08.07.2024 Views

Topsrbija br41

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Jun 2024. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 41

ISSN 2334-6027

Foto: Božidar Markov


SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com


Znanjem do preporoda Srbije

The Revival of Serbia through

Knowledge Application

U trenutku kada se Srbija suočava sa demografskim

kolapsom, a mediji preplavljeni nemilim temama, informacija

o podvigu Andreja Drobnjakovića, učenika Matematičke

gimnazije koji je na međunarodnom takmičenju

- StemCo olimpijadi u Singapuru, kao i svim drugim mladim

genijalcima iz Srbije, potpuno je skrajnuta. Naime,

ovaj sedamnaestogodišnjak je sam sebi postavio izazov:

da reši 120 zadataka za tri sata, u čemu je uspeo, osvojivši

pet zlatnih medalja (iz fizike, hemije, biologije, matematike

i inženjerstva). Proglašen za apsolutnog pobednika

Andrej je odbio sve ponude međunarodnih obrazovnih

centara rešen da ostane u svojoj zemli. Stavljajući ovaj jedinstveni

i do sada nikada postignuti uspeh na prvo mesto

Uvodnika REVIJE TOPSRBIJA br. 41, čvrsto verujemo

da će Andrejevo postignuće biti povod pozitivnih promena

u odnosu na mlade talente, jedine realne nade koja

može da obezbedi bolju budućnost.

Ta budućnost za svaku ozbiljnu državu je poljoprivreda,

zahvaljujući kojoj je narod sa ovog prostora uspeo da

preturi sve strahote i ko zna koliko puta vaskrsne. Sada se godinama gladi, koje

na afričkom kontinentu nikada nisu ni prestajale, preti i Srbiji, uprkos vrhunskim

potencijalima za visoke domete u ovoj privrdnoj grani. Prigovor takvoj

predikciji su podaci istraživanja koja se odnose na bacanje hrane spovedenih u

okviru Programa za zaštitu životne sredine UN-a iz 2023. Oni kažu da se 17%

hrane koja se proizvede u komercijalne svrhe i distribuira putem trgovačkih

lanaca baca, što je 900 miliona tona hrane na svetu godišnje, odnosno blizu

83kg hrane po glavi stanovnika u Srbiji.

Parafrazirajući kumulativne dobrobiti od poljoprivrede koje je nabrojao Nikola

Malović, Novljanin, u svom poučno duhovitom štivu - „Ja, Mediteranac“,

može se sagledati sveobuhvat poljoprivrede kao temelja samostalne države

slobodnih građana. Malović ga naziva „Pupinovim putem“, po našem naučniku

svetskog glasa koji je u rodnom Idvoru osnivao fondove za školovanje

budućih poljoprivrednika.

Taj put počinje od njive, koja je napravila čoveka, koji je obrađuje, a koja

vremenom rodi traktor, pa fabriku traktora koja će da zaposli ljude čija će deca

završiti poljoprivredne škole i napraviti još polja za uspešnu ekonomsku priču,

dovoljno interesantnu i turistima zbog sira, kulena, rakije, ma čega. I sve to će

stvoriti potrebu da se selo obnovi, da se izgradi nova škola... Zemlja koja nas

je naučila da se prirodni ciklusi moraju poštovati, a bez pomoći komšija rad

ne vredi započinjati, višak plodova će se uložiti u druge grane koje imaju veze

sa poljoprivredom, “Premda je sve što je izmišljeno pod kapom nebeskom u

vezi sa poljoprivredom, i na sva zvona će se hvaliti najbolji đaci, domaćini,

privrednici, umetnici.”

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

At the moment when Serbia is facing a demographic

collapse, and the media is immersed in unpleasant topics,

the information about the achievement of Andrej Drobnjaković,

a student of the Mathematical Gymnasium in

Belgrade who participated in the international competition

- the StemCo Olympiad in Singapore, along with all

other young geniuses from Serbia, is completely ignored.

Namely, this seventeen-year-old set himself a challenge:

to solve 120 problems in three hours, which he succeeded

in, winning five gold medals (in physics, chemistry, biology,

mathematics and engineering). Declared the absolute

winner, Andrej refused all offers from international educational

centres and remained determined to stay in his

country. Placing this unique and so far, never-achieved

success at the first place of the Editorial of TOPSRBIJA

REVIEW no. 41, we firmly believe that Andrei‘s achievement

will be the cause of positive changes towards young

talents, the only realistic hope that can ensure a better

future.

That future for any serious country is agriculture, owing to which the

people of this area have managed to overcome all the horrors and who knows

how many times they have resurrected. Now, for years, hunger, which has

never stopped on the African continent, has been threatening Serbia too, despite

its excellent potential for great achievements in this economic branch.

The objection to such a prediction is the data of research related to food waste

conducted within the framework of the UN Environment Protection Program

from 2023. They say that 17% of food produced for commercial purposes

and distributed through retail chains is wasted, which is 900 million tons of

food in the world per year, that is, close to 83 kg of food per capita in Serbia.

Paraphrasing the cumulative benefits from agriculture listed by Nikola

Malović, from Novlja, in his instructive and witty book - „I, the Mediterranean“,

one can see the comprehensiveness of agriculture as the foundation

of an independent state of free citizens. Malović calls it „Pupin‘s road“, after

our world-renowned scientist who founded funds for the education of future

farmers in his native Idvor.

That road begins with a field, which created a man, who cultivates it, and

which, in the course of time, gives birth to a tractor, then a tractor gives

birth to a factory that will employ people whose children will graduate from

agricultural schools and create more fields for a successful economic story,

interesting enough for tourists because of its cheese, kulen (a meat product),

brandy, whatever. And all of this will create the need to rebuild the village,

to build a new school... The land has taught us that natural cycles must be

respected, and without the help of neighbours, the work is not worth starting,

the surplus fruits will be invested in other branches that have connections

with agriculture, „Everything that has been invented under heaven, has been

related to agriculture; and the best students, householders, businessmen, artists

will be proclaimed from the rooftops.“

Mihailo Berček - Editor - In – Chief

TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 41

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2024. Jun. – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2024. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671


CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4


SADRŽAJ

Vinumov Grašac najbolje vino Balkana

- Foto: Božidar Markov ............................................... 1

Hotel Olimp, Zlatibor .................................................. 2

Znanjem do preporoda Srbije ...................................... 3

The Revival of Serbia through

Knowledge Application................................................ 3

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 41 Impresum . 3

Crveni TAXI, Novi Sad ............................................... 4

Reija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 41 Sadržaj ..... 5

Plaketa Saveza KUD Srbije TOPSRBIJI

za prepoznavanje i značaj nasleđa ............................... 6

Podrška Pokrajinske vlade turističkom sektoru ........... 7

Deset garantnih linija Garancijskog fonda Vojvodine . 8

Конкурсна линија Развојног Фонда

АП Војводине за туризам .......................................... 9

Privredna komora Vojvodine potvrdila

kvalitet u turističkoj privredi ................................ 10,11

Kapija uspeha Muzeju Terra ...................................... 12

Kikinda je mesto koje ume da iznenadi .................... 13

Pino Noar 2021 Vinarije Selecta iz Gudurice

pobednik 18. Vinofesta............................................... 14

Novi obrasci razvoja turističke privrede ................... 15

Fruškogorska vinska šetnja Fruška

Walk & Wine 2024 opravdala očekivanja ............ 16,17

Grašac beli 2019 Vinarije Vinum najbolje

vino Balkana ......................................................... 18,19

Još jedan festival nad festivalima u Zrenjaninu

uz pivski i vinski ................................................... 20,21

PMF - kuća nauke, znanja, pristojnosti

i akademske izuzetnosti ........................................ 22,23

Projekat Phy2Climate Rešenja za fitoremedijaciju

i čistiju proizvodnju biogoriva sa zagađenih

zemljišta širom sveta ............................................ 24,25

Zadružni savez Vojvodine obeležio početak žetve

pšenice manifestacijom Žetveni dan .................... 26,27

Smotra đačkog filma „FILMić“ 2024 na Univerzitetu

Privredna akademija u Novom Sadu. ................... 28,29

Pozvani ste na vožnju katamaranom na Jegrički

u Žablju.................................................................. 30,31

Loznica sve atraktivnija turistička destinacija ...... 32,33

Uspešno realizovana kampanja „Budi ambasador

Novog Sada - upoznaj i promoviši svoj grad“ ...... 34,35

Kafana PROMAJA, biser u mozaiku najlepšeg

sela u Srbiji - Tršiću ................................................... 36

Ratarske sveće Manastira Tronoša ............................ 37

ESTATE GLORY DOO Hotel PODRINJE

elegantni podsetnik na vreme boravka srpskih

kraljeva u Banji Koviljači ..................................... 38,39

Negotin - grad velikog srca .................................. 40,41

Kristina Lukić Milanović kraljica vina i vinskog

turizma Negotinske Krajine ....................................... 42

Rajačke pimnice u žiži vinskih boutique priča .......... 43

Biciklizam - Filozofija i način života ................... 44,45

Etno hotel Rtanj u Boljevcu - životne kreacije

porodice Balašević .................................................46,47

Sjenica - nova turistička senzacija Srbije ............. 48.49

Trebinje - novi izazov, nova avantura ........................ 50

Hercegovačka kuća hvale vredna............................... 51

Osamnaest godina manifestacije Prosto k’o

pasulj u Temerinu ................................................. 52,53

Gibanicijada - pobedila je ašanjska ...................... 54,55

Udruženje Gradnulički biseri je melem

za našu dušu ............................................................... 56

FUTOŠKI KUPUS - čuvar zdravih, prirodnih

vrednosti .................................................................... 57

Saga o BERMETU - bećaru sa Fruške gore .............. 58

Vinska priča večnog sanjara ...................................... 59

Život na selu je lep, ali nije lak .................................. 60

Mini sajam studenata PMF-a ................................... . 60

Put kojim se ređe ide ................................................. 61

Rakija-Tečna riznica u flaši iz Destilerije 2M ........... 62

Vredni saveti za najukusniji pasulj ............................ 63

Muzej Stara livnica Kragujevac - fakti,

tragovi, priče ......................................................... 64,65

Tamburaška kultura otvara sva vrata.......................... 66

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .............. 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ...... 68

5


Plaketa Saveza KUD Srbije

TOPSRBIJI za prepoznavanje

i značaj nasleđa

Savez kulturno umetničkih

društava Srbije (SKUDS)

uručio je Mihailu Berčeku,

direktoru Agencije za izdavanje

novina Berček&Berček i glavnom

i odgovornom uredniku revije

TOPSRBIJA-NAJBOLJE

IZ SRBIJE, plaketu za izuzetan

doprinos u medijskoj promociji

vizije i misije Saveza i afirmaciji

tradicije naroda sa ovog prostora.

Svečana dodela Plaketa za doprinos

negovanju i održivom razvoju

nematerijalnog kulturnog nasleđa

Republike Srbije, od strane

SKUDS-a , održana je u Hotelu

„Norcev“ na Fruškoj gori. Plakete

su takođe uručene i predstavnicima

Kompanije Heineken Srbija

d.o.o. Zaječar, i Preduzeća „Održavanje

i usluge“ d.o.o. Novi Sad.

Milorad Lonić, predsednik Saveza

kulturno umetničkih društava

Srbije, sa sedištem u Novom

Sadu, je sa svojim timom, članovima

Predsedništva, u sastavu

Milan Balać (Novi Sad), Drago

Kecman (Beograd), Mihal Hatalja

(Gložane), Tatjana Manestar

(Novi Sad) i Milorad Mirčić, tehnički

sekretar Saveza, naglasio da

su odluke donate jednoglasno, na

osnovu Člana 13 Statuta Saveza.

U obrazloženju ovog izbora

gospodin Lonić je istakao da je

revija TOPSRBIJA već dugi niz

godina iskreni i posvećeni aktivni

pratilac i promoter događaja u

folklornoj tradiciji Srbije, nastojeći

da je poveže sa današnjim vremenom

i istakne bogatstvo koje

su nam preci ostavili u amanet.

Opredeljena za očuvanje i negovanje

narodne igre i pesme revija

TOPSRBIJA ne samo što neguje

kulturu sećanja, već daje i smisao

sabornosti, donoseći u svojim re-

Sa uručenja priznanja SKUDS

portažama lepoti narodnog stvalaštva Srbije, povezujući

se sa ljudima slične misije i vizije.

Mihailo Berček, vlasnik i direktor Revije „Top Srbija

- Najbolje iz Srbije“ odao je priznanje pregalaštvu ljudi

okupljenih oko veličanstvene ideje negovanja i nastavljanja

onoga što su generacije pre nas stvarale i obećao dalju,

bezrezervnu podršku svim budućim projektima i programima

Saveza.

Uručujući plakete predstavnicima Kompanije Heineken,

Lonić je naglasio da je ona jedna od retkih društveno

odgovornih kompanija, koja je prepoznala značaj tradicije,

nasleđa i tokom poslednje dve godine pomogla rad kulturno-umetničkih

društava Srbije sa 50.000 evra, ravnopravno

usmerenih na razvoj i obezbeđivanje boljih uslova za

rad KUD-a diljem Srbije. Takođe

se zahvalio i Milanu Balaću, direktoru

Preduzeća „Održavanje i

usluge“ d.o.o. Novi Sad, u čijem

je sastavu i Hotel „Norcev“ na

dugovremenoj uspešnoj saradnji

preduzeća i SKUDS, koja se naslanja

na lepo i korisno, na mladost

i radost čuvara nasleđa za

buduća pokolenja.

- Misija Saveza je da putem

aktivnosti kulturno-umetničkih

društava, koncertima, prisustvom

na brojnim događanjima,

ukažemo široj javnosti na važnost

našeg kulturnog blaga. Savez je

i nastao iz potrebe da se preko

jedne krovne organizacije koja

će svojim delovanjem, usmeravanjem,

a pre svega okupljanjem

kulturno-umetničkih društava u

zemlji, objediniti značajnu ideju

proizašlu iz potrebe jednog naroda,

kroz zajednički koncept rada

i istrajavanja u čuvanju tradicije i

običaja, razvijanja svesti o kulturi

i jačanje kulturnog identiteta i

dr. Imamo i nove ideje i predloge

koje ćemo da sprovedemo: da napravimo

protokole o saradnji, da

kroz nastupe kulturno-umetničkih

društava promovišemo naš

rad, to činimo i organizovanjem

festivala, raznim drugim projektima

koji bi mogli da daju još

veću vidljivost našem nasleđu,

kao i kompanijama koje nas podržavaju

- rekao je Milorad Lonić

i poručio: Tradicija srpskog

i svih naroda na teritoriji Republike

Srbije neisrcpna je riznica

koju treba stalno otkrivati i upoznavati.

Ako se odreknemo naše

prošlosti, kao da se odričemo

svojih predaka, nasleđa i korena,

što nam buduće generacije neće

oprostiti.

6


Podrška Pokrajinske vlade

turističkom sektoru

Maja Gojković, predsednica Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine

Maja Gojković, predsednica Vlade

Autonomne Pokrajine Vojvodine,

uručila je priznanje

KAPIJA USPEHA, koju Privredna komora

Vojvodine (PKV), dodeljuje u kontinuitetu

32 godine, najboljim pojedincima

i kompanijama za postignut kvalitet

turističkih proizvoda i usluga u sektoru

turizma. I to u trenutku kada turistička

privreda AP Vojvodine beleži svoj maksimum

u broju domaćih i stranih turista,

od preko 700.000 dolazaka u toku 2023.,

koji je do pre pet godina bio ispod pola

miliona, kao potvrda je da se radilo dobro.

- Pokrajinska vlada, na čelu sa mnom,

je od samog početka stavila kao prioritet

Vojvodine pitanje ulaganja u turizam i

podsticaj turističke privrede. Drago mi

je što imamo mnogo više turista nego u

prethodnim godinama. Pokrajina i Republika

Srbija su dostigle nivo od dva miliona

posetilaca i po prvi put su strani turisti

brojniji od domaćih, što znači da smo

postali konkurentni i zapaženi na stranim

tržištima. Nosilac razvoja turizma uvek je

bio i jeste domaći turista i na tom polju je

mnogo učinjeno. Domaći turisti su počeli

da koriste mogućnosti boravka u Srbiji,

privučeni boljom ponudom ugostiteljskih

i smeštajnih kapaciteta, različitim manifestacijama...,

dobar razlog da domaći turista

barem deo svog godišnjeg odmora,

ili popularne vikend destinacije, iskoristi

u Srbiji - naglasila je predsednica.

Tom prilikom saopštila je i planove Pokrajinske

vlade za naredni period u odnosu

na turistički sektor: poboljšavanje

hotelskog smeštaja i privlačenje većeg

broja investitora; ulaganje u kvalitetne

ugostiteljske objekte kojih sada nema

dovoljno uz podsticanje uzajamne konkurentnosti;

imperativ rada turističkog

sektora kroz prisustvo na svim domaćim

sajmovima i sajmovima

u regionu, ali i na udaljenim

destinaciama Azije,

Bliskog Istoka, s obzirom

na produžen boravak turista

sa ovih tržišta: s tim u

vezi, potrebno je osmisliti

turističke programe sa

adekvatnom ponudom, i

uz Novi Sad, uključiti obilazak

bližeg okruženja;

težište turističke ponude

širiti na razvoj kulturnog

i verskog turizma, zbog

popularnosti među modernim

turistima; u planu

je i revitalizacija dvoraca

(preko 80 letnjikovaca i

vila) na tlu Vojvodine što

je davno urađeno u zemljama

u okruženju.

Trenutno, Pokrajinska

vlada aktivno radi na realizaciji

projekta Info-centra

JP NP „Fruška gora“

na Iriškom vencu, u vrednosti

od 170 miliona dinara.

U toku je i projekat

Pokrajinske vlade u saradnji sa Vladom

Republike Srbije - „Zelene staze“ - pešačke

i biciklističke staze zdravlja, na mestu

nekadašnje pruge Petrovaradin - Beočin,

dužine 17 km, projekat vredan blizu 22

miliona dinara, što će biti još jedna atrakcija

uz Dunav i Frušku goru, interesantna

i za ovdašnje stanovnike kao i za turiste.

- Imamo Dunav, brze saobraćajnice i

brzu prugu Beograd - Novi Sad, koja je

dobrim delom zaslužna za dolazak većeg

broja turista u Novi Sad. Do kraja novembra,

početak decembra ove godine očekuje

se da ista stigne i do Subotice, što će

olakšati i ubrzati protok putnika. Do sada

je Pokrajinska vlada uložila oko milijardu

dinara u oblast turizma, i svi oni koji se

bave ovom privrednom granom, promovišu

našu zemlju, mogu da računaju na

našu podršku - rekla je Maja Gojković.

Fotografija: Arhiva APV - Andrej Pap

7


Deset garantnih linija

Garancijskog fonda Vojvodine

Đorđe Raković, direktor Garancijskog

fonda AP Vojvodine (GFV)

smatra da je danas nemoguće ući

u neku investiciju, pa i u ruralnom turizmu,

bez kredita poslovnih banaka. Neretko

su subvencije, odnosno bespovratna

sredstava od strane opštinskih, pokrajinskih

i republičkih institucija, nedovoljna.

Ponuđeni uslovi od strane poslovnih

partnera, posebno poslednjih godinu dana

ne mogu se nazvati povoljnim, zbog ekonomskih

i finansijskih kretanja na globalnom

nivou.

- Zato je tu Garancijski fond koji izdaje

garanciju poslovnoj banci na iznos kredita

subjekta. Kada banka dobije garanciju

GFV banka nema rizik da li će biznis

tražioca garancija da uspe ili neće, jer će

kredit biti vraćem od strane GFV, koji

garantuje potpun iznos kredita, plus sve

pripadajuće kamate. Kada banka dobije

garanciju Fonda, s obzirom da nema rizik,

onda se i banka prema klijentima ophodi

drugačije i nudi povoljnije uslove koje, da

Đrođe Raković, direktor GFV

se zatraže samostalno, klijent ne bi dobio.

Objašnjenje toga je da banka ima zacrtan

finansijski plan i načine poslovanja, a samim

tim i kamatne stope, koje su trenutno

jako visoke. Uz garancije GFV, kamatna

stopa se snižava i mogući su dogovori i

oko grejs perioda ili bez njega. Moguća

je korekcija i anuiteta plaćanja, odnosno

načina vraćanja kredita: u mesečnim,

tromesečnim, šestomesečnim ratama, u

skladu sa dogovorom sa poslovnom bankom

- objasnio je gospodin Raković.

Direktor je izvestio i o 10 garantnih

linija GFV, kojim se pokriva celokupni

program privrede i poljoprivrede, a koji

se reflektuje na ruralni turizam.

Preko GFV može da se kupuje zemljište,

vrši izgradnja i rekonstrukcija objekata,

nabavka mašina i opreme. Rokovi

otplate su do 10 godina, osim kupovine

poljoprivrednog zemljišta gde je rok 15

godina.

Kolateral, odnosno hipoteke i zaloge

koje se daju kao obezbeđenje u bankama

su drastično niže nego u poslovnoj banci.

Kako se otplaćuje kredit, GFV dozvoljava

da se skida hipoteka i oslobađa imovina

daljeg kolaterala, za razliku od poslovnih

banaka, gde dok se ne vrati poslednji dinar

kredita, imovina u celokupnom iznosu

ostaje pod hipotekom poslovne banke.

- Garancijski fond može da izda garancije

svim registrovanim poljoprivrednim

gazdinstvima, preduzećima i preduzetničkim

radnjama registrovanim na teritoriji

AP Vojvodine, uz uslov da investicija

koja se sprovodi mora biti sprovedena na

teritoriji APV. Garancijski fond Vojvodine

se nalazi na šestom spratu Master centra

Novosadskog sajma i otvoren je za poljoprivrdnike,

preduzetnike, privrednike,

kao i one koji planiraju da započnu biznis,

da izaberu liniju koja najviše odgovara

njihovom načinu poslovanja i apliciraju na

konkurse Fonda - uputio je poziv Đorđe

Raković.

Garancijski fond APV (www.gfv.rs)

osnovan je odlukom Skupštine AP Vojvodine

decembra 2003. godine, sa zadatkom

da olakša pristup finansijskom tržištitu i

obezbedi povoljnije uslove kreditiranja od

uslova poslovnih banaka. GFV realizuje

ovaj zadatak kroz svoju osnovnu delatnost,

izdavanjem garancija bankama kao

sredstvo obezbeđenja urednog vraćanja

bankarskih kredita.

8


КОНКУРСНА ЛИНИЈА

РАЗВОЈНОГ ФОНДА АП

ВОЈВОДИНЕ ЗА ТУРИЗАМ

Развојни фонд АП Војводине из

године у годину наставља тренд

успешног пословања. Од нашег

саговорника, директора Фонда Горана

Савића, смо добили информацију да је

у протеклом периоду највеће интересовање

корисника владало за кредите за

инвестиције у пољопривреди, за куповину

пољопривредног земљишта и за куповину

пољопривредне механизације.

Развојни фонд АП Војводине, као финансијска

институција, принуђен је да

прати дешавања на финансијском тржишту

и да се прилагођава променама

на истом. Развојни фонд АП Војводине,

наводи Савић, увек пред себе поставља

највише циљеве и улаже напоре како

би своје производе што боље приближили

потребама крајњих корисницима.

Управо из тог разлога Фонд врши

прилaгoђaвaњe услoвa и увoђeњe нoвина

у кoнкурсе, а све у склaду сa пoтрeбaмa

и пoстojeћoм трaжњoм. Увидевши да се

све већи број пољопривредних газдинстава

и привредника окреће ка туризму

као грани пољопривреде и привреде,

Фонд је посебан акценат ставио на конкурсну

линију за дугорочне кредите

за развој туризма субвенционисану од

стране Покрајинског секретаријата за

привреду и туризам, које је Фонд развио

у сарадњи са поменутим Покрајинским

секретаријатом.

Како је изјавио директор Фонда Горан

Савић, oсновни циљ развоја ове кредит-

Горан Савић, директор РФВ

не линија је је подршка развоју туризма

путем повећања нивоа опремљености

туристичких капацитета, стварања услова

за повећање квалитета и проширење

понуде у пружању туристичких услуга,

подизања степена конкурентности и повећања

запослености, ради унапређења

туристичке понуде АП Војводине. Посебни

циљеви доделе средстава су развој

туристичке делатности карактеристичне

за географско подручје Војводине,

односно за развој: руралног туризма,

ловног и риболовног туризма, гастрономског

туризма, верског, културног туризма,

здравственог туризма, сеоског туризма,

агротуризма и туризма у сеоском

домаћинству, малих породичних хотела

у селима, кампова, етно села, етно кућа,

излетишта, фолклора.

По речима господина Савића,

кредити ће се додељивати за финансирање

инвестиционих улагања

у области туризма и угоститељства

за: изградњу, доградњу, реконструкцију,

адаптацију и опремање

туристичких објеката, спортско

рекреативних и рехабилитационих

објеката у функцији пружања

туристичких услуга, обнављање

традиционалних сеоских домаћинстава

у функцији туризма, набавка,

реконструкција и адаптација плутајућих

објеката, као и превозних и

рекреативних средстава намењених

посетиоцима и туристима, дизајн,

припрема производње и производња

сувенира и остале намене у

области туризма.

Једна од погодности, како је навео

Савић, је и та да ће редовна камата

бити рефундирана у целости

кроз субвенционисање Покрајинског

секретаријата за привреду и

туризам. Обрада кредитног захтева

код ове, као и код осталих конкурсних

линија Развојног фонда

је без накнаде.

Kредитна линија је до 7 година,

до 24 месеци период мировања, а

износ кредита је у складу са кредитном

способношћу подносиоца

захтева. Сопствено учешће је најмање

20%, а за инвестиције у области

органске производње 10%,

предрачунске вредности инвестиције

(без обртних средстава). Све

додатне информације о овој, као и

о осталим конкурсним линијама

Развојног фонда, се

могу видети на сајту

www.rfapv.rs, позивањем

броја 021454334

или директно у просторијама

Фонда у Новом

Саду на адреси Булевар

цара Лазара 7а.

9


Privredna komora Vojvo

u turističk

Zajednički snimak slavodobitnika KAPIJE USPEHA sa organizatorima

Privredne komore Vojvodine (PKV)

je po 32 put, ove godine 06. juna

2024. godine, u hotelu „Pupin“, u

Novom Sadu, organizovala dodelu prestižnog

priznanja KAPIJA USPEHA, pojedincima

i institucijama, za postignuti

kvalitet turističkih proizvoda i usluga u

okviru turističke privrede na teritoriji AP

Vojvodine, i time iznova potvrdila svoju

ulogu u razvoju ove privredne grane.

Dobitnici nagrade za 2023. godinu su:

Muzej „Terra“ Kikinda, Hotel „Pupin“

Novi Sad, manifestacija „Dani piva“ Zrenjanin,

Vinarija „Vinčić“ Šid, Vila „Viko“

Čenej, dok je specijalna nagrada za doprinos

razvoju turizma dodeljena Danku

Denešu.

Svečanosti su prisustvovale uvažene

zvanice: Maja Gojković predsednica Vlade

APV, dr Nenad Ivanišević, sekretar za

privredu i turizam, Balint Juhas, predsednik

Skupštine opštine Zrenjanin, dr Nataša

Pavlović, direktorica Turističke organizacije

Vojvodine (TOV) i drugi.

Boško Vučurević, predsednik PKV je

tom prilikom izrazio veliko zadovoljstvo

što Komora duže od tri decenije u kontinuitetu

dodeljuje priznanja najboljima za

postignute rezultate u pružanju usluga u

ugostiteljskoj i turističkoj delatnosti Vojvodine.

- Ovim priznanjem PKV nagrađuje poslenike

iz različitih segmenata turističke

privrede. U snažnoj konkurenciji izdvojili

smo subjekte koji čine našu ponudu kvalitetnom,

atraktivnom i prepoznatljivom.

Zahvaljujući uspešnoj saradnji PKV i turističkih

subjekata sa privrednim komorama

u regionu, uspeli smo da organizujemo

brojne aktivnosti koje doprinose unapređenju

i razvoju turizma u Vojvodini. U fokusu

aktivnosti bila je privredna saradnja

povezivanja i umrežavanje komornog sistema

u regionu, povezivanje privrednika i

promocije privrednih investicionih potencijala

koje naš region može da ponudi. U

tu svrhu organizovali smo brojne poslovne

susrete, direktne razgovore, nastupe

na domaćin i međunarodnim sajmovima,

studijske posete koje bi trebale da doprinesu

razvoju novih ideja, kroz prenošenje

10


dine potvrdila kvalitet

oj privredi

Boško Vučurević, predsednik Privredne

komore Vojvodine

Milosav Dunjić, direktor „NS Hotels

Hospitality Management Group“

iskustva i znanja, te primere dobre prakse.

Zahvaljujući razvoju kulturnog i verskog

turizma, kavalitetnom smeštaju, prepoznatljivim

manifestacijama, salašima,

kvalitetnim vinima sa Fruške gore, pre

svega turizmu koji objedinjuje sve napred

pobrojano, Pokrajina je dobro pozicionirana

na turističkoj mapi, interesantna kako

domaćim gostima, tako i strancima - istakao

je predsednik Vučurević.

A ti dobri rezultati mere se brojkama:

u 2023. godini, ostvareno je preko

700.000 dolazaka i dva miliona noćenja.

Trend rasta nastavljen je i u 2024., sa preko

180.000 dolazaka u prva četiri meseca

i preko 500.000 noćenja. Broj noćenja u

AP Vojvodini čini 15% ukupnih noćenja

zabeleženih u Republici Srbiji. Sa uvećanjem

broja gostiju čak za 20% u odnosu

na 2022. godinu, minula 2023. svrstava

se u do sada najuspešniju za vojvođanski

turizam i za turizam u Republici Srbiji.

Evidentna je i promena strukture turista,

sa brojem od 2.134.305 stranih turista naspram

2.058.492 domaćih, što predstavlja

jedan od najvažnijih parametara razvoja

turističkog sektora.

