjen,

jer nisu svi vinogradi stigli na

rod, što će biti promenjeno već naredne

godine. To ne sprečava uključenje

čitave porodice Petrović u da, kako u

vinogradu i podrumu, tako i u vinskom

turizmu, nastavi širenje vinske priče.

Priznanja sa Oplenačke berbe 2023

- Zlatni grozd za najbolje crveno

vino, Velika zlatna za Vranac (2021),

nastavak su priznanje u prethodnoj

za Zlatni grozd za najbolje belo vino

Chardonnay barrique. Ni jedno od nagrađenih

vina se ne može naći na tržištu,

već samo u sastavu nekih novih

vina, kao poboljšanje, dopuna nekim

drugim sortnim vinima ili kupažama,

jer „jednom tehnolog - uvek tehnolog“

inženjerski je pristup podizanja

na viši nivo, od kojeg profesionalac

te fele kakav je Nemanja Petrović, ne

odustaje.

49

Zadružni savez Vojvodine

zadruga i

Suočavajući se sa vremenskim, ekonomsko

političkim i drugim izazovima

koje današnje vreme nameće,

Zadružni savez Vojvodine (ZSV), pokušava

da svoju aktivnost, shodno svojoj ulozi,

usmeri na njihovo rešavanje. Dijapazon

ZSV obuhvata širok spektar rada, od

predstavljanja i zastupanja interesa svojih

članica pred državnim organima i raznim

organizacijama, pružanja savetodavne pomoći

članicama Saveza i budućim zadrugarima

koji žele da osnuju zadrugu, zaštite

uloge interesa i unapređenja zadružnog

pokreta, podsticanja razvoja zadrugarstva

i unapređenja imidža pokreta, informisanja

šire javnosti, razvoja međuzadružne

saradnje i poslovnog povezivanja zadruga

i drugih privrednih subjekata, ulogu

organizatora savetovanja, konferencija,

edukativnih skupova, učešće na sajmovima

i drugim manifestacijama radi širenja

znanja o zadružnom sektoru, pozicioniranja

zadruga u svim segmentima privrede

i društva. Sveobuhvatnost delovanja ZSV

determinisana je i situacijom na terenu,

i opštim uslovima poslovanja, u smislu

konstruktivnih reakcija i konkretnih rešenja

za njihovo prevazilaženje. A takvih

imperativa je na pretek.

2023. jedna od najtežih do sada

Najpozvanija da govori o minuloj, za

zadruge i zadrugare, jednoj od najtežih

godina, i budućim koracima mr Jelena

Nestorov, predsednica ZSV, među saradnicima

poznata kao veliki stručnjak koji

decidirano govori o problemima ali i predlozima

za njihovo rešavanje.Po njenom

mišljenju, osnovni razlog za poljoprivredni

sektor teške 2023. godine je što se na

tržištu pojavio višak pšenice, kukuruza

i dr. klasičnih ratarskih kultura, čemu su

doprinele njihove, čak i duplo niže cene

u odnosu na prethodnu 2022. godinu kod

nekih proizvoda, i problemi distribucije,

dok su troškovi repromaterijala i svih

drugih ulaznih troškova za proizvodnju

sukcesivno višestruko uvećani poslednjih

nekoliko godina. Sve to je uslovilo pojavu

značajnog disbalansa između visokih

ulaznih troškova proizvodnje i izuzetno

Obraćanje mr Jelene Nestorov na skupu

u Martonošu

niskih cena poljoprivrednih proizvoda i

čak odstustva tražnje u pojedinim periodima

za robama koje su preplavile domaće

tržište, ali i tržišta u okruženju.

Iz ugla ZSV, ova situacija je jednim delom

rezultat poremećaja u tržišnim kretanjima

na evropskom tržištu, ali je značajnim

delom i rezultat poteza u domaćoj

politici, pre svega zabrane izvoza roba iz

2022. godine – kada su proizvođači onemogućeni

da po visokim cenama prodaju

svoju robu. Problemi su iz tog perioda

preneti i na narednu godinu, kada su cene

došle na nivo kada bukvalno nije bilo

isplativo prodavati proizvode, pri čemu su

ostale visoke zalihe proizvoda kod većine

zadruga i zadrugara. Odgovarajući na

taj problem u nameri da se isti prevaziđe,

ZSV je na adresu Vlade Republike Srbije,

Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo

i vodoprivredu, predložio mere kojima bi

se zatečeno stanje poboljšalo u korist poljoprivrede,

zadruga i njihovih zadrugara.

- Više puta smo ponovili nadležnim organima

da se teška situacija u primarnoj

poljoprivrednoj proizvodnji može delom

premostiti uz kratkoročne kredite sa subvencionisanom

kamatom, koji bi u dužem

vremenskom periodu bili na raspolaganju

i zadrugama i njihovim zadrugarima.

Iz ovih kredita mogla bi se isfinansirati i

proizvodnja u prethodnoj godini i „istrpeti“

vreme niskih cena poljoprivrednih

proizvoda kako se ne bi budzašto prodavala

roba poljoprivrednika. S toga, zahtev

za subvencionisanim kreditima sa kamatnom

stopom od 1 - 2% je bio naš osnovni

zahtev prema nadležnim organima u toku

prethodne godine. Pored toga, tražili smo

da se ukine ograničenje za ostvarivanje

podsticaja, na koje su imali pravo samo

vlasnici do 20 ha, za zadruge i zadrugare

jer svi oni sa svojom robom učestvuju

u legalnom prometu, plaćaju poreze, doprinose

i PDV na usluge, zapošljavaju

ljude, i na taj način doprinose budžetu,

a da srazmerno svojoj proizvodnji imaju

najmanje podsticaja od budžeta koji ostvaruju.

Do poboljšanja je došlo, samim tim

što je ograničenje za dobijanje podsticaja

pomereno na 100 ha, ali mi i dalje nismo

zadovoljni jer imamo preko 60 zadruga

Grupa zadrugara u obilasku silosa ZZ Zadrugar u Baču

50

u funkciji zemljoradničkih

zadrugara

Sa jednog od sastanaka u Zadružnom

savezu Vojvodine

sa više od 100 ha – a upravo one imaju

i najviše zadrugara, kooperanata i zaposlenih,

i najviše doprinose budžetu, a najmanje

mogućnosti imaju za ostvarivanje

podsticaja. Svesni smo i da su podsticaji

u prethodnom periodu povećani, ali su u

međuvremenu cene repromaterijala više

nego duplo porasle u odnosu na povećanja

podsticaja u istom periodu. Ekonomska

politika nije pratila rast cena repromaterijala

tako da je ovo povećanje podsticaja

do kojeg je došlo, bilo samo usklađivanje

sa cenom repromaterijala a ne dupliranje,

kako se u široj javnosti predstavlja - objašnjava

mr Nestorov.

Potpisan ugovor o saradnji ZSV i

Instituta za ekonomiku poljoprivrede

Elaborat ZSV za bolje prepoznavanje

prakse zadružnog organizovanja

Jedna od stvari koje je UO ZSV predlagao

jeste da Republička direkcija za robne

rezerve blagovremeno reaguje na tržištu i

u dovoljnim količinama roba kako bi se

uticalo na tržište.

- Naših predloga je bilo mnogo, međutim,

opšti utisak je da naša ekonomska

politika u poljoprivredi nije odgovorila na

izazove pred kojima smo se našli u praksi,

uz napomenu da ti izazovi jesu jednim

delom eksterno uzrokovani, ali se interno

moglo uraditi mnogo više, da se reagovalo

u pravom momentu - rekla je mr Nestorov,

dodajući da je Elaborat iskorišćenosti

podsticaja na pokrajinskom nivou od strane

zadruga u periodu 2018-2023 jedan

konkretan doprinos ZSV analizi stanja na

terenu, sa zaključcima i predlozima kako

bi se stanje poboljšalo. Analiza u Elaboratu

je pokazala da je podrška koje su zadruge

imale za svoje investicije na pokrajinskom

nivou bile 1.57% ukupnih sredstava

za šest godina, što je poražavajuće, ako se

pogleda da su zadruge nosioci i organizatori

proizvodnje na selu i nosioci tržišnog

nastupa poljorpivrednika.

- Elaborat bi trebao da se iskoristi i za

bolje prepoznavanje prakse zadružnog

organizovanja, i koji su to uslovi koje zadruge

po konkurisima nisu mogle ispuniti,

a koje bi trebalo prilagoditi stanju na terenu.

Zadugama treba prilagoditi i druge

konkursne uslove jer su generalno sva

pravna lica, među njima i ZZ, stavljena u

podređeni položaj, gde smo dali predloge

da zadruge ostvaruju dodatne bodove kao

organizatori proizvodnje, što je jako bitno

kada se konkuriše za neku imovinu koja

će se koristiti od strane više lica. Predložili

smo da se uvede poseban konkurs koji

bi se odnosio na fizičku imovinu zadruga,

konkretno za investicije u skladišne kapacitete,

mehanizaciju i druga osnovna sredstva,

za koje su zadruge iskazale interes

za investiranjem. Smatramo da bi takav

konkurs bio pravi iskorak u pravcu ispunjenja

investicionih potreba zadruga, što

bi takođe i za Pokrajinu bio jedan od najboljih

načina iskorišćavanja sredstava za

investicije. Nadamo se da će ovaj predlog

biti realizovan u narednoj godini - istakla

je naša sagovornica.

ZSV je jak onoliko koliko su jake

njegove članice

Godina 2024. otvara možda ista pitanja

ali zahteva konkretnije odgovore. Pred

početak prolećne setve ZSV će izaći sa

jasnim stavovima prema državi, kako pomoći

poljoprivredi, jer nezavidna situacija

produžava svoje trajanje, na tržištu je i dalje

prisutan poremećaj, i dalje su troškovi

ulaganja izuzetno visoki, a zadruge i poljoprivrednici

finansijski iscrpljeni.