Zadatak svih nas je da i dalje radimo na

unapređenju postojećih i kreiranju novih

turističkih proizvoda. Sa nama su stručnjaci

koji to znaju i sigurno da će doprineti da

ovaj trend bude pravilo. Jer, iza svega su

ljudi koji su svojim radom i doprinosom

najzaslužniji za odlične rezultate bez kojih

nema ni vrhunskog turističkog proizvoda

- zaključio je Boško Vučurević, i podsetio

da iza menadženta Hotela „Pupin“ - ovogodišnjih

domaćina „Kapije uspeha“, takođe

stoji rad, pregalaštvo, put koji je dao

vrhunska postignuća u turizmu i učinio

Novi Sad poželjnom destinacijom.

Posebne čestitke gospodin Vučurević je

uputio laureatima, svim prisutnima ponudio

svaku pomoć PKV na ispunjenju ciljeva

i zadataka daljeg razvoja visokog kvaliteta

smeštaja i usluga, a potom sa Majom

Gojković, predsednicom pokrajinske vlade

APV dodelio priznanja laureatima.

U ime nagrađenih obratio se Milosav

Dunjić, direktor „NS Hotels Hospitality

Management Group“, koji je istakao da

ova grupacija u svom sastavu ima više hotela

od kojih se Hotel „Pupin“ u Novom

Sadu veoma brzo pozicionirao na turističkoj

mapi Srbije. Za narednu godinu najavio

je otvaranje hotela u Sremskim Karlovcima.

Fotografije: Arhiva APV - Andrej Pap

11


Prestižna Kapija uspeha

Muzeju Terra

Od otvaranja, decembra

2017., Muzej

TERRA je postao zaštitni

znak ne samo Kikinde,

već i sveobuhvatne kulturne

i umetničke javnosti zemlje,

regiona i najšire zajednice

koja vrednuje vrhunske

stvaralačke domete. Tim povodom

je Privredna komora

Vojvodine (PKV) dodelila

prestižnu nagradu „Kapija

uspeha“, jedinstvenom Muzeju

skulptura velikih formata

u terakoti - Muzeju TERRA,

za postignuti kvalitet turističkih

proizvoda i usluga u

sektoru turizma na teritoriji

AP Vojvodine za 2023. Delovanje

ove institucije, pored

prezentacije jednog dela

najveće savremene kolekcije

skulptura velikog formata

u pečenoj glini na svetu (u

vidu stalne postavke od oko

300 eksponata), obuhvata i

povremene izložbe domaćih

autora iz domena vizuelne

i multimedijalne umetnosti

kao i organizovanje pratećeg

sadžaja, kreativnih radionica

i razgovora - aktivnosti koje

imaju za cilj širenje publike i

popularizaciju kulturnog sadržaja.

- Priči o Muzeju TERRA

prethodi priča o Simpozijumu

skulpture u terakoti

TERRA (od trećeg saziva

internacionalni), koji se od

1982. održava svakog jula.

Za njegovo pokretanje odgovornost

preuzima mr Slobodan

Kojić, kikindski vajar,

koji je završavajući studije

vajarstva 70-tih godina prošlog

veka prepoznao značaj resursa

koji može da se iskoristi

i došao na ideju da okuplja

umetnike iz celog sveta koji

će praviti skulpture od gline

velikog formata - na čemu je

12

bilo težište. Ideja smela, vizionarska

jer takve skulpture

nisu u to vreme rađene nigde

u svetu, a pre njih davno su ih

radili Etrurci i Kinezi. Znanje

o načinu izrade predstavljalo

je veliki izazov za sve koji su

uzeli učešće u tom projektu.

Ipak, podrška je nakon desetak

godina stigla od strane

fabrike za izradu cigle i crepa

“Toza Marković”, koja

je ustupanjem na korišćenje

svoje stare fabričke zgrade

(Pogona II) centru Terra,

stvorila jedan od ključnih

uslova za rad - umetnički atelje

koji je sada već preko 40

godina mesto susreta kultu-

Kustoskinja Muzeja

Tijana Toševski

Sa dodele Kapije uspeha Muzeju Terra

ra, znanja i ideja. Zgrada ateljea

Terra, podignuta 1895, iste godine

kada i manjež nekadašnje

Vojne kasarne „Servo Mihalj“, a

koji je danas poznat kao Muzej

Terra. Ovaj vojni objekat napušten

je od 2002, a od 2012- 2017

adaptiran je za muzejski prostor

sa idejom da se očuva autentični

izlged građevine koja zaslužuje

tretman zaštite kao objekat tehničke

kulture - kaže kustoskinja

Muzeja Tijana Toševski.

Muzej Terra nastao je iz potrebe

da se vajarski radovi prezentuju

gradu u kojem su nastali na

Simpozijumu koji svake godine

okuplja šest do osam etabliranih

vajara sa zadatkom da na osnovu

teme koju sami odaberu, realizuju

po tri skulpture, dve manjeg

i jednu većeg formata koje

ostavljaju domaćinu. Krajem

aprila 2012. u Ateljeu Terra je

završena izgradnja nove peći sa

grejnim prostorom širine i dubine

1,4 m, a visine 2,5 m koja je

omogućila umetnicima da grade

skulpture velikog formata u

jednom komadu. Deo skulptura

velikog formata nalazi se u dvorištu

ateljea Terra. Neke krase

prelepi gradski trg, a svake godine

izložbom u Galeriji Terra i

ispred nje, označava se početak

tekućeg simpozijuma, predstavljanjem

radova nastalih na prethodnom.


Kikinda je mesto koje ume da

iznenadi

Za Miroslava Antića, pesnika, režisera, boema,

genija rođenog u Mokrinu (13km od Kikinde)

koji je obišao ceo svet, grad Kikinda je bio i

ostao najveći na svetu. Sve one koji spore ovu pesnikovu

tvrdnju treba podsetiti da je Kikinda najveći zimovnik

na svetu za sove ušare, a centar grada zaštićen je

kao njihovo stanište; da su u glinokopu fabrike „Toza

Marković“ 1996. pronađeni fosilni ostaci golemog mamuta

- KIKE, koja je takođe postala simbolom grada.

Ono po čemu se Kikinda poznaje na prvu su LUDAJE,

ogromne bundeve specijalnog semena, izuzetno zahtevne

za uzgajanje i negu, razmažene i predivne, koje

Kikinđani pripremaju na nebrojano načina za jelo, ali

i u kozmetici, proizvodnji piva i dr. Ako je toliko toga

u gradu golemo, ogromno, onda i on mora biti toliki.

Posebna atrakcija Kikinde je njena arhitektura sačuvana,

zahvaljujući njenim stanovnicima, iz vremena

carice Marije Terezije, zbog tadašnjeg statusa Kikinde

kao sedišta specifične feudalne jedinice sa značajnim

ekonomskim i političkim povlasticama u okviru Austrougarske

monarhije. Upravo ljude, Jasmina Milankov,

v.d. direktorica Turističke organizacije Grada Kikinda

imenuje zaštitnim znakom ovog grada. najbolje

objašnjenim sloganom: DOBRO DOŠLI U KIKINDU,

GRAD DOBRIH LJUDI! Onih koji su u bespuću ravnice

našli smisao u ljubavi, radosti, deci, zdravlju, u

samom životu.

- Kikinda je mirna varoš bogate tradicije i velikih

potencijala u kojoj se lepo živi. Sa ponosom kažemo

da je naš najveći adut iznenađenje, jer gosti koji prvi

put posete grad iznenade se onim što vide, izgledom

Gradskog trga, bogatom turističkom ponudom, posebno

kulturnim i umetničkim sadržajima, gastronomijom...

- kaže Jasmina Milankov, i dodaje da su manifestacije

te koje privuku turiste prvi put, svaki sledeći

dolaze bez posebnog povoda. Prema prijavama gostiju

putem e-Turista, broj noćenja je prošle godine premašio

88.000, dok je za prvih šest meseci ove godine taj

broj preko 57.000. Iako bez hotela, Kikinda raspolaže

sa 103 smeštajna objekta i kapacitetom od preko 800

ležaja.

TOG Kikinde svake godine priprema kalendar dešavanja

krcat događajima, kako u gradu tako i u svih

devet sela ove opštine. I svi događaji su podjednako

važni osim jednog - DANA LUDAJE, najveće od svih

fešti, koja će ove godine biti održana od 19 - 22. septembra.

Kako se Kikinđani pripremaju za ove Dane,

navešćemo samo podatak da se za uređenje ulica i Trga

upotrebi oko 30 tona ludaje. Programi: Banatski fruštuk,

Maskenbal, Karneval za mališane, Evropski kutak,

Mini sajam preduzetnika i dr., pretvaraju Gradski

Jasmine Milankov (levo) sa saradnicama uveliko je počela pripreme za

Dane ludaje 2024

Ulica sova - simbol grada

trg u Gostinsku sobu, najveću na Balkanu,

sa učešćem brojnih KUD-ova,

kulturnim dešavanjima, puna ljubavi

i zagrljaja.

Centralni deo manifestacije je merenje

najteže i najduže LUDAJE, zbog

kojeg se kikindska manifestacija kao

član Svetske asocijacije odgajivača

budeva nalazi i u kalendaru Svetskih

odgajivača bundeva, što joj daje vidljivost

u celom svetu.

- Prošlogodinja budneva je imala

šest metara u obimu i bilo joj je potrebno

110 dana, 800 litara dnevno

vode i oko tri sata nege, da naraste

do rekordnih 865.5kg, čime je oboren

dosadašnji rekord, a odgajio ju je višestruki

pobednik Tibor Kokai iz Tapiosentamartona

(Mađarska). Najdužu

ludaju od 309 santimetara odnegovao

je Dušan Jankov iz Čuruga. Tim koji

je pratio pobednika, obilazi evropske

manifestacije sličnog karaktera i tvrdi

da ovakve manifestacije kakva je

naša, nema. Mislim da je dodatni adut

gastronomija, kada se može osetiti,

videti, čuti, jesti i piti što nemate prilike

na drugom mestu u drugo vreme

- kaže Jasmina i nastavlja - TOG radi

i sa najmlađima, a jedna od aktivnosti

simbolično počinje 27. septembra,

na Svetski dan turizma, kada

predškolci sa akreditacijom - Mali

turistički vodič, obilaze turističke

atrakcije Kikinde, dobijaju znanja

o Kiki, Terri, najlepšoj ulici, sovama,

uče šta sve ima u gradu kao još

jedan dobar način da ga zavole i sa

ponosom pričaju o njemu. Od najranijeg

urazsta se trudimo da nam

budu pomoć u promociji grada.

13


Pino Noar 2021 Vinarije

Selecta iz Gudurice pobednik

18. Vinofesta

Vršac je prvog julskog vikenda

2024. godine bio prestonica kongresnog

(ruralnog) i vinskog turizma

održanih u okviru 18. po redu manifestacije

VINOFEST, koji su sa uspehom

organizovali Turistička organizacija Vršac,

pod pokroviteljstvom Grada Vršca, u

saradnji sa Enološkom stanicom Vršac, I

dok je prvi deo okupio učesnike - turističke

radnike i stručne konsultante, tj. predavače

na ovu temu, održan u subotu u ambijentu

hotela “Vila Breg”, vinski je počeo

mnogo ranije, ocenjivanjeg pristiglih vina

za prestižna priznanja VINOFESTA iz 40

vinarija iz zemlje i regiona. Za ovaj deo

najznačajnija i najlepša vest je da je Pino

Noar 2021 Vinarije Selecta Sonje Jocić iz

Gudurice osvojio titulu apsolutnog pobednika,

zasluživši impozantnih 94,40 poena.

Priznanja pobedniku i osvajačima velikih

zlatnih i zlatnih medalja uručile su gradonačelnica

Vršca, Dragana Mitrović i direktorica

Turističke organizacije Vršac Tatjana

Palkovač. Pre same dodele, prisutnima

se obratila gospođa Mitrović.

Otvorajući četvrti po redu festival na

Trgu Svetog Teodora, gradonačelnica je

poželela dobrodošlicu prisutnima, i naglasila

da se ponosi ne samo vinima iz ovoga

kraja, što je ova kultna vinska vršačka

manifestacija postala zanimljiva i vinarima

iz Srbije i regiona, kao i što ima međunarodni

karakter. Najavila je dalju podršku

promociji vinskog turizma i predstavljanju

vršačkog vinogorja na najvećem vinskom

festivalu u ovom delu Evrope - “Wine vision

by Open Balkan” od 22 do 24. novembra

u Beogradu.

14

U konkurenciji 40 vinarija i 300 izloženih

etiketa, osmočlani stučni žiri za

ocenjivanje vina predvođen dipl.inž.tehnologije

Miodragom Kertezom je za najbolje

crveno vino i vino festivala proglasio

Pino Noar 2021 Sonje Jocić iz Vinarije

Selecta, Gudurica, koje je ocenjeno sa čak

94.40 poena. U kategoriji Roze vina zlato

ponelo vino Roze od merloa 2023 Vinarij

Peslać Zemun sa 87,00 poena; u kategoriji

specijalna vina Vino od vinogradarske

breskve 2023 PG Šmit Pančevo Lajoš

Šmit sa 91.00 poena, dok je kod belaih

vina zlato osvojila Vinarija Djalurile Doruluj,

Rumunija za Maestoso sovinjon

blan fume 2022. uz takođe impozantnih

94.17 poena,

Ovogodišnji Vinofest pratio je veliki

broj posetilaca i uživao u bogatom kulturno-umetničkom

programu, kvalitetnoj

hrani i vinu. Kao i ranijih godina, festival

je pored takmičarskog, imao i prodajni

karakter, tako da su posetioci pored degustacije

mogli i da kupe vino koje im se

svidelo. Posebno zadovoljstvo i priliku

da degustiraju izložena vina imali su vinoljupci

koji su učestvovali u prepodnevnoj

subotnjoj šetnji i vinskoj degustaciji

drugog dana VINOFESTA na Vršačkim

planinama u organizaciji Turističke organizacije

Vršac.


Novi obrasci razvoja turističke

privrede

Poslednju deceniju rada Turističke organizacije

Vojvodine (TOV) obeležio je značajan iskorak

iz klasičnih okvira promocije u pravcu implementiranja

novih trendova u turizmu kroz razvoj određenih

segmenata. Od uloge suorganizatora brojnih

turističkih manifestacija do organizatora novih, poput

nesvakidašnje, i na našim prostorima jedinstvene

„šetnje“ - Fruška Walk&Wine, ustanovljene prošle

godine, koja je na prečac osvojila naklonost ljubitelja

prirode i vina demonstrirajući model rekreativno-vinskog,

kulturno i istorijskog doživljaja uz druženje i

izdašnu i ukusnu sremačku gastronomiju. Uz to TOV

je jedina turistička organizacija u zemlji koja se bavi

projektima prekogranične saradnje.

- Učešćem na četiri konkursa programa prekogranične

saradnje - Program za Dunavski region, u cilju

podrške projektima transnacionalne saradnje usmerene

ka povećanju pristupačnosti turizma na ovom prostoru,

TOV se kvalifikovala dobro prihvaćenom akcijom

„Vodič za slepe i slabovide osobe“ za Vojvodinu.

Nadam se da će TOV i u budućim projektima, zajedno

sa partnerima iz sedam razvijenih zemalja sa područja

Dunava, imati priliku da unapredi kulturni turizam i

učini pristupačnim za sve turiste. Rezultate Kokursa

očekujemo u septembru, i to pozitivne, kao što su bile

i sve dosadašnje aktivnosti TOV-a - saopštila je dr Nataša

Pavlović, direktorica ove turisitčke organizacije.

Inoviranim priručnikom za razvoj ruralnog turizma

objavljenim krajem 2023. otvorio je TO Vojvodini

novo poglavlje u njenim aktivnostima - organizaciju

kongresa - Kongres ruralnog turizma Vojvodini, kao

doprinos razvoju pojedinačnih segmenata u turizma,

takođe pionirski poduhvat, realizovan u saradnji sa

Centrom za ruralni razvoj Vojvodine, i uz podršku

Ministarstva turizma i omladine, Pokrajinskog sekretarijata

za privredu i turizam, Garancijskog fonda

AP Vojvodine i Razvojnog fonda AP Vojvodine, kao

i SMARTER AoE. Od tri planirana dva su održana:

domaćin prvog bila je Specijalna bolnica „Termal“,

Banja Vrdnik, krajem maja. drugi Hotel „Villa Breg“

u Vršcu 5. i 6. jula, a treći - sekcija za Bačku, biće

održan u Bečeju.

Kongres ruralnog turizma Vojvodine u Vršcu - sekcija

za Banat, bio je usmeren ka vinskom turizmu i

okupio je preko 40 predstavnika iz oblasti turizma iz

Banata i predstavnike usluga u turizmu.

Na Kongresu su mogli da se čuju najnoviji trendovi

vezani za turiste u ruralnom turizmu, o medijskom

oglašavanju, dok su predstavnici Razvojnog fonda

AP Vojvodine i Garancijskog fonda AP Vojvodine

predstavili kreditne linije koje se odnose na turističku

Dr Nataša Pavlović

Đorđe Raković direktor GFV i Goran Savić direktor RFV

privredu. Specijalni gosti Kongresa bili su predstavnici Trebinja sa svojim

novinama, iz grada u kojem poslednjih godina TOV uspešno organizuje

turističku promociju - Dane Vojvodine.

- Vlada Republike Srbije objavila je konkurs koji se odnosi na unapređenje

salaša i seoskih domaćinstava, pre svega u AP Vojvodini, na osnovu

čega smo doneli odluku da svoje znanje i iskustvo prenesemo svim drugim

regijama i na taj način unapredimo i ovaj aspekt turističke ponude - najavila

je dr Nataša Pavlović, sledeći fokus aktivnosti TOV u narednom periodu.

Trudeći se da bude uvek u žiži turističkih kretanja i zbivanja, prenoseći

ih na prostor Vojvodine primenom velikog broja originalnih ideja, nije

izostala ni podrška i saradnja sa Vladom i svim pokrajinskim institucijama

povezanim za sektorm turizma, delom i razlogom rasta i razvoja ove vrlo

atraktivne privredne grane na teritoriji Vojvodine.

15


Fruškogorska vinska šetnja

opravdala

Druga po redu Fruškogorska vinska

šetnja „Fruška Walk & Wine

2024“, uspešno je realizovana u

Irigu 09. juna, ove godine. Svečano otvaranje

manifestacije održano je na Ribarskom

trgu u Irigu, uz prisustvo brojnih

predstavnika medija. Učesnicima šetnje su

se obratili direktorica Turističke organizacije

Vojvodine dr Nataša Pavlović, predsednik

Opštine Irig Tihomir Stojaković i

pokrajinski sekretar za privredu i turizam

dr Nenad Ivanišević.

Irig i Vrdnik mesta koja najviše

napreduju u Srbiji

- Ovo je jedan od najboljih načina da se

promoviše ono što Vojvodina ima, a to su

pre svega vredni ljudi. Pokrajinska vlada

će kao i do sada podržavati ovu manifestaciju,

a i u buduće. Siguran sam da je ovo

jedan od proizvoda koji možemo izvesti

na strana tržišta i privući što veći broj turista.

Prema poslednjim pokazateljima, Irig

i Vrdnik jesu mesta koja u Srbiji najviše

napreduju u turizmu, po broju noćenja

i dolazaka - rekao je Ivanišević, dodavši

da je ova manifestacija svakako zaslužna

za takve rezultate, te da je u proteklom

mandatu Pokrajinski sekretarijat usmerio

ka opštini Irig preko 40 miliona dinara što

pokazuje spremnost da se još više ulaže u

turističke potencijale ove opštine.

Direktorica Turističke organizacije Vojvodine,

dr Nataša Pavlović je naglasila da

je ove godine interesovanje za manifestaciju

čak 2,5 puta veće nego prošle godine.

- Ove godine na Fruškogorskoj vinskoj

šetnji posetioci imaju priliku da prošetaju

živopisnim krajevima Iriga, da degustiraju

gastronomske specijalitete na svakom od

šest punktova i probaju vrhunska vina naših

osamnaest vinarija - izjavila je između

ostalog dr Nataša Pavlović i zahvalila na

podršci institucijama i svom timu iz Turističke

orgnizacije Vojvodine.

Prisutne je pozdravio i predsednik Opštine

Irig Tihomir Stojaković, izrazivši zadovoljstvo

što je opština dobila još jednu

kultnu vinsku manifestaciju i što najviše

napreduje u vinskom i drugim vidovima

turizma u Srbiji. Statistički podaci to i

potvrđuju, pa se po broju noćenja

i dolazaka Vrdnik našao

odmah iza Vrnjačke Banje.

Naime, u 2023. u Opštini Irig

jе boravilo ukupno 89.873 turista,

od čеga 64. 252 domaćih

i 25.621 inostranih. Ostvarеno

jе 220.027 noćеnja, od čеga su

domaći turisti 157.380, a inostrani

62.647 noćеnja. Još bolji

rezultati očekuju se u narednom

periodu nakon otvaranja

novih smeštajnih kapaciteta i

nove banje.

Uz prethodne govornike,

prvu grupu učesnika Fruškogorske

vinske šetnje 2024. su

predvodili direktor Razvojnog

fonda Vojvodine Goran Savić,

direktor Garancijskog fonda

AP Vojvodine Đorđe Raković,

kao i stručni vodič, somelijer i

vrhunski vinski znalac, Ljubica

Radan.

Fruškogorska vinska

šetnja za pamćenje

Na polaznoj tački vinske šetnje,

Ribarskom trgu, učesnike

je dočekala pudarka, čuvarka

vinograda, sa pudarskom opremom i vinogradarskim

fruštukom, oslikavajući atmosferu prošlih vremena i

tradicionalne običaje iz prošlosti ovog kraja. Nakon

preuzimanja startnog paketa na Welcome desk-u, sa

čašom za degustaciju vina i torbicom, vaučerima za

16


Fruška Walk & Wine 2024

očekivanja

2023

degustaciju, mapom rute, osveženjem i poklon

suvenirom, učesnici su se uputili kroz urbani deo

Iriga, prolazeći kroz šarmantne ulice živopisnog

sremačkog naselja, koje svedoče o bogatoj istoriji

ovog mesta.

Dalje je usledilo nezaboravno putovanje kroz

čarobne vinograde Fruške gore, obogaćeno uku-

sima vrhunskih vina i autentičnim gastronomskim

proizvodima ovog kraja.

Šetači su uživali u očaravajućoj lepoti

Fruške gore, spektakularnim pogledima

na okolne brežuljke i idiličnoj

atmosferi fruškogorskog vinogorja.

Osim uživanja u prirodi, učesnici su

na ukupno 6 punktova, raspoređenih

duž staze duge 7,6 kilometara degustirali

različite vrste vina iz 18 fruškogorskih

vinarija, uz prigodan muzički

program. Svaka čaša bila je prilika za

nova otkrića i uživanje u raznolikosti

ukusa i aroma koje pružaju vina ovog

podneblja.

Kružna ruta Fruškogorske vinske

šetnje završila se ponovo na Ribarskom

trgu u Irigu, gde su šetači imali

mogućnost kupovine vina koja su degustirali

tokom šetnje, kao i proizvode

domaće radinosti na štandu Udruženja

žena iz Iriga. Trg je bio i mesto održavanja

dva koncerta tamburaške muzike,

odnosno mesto gde su prisutni

uživali u zvucima tamburaškog orkestra

„Od Baha do sevdaha“ i ženskog

tamburaškog orkestra „La Banda“. Na

krajnjoj tački vinske šetnje, šetačima

je bila na raspolaganju kabina za slikanje,

pružajući im priliku da ovekoveče

nezaboravne trenutke. Događaj je svečano

završen vatrometom, u večernjim

časovima.

Ova jedinstvena manifestacija je

okupila preko 350 učesnika iz zemlje

i regiona. Fruškogorska vinska šetnja

„Fruška Walk & Wine“ je ne samo

vinska avantura, već i putovanje kroz

istoriju, kulturu i prirodu. Posetioci su

napustili ovaj događaj, obogaćeni novim

saznanjima i nezaboravnim uspomenama,

sa željom da se ponovo vrate

i otkriju i ostale čari ovog predivnog

kraja.

Organizator događaja je Turistička

organizacija Vojvodine, uz podršku

Pokrajinske vlade, Opštine Irig,

Udruženja proizvođača grožđa i vina

sa oznakom geografskog porekla

“Srem-Fruška gora”, Garancijskog

fonda AP Vojvodine, Razvojnog fonda

Vojvodine, Nacionalnog parka Fruška

gora i Vinske prestonice. Svoj doprinos

na početku i na kraju manifestacije

dali si i profesori i učenici SSŠ ,,Borislav

Mihajlović Mihiz“ u Irigu, čija

se nastava odvija po dualnom modelu

(smer kulinarski tehničar i smer vinogradar

- vinar tehničar), koji su za

učesnike priredili fruštuk, a potom i

ukusan ručak uz tamburaše.

17


Grašac beli 2019 Vinarije

Dr Milan Ubavić i Anđela Živanović sa prestižnim trofejom

Uspešan nastup srpskih vina, a

ispred svih vina iz sremskokarlovačke

Vinarije „Vinum“ obežio je

sredinom juna održan XIII BIWCF (Balkans

International Wine Competition and

Festival) u Sofiji (Bugarska). Grašac beli

iz berbe 2019 Vinarije „Vinum“ osvojio je

veliki trofej kao najbolje vino Balkana (95

poena), koji se sa etiketama: Grašac 26a

2019 (94), Chardonnay 2019 (94) i Chardonnay

2021 (94) - okitio i dvostrukom

zlatnom medaljom. Sa istog festivala i

jednom zlatnom medaljom vratilo se još

osam Vinumovih vina: Grašac 26a 2020,

Chardonnay 2020, Grašac beli 2020, Grašac

beli 2021, Grašac beli 2022, Rose

2023, Frankovka 2022, Mustra 2023, sva

sa 89 poena.

Po prvi put se ova vinarija na nekom takmičenju

predstavila vertikalom Grašca,

kako bi potvrdila trenutnu poziciju svojih

vina u međunarodnim okvirima. A rezultat,

bez lažne skromnosti, ne i neočekivan

- Titula Grand Trophy za najbolje vino

Balkana - Grašac beli 2019.

- Dr Milan Ubavić, vlasnik vinarije, od

kada je odlučio da se ova sorta nađe u Vinumoviim

vinogradima, verovao je u nju

i drago mi je što je u tome imao podršku

šire vinske zajednice sa Fruške gore. Tek

pre nekoliko godina Grašac, do tada ne

posebno popularan u vinskom svetu, počeo

je da se budi i sazreo je u jedno vino

koje je ušlo u vrlo ozbiljnu kategoriju. Moram

da istaknem da je Grašac beli 2019, iz

jedne od najboljih berbi u skorijoj istoriji,

kreirao Jovica Urošević, dugogodišnji

enolog ove vinarije, zastupajući tezu da je

Grašcu potrebno tri godine da ispuni svoj

potencijal. Mi smo mu dali prostor od pet

godina i dobili smo fantastičan rezultat.

Godina 2024. biće upamćena kao jedna od

najupešnijih godina Vinarije „Vinum“ i po

broju osvojenih medalja i meni najbitnije,

po kvalitetu koji iz godine u godinu raste

- kaže Anđela Živanović, master inženjer

tehnologije, zadužena za tehnologiju i

kvalitet vina još od 2021. godine , i trenutno

najmlađi ženski enolog u Srbiji.

I to je suština ove priče, da se govoreći

o postignuću misli na kvalitet, kategoriju

čija postojanost obezbeđuje kontinuitet

dobrih rezultata. Za Anđelu su to rad,

trud, upornost i podrška kako od strane dr

Ubavića, tako i celog Vinum tima, kroz

stalnu komunikaciju sa kolegama i drugim

zaposlenim u vinariji, što je i oproban

model funkcionisanja vlasnika u svemu

šta radi.

Anđela Živanović ističe i potpunu slobodu

koja joj je data u pitanju tehnologije,

a ona to čini isključivo prateći sopstvena

čula u zavisnosti od kvaliteta grožđa,

same godine i od želje šta se želi postići,

koji eksperiment sprovesti, a da kvalitet

proizvoda ne „trpi“.

18


Vinum najbolje vino Balkana

VINUM

Najava novih etiketa i priznanja

Za razliku od nje, ključne pojmove kojima dr Ubavić

definiše vrhunske rezultate su: ljubav, predanost i posvećenost,

objašnjavajući da Anđela voli to što radi, predana

je poslu i maksimalno posvećena i najmanjem detalju.

- U traženju enologa nisam mogao da dobijem bolju

osobu, zato što je onakva osoba kakvu zamišljam na tom

mestu, a ja ću se potruditi da u narednom periodu obezbedim

i nadomestim nekoliko stvari koje nedostaju, a zavise

od mene. Izuzetno je važno da čovek bude maksimalno

posvećen svom poslu, da radi trudeći se da dostigne

širinu, koju kada raširim ruke ide preko toga; da se radeći

razvija, da razmišlja, da se igra... Ovaj tim trenutno podstičem

na jednu novu igru, da napravimo nove kupaže,

znajući da je to etiketa više, ali istovremeno i izazov -

kaže dr Ubavić.

Ova boutique vinarija, sa idejom da zadrži taj status

ima osam hektara vinograda (cilj je ne više od 10), i trenutno

12 etiketa. Ograničavajući faktori su kapacitet

vinarije koji odgovara trenutnom stanju, a najveći nedostatak

je opšti problem radne snage. Trenutno se odvijaju

završni radovi na tehničkoj etaži i prebacivanje mašina

izvan objekta, kako bi se dobilo na prostoru i pružile mogućnosti

za intenzivniji razvoj vinskog turizma i u perspektivi,

smeštajnih kapaciteta.

Parafrazirajući čuvenu izreku Andre Simona, da „vino

svaki ručak čini uzvišenijim, sto elegantnijim, a svaki dan

civilizovanijim“ Vinarija „Vinum“ je od početka stvarala

status gospodske vinarije, opravdavajući ga visokim

nivoom uređenja prostora, elegantnog, modernog, istovremeno

svedenog, i gastro/vinske ponude, ljubaznošću

osoblja i njihovim odnosom prema gostima. Ali i samim

položajem u najjatraktivnijem delu starih Karlovaca, u

Ulici Karlovačkog mira 26a, nasuprot istorijski značajnoj

Kapeli miri.

Međutim, ideja je na pretek. Među najatraktivnijim

od pre sedam godina vinarija beleži zvanični početak

svetskog Dana mladog vina originalnog naziva - Dan

mladog Pinolea; godine 2021. ustanovljeni su Vinumovi

Dani Grašca; nastala kao originalna ideja da se vlasniku

za rođendan pokloni nešto posebno, realizovana je ideja

vanstandardne magnum boca od 1.5 litara.

- Kada imate proizvod za koji znate da je pre svega

kvalitetan i koji ima potencijal, a najvažnije da odležava

u boci, krajnja zamisao rođena na osnovu mog afiniteta

prema vanstandardnim bocama, da vino spakujemo u

nestandardni format premium ambalaže, sa pripadajućim

čepom i voskiranim grlićem na vrhu. Za sada je reč o

ograničenim količinama od 30 boca Charodonnay-a i isto

toliko Grašca 26a, prikladnih za posebne prilike, poklon

ili malu kućnu arhivu - objašnjava enolog.

Početkom ove godine na još dva hektara vinograda posađene

su tri sorte grožđa. Za sada se ne otkriva o kojim

sortama je reč, ali u „Vinumu“ kažu da to znači još novih

etiketa isto toliko uspešnih kao ove poznate, na koje će i

ova vinarija i vinski svet biti ponosni.

19


Još jedan festival nad festivalima

je spektakularno“ - prokomentarisao

je Igor Luković

„Ovo

na otvaranju V Međunarodnog

Banatskog sajma vina uz Festival Banatske

vredne ruke održanog u Zrenjaninu

18. maja, po drugi put u Gradskoj bašti i

pod njegovom ingerencijom.

Nije tajna da je Igor Luković, vinski kritičar,

novinar, publicista, somelijer, duže

od dve decenije u vinskom biznisu, rodom

iz Zrenjanina, u kojem odavno ne živi,

ali iz kog nikada srcem nije otišao, imao

posebnu viziju kako predstaviti vino u ne

malom gradu i bez velike vinske tradicije.

U tome su ga podržali Turistička organizacija

grada Zrenjanina i Grad Zrenjanin

na čelu sa Simom Salapurom, gradonačelnikom.

Iza zadovoljstva, sasvim opravdanog,

krije se broj od 52 vinska štanda sa izlagačima,

najboljim vinarima Srbije: Negotinske

krajine, Šumadije, sa Fruške gore, iz

Župe, Tri Morave... Po rečima Igora Lukovića,

za njega su ipak najinteresantniji

vinari iz Banata,

- Kada su mi predložili da pomognem

organizaciju Festivala, imao sam par stvari

u glavi: Zrenjanin nema veliku razvojnu

ugostiteljsku scenu i za vinare nije previše

interesantan. Međutim, ima jako puno

onih koji bi voleli da mogu da upoznaju

različita, pre svega kvalitetna vina, da ih

degustiraju i da nešto nauče. Iz tog razloga

insistirao sam, i to je bio jedan od mojih

uslova, da zajedno sa predstavnicima Grada

nađem adekvatno mesto, a mislim da ne

postoji adekvatnije od Gradske bašte i za

mene najlepše u celoj Srbiji. Ideja je prihvaćena

i prošla godina je pokazala da je

to imalo smisla, da je došlo puno Zrenjaninaca,

da smo napravili sjajan program, da

su i vinari i publika bili srećni. Ove godine

je još više izlagača, još jača selekcija, i još

više publike - rekao je Igor Luković.

Problem za naredne godne mogao bi

da bude širenje festivala, jer ovaj prostor

može da podnese maksimum još 10 vinara.

- Nisam siguran da treba da se širimo u

tim pravcima, već pojačavati lokalnu selekciju

i onda rotirati deo izlagača svake

godine kako bi svi došli na red. Jer, Srbija

ima jako puno toga da pokaže - otkiva

svoj plan naš sagovornik uz objašnjenje:

- Tu ima i neregistrovanih vinarija, zato

što smo ovde, u Banatu i zato što je ovo

Sanja Petrović, direktorica TOG Zrenjanina i Igor Luković na otvaranju festival

Štand vinarije RNJAK iz Gudurice

manifestacija koja je usmerena, pre svega

na lokalnu publiku. Ovo je regija koja ima

svoju tradiciju, rejonizaciju, svoju istoriju

i svoja vina. Međutim, siromašna sa puno

neregistrovanih vinarija i ljudima koji se

trude da uz pomoć štapa i kanapa naprave

dobro vino. To nekada uspe, češće ne,

međutim, pre 10 i više godine kada sam

došao na poziv da im pomognem oko

ocenjivanja lokalnih vina bilo je teško

naći ispravno. Danas je teško naći ono s

manom, što je potvrđeno na nedavno održanom

11. izboru za najbolja vina Banata

u „Kaštel“ Ečki. Vinari su počeli da razmišljaju

o lokalnom teroaru i u zavisnosti

od podloge (pesak, glina, les), biraju sorte

koje odgovaraju ovom podneblju. Odjednom

su se Sivi i Beli Burgundac nametnuli

kao ozbiljne sorte koje daju ozbiljne rezultate

na ovom terenu, a sve je više i Grašca

i nekih Muskata, lolalnih klonova ove sorte.

Banat je zanimljiva i dinamična regija,

još uvek jako mala, i iako vina još nisu za

velika tržišta, potencijal aposlutno postoji.

20


u Zrenjaninu: uz pivski i vinski

Vinarija Dragić iz Zrenjanina predstavila svoju paletu vina

Vinski happening u prelepoj Gradskoj bašti

Jedinstvena prilika da se degustiraju hercegovačka vina

Veliko interesovanje za zrenjaninski vinski festival

Festival je jedan vid ulaganja

u lokalnu scenu, a na kraju,

živimo u zemlji koja proizvodi

vina tek za trećinu potreba stanovnika

(prosek po glavi stanovnika

je 14.5 litara, prema

podacima OIV - Međunarodne

organizacije za vino i vinovu

lozu). To znači da 2/3 vina

Srbija uvozi, najviše iz zemalja

regiona, ali i celog sveta. Uvoz

vina nije sam po sebi loš, ali

to nije prirodna situacija. Čini

mi se da se stvari ipak menjaju

nabolje. Ovaj festival, u sredini

koja dugo godina nije bila

tradicionalna vinska, okrenuta

vinskoj kulturi je dokaz da to

može i treba.

Nezaobilazno pitanje da li

su Dani piva, najjača zrenjaninska

manifestacija, dobili

konkurenciju, Igor Luković ne

smatra tako, jer njegov je otac

bio jedan od osnivača Dana

piva u ovom gradu i dugo godina

njegovo zaštitno lice.

- Ne mislim da je vinska

kultura konkurencija pivskoj.

Mislim da gradu trebaju obe,

jer Zrenjanin je tako velik i

spolja i iznutra da može da

bude i vinski i pivski i kakav

god želite. Bio bih srećan da

uz vinarije koje se polako registruju

u srednjobanatskom

regionu, uz one veće poput:

Vinarije „Dragić“, Vinarije

„Šomođi“ obe iz Zrenjanina,

Vinarije „Radlović“ iz Kikinde,

grad ponovo dobije svoju

pivaru.

21


PMF - kuća nauke, znanja, pris

Prirodno-matematički fakultet Univerzitata

u Novom Sadu, uz prisustvo

brojnih zvanica, saradnika,

predstavnika institucija i medija, 31. maja

2024. godine obeležio je 55 godišnjicu

uspešnog rada. Prisutne je u prepunoj sali

Rektorata UNS pozdravila prof. dr Milica

Pavkov Hrvojević, koja je poslednjih devet

godina bila na čelu ove ustanove, i tom

prilikom rekla:

“Pre svega želim da se zahvalim što

ste danas ovde sa nama na obeležavanju

važnog jubileja za Prirodno-matematički

fakultet, ovu našu kuću nauke, znanja, pristojnosti

i akademske izuzetnosti.

Situacija u kojoj su se o ovom trenutku

istorije našli Univerziteti i fakulteti, ne pogoduje

našim naporima da kao profesori,

naučnici i kao pre svega, ljudi, održavamo

standard izuzetnosti koji su prethodnih

decenija postavili naši prethodnici. Akademska

zajednica je suočena sa brojnim

problemima, a na sve to možemo dodati

utisak i da u novom sistemu vrednosti znanje

više nije toliko primamljivo, odnosno,

što bi mlađi rekli, znanje nije u trendingu.

Upravo iz tih razloga, glavni cilj svih

zaposlenih na Univerzitetu

i na njegovim

članicama je da zaista

budu brana za slobodnu

misao, da obrazuju

mlade ljude koji će

svojim znanjem braniti

istinu, pogotovo

onu naučnu, u svetu u

kom svako ima svoje

činjenice. Da budemo

svetionik koji ne dopušta

društvu da ga zablude

nanose na pogrešnu

stranu.

Kao dekan Prirodno-matematičkog

fakulteta

u Novom Sadu,

nastojala sam da to

bude ideja vodilja naše

ustanove. Zato naš cilj

nije nikada do kraja

ispunjen. Svaki novi

student nova je prilika

da ovaj svet, kao i zemlju

u kojoj živimo,

učinimo boljim, bezbednijim

i poštenijim

22

mestom, koje će pogodovati razvoju kako

naučne misli, tako i akademske čestitosti

i građanske hrabrosti. Od osnivanja 1969.

godine do danas PMF je očuvao osnovno

jezgro - fundamentalne nauke, ali smo

od samog početka bili otvoreni za novine,

promene, modernizaciju, povezivanje

i sve to godinama ugrađivali u naš rad i

iskustvo. Tradicija kojom se ponosimo nas

je hrabrila da sa pažnjom gledamo napred,

da se inoviramo i postanemo lideri regiona

u oblastima bazičnih nauka.

Više od 15000 diplomiranih studenata

za više od pola veka postojanja. Nekadašnji

studenti danas su istaknuti naučnici,

akademici, profesori, istraživači na koje

smo ponosni, kao i oni na nas.”

Potom je uz novoizabranog dekana

PMF, prof. dr Srđana Rončevića, i članove

Dekanata - prof. dr Tatjanu Pivac, prodekana

za nastavu, prof. dr Danijelu

Rajter-Ćirić, prodekana za organizacije

i finansije i prof. dr Lanu Zorić, prodekana

za doktorske studije, akreditacije i

obezbeđivanje kvaliteta, pristupila dodeli

priznanja - plaketa i povelja, najboljim

studentima, saradnicima, profesorima,

Nagrade najboljim studentima PMF-a

Najbolji profesori po oceni studenata 2018 - 2023

Obraćanje prof. dr Milice Pavkov Hrvojević

studentskim udruženjima kao i institucijama

sa kojima Fakultet ima višegodišnju

uspešnu saradnju.

Najbolji saradnici po mišljenju studenata 2018 - 2023

Najbolji mladi naučnik sa PMF za 2023

Arhiva PMF - Foto: Predrag Uzelac


tojnosti i akademske izuzetnosti

NAJBOLJI STUDENTI koji su prethodnu

školsku godinu završili sa ocenom

10

GALINA ĆURČIĆ - Departman za

hemiju, biohemiju i zaštitu životne

sredine

DUŠAN ŽIVKOVIĆ - Departman za

hemiju, biohemiju i zaštitu životne

sredine

NATALIJA NIKOLIĆ - Departman

za geografiju, turizam i hotelijerstvo -

najbolji student za polje prirodno-matematičkih

nauka Univerziteta u Novom

Sadu

NIKOLA VETNIĆ - Departman za

matematiku i informatiku

NAJBOLJI SARADNICI, ZA

PERIOD OD 2018 DO 2023:

TIHOMIR LAZAREVIĆ - Departman

za biologiju i ekologiju

ELVIRA ĐURĐIĆ TOT - Departman

za fiziku

MILUTIN KOVAČEVIĆ - Departman

za geografiju, turizam i hotelijerstvo

SLAVEN TENODI - Departman za

hemiju, biohemiju i zaštitu životne

sredine

NEMANJA MILOŠEVIĆ - Departman

za matematiku i informatiku

NAJBOLJI PROFESORI, ZA

PERIOD OD 2018 DO 2023:

MLADEN HORVATOVIĆ - Departman

za biologiju i ekologiju

MAJA STOJANOVIĆ - Departman

za fiziku

MIROSLAV VUJIČIĆ - Departman

za geografiju, turizam i hotelijerstvo

ĐENĐI VAŠTAG - Departman za hemiju,

biohemiju i zaštitu životne sredine

DRAGAN MAŠULOVIĆ - Departman

za matematiku i informatiku

NAJBOLJI MLADI NAUČNIK:

prof. dr JOVANA PANIĆ - DH

NAJCITIRANIJI NAUČNIK:

prof. dr NEDA MIMICA DUKIĆ

NAJVEĆI FINANSIJSKI

DOPRINOS:

prof. dr SNEŽANA RADULOVIĆ -

DBE, sa projektom “STECCI”

Nagrada „Aleksandar Saša Popović“

za izuzetan naučni rad u oblasti računarstva

za 2024.:

MIHAIJLO ILIĆ - asistent na Katedri

za računarske nauke

PLAKETE ZA POSEBNE ZASLUGE

DBE - prof. dr MILICA MATAVULJ

- za afirmaciju i razvoj naučnog časopisa

Biologia Serbica

DF - prof.dr ŽELJKA CVEJIĆ, za

osnivanje i razvoj strukovnih studija

optometrije

DH - prof. dr SUZANA JOVANO-

VIĆ ŠANTA - za reformu nastave

hemije u douniverzitetskom obrazovanju

DMI - prof. dr MILOŠ RACKOVIĆ

- za posebne zasluge u obrazovanju

brojnih generacija studenata informatike

u svojstvu nastavnika, mentora,

rukovodioca studijskih programa i

koordinatora za saradnju sa privredom

DEKANAT - RADMILA ĐORĐE-

VIĆ - za predanost poslu i nesebičnu

pomoć koleginicama/kolegama

SINDIKAT PRIRODNO-MATE-

MATIČKOG FAKULTETA - za vrhunske

uspehe i promociju fakulteta

na republičkim i pokrajinskim Radničkim

sportskim susretima.

POVELJA ZA IZUZETAN

DOPRINOS FAKULTETU:

DBE - prof. dr ANTE VUJIĆ - u afirmaciji

biološke nauke i struke i radu

na prepoznatljivosti DBE

DF - doc. dr SOFIJA FORKAPIĆ, za

održavanje akreditacije i funkcionisanje

akreditovanih Laboratorija Departmana

za fiziku PMF - Laboratorije za

ispitivanje i Laboratorije za etaloniranje

DGTH - prof. dr ANĐELIJA IVKOV

DŽIGURSKI - za promociju PMF i

humanitarni rad sa studentima kroz

tematske događaje animacije u turizmu

DH - prof. dr SLOBODAN GADŽU-

RIĆ - za posvećenost unapređenju

kvaliteta nastavnog i naučnog rada

DMI - prof.dr DUŠAN JAKOVETIĆ

- za izuzetan doprinos prepoznatljivosti

naučnih kapaciteta PMF.

PLAKETE ZA ŽIVOTNO DELO:

DBE - prof. dr RADMILA KOVA-

ČEVIĆ - za osnivanje i razvoj programa

Reproduktivne biologije

DF - prof.dr DARKO KAPOR, redovni

profesor u penziji

DGTH - prof. dr DRAGAN TEŠA-

NOVIĆ - za dugogodišnji rad na razvoju

modula Gastronomija;

prof. dr ZORAN RISTIĆ - za dugogodišnji

rad na razvoju modula Lovni

turizam

DH - prof. dr MARIJA SAKAČ - za

doprinos razvoju nastave i naučnih

istraživanja

Najcitiranija naučnica za period 2018 - 2023

Nagrada za najveći finansijski doprinos

Nagrada Aleksandar Saša Popović za izuzetan

naučni rad

DMI - prof.dr MIRJANA IVANOVIĆ - za dugogodišnji

predani rad na razvoju informatike u sferama obrazovanja i

nauke na Prirodno-matematičkom fakultetu, i širenju međunarodnog

ugleda institucije

STUDENTSKA UDRUŽENJA PMF-a:

Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije

„Josif Pančić“; Klub fizičara PMF; Društvo „Branislav Bukurov“;

Evropska geografska asocijacija za studente geografije -

EGEA Novi Sad; Udruženje studenata turizma i ugostiteljstva

„Pavle Tomić“.

23


Projekat Phy2Climate: Rešenja za

fitoremedijaciju i čistiju proizvodnju

biogoriva sa zagađenih zemljišta širom sveta

Phi2Climate je Horizont 2020 projekat

finansiran od strane EU, koji

ima za cilj kombinovanje čistije proizvodnje

biogoriva i fitoremedijacije kontaminiranih

zemljišta.

Koordinator projekta je ITS-Förderberatung

GmbH iz Austrije, a inostrani partneri

su: Fraunhofer UMSICHT, Aurubis AG, Pro

Umwelt, Trägerverein Umwelttechnologie-Cluster

Bayern e.V. (Nemačka), Leitat

Technological Center, Litoclean, Compañía

Logística de Hidrocarburos (Španija), Silesian

University of Technology (Poljska),

ETA-Florence Renewable Energies (Italija),

Hasselt University - Centre for Government

and Law (Belgija), Instituto Nacional de

Tecnología Agropecuaria (Argentina), Biovala

SME (Litvanija). Partneri iz Srbije su

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad,

institut od nacionalnog značaja za Republiku

Srbiiju, Prirodno-matematički fakultet

Univerziteta u Novom Sadu i Javno vodorpivredno

preduzeće Vode Vojvodine, koji su

od 5. do 7. juna u Novom Sadu bili domaćini

sastanka konzorcijuma. Pored radnih sastanaka

ovo je bila prilika da učesnici projekta

posete pilot lokalitet pored Srpskog Itebeja

na kojem se sprovode istraživanja fitoremedijacije

deponije zagađenog sedimenta

gajenjem energetskih biljaka. Proizvedena

biomasa se suši, peletira i prevodi u biogoriva

(biougalj, biodizel i biogas) u institutu

Fraunhofer u Nemačkoj. Važan apsekt projekta

jeste izrada nekoliko biznis modela za

24

koncept koji se dokazuje u okviru projekta.

Takođe, analizira se i zakonska regulativa

neophodna za implementaciju koncepta

projekta. U ceo proces su, pored eksperata,

uključene sve zainteresovane strane, od

vlasnika zemljišta, farmera, kompanija za

čišćenje lokaliteta, proizvođača goriva do

donosioca odluka. Osnovna ideja projekta

je da se za proizvodnju energetskih biljaka

koriste zagađena zemljišta - na taj način se

zemljište čisti do nivoa da može da se koristi

kao poljoprivredno zemljište, a proizvedena

biomasa se prevodi u biogoriva i time se

smanjuje upotreba fosilnih goriva i smanjuje

emisija ugljen-dioksida.

U Vojvodini veliki problem predstavlja

ispuštanje otpadnih voda u vodotokove i

kanalsku mrežu, kao i erozija, naročito sa

poljoprivrednog zemljišta, koje je hemijski

tretirano pesticidima i mineralnim đubrivima,

usled čega se taloži zagađeni sediment.

Nakon izmuljivanja takvog sedimenta i odlaganja

na za to predviđene deponije, neophodno

je izvršiti sanaciju takvih lokaliteta

i fitoremedijacija je odlična metoda, jer se

može lokalitet očistiti i dati mu se dodatna

vrednost. Problem dо sada sa metodom fitoremedijacije

je bio da se biomasa uglavnom

spaljivala ili odlagala na deponije, a

na ovaj način bi se i ona korisno upotrеbila

i potpuno bi se zatvorio ciklus, kako ne bi

došlo do zagađenja životne sredine i kako

bi se smanjila emisija gasova staklene bašte.

Pre testiranja neke od energetskih biljaka u

realnim uslovima na pilot lokalitetu sprovode

se pot eksperimenti, gde se u kontrolisanim

uslovima testiraju razne biljke iz banke

gena Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Na

lokalitetu Instituta na Rimskim šančevima

7. juna je održan dan otvorenih vrata,

gde su mediji i svi zainteresovani mogli da

vide eksperimente koji su u toku, kao i da

popričaju sa učesnicima projekta. U okviru

projekta je još jednom ostvarena izvanredna

saradnja između srpskih partnera: JVP Vode

Vojvodine u okviru održavanja hidrosistema

Dunav-Tisa-Dunav uklanjaju sediment

i u obavezi su da izvrše tretman zagađenog

sedimenta, Institut za ratarstvo i povrtarstvo

Novi Sad poseduje biljnu banku gena i veliko

iskustvo u proizvodnji semena, kao i

istraživanju fitoremedijacije zemljišta, dok

Prirodno-matematički fakultet u Novom

Sadu ima veliko iskustvo u istraživanju zagađenih

lokaliteta, proceni rizika po životnu

sredinu i ispitivanju različitih tehnika

remedijacije zagađenih lokaliteta. Saradnja

Instituta i PMF-a je rezultovala i odobravanjem

za finansiranje od strane Fonda za

nauku Republike Srbije projekta pod nazivom

„Natural based efficient solution for remediation

and revitalization of contaminated

locations using energy crops (Efikasno

rešenje na prirodnoj bazi za remedijaciju i

revitalizaciju kontaminiranih lokacija korišćenjem

energetskih useva)“ - ReNBES, čiji

je rukovodilac dr Snežana Maletić, redovni

profesor PMF-a.


25


Zadružni savez Vojvodine o

manifestacijo

Zadružni savez Vojvodine organizovao

je u pondeljak, 17.

juna, ovogodišnji „Žetveni

dan“ u Novom Miloševu. Domaćin i

suorganizator događaja je ZZ „Miloševo“

iz Novog Miloševa, a suorganizatori:

su Privredna komora Vojvodine

i KITE d.o.o. Novi Sad. Ovo je

sedamnaesta godina od kada Zadružni

savez Vojvodine obeležava početak

žetve pšenice manifestacijom Žetveni

dan.

Početak žetve je za poljoprivrednike

svečani čin - vreme kada mnogi

od njih ubiru prve plodove svog rada

u toku godine. Istovremeno, ovo je i

vreme kada se poljoprivrednici i zadruge

nalaze između brige i nade - pitajući

se da li će se njihov rad isplatiti,

koliki će biti prinosi i da li će uspeti

da prodaju pšenicu po ceni koja prevazilazi

troškove njene proizvodnje.

- Period od protekle do sadašnje žetve

je bio veoma izazovan za poljoprivredu u

celini. Vremenski uslovi za proizvodnju

pšenice roda 2024 godine u većem delu

vegetacionog perioda nisu bili povoljni,

a deo proizvođača je koristio manje mineralnih

đubriva i manje deklarisanog

semenskog materijala, što će svakako

doprineti nižim prinosima i lošijem kvalitetu

zrna pšenice na mnogim parcelama.

Sa druge strane, na mestima gde je primenjena

kompletna agrotehnika, i gde su

vremenski uslovi manje štetili vegetativnom

procesu, ostvareni su i veoma visoki

prinosi i kvalitet. U skladu sa navedenim,

očekuje se značajno odstupanje prinosa od

proseka, što utiče i na visinu cene koštanja

proizvodnje pšenice. Kao i svake godine u

ovo vreme, postavlja se pitanje koliko je

koštala proizvodnja pšenice - izjavaila mr

Jelena Nestorov, i nastavila:

- Prema kalkulaciji Zadružnog saveza

Vojvodine, ukupni troškovi proizvodnje

pšenice roda 2024. godine po hektaru

iznose 162.975 dinara. Uz očekivani prosečan

prinos od 5.500 kg/ha, cena koštanja

proizvodnje pšenice roda 2024. godine

iznosi 29,63 din/kg. Troškovi proizvodnje

Mr Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine

u 2024. godini su bili na približnom nivou

kao i u prošloj godini, odnosno ostali su

izuzetno visoki nakon rasta cena inputa u

prethodnim godinama. Kao i prošle godine

u ovo vreme, tržišna cena stare pšenice je

bila ispod cene koštanja proizvodnje, dok

tržišna cena pšenice roda 2024. godine

još uvek nije formirana. U odnosu na isto

vreme prošle godine, postoji jedna značajna

razlika, a to je stanje prelaznih zaliha

i očekivana količina pšenice roda 2024.

godine. Iako i dalje postoje značajne prelazne

zalihe, manje su u odnosu na prošlu

godinu, a i značajno su manje površine

pod pšenicom ovogodišnjeg roda, te će i

manja količina nove pšenice biti u ponudi.

Na međunarodnom tržištu se takođe procenjuje

da će biti manje pšenice, što sve

može imati pozitivnog uticaja na buduću

cenu. Međutim, imajući u vidu aktuelnu

cenu stare pšenice, ne može se očekivati

da tržišna cena odmah nakon žetve bude

formirana na nivou koji bi pokrio troškove

proizvodnje za prosečni prinos od 5,5 t/ha.

U skladu sa navedenim, predlaže se nadležnim

državnim organima preduzimanje

mera u cilju zaštite interesa poljoprivrednih

proizvođača i zemljoradničkih zadruga,

kako ne bi ostvarili gubitke prodajom

pšenice po cenama ispod troškova proizvodnje.

Obraćanje Ivane Popović, državne

26


beležio početak žetve pšenice

m Žetveni dan

Žetveni dan u ZZ "Miloševo" iz Novog Miloševa

Očekivani prosečni prinos pšenice 5,5 tona po hektaru

- Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine

predlaže da se obezbedi hitna intervencija

države na tržištu kroz obezbeđivanje

dugoročne mere subvencionisanja

kamata na kredite kod poslovnih banaka,

sa ciljem smanjenja kamatnih stopa za poljoprivredne

kredite na nivo od 1-2%, što

bi ublažilo nedostatak novca u primarnoj

sekretarke u Ministarstvu poljoprivrede

poljoprivrednoj proizvodnji u vreme žetve

pšenice i omogućilo proizvođačima i

zadrugama da pokriju troškove proizvodnje

i žetve, a da bez pritiska odlučuju o

prodaji pšenice roda 2024. godine do

stvaranja boljih tržišnih uslova za njenu

prodaju. Navedenu meru Zadružni savez

Vojvodine predlaže u dužem vremenskom

periodu, kao način da se lakše premosti

izuzetno složena situacija u primarnoj poljoprivrednoj

proizvodnji, imajući u vidu

da je u toku cele prošle i ove godine ugrožena

likvidnost primarnog poljoprivrednog

sektora.

Pored navedenog, ponovljen je i zahtev

za hitno donošenje uredbe za subvencionisanje

kupovine deklarisanog semenskog

materijala za poljoprivredne proizvođače

i zemljoradničke zadruge, čije donošenje

je ranije najavljeno od strane Ministarstva

za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu,

a još uvek nije realizovano.

- Iskreno se nadam da će nadležni državni

organi ozbiljno shvatiti i navedene i

druge zahteve iz zadružnog sektora, a posebno

imajući u vidu složenu situaciju kod

poljoprivrednika i zadruga u toku 2023 i

2024. godine. U periodu dužem od godinu

dana, prodajom pšenice, ali i većine drugih

ratarskih kultura po cenama koje su

bile zastupljene na tržištu, nije bilo moguće

pokriti troškovi proizvodnje za većinu

ratarskih proizvoda. U takvim uslovima,

poljoprivrednici su ili ostali zaduženi prema

zadrugama, ili su se razdužili ali ostali

bez sredstava za nova ulaganja. Sve to je

dovelo do toga da su zadruge podnele najveći

teret te krize, te su mnoge od njih bez

izvršenog razduženja od poljoprivrednika,

obezbeđivale repromaterijale i usluge

svojim zadrugarima i kooperantima za

novu proizvodnju. Slobodno možemo reći

da bez zadruga, mnoge površine ne bi bile

zasejane, a agrotehnika bi bila primenjena

u još manjoj meri, međutim, ni zadruge

nemaju bezgranične kapacitete da ovako

posluju.

Istakla bih i da zadrugari koji sada imaju

mogućnost da u zadružnim skladišnim

kapacitetima sačuvaju svoje proizvode

do ostvarivanja boljih uslova za njihovu

prodaju, svakako imaju i mnogo bolji

položaj na tržištu od proizvođača koji te

uslove nemaju. Zato poručujemo proizvođačima

da se udružuju u zadruge, da

investiraju u zadružne kapacitete kako bi

unapredili svoj ekonomski položaj, a državi

se obraćamo sa zahtevom da pored

potrebnih intervencija na tržištu, maksimalno

podstiče investicije u zadrugarstvu

- što je najefikasniji način za unapređenje

ekonomskog položaja poljoprivrednika -

smatra mr Jelena Nestorov, koja je i ovom

prilikom poželela proizvođačima i zadrugama

uspešnu žetvu, dobre prinose i što

bolju cenu.

27


Smotra đačkog filma

Univerzitetu Privredna a

Na Univerzitetu Privredna

akademija,

29.5.2024. godine u

amfiteatru “Prof. dr Slavko Carić”

na Fakultetu za ekonomiju

i inženjerski menadžment u

Novom Sadu održana je završna

svečanost i dodela nagrada

za najbolji kratki đački film

u Smotri kratkog đačkog filma

- FILMić 2024. Glavnu nagradu,

plaketu FILMić osvojio

je Tim Mladih Mašinovođa iz

Ekonomsko-trgovinske škole iz

Smedereva za filmić pod nazivom

„Poslednji voz“. Prvo mesto

u kategoriji osnovnih škola

pripalo je timu iz OŠ „Đura

Jakšić” iz Kaća koji je snimio

filmić „Ucena fotografijom“,

a u konkurenciji srednjih škola

timu iz Ekonomsko-trgovinske

škole iz Smedereva za filmić

„Tango za kraj“.

Smotra kratkog đačkog filma

FILMić 2024. je realizovana za

školsku 2023/24. godinu po Kalendaru

takmičenja i smotri Ministarstva

prosvete za učenike

osnovnih i srednjih škola.