ZSV će kao i ranije raditi na imidžu

zadružnog pokreta, promociji zadrugarstva

nastupima na Međunarodnom poljoprivrednom

sajmu, kroz organizaciju

Žetvenog dana i drugih manifestacija u

jesenjem periodu, gde će prikazati ono

što zadružni pokret može da ponudi i

poljoprivrednicima i zadrugarima, ali i

društvu u celini. Cilj ZSV je da održi pozitivan

trend od prethodnih godina, dok

će primarna biti borba za zaštitu interesa

zadruga i zadrugara pred nadležnim državnim

organima.

- Treba čestitati zadružnom pokretu šta

je sve izdržao, ne samo u poslednjim godinama

već i decenijama unazad. Zadruge

su od 90-tih bile poprilično skrajnute

kako u ekonomskoj politici u poljoprivredi,

tako i rešavanju statusa zadružne

svojine i mnogim drugim pitanjima, što

im nije pružilo ravnopravnu osnovu za

rad sa ostalim pravnim i fizičkim licima.

Oni koji su sve to izdržali, i koji su sve te

probleme prevazišli u svom poslovanju i

do danas uspeli da budu prepoznatljivi subjekti

na tržištu, sigurno su imali izuzetno

kvalitetan ljudski potencijal, stručan i

kvalitetan menadžmet, uz ulaganje izuzetno

velikog truda za opstanak i rast zadruga

- naglasila je mr Nestorov i dodala:

- Autoritet ZSV je jak onoliko koliko je

su jake naše članice. Trudimo se da naš

autoritet bude što veći i da institucije sa

kojima sarađujemo shvate značaj i cilj zadružnog

organizovanja - i mogu reći da tu

postoji razloga za zadovoljstvo, jer smo u

prethodnim godinama ostvarili kvalitetnu

saradnju sa nizom institucija i državnih

i nedržavnih, privrednih i neprivrednih,

koje su veoma zainteresovane za saradnju

i koegzistenciju sa zadružnim sektorom,

a nadam se da i ZSV doprinosi ugledu samih

zadruga i boljem prepozavanju njhovog

potencijala.

51

Sve veći značaj i uloga Mikološko

Zbog njihovih lekovitih svojstava i raznolike

upotrebe u ishrani, korišćene su od

davnina, a mogućeg trovanja usled neznanja,

i otrovne i jestive, ovi darovi prirode

dospeli su na crnu listu zabranjenih. Masovnije

interesovanje za gljive nekako se poklopilo

sa pojavom većeg broja gljivarskih društava,

zatim i osnivanjem Mikološko-gljivarskog saveza

Srbije (MGSS) 2015. Nema sumnje da

je promena javnog mnjenja Srbije nastala zahvaljujući

njihovim brojnim akcijama koje

među stanovnicima, posebno decom školskog

uzrasta, kontinirano sprovode. Uticale su i da

se prisustvo gljiva na menijima najprestižnijih

restorana danas podrazumeva.

Aktivnosti MGSS

Organizovanjem otvorenih za širu javnost

„Izložbi gljiva“ (ove godine 34 širom Srbije),

edukacijom članova MGSS, organizovanjem

stručnog kursa za zvanje gljivar i gljivar - determinator, bogatom

izdavačkom delatnošću, te brojnim akcijama na terenu, od

popisa gljiva na određenom području, do obilaska škola i organizovanja

nastave u prirodi (Vlasotince), povezivanjem sa relevantnim

organizacijama i visokoobrazovnim institucijama, direktnim

kontaktima sa zakonodavnim telima Republike Srbije,

saradnjom sa gljivarima i gljivarskim društvima u okruženju, ali i

intenzivan rad na terenu, kao što su obilasci (kontrola) prodavaca

gljiva na pijacama, napravljen je ogroman pomak u vraćanje poverenja

najrasprostranjenijim organizmima na Zemlji, koji vrše

odgovornu ulogu reciklaže biljnih ostataka bez kojih bi život na

planeti bio nemoguć.

- MGSS je prošle godine izdao knjigu „Gljive Kopaonika“ sa

240 obrađenih vrsta i pratećim informacijama koje podrazumeva

jedno takvo izdanje. Taj rad smo nastavili prošle, usled suše,

izuzetno teške godine, a sa NP „Kopaonik“ smo napravili dogovor

da to produžimo i ove. Očekujemo bolje uslove i nadamo se

da ćemo sa više od 200 vrsta dopuniti prethodno izdanje - kaže

Zoran Jelenković, predsednik MGSS, koji uveliko pregovara sa

PP „Golija“ da se u naredne tri godine prikupi materijal i izda

monografija Gljive PP „Golija“. Krajem aprila, početkom maja

treba da izađe iz štampe Priručnik za polaznike kursa, kandidate

za zvanje - gljivara, sa oko 60 najpoznatijih vrsta na našim terenima,

koje Savez svake godine organizuje.

U aprilu, u godišnjem nacionalnom naučno-stručnom časopisu

„Zaštita prirode“ Zavoda za zaštitu prirode Beograd, biće publikovan

rad Ivane Jovanović (ZZP). Ona je na osnovu podataka

MGSS, GD „Šumadija“ i „MDS Beograd“, prikazala sva gljivarska

istraživanja, sa preporukama šta bi trebalo dodati na listu

zaštićenih, a šta bi sa sadašnje liste trebalo skinuti. Značaj publikacije

je u tome što se do sada sve radilo na osnovu kabinetskih,

a ne istraživanja na terenu, što je još jedan doprinos MGSS za

osam godina trajanja.

U Sremskoj Mitrovici od 17 – 19. maja biće održan Susret

Zoran Jelenković

Dolazak sa gljivarenja na determinaciju

gljivarskih saveza Jugoistočne Evrope u organizaciji

MGSS, gde se očekuje prisustvo devet

zemalja članica, radi dogovora o zajedničkim

projektima pregoranične saradnje, kada su gljive

u pitanju.

- Muzej gljiva davnašnji je san gljivara okupljenih

oko Saveza. Učešćem na konkursu

Ministarstva pravde, Uprave za izvršenje krivičnih

sankcija, za NVO, nadamo se da ćemo

obezbediti sredstva da u Prirodnjačkom muzeju

Svilajnac, kao partnerom u projektu, započnemo

izlagačku aktivnost u jednom od njihovih

prostora, što bi bio i prvi korak do ustanovljenja

Muzeja gljiva. Za isti, postoji interesovanje i u

opštini Vlasotince i Vranje. Plan je da u prvoj

fazi izložimo modele 40 najpoznatijih gljiva sa

naših terena, izrađenih od polimernih materijala

u prirodnoj veličini. Ideja je da napravimo i

repliku istih, za potrebe izložbi, da kada radimo

edukacije u vreme kada nema gljiva, upriličimo „putujuće“

izložbe - objašnjava gospodin Jelenković, dodajući da bi ispunjenje

ove zamisli imalo ogroman značaj za srpsk Gljive kao hrana

budućnosti iz prošlosti o gljivarstvo, ali i šire, jer osim Muzeja

u Kalabaki (Meteori, Grčka) i u Zagrebu, nema Muzeja namenjenih

predstavnicima ovog jedinstvenog carstva.

Gljive kao hrana budućnosti iz prošlosti

MGSS je po šesti put uspešno nastupio na Biznis konferenciji

koja se svake godine održava u hotelu „Grand“ na Kopaoniku,

početkom februara, sa temom „Gljive kao hrana budućnosti iz

prošlosti“. Panelisti, dr Jovana Vunduk i Zoran Jelenković, tom

prilikom su izneli tvrdnje da su gljive uvek bile značajan deo

52

-gljivarskog saveza Srbije

Sa jednog od stručnih predavanja

Nakon determinacije sledi izložba sakupljenih gljiva

Zajednički snimak učesnika Dana vrganja na Kopaoniku

ishrane i da su se od praistorije koristile kao lek. Visokoj

oceni panela doprineli su izneseni podaci, do sada nepoznati

i naučnoj javnosti. Kako bi privukli što više novih

ljubitelja gljiva, jer „teško im je prići, ali lako zavoleti“,

za „Redušijadu“ EGD „Tarski biseri“ Zaovine, od 10-

12. maja, organizatori su pripremili atraktivne balone,

modele fluorescentskih muhara, direktno iz Kine.

- U drugoj polovini godine nas očekuje Izborma supština,

verovatno na Kopaoniku, u kojoj će učestvovati 25

GD, i nadamo se još najmanje tri, koja će se priključiti

Savezu do kraja godine. Saradnja MGSS sa lokalnim turističkim

organizacijama se nastavlja, jer je uticala kako

na kvalitet organizacije, tako i na posećenost „izložbi“.

Na svakoj od njih organizaovana su predavanja o prirodi

i zaštiti prirode i gljiva i taj koncept nastojimo da

primenimo na svim našim manifestacijama. Da ih učinimo

atraktivnijim ove godine smo štampali plastificirane

kartice sa nazivima 500 vrsta gljiva i svim potrebnim

podacima - rekao je Zoran Jelenković, i obavestio da je u

pripremi materijal (traži se sponzor), za knjigu „Jela od

gljiva“, sa receptima pobednika svih gljivarskih manifestacija

MGSS. Osim domaćih učesnika na tim takmičenjima

su kuvali i pobeđivali i timovi iz Hrvatske, Slovenije,

Grčke, Makedonije, i doneli neke nove ukuse. Ideja

je da se ovom knjigom pospeši interesovanje ruralnog

dela Srbije, tako što će dobiti instrukcije kako se gljive

pripremaju, prerađaju i stavljaju u promet.