Prof. dr Dragan Soleša, rektor

Univerziteta Privredna akademija

u Novom Sadu, svečano je

Glavna nagrada za tim Mladih mašinovođa iz Ekonomsko-trgovačke škole iz Smedereva

otvorio završnu manifestaciju i pri tome istakao

značaj ovog, kao i drugih sličnih, takmičenja

koja se održavaju na FIMEK- u i Pravnom fakultetu

za privredu i pravosuđe.

Okupljenima su se obratili prof. dr Radivoj

Prodanović, prodekan za nastavu Fakulteta za

ekonomiju i inženjerski menadžment i prof. dr

Sanja Škorić, prodekan za nastavu sa Pravnog

fakulteta za privredu i pravosuđe, koji takođe

nisu krili zadovoljstvo govoreći o značaju ovakvog

takmičenja.

Prof. dr Slobodan Popov, ispred Centra za

razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike,

koji je ujedno i realizator ovog takmičenja,

posebno je istakao poruke koje šalјu nagrađeni

filmići kao odgovor na ponuđene teme viđeno

očima učenika.

Rektor Univerziteta Privredna akademija,

Tim OŠ "Đura Jakšić" iz Kaća pobednik u konkurenciji

osnovnih škola

Specijalna nagrada za OŠ "Đura Jakšić" iz Srpske Crnje

28


„FILMić“ 2024 na

kademija u Novom Sadu

Zajednički snimak učenika i nastavnika sa organizatorima manifestacije

prof. dr Dragan Soleša, zajedno sa prof. dr Slobodanom

Popovom dodelio je glavnu nagradu

Ekonomsko-trgovinskoj školi iz Smedereva za

filmić pod nazivom „Poslednji voz“ učenicima:

Lazaru Jovanoviću, Maksimu Milenkoviću i

Miljanu Milenkoviću, kao i njihovoj mentorki

Vesni Milićević. Takođe, dodeljene su i specijalne

nagrade za ideju, scenario, režiju, montažu

i glumu.

Cilј smotre kratkog đačkog filma FILMić je

da se promoviše aktivna uloga učenika u kreiranju

medijskih materijala i populariše ovaj

vid digitalne pismenosti u školi kroz saradnju

učenika sa nastavnikom-mentorom na izradi

projekata. Učenici osnovnih i srednjih škola, u

timovima do 3 učenika, učestvovali su u konkursu

osmišlјavanjem scenarija, snimanjem video

zapisa i njegovom obradom.

U ovom ciklusu učesnici su

imali četiri zadate teme za koje

su se slobodno opredelјivali:

DA SAM JA NEKO (tema

se odnosi na aktuelne probleme

koje uočavamo i prikaz kako bi

oni to rešili); BITI PAMETAN

NA INTERNETU (tema se odnosi

na mere i opasnosti na koje

treba ukazati u cilju zaštite od

zloupotrebe Intrneta); VRŠ-

NJEČKO NASILJE (tema se

odnosi na borbu protiv nasilja

i diskriminaciju, po bilo kom

osnovu, koja je sve prisutnija u

našim školama); i SLOBODNA

TEMA.

I ove godine 10 najboljih

filmića su prikazani na “Film

festivalu Ravno Selo“ (RSFF)

održanom krajem juna 2024 godine

uz učešće tri odabrane ekipe

pet dana na filmskim radionicama

u Ravnom Selu koje vode

profesionalne filmadžije.

Najbolјi radovi, 12 filmića

(osnovne i srednje škole), kao i

njihovi mentori nagrađeni su nagradama

koje su obezbedili Fakultet

za ekonomiju i inženjerski

menadžment i Pravni fakultet za

privredu i pravosuđe, Univerziteta

Privredna akademija.

Nagrada za II mesto osnovcima iz škole "Miloje Zakić" iz

Kuršumlije

Drugo mesto za srednjoškolce Gimnazije iz Prokuplja

29


Pozvani ste na vožnju katama

Jedinstveno iskustvo krstarenja

Turistička organizacija opštine Žabalj nastavlja da donosi

inovacije i uzbuđenje u lokalnu turističku ponudu, što potvrđuje

njihova najnovija inicijativa - prvo krstarenje Jegričkom

novim katamaranom.

Ovaj projekat ne samo da doprinosi unapređenju turističke infrastrukture,

već i otvara nove mogućnosti za posetioce da uživaju

u prirodnim lepotama ovog područja. Krstarenje Jegričkom

pruža jedinstvenu priliku da se doživi priroda na potpuno novi

način. Novi katamaran je opremljen modernim sadržajima i prilagođen

je za sve vrste putnika, od porodica sa decom do ljubitelja

prirode i avanturista. Tokom plovidbe, putnici će moći da uživaju

u prelepim pejzažima, bogatoj flori i fauni, kao i da saznaju više

o ekosistemu ovog područja od stručnih vodiča.

Pored krstarenja, Turistička organizacija Žabalj se ponosi i

uspehom nedavno održanog Craft Beer Festa. Ovaj događaj, koji

je već postao tradicija, privukao je brojne posetioce i ljubitelje

zanatskog piva iz cele zemlje i inostranstva. Posetioci su imali

priliku da probaju najkvalitetnija zanatska piva iz regiona, uživaju

u bogatom muzičkom programu, raznovrsnoj hrani i nezaboravnoj

atmosferi.

Organizacija ovih događaja ne bi bila moguća bez predanosti

i napornog rada zaposlenih u Turističkoj organizaciji Žabalj, kao

i podrške lokalne zajednice. Njihova vizija i entuzijazam doprinose

tome da opština Žabalj postaje sve privlačnija destinacija za

turiste iz cele zemlje i inostranstva.

Pozivamo sve da posete Žabalj, zaplove Jegričkom i dožive jedinstveno

iskustvo krstarenja, kao i da se pridruže sledećem Craft

Beer Festu. Žabalj vas čeka sa otvorenim rukama i bogatim programom

koji će zadovoljiti svačiji ukus.

Fotografije: Arhiva Turističke organizacije opštine Žabalj

30


ranom na Jegrički u Žablju

Sergej

Zaporožac

Craft Bear Fest

za ljubitelje

najkvalitetnijeg

zanatskog piva

Sve posećeniji žabaljski Craft Beer Fest

31


Loznica sve atraktivnija

Snežana Perić, direktorica TOG Loznice

Iz godine u godinu grad Loznica izrasta u sve atraktivniju

turističku destinaciju. To duguje i zanimljivom

položaju, na desnoj obali Drine i reci Štiri,

koja protiče kroz centar grada, rekama Jadar, Lešnica i

Žeravija; šumovitom Gučevu, Ceru i Iverku; termomineralnim

izvorima i peloidu Banje Koviljače i parku,

jednoj od najlepših i najvećih pejzažno arhitektonskih

celina iz XIX veka u Srbiji, sa elegantnim malim dvorcem

Kur-salonom (1932), i brojnim vilama koje su pod

zaštitom, i koje su kvalifikovali ovu banju za društvo

osam kraljevskih banja. Banja Badanja za razliku od

mondenske Koviljače, nudi mir, čistu prirodu, daleko

od gradske gužve.

Razvoj grada uslovljen je i granicom sa BiH na samo

dva kilomentra, što omogućava dobru konekciju sa regionalnim

centrima: Sarajevom, Banjalukom, Zagrebom,

Ljubljanom... Loznica se nalazi u blizini većih

gradova u Srbiji, koji će po završetku brze saobraćajnice

do kraja godine, još više približiti Loznicu i njenih

53 naselja u kojima živi oko 80.000 stanovnika.

Loznica je grad burnih istorijskih događaja, najvrednijih

kulturnih tekovina, svetski poznatih Lozničana,

Vuka Karadžića, Jovana Cvijića,

Miće Popovića. U prethodnih nekoliko

godina Loznica je brojnim

Čuveni Kur salon u Banji Koviljači

aktivnostima u stvaranju povoljnog

poslovnog okruženja i zvanično

stekla status Grada (2018.).

32


turistička destinacija

Atrakcija za sve uzraste - Statua Fest

Dobrim uslovima privučene su

i strane kompanije i investitori

i danas u privredi Loznice

Čarobna Drinska rivijera

Spomenik na Gučevu, simbol herojstva naših predaka

prednjače tekstilna, drvnoprerađivačka,

prehrambena i

mašinska industrija. Sektor

građevinarstva prati ovaj razvoj

i veliki je broj, posebno

stambenih zgrada i stanova za

potrebe domaćih i stranih radnika

zaposlenih u preduzećima

i firmama.

Činilac koji ovaj grad prepun

izazova povezuje i predstavlja

svetu je Turisitčka

organizacija grada Loznice,

na čelu sa Snežanom Perić,

direktorkom, koja na temelju

svog bogatog iskustva, zahvaljujući

sposobnom timu,

oblikuje drugo lice starim i

pokreće nova dešavanja.

- Manifestacije su samo povod

za dolazak turista u ovaj

kraj. Zadatak TOG je da ih

lepo dočaka, ugosti i prepusti

sadržajnim programima zbog

kojeg su došli, ali se trudimo

da im pokažemo i nešto od

kulturno-istorijskih vrednosti

mimo predviđenog protokola

- ističe Snežana.

Kada su manifestacije u pitanju,

Vukov sabor (91 godinu)

je najdugovečnija i

najmasovnija manifestacija u

Srbiji vezana za kulturu; nešto

„mlađi“ je Dečji Vukov

sabor (53); „Mićini i Verini

dani“...

Autentični narodni običaji

upisani u Nacionalni registar

nematerijalnog kulturnog nasleđa

Srbije: Izlivanje i paljenje

ratarskih sveća i Krstovi

od vremena pridružio se od

pre nekoliko godina „vraćen

je u život“ LilaLo - običaj

paljenja petrovdanskih lila,

muzičko scenski festival koji

podstiče stvaralaštvo mladih,

pokazuju međusobnu uslovljenost

vere i narodne tradicije.

Tri godine unazad se u vreme

prvomajskih praznika

održava Internacionalni festival

živih statua i uličnih

zabavljača - STATUA FEST,

koji privlači pažnju publike u

Loznici, Banji Koviljači i Tršiću,

i ne može se videti ni na

jednom drugom mestu u Srbiji

i Evropi, kao zasebna atrakcija,

što svakako i jeste.

Loznica je i grad sporta

i aktivnog odmora. Novi

sportski objekti poput stadiona,

sportske hale, otvorenog

olimpijskog bazena, brojnih

fudbalskih, košarkaških, terena

za odbojku rukomet, tenis...,

mamac su ne samo za

turiste, već i sportiste i sportske

reprezentacije. Sportska

avantura u Loznici se odvija

na zemlji, vodi i u vazduhu

te ovaj grad čini vrhunskom

destinacijom za šetnje, trčanje

i planinarenje, plivanje i

veslanje, lov, ribolov, jahanje,

streličarstvo, vožnju biciklima,

motorima, kajacima i

čamcima, upražnjavanje adrenalinskih

sportova: paraglajeding,

zip line, mautinbajking,

vožnju četvorotočkašima. Na

Drini se prve subote u avgustu,

organizuje spust čamcima

u dužini od 18 km od Malog

Zvornika do čuvene Žićine

plaže u Banji Koviljači.

Drina bilo da je brza, kriva,

danas je čista reka, na kojoj

je poslednjih godina nikla

„Drinska rivijera“, sa raznim

atrakcijama, ugostiteljskim

objektima i smeštajnim kapacitetima,

od sojenica, preko

kućica na drvetu do glamping-a.

Loznica je jedan od

onih gradova koji nema problem

smeštajnih kapaciteta,

jer je pet luksuznih hotela u

gradu, apartmana i sve više

R&B ponude u samom gradu

za sada dovoljno.

A sve bi to bilo mnogo teže

organizovati i sprovesti bez

podrške lokalne zajednice i

Vidoja Petrovića, gradonačelnika

Loznice, radog da podrži

svaku svrsishodnu, racionalnu

ideju.

33


Uspešno realizovana kampanja

- upoznaj i prom

Turistička organizacija Grada Novog

Sada pokrenula je ove godine

kampanju „Budi ambasador Novog

Sada - upoznaj i promoviši svoj grad“ koja

je trajala od 20. aprila do 20. juna. Kampanja

je bila usmerenu ka svima koji vole

Novi Sad i koji ga promovišu gde kod da

otputuju, a realizovana je kroz dva pravca.

Prvi se odnosio na programe kroz koje je

više od 500 učesnika moglo da bolje upozna

svoj grad, otkrije tajnu magije mirisa i

ukusa lokalnih vinarija i saznaju priče koje

kriju novosadske ulice i okolina. Kako su

autentične priče su ono što naš grad čini

jedinstvenim, kampanja „Budi ambasador

- upoznaj i promoviši svoj grad“ je bila

prava prilika da se zainteresovani s njima

i upoznaju i istraže baš onako kako to rade

turisti kada posete neku drugu destinaciju.

Fragmente ličnih i kolektivnih priča o

znamenitim Novosađankama zainteresovani

su mogli čuti na izložbi i turi „Ženska

imena Novog Sada“. O linijama nekadašnjih

tramvajskih i železničkih šina koje su

danas saobraćajne trake širokih bulevara

ili popločana šetališta starog gradskog

jezgra slušali su posetioci izložbe i tura

34


„Budi ambasador Novog Sada

oviši svoj grad“

„Tramvajem i železnicom kroz Novi

Sad“. Sredinom maja, realizovan je

obilazak fruškogorskog antifašističkog

nasleđa, u okviru tematske ture „Ustanička

Fruška gora“, a povodom 100

godina organizovanog planinarstva u

Novom Sadu i Vojvodini i planinarska

tura. Kroz osam posebno organizovanih

radionica zainteresovani su mogli

da se upoznaju sa pričama kako nastaju

vina vinarija koje su deo TONS-ovog

projekta Novosadski vinski put.

Bogata ponuda za bolje upoznavanje

Novog Sada obuhvatila je i stručno vođenje

kroz priču o tapiserijskoj umetnosti

koja se u Novom Sadu neguje

pune 63 godine u „Ateljeu 61“, kao i

sa upoznavanjem sadržaja povezanih

sa astronomijom, svemirskim inženjeringom

i „Deep Space“ istraživanjima

u Svemirskom muzeju.

Drugi segment kampanje odnosio

se na promociju turističke ponude Novog

Sada kroz promotivne pakete koje

su poslovni saradnicima i prijateljima

nosili svi oni koji su od početka kampanje

putovali u inostranstvo, a želeli

su da Novi Sad predstave na jedinstven

način. Tako je tokom dva meseca blizu

100 paketa otputovalo u SAD, Nemačku,

Holandiju, Dansku, Švajcarsku,

Portugaliju, Italiju, Austriju, Maltu,

Indoneziju, Češku, Rumuniju, Grčku i

region (BiH, Slovenija, Hrvatska, Makedonija).

Kampanju je obeležila velika zainteresovanost

i pozitivne reakcije koje su

do TONS-a stizale kroz različite kanale

komunikacije. Upravo zbog toga, želja

Turističke organizacije Grada Novog

Sada je da ova kampanja postane deo

tradicije. Naredne godine, u planu je

ponovo organizovanje ove kampanju,

sa planom proširenja sadržaja za sve

one koji žele da budu ponosni ambasadori

Novog Sada i da na ovaj način

prenosu duh i energiju grada gde god

da se nalaze.

Fotografije: Aleksandar Milutinović

35


Kafana PROMAJA, biser

u mozaiku najlepšeg sela u

Srbiji - Tršiću

Nije jedini na prostoru

Etno-kompleksa Tršić,

ali je jedno od onih mesta

koje obavezano treba posetiti.

Kafana PROMAJA utopljena

u živopisni krajolik najpoznatijeg

i najposećenijeg sela u Srbiji

- Tršića, pored koje (kroz

koju) protiče rečica Žeravija,

nudi izvanredan užitak u specijalitetima

kraja pripremljenih na

starinski način.

U okviru Vukovog spomen

parka, na svega sedam kilometara

od Loznice, osim posebnog etnografskog,

istorijskog, kulturološkog doživljaja

Kafana PROMAJA, nudi nesvakidašnji

doživljaj u bojama prirode, spokoja, istorijskog

kontinuiteta, svakako ukusa, kao

odrednica identiteta sadašnjeg trenutka

čvrsto naslonjenog na prošlost.

Tradiciju rada Kafane PRO-

MAJA porodice Krsmanović

dugu četiri decenije, na današnjem

mestu od 2007. godine,

2015. od oca Borislava preuzima

sin Goran, trudeći se da uprkos

novim trendovima, u odnosu na

goste, meni, ambijent restorana

ništa ne menja ostajući veran

vremenu prošlom. Vremenu u

kojem je svaki kamen, svaka daska

slagana, štelovana i postavljena

na svoje mesto na način

na koji se moglo i znalo, u koji

se verovalo, da bi danas dobila

izgled kultnog mesta, za koje su

rezervacije poželjne, u suprotnom

se čeka na red.

- Dugo trajemo i poznati smo po vrhunskoj

usluzi, ukusnoj, na domaći način

pripremljenoj hrani, uglavnom lokalnom

piću. Naši gosti očekuju pre svega domaće

specijalitete, karakteristične za ove naše

brdske krajeve, a mi se trudimo da im izađemo

u susret, jer drugačije i ne znamo.

Goran

Krsmanović

Jedinstvena Kafana PROMAJA

Kod nas se služi vruća pogača,

rakija od suve šljive, ali i iz

Šumadije i drugih krajeva naše

zemlje. Pivo Valjevsko i sva

druga domaća piva. Retko ko

ode odavde a da se ne oduševi

domaćim sirom, kajmakom, domaćim

pasuljem pripremljenom

na šporetu na drva, na starinski

način, jagnjetinom sa ražnja,

teletinom i svinjetinom ispod

sača... Trudimo se da održimo

po prihvaćenim, visokim standardima

vrhunski kvalitet, domaće

i pomalo zaboravljene kuhinje. U

našem restoranu pripremaju se projare,

izuzetno tražene jer se sve manje priprema

po domaćinstvima - objašnjava Goran

Krsmanović.

Ali, ima tu i nečeg više. „Dobar glas se

daleko čuje - loš glas još dalje“, kaže narodna

poslovica, a vlasnik ovog restorana

se drži pravila da sve mora biti perfektno,

utegnuto, istovremeno prirodno, da se ne

oseti žurba, da se čekanje ne otegne, a

uživanje što više produži. I ta prirodnost

(ne smišnjena strategija) po mišljenju gospodina

Krsmanovića, vraća goste da kad

god se nađu u ovom kraju, svrate i potvrde

svoje ranije, pozitivno iskustvo. Gospodin

Krsmanović smatra da je razlog tome činjenica

da je ovo porodičan biznis, da je

stasavao uz njega ugledajući se na oca koji

je imao viziju da na jednom ovakvom mestu

stvori novi kvalitet, na radost i zadovoljstvo

i domaćina i posetilaca, bez profita

kao cilja. Naravno, pošten rad doneo je

i zasluženu nagradu, ali i dalje se insistira

na bazičnim, ljudskim vrednostima poput

lepog, ukusnog, domaćeg, starinskog, koji

se uklapa u ovaj prostor bremenit istorijom.

Pun kapacitet Kafane PROMAJA je 230

mesta, dok je samo u zatvorenom prostoru

90 mesta. U najvećem broju dolaze domaći

gosti, lokalci, Lozničani, turisti iz Beograda

i Novog Sada, kao i grupe iz Kine,

Danske, Rusije, ove godine i veliki broj iz

Indonezije.

Saradnja sa Turističkom orgnizacijom

grada Loznica samo je pospešila

rad ove, slobodno možemo reći

- institucije, koja, u želji da što

bolje promoviše grad i njegovu

okolinu, dovodi turiste na jedno

autentično, neponovljivo mesto.

Tim pre što se u ovom kompleksu

održava manifestacija - Vukov

sabor, sa najdužom tradicijom

u zemlji.

- TOG Loznica je utemeljila,

obnovila i nadogaradila brojne

manifestaciju našeg kraja, poput

manifestacije LiLalo, Prvomajskog

uranka i Statua fest-a,

Božićnih i Uskršnjih praznika,

nastojeći da kulturnim i zabavnim

programima ojača tradiciju, duboko ukorenjenu

u DNK našeg naroda. Simbol

našeg jezika i pismenosti, Tršić, zahvaljujući

viziji TOG Loznice postao je mesto

brojnih događaja, koncerata, programskih

sadržaja koji na inspirativne načine uspevaju

da privuku goste iz svih krajeva sveta

- zaključio je Goran Krsmanović.

36


Ratarske sveće Manastira

Tronoša

Donošenje Ratarskih sveća iz okolnih sela

da se vidi nešto posebno - viševekovno

i još uvek živo.

Običaj prinošenja tzv. ratarskih

sveća na Veliki Četvrtak vezan je

za Manastir Tronošu, i ne samo

što je jedinstven u Srbiji već i u

pravoslavnom svetu. On se sprovodi

još iz perioda robovanja

pod Turcima, a od 2012. godine

upisan je u Nacionalni registar

nematerijalnog kulturnog nasleđa

Srbije. U ovom događaju učestvuje

više hiljada ljudi, meštana

i svake godine sve više turista.

Pošto nekada nije bilo uslova

da se izlivaju u crkvama, to je narod

radio u svojim kućama. Danas

se jedna izliva u Manastiru

Tronoša, od priloga prikupljenih

od meštana Tršića i Korenite, a

druga u crkvi Svetog Georgija u

Zajači, od priloga prikupljenih

tokom godine od meštana sela

Zajača, Gornje Borine i Paskavica.

Prilog može biti u svećama,

ostacima starih sveća koje se

pretapaju u nove a neki prilažu i

novac za koji se kupuje vosak za

nove sveće.

Kod kapele Sv. Pantelejmona

sa česmom Devet Jugovića, koju

su po legendi sagradili Jug Bogdan

i braća Jugović, ispred porte

Manastira Tronoše, narod, kao i u

stara vremene, čeka sveću koju iz

crkve u Zajači četvorica snažnih

momaka, pet kilometara ni malo

lakim planinskim stazama nosi

ispred litije i uz blagoslov sveštenika.

Sveće su teške i do 50 kg, visoke

150 cm, i spajaju ih ispred

spomen česme Devet Jugovića,

te litijom oko manastira svečano

unose u Crkvu Vavedenja Presvete

Bogorodice, gde se postavljaju

uz oltar. Pale se svake nedelje u

vreme službe i praznicima kako

bi „gorele za zdravlje, sreću i

napredak“. Desnu sveću priložu

Tršić i Korenita, dok je za levu

zadužena Zajača, Paskovac, Gornja

Borina i ostali priložnici. I

tako do naredne godine kada će

biti zamenjene novim.

Unošenje ratarskih, ili oračkih

sveća pripada vaskršnjim običajima.

Uz ovaj i farbanje uskrišnjih

jaja voskom, privukao je pažnju

Saveta Evrope i prepoznao kao

nešto što je naše, autentično, što

treba da čuvamo. Jer, ako je do

nas došlo kroz dug period trajanja,

na nama je da ga sačuvamo.

Zahvaljujući značaju i odnosu prema kulturnoj tradiciji

Saveta Evrope kroz podizanje svesti u isticanju principa

i vrednosti koje ova međunarodna organizacija

sa sedištem u Španiji promoviše i štiti, otvaraju se mogućnosti

da u punom obimu sagledamo naš odnos prema kulturnom

blagu Republike Srbije. To pobuđuje nadu ne samo

o većim mogućnostima za očuvanje nacionalnog blaga već

i saznanju svetske kulturne zajednice o onome što se ovde

krije.

Savet Evrope pozvao je Srbiju da se vaskršnjim običajima

priključi Kultrunim rutama Saveta Evrope, koje ova organizacija

prati od 2012. godine u katoličkim zemljama poput

Portugala, Španije, Malte, Italije, Hrvatske, Slovenije..., a

od ove godine i Republike Srbije.

Na poziv Ministarstva kulture, koordinatora aktivnosti u

okviru ove inicijative, u saradnji sa Ministarstvom turizma

i omladine predložen je jedinstven običaj izlivanja ratarskih

sveća koji pripada Manastiru Tronoša. Ovaj običaj je prilika

Vaskršnji običaj unošenje Ratarskih sveća u Manastir Tronoša

37


ESTATE GLORY DOO Hotel

na vreme boravka srpskih

Nedavno otvoren ESTATE

GLORY DOO Hotel „Podrinje“

u samom srcu Banje Koviljače, u

novom izdanju spremno dočekuje goste.

Ovo luksuzno zdanje koje pleni svojim

šarmom pozivajući na uživanje, sačuvalo

je patinu vremena i sećanje na kraljevski

status Banje, kada su je, što zbog zdravlja,

što zbog razonode, pohodili srpski kraljevi.

O tom vremenu svedoči obnovljen

velelepan Kur - salon, kraljevske kade u

Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Banja

Koviljača, raskošno zanimljive arhitekture

vile u i oko parka.

Ovo zdanje, na samom ulazu u jedan

od najlepših, a možda i najlepši banjski

park u zemlji (površine 40ha), podignuto

je početkom XX veka. Prvo renoviranje

doživelo je između dva rata, potom 80-

tih godina prošlog veka po nacrtima arhitekte

Mihajla Mitrovića, osnivača i direktora

Projektbiroa i profesor Fakulteta

primenjenih umetnosti u Beogradu. Na

sadašnjem izgledu (vizuelnom i funkcionalnom)

ESTATE GLORY DOO Hotela

„Podrinje“ rađeno je poslednje dve godine.

Hotel raspolaže sa 43 sobe, nasuprot

pređašnjih 86, čime je kapacitet smanjen

na uštrb komfora. Trenutno hotel ima 79

ležajeva, a sa pomoćnim ležajevima u

moderno opremljenim jednokrevetnim

i dvokrevetnim sobama, može da ugosti

114 osoba. Izuzetno važna napomena je

da su dve sobe namenjene osobama sa invaliditetom.

Privilegija je sedeti u bašti restorana

ESTATE GLORY DOO Hotela „Podrinje“,

kapaciteta 130 mesta, sastavnom

delu parka sa stoletnim stablima, takođe

u nešto intimnijoj zimskoj bašti smeštenoj

na drugom spratu hotela, isključivo za

druženje i uživanje njegovih gostiju, što

uz Café Bar (50 mesta), predstavlja prijatnu

relaks zonu. Prateći sadržaji: sala za

konferencije, jedinstven prostor za decu,

a kao mini wellness&spa centar sa bazenom

13x5m, slanom sobom, finskim i

parnim kupatilom... dopuna su ugođaju

gostiju koji traže „nešto više“. Poseban

kuriozitet je soba za masaže

u kojoj se sprovode tzv. glory

masaža i glory ritualy, kako

bi se i po tome razlikovali od

uobičajenih programa.

Sa namerom da se izvesnim

novinama osveže ideje

hotelskog poslovanja, sa severa

naše zemlje, sa Palića,

krajem avgusta prošle godine

je, u toku završnih radova

na objektu, pozvan Dalibor

Sekulić, 14 godina generalni

direktor “Elitte Palić” koji u

svom sastavu ima dva hotela

i dva restorana, sada na poziciji

operativnog direktora,

koji se minulim radom kvalifikovao

za ovu poziciju. Tim

pre, što je kraj nekada slanog

jezera Palić, na osnovu hemijske

analize vode koja je

potvrdila njenu lekovitost,

davne 1845. izgrađeno prvo

„Toplo kupatilo“, a Palić proglašen

banjom. Tako je sa

iskustvom hotelijera iz jedne

banje, gospodin Sekulić dobio

ni malo jednostavan za-

Dalibor Sekulić, operativni menadžer

ESTATE GLORY DOO Hotela PODRINJE

Bašta Hotela Podrinje

38


PODRINJE elegantni podsetnik

kraljeva u Banji Koviljači

datak da „stavi na noge“ i stvori uslove za

početak nesmetanog rada, hotela u jednoj

drugoj banji, u drugačijem okruženju i sa

novim ljudima.

- Promene su u organizaciji, funesama,

koje se možda i ne vide, ali koje će i te

kako osetiti naši gosti - kaže gospodin

Sekulić, koji se prihvatio tog izazova uvodeći

elemente koji će ovaj objekat razlikovati

od svih drugih u Banji, uz poštovanja

tradicije i jedinstvene ambijentalne celine.

ESTATE GLORY DOO Hotel „Podrinje“

sa 4* (iako po mišljenju turističke

inspekcije zavređuje i više), baziran je na

noćenju sa doručkom; restoran internacionalne

kuhinje nudi široku paletu ponude;

zaposleni su uglavnom sa lokala što će i

ubuduće biti praksa.

- Ovo je poslovno - porodični hotel, i

naši gosti su uglavnom poslovni ljudi iz

inostranstva i porodice sa decom. Radi

kvaliteta ponude, pre svega udobnosti,

singl i duble sobe veličine 34-38m2, imaju

sve elemente apartmana i dovoljno su

komforne i prostrane za ugodan boravak.

Cene boravka nisu male i prilagođene su

kvalitetu, a predviđeni su i razni paketi,

vezani za sezonu, posebne grupe turista

i sl. - objasnio je Dalibor Sekulić, priznajući

da je trebalo hrabrosti ući u jedan

ovakav projekat. Ali, sve se polako slaže,

nalazi svoje mesto i za kratko vreme od

otvaranja ESTATE GLORY DOO Hotela

„Podrinje“, sve poprima ranije projektovan

ritam.

Fotografije: Arhiva ESTATE GLORY

DOO Hotela “Podrinje”

39


Negotin - grad

Zbog svoje arhitekture Negotin

daje utisak velikog

grada. Negotinska opština

koja obuhvata 38 sela, je na svom

vrhuncu, tokom 80-tih, brojala

67.000 stanovnika. Sada se svela

na 30.000, od čega u gradu živi

polovina. Prolazeći selima u okolini

grada, može se zapaziti veliki

broj prostranih, lepih ali praznih

kuća, čiji vlasnici rade u inostranstvu.

Proces asimilacije stanovništva

je od Negotinaca, kažu,

napravio još bolje domaćine, koji

umeju da dočekaju goste toplo,

prisno, trudeći se da im upriliče

pun doživljaj sredine u koju su

došli.

Negotin prestonica

krajinskih vina i meda

Negotin - grad vina, ima 20-25

registrovanih vinarija, nekoliko

izuzetno kvalitetnih, koje pored

internacionalnih sorti: Chardonnay,

Sauvignon Blanc, Cabernet

Sauvignon, Merlot... gotovo

nepristojnim smatraju ako u svom

sortimentu nemaju autohtone sorte:

Tamjaniku (Belu i Crnu), Bagrinu

i Začinak. Sa pčelarima je

ista priča. Sa 150 registrovanih

pčelara, Negotin je nadaleko poznat

po medu vrhunskog kvaliteta,

čemu Turistička organizacija

opštine Negotin i Grad, posvećuju

posebnu pažnju, o čemu najslikovitije

govori Međunarodni sajam

meda i vina sredinom maja svake

godine, ove održan po 17-ti put.

Svake godine organizuju se i predavanja

vezana za razvoj pčelarstva

u kom pravcu treba ova grana

da se razvija i na koje stvari treba

da se obrati pažnja u narednom

periodu.

- Prema ustaljenoj praksi, za

učesnike sajamske manifestacije

i predstavnike medija, domaćini

tada priređuju promo ture obilazeći

vinarije u Rajačkim i Rogljevskim

pivnicama, ali i modernim

vinarijama, sa željom da ih

upoznaju sa vinarima, te njihovim

proizvodnim kapacitetima - rekao

je Dušan Petrović direktor TOO

Negotin, i nastavio:

- Naš cilj kao domaćina je pre

svega uspostavljanje kontakta između

naših i vinara iz drugih krajeva

zemlje i drugih zemalja, kako

bi se povezali, razmenili iskustva,

uspostavili saradnju. Sajam meda

i vina je promotivnog karaktera

i nije ograničen na dvodnevna

dešavanja. Bitno nam je da ugostimo

i medije i predstavimo sve

naše vinarije, pčelare, da bi tokom

čitave godine imali posete i

bolju prodaju, u čemu mislim da

smo i uspeli. Pivničari koji rade

na pivnicama zbog nemogućnosti

ispunjavanja uslova HACCP

standarda registrovani su kao

poljoprivredna gazdinstva i nude

odlična vina ali iz tradicionalne

proizvodnje. Nasuprot njima su

moderno opremljene vinarije koje

proizvode širok spektar kvalitetnih

vina, i svake godine sve je

veći broj vina sa ovog područja sa

priznanjima sa najvećih svetskih

festivala. A sve je više i vinarija

koje otvaraju degustacione sale

za prijem turista. U istim se organizuju

književne večeri, muzički i

drugi kulturno-umetnički programi,

a vlasnici se trude, da u skladu

sa svojim afinitetima privuku goste,

i osim muzičke, pesničke, šire

i vinsku kulturu. Kako sada ide

na dobrom smo putu da Negotin

postane još vidljiviji na vinskoj

mapi Srbije.

Ima se šta posetiti i

doživeti

Negotinski muzeji su posebno

otkriće koje po rečima gospodina

Petrovića, daju širu sliku o

Negotinu nekada. Muzej Stevana

Mokranjca, najvećeg srpskog

kompozitora, otvoren je u njegovoj

rodnoj kući. U njemu se nalazi

stalna postavka koja prikazuje

život slavnog Negotinca, i

predmete iz tradicionalne varoške

kuće tog vremena; Muzej Hajduk

Veljka vojvode Krajinskog,

poznatog po mnogobrojnim pod-

Dušan Petrović, direktor TOO Negotin

Viteška ruža u slavu negotinskih vina

Negotin riznica najkvalitetnijeg meda

vizima odbrane Negotinske Krajine od Osmanlija, nalazi

se u kući nekadašnjeg oberkneza Todorčeta; Stara crkva

Presvete Bogorodice (1803) spomenik je kulture od velikog

značaja. U njoj su sahranjen Hajduk Veljko; u samom

srcu grada podignuta je monumentalna Saborna crkva Sv.

Trojice (1874), na mestu baba-Finkine tvrđave. Ova mesta

se nalaze i na mapi Ministarstva prosvete i dovode brojne

grupe dece koji prolaze ovim stazama kulture.

Smešten na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, Nego-

40


velikog srca

Najlepša najava ovogodišnjih 58.

Mokranjčevih dana

Čarobne, jedinstvene Rajačke pivnice

tin posećuju osim gostiju iz Srbije i gosti

iz susednih država, kao i Austrije, Nemačke,

Švajcarske, poreklom iz ovog kraja,

privučeni nekim lepim sećanjima, najviše

ukusima negotinskih vina. Ako se umore

od grada, vina i meda, mogu da nađu mir,

tišinu i spokoj u nekom od zaštićenih prirodnih

područja.

Mesta gde će svaki turista doživeti neočekivano

su Prerasti ili Vratnjanske kapije

u kanjonu reke Vratne, stavljene pod

zaštitu 1957., a Uredbom Vlade Srbije iz

2014. ova oblast proglašena je spomenikom

prirode. Nalaze se 30km od Negotina

u neposrednoj blizini aktivnog ženskog

manastira Vratna iz XVI veka. „Mala“,

„Velika“ i „Suva“ kamena kapija su najviši

(do 34m) prerasti u Evropi, i čine najatraktivniju

grupu od ukupno 10, koliko ih

ima u Istočnoj Srbiji.

Lokalitet Mokranjske stene se nalazi na

oko 10 kilometara od Negotina, u blizini

sela Mokranje. Očekuje se da će ovaj prelepi

vodopad i jezero u narednom periodu

biti proglašeni za zaštićeno područje.

Meštani su uredili turistički park i često

preuzimaju ulogu vodiča do vodopada, na

živopisan način interesantan turistima.

U domaćinstvu Paunović, u selu Brestovac,

otvorena je api komora „Sanus“, prva

u Negotinskoj Krajini, nova je ponuda na

ovim prostorima, povezana sa zdravstvenim

turizmom.

Za svakog po nešto

DUNAV: Manifestacijom “Dunav je

moje more” na Kusjaku, sa brojnim nadmetanjima

u ribolovu, veslanju, kuvanju

riblje čorbe…, do vožnje katamaranom i

drugih zabavnih sadržaja, TOO Negotin je

u potpunosti oživeo obale moćne evropske

reke, na kojima su nanizana sve popularnija

naselja Mihajlovac, Dušanovac, Radujevac

i dr. Slove i kao raj za ribolovce,

gastronome, sve one koji vole letnje radosti

i aktivnosti uz vodu. Ovo ribolovno

područje sa donjim tokovima reka Zamne

i Jasenice, poznato je po biciklističkim rutama

EuroVelo 6 i EuroVelo 13, koje se

upravo ovde spajaju u dužini od kilometar.

Zadovoljni posetioci u ambijentu Negotinskog vinogorja

Ovaj kraj poznat je i po LOVIŠTIMA:

“Negotinska Krajina” i “Srbijašume”

(Vratna, Deli Jovan i Alija) koja se prostiru

na preko 100.000ha, a svi uslovi pogoduju

uzgoju i razvoju svih vrsta lovne divljači

od kojih su najzačajnije: gorski jelen, muflon,

jelen lopatar, srna, divlja svinja, zec,

fazan, poljska jarebica.

MANASTIRI: od pet nekadašnjih manastira

na teritoriji Negotinske Krajine do

danas su očuvani Manastir Vratna i Bukovo,

a delimočno Manastir Koroglaš.

TRPEZA ovoga kraja predstavlja mešavinu

uticaja raznih kultura. Pored prebogate

i obimne ponude najraziličitijih jela u

restoranima, u jednom delu opštine neguju

se srpsko-vlaški specijaliteti, kao što je roštilj

pripremljen na poseban način, pastrama

ili suvo meso konzervirano u masti sa

kačamakom. Na pivnicima se pripremaju,

a šta drugo nego sarmice u vinovom listu...

Ukratko u ovom kraju se jede dobro, jede

se mnogo i bez izuzetka zaliva ukusnim

negotinskim vinima.

Negotinske manifestacije

su poseban magnet za turiste, jer

ovakve fešte okupljaju istomišljenike.

Neke od najznačajnijih su:

– SVETI TRIFUN - na Rajačkim

pivnicama (14.02).

– Majske svečanosti:

MEĐUNARODNI SAJAM

MEDA I VINA (11-12.05);

– GRADSKA SLAVA

SPASOVDAN (12. maja)

– DUNAV JE MOJE MORE -

manifestacija posvećena Danu

Dunava (29.06. i 07.07.)

– KONCERT ZA LUISA- posvećen

negotincu Ljubiši Stojanoviću

Luisu, (14.08.)

– NEGOTINSKO LETO - tokom

jula i avgusta sa kulturnim,

umetničkim, zabavnim, sportskim

sadržajima

– MOKRANJČEVI DANI - ove

godine 58. po redu, u prvoj

polovini septembra.

– KRAJINSKA BERBA - na

Rogljevačkim pivnicama, (07.09.)

– NEGOTINSKI VAŠARI

(08. - 09.05.), (12. - 15.07.),

(21. - 24.09).

41


Kristina Lukić Milanović -

kraljica vina i vinskog turizma

Negotinske Krajine

Kristina Lukić Milanović, nova

Vinska kraljica izabrana na XVII

Sajmu meda i vina 2024., narednih

godinu dana nosiće krunu i pronositi

slavu vina iz rejona Negotinska Krajina

diljem sveta. Za Kraljicu vina i vinskog turizma,

jednoglasno je proglašena ne samo

zato što je lepa, najlepša, već i što se

u vino i vinski svet najbolje razume.

Njen zadatak će biti da brine o vinima

negotinskog kraja, da ime vinske Srbije

ima odjek u svetu.

Rođena u Veroni, gde je završila

enologiju i vinogradarstvo, radila je u

vinarijama u Italiji, Francuskoj, Čileu,

Španiji, SAD (Kalifornija), Novom

Zelandu, opet u Francuskoj, idući zemaljskim

šarom sakupljajući znanje

i iskustvo, svratila je u Negotin, prestonicu

mladosti, meda, vina, muzike,

kulture i drugih vrednosti, gde je i

ostala, zato što je tu najlepše. Došavši

u ovaj kraj Kristina donela je sa sobom

nemerljivo iskustvo i znanje. A ovde

je otkrila tajnu negotinske bele i crne

Tamjanike, „fenomenalne i retke sorte

koje nigde u svetu nema“.

- Pravim vino u Negotinskoj Krajini,

u čuvenoj prapostojbini vinogradarstva

i vinarstva, u Smedovačkim,

Rogljevskim, Rajačkim pivnicama, i

nisam sama u tome. Sarađujem sa grupom

mladih vinogradara i vinara i njima

hoću da se zahvalim jer bez njih ne

bih bila ovde: Jeleni Zagorac (Podrum

„Zagorac“), Nemanji Milanoviću (Pimnica

„Butke“), Marko (UR „Dobar dan plus

3“), Cviji (Vinarija „Raj“). Svi zajedno

radimo nešto prelepo u ovom kraju, a

trudićemo se da radimo još bolje - kaže

Kristina Lukić Milanović, koja je na jednom

svetskom sajmu vina srela prijatelje

iz Francuske, koji su doneli butelju vina

iz Rogljevskih pivnica, a ona, kao uvaženi

tehnolog vina, ne samo da se oduševila

već je morala i da dođe u kraj iz kojeg potiče

tako dobro vino. Došla je u Rogljevo

Kristina Lukić Milanović u društvu

Dušana Petrovića, direktora TOO Negotin

i nakon šest meseci upoznavanja kraja i

bavljenja vinom srela je svog princa - Nemanju

Milanovića, što je bio još jedan valjan

razlog za ostanak.

- U Negotinskoj Krajini sam od 2021.,

kada sam došla čisto da obiđem kraj, ali

sam doživela ljubav na prvi pogled i odlučila

da ostanem. Ove godine sam kupila

zemlju i počela da sadim vinograd. Sa

Smiljanom Arnautović, vlasnicom Vinarije

„Raj“ sam veoma brzo ostvarila sarađuju

i s obzirom da još nemam svoju vinariju

dogovorile smo se da iznajmim deo prostora

u ovoj vinariji, i mašine. U međuvremenu

sam postala njihov konsultant. Trenutno

sarađujem sa njima i pravim svoja

vina. Planiram jednog dana da imam svoju

vinariju, ali za sada ova saradnja je zdrava,

lepa, i nema potrebe da žurim. Takođe planiram

da pravimo dobra vina, da se družimo,

radimo i uživamo - objašnjava naša

sagovornica. A tamo gde je ona, tamo je

i on. Došla je zbog vinograda ali sudbina

je htela da upozna Nemanju Milanovića,

i opet je to bila „ljubav na prvi pogled“.

Nemanja, budući da je iz Rajca, a ljubav

prema vinogradu i znanje pravljenja

vina nasledna pojava, neretko dovodi

do suprotstavljanja ideja i stavova, u

smislu pozitivnog, stvaralačkog napretka,

kao zdravog temelja za jednu

zajedničku vinsku priču.

Kraljica vina i vinskog turizma Negotinske

Krajine za sada u zakupu ima

1,8ha Traminca i Gamea, a ostatak

grožđa kupuje od vinarije „Raj“, koja

ima organsku proizvodnju. Kupila je i

7-8 ha zemlje na kojoj će postepeno da

sadi autohtone sorte: Prokupac, Začinak,

Bagrinu i Crnu Tamjaniku. Cilj je

da zaokruži površine na 10 ha. I ono

najvažije, sredinom leta bračni par Milanović

očekuje prinovu, jednog malog

budućeg vinara. Daće Bog.

- Mislim da niko ovdašnji nije svestan

kapitala koji se krije ovde, pravo

blago koje može da porodi vrhunske

vrednosti. Nije reč samo o Tamjanici,

već generalno o grožđu iz ovog kraja.

U pitanju je zemlja, jer sve sorte,

Game, Traminac, Cabernet, ali i autohtona

Tamjanika, nose jak pečat zemlje.

I kada se pije vino iz Negotinske Krajine,

prepozna se da je odavde, što se

ne može reći za svaku regiju. Radićemo na

tome da sve stare veze iskoristimo, da se

raširimo diljem Evrope ali i dalje. Počeli

smo izvoz limitiranih količina vina, jer su

nam vina vrhunskog kvaliteta cilj. Sada je

to izvoz u Englesku, Belgiju i u SAD, tek

da se vinoznalci i vinoljupci upoznaju sa

vinima iz Negotinske Krajine, da im zagolicamo

nepca i ispovociramo želju da

vide gde se rađaju tako jedinstveni ukusi.

Da iskuse ono što sam pre samo nekoliko

godina i sama doživela.

42


Rajačke pimnice u žiži vinskih

boutique priča

Željko Perić, vlasnik istoimene

pimnice u selu Rajac,

na 20km od Negotina

zbog brojnih poseta stranih diplomata,

medijskih kuća iz zemlje i

inostranstva, učešćem u TV serijama,

prozvan je princom vina i

najpoznatijim vinarom Rajačkih

pimnica. Zašto je to tako, pojasnio

je sam vlasnik, Pripada šestoj generaciji

„kamene kuće“ iz 1887.,

koja radi bez prekida punih 130

godina, od kada su francuski vinogradi

bili uništeni filokserom, a

negotinska vina smatrana jednim

od najboljih u Evropi. Potreba za

velikim količinama vina, kupovanim

u Rajcu, potom „belgijskom“

prugom transportovanim do Dunava,

Crnog mora i Mediterana

sve do Francuske, kao i potrebom

za visokim kvalitetom, u to vreme

„preselila“ je vino iz Rajca u

kameno selo na brdu, da se mirisi

sela ne mešaju sa mirisima vina,

gde mogu da odmaraju i sazrevaju.

Ovu vinsku priču je započeo i

pimnicu podigao Aleksa Stanković,

nastavio sin Aleksa Stanković,

potom i Kosara Stanković,

udata Perić. Dušan Perić, deda

gospodina Željka Perića - mornara

iz Pimnica, iz prve posade

„marinaca“ na školskom brodu

“Jadran”, na kojem je tri godine

služio vojsku prateći brod “Galeb”,

rezidencijalnu jahtu druga

Tita. Mnogo godina kasnije, uz

meze i vino, evocirajući uspomene

deda je ispičao svoju storiju

koju je čuo viceadmiral Pavlović

i pozvao ga, a on prihvatio, da

bude gost na poslednjem isplovljavanju

„Jadrana“ na Krf. Kažu

da je unuk Željko na dedu, mirnog,

smernog, radnog čoveka

kojeg su ljudi voleli. Ostavio je

svom unuku pimnicu, ali i sve

znanje za njeno uspešno vođenje.

- Rođen sam u Zaječaru, gde

Željko Perić i Snežana Butarević

Ulazak veliku bačvu, još jedna od atrakcija

sam kratko živeo, kao i u Čačku, a pošto su se moji roditelji

razveli dok sam bio mali odrastao sam uz dedu, pomažući

mu i u vinogradu i u podrumu i tako stekao diplomu vinogradarsko-vinskog

univerziteta potpisanu od strane Dušana

Perića. Gosti su ovde svakodnevna pojava. Sajam meda i

vina i druge manifestacije u Negotinu jedan su od povoda za

posetu većeg broja turista, koji dolaze iz želje da vide, čuju

priču o ovom čuvenom mestu i probaju vina. Internacionalna

i ona autohrona. Perić Cabernet Sauvignon se okitio zlatom,

vrlo traženo je „Med i mleko“ (Rizling i Chardonnay)

i autohtome sorte. Iako stranci traže sve, poslednjih godina

raste interesovanje za Belu i Crnu Tamjaniku, Začinak (Začinjak),

Bagrinu... Od ove poslednje, vino se u mom podrumu

pravi od 2017. i od relativno malih količina - kaže

pimnički vitez, koji ima nešto više od haktar vinograda, dovoljno

za njegove potrebe piviničara i domaćina, nekada i

previše za rad, ali se trudi da maksimalno ispoštuje goste, da

vina budu što bolja i sirevi, koje služi uz vina, raznovrsni,

savršeno uklopljeni sa zlatnim kapima.

I to gosti prepoznaju - tvrdi Željko.

Pimnica Perić, odnosno vinski

podrum koji može da primi 50 gostiju,

ukopan je u zemlju 150cm,

a zidovi debeli 70cm, što omogućava

prijatan boravak, ali i idealne

uslove za čuvanje i negovanje

vina u nepromenjenoj temperaturi

kako leti, tako i zimi. Pimnica

ima i veliku terasu za ručavanje i

degustaciju. Tu su još i ljuljaška

iza koje stoji urbana legenda da

par koji se na njoj „zaljulja“ ostaje

do kraja života zajedno.

Jedna od atrakcija koju posetilac

može doživeti ovde je nesvakidašnja

demonstracija ulaska u

bure od samog vlasnika. Naime,

pored mnoštva čabrića u kojima

se čuvalo vino, a budući da su

mali pogodni da se iznesu i operu,

u podrumu se nalazila i velika

bačva, koja se, jednom postavljena

nije više pomerala. Kako

je čistoća jedan od prvih uslova

za dobar kvalitet vina, bačva se

čistila tako što se kroz specijalno

za tu priliku napravljena vratanca

ulazilo, pralo i izlazilo napolje.

Da nije dovoljno biti sitne građe,

već dovoljno razgiban i poznavalac

specijalne tehnike ulaska, kao

i izlaska iz iste, uvereli smo se

sopstvenim očima.

- Okupljanje i animiranje gostiju

uz kvalitetan proizvod je

suština moje životne priče u koju

ulažem 100% svog vremena, jer

ako želite da postignete kvalitet,

morate da mu se podredite - poručuje

gospodin Perić, otkrivajući

i neke svoje planove: - Uživam

da skijam, ali i da letim. Jednom

su me piloti sa Aerodroma „13.

maj“, koji od mene kupuju vino,

„provozali“. Meni se to jako svidelo,

te planiramo da ovde, u Pimnicama,

napravimo jednu pistu,

da iz Beograda može da se dođe i

malim avionom. A da je živ, tako

bi razmšljao i radio i deda našeg

pimničkog viteza.

43


Biciklizam - filozofi

Biciklizam je zbir ekoloških, ekonomskih, zdravstvenih i

drugih pozitivnih efekata, kako na čoveka tako i životnu

sredinu. Bicikl kao sredstvo putovanja radi turističkog

doživljaja doveo je do kreiranja cikloturizma - vida turizma koji

je, prema podacima Evropske biciklističke federacije označen

kao jedan od najbrže rastućih vidova turizma u svetu poslednjih

godina. Nastao u Velikoj Britaniji u XIX veku, proširio se zemljama

zapadne Evrope, cikloturizam danas širom sveta doživljava

punu afirmaciju, što se odrazilo i na broj cikloturista i na unapređenje

biciklističke infrastrukture.

Sedam godina Base Camp - Urban Guerrilla B&B (2*)

Base Camp - Urban Guerrilla Bojana Stanisavljevića u Negotinu,

već sedam godina mesto je koje cikloturisti rado posećuju.

Od ukupnog broja gostiju u ovom domaćinskom kutku u centru

Negotina, čak 1/3 čine upravo ovaj profil turista. To ne iznenađuje,

jer se evropske rute EuroVelo6 i EuroVelo13 u dužini od jednog

kilometra spajaju i prolaze ulicom Stojanke Radosavljević, u

kojoj se na broju 10, nalazi rustična spratna predratna vila obrasla

gustim zelenilom.

Base Camp - Urban Guerrilla B&B (2*) raspolaže sa četiri

smeštajne jedinice za 15 osoba. Iako se ovde vrše samo osnovne

popravke na biciklu, a delova nema, cikloturisti su prepoznali

ovaj prostor jer se poklapa sa osnovnim načelima njihovog pojmanja,

kada je reč o stilu i načinu putovanja, do životne filozofije

- jednostavnosti, dovoljnosti, zadovoljstva.

O tome, Bojan Stanisavljević, suprug i otac dvoje odrasle dece

na čiju pomoć uvek može da se osloni, po struci ekonomista,

može knjigu da napiše, i sam fasciniran njihovim sistemom vrednosti

i odnosu prema životu:

- Iako dolaze sa raznih strana i iz različitih kultura, biciklisti

su svi slični jer im je pristup životu sličan. Možda su evropljani

malo zatvoreniji u odnosu na južnoamerikance, Španci u odnosu

na Nemce i Švajcarce, ali sve ih povezuje specifičan pristup upoznavanja

neke zemlje. To se pre svega odnosi na uspostavljanje

kontakta sa lokalcima, koji zaustavljaju bicikliste a ne oni koji

putuju autom, autobusom, motorom. Od Negotina prema istoku

ljudi su ljubazniji, predusetljiviji, u čemu definitivno prednjače

Iranci, koji slove za najgostoljubljiviji narod na svetu. Mogu da

ispričam slučaj devojke, koja je rasporedila nešto keša na više

mesta i desilo se da je slučajno sa nekom kesom, bacila i poveću

sumu. U Iran je sa dečkom došla sa 100 evra, ali na kraju nisu

uspeli ni to da potroše jer su ih non stop nudili hranom, pozivali

na ručkove, a kada bi im ponudili novac, ljutili bi se. Tako je

i u Kirgistanu, Tadžikistanu... i što je ruralnija sredina ljudi su

ljubazniji.

Zainteresovala nas je i priča o Japancu koji je nakon sedam

godina pešačenja i isto toliko godina obilaska sveta biciklom,

koji mu je kupila jedna Kineskinja, stigao u Negotin baš u vreme

korone i ostao dva i po meseca. Budistički monah, bivši šampion

Kjota u tenisu, sa znanjem 3 - 4 svetska jezika, ukulele muzičar,

došao je sa slomljenim instrumentom a u Urban Guerrilli je našao

besplatan smeštaj, dobio novi instrument i mogućnost da širi muzičku

radost Negotinom, svirajući u centru grada i tako zaradio za

povratak kući nakon 14 godina.

Bojan Stanisavljević sa gostima, cikloturistima

Dođu kao gosti, ispraćeni kao prijatelj

- Nije redak slučaj da se dvoje ili više njih u Urban Guerrilli,

gde su svratili da predahnu, upoznaju i zajedno nastave put. Puno

je i parova koji su se sreli, zavoleli i sada putuju zajedno. Biciklisti

su jedninstveni, neposredni i dele iste navike i pogled na život

- objašnjava naš sagovornik, dodajući: - Ceo život vozim bicikl i

44


ja i način života

Zadovoljna porodica Stanisavljević

sa suprugom godišnje prođemo 8 - 10.000 km, ali ne idemo dalje

jer imamo dinamičan posao koji volimo. Ne bih voleo da odem,

a da ne ugostim goste kako treba, kako očekuju. Nekada se priključim

sa njima i vozim par dana. Imam prijatelja iz Austrije koji

često dolazi i zajedno pravimo ture.

Porast broja cikloturista u Srbiji

Napominje i da je broj cikloturista kroz Srbiju u ozbiljnom

porastu, pre svega zbog odličnog sistema putokaznih oznaka i

štampanih mapa „Kartografije Huber“ koji su međusobno usklađeni

i dopunjuju jedno drugo. Zahvaljujući tome, Srbija je u do-

Dobrodošli cikloturisti u Base Camp - Urban

Guerrilla u Negotinu

menu cikloturizma blizu nivoa dunavskih zemalja poput Nemačke

i Austrije, a daleko ispred npr. Mađarske i Rumunije. Mnogi

turisti ne prate te rute, već kreiraju svoje, intenzivno „cirkulišući“

od aprila do kraja oktobra. Tokom zime prođe tek po neko.

- Svako ko bi proveo malo vremena sa njima promenio bi se.

Družeći se sa njima i u sebi samom prepoznao sam slične stavove

i ideale. Uz ove putnike, kada vidiš koliko su skromniji, manje

zahtevni, i koliko njih sa raznim stepenom invaliditeta, i uprkos

tome putuju sami, morate da osećate prema njima divljenje. Gost

nam je bio i jedan Holanđanin oboleo od multiple skleroze, kojem

su lekari predvieli 3-4 meseci života, a on putuje po svetu

biciklom, učestvovao u preko 30 Iron man-a. Zato sam siguran

da je sve u glavi i isto tako, da to ne može svako. Moraš da imaš

nešto u sebi da to pokreneš. Nije sve ni u parama. Dovoljno se

zaradi. Nemac koji je jutros otišao ostavio nam je 25 evra više

nego što je trebalo, jer je tako hteo, zato neke druge primamo

besplatno. Parama ne možeš da kupiš tu pozitivnu energiju, niti

znanje koje oni mogu da prenesu - tako govori bivši stonoteniser,

na čijem se placu nekada nalazila sala za stoni tenis, nakon čega

je nikao teniski teren, jer su njegova deca volela da treniraju, kao

i ostala deca iz Negotinu. Od 2000 - 2020. bila je tu i škola tenisa

i iako samouki, gde god su se Negotinci pojavili pobeđivali su.

Ali sve je manje dece, a i onima koja dolaze nedostaje ambicija

i želja da nešto nauče. Danas je ovo mesto druženja, mada paradoksalno

za zemlju svetskog No.1, najboljeg na svetu ikada.

Projekat porodice Stanisavljević proširuje se na vinsko selo

Smedovac, nezagađeno i okruženo prirodom, na proplanku na

kojem još uvek pasu koze. Vraćanjem u život ono što je ostalo

od dedova i očeva, pri kraju je uređenje malog kampa, vinoteke u

kojoj će se naći „smedovačko“ vino ovdašnjih vinara sa etiketom

na kojoj će biti označen i podrum i proizvođač i godina berbe, ali

pod jednom, zajedničkom imenom. Sve zbog poljoprivrednika

koji nemaju vremena da dočekuju i ispraćaju goste, a koji kada

svrate vole da ćaskaju, degistiraju i čuju neku zanimljivu priču.

U podrumu će se takođe, uz bilijar i sto za stoni tenis okupljati i

družiti meštani, preko zime, kada na selu ima malo više vremena.

Da li zbog pozicije, na tromeđu Srbije, Rumunije, Bugarske,

tri planine, dve reke, jedinstvene istorije, posebno one vinske i

sa njom povezane o Pimnicama, tek Negotin i Negotinska Krajina

postaju pravi magnet za turiste, od kojih neki odluče da tu i

ostanu.

- Gospodin iz Poljske je pre dve godine došao biciklom u Negotin

sa sinom, prošle godine sa sinom i ćerkom, a ove planira da

dođe sa celom porodom. Toliko mu se sviđa Smedovac da želi da

kupi kuću u selu i da se tu nastani. Jedna Iranka, koja živi u Amsterdamu,

ima ideju da kupi i renovira jednu pimnicu i da se bavi

organiskom proizvodnjom, da pravi hlebove, da bude malo tu,

malo u Holandiji. Devojka iz Braćevca (Negotin) sa dečkom sa

Islanda i njegovim prijateljem kupili su kuću u Rogljevu i planiraju

da postanu stanovnici ovog sela. Od prošle godine u Rogljevu

živi i jedan Amerikanac, jedna francuska porodica je postala

vlasnik vinarije, a Smedovac za porodicu Beograđana, umetnika,

postao je novi dom - kaže naš sagovornik.

Sličnih primera je dosta i jedno je sigurno - to se ne događa

slučajno.

45


Etno hotel Rtanj u Boljevcu - živ

Tri početka i sva tri uspešna,

u modnoj industriji, u

turizmu i ugostiteljstvu,

kratak su bilans poslovnog puta

porodice Balašević.

Proizvodnja ženske konfekcije,

kao primarni posao Slobodanke

i Dragana Balaševića,

započinje sedamdesetih godina

osnivanjem modnog ateljea

’SUZANA de PARIS’’ u prestonici

mode, da bi 1986. i zvanično

Fashion brand Balašević,

kao jedan od najpoznatijih domaćih

brendova u oblasti tekstilne

industrije i prodaje, svojom

elegancijom, ženstvenošću

i glamurom zavladao domaćom

modnom scenom.

Uzrok drugog poslovnog koraka

bila je talentovna ćerka

- teniserka, dobar razlog za

ustanovljenje Teniskog centra

sa restoranom, na kojem su organizovani

i prestižni teniski

turniri. Na tom prostoru u Rakovici,

sedam kilometara od centra

Beograda, u okruženju zelenila,

vode i čiste prirode, danas se

nalazi Hotel “Balašević”. Pored

komfora svetskog standarda,

hotel sa konferencijskim salama

(sa 250, 150 i do 40 mesta), te

luksuznim ambijentom svečane

sale idealan je za poslovne susrete

i posebne trenutke slavalja,

svadbe i proslave.