MGSS radi i na dopuni „prestrogih“ zakonskih propisa

Ministarstva, donešenih uglavnom zbog trovanja,

sa konkretnim predlozima za njihovo rešavanje. Jedan

set rešenja se odnosi na restorane koji na meniju imaju

jela od gljiva, i podrazumeva sklopanje ugovora sa podružnim

GD, čiji članovi bi potpisivali prijem gljiva, a

zaposleni prošli „gljivarsku školu“.U planu su razgovori

sa Privrednom komorom Srbije (PKS), da se napravi

portal „Berza gljiva“, gde bi se na jednom mestu našli

svi otkupljivači i na bazi članarine za održavanje portala,

koji bi omogućio da zainteersovani mogu da dobiju

blagovremenu informaciju o kretanju npr. cena na tržištu

Srbije i okruženja, ili da istaknu svoju ponudu količina,

kvaliteta i cena za koju su zainteresovani. Na taj način i

berači gljiva bi preko MGSS ili udruženja bili organizovani

u grupe, postizali odgovarajuće cene, uz neophodnu

edukaciju kako čuvati staništa, kako prodati gljive u svežem

stanju, kako ih prerađivati i plasirati, i sve to preko

portala „Berza gljiva“.

Animiranje stanovništva, kontinuirana edukacija članova

MGSS u čijim redovima je sve više visokoobrazovanih

i mladih ljudi identičnog ili srodnog profila,

povezivanje i javno delovanje, rad na terenu, formirali

su ozbiljno i zdravo, stručno tkivo, u čiji se autoritet veruje

i koji ima snage i uticaj na kreiranje pravaca, čak i

zakonskih osnova za uređenje tržišta gljiva, od kojeg bi

i celo društvo imalo koristi.

53

Pozivnica iz Braničeva i Podunavlja

Ako vam je dosadilo da jedete jedno

te isto, zašto ne obogatite svoj

meni ukusima nekog drugog kraja?

Drugačije je neretko i pozitivno-iznenađujuće,

a provociranjem nove senzacije

proizvedene nepoznatim iskustvom poseban

je izazov i poziv na nastavak gastro

avanture. Jednu takvu ponudili su nam

ugostitelji, vinari, proizvođači rakija,

poljoprivredna gazdinstva, ukratko proizvođači

lepih ukusa iz Braničeva i

Podunavlja, predstavljanjem specijaliteta

od lokalnih proizvoda kroz

brend „Lokalni zalogaj“.

Predvođeni Regionalnom razvojnom

agencijom „Braničevo-Podunavlje“

(RRA BP), kao mestom

okupljanja oko novih ideja i zadatkom

održivog i ravnomernog razvoja

urbanih i ruralnih područja, 30-tak

produktera i ugostitelja predstavilo je

u više gradova Srbije, između ostalog

i u Novom Sadu, jela naslonjena na

tradicionalnu gastronomiju, takođe

lepezu autentičnih proizvoda iz ovog

regiona u cilju afirmacije i kvalitetnije

turističke ponude brenda „Lokalni

zalogaj”.

- Promocijom regionalne ekonomije i

otvaranjem prolaza lokalnim proizvođačima

prvo na lokalu, ulaskom u ugostiteljske

objekte, afirmacijom dodatne vrednosti

pripremom jela iz kraja od autentičnih

proizvoda, želeli smo da naše nasleđe i

bogatstvo iz regiona plasiramo kao deo

turističke ponude - izjavila je Ivana Antonijević,

direktor RRA BP.

Po njenim rečima, činjenica da je ovaj

region poznat po tvrđavama na Dunavu,

Smederevu, Viminacijumu, ergeli

„Ljubičevo“, prekrasnom Homolju, NP

„Đerdap“, Srebrnom jezeru, ali takođe

prebogat, po do sada nedovoljno vidljivoj

komponenti - autentičnim, drugačijim od

ostalih u Srbiji proizvodima, poput belog,

vlaškog, homoljskog sira, homoljskog

meda, jagnjećeg pečenja i jela sa jagnjećim

mesom..., koja skrivaju neiscrpno bogatstvo

i za koje bi bilo šteta da oni koji

dođu u ovaj kraj propuste.

- Naš region se tradicionalno bavi pčelarstvom

i nema nikog u Srbiji ko godišnje

proizvede više od nas različitih medova

decenijama unazad. Imamo i paletu različitih

proizvoda od meda i gospodina

Ivana Antonijević (desno) i dr Nataša Pavlović na

promociji u Info centru TO Vojvodine

koji je taj med uz pomoć lešnika pretočio

u ukusan namaz koji deca posebno obožavaju.

Tu je gospođa Gorica Marinković

iz sela Bistrica, zvaničnog kandidata za

najlepše selo na svetu, vlasnica apartmana

“Gorica-Bistrica”, predsednica Udruženja

„Vodeničara i pomeljara“, sa različitim vrstama

brašna proizvedenog u vodenicama

sela Bistrice. Sa mnogo toga posebnog od

srca pozivamo sve zainteresovane da nas

posete, kako one koji nas do sada nisu posetili,

tako i one koji su to učinili, a kojima

ne treba pozivnica, jer dolaze po navici.

Da okuse nešto drugačije od onoga što

imaju kod kuće, a koje zaokružuje doživljaj

svake turističke destinacije i svakog

prijatno provedenog vremena u putovanju

- objasnila je direktorka, dodavši da ovu

kuhinju karakteriše pre svega heterogena

i šarena baza, a takva su i jela; da u svakom

kraju njihove regije ima nešto posebno,

od fantastičnih specijaliteta od ribe, iz

Dunava, Morave, Peka, Mlave, Vitovnice,

Tisnice i dr,, neprevaziđene pastrmke, i

mnoštvo mesnih specijaliteta.

- Projekat GIZ-a i EU, formalno pravno

je završen, ali ovu priču kontinuirano

razvijamo 3-4 godine i nastavićemo da se

bavimo promocijama, jer je to nešto

što je već zaživelo među proizvođačima

i ugostiteljima koji prepoznaju

korist ovakvog pristupa. Odlični promoteri

i najbrojniji do 2020. bili su i

rumunski turisti, koje opet pozivamo

putem manifestacija u Temišvaru i

drugim mestima koja gravitiraju ka

granici sa Srbijom, Nadamo se da će

već ove sezone ponovo „otkriti“ našu

ponudu i uživati u njoj. Baza od 25-

30 potpuno originalnih jela vlasništvo

su našeg brenda. Mogu da ih služe

isključivo ugostitelji koji su direktno

uključeni i deo su njega. To nisu zaštićena

jela u oficijelnom smislu, ali

podstičemo ugostitelje da ih sami

kreiraju i sa većinskim udelom autentičnih

lokalnih proizvoda smatraju ovim brendom

i promovišu. Gastro-enoljupci treba

da posete naš kraj, da se odmaraju i osete

prirodu, ali ne smeju propustiti ono što je

najbolje, najukusnije i jedinstveno, a to je

da pojedu i popiju. O ovdašnjim vinima,

ne treba pričati, jednostavnije ih je probati

- zaključuje Ivana Antonijević.

Dodaje i da ruraln turizam u ovim krajevima,

uprkos višegodišnjim naporima

na njegovoj popularizaciji, nije dovoljno

razvijen. Izuzetak je Petrovac na Mlavi

gde se ozbiljnije pristupilo unapređenju

turizma i praćenju ekonomskih efekata

privrednog razvoja ruralne oblasti.

Fotografije: Nikola Stojanović

54

Na tragu zaboravljenih slika

Da li smo izgubili sposobnost prepoznavanja

lepote seoskog ambijenta,

njegovih specifičnih ritmova i ako jesmo,

da li ćemo uspeti povratiti izmešten fokus

interesovanja i osloboditi se nametnutog

uticaja urbanog mnjenja. Proveru za to treba

potražiti na pravom mestu, a to može da bude

selo Bistrica, Petrovac na Mlavi, gde je ruralni

turizam živ u idealnom odnosu, zadovoljstva

obe strane.

Svoje domaćinstvo Gorica-Bistrica, Gorica

Marinković, ujedno i predsednik Udruženja

„Vodeničara i pomeljara“ koje se bavi očuvanjem

tradicije i svojih vodenica, dobila je priliku

da predstavi u Novom Sadu, na prezentaciji

Braničevskog i Podunavskog okruga u organizaciji

Regionalne Razvojne agencije Braničevo-Podunavlje

(RRA BP) u Info centru Turističke

organizacije Vojvodine. I to je učinila na

takav način da smo, uprkos zimsko-snežnim

uslovima poželeli da se odmah teleportujemo i

uverimo u ono što nam je predstavljeno.

Odlučili smo ipak da Bistricu, u podnožju

Homoljskih planina, posetimo u vreme održavanja

Sabora vodeničara u pomeljara, u vreme

Malog Uskrsa.

Prvi put selo se pominje u Povelji Kneza Lazara

u XIV veku. Godine 1986. deo sela je proglašen

za kulturno dobro od velikog značaja

- prostornu, kulturno-istorijsku celinu. Bistrica

se u okviru programa „Europa Nostra“ našla

Gorica Marinković

među sedam najugroženijih sela 2023., i jedno

od najznačajnijih mesta kulturnog nasleđa u

Evropi, koje treba očuvati, unaprediti i uključiti

u održiv razvoj lokalne zajednice. Zbog

objekata tradicionalne arhitekture nazivaju ga i

„Muzej na otvorenom“, a ponajviše zbog devet

vodenica na istomenoj reci, od kojih je osam

aktivno osam meseci godišnje. Staza vodenica

dužine tri kilometra vodi od Ivkove do vodenica

Milisavčića, Tomaške, Julanske, Velike,

Pavićevske, Ružanske, Nedeljkove i Milanove,

pored crkve Car Konstantin i Carica Jelena,

sve do Tomaške valjavice, preteče tekstilne

fabrike stare V-VI vekova, i vodopada.