Podno Rtnja, spomenika neimarstva

divova i nebeskog vidikovca

koji nadgleda kretanja

sunca i meseca, na boljevačkoj

strani je 2002. godine počeo

da niče Etno kompleks - Hotel

„Rtanj“, Slobodanke i Dragana

Balašević. Takođe ne slučajno.

- Suprug je rođen u Boru, jedno

vreme živeo u Zlotu, njegova

majka je iz Boljevca gde je takođe

živeo, i ovaj kompleks je

ostvarenje njegove velike želje

povratka u ovaj kraj - objašnjava

Slobodanka Balašević, koja

radne dane provodi u Beogradu,

a vikende u ovom „čarobnom

mestu spajanja orgonske, elektro

i magnetne energije, koja prečiščava

i podmađuje telo i dušu“.

U Mirovu kod Boljevca, uz

magistralni put, podignut je Etno

kompleks „Rtanj“ Balašević,

poput lega slagan i dodavan deo

po deo, u smisleno oblikovanu

celinu. Prvobitno izdanje činili

su restoran i četiri bungalova namenjena

gostima prolaznicima.

Dogradnjom objekata, umnožavanjem

sadržaja, sada već turisti

u pravom smislu reči, prepoznali

su lepo mesto za odmor, relaksaciju

i rekreaciju, mesto spokoja i

brojnih aktivnosti, naravno i dobre

hrane. Sve što srce poželi na

jednom mestu.

Na 35 ha nalaze se restoran sa

terasom; kamin, TV i salom za

seminare kapaciteta 150 mesta,

Slobodanka Balašević

vajat za manju grupu (do 30) ljudi, za intimniji doživljaj. Sve

jedinice (3*) su sa dvokrevetnim sobama ili francuskim ležajem

i pogledom na čarobni Rtanj. U finalnoj fazi izgradnje je

i peta jedinica sa 16 novih soba, čime će kompleks moći da

46


otne kreacije porodice Balašević

primi preko 200 gostiju.

Od sadržaja na raspolaganju

je bazen na otvorenom sa izvorskom

vodom, površine 400m2 i

sa zaklonima od sunca, ležaljkama

i šankovima sa osveženjem;

aqua park 20x20m, sa bazenom,

toboganima, raznim atrakcijama,

za dobru zabavu i animaciju

dece svih uzrasta i posebnim

akcentom na bezbednost, koja se

odnosi na dubinu bazena i materijale

od kojih je aqua park napravljen;

aero masažne ležaljke

u bazenu čiji ergonomski dizajn

pruža maksimalnu udobnost

i efikasnu masažu celog tela;

wellness bazen zatvorenog tipa

sa izvorskom, tokom cele godine

grejanom vodom, saunom,

turskim kupatilom, slanom sobom...Deo

ove jedinstvene parkovne

celine su i teniski tereni,

teren za odbojku, košarku...

Bračni par Balašević je i ktitor

crkve Sv. Makaveji, i s tim u

vezi, svake godine 14. avgusta

domaćini su vašara koji okuplja

meštane okolnih mesta.

- Moj muž je vizionar, gleda

unapred i sve planira i svojim

zapisom napravi. Voli da ukrašava,

koristi prirodne materijale,

kamen i drvo, sve sa terena.

Mogli smo da postavimo i mermer

ali ovako izgleda prirodnije.

Greh bi bio da se ovakva priroda

bilo čim poremeti, s obzirom i

na energije koje ovde vladaju,

i kojima kamen i drvo pomažu

da deluju celovito, oporavljajući

organizam i spolja i iznutra. Da

ima puno pozitivne energije vidi

se kada moj muž dođe u Beograd,

kao da je bio na botoksu,

osvežen i dokaz da to nije prazna

priča - objašnjava gospođa

Balašević.

Restoran Etno (a na osnovu

gore navedenog mogli bismo

dodati i eko) hotela „Rtanj“

čuvar je i domaće kuhinje poput

čuvene „rtanjske gibanice“, nasleđene

od ovdašnjih majstora,

kiselog rtanjskog mleka... Na jelovniku

uglavnom su jela kuhinje

ovog kraja, jer svako ko dođe

u Istočnu Srbiju želi da oseti miris

i ukus autentičnosti.

Problema ima i u ovom zemaljskom

raju, a tiču se upravo

domaćih proizvoda. Gospođa

Balašević sa žaljenjem konstatuje

da je malo proizvođača sa

većom količinom iz domaće

proizvodnje koji bi odgovarali

potrebama restorana; izbor sireva

je sve slabiji, a rtanjsko jagnje

malo ko gaji.

Za goste hotela „Rtanj“, moguće

je organizovati izlete do

Gamzigrada, Zlota i Zlotske

(Lazareve) pećine, uspon na

Rtanj i druge aktivnosti, zato što

ovo nije kuća dosade već izazova

i potpunog zadovoljstva.

Ljubav prema modi porodila je jedan vredan srpski brend,

a ljubav prema ovom kraju bajkovitu viziju turizma. Ljubav,

kao moćan motiv svega dobrog, još jednom je potvrdila da je

presudan faktor ličnog ostvarenja i zadovoljstva.

47


Sjenica - nova turisti

Larisa Sara Baltić, PR Hotela Borovi

U ambijentu Hotela Borovi

SRP „Uvac“, SRP „Gutavica“,

Sjeničko jezero, PP

„Golija“, jedini rezervat

biosfere u Republici Srbiji, PP

„Paljevine“, samo su neke od

prirodnih lepota Sjeničko-pešterskog

kraja. Verski objekti poput

Džamije Valide Sultana (XIX),

Manastira Kumanica, te brojne

mogućnosti za sportske i rekreativne

aktivnosti u Ski centru

„Žari“ sa Nacionalnim biatlon

centrom, jedinim u regionu, ski

stazom i žičarom za rekreativce

zimi, planinarenjem, biciklizmom,

moticiklizmom na uređenim

stazama i lovom u lovištima

„Caričin grad“ i „Golija“ i ribolovom,

samo su neki od razloga

posete kompleksu Sjeničko-pešterske

visoravni.

Lepota, a domaćini ističu i

zdravlje koje dolazi od čistog

vazduha planina kojima je Sjenica

okružena (Jadovnik, Zlatar,

Ozren, Giljeva, Žilidar, Javor i

Golija), pitkim izvorima i kristalnim

vodama reka: Uvac, Grabovica,

Jablanica, Vapa, koju, legenda

kaže, napaja 77 izvora, jedna

je od najbogatijih reka ribom u

ovom delu Evrope, pravo su mesto

za sve koji traže mir, tišinu i

uživanje u prirodi.

Odsustvo industrije i veliki broj

lekovitih biljaka dodatno potkre-

pljuju ovu priču i onu koja se odnosi na osobenosti gastronomije

iz koje su se izdvojili ukusni dragulji poput

Sjeničkog sira, Jagnjetine sa Peštera, Jarduma (specijaliteta

od ovčjeg mleka), Sjeničkog sudžuka (od heljde),

Sjeničke pite, orijentalnih poslastica... To je zasigurno

najukusniji deo putovanja, ali i potvrda pravila da je najbolji

način upoznavanja nove destinacije, preko lokalnih

jela i mesta njihovog nastanka.

Turistički procvat Sjenice, varoši na Pešteru, najvećoj

visoravni na Balkanskom poluostrvu, jednoj od najvećih

u Evropi, i najhladnijih, gde je u januara 1985. izmereno

rekodnih -39,5°C, povezuje se sa otvaranjem Hotela

„Borovi“ (2022) u punom kapacitetu, kojim je turistička

ponuda ovog kraja dobila novu dimenziju. Hotel „Borovi“,

na 1050mnv, luksuzno je opremljen objekat, koji

raspolaže sa 158 smeštajnih jedinica i preko 350 kreveta.

U stoletnoj borovoj šumi, pod kojom protiče reka Jablanica,

smeštena je trim staza, koju gosti obilato koriste

u cilju revitalizacije svog tela, uma i duha. Tri multifunkcionalne

sale, od kojih najveća može da primi 350

učesnika, opremljene su vrhunskom opremom i mogu da

odgovore svim zahtevima kongresnog turizma.

Hotel

48


čka senzacija Srbije

Sjenica sve privlačnija turistima

Borovi

Hotel je poznat po jednom od najlepših Wellness&spa

centara u Srbiji, u kojem se nalazi poluolimpijski zatvoren

bazen i bazen za decu dubine 45cm, temperature 30°C,

dok je luksuzan dizajn finske i aromaterapijske saune,

parnog kupatila, slane i relaks sobe, prostora za masaže i

fitness centra u saglasju sa doživljajem potpunog opuštanja

i zadovoljstva...

Pravo otkrovenje su Hamam i Sultan hamam, koji

svojim ekskluzivnim tretmanima bude osećaj prisustva

u samom srcu Istambula, a ne na Pešteru. Tom osećaju

doprinosi i angažman maserke, Turkinje, koja sprovodi

poseban vid masaže karakterističan za podneblje iz kojeg

dolazi - rekla je Larisa Sara Baltić, PR Hotela „Borovi“.

Po njenim rečima Sjeničani i Sjeničanke su po prirodi

dobri, druželjubivi ljudi koji vole svoju kulturu, ali cene

različitosti koje turisti donose sa sobom. Oni svoje gostoljublje

najradije pokazuju mestom gde se oseti duh Peštera,

u Etno restoranu „Borovi“, mestu gde se pripremaju

tradicionalna jela i delicije, od organskih namirnica sa

Farme „Caričina“ porodice Selek.

Na prostoru Farme, od vajkada su se zaustavljale vojske

jer je primećena drugačija energija, a proces oporavka

vojnika brži. Tu se nekada nalazila

dubrovačka carina, a karavani na

tom putu odmarali se uz čajeve od

ovdašnjeg bilja, posebno od IVE

- biljke čudotvorne moći, pa se i

danas veruje da „trava IVA od mrtva

pravi živa“. Na Farmi porodice

Selek, na površini od preko 600m 2 ,

u slobodnom sistemu ispaše, što

hrani daje poseban ukus, gaji se

veliki broj domaćih životinja, i

preko 100 poludivljih konja isključivo

radi upotpunjavanja lepote

ambijenta.

Larisa Sara Baltić je kao poseban

kuriozitet otkrila plan brendiranja

bivoljeg kajmaka, koji se

uz bivolji sir proizvodi na Farmi,

Poluolimpijski zatvoreni bazen

takođe i proces pripreme neobično

velikog, belog konja - Mede, od

milošte prozvanog Ginis, za obaranje

rekorda i ulazak u Ginisovu

knjigu rekorda. Meda, koji teži

tonu i 400 kilograma, ima zadatak

da dostigne težinu sadašnjeg

rekordera od tone i 520 kg, za šta,

smatraju Sjeničani ima objektivne

šanse.

Sjenica, sigurno nova turistička

destinacija Srbije, s obzirom na

veliki broj turista iz Beograda, Novog

Sada i regiona, predstavila je

atrakcije ovog kraja u Info centru

TO Vojvodine štampanim i video

reklamnim materijalom, i naravno,

bogat izbor lokalnih specijaliteta.

49


Trebinje - novi izazov, nova

avantura

Bojan Vučurević (desno) i Veselin Dutina

Mi, Hercegovci, uvek mislimo

o sebi sve najbolje i da

smo nešto mnogo veliki i

jaki, ali i dalje na turističkom tržištu

regiona nedovoljno vidljivi. Trebinje

ima odlike mirnog grada, dobrih

domaćina, kvalitetnog odmora koji

ne podrazumeva gužvu, galamu,

glasnu muziku. Žitelji žele da sačuvaju

duh malog grada u kojem ljudi

uživaju, odmaraju se i provode kvalitetno

vreme - obratio se prisutnima

Bojan Vučurević, načelnik Odjeljenja

za turizam, zaštitu životne sredine

i preduzetništvo, na Kongresu

ruralnog turizma Vojvodine, održanom

5. i 6.jula u Hotelu „Villa Breg“

u Vršcu.

Trebinje odoleva napretku i istovremeno

ima velike planove razvoja.

Po rečima gospodina Vučurevića, u

proteklih 10 godina u Trebinju se beleži

ekspanzivni rast i razvoj turizma.

Mereno brojem noćenja 2019. je

prvi put bilo 100.000 noćenja i 3.000

kreveta. Prošle 2023. evidentirano je

200.000, a za prvih pet meseci ove

godine 90.000 noćenja, uz najavu

velikog broja turista tokom jula i avgusta.

Prema Strategiji razvoja turizma

grada 2020 - 2030, u završnoj

godini je planirano 700.000 noćenja

uz maksimalno suzbijanje „divljih“

turista. Procena je da ih ima koliko

i prijavljenih.

- Lane smo sa Republičkim inspektoratom

i lokalnom inspekcijom

koja se bavi pitanjima tržišta i usluga

u turizmu, počeli rad sa meštanima

na podizanju svesti o zakonskoj

obavezi, ali i benefitu prijavljivanja

svih gostiju, objašnjavajući im značaj

boravšne takse, koja je osnovni

prihod TOG Trebinja i delimično

TORS, koji služi za promociju, što

ide u korist svima da se Trebinje

pojavi na relevantnim sajmovima

u regionu i Evropi - kaže gospodin

Vučurević.

TOG Trebinja intenzivno radi na

razvoju i afimaciji do sada manje

zastupljenih pravaca turizma poput

aktivnog odmora u prirodi. Proglašenjem

Parka prirode „Orijen“ 2020.

godine, stekli su se uslovi za razvoj

ozbiljne turističke ponude: adaptiran

je Planinski doma „Ubla“ (kapacitet

40 ležajeva), PD „Vučji zub“

organizuje aktivnosti: planinarenje,

brdski biciklizam, speleologiju, fo-

to-safari… Tu su i Via Ferrata „Kamena glava-Leotar”,

veštačke stene, avantura park, zip line i drugi

sadržaji namenjeni onima u potrazi za adrenalinom

ili odmorom u prirodi.

Na razvoj sportskog turizma veliki impakt je imao

vlasnik kompanije „Swisslion“ Rodoljub Drašković

ulaganjem u “Grad Sunca”, kompleks visoke kategorije,

najvećom privatnom investicijom u turizam

u BiH, koja osim 1.500 ležajeva raspolaže terenima

za fudbal, košarku, rukomet, odbojku, i sadržajima

puput aqua parka, restorana..., koji su doneli Trebinju

status atraktivne destinacije.

Razvoj ruralnog turizma razvija se kroz obezbeđivanje

biciklističkih staza, posebno bajk avanturu

16km dugu „Ćiro stazu“ trasom nekadašnje železnice

uskog koloseka, pored reke Trebišnjice, Lastvanskog

jezera, PP „Orjen“. U ruralnim sredinama nedostaje

smeštaj, trenutno sa svega 50 kreveta, a kao

razlog tome navode se nerešeni vlasnički odnosi. Lokalna

zajednica je donela odluku da od naredne godine

posebnim programom podrške obezbedi sredstva

za razvoj i adaptaciju objekata na selu namenjenih

smeštaju turista.

- Shvatili smo da su glavna potreba turista kvalitetna

hrana i vino. Trebinje ima 17 registrovanih

vinarija i puno neregistrovanih, čija proizvodnja pokriva

potrebe domaćinstva. Najbolja promocija našeg

tečnog blaga su manifestacije. Osim polu-intimnog

Salona Žilavke, sredinom avgusta, u Vinskoj galeriji

“Vukoje”, ove godine je krajem maja ustoličen

Kompleks Grad Sunca

„Wine Fine“ - I Međunarodni sajam vina i hrane, koji

je okupio 40 izlagača iz Hercegovine, Srbije, Crne

Gore, Rumunije i Hrvatske. A sve to jer su hercegovačka

vina zavredela svoje mesto u evropskim, pa

i svetskim vinskim krugovima - zaključio je Bojan

Vučurević.

50


Hercegovačka kuća

hvale vredna

Veselin Dutina, direktor „Agrarnog fonda“

najzaslužniji je da se kreiranje brenda „Hercegovačka

kuća“, nastalog 2016. kao želja

lokalne vlasti da podrži male poljoprivredne proizvođače

da zbog ograničenog obima proizvodnje ostaju

bez mogućnosti da apliciraju na konkurse Ministarstva.

- Od ideje do realizacije pređen je dug put, ne bez

zastoja i grešaka. Nismo imali na koga da se ugledamo

jer agrarnih fondova u BiH, RS i Srbiji nije bilo,

ili nisu delili našu zamisao, i na kraju smo smernice

za način i pravac ostvarenja naše ideje dobili od samih

poljoprivrednika, koji su istupili sa stavom da bi

više proizvodili ako bi imali gde da proizvedeno plasiraju.

Tako je i nastala ideja o razvoju brenda „Hercegovačka

kuća“, koji je 4-5 meseci po osnivanju

Agrarnog fonda dat u njegovu nadležnost, tada veliki

teret, jer nismo znali kako dalje. Ono što je najvažnije

postavljeni su jasni ciljevi šta želimo, iako ni ja, pa

ni svi drugi, nisam verovao da će ova priča uspeti. Ali

smo o tome ćutali. Te godine smo obišli oko 2.000

domaćinstava naumni da razvijamo sedam programa

razvoja poljoprivrede nabavkom svega onoga što je

jednoj porodici neophodno da se uspešno bavi poljoprivredom.

Bilo je dosta i ciljanih promašaja jer smo

podelom paketa „isfiltrirali“ ljude koji žele aktivnije

da se uključe u projekat i one koji nemaju tu viziju.

Nabavkom plastenika, sitne poljoprivredne mehanizacije

i opreme, zanavljanjem stočarskih objekata,

ljudi su videli da postoji podrška. Pre toga, planirani

Svi mirisi i ukusi Hercegovine na jednom mestu

budžet za poljoprivredu je iznosio 50.000 maraka, a

rebalansom u toku godinu spustio se na zanemarljivih

20.000 (10.000 evra). Danas s ponosom ističem

da preko milion konvertibilnih marka ulažemo u poljoprivredu

- izjavio je gospodin Dutina.

Zadatak tima na projektu „Hercegovačka

kuća“ bio je da animira ljude

na način da im počnu verovati, a

20. jula 2017., noć pre otvaranja prve

od danas četiri Kuće, bilo je 180 proizvoda

i četiri prazne police. Sreća u

svoj ovoj neizvesnosti je bila da su

stručni ljudi od početka gradili brend,

onako kako treba da se gradi, bez šarenila

etiketa, na kojima stoji naziv

proizvoda i logo, te ime domaćinstva

iz kojeg potiče proizvod; uspostavljena

je konekciju sa Institutom za

javno zdravlje RS, koji i danas sve

proizvode iz Hercegovačke kuće

analizira besplatno, i izdaje potvrdu

o njegovoj zdravstvenoj ispravnosti.

Danas Agrarni fond ima 130 ugovora,

preko 1.000 proizvoda u četiri

objekta.

Nakon prvog objekta u Trebinju

i preležanih dečjih bolesti, potom

dobrog prometa, zadovoljnih kupaca

i proizvođača, rodila se ideja o

otvaranju drugog objekta u Banjaluci

2019., i da godine kasnije trećeg

na Trgu Srbija u Istočnom Sarajevu.

Butik domaćih hercegovačkih proizvoda

otvoren je 2023. u Beogradu,

kao prvi u Srbiji i prvi van Republike

Srpske.

Hercegovačka kuća u Trebinju

Priča „Hercegovačka kuća“ zapažena

je i u regionu i u svetu, i na

Međunarodnom sajmu turizma ITB

Berlin 2022., u kategoriji „Lokalni

lanci snabdevanja“ izabrana za najbolju

svetsku priču o održivom turizmu.

Danas je „Herceg House“ projekat

zaštićenog imena i logoa u narednih

deset godina, da ga druge lokalne zajednice

ne bi kopirale.

- Ova ideja se širi i to je dobro jer

se na ovaj način mali poljoprivredni

proizvođači „izvlače“ na tržište i

pruža im se mogućnost da žive od

svog rada. Svi proizvodi su neznatno

skuplji u „Hercegovačkoj kući“

nego na pijaci, ali naš proizvod ima

potvrdu da je domaći i da je zdrav,

ispravan i lepo upakovan. I više se

iz Trebinja prijateljima na poklon ne

nose keseice lavande, magnetići i sl.,

već sir, med, komad pršute... „Herceg

House“ je doprinela razvoju i

brendiranju gastronomskog turizma

koji je osim podrške poljoprivrednim

proizvođačima učinio da se i na

polju turizma čuje za hercegovačku

hranu, vino, med - istakao je Veselin

Dutina.

51


Osamnaest godina manifestacij

Svi uslovi za uspešnu feštu 08. juna 2024.

na Temerinskom vašarištu, bili su ispunjeni:

pripreme organizacije počele na vreme;

dužnosti podeljene i sprovedene po dogovoru;

raspoloženje na visini, a prolećno sunce zasjalo

je jarko rasteravši svaku sumnju da neki oblak,

vetar, mogu da poremete program najveće fešte u

opštini Temerin.

Manifestaciju je otvorio Mladen Zec, predsednik

opštine Temerin, prijatno iznenađen brojem

posetilaca, ali i najbrojnijim do sada odzivom

učesnika.

- Svake godine na Temerinsko vašarište dolazi

sve veći broj gostiju, iz cele zemlje i regiona. Ove

godine prisutni su i gosti iz Republike Srpske a

sve je veći broj firmi i preduzeća koji ovaj dan koriste

za tim bilding svojih zaposlenih. Raduje me

što Temerin postaje prepoznatljivo mesto susreta,

povodom najveće gastronomske manifestacije na

ovim prostorima, koja je ove godine okipila 220

takmičarskih ekipa, što je značajan skok u odnosu

na 165 prošle godine, i ubeđen sam da će Temerinci

kao i svake godine biti dobri domaćini i da

će sve ekipe, upravo zbog prijatnog doživljaja,

doći i sledeće godine - pozdravio je prisutne gospodin

Zec ispred Opštine Temerin, pokrovitelja

manifestacije, dok potpis ispod organizacije poslednjih

osam godina stavlja Turistička organizacija

opštine Temerin (TOOT).

Jelena Radić, direktorica TOO Temerina, zahvalila

se svim učesnicima i posetiocima koji su

odabrali baš ovaj subotnji događaj, u moru drugih

mogućnosti, i našli razlog da dođu na 18. po redu

- Prosto k’o pasulj. Zahvalila se Opštini Temerin

na svesrdnoj podršci, kao i svim sponzorima i prijateljima

manifestacije poželevši puno srčanosti

u nadmetanju, radosti u druženju i da se ova manifestacija

na najlepši način promoviše u Srbiji.

I poručila:

- Danas jedino što je bitno da pasulj ne zagori,

da nam se pesma na sve strane ori, i u to ime

živeli!

A onda je započeo celodnevni zabavni program

koncertom Mari Mari uz prisustvo velikog broja

dece na bini, koji su sa njom pevala i igrala,

nastavljen tamburaškom, pop i rok muzikom, a

zvašen koncertima grupe Galija i Sanje Vučić.

Ponoćni vatromet označio je kraj ovogodišnjeg i

poziv za druženje juna naredne godine.

Od samog starta, ova manifestacija je osim

gastro i turističke priče negovala i humanitarnu

notu, pripremajući humanitarni ručak od 3.000

porcija pasulja.

Iz godine u godinu raste interesovanje za Teme-

Mladen Zec, predsednik Opštine Temerin i Jelena Radić, direktorica TOO u

obilasku štandova

Još jednom potvrđen humanitarni aspekt manifestacije Prosto ko pasulj

rinske igre pod palicom maestra Gorana

Podlipeca: u navlačenju konopca, u

igri spretnosti - Pijani penal, Bacanje

akumulatora s ramena, Iks - Oks iz

trka... Prikupljena sredstva od kotizacije,

takođe su otišla u humanitarni

fond.

Pored pasulja mogli su se kupiti i

odlični sirevi, vina, ručno rađene bomnone

i dr. delicije.

Odlična organizacija, dobri domaćini,

fantastičan prostor, i takmičenje sa

vrhunskim petočlanim timom arbitara,

poznatih po beskompromisnom sudu,

potvrdili su smisao ove i njoj sličnih

manifestacija, gde je budućnost moguće

graditi na zdravim osnovama i poštenom

radu.

To je ujedno bio najbolji poziv svim

prisutnima da dođu i dogodine. Da

prisustvuju happening-u, uživaju u zanimljivim

i raznovrsnim programima,

odaberu pasulj iz kotlića koji im se

učini najprivlačnijim i prošetaju delom

12.5 km duge Novosadske ulice, najduže

u Srbiji, obiđu dvorac „Sečeni“,

etno kuću TÁJHÁZ , PP „Jegrička“ i

još po nešto.

52


e Prosto k’o pasulj u Temerinu

Zajednički snimak nagrađenih u Kuvanju pasulj

Pobednici u Nadvlačenju konopca

Deo tima TOO Temerin koji je sa uspehom realizovao manifestaciju

Za učesnike, ljubitelje pasulja i kibicere, takmičenje

u kuvanju pasulja veliki je izazov i razlog

dolaska na temerinsku gastro-turističku manifestaciju

sa humanitarnim karakterom, koja je ove

godine navršila 18 godina. Rekordni broj od 220 takmičarskih

ekipa i nekoliko hiljada zadovoljnih posetilaca,

najbolji je pokazatelj organizatorima, Turističkoj

organizaciji opštine Temerin, uz podšku Opštine

Temerin, da to što rade, rade vrhunski.

Jedan od razloga koji ovu manifestaciju izdvaja od

drugih je angažovanje najboljih arbitara i sigurnost da

će pobednikom biti proglašeni zaista najbolji produkti.

Predsednik stručnog žirija „Prosto k’o pasulj“ 2024.,

kao i prethodne dve godine, bio je Janko Pinćer, profesionalni

kuvar, ljubitelj kulinarstva i edukator; dok

su članovi žirija nastupili u sastavu: Radovan Subin,

član Federacije kuvara Srbije; Nikola Savić, ljubitelj

kulinarstva i višegodišnji član žirija Pasuljijade; Vlado

Lovrić, predsednik UG „Apatinski riblji parikaš“;;

Lapu Petar Braša, vlasnik Čarde „Braša“ kod Begeča.

Na osnovu unapred utvrđenih kriterijuma - opšteg

izgleda jela, raskuvanosti pasulja i mesa i ukusa, proglašeni

su najbolji, a brojne nagrade uručila im je

Jelena Radić, v.d. direktorica Turističke organizacije

Opštine Temerin:

I mesto osvojio je tim „2. MAJ“ (Apatin), -

50.000 dinara (sponzor Turistička organizacija

opštine Temerin), svinjče od 100kg (Petefi

Temerin), eletrična kosačica (SIM DOO), vaučer

za ekipu (Bucin salaš Temerin), Banjoni

paket, Dobro drvo paket;

II mesto: SOKO SALAŠARI - 30.000 din (TOO

Temerin), vaučer za ekipu (Bucin salaš Temerin),

eletrična kosačica (SIM DOO), Banjoni

paket, Dobro drvo paket;

III TEHNOPROMET - ST (Temerin) - 20.000

din. (TOO Temerin), eletrična kosačica (SIM

DOO), Banjoni paket, Dobro drvo paket;

IV HOBI system (Novi Sad) - akumulator i punjač

akumulatora (Andreja Temerin), Banjoni

paket

V TIS-JANUS (Kovilj) - akumulator i punjač

akumulatora (Andreja), Banjoni paket

Dodeljene su i nagrade pobednicima u tzv. Temerinskim

igrama: Nadvlačenju konopca, Bacanju starog

akumulatora s ramena, Pijanom penalu, Iks Oks trci,

kao i jedanaest specijalnih nagrada za pojedince - ekipe.

Sve čestitke pobednicima. Vidimo se dogodine.

53


Gibanicijada - po

Gibanica - kraljica srpskih

trpeza „ne zahteva vremena

puno i bez nje je svako

posluženje nepotpuno“, pravi se

od sitnog sira, jaja, mleka, malo

ulja, soli i kora i svaka je različita

i u svakoj varijanti je dobra, a ima

ih koliko i domaćica,

U selu Ašanji, opština Pećinci,

svakog juna unazad četrnaest godina

održava se Gibanicijada - manifestacija

posvećena ovom specijalitetu

srpske kuhinje. Sredinom

juna okuplja takmičare, među kojima

i jedanaest udruženja žena iz

opštine Pećinci, koji izlažu po dve

- tri gibanice sve od drugih ruku

rađenih, od razvlačenih kora, ne

kupovnih, nadajući se da će jedna

od njih biti pobednička.

- Zbog same dinamike manifestacije

organizovano je takmičenje,

i bira se najuspelija gibanica,

ali u pitanju su finese, ako ih

uopšte i ima - objašnjava Ljubica

Bošković, direktorica Turističke

organizacije Opštine Pećinci.

Dodaje, da je Gibanicijada jedna

od najznačajnijih i najposećenijih

gastronomskih manifestacija na

teritoriji opštine Pećinci, takođe i

manifestacija sa najdužim stažom.

Ove godine 20-tak izuzetno bogato

aranžiranih štandova sa svakojakim

slatko-slanim đakonijama,

sremačkim specijalitetima, bili

Zajednički snimak nagrađenih sa organizatorima

su prava rapsodija lepote, ukusa, mirisa, boja

i oblika, raskošna umetnička dela. Udruženja

žena su iskoristile ovu lepu priliku da se

predstave i kao čuvari tradicije i izlože svoje

rukotvorine, i imale su čime da se pohvale.

Na ovogodišnjoj Gibanicijadi od strane žiriji,

dodeljena su tri prva mesta: UŽ „Sunčev cvet“

iz Donjeg Tovarnika - za najbolju gibanicu; OŠ

„Dušan Vukasović Diogen“ Kupinovo, odeljenje

iz Ašanje; i Svetosavka omladinska zajednica

Srpske pravoslavne crkve Eparhije sremske:

Vera, ljubav, nada - Pećinci, za najlepši i

najbogatiji štand. Ne umanjujući sud arbitara,

po mišljenju posetilaca, svi su bili pobednci.

Posebno priznanje zavredili su organizatori -

Turistička organizacija opštine Pećinci, koja iz

događaj u događaj, verna svojim, unapred postavljenim

načelima, uspeva da animira male

sredine uključujući sve njihove stanovnike,

privuče goste iz drugih mesta i napravi inspirativan

doživljaj za pamćenje.

- Prvo pravilo u organizaciji događaja je

odabir prave teme, a gibanica, ma koliko popularna

u svakom domaćinstvu, ne može da

dosadi: drugo je da se uključe meštani, što je

i učinjeno organizovanjem sportskih aktivno-

Pobednička gibanica UŽ „Sunčev cvet“ iz Donjeg Tovarnika

Mladi šampioni - OŠ „Dušan Vukasović Diogen“ Kupinovo,

odeljenje iz Ašanje - imali i najlepši štand

54


bedila je ašanjska

sti prvog dana, kada su MZ i Lovačko društvo

„Ašanja“organizovali turnir humanitarnog

karaktera u stonom tenisu i pikadu - „Igraj za

Kosmet“, čime su prikupljena zavidna sredstva

koja će biti poslata na Kosovo;

Drugo pravilo je da se u kulturno-umetnički

program, koji prati svaki događaj, uključi

što više dece, mladih, da pokažu svoje igračke,

pevačke, muzičke talente, na bini u centru

naselja. Nastup brojnih folklornih, pevačkih

ansambala i orkestara, propraćen je velikim

odzivom roditelja, baka i deka, rodbine, u želji

da vide nastup svoje dece, unuka i njihovih

Mladi folkloraši - čuvari tradicije

drugova. Rok koncertom i koncertom narodne

muzike, afirmacijom lokalne grupe i izvođača,

završeni su i ovogodišnji dani posvećeni gibanici;

Treće pravilo je da se u vreme svake manifestacije,

za učesnike i posetioce pripremaju

tri oranije sremačkog paprikaša, ukusnog, slasnog,

domaćinskog i iako je puno drugih izazova,

svi vole da probaju i ovaj.

Posebno veliko zadovoljstvo organizatorima

je pričinilo prisustvo jako puno mladih

folkloraša i njihovih pratioca, koji su jedinstvenom

energijom uspeli da sa sopstvenim,

domaćim snagama, osmisle celu manifestaci-

ju. Izuzetnu posećenost manifestacije

upotpunili su tradicionalnim

dolaskom biciklisti iz Beograda.

Svojim stajlingom uveselili su prisutne,

izdvajajući se izgledom, a

izlagači/ce su ih počastili gibanicom,

kolačima i prigodnim osvežennjem.

- Smisao ovog druženja je da

uključimo sve generacije, pre

svega iz Ašanje, a onda i okolnih

sela. Mi nismo velika opština, svega

19.000 stanovnika, ali sa puno

vrednih i talentovanih ljudi i dece.

Dobra energija, komunikativnost,

bez ekscesa, i završnica u kojoj su

svi upleteni u zajedničko kolo svih

generacija. A sve je proteklo dobro

zahvaljujući pre svega brojnom

timu, koji je mnogo i dugo radio,

dao sve od sebe, da sve protekne

onako kako treba - rekla je na kraju

Ljubica Bošković, a mi dodajemo

da tako protiču sve manifestacije

u organizaciji TOO Pećinci, jer iza

svake stoji uigrana ekipa sposobnih

ljudi sa vizijom da od svega

malog može da se napravi nešto

veliko i značajno.

Gibanicijada je bila odlična pozivnica

za nastavak sezone: Pećinsko

leto prebogato sadržajima,

Dani Zmajeva Kupinovo u septembru,

Kurzovina fest, u oktobru,

u dvorištu Aksentijevog kućerka u

Ogaru…

Svetosavka omladinska zajednica Srpske pravoslavne crkve

Eparhije sremske: Vera, ljubav, nada - Pećinci, uz gibanicu

imala i najbogatiji štand

Kolo kao simbol zajedništva ovoga kraja

55


Udruženje Gradnulički biseri

je melem za našu dušu

Značaj osnaživanja

žena je korak ka

ekonomskoj ravnopravnosti,

a koristi koje

iz toga proizlaze su neosporne.

U praksi se često

dovode u pitanje tradicionalni

odnosi, podele uloga,

odnosi moći, interesi

i neprikosnovenost privilegija.

Osim toga, postoje

Danica Sabo

znatne razlike u nivou i

tipu ekonomskog angažovanja žena, u zavisnosti

od starosti, stepena obrazovanja i mesta gde

žive. Posebno je značajno pitanje pozicije žena

iz ruralnog područja sa daleko slabijim izborom

aktivnosti van kuće.

Udurženja žena, bilo da se radi o selu ili gradovima,

čija je osnivanje intenzivirano početkom

ovog veka, imaju za cilj njihovo okupljanje

radi druženja, putovanja, zajedničkih aktivnosti

i koristi da od onoga što rade, svakodnevno i

godinama, mogu nešto i da zarade.

Opština Zrenjanin sa 22 naseljena mesta,

prava je riznica žena uključenih u neko od

udruženja. Udruženje žena REMUS (Mužlјa),

Klub žena MUŽLJA (Mužlјa), Udruženje žena

GRADNULIČKI BISERI (Zrenjanin), Asocijacija

žena MZ ELEMIR (Elemir), Udruženje

žena RUŽA (Aradac), Klub žena BELO BLATO

(Belo Blato), Udruženje žena BANAĆANKE -

TORAK (Torak), Udurženje žena „DOSITEJ”

(Zrenjanin), neka su od najaktivnijih učesnika

kako u mestu iz kojeg dolaze, tako i na brojnim

manifestacijama grada u organizaciji TOG

Zrenjanin. Podrška Zrenjaninkama i njihovom

radu prisutna je i kroz „Banatske vredne ruke“ -

manifestaciju koja promoviše bogatstvo stvaralaštva

žena, njihovu kreativnost i preduzetnički

duh, unazad 17 godina.

UŽ „Gradnulički biseri“ iz Zrenjanina baštine

tradicionalne vrednosti Vojvodine, odnosno

srednjeg Banata. Udurženje je 08. marta 2024.

napunilo 30 godina od kako je sa svojim proizvodima

prisutno na festivalskoj sceni grada.

Bilo je prisutno sa svojim slano-slatkim programom

i na manifestaciji „Banatske vredne ruke“

maja ove godine održanoj u veličanstvenom

ambijentu Gradske bašte, u okviru V Međunarodnog

banatskog festivala vina.

Grad Zrenjanin svestan vrednih ruku svojih žena

- Iako su štrudle s makom brend našeg

udruženja i na štandu se predstavili

svojim slatko-slanim programom,

za ovu priliku akcenat smo stavile na

slana peciva - da bi se što bolje slagalo

sa vinom - rekla je Danica Sabo, predsednica

UŽ „Gradnulički biseri“, i time

objasnila da pored klasičnih, umeju da

prepoznaju i uvažavaju standarde aktuelnog

trenutka, u ovom slučaju vinske

kulture.

Udruženje je nazvano po istoimenom

srednjovekovnom selu na obalama Begeja,

koje se do XVIII veka nalazilo blizu

Bečkereka, a danas je najveći kvart

Zrenjanina. Okuplja preko 105 članica

od kojih 30-tak aktivnih, uglavnom

starijih članica. Motiv njihovog okupljanja

je na prvom mestu druženje, ali i

stvaranje pozitivnog ambijenta za rad...

Mladi ljudi dođu i odu. Ima zabave, ali

ima i rada. Društvo prati sve manifestacije

i odaziva se na pozive. Problem je

putovanje za koje treba izdovajati sve

više sredstava, ličnih. „Zato ako je bliže

odemo, a ako je dalje ne možemo“ - napominje

Danica.

- Udruženje je od MZ Gradnulica

dobilo lepe prostorije. Svake godine lokalne

vlasti nam izlaze u susret, ali to

su relativno skromna sredstava i kada

se podele na sva udruženja kojih nema

malo, onda je to možda 50. nekada

60.000, dok je ranije bilo i do 100.000,

ali toga više nema - objašnjava naša sagovornica,

ističući značaj manifestacija

poput Banatskog festivala vina i Banatskih

vrednih ruku, i što je UŽ deo lepih

priča, poput ove vinske. Kaže da im

prija što je Grad svestan „vrednih ruku

svojih žena “ i što poštuje to što rade.

Takođe dobru saradnju imaju i sa Turističkom

organizacijom Zrenjanina koja

ne propušta da ih uključi u svaku manifestaciju

u gradu, a često i na drugim

destinacijama. Gde god da odu upoznaju

nove ljude, prepoznaju stare koje

nisu videle nekoliko godina. Sa nekima

su toliko srdačne da su uspostavile i familijarne

odnose. Ko je bio slobodan,

našao je i svoju ljubav, jer sve je to lepo

i u njihovim godinama.

A ako bi Danica u najkraćem želela

da predstavi UŽ „Gradnulički biseri“

bilo bi to ovako:

- Naš brend je štrudla sa makom;

svugde nas ima zbog dobrog raspoloženja

da bismo bile pozitivnije; sve imamo

i porodice, decu i unuke, ali udruženje

je melem za naše duše.

56


FUTOŠKI KUPUS - čuvar

zdravih, prirodnih vrednosti

FUTOŠKI KUPUS je sinonim za

zdrav život, zdravu sredinu, nasleđe

i tradiciju, promociju lokalne

zajednice, njenih kulturnih vrednosti i

poboljšanje uslova života.

Mitrovdanskim vašarom 1578. godine

Futog je i zvanično postao prestonica

kupusa. U to vreme kupusom se plaćao

porez, hranila austrougarska vojska, u

svežem stanju prodavao se kao lek. Futoški

sveži i kiseli kupus je u društvu 50-

tak poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda

zaštićenih geografskom oznakom,

kojom se garantuje njegova specifičnost i

kvalitet, da je nastao u spoju prirodnih resursa

i tradicije, spojem znanja i veština.

FUTOŠKI KUPUS jedan je od tradicionalnih

proizvoda koji se smatra delom

srpskog gastronomskog, ali i kulturnog

nasleđa i identiteta. Od 2016. grad Novi

Sad je subvencionisao sertifikaciju proizvoda

sa oznakom geografskog porekla,

kojom su u narednih pet godina obuhvaćeni

Udruženje FUTOŠKI KUPUS, Društvo

pčelara „Jovan Živanović” i „Begečki

povrtari” čime je oko 80 proizvođača sa

teritorije grada steklo sertifikat zaštite geografskog

porekla. Podrška, koja je nekada

bila i te kako prisutna, u materijalnom

smislu je izostala, ali je zainteresovanost

ljudi sve veća i zahvaljujući tome Udruženje

opstaje.

Udruženje FUTOŠKI KUPUS koje će

17. jula napuniti 17 godina, predvođeno

Miroljubom Jankovićem, predsednikom

Udruženja, okuplja proizvođače svesnih

odgovornog zadatka da neguje i čuva „čistu

i prirodu“, koju je sam Bog stvorio, i

da je ostavi potomcima. Za sav uložen rad

i trud u tu misiju potreban je ogroman entuzijazam

i svest o njenoj vrednosti.

Prema stanju na terenu, naš sagovornik

je ubeđen da se nakon nekoliko kriznih

godina naziru bolji dani, jer je sve više

onih koji žele da postanu članovi Udruženja,

a u porastu je i broj potrošača koji

traže zdravstveno bezbednu hranu sa visokim

nivoom hranljivih i lekovitih svojstava,

poput FUTOŠKOG KUPUSA. Po

njegovim rečima razlog vraćanja tradiciji,

Miroljub Janković, predsednik

Udruženja FUTOŠKI KUPUS

prirodi, pravim vrednostima u biti je svest

o opstanku, kao bićima prirode povezanim

sa njom.

- Ako dozvolimo da se uništavanje prirode

nastavi neće biti ni biljaka, a ni nas.

Već i sada, u većini proizvoda na tržištu

je sve manje prirodnog. Uglavnom se radi

o izmenjenoj prirodi, gde se skriva velika

opasnost za sve nas da ćemo u jednom trenutku

doživeti fijasko, da će sve biti kontrolisano

i da će nam se oduzeti mogućnost

dolaska do prirodnih proizvoda, jer

je 50-60% prirode već uništeno, zajedno

sa čovekom, takođe bićem prirode. Skoro

sve druge biljke, voće i povrće, rase životinja,

sve su to izvedene vrste, na kojima

se primenjuju neke nove tehnologije, nova

semena sa izmenjenim genomom proizvedenim

u laboratoriji, gde čovek pokušava

da imitira Tvorca, ne shvatajući da nema

tu moć. Mi, iz Udruženja, hoćemo da sačuvamo

ono što je priroda iznedrila, što je

u skladu sa nama, što nam je zdravo, sigurno,

a ne ono što nam šteti - objašnjava

gospodin Janković.

Poljoprivredi uopšte, pa samim tim ni

FUTOŠKOM KUPUSU, ne idu na ruku

ni vremenske nepogode, niti sve skuplje

zemljište. Uništavanje resursa se otelo

kontroli, a na najplodnijoj zemlji grade

se stambeni objekti sa okućnicama tek za

mali travnjak. Vremenske modifikacije

dovele su do nepreviđenih situacija i šteta,

te se više ništa ne može predvideti.

Ono što je u vremenu prošlom povećalo

vidljivost FUTOŠKOG KUPUSA je kultna

vojvođanska manifestacija posvećena

KUPUSU i afirmaciji mesta u kojem ova

biljka raste i rađa vekovima - Futogu.

Ustanovljena 2000. godine u ime autohtone

sorte - FUTOŠKOG KUPUSA apsorbujući

plodove rada, truda, ideja članova

Udruženja, zamišljena je kao privredna i

turistička fešta sa ciljem da se privuče što

veći broj potencijalnih potrošača, koji će

upoznavši značaj i blagodeti ove biljke za

ljudski organizam postati i njeni redovni

konzumenti. U međuvremenu se ovaj događaj

premetnuo u nešto drugo, a Kupus,

jedini koji se piše velikim slovima, ostao

je po strani. Vraćanje na staro, nije floskula,

već još jedan zadatak Udruženja rešenog

da ga ispuni.

- Pokušaj pronalaženja, čuvanja i zaštite

starih kultura, od kojih su neke i nepovratno

izgubljene, zadatak je onih koji misle o

svojoj budućnosti i budućnosti svoje dece.

Dolaze suluda vremena i to što sačuvamo

vredeće suvog zlata. Priroda, zemlja, voda,

šume, biljni i životinjski svet moramo da

zaštitimo, jer zavisimo od njih - poručuje

MiroljubJanković, ispred 31 proizvođača

i članova Udruženja FUTOŠKI KUPUS,

koji se trenutno gaji na oko 200 jutara.

I jedno upozorenje: nije svaki kupus iz

Futoga FUTOŠKI KUPUS. FUTOŠKI je

samo onaj sertifikovan i sa prepoznatljivim

znakom proizvođača.

57


Saga o BERMETU - bećaru sa

Fruške gore

Nastupi porodične Vinarije „Ravnica“

Radoslava i Aleksandra Kovačevića

iz Inđije, redovno su propraćeni svežim

i kreativnim idejama. I pre nego što smo

probali njihova vina, uputili su nas kako je

izgledala (i kako se nosila), originalna sremska

planinska muška nošnja, sa čizmama, somotskim

čakširama, belom košuljom, prslukom i

šeširom, koju su potom zamenili varoškom,

evropskog stila. Svojim vinima, dali su imena

Tamburaških Evergreen-ova, i osim klasičnih i

potrebe za dobrim vinima za sebe i svoje drugove,

bacili su se na proizvodnju BERMET-a,

jer se podrazumeva da svaki vinar sa Fruške

gore, koji drži do sebe, u svom podrumu ima

ovo vino. I beli sa 23 i crveni sa 26 „travki“, a

kod njih se prvi put pojavio i roze.

“Koliko proizvođača BERMETA toliko i recepata.

I mada se recepture ne razlikuju posebno

jedna od druge, svaki je različit. Kada neko

proba ovo vino i kaže da zna šta je, pažljivo,

da ga ne uvredimo, objasnimo mu da ne zna.

Pravilo je da treba probati svaki i odabrati ne

dobar, manje dobar, već onaj koji najviše prija.

Ali, kao što se od lošeg voća ne može napraviti

dobra rakija, tako se ni od lošeg vina kao

Radoslav i Aleksandar Kovačević

osnove, ne može napraviti dobar BERMET.

Na vinskim sajmovima Vinarija „Ravnica“

predstavlja BERMET pokušavajući da proširi

BERMET priču jer je ovo božansko piće neopravdano

dugo bilo zapostavljeno. Tvrdim

i potpisujem da je to jedino srpsko vino koje

ima istorijski potvrđenu priču da su njime

kupovane privilegije od bečkog dvora. Zapisi

kažu da su prvo u Beč Dunavom išli akovi

BERMETA, potom malo dukata, a onda zahtevi

koji su odobravani u vreme carice Marije

Terezije (1717 - 1780), jedne od najvećih reformatorki

Evrope toga vremena. Carice koja

je obožavala BERMET.

Zanimljivo je i kako je BERMET uopšte

došao do nje. U Sremskim Karlovcima, centru

proizvodnje BERMETA, rađenog u fruškogorskim

manastirima, sa sedištem, kao i danas,

u Sremskim Karlovcima, gde se i čuvaju najbolja

vina, vinari su se, znajući da prave nešto

dobro, nadmetali ko će od njih da napravi

najbolji BERMET. I stvoreni su viškovi. U

jednom momentu Karlovci su bili puni BER-

META i vinari nisu imali kome da ga prodaju.

Komšijama nisu mogli jer su i oni imal svoj i

smatrali ga najboljim na svetu.

A onda su se dosetili, dogovorili,

udružili i platili naše đake,

posebno studente u Beču da se

lepo obuku, glacnu i u najprestižnijim

bečkim restoranima

traže BERMET. Kada bi dobili

negativan odgovor, a dobijali

su ga, bunili su se, dizali galamu,

da bi posle nekog vremena

i same kafandžije, želeći da izbegnu

bes nezadovoljnih gostiju,

počeli isti da nabavljaju. A

kada ga je neko sa dvora probao

i preporučio carici, njoj se toliko

svideo da je ubrzo Beč bio pun

BERMETA, a karlovački vinari

zadovoljni i oslobođeni svojih

zaliha.

Praksa pravljenja BERMETA

proširila se i na druge strane.

Danas se BERMET proizvodi

diljem Fruške gore, bez takmičenja

koji će biti bolji, već koji

će svima prijati.

BERMET je kvalitetno desertno

vino čija aroma potiče od

raznih biljaka i začina. Koliko

i kojih biljaka i začina tajna je

svakog vinara. Recept za BER-

METE Vinarije „Ravnica“ znamo

moj brat i ja, i ko dobije ključeve

od našeg podruma dobiće i

recept.

Vreme kada se BERMET intenzivno

pio, vinu je bilo uobičajeno

mesto na trpezi. To je bilo

laganije, sporije vreme i BER-

MET je gutljaj tog vremena.

Kada uzmete gutljaj BERMETA

nema toga ko se neće setiti pite

od jabuka, nekog kolača koji je

pravila vaša baka, prabaka. Probajte

ih uz kolače, ali i sireve:

jače, masnije, kozje, starije...”

Ovu inspirativnu priču o BER-

METU podelio je za reviju Top-

Srbija - Najbolje iz Srbije Radoslav

Kovačević, sa namerom da

se ne zaboravi i da se vrati slava

ovom vinu jer: “Ako se carici

sviđa, svima se sviđa”

58


Vinska priča večnog sanjara

Malo je osloviti ga gospodinom,

pre vinskim bardom

ili iriškim knezom kako ga

oslovaljavaju njegovi sugrađani. Tek,

Sava Jojić, vlasnik Vinarije „Mačkov

podrum“ Irig (https://www.mackovpodrum.co.rs/sr),

jedan za drugim

ostvaruje svoje snove, svestan da

nikada neće ostvariti sve, jer sanja

svake noći. Vinoteka „Hopovo“, na

putu Novi Sad - Irig, specijalizovana

prodavnica za degustaciju vina iz

„Mačkovog podruma“ i drugih iriških

vinarija, rakija, suvomesnatih i mlečnih

sremačkih proizvoda, po kojima

je ovaj kraj poznat, samo je jedan san

koji je ostvaren. Otvorena je uz prisustvo

brojnih zvanica, podržana od lokalne

samouprave koja ima ambiciju

da maksimalno koliko je moguće, pomogne

razvoj ovakvih i sličnih ideja.

- U Vinoteci, nekoj vrsti vinske prodavnice,

gosti će moći pored kupovine

da popiju čašu-dve vina i pojedu

zalogaj dobrog sira, veoma dobrog

sa našeg područja, i izvanrednih suvomesnatih

delikatesa, rakija i dr.

- objašnjava gospodin Jojić, vlasnik

jedine vinarije koja ima dve sopstvene

manifestacije, za vreme kojih se

podeli i besplatno popije ogromna

količina vina. Vina Vinarije „Mačkov

podrum“ ispratila su brojne kulturne

manifestacije u Novom Sadu i šire,

doprinoseći atraktivnosti i publicitetu

svake.

- Vinarija „Mačkov podrum“ je

porodična vinarija u kojoj je prisutna

spoznaja da je lepota života u deljenju.

Radost je podeliti sa drugima

ostvarena dobra. Da nije tako osećali

bi se isprazno. Moje srce je puno kada

me zaustave ljudi interesujući se kako

napreduje grožđe? Hoće li biti Portugizera?

Hoće li biti manifestacije? Ja

nemam reči da iskažem koliko me to

uzbudi što ćemo se svi zajedno tome

radovati. I nije mi žao tog vina, jer

priroda nam je dala, Bog ili neka viša

sila obezbedila rađanje, i mi to rado

delimo sa drugima - kaže gospodin

Jojić smatrajući se velikim dužnikom

Iriga, mesta u kojem je naučio prva

slova, u čijoj je Čitaonici pročitao

prvu knjigu, u mesnoj školi stekao

znanje koje ga prati kroz čitav život.

Svestan da nikada ne može isplatiti

taj dug i kolika je njegova životna

obaveza da ono što ima podeli sa njegovim

lepim Irigom, sa ljudima koji

tu žive i celim svetom i ko god dođe u

ovaj Bogom dan kraj.

Seća se da je pre nekoliko godina

došla ekipa iz Banjaluke zbog Portugizera,

a on presrećan grlio ih i ljubio

što su toliki put prevalili da bi odali

počast vinu koje je on stvorio.

- To je veliko zadovoljstvo, moje

lično, ali i cele moje porodice, nerazdvojivog

dela naše vinske priče.

Naravno to ima i marketinški značaj,

ali nama je prvenstveno da podelimo

tu našu sreću, naše dobro sa ljudima

koji uživaju u tome - potvrđuje gospodin

Jojić, začetnik svetskog praznika

Mladog vina u Srbiji, koji se slavi

trećeg četvrtka novembra, a prošle

godine je obeležio 25 godina trajanja.

Prvih deset godina mesto okupljanja

bilo je u samom centru Novog Sada,

a Portugizer - svatovac, proizveden te

godine, uz prigodan kulturno-umetnički

program, poeziju i vitezove,

mogli su, koliko su hteli da piju svi

prisutni. Potom je festival pod nazivom

Mačkov Dan mladog Portugizera

„preseljen“, ili bolje rečeno vraćen

u Irig, u mesto gde u Mačkovim

vinogradima zri Portugizer grožđe i

nastaje Portugizer vino, proširujući

sadržaje nastojeći da bude privlačniji.

Šireći i ovaj praznik kao kulturni

obrazac među vinarima i onima koji

vole vino.

Vinar Sava Jojić je potomak nekoliko

generacija iriških vinogradara i

vinara. Vinogradarstvom i proizvodnjom

vina se bavio i njegov deda i

njegov otac, ali je on od prvog dana

bio pristalica inovativnih tehnoloških

procesa u proizvodnji. I sam nasled-

Sava Jojić, vlasnik Vinarije Mačkov podrum

nik dobara, u saglasju sa svojim životnim putem

očekuje da se ova vinsko-vinogradarska tradicija

porodice Jojić nastavi. Ćerka Đurđica je izvršni

dektor Vinarije, pored supruge njegova desna ruka

i veliki oslonac, a tu su i unuci koji se sa velikom

pažnjom uvode u tajne vinove loze i vina.

Događaj otvaranja Vinoteke „Hopovo“ poseban

je i srećan dan za našeg sagovornika, velikog domaćina,

ponosnog što je veliki broj ljudi raznih profila

došao da mu oda priznanje:

- Među zvanicama je bilo i mojih seljaka, koji su

prekinuli neki rad na polju i došli na koktel. Ali su

došli. Ja sam vezan za selo. Potekao sam sa sela.

Odrastao sam na selu i ne mogu da to zaboravim.

Radostan sam što sam zadržao taj gen i stranu svog

karaktera koja me podseća da sam deo njih. Za razliku

od mnogih.

U Vinoteci kao i u Senici Vinarije nalaze se isti

proizvodi koji se mogu kupiti po povoljnijim cenama,

jeftinijim u odnosu na one u redovnoj prodaji.

Tu je 20 etiketa „Mačkovih“ vina, među kojima 3 - 4

Chardonnay-a i Sauvignon-a, 10 etiketa organiskih

vina. Ove godine se očekuje i prva berba Sremske

Zelenike i Lipolista - tzv. „izgubljenog blaga Fruške

gore“, sorti izuzetno značajnih za ovo naše područje

i još jedan san Save Jojića koji se ostvaruje.

59


Život na selu je lep, ali nije lak

Gost/učesnik Mini sajma SA SRBIJOM NA

TI, u organizaciji Udruženja turizmologa

Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta

u Novom Sadu i uz podršku Udruženja „Sa Srbijom

na TI“ ove godine održanog pod nazivom „VI-

DIMO SE NA SELU“, bio je influenser i tok-toker

Gleb Fils (@glebfeels), koji je na temu „Priče sa sela

kroz oči stranca“ dao jedan svež, drugačiji pogled

na srpsko selo, uopšte na život u ruralnom području.

- Mislim da je život na selu zdrav i za fizičko i za

mentalno zdravlje. Preporučujem ga, posebno ljudima

koji imaju porodicu, da sa decom započnu život

na selu, kao što su to uradili moji roditelji, kada sam

bio mali. Deca na selu su okružena životinjama, stiču

iskustvo o biljkama, njihovom gajenju u bašti, i sve

to im skraćuje vreme gledanja u telefone. I sve to pričam

iz sopstvenog iskustva - kaže naš sagovornik,

poreklom iz Rusije koji je živeo u nekoliko zemalja,

a u vreme pandemije zaustavio se, ne zna na koliko,

u selu na jugu Srbije, gde trenutno ima malu farmu i

oseća se zadovoljno i ispunjeno.

Upoređujući život na selu u rodnoj Rusiji sa ovim u

Srbiji, kaže da postoji razlika, da je u Srbiji relaksiranije,

jer je rusko selo opterećenije zakonskim regulativama,

raznim isnpekcijskim kontrolama:

- Laganije se živi u Srbiji, opušteno, onako kako

vama odgovara. Ali, bez obzira na državu, mislim

da je život na selu jako zdrav. Nije svako sposoban ili

spreman na takav život, ali svako može provesti neki

Gleb Fils, učesnik na Sajmu Sa

Srbijom na Ti studenata PMF-a

odmor, nekoliko dana i uključiti

se u seoski način života, iskusiti

neka drugačija zadovoljstva,

boraviti u prirodi, što deluje blagotvorno

i restartuje ceo organizam.

Iako po njegovom mišljenju

ima dosta mladih koji se, čak i

profesionalno, bave promocijom sela i

života na selu, iskreno misli da se tu

radi o drugačijoj vrsti života nego što

je u gradu, i da je to potpuno individualan

odnos. Jer, život na selu nije lak.

Potrebna je velika želja i disciplina da

bi neko mogao da odgovori na sve obaveze.

da bude sam sebi gazda, da vodi

računa o svojoj bašti, životinjama. „U

gradu je komforniji, ali je na selu lepše

i teže“.

Gleb Fils se bavio svim i svačim:

digitalnim marketingom, bio prevodilac...

Sada je vlasnik male farme na

jugu Srbije. Planira da započne proizvodnju

raznih vrsta proizvoda i možda

- da se okuša u seoskom turizmu.

Po njegovim rečima, selo je prilika

za ljudi IT profesije pomire svoje profesionalne

obaveze sa životom u nekom

ruralnom području. U selu vidi

šansu i za mlade, obrazovane ljude koji

mogu da uspostave neku proizvodnju i

da je putem društvenih mreža plasiraju,

da naprave svoj brend i obezbede

sredstva za život.

Razmišljanje jasno i smisleno, saveti

praktični. Ipak, na svakome je da sam

odluči šta će, gde će i da li će.

Mini sajam studenata PMF-a

Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu

(PMF) bio je domaćin Mini sajma „Sa Srbijom

na TI“, u organizaciji Udruženja studenata turizma

i ugostiteljstva „Pavle Tomić“, uz podršku Udruženja

„Sa Srbijom na TI“ i svesrdnu pomoć velikog

broja volontera. U cilju promocije ruralnog turizma

kroz radove studenata iskazanih u slici i reči, i stručna

predavanja gostiju, otvorene su teme i traženi odgovori

na pitanja o značaju sela, kako se doživljava, kakve

benefite donosi, a predstavljeni su i seoski turistički

potencijali naše zemlje.

Učesnici panel diskusije bili su prof. dr Vladimir

Stojanović, Miloš Gajić (selo.rs). prof. dr Miloš Ćuruvija

(Futurizam), Luka Crepuljarević, mrs Miloš

Milošević. Predstavili su se i Seosko domaćinstva

„Krivec“, Sr. Karlovci, UŽ „Topolovčanke“ iz Topolovnika

(V. Gradište). Gost/učesnik Mini sajma bio je i

tiktoker Gleb Fils (Gleb Feels), koji je ispričao „Priče

sa sela kroz oči stranca“, a prigodnu izložbu „Okom

kamere u srcu prirode“, priredio je Radomir Perin.