Dok su drugi svoje ambicije tražili u gradovima,

Gorica Marinković je svoju izgradila na

želji da zadrži mlade na selu shvatajući veliki

turistički potencijal sela. Veliki pomak uradila

je na traženju i osmišljavanju sadržaja kako

bi turistima boravak učinila što zanimljivijim,

bazirajući svoje preporuke na poseti Banje

„Ždrelo“, restoranima, s obrzirom da je ovo

„dobar gastronomski kraj“, a pre svega na obilasku

najvrednijih u kraju vodenica, te bukova,

leskovih šuma i drugih prirodnih atrakcija.

Saradnja na promociji vodenica, pre svega,

sa Turstičkom organizacijom Petrovac na Mlavi

donela je kvalitet više i 2.000 posetilaca na

Sabor vodeničara, te „slatke muke“ obezbeđivanja

smeštaja, parking prostora i sl.

- Uz saradnju sa TO deo smo programa

RRA BP, i pored promocije našeg

mesta i svega što nudimo, radimo

na edukaciji i upoznavanju

mnoštva kvalitetnih ljudi koji u

oblasti turizma, kuvarstva, mogu

mnogo da nas nauče. Puno toga

smo našli za šta nismo ni znali,

ali dok ne krenete, i ne tražite

nešto više. Tražite i daće vam se.

Mi smo skromni, malo je selo,

i želimo da ga održimo živim.

Imamo decu, mlade koji planiraju

da pomažu roditeljima i ostanu

da žive na selu. Prema našem

saznanju i do 40% njih, ali biće i

više jer je veliko interesovanje za

kategorizaciju novih apartmana

- kaže naša sagovornica, pobednica

serijala „Ukusi moga kraja“

u kojem je sa ponosom preko

gastronomije predstavila kraj u

kojem živi, pokazujući svoju vezanost

i ljubav prema svemu što

je okružuje.

A to se oseti i u svakoj njenoj

misli, reči izrečenoj o svom selu:

- Bistrica je napredno selo jer

su ga naselile zanatlije, koje su

nešto malo više znale od drugih,

pa smo imali dosta kovačnica, lecidera,

stolarskih radionica. Bilo

je i šnajdera koji su šili od platna

valjanog na valjalici. Imamo

i puno muzičara. Nismo veliko

selo, svega oko 800 stanovnika,

ali u svakom trenutku naići ćete

na nekog čoveka na ulici. Naše

selo je i selo Drgutina Tomaševića,

prvog srpskog olimpijca, maratonca.

desetostrukog pobednika

trke Obrenovac - Beograd što

je prvi put 2012., odvelo Srbiju na

Olimpijadu u Stokholm. U njegovu

čast svake godine održava se

mini maraton (10km), od Bistrice

do Petrovca sa oko 400 učesnika.

Gorica-Bistrica je domaćinstvo

sa apartmanom od 42m2 koji prima

do četiri osobe. Interesovanje

za njega je veliko, i sve što je u

dvorištu gostima je na raspolaganju.

Doručak se podrazumeva, a

o drugim obrocima se dogovora.

Kontakt je preko TO Petrovac na

Mlavi.

55

Kako napraviti svetski poznat

gastronomski brend

Pitanje svih pitanja i veliki zadatak organizatora,

da iskoristi i poveže ogroman

potencijal srpske gastronomske

scene uz uvažavanje standarda i principa

poznatih gastronomskih manifestacija koje

se su izborile za status najvećih, sa lokalnim

prilikama, mogućnostima i navikama.

Odgovori na njih potraženi na Kongresu

pod nazivom „Gastronomske manifestacije

Balkana-Značaj i mogućnosti“ održanom

23. marta, u Eko kompleksu „Eco resort“ na

Stražilovu, u organizaciji Kuhinje na otvorenom

i Udruženja vlasnika vikendica i salaša,

Kulinarske federacije Srbije (KFS) i uz podršku

Pokrajinskog sekretarijata za privredu

i turizam.

Inicijator i domaćin prvog, u nizu budućih

uspešnih okupljanja vrhunskih predstavnika

ove struke iz zemlje i zemalja iz okruženja,

Romeo Karanović, organizator veoma posećene

„Sačijade“ na Stražilovu (Fruška gora)

koja je prošle godine obeležila deset godina

trajanja, vlasnik internet prodavnice www.

vremejenovac.rs i salona „Kuhinja na otvorenom“

u Novom Sadu, član KFS, izjavio

je da manifestacija ima za cilj okupljanje

organizatora najuspešnijih gastronomskih

manifestacija na Balkanu, u cilju razmene

iskustva, ponude novih ideja i mogućnosti.

Detalj sa Kongresa održanog na Stražilovu

Ideja o organizaciji kongresa na temu gastronomskih

manifestacija rođena je kada je

gospodin Karanović ispred Privredne komore

Vojvodine (PKV), bio u ulozi moderatora

panela o ulozi institucija, lokalnih turističkih

organizacija i obrazovnih ustanova u razvoju

i promociji gastronomije kao jednog od najvažnijih

segmenata ukupne turističke ponude

Vojvodine i Srbije. Potreba da se na planu

gastronomskih manifestacija ode korak dalje

govori prisustvo predstavnika uspešnih manifestacija

iz Crne Gore, BiH, Slovenije i

Srbije samo je potvrda ozbiljnosti teme, potencijalu

koji nosi, ali i izazovima sa kojima

se susreće.

- Ubeđen sam da je malo organizatora gastro

manifestacija npr. čulo za konkurse Pokrajinskog

sekretarijata za privredu i turizam

namenjenih upravo njima - kaže gospodin

Karanović dodajući: - Nisam kuvar, ali se

bavim gastronomijom predano, s ljubavlju

i na sve načine: počev od organizacije gastronomskih

takmičenja, aktivnim radom u

KFS, trudeći se da na sve načine doprinesem

kvalitetu i razvoju ove kulture i doživaljaja u

ugodno-opuštajućem ambijentu prirode.

Mnogo toga interesantnog i korisnog rečeno

je u prvom delu Kongresa u kome su na

aktuelne teme govorili dr Nenad Ivanišević,

pokrajinski sekretar za privredu i turizam,

Zoran Mišković, predsednik

Kulinarske federacije Srbije, Milica

Šušnjić iz Turističke organizacije

Vojvodine, Jasmina Beljan Iskrin,

dikrektorka Turističke organizacije

opštine Sremski Karlovci, i prof. dr

Srđan Milošević, Univerzitet EDU-

CONS, Sremska Kamenica.

Panel „Organizatori gastronskih

manifestacija iz regiona“, bio je posvećen

značaju i mogućnostima organizacije

gastronomskih manifestacija

sa aspekta podrške turističkih organizacija,

razvoja lokalne zajednice, kao

i o mogućnostima učešća takmičara

i lokalnih proizvođača namirnica,

umrežavanju, prednostima i manama

društvenih mreža, doprinosu KFS u

delegiranju žirija. Aktivno učešće u

ovom delu skupa uzeli su: Dragana

Gogić, direktorka TOG Zaječar, Dragan

Milojević, direktor TOO Boljevac,

Tamara Savić, bloger “Putujuća

kašika”, Huba Tölgyesi, organizator

„Sarmijade“ iz Bačke Topole, Peter

Hajdu, organizator “Wild West Fest”,

jezero Zbilje, Ljubljana, Đorđe Kostić,

počasni član AŠKS i predstavnik

KFS, doc. dr Nikola Vuksanović,

profesor na Fakultetu za menadžment

Sremski Karlovci u ulozi moderatora.

Kongresu su prisustvovali i organizatori

buduće gastro manifestacije

iz Doboja, međutim, prisustvo tima

iz Leskovca, najveće gastronomske

manifestacije u Srbiji, zbog svetske

promocije „Roštiljijade“, koja privuče

i do 700.000 posetilaca, opravdano

je izostalo.

Za sve prisutne, Peter Hajdu, uvaženi

gost iz Ljubljane, demonstrirao

je pripremu jela u smokerima, koju

je započeo dan ranije, postižući izuzetan

kvalitet, ukus, uz maksimalan

procenat sačuvanih hranljivih sastojaka,

pokazujući dostignuća i modele

razvoja kuvanja u prirodi u Evropi.

Meni su upotpunile sarme iz Bačke

Topole, a začinile delicije vrednih

žena iz Boljevca.

56

Sarma connects people

Hubu Tölgyesija, svojevremeno

vrhunskog studenta Departmana

za turizma PMF-a Univerziteta

Novi Sad, danas posvećenog porodičnoj

firmi koju polako preuzima, ne napuštaju

ni ambicija i ljubav prema turizmu. Još

kao student učestvovao je u organizaciji

brojnih događaja u Novom Sadu, a potom

i Međunarodnog “Kampa tolerancije mladih

podunavskih regija i gradova” u Bačkoj

Topoli, bio referent za pitanja turizma,

jedno vreme i direktor TOO Bačka Topola.

Jedno vreme radio kao eksponent Vinarije

„Brindza“, nakon toga u FK „Topolski

Sportski Club» (TSC), nikada bez ideja i

sa željom da ih ostvari. Jedna od njih bila

je i „Sarmijada“, prvi put organizovana

2013. od strane Udruženja „Origo“, sa

gospodinom Tölgyesi kao njegovim predsednikom.

- Pokušavajući da stvorimo nešto novo

i originalno u Bačkoj Topoli, organizovali

smo “Letnji festval za decu i omladinu”

uz brojne, zanimljive sadržaje, ali sam

sve vreme imao osećaj da nešto nedostaje.

Rezultat razmišljanja i ljubavi prema „sarmi“,

odlučili smo da napravimo „Sarmijadu“.

Pretražujući detaljno po internetu,

u to vreme nismo našli ni u Srbiji a ni u

regionu sličnu manifestaciju. Prva, bez velikih

ciljeva, održana je 9. novembra 2013.

godine u dvorištu Zavičajne kuće u Bačkoj

Topoli, sa 13 ekipa, uglavnom naših prijatelja,

iz Udruženja „Srbija za mlade“, čiji

sam član tada bio, i to je došla cela ekipa

iz Beograda i Novog Sada. Manifestaciju

je posetila i predsednica opštine gospođa

Melinda Kokai-Mernjak, već sledeće godine

smo shvatili da nam je prostor mali.

Izlaz smo našli na prostoru Lovačke kuće

„Capriolo“, gde smo naredne tri godine

sukcesivno rasli, od 25 - 50 ekipa, a zatim

definitivno preselili na današnju lokaciju

Vašarišta. Lane smo obeležili10 godina

manifestacije sa 145 ekipa i oko 10.000

posetilaca, postavši najveća manifestacija

u Bačkoj Topoli i okolini, i među većim

gastronomskim manifestacijama u Srbiji -

objasnio je Huba Tölgyesi.

U nastavku realizacije manifestacije,

ideja je da se broj učesnika ograniči na

150, najviše zbog ogromnog izazova, pre

svega za žiri, na čijem je čelu već sedam

godina dr Nikola Vuksanović, docent na

Fakultetu za menadžment u Sremskim

Huba Tölgyesi

Ovako je bilo na 1. Sarmijadi 2013.

Karlovcima. Naime, takmičenje u kuvanju

sarme obuhvata tri kategorije: 1) klasična

sarma (kiseli kupus i meso); 2) posebna

(meso u blitvi, zemlju ili vinovom listu);

3) posna ili vegetarijanska sarma. Pravila

dozvoljavaju da jedna ekipa može da se

takmiči u više kategorija, pa je tako prošle

godine bilo 164 uzoraka, koje je trebalo

objektivno oceniti i izabrati najbolju.

Huba Tölgyesi objašnjava da je ključ

njihovog uspeha, koji se meri posećenošću

i pozitivnim referencama od strane

učesnika i gostiju, povezanost svih subjekata

organizacionog tima i službi koji ih

podržavaju. Po njegovim rečima, tokom

„Sarmijade“ na teritoriji grada sve besprekorno

funkcioniše, od lokalne zajednice,

njenog glavnog pokrovitelja, preko javnih

preduzeća, civilnih organizacija, privatnih

firmi, udruženja, društava i pojedinaca jer

svi ovu manifestaciju doživljavaju kao

svoju.

„Sarmijada“ okuplja ljubitelje sarme iz

cele Srbije i zemalja iz okruženja: Mađarske,

BiH, Hrvatske, Rumunije, Bugarske,

Slovenije, Makedonije. Među posetiocima

prošle godine našli su se i grupa turista iz

Irske, kao i nekoliko američkih studenata

na razmeni.

- Jako mi je drago što smo osmislili

jedan ovakav događaj u Bačkoj Topoli.

Mnogi planiraju svoj dolazak iz inostranstva

za „Sarmijadu“, i to mi je drago te

se maša deviza: „Sarma povezuje ljude“

- Sarma conestid people, u praksi pokazala

tačnom. Povezala je organizatore, sve

subjekte, porodice, prijatelje, i to je njena

snaga - zaključio je naš sagovornik, čovek

sa vizijom da Bačka Topola bude turistički

prepoznatljivija, što se polako i ostvaruje.

Završava se izgradnja dva hotela, zatvoren

bazen pored stadiona, na zobnatičkom

jezeru uređen je štand, a na „Zobnaticu“

se vraća konjički sport. Sa vinarijama u

Bajši, Staroj Moravici i značajnim površinama

pod vinogradima u opštini, ima

potencijala i za trasiranje „Vinskog puta“.

57

Za dobrog kuvara osim znanja

važna je i praksa

Hrana, univerzalno kulturno iskustvo

i društveni fenomen danas se

posmatra sa aspekta savremenih

filozofskih i stvaralačkih/umetničkih principa,

dok se gastronomija smatra interdisiplinarnom

naukom tesno povezanom sa

medicinom, tehnologijom, higijenom...

Povezanost gastronomije najizraženija je

sa turističkom privredom. Jedan od razloga

procvata gastro turizma je što svaki turista

jednu trećinu svog budžeta troši na hranu,

i što raste broj „putnika“ čiji je glavni razlog

putovanja sticanje kulturološkog, socijalnog

i estetskog iskustva upoznavanja

jedne destinacije posredstvom hrane.

A da bi se mozaik gastro-eno doživljaja

turiste sklopio, uz dobru zdravu hranu,

potrebni su kvalitetni i kuvari i konobari

i menadžeri. Srednja škola “Svetozar Miletić”

u Novom Sadu godinama slovi za

jednu od najboljih u svojoj branši, što njeni

učenici potvrđuju gde god da se pojave

na nekon takmičenju. Tako je bilo i na 54.

Međunarodnom sajmu turizma u Novom

Sadu (30.11.-02.12.2024.) u okviru koga

je održan 33. Zbor ugostiteljskih i turističkih

radnika Srbije (prethodni održan

u Nišu 2021), uz prisustvo oko 50 učenika

škola i fakulteta koji imaju turističko

- ugostiteljske smerove. Tokom dva dana

trajalo je međunarodno takmičenje kuvara

profesionalaca (seniora i juniora), Gastro

kup Srbija 2023, podržan od strane elitnih

udruženja domaće i svetske gastronomije.

U kategoriji srednjih škola, organizovano

je takmičenje u nekoliko disciplina, a najbolji

među njima pokazali su se učenici SŠ

„Svetozar Miletić“ iz Novog Sada, osvojivši

2.149 bodova, osam pehara i 22 zlatne

medalje (za kuvarske, poslastičarske,

pekarske eksponate, postavku stolova,

barske mešavine, prezentacije i usluživanja

vina i usluživanja gostiju na banketu) i

sve to reprezentovali na zavidnom nivou.

SŠ „Svetozar Miletić“ je na osnovu tih

rezultata dobila priznanje najbolje škole

ugostiteljsko-turističke struke u Srbiji.

- Za nas nastavnike uspeh naših učenika

nije neočekivan, što ne umanjuje njihov

značaj. To kažem odgovorno, jer osim

nastave u našoj školi se održava redovna

praksa, dodao bih i na pravi način. Naši

učenici se ne pripremaju za

takmičenje dva, tri, četiri

meseca, već tokom čitavog

školoivanja. Imaju dosta nastupa

na republičkim i regionalnim

takmičenjima, u

Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji,

i uglavnom osvajaju

prva mesta jer se sa njima

dosta radi. Učenici, na najbolji

način reprezentuju svoju

školu, a nakon završetka dalje

uče, unapređuju svoja znanja.

Uglavnom upisuju Prirodno-matematički

fakultet (PMF)

Departman za hotelijerstvo Univerzitet

Novi Sad, ili Visoku turističku školu u Beogradu,

i posle ih viđamo po hotelima i restoranima,

što nam je, ne mala satisfakcija,

kao ugledne, cenjene predstavnike profesije

u kojoj smo i mi imali udela - naglasio

je Zoran Okulić, upravnik školskog restorana

„Staro zdanje“ i nastavnik praktične

nastave iz usluživanja i dodao:

- Priznanja su potvrda da su učenici

napravili pravi izbor upisom u našu školu,

kao i da im je struka na prvom mestu.

Svaka nagrada je stimulans da nastave sa

Zoran Okulić

Učenici ponos SŠ Svetozar Miletić u Novom Sadu

radom, da se još više trude i u

sklopu škole i van nje. Posle

toga možda i nastave oficijelno

obrazovanje i kao stručni

kadrovi rade na daljem usavršavaju

sebe i ove profesije.

SŠ „Svetozar Miletić“ osnovana

je u oktobru 1882. godine

pod nazivom „Novosadska

zanatska i srednja trgovinska

škola” skopčana sa državnom

građanskom školom, kada je

u prvi razred upisano 14 učenika

(danas ima 2.500 učenika).

Godine 1969. škola dobija

današnje ime i obrazuje učenike u oblasti

rada: ekonomije, prava i administracje,

kao i trgovine, ugostiteljstva i turizma,

odnosno kulinarski i ugostiteljski tehničar

(IV stepena obrazovnog profila) i konobar,

kuvar, poslastičar (III stepen). Sastavni

deo obrazovanja učenika ove škole je i

školska radionica/restoran „Staro zdanje“,

mesto gde učenici svakodnevno obavljaju

praksu sa svojim nastavnicima - mentorima

koji su zaposleni u restoranima kao šefovi,

šefovi sale, koji učenicima pokazuju

i prenose veštine praktičnog rada.

58

Malo kreativnosti i puno

ljubavi tajna su majstora

kuvanja na otvorenom

Od pasulja se u svim delovima sveta pripremaju

razna variva, a vrsta i broj sastojaka

zavise od regiona gde se kuva. Kod nas su

na ceni čorbast pasulj, vojnički, pasulj na tavče. Razlikujemo

ga najčešće po boji (beli, tamnocrveni,

mali crveni, ružičasti, pinto (šareni, žuti...), i vremenu

sazrevanja, od čega zavisi i dužina kuvanja.

Najveći broj gastro-manifestacija u Srbiji upravo

je posvećen kuvanju pasulja. Ne slučajno, one su

i najmasovnije jer svi vole da jedu pasulj. Pravilo

da vam ne treba srebrna viljuška da biste jeli dobru

hranu, potvrđuje i zvanično najduža tradicija ove

vrste događaja od 33 godine koji imaju Kraljevčani

sa „Srebrnim kazanom“, prošle godine prvi put održanom

u Mataruškoj Banji, u okviru Veselog spusta.

U Vojvodini, temerinska „Prosto k’o pasulj“ je najmasovnija,

ona u Velikom Gradištu je godinu dana

starija, a obe su ideju prepisale od Novobečejaca,

koji su prošlog jula održali 26. takmičenje u kuvanju

pasulja, vickasto-domišljato nazvanog „Opasuljivanje“.

Sabo Zoltan iz Novog Bečeja, najstariji i najvredniji

prijatelj ove manifestacije, koji se seća i one

prve. Nekada kao član i predsednik žirija, nekada

kao takmičar, što najviše voli. U odnosu na prve, sve

više je onih koji kuvaju, kuvaju uglavnom muškarci,

ali i žene, danas mnogo izdašnije nego u ono vreme

kada je svako kuvao od onog što je doneo. Ono što

se nije promenilo je da se sve dešava pored Tise i sa

pogledom na nju. Onda, kao i danas Novobečejci, u

drugoj polovini jula, domaćinski se dočekuju i ugošćavaju

takmičari, mahom iz Vojvodine.

Sa ratnom komorom iz 1911., koja je pratila srpsku

vojsku u Balkanskim i kroz Prvi svetski rat, obišao

je celu Vojvodinu, stigao i do Beograda kuvajući

vojnički pasulj, koji od svih pasulja, važi za najbolji.

- Ovu komoru smo našli u jednoj staroj kući u kojoj

je živeo bračni par bez naslednika i potrebe da je

proda, pa smo je mi, Novobečejci, nasledili, vratili

joj stari sjaj i priveli je prvobitnoj nameni. U ono

vreme, komoru je vukla konjska zaprega tako da se

po potrebi kuvalo i u pokretu. Ista zaprega mogla

je da vuče i do sedam topova, dok je komora uvek

stajala na začelju. Pošto je dobro poznata činjenica

da je najbolji pasulj iz vojničkog kazana, koliko god

je ljudi prošlo ovom našom „ulicom“ nije bilo ni

jednog koji se nije zaustavio i poželeo da ga proba, i

nije se pokajao - objašnjava naš sagovornik.

Sabo Zoltan na Pasuljijadi u Temerinu 2011.

Nije lako skuvati dobar pasulj u velikom

kazanu. Količina koja se kuva

iznosi 40 litara puta tri, ukupno 120

litara pasulja za neku veću manifestaciju,

poput one koju priređuje Crveni

krst za davaoce krvi, a u kojoj gospodin

Sabo učestvuje sa svojim kazanom.

I pitaju ga kako je tako dobar,

a on odgovara „Zbog mnogo dobre

vode“. Istina je da meso mora biti

raznovrsno, 1/3 dimljenog, ostatak

svežih papaka i najobičnije kobasice,

koje daju ovom jelu poseban šmek.

Tako se kuva pravi takmičarski, i

mnogo se razlikuje od domaćeg, sa

šporeta.

U kazanu osim pasulja gospodin

Sabo kuva i gulaš, svoje omiljeno

jelo, koje jako voli zbog ukusa. Kaže

da ni tu ne može da se stavlja sve i

svašta. Neki dodaju majoran, i sve

žive trave, 15 vrsta mesa, a mije caka

u tome već u postizanju pravog ukusa

gulaša dodavanjem belog vina, kuvanog

domaćeg paradajza i dve vrste

mesa.

- Manifestacije u čast pasulja su

magnet za gurmane i dok bude nas

biće i ovakvih fešti. Novi Bečej je od

Na Opasuljivanju u Novom Bečeju

prošle godine

davnina po pasulju poznat. I ostaće,

kako ja vidim, jer se manifestacija

sve više razbuktava, dolazi mnogo

omladine, takmičara. Vole ljudi da

se druže. Ja sam poznat kao stalan

učesnik „Opasuljivanja“. Ne odustaju

oni od mene, niti ja od njih - kaže

Sabo Zoltan.

59

Hello, I Love You - Zvuk u

bojama španske tradicije u

Muzeju Tamburica Fest-a

Novi prostor za nove ideje i jedinstveno

veče - u maniru argentinskog šarma i

muzičke virtuoznosti, novosadsku publiku

je nagradilo posebnim iskustvom.

Da muzika vlada svetom, Muzej Tamburica

Fest-a bio je domaćin koncerta talentovanog i

kreativnog umetničkog dua Francesca Roggerone

(vokal) i Filipa Blažića (instrumentalista)

pod nazivom - Argentinsko veče. Muzej, smešten

u velelepan prostor „Menratove palate“

(Kralja Aleksandra 14), u centru grada, pokazao

se idealnim za intimna druženja, a domaćini na

visini zadatka u organizaciji ovakve vrste događaja.

Nastup dvoje umetnika koji su subotnje januarsko

veče ispunili zvukom nekolicinom obrada

čuvenih klasika na španskom jeziku, i nekoliko

originalih kompozicija naišao je na opšte odobravanje

publike, koja je mogla da čuje i autorske

kompozicije pod imenom njihovog benda

„Hello, I Love You”.

Bila je ovo i prilika za upoznavanje sa umetnicima,

izvođačima. Francesca Roggerone sa latino

ritmovima koje nosi u sebi, je Argentinka

argentinsko-italijanskog porekla. Filip Blažić,

koji je posle završene Gimnazije „Jovan Jovanović

Zmaj“ u Novom Sadu, tragom ogromnog

interesovanja prema muzici, stigao do LA gde je

diplomirao produkciju na “Los Angeles College

of Music”, gde se upoznao sa Francescom

Roggerone, pevačicom, kompozitorom i piscem

tekstova, i krajem 2022. godine formirao bend

„Hello, I Love You” na kom radi kao muzički

producent i kompozitor, izvođač, inženjer zvuka

i miks/mastering inženjer.

- Ovo je novo iskustvo za nas, jer smo prvi

put nastupali u Srbiji. U LA sam bio član raznih

projekata i muzičkih grupa. Okupljanje petočlanog

benda 2019., koji je svirao elektronsku pop

muziku „velikog zvuka“, sa lokalniim nastupima

imao je dobar prijem, i publike i kritike. Zbog

internacionalne postavke, početkom pandemije

članovi benda su se vratili u svoje zemlje. Paralelno

sa bendom bio sam uključen i u druge

projekte, takođe uspešne, ali sam shvatio da više

članova znači i više komplikacija pa smo ostali

samo nas dvoje. Autorska muzika originalnog,

univerzalno - izvornog zvuka koju

radimo definitivno je pomirila naše

muzičke ukuse. Osim obrada, ovom

prilikom smo svirali dve od tri do sada

HILI kompozicije, dostupne na svim

plarformama, dok se pojavljivanje treće

očekuje - rekao je Filip Blažić, čiji

se osećaj za špansku muziku rođen u

detinjstvu, saradnjom sa Francescom

Roggerone intenzivirao do želje da o

njoj zna sve. Ona ga je upoznala sa delima

najboljih izvođača, usvojio je drugačiji

stil sviranja, kombinujući različite

zvukove akustične i klasične gitare i

doveo ih do perfekcije.

Po rečima našeg sagovornika, vidno

zadvoljnog interesovnjem i reakcijom

novosadske publike, zahvalan na mogućnosti

da svoj rad i muziku podele

sa njima, posebnu zahvalnost uputio je

dr Jovanu Pejčiću, osnivaču i direktoru

projekta „Tamburica fest“, značajnom

za ovdašnju kulturnu tradiciju. Rad na

sakupljanju instrumenata koji neguje

stil građanske muzike XIX veka, upoznavanje

života i dela ličnosti uvezane

Filip Blažić i Francesca Roggerone

za njen nastanak, razvoj i interpretaciju

- unikatnog stila, u jedinstvenom

rustičkom prostoru Muzeja, po njegovim

rečima, malo se gde može videti.

Ponesen utiskom Filip Blažić smatra

da je vreme da „istraži kako tamburaški

zvuk odgovara modernom dobu,

odnosno XXI veku“, ali da je za sada

najveći problem jezik, jer iako je lepa

i talentovana Francesca Roggerone filigransko

preciznog, prijatnog glasa

trilingual i tečno govori španski, italijanski

i engleski jezik, još ne govori

srpski, a bez dubljeg osećanja teksta,

izmiče suština pesme koja se interpretira.

Takođe otkriva, da će uporedo sa

učenjem jezika Francesce, i sam da

razmatra mogućnost da tamburicu uvrsti

u modernu produkciju, za šta treba

vreme. Obećao je da, budući da svira

brojne instrumente, ovladati i tamburicom,

čijem zvuku pripada „status

sveta“ uz određene, delikatne ritmove,

kao jednstvena pojava ili u saglasju sa

drugim originalnim tradicionalnim stilovima.

60

Kreativosti i humanosti

studenata PMF-a Novi Sad

Humanitarne, tematske večeri

osamnaestu godinu za redom

realizovali su studenti

3. godine hotelijerstva Departmana

za geografju, turizam i hotelijestvo,

Prirodno-matematičkog fakulteta

Univerziteta u Novom Sadu, u okviru

predmeta Animacija i logistika

u turizmu i hotelijerstvu, uz pomoć

svojih kolega sa Gastronomije, pod

vođstvom prof. dr Anđelije Ivkov Džigurski

i prof. dr Igora Stamenkovića.

Posebnost ovih jedinstvenih promocija

etnološkog, antropološkog nasleđa

naroda organizacijom tematskih,

animatorskih večeri, realizovanih

od strane studenata, veliki su izazov,

ujedno i događaj humanitarnog karaktera

radi pomoći nekom. Koncept

tematskih večeri u organizaciji studenata,

do sada je predstavio 57. različitih

sadržaja, u kojima je učestvovalo

preko 800 studenata i oko 5.000 gostiju,

i do sada prikupljeno skoro 10 miliona

dinara, u vidu novčane i druge

pomoći. Domaćini, studenti i njihovi

profesori, odgovor na veliko interesovanje

i podršku za ovu i sve prethodne

programe, nalaze upravo u humanitarnom

karakteru događaja, ali i prilici da

svoje sposobnosti i umešnost prikažu

studenti pred publikom, a profesori

Portugalci se u Srbiji osećaju kao kod kuće

Ozbiljnost pristupa i obim organizacije 57.

temetske večeri priređene od strane studenata

3. godine hotelijerstva, u okviru praktičnog

dela ispita Animacija i logistika u turzmu,

Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Univerziteta u Novom Sadu, pod nazivom „POR-

TUGALiJA“ - potvrdilo je prisustvo specijalnog

gosta, gospodina João Melo Alvim, zamenika šefa

misije Portugala u Beogradu, koji se, izvinivši se

zbog opravdanog odsustva ambasadora, obratio prisutnima

laskavim rečima, vidno zadovoljan mladošću,

energijom i željom da predstave zemlju iz koje

dolazi i koju predstavlja. Svoje obraćanje počeo je

sličnostima a ne razlikama dve zemlje, Portugala i

Srbije, dva naroda, koji se lako prepoznaju i razumeju.

- Potpuno sam iskren kada kažem da se Portugalci u Srbiji

Sa animacije "Dance With Somebady"

Prof. dr Anđelija Ivkov Džigurski sa studentima

na animaciji PORTUGALiJA

ocene odgovarajućom ocenom.

Ove školske godine realizovana su dva dešavanja:

„Dance With Somebody“ (SKCNS “Fabrika”)

i „Portugal i ja“ (hotel Sheraton), koja

João Melo Alvim

su imala za zadatak upoznavanje sa

različitim destinacijama, njhovom

istorijom i turističkim atrakcijama,

preko plesova iz kojih oni potiču, Dešavanje

u SKC “Fabrika” bilo je posvećeno

pomoći Udruženju „Deca sa

ahondroplazijom“ za podršku osobma

sa niskim rastom,a u hotelu Sheraton,

Udruženju “Daun” za podršku osobama

sa Daun sindromom - uz poruku

„Zajedno smo jači“.

Za nešto više od dva sata programa

u SKCNS “Fabrika” studenti su plesom

i pesmom proveli prisutne kroz

ceo svet, približili im različite kulture

i države. Amaterizam ih nije sprečio

da probaju, otkriju nešto novo i pokušaju

da prenesu svoje stečeno znanje,

ali i veštine

Veče pod nazivom „PORTUGALi-

JA“ mala grupa studenata pripremila

je sa puno strpljenja i ljubavi i pokušala

da istoriju, kulturu, prirodne lepote,

znamenita mesta i ličnosti, kultne

niše, popularne restorane, kao i gastranomske

specijalitete karakteristične

za ovaj deo sveta približi publici,

vodeći je u na tročasovno putovanje.

Posebnu dinamiku uneo je portugalski

fado (sudbina) uz tradicionalni ples i

učinio i ovo rekordno posećeno veče

nezaboravnim.

osećaju kao kod kuće, ne samo što se ja ovde tako

osećam, već i mnogi drugi mogu to da potvrde. Postoje

mnoge stvari u kojima smo slični: kako razmišljamo,

kako se ponašamo, živimo. Zadovljstvo

mi je i da večeras budem ovde i vidim kako mladi

ljudi u Srbiji gledaju Portugal, kako predstavljaju

moju zemlju. Naglasio bih, da ako Srbi žele da

upoznaju Portugal, Portugalci takođe treba da upoznaju

Srbiju, što je sada lako moguće, jer između

naše dve zemlje saobraća sedam direktnih letova

(Lisabon, Porto-Beograd). Ljudi imaju mnogo toga

zajedničkog, a rezultat češćih dolazaka odražava se

na razvoj biznisa. Portugal je zemlja koja ima benefite

od proširenja EU, i Portugal želi i Srbiju da

vidi kao deo EU. Srbija jeste deo Evrope ali želimo da

bude još bliže - rekao je gospodin Alvim.

61

Bastion kulturno-obrazovnog

identiteta srpskog naroda

Da li zbog duge i bogate istorije, bivših

đaka, atraktivne okoline, savremenih

nastavnih programa ili nečeg

sasvim drugog, tek iz godine u godinu

raste interesovanje srednjoškolaca iz cele

zemlje za Karlovačku gimnaziju, najstariju

u Srba. Smeštena u živopisnim Sremskim

Karlovcima, na severoistočnim padinama

Fruške gore, uz Dunav, koji su više od dva

veka bili središte duhovnog, političkog i

kulturnog života srpskog naroda u Austrougarskoj.

Karlovačka gimnazija sa trajanjem

od 233 godine posebnim programima mamenjenim

talentovanim učenicima obrazuje

vrhunske kadrove.

Trenutno Gimnaziju pohađaju Učenici sa

posebnim sposobnostima za filološke nauke

i Učenici sa posebnim sposobnostima za

geogafiju i istoriju, i jedna je od dve škole u

zemlji sa tim usmerenjem, i prvom generacijom

koja će maturirati ove, 2024. godine.

Širina obrazovanja ogleda se u mogućnostima

izbora i kroz saradnju sa renomiranim

institucijama različitih profila. Mlade

poliglote, budući filolozi mogu da biraju

između učenja klasičnih (starogrčkog i latinskog)

i savremenih jezika: nemačkog,

ruskog, španskog, italijanskog, francuskog,

norveškog, japanskog, kineskog, dok je

engleski jezik obavezan za sve. U okviru

fakultativne nastave učenici se mogu prijaviti

za učenje turskog i korejskog jezika.

Nastavni program na smeru za geografiju

i istoriju koncipiran je po principu opšteobrazovnih

predmeta gimnazije opšteg tipa,

sa većim fondom časova iz istorije i geografije.

- Pravilo po kojem „vrediš onoliko koliko

jezika govoriš“ u Karlovačkoj gimnaziji

se potvrđuje. Učenici sa posebnim sposobnostima

za filološke nauke Gimnaziju završavaju

sa znanjem dva jezika i trećim izbornim

jezikom. Osim kvalitetne nastave,

odličnog nastavnog kadra sa iskustvom da

prenese znanje, veliku ulogu ima saradnja

sa centrima za učenje tih jezike. Svi naši

đaci koji se za potrebe takmičenja, dobijanje

sertifikata i dr. intenzivnije „bave“

jezikom imaju obezbeđenu saradnju sa

stranim lektorima tog jezika, organizuje

se saradnja sa ambasadama i posebno in-

teresantne studijske razmene.

Prošle godine naši učenici su

bili u Španiji, a u aprilu će biti

domaćini istim. Ove godine

očekujemo studijsku razmenu

sa učenicima iz Francuske.

Za učenike smera za istoriju

i geografiju organizuje se

dvodnevni-trodnovni terenski

rad, gde uz pratnju profesora

izvršavaju zadatke u okviru

datog projekta - objašnjava

dr Аlbina Milanov Stojkečić,

profesor srpskog jezika i književnosti, te

jezika, medija i kulture na smeru za geografiju

i istoriju u Karlovačkoj gimnaziji.

Učešće na raznim takmičenjima, manifestacijama,

događajima, takođe čine deo

školovanja učenika Gimnazije, koja je

domaćin jednom od najvećih - Književnoj

olimpijadi, koja se održava na svim nivoima,

ali i Međunarodnog takmičenja „Kengur

bez granica” iz matematike. Škola ima

mešoviti hor, dramsku skeciju na srpskom

i stranim jezicima, šahovsku i planinarsku

sekciju, a u povoju je formiranje školskog

Karlovačka gimnazija

dr Аlbina Milanov

Stojkečić

benda. Za sve buduće polaznike,

profesori organizuju

besplatnu nastavu, kao pripremu

za prijemni ispit u maju.

Učenici se mogu prijaviti u decembru,

nastava startuje mesec

dana kasnije, a zainteresovani

se mogu uključiti i naknadno.

Gimnazija održava saradnju

sa institucijama formalnog i

neformalnog obrazovanja, sa

Galerijom Matice srpske, muzejima

širom Vojvodine, Eco

centrom „Radulovački” Sremski Karlovci,

a pravi kuriozitet predstavlja saradnja

sa Turističkom organizacijom opštine

Sremski Karlovci, gde učenici - vodiči, sa

afinitetom prema vodičkom poslu, nakon

polaganja ispita i dobijanja sertifikata,

preuzmaju odgovornost i turiste vode u

obilazak škole, reprezentujući njen istorijski

značaj, blago bibliotečkog fonda,

pričajući priče o njenim bivšim đacima,

potonjim značajnim ličnostima za kulturnu,

umetničku, duhovnu i političku fazu

razvoja srpske države.

62

Akademski put

Nenada Kovačića

Akademski put Nenada Kovačića, dvadesetjednogodišnjeg

studenta Fakulteta za ekonomiju i inženjerski

menadžment (FIMEK), Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu, bliži se finalu. Trenutno

master studije, smer - softversko inženjerstvo, uskoro privodi

kraju i, zahvaljujući uslovima studija, uz podršku i razumevanje

profesora, pre svega bivšeg dekana FIMEK-a,

prof. dr Dragana Soleše, sada rektora Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu, osmišljava planove za

doktorske studije, takođe na ovom fakultetu. Jer, najveća

sreća za talentovanog čoveka je kada svoj talenat koristi, i

kada se pronađe onaj ko će sposobnosti i znanja prepoznati

i nagraditi.

Nenad Kovačić je jedan od retkih koji je pošao suprotnim

smerom od, nažalost danas uobičajenog, da mladi

ljudi, kada im se za to pruži prilika, odlaze iz Srbije, tražeći

bolje uslove za lični napredak, kasnije i posao. Ambiciozan,

talentovan i vredan Nenad je već sa 16 godina

u Velikoj Britaniji, gde je porodicu Kovačić odveo put na

početku XXI milenijuma, sa diplomom high scholl i college-a

- pripreme za IT studije, odlučio da nastavi školovanje

u Srbiji, u Novom Sadu na FIMEK-u. Upisao je studijski

program - Informatiku i za vrlo kratko vreme shvatio da je

doneo pravu odluku. Dodatan motiv njegovom radu bila

je i odluka njegovih roditelja i starijeg brata, da se trajno

vrate u Srbiju.

Nakon četiri godine navikavanja, rada, učenja ima samo

reči hvale za svu pomoć, potporu, predusetljivost koju dobija

od strane nastavnika i svojih kolega. Zadovoljan je i

uslovima koji mu dozvoljavaju kontinuirano napredovanje:

- Moja najveća strast je robotika, i jako sam zadovoljan

uslovima da mogu da pokažem to što znam i da moji nastavnici

i kolege prepoznaju i cene moj rad. Voleo bih da

budem deo šireg projekta vezanog za moja interesovanja, i

da to bude korak kojim ću započeti profesionalni rad, moju

karijeru.

Džojstici za dronove, kompjuterska simulacija procesa

specifičnih proizvodnih operacija (za automobile, avione)

i njihovo povezivanje na različite operativne sisteme, bile

su tema njegovog diplomskog rada. Još uvek se dvoumi

između teme budućeg master rada: konstrukcije softvera

za kalibraciju i veštačke intiligencije, u smislu mogućnosti

koriščenja džojstika i poboljšanja njegovog rada. Na

taj način imao bi priliku da pokaže mogućnosti koji se na

FIMEK-u pružaju studentima da isklažu svoje potencijale,

veštine, znanje i talenat.

Na početku, za mnoge, haotičnog perioda između tinejdžerskog

i odraslog doba, u potrazi za „smislom“ i životom

„u punom kapacitetu“, ovaj mladi čovek planira da po

završetku studija otvori svoju firmu i posveti se onome za

šta je predodređen i što voli, a što je, po rečima roditelja,

Nenad Kovačić

voleo još kao mali da rastavlja i

sastavlja, a da je to - to, definitivno

učvrstio u 14-15. godini.

- Nigde u svetu nije perfektno

za život, ali u Srbiji je dobro i

postoje mogućnosti da se mnogo

toga uradi. Iako sam uložio puno

rada, truda, čak sam sam nabavio

i sve delove kako bi mogao

da iznesem projekat za diplomski

rad, istovremeno sam stekao drugove,

studente sa fakulteta sličnih

interesovanja, meni važno jer

možemo zajednički da nasavimo

tekuće i započnemo neke nove

ideje - objasnio je Nenad Kovačić

dodajući da iz dana u dan širi

krug poznanika, istomišljenika,

ali za svoje današnje zadovoljstvo

i otvorene mogućnosti za budućnost

najviše duguje podršci svoje

porodice, i prof. dr Draganu Soleši,

koji mi je omogućio da svoje

ideje konkretno i ostvari.

63

ETNO MREŽA: Narodne

rukotvorine - tradicija i ljubav

Krovna asocijacija proizvođača

rukotvorina - ETNO MREŽA,

vredan je čuvar tradicionalnog

nasleđa naše zemlje. Proizvodnja rukotvorina

primenom tradicionalnih tehnika ima

za cilj ekonomsku i društvenu afirmaciju

žena i mladih proizvođača koja vrši direktan

uticaj na razvoj lokalne zajednice.

Osnovana u maju 2005. uz podršku

USAID-a ETNO MREŽA danas sarađajuje

sa 26 zanatskih udruženja i zadruga

iz cele Srbije, koje proizvode reprezentativne

produkte od kojih su najtraženiji

„Azbuka“, prostirke, ćilimi, jeleci, ukrasi,

grnčarija, raznovrsan suvenirski program.

Njeni članovi su svojim radom doprineli

da Staparski ćilim bude otrgnut od zaborava

i uvršten na Nacionalnu listu nematerijalnog

nasleđa, takođe su „oživljene“

tradicionalne tehnike: zlatovez, tkanje

(klečanje), pustovanje i necanje. U decembru

2023. u Nacionalni registar nematerijalnog

kulturnog nasleđa upisan

je „štampujit“, unikatni, raskošni vez. U

nacionalni registar, a na inicijativu ETNO

MREŽE i njenih članica, ranije je upisano

staparsko i sjeničko-peštersko ćilimarstvo,

dvopređne čarape i izrada ojica.

ETNO MREŽA - Ogranak Pančevo, za

Koloniju veza i zlatoveza sa ciljem očuvanja

kulturnog nasleđa, nosilac je prestižne

oznake „Najbolje iz Vojvodine“ za 2022.

godinu, u kategoriji stari zanati, koju dodeljuje

Pokrajinski sekretarijat za privredu

i turizam.

- Svojim aktivnostima nastojimo da podržimo

žene koje rade „fine“ rukotvorine,

da što više uključimo mlade da se bave

izradom tradicionalnih proizvoda. Trenutno

imamo između 200 i 300 aktivnih

članova uključenih u rad MREŽE - kaže

Mara Kasavica, projektni koordinator asocijacije

i dodaje: - U toku je projekat „Zajedno

za kulturni turizam - Prekogranična

saradnja za unapređeni socio-ekonomski

razvoj i očuvanje tradicionalnih zanata“,

koji sprovodi NALED u partnerstvu sa

ETNO MREŽOM i Udruženjem „Bosanske

rukotvorine“ uz finansijsku potporu

EU, koji treba da podrži razvoj prekogranične

turističke ponude kroz razvoj novih

Sa jedne od promocija UŽ "Staparska ruža"

Mara Kasavica

zajedničkih proizvoda žena

koji oslikavaju kulturno nasleđe

regiona. Projekat se sprovodi

od marta 2023. do marta

2025. u pograničnom delu Srbije

i Bosne i Hercegovine, na

teritoriji 18 opština i gradova.

Od 15. januara u Sava centru

održava se jubilarna izložba

minijatura, pod nazivom

„Mladi nastavljaju” inspirisana

motivima sa srpskih ćilima

i srednjovekovnih manastira,

do detalja sa mozaika iz carske

palate i Felix Romuliane, u organizaciji

ETNO MREŽE, pod pokroviteljstvom

Ambasade Kanade i uz podršku NA-

LED-a i korporativnih partnera. ETNO

MREŽA koristi svaku prikladnu priliku za

promociju ideja i konkretnog rada. A koji

su budući planovi?

ETNO MREŽA svoj rad želi da kruniše

galerijskim prostorom, izložbenog i

prodajnog karaktera u centru Beograda i

drugim turističkim mestima, pogodnog za

održavanje radionica i javnih prezentacija.

Potreba jednog reprezentativnog prostora

je u skladu sa uspešnim plasiranjem tradicionalnih

proizvoda kao neizostavnog

dela turističke ponude, jer stranci vole takve

proizvode i da ponesu nešto

autentično iz Srbije.

Rafinirani proizvodi ETNO

MREŽE izloženi su u tri beogradska

hotela, na aerodromu

„Nikola Tesla“, dostupni

i mogu da se kupe online na

ETNO MREŽA prodavnica.

Brojne kompanije poklanjaju

njihove proizvode svojim

partnerima, što je pokazatelj

vrednosti rukom rađenih proizvoda

i pozitivnog odnosa prema

istim. Rukotvorine ETNO

MREŽE koristi Protokol Vlade i državne

institucije kao poslovne i diplomatske

poklone. Kupovinom proizvoda ETNO

MREŽE, direktno se utiče na očuvanje

tradicije Srbije i stvaranje izvora prihoda

za žene i mlade iz ruralnih područja, kreatore

tradicionalnih rukotvorina.

Tokom prethodne godine ETNO MRE-

ŽA je proizvodima svojih članica opremila

Ambasadu Republike Srbije u SAD.

Najveća podška od strane stranih ambasada

dolazi od Ambasade Kanade, obezbeđivanjem

mobilijara za opremanje radionica

i izložbenih postavki, kako bi se adekvatnom

prezentacijom uspešnije predstavile

rukotvorine koje majstorski izrađuju.

64

Agencija BIN Marketing

10 godina sa vama

MARKETING

Ekskluzivni beli šatori i pagode modernog svetskog izgleda za proslave kao što su rođendani, krštenja, svadbe, proslave firmi,

sajmovi, muzičke, sportske, kulturne i dr. manifestacije.

Šatori i pagode su vrhunskog kvaliteta, stabilne konstrukcije i kvalitetno izrađene cerade.

Lako se uklapaju u svaki ambijent i mogu se koristiti u svim vremenskim uslovima. Veličinu šatora prilagođava se na osnovu vaših

potreba. Šatore i pagode po potrtebi montiramo sa drvenim podovima i itisonima. Dimenzije naših šatora mogu biti od 100-500 m2.

Pagode su dimenzija 5x5m i mogu se kombinovati po želji.

Kod nas možete iznajmiti i prateću opremu i mobilijare: ketering hladnjače, profesionalnu ketering opremu, svečane stolove, tifany

stolice, pivarske garniture, barske stolove, drvene šankove, stolnjake, pribor za jelo.

Takođe nudimo vam profesionalno ozvučenje, rasvetu i dekoraciju prostora.

Naše decenijsko iskustvo u event industriji na preko 200 događaja organizovanih po svetskim standardima, a u duhu naše tradicije

i običaja, stvavljamo Vam na raspolaganje..

Agencija BIN Marketing, Ive Lole Ribara 21, 21234 Bački Jarak

Tel.: 063/1797639; E-mail: binmarketing.ns@gmail.com; web: www.binmarketing.rs

65

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

66

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI






• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;



II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA





• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513



Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br40

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template ?