Sa uspehom organizovan još jedan sajam

60


Put kojim se ređe ide

„Uzmi jednu ideju.

Učini je svojim

životom”, reči su

Švami Vivikenande, hinduističkog

monaha, sledbenika

indijskog mistika Ramakrišne

iz XIX veka, koje doslovno

opisuju profesionalni put Gordane

Nikolić iz Tršića, koja je

odlučila da osmisli i ispriča

svoju priču. Naime, ona je kao

preduzetnik, vlasnik trgovačke

radnje poslednjih 11 godina,

u svom domaćinstvu organizovala

proizvodnju domaćih

proizvoda, bez aditiva i drugih

dodataka i plasira ih na tržište.

Da li joj je znamenito mesto

Tršić, poznato diljem sveta

kao naučno-obrazovni centar

istraživanja i čuvanja jezičke

tradicije, u kojem živi sa

porodicom i u kojem je započela

nešto drugo u odnosu na

razlog zbog kojeg se u Tršić

dolazi, danas je izlišno pitanje,

jer je Gordana Nikolić,

povezala celu svoju familiju

uspela da materijalizuje svoju

zamisao, od koje, kako kaže,

može sasvim lepo da žive. I ne

samo to, prisustvo Domaćinstva

„Nikolić“ sa slatkim programom

i sokovima, za koje

je zadužena njena mama, sa

domaćim rakijama vrhunskog

kvaliteta, za koje je odgovoran

njen suprug, domaćim kolačima

ručne proizvodnje iz kuhinje

njene snajke - rekonvalescenta

koja nakon teške bolesti

ispunjava više od onoga što se

od nje očekuje i na način na

koji se oseća korisnom. Što

svakako jeste. Naša sagovornica

zadužena je za dekoraciju,

ukrašavanje i prodaju a, rekli

bi se i organizaciju, jer u narednom

periodu planira da započne

sa programom zimnice.

- Jedan čovek ne može sam,

pa sam organizovala svojevrsnu

porodičnu zadrugu, u

kojoj svako odrađuje svoj deo

Gordana Nikolić

posla. Pošto smo nasledili veliko imanje suprug

i ja smo odlučili da na njemu živimo i u

skladu s tim, privređujemo. Na imanju imamo

120 stabala šljive i oko 100 stabala džanarike.

Na jednoj parceli skoro smo posadili preko

100 sadnica raznog voća, koje mi je potrebno

da bih ispoštovala tražnju kupaca naših proizvoda

- objašnjava Gordana Nikolić, dodajući

da njen suprug rođen u Parizu i sa diplomom

Poljoprivrednog fakulteta, smer - zaštita bilja,

nikada nije želeo da se vrati u francusku prestonicu

i da je iznad svega zadovoljan životom

na selu.

- I natraške da posadi sve mu se primi - kaže

njegova supruga, ponosna na njegove rakije, u

čijoj paleti rakija od suvih šljiva zauzima posebno

mesto.

- Ima i drugih proizvođača ove vrste, ali svi

traže našu, jer je u svakom smislu domaća i

najbolja - objašnjava naša sagovornica.

Svoje proizvode Nikolići izlažu na brojnim

festivalima. Velikim, poput Slaninijade u Kačarevu,

na Saboru trubača u Guči, gde ih već

sada traže, a oni uveliko za avgust pripremaju

potrebne zalihe, za koje postoji velika potražnja.

Proizvodi porodice Nikolić nalaze se u centru

znamenitog mesta Tršić i na ulazu u park

Banje Koviljače. Učesnici su svih lokalnih

manifestacija, poput Etno bazara, na poziv i

u orgranizaciji Turističke organizacije grada

Loznice, koja uvek obezbeđuje besplatne

šrandove, a Grad Loznica im uvek izlazi u

susret.

Uz podršku svoje porodice, Gordana Nikolić

je ušla i u novi projekat etno priče. U tom

pravcu napravljeni su prvi koraci i kako i sama

priznaje, ima tu još dosta da se uradi, ali da će

se potruditi da za što kraće vreme njena zamisao

zaživi u značajnijem obimu.

O preduzetništvu, delatnosti usmerenoj na

pokretanje, organizovanje i inoviranje poslovanja,

radi stvaranja novog tržišta i ostvarivanja

dobiti preko vizije, konkretnih akcija do

realizacije, napisane su brojne studije.

- Nije lako biti preduzetnik - kaže ona, ali

je lepo i za sve što uradim dobro ili manje dobro

sama sam odgovarna i sama tražim načine

kako da nešto ispravim, poboljšam i unapredim.

Sve to nas navodi na zaključak da je preduzetništvo

samo pojam, a da su preduzetnici

oni koji se rađaju sa idejama i hrabrošću da ih

sprovedu.

61


Rakija - tečna riznica u flaši iz

Destilerije 2M

Na Oplenačkoj berbi grožđa Velika zlatna medalja

za šljivovicu „Dedino zlato“ reserva, i prošle,

2023. godine, pripala je Destileriji „2M“ iz sela

Lipovac kod Topole. Ove godine ponovo je bila zlatna na

ocenjivanju najboljih rakija u Čačku. Pravo otkriće za selo

u kojem živi oko 500 stanovnika orijentisanih na poljoprivredu,

uglavnom vinogradarstvo i voćarstvo, poznato

po desetak vinarija i odličnim vinima, koje može da se

pohvali i pravom kućom rakije u kojoj se čuva još uvek

skriveno blago - rakija od šljive stara i do 23 godine.

Destileriju „2M“ osnovao je Milan Vujić, policajac koji

je kao osmogodišnjak sa roditeljima otišao u Čikago, a

vratio kao penzioner u rodno selo Lipovac, gde je na temeljima

očevog znanja i ljubavi prema proizvodnji rakije,

od 2006. godine gradio svoju viziju moderne destilerije sa

jedinim ciljem - postizanje visokog kvaliteta šumadijske

šljivovice. Na osnovu feedback-a Amerikanaca razumeo

je njihovu sklonost prema jakim alkoholnim pićima, finih

aroma, manje „ljutim“ ukusom od našeg, i vrhunskog kvaliteta,

koji se meri izvrsnošću.

Nameran da sva svoja iskustva pretoči u zlatne kapi,

dvadeset narednih godina posvećuje proizvodnji rakije od

voća isključivo iz svojih zasada, u destileriji sa najsavremenijom

opremom u zgradi koju je dovršio 2017. godine.

Uveren da se sa rakijom ne sme žuriti, za sve te godine razvijao

je proizvodnju ne prodavajući ni jednu jedinu litru,

čekajući vreme da sazri i pokaže svoje najbolje osobine.

- Kakav je to čovek bio. Sposoban i razborit, no porodicu

nije imao, te sam posle njegovog iznenadnog odlaska

rešila da napustim Čikago i preselim se u Lipovac kako

bi nastavila tamo gde je moj brat stao - priča Jasna Terzič,

sestra začetnika rakijske imperije u Lipovcu, koja je tri godine

pre zaslužene penzije napustila posao da bi sačuvala

ovu zaostavštinu. Jedina olakšavajuća okolnost je bila što

joj je suprug iz sela Ivanče, okoline Mladenova, te je održavala

vezu sa rodnim krajem koji je sa porodicom pohodila

svake godine. A ono što je tamo zatekla za nju je bilo

golemo iznenađenje, otkriće ravno neverevanju šta je sve

njen brat postigao, tim pre što se u Americi ničim sličnim

nije bavio, a njihov otac to radio amateriski.

Za 22 godine i sa godišnjom proizvodnjom od oko 4.000

flaša, stvorene su zavidne zalihe najvišeg kvaliteta. Veliki

problem je bio što gospođa Terzić o rakiji nije znala ništa,

niti je to ikada bilo polje njenog interesovanja. Sledilo

je učenje, istraživanje, mogućnosti i perspektive koje su

još uvek glavna okosnica njenog angažovanja, kako bi se

što brže uključila u proizvodne i tržišne tokove. U proizvodnim

našla je ogromnu pomoć u Nikoli Biorčeviću,

tehnologu u čije stručne konsultacije ima neograničeno

poverenje, ništa manje u rad Milije Mihajlovića, na poziciji

podrumara. Tržište joj, s obzirom da je ceo život prove-

Jasna Terzić u društvu Nikole Biorčevića i Milije Mihajlovića

la na drugom mestu, predstavlja

daleko veći izazov. Organizacija

degustacija u prostorima koja odgovaraju

ovakvoj ponudi, odnosno

proizvodu, bio bi po njenom

mišljenju optimalan početak za

upoznavanje i kontakte.

- Bata je govorio da je rakija

loša na glasu jer je narod pravi

u svojim domaćinstvima bez dovoljno

znanja, a rakija, posebno

ona iz Šumadije, treba da pokaže

koji nivo može da postigne, po

njemu vrhunski - poput konjaka.

Bio je pravi ljubitelj šljive i pravio

je isključivo šljivovicu. On je trošio

sopstvena sredstva, s obzirom

da nije imao porodicu. Međutim,

ja već osećam da moram da počnem

sa prodajom da bi obezbedila

kontinuitet destilerije. Nailazim

na dosta tekućih troškova i mislim

da je već dugo odležavala -

iskrena je gospođa Terzić.

- Od pre dve godine sam na

mestu tehnologa destilerije „2M“

gde sam zatekao blago u podrumu

i moj posao je da to blago

transformišem u tržišnu vrednost.

Stvorili smo kupažu koja je

ocenjena „ajkulom“ (19.56) što

nam je potvrdilo da smo odabrali

pravi put. Osim što kupažiramo

stare destilate, imamo destilate

u burićima od sedam do 22. godine,

pečemo nove količine rakije,

sa četiri hektara sopstvenih

zasada kako je osnivač zacrtao,

i od Čačanske rodne i Čačanske

lepotice, odvojeno pečemo jednu

i drugu rakiju. Obe odležavaju u

novim buradima od srpskog hrasta,

zapremine 225 i 450 litara, i

posle sedam godina ćemo da vidimo

šta smo dobili. Očekujemo

zlatnu barrique seriju, što nije

skromno ali je realno. Do sada

od 10-12 tona šljive imamo 30

hiljada litara na odležavanju, i do

daljnjeg ćemo biti specijalizovani

za proizvodnju šljivovice - kaže

Nikola Biorčević, potvrđujući da

će „politika kuće“ da se ne proda

nijedna flaša, biti „izneverena“

izvozom određenih količina u

SAD i prodajom u Srbiji, jer je po

njegovom mišljenju kvalitet dostigao

visok nivo i da ni francuski

konjak ni škotski viski neće moći

da pariraju Šumadijskoj rakiji, jer

„nikada neće mirisati kao naša

šljiva“.

62


Vredni saveti za najukusniji

pasulj

Pasulj je najpopularnija mahunarka

na svetu s obzirom da se preukusna

jela od nje pripremaju diljem zemaljskog

šara, od Indije, Kine, Indonezije,

do Brazila, Meksika i SAD-a. Iz Amerike

u Evropu došao je u XVI, a u Srbiju vek

kasnije i postao je tradicijom da se kuva

svakog petka, čak i na dvoru. Tako je čorbast,

vojnički, zapečen... pasulj postao

jelo za sva godišnja doba i sve prilike,

a srpska izreka „Pasulj junaka hrani“ -

veliča ne samo njegovu široku upotrebu

već i hranljivost i lekovita svojstva.

Nazivaju ga i seljačkom i siroinjskom

hranom, a da je to sasvim pogrešno

pokazuju gastronomske manifestacije,

od kojih je najveća „Prosto k’o pasulj“

koja se 17 godina održava na Temerinskom

vašarištu, gde učesnici, takmičari

pripremaju ovo jelo sa puno mesa,

povrća, specijalnih dodataka, o kojima

rado ne pričaju.

Za razliku od drugih, Janko Pinćer,

najveći i najbolji kuvar na otvorenom

u Srbiji, pobednik nebrojnih takmičenja,

sada najčešće u ulozi arbitra, nikada

nije krio ništa. Siguran u sebe i svoj

od Boga dat nepogrešiv ukus, delio je

savete nesebično i nakon više od 40

godina druženja sa kotlićima, iza sebe

ostavio isškovlovane generacije vrsnih

kuvara.

Iako je počeo kao takmičar, organizatori

manifestacija brzo su ga „skonili“

u organizacioni tim, kako bi prekinuli

niz prvih nagrada, koje je svake godine

osvajao.

- Na manifestacijama se osećam potpuno

slobodno i svaka moja sugestija ili odluka

nailazi na odobravanje. Imam svu podršku

organizatora a pobednici i osvajači

prvih mesta su i zaslužili da prime nagradu

- kaže Janko, koji prilikom ocenjivanja posebnu

pažnju obraća na raskuvanost pasulja,

jer zrno mora biti skuvano ali celo, za

šta je bitan odabir vrste pasulja.

- Neću davati savete koji pasulj da se koristi,

neka svako odabere prema svom afinitetu.

Izbor je ogroman. Od preko 70 sorti

pasulja, kod nas su najomiljeniji gradištanac,

tetovac, biser, galeb, zlatko, čučavac,

sremac..., poznatiji po nazivima koje im je

narod dodelio: beli tetovac, beli sitni, crveni.

trešnjevac, žuti itd. I svaki ima svoju

priču, ali u krajnjem slučaju, vrsta nikada

ne utiče na konačan sud - objašnjava naš

sagovornik.

Janko Pinćer

Kada je u pitanju gustina pasulja, jedna

od čestih i najvećih grešaka je „secovanje“,

kada se tečnost odvaja od ostatka

čorba, kada nije kompaktna i ne pruži pun

doživljaj u ustima.

- U poslednje vreme izbegavaju se klasične

zaprške - brašno i mast. Ljudi su

prešli, što odobravam, na kuvanje povrća,

potom bledniranje. Tako su prirodnom zaprškom

zamenili klasičnu. Na ovaj način

čorbast pasulj se neće razvodniti, a deca

neće protestvovati zbog nečega što „pliva“

u pasulju. Najvažnije je da je na ovaj način

pripremljen još hranljiviji i pun vitamina -

dodaje ovaj vrsni kuvar.

Raskuvanost mesa je takođe bitan element

ocenjivanja. Danas, sa poluproizvodima

kupljenim u marketima je sigurno

brži način, ali na starinski, sa mesom koje

je odstajalo na čardaku, u sušari, mora se

drugačije: da stoji u vodi da bi se rasolilo i

dobilo pravi ukus, da ima mekoću i sočnost.

Zato se pasulj i kuva tri sata.

- Čorbast pasulj voli suva rebarca.

Moj savet je da uvek 10% mesa bude

sveže (papak, kolenica, uvo...), da bi se

postigla homogena struktura i gustina.

Protivan sam pomodarstvu stavljanja

kobasica, punih aditiva i začina, često

nedozvoljenih. Savetovao bih da se to

ne radi već kupi nešto skuplje u manjim

količinama i da pravi ukus. To ne važi

za slaninu. Bilo kakva, slanina je slanina

- objašnjava gospodin Pinćer, koji

ne ocenjuje boju, jer to nije riblja čorba,

a najviše bodova daje za ukus, koji se

dobije pošto se ispuštuju prethodne tri

stavke.

Za „Prosto k’o pasulj“ čovek koji

je bio na svim gastro manifestacijama

u zemlji i regionu, u svojstvu kuvara,

arbitra, nikada kibicera, ima samo reči

hvale, jer vidi zadovoljne ljude, koji

nisu došli samo da se takmiče, već da

provedu jedan lep dan sa porodicom,

prijateljima, da upoznaju nekoga. Posebno

ga raduje prisustvo puno dece

za koje su kreirani posebni programi,

od muzičkih - zabavljačkih do vanrednog

prostranog terena pogodnog za razne

igre i aktivnosti. Za Janka Pinćera vikend

na Pasuljijadi je vreme provedeno bez telefona,

kompjutera, u prirodi, u zdravoj

sredini, u društvu i druženju, i zato je ovo

jedan od onih događaja koji osim najveće,

dobro organizovane, ukusne, nosi atribut

zdrave fešte.

Poznato je da Janko ceo život druguje

sa ribom, ali isto tako prvak je i u kuvanju

gulaša, paprikaša, škembića... Kaže:

“Volim da kuvam, da jedem i jednostavno,

tajna je u ljubavi.”

63


Muzej Stara livnica Kragu

Revitalizacija ozbiljnog broja napuštenih

industrijskih objekata zanimljive arhitektonske

strukture, uzima zamah širom

Evrope od polovine XX veka. Njihovim oživljavanjem

novim sadržajima, te oplemenjenom najrazličitijim

funkcijama koje takav prostor dozvoljava,

rođen je novi trend očuvanja industrijskog

nasleđa, čime je sprečena njegova dalja devastacija

i nestajanje. Istovremeno, ovi objekti imaju

nemerljivu vrednost za istorijsku, tehnološku,

društvenu, arhitektonsku, kulturnu, naučnu i dr.,

verifikaciju milja u kojem su egzistirali. Najvidljivije

intervencije na očuvanju i prenameni takvog

prostora kod nas desile su se u Kragujevcu,

ne slučajno, jer je reč o gradu sa vekovnom industrijskom

tradicijom, a pokazalo se i sa odgovornim

odnosom povezivanja starog i novog. Jedan

do takvih poduhvata je Muzej „Stara livnica“.

Prvi top izliven 1853. a puška dve

godine kasnije

U najstarijem objektu iz 1882. godine, površine

oko 800m2, smešteno je oko 5.500 predmeta

raspoređenih u sedam muzejskih zbirki. Muzej

je osnovan 1953. godine pod nazivom Muzej

„Zavoda Crvena zastava“, koji 1994. menja ime

u Muzej „Stara livnica“. Prva livnica u Srbiji

podignuta je 1848. na Vračaru, u Beogradu, zalaganjem

istaknutog državnika Ilije Garašanina,

koji je smatrao da se Srbija ne može osamostaliti

i osloboditi turske vlasti ako ne proizvodi sopstveno

oružje. Zbog protivljenja Austrougarske i

Osmanske imperije koje nisu podržavali tu ideju,

fabrika je odlukom kneza Aleksandra Karađorđevića

1851. prebačena u Kragujevac, prestoni srpski

grad (1818 - 1841), u kojem je još od 1836.

postojao Arsenal za popravku ručnog oružja sa tri

radionice.

Prva zgrada građena je od 1851-53., u blizini

reke Lepenice, i bila uništena zbog podzemnih

voda. U intervalu od 1881-1892. sagrađena je

zgrada Livnice - odnosno današnjeg muzeja po

projektu Todora Toše Seleskovića. Građena je u

kombinaciji cigle, betona i gvožđa, tzv. bondruk

stilu, po uzoru na industrijske objekte u Evropi

toga vremena. Izgled radnionica iz najranijeg perioda

nije sačuvan niti na skicama, niti na dagerotipijama,

ali se pretpostavlja da su nalikovale

onim u evropskim zemljama.

Prvi upravnik Livnice bio je Francuz, Šarl Lubri

bivši nadzornik jedne topolivnice u Parizu,

pod čijim je rukovodstvom 1853. izliven prvi top.

Lubri je zaslužan i za otvaranje Vojnozanatlijske

škole u cilju školovanja domaćeg kvalifikovanog

kadra (1854), iste godine i Radničke bolesničke

Marija Milošević, kustos Muzeja „Stara livnica“

kase za finansiranje lečenja radnika,

iz koje se razvio Radnički fond. Za

njegovog zamenika imenovan je Petar

Protić, brigadni oficir, koji će postati

prvi domaći upravnik Topolivnice.

Prvobitna ideja o podizanju fabrike

za proizvodnju pušaka se nije ostvarila

ali je Puškarnica (ustanovljena 1860)

svoj rad bazirala na popravkama i prepravkama

pušaka na savremenije siste-

64


jevac - fakti, tragovi, priče

me (kremenjače na kapislare itd), sve do

1928., kada je podignuta fabrika pušaka

po belgijskoj licenci. Najpoznatiji stručnjak

za puške toga vremena bio je Mihailo

Cvejić, kontrolor puškarnice. U Muzeju

se čuvaju puške sa kontrolisanim žigom.

Prva takva je iz januara 1856., kada je u

fabriku uvedeno kontrolisanje, pregled i

žigosanje proizvedenih predmeta a na inicijativu

upravnika Topolivnice Petra Protića.

Na fotografijama je prikazan Ipolit

Monden, prvi ministar vojni Kneževine

Srbije, razlog zbog kojeg je srpska vojska

bila organizovana po uzoru na francusku.

Među upravnicima Topolivnice bio je general

Milivoje Petrović Blaznavac, jedno

vreme predsednik komisije osnovane u

Kragujevcu koja je radila na balističkom

poboljšanju pušaka.

Ratovi 1876-1878. pokazali su sve slabosti

našeg naoružanja srpske vojske. Od

1886. prestaje proizvodnja topova i do

1939. fabrika ima obeležje arsenala. Topovi

se uvoze, najviše iz Francuske, barut

pravi u barutani u Stragarima, kasnije u

Obilićevu kod Kruševca.

Muzej priča priče

U mirnodnopskim uslovima fabrika je

radila civilni program: upotrebne predmete,

doboše i trube za vojne orkestre,

poljoprivredne alate, mašine za mlinove i

strugare a najviše crkvena i školska zvona.

Izliven je i celokupni enterijer za crkvu

Svete Ružice na Kalemegdanu. Uoči

Balkanskih ratova i Velikog rata, ovaj

program će biti isključen, zbog povećane

proizvodnje artiljerijske i pešadijske municije,

a 1953. i potpuno ugašen.

Muzej „Stara livnica“ priča priču o pušci

„Kokinki“, konstruktora Koste Koke

Milovanovića; o prvoj sijalici u Srbiji koja

je zahvaljujući Todoru Seleskoviću zasvetlela

u novopodignutoj Čaurinici 1884.; o

predstavljanju proizvodnog programa kragujevačke

fabrike na velikoj Svetskoj privrednoj

izložbu u Parizu 1889., prvom nastupu

srpske privrede van granica zemlje.

Početkom Velikog rata fabrika je u teškom

položaju, počinje evakuacija proizvoda,

sirovina, svog materijala kako ne

bi pao u ruke neprijatelja, i 1915., pošto

su muškarci na frontu, vrši se obuka žena

i civilnog stanovništva u rukovanju vatrenim

oružnjem. U ratnim uslovima Livnica

radi u tri smene, a nadoknada za prekovremeni

rad se ne plaća. Rade se prepravke

na francuskim granatama, popravke zaplenjenih

austrougarskih topova iz Cerske i

Kolubarske bitke. Do kraja rata fabrika je

potpuno uništena, a radionice pretvorene

u konjušnice. Pukovnik Miodrag Vasić je

1898. konstruisao prvu srpsku ručnu bombu

četvrtatog oblika velike razorne moći,

punjenu crnim barutom, korišćenu u Balkanskim

ratovima i u Prvom svetskom ratu

i prvu podvodnu minu korišćenu na Savi i

Dunavu protiv Austrougara. Po prvi put u

istoriji srpske vojske u septembru 2015.

oborena su dva neprijateljska aviona: jedan

u okolini Kragujevca, drugi gađan sa

Metinog brda od strane Radoja Ljutovca

koji je gađao bez nišanskih sprava.

Majstori Livnice na frontu prave pokretne

poljske radionice i na licu mesta

popravljaju i prepravljaju oružje za dalji

nastavak ratovanja. Oko 400 njih povlači

se sa glavnicom vojske preko

Albanije do Jadranskog

mora. Njih preuzimaju saveznici

i nakon oporavka

uključuju ih u rad u fabrikama

oružja u Francuskoj.

Kada je došao poziv da se

vrate na front, zadovoljni

njihovim radom, Francuzi

umesto njih šalju svoje ljude.

Drugi svetski rat obeležilo

je još jedno urušavanje

fabričke hale, gubitak materijala,

a najviše ljudskih

života. Početkom okupacije

Nemci su pozvali radnike da rade za njihove

potrebe, što je velika većina odbila.

Nakon sprovedene racije, streljani su

sa đacima Prve kragujevačke gimnazije,

ukupno njih 3.000. Od 10 hiljada mašina

i 12 hiljada zaposlenih pre rata, 1944. na

posao se vraća 670 radnika koji su odmah

krenuli da raščišćavanjem ruševina i popravkom

82 poluispravne mašine. Ostatak

su pokupili okupatori za svoje potrebe.

Još jedno razaranje fabrika je doživela

1999. Iako bez žrtava, štete na objektu i

mašinama su bile nepopravljive. Najgore

od svega bile su posledice po zdravlje

zaposlenih, koji su pozivani odmah nakon

bombardovanja da rade na raščišćavanju

ruševina. Preživeli su bombardovanje, ali

ne i posledice izazvane radoaktivnim zračenjem.

Aktivni u ratovima, radnici su od druge

polovine XIX veka bili vatreni borci za

svoja prava. Sledeći ideje Svetozara Markovića

u februaru 1876. učesnici su prvih

radničkih demonstaracija poznatih pod

imenom „Crveni barjak“, ovekovečenih

na istoimenoj slici Miće Popovića.

Livnica je prestala sa radom 1968. godine

a 1973. obrazovan je fabrički muzej,

današnja Stara livnica. Godine 1953. stavljena

je pod zaštitu države kao kulturno

dobro od velikog značaja.

Današnja fabrika „Zastava oružje“ razvija

širok asortiman proizvoda prisutnih

na svim kontinentima, od programa naoružanja

i vojne opreme do lovačkog i sportskog

programa.

Prema kazivanju Marije Milošević,

kustosa Muzeja „Stara livnica“

65


Tamburaška kultura otvara

sva vrata

U

Muzeju Tamburica festa smeštenom u raskošnoj

Menratovoj palati u starom jegru

Novog Sada, održana je izložba slika XVI

saziva Likovne kolonije pod nazivom -„Etnomuzikologija

i likovnost“ u selekciji dr Danila Vuksanovića,

programskog direktora Galerije Matice

srpske. Tako je Muzej za nešto više od godinu dana

od otvaranja, po ko zna koji put potvrdio svoju ulogu

kreatora i organizatora manjih i većih događaja

i druženja naslonjenih na umetničku, kulturnu, a

najviše na dva veka dugu tradiciju tamburaške muzike

na ovom prostoru, značajno oplemenivši turističku

ponudu grada. Na izložbi je predstavljeno 13

radova umetnika inspirisanih etno muzikologijom i

tamburaškom muzikom, koji su pronašli svoj link sa

tamburicom i postali deo ove price. Novosasđani i

gosti Muzeja će moći da je posete ovu svojevrsnu

tematsku izložbu u naredna tri meseca.

- Trenutno se u fundusu Muzeja nalazi 186 ulja na

platnu, što predstavlja svojvrsno kulturološko blago.

Te radove s vremena na vreme selimo i priređujemo

izložbe po drugim gradovima u zemlji i regionu.

Naša primarna aktivnost je organizacija Festivala

„Tamburica fest“, osnovali smo „Svetsku Tamburašku

Asocijaciju“ sa sedištem u Novom Sadu, osnovali

Muzej, snimamo filmove među kojima i dugometražni

dokumentarni film o neimarima originalnog

zvuka „Zaustavite Dunav i skazaljke stare” režisera

Salija S. Sallinija iz Turske, prikazanog širom zemlje;

bavimo se naučno-izdavačkom delatnošću,

ukratko, uključili smo sve što gravitira prema tamburi

i tamburaškoj muzici i predstavlja svojevrsnu

promociju kulture kao deo našeg identiteta - podsetio

je dr Jovan Pejčić, pokretač projekta i direktor

„Tamburica festa“.

Sam Muzej je postao mesto susreta svega što je

vezano za umetnost, kulturu, tamburicu i najposećeniji

prostor ovog tipa u gradu. Osim izložbi, u ovom

prostoru dešavaju se razni „happeninzi“, muzički

programi. Nekada i spontani, kao što je bila poseta

Dr Jovan pejčić (prvi s desna) sa saradnicima na otvaranju izložbe

članova Centra tamburaške kulture na

čelu sa Zoranom Bugarskim Bricom,

umetničkim rukovodiocem i koorinatorom

Centra, čuvenim virtuozom

primašem, koji su oduševljeni prostorom

održali koncert za svoju dušu i

još po nekog.

Dr Pejčić je takođe istakao da je

poslednjih godina podrška Grada Novog

Sda i Pokrajine zadovoljavajuća

i da je za njega jedno veliko olakšanje

stasavanje njegovog tima, koji je

preuzeo na sebe gro organizacionih

poslova i realizaciju.

- Svi vole tamburicu i rado su deo

ove priče. Što god da organizujemo,

od koncerata, manifestacija, snimanja

Sonja i Aljoša Boruš dali svoj

doprinos postavci u Muzeju

tambure

filmova, objavljivanja stručnih radova,

kataloga, svi su uz nas i nikada nas

niko nije odbio, što nam uliva snagu

za dalji rad - rekao je dr Jovan Pejčić,

najavljujući ovogodišnji „Tamburica

fest“ od 12-15 septembra, za koji

je bogat i sadržajan program već definisan,

preostaju samo finese.

66


POSTOJI JEDNO

ČAROBNO MESTO

2024.

Pansioni

Tradicionalno lečenje

mineralnim vodama

uz primenu moderne

medicine, savremenih

aparata i lekara

specijalista i

subspecijalista.

Odmor i lečenje u

u Vrnjačkoj Banji

ŽIVETI SA

DIJABETESOM

*od 8.840,00 din/dan

Kontrola šećera i rizika uz stalni

nadzor lekara specijalista, upotrebu

modernih aparata i primenu

tradicionalnih tretmana.

OPŠTI MEDICINSKI

PANSION

*od 7.980,00 din/dan

Smeštaj na bazi punog pansiona,

medicinska usluga u skladu sa

zdravstvenim stanjem i preporukom

lekara.

POPUST

NA RANI

BUKING

POKRET BEZ BOLA

*od 9.950,00 din/dan

Program fizikalnih, kinezi i

hidroterapija, najsavremenije

opreme i wellness opuštanja.

BANJSKI PANSION

*od 7,340.00 din/dan

Terapije mineralnom vodom za

prevenciju i unapređenje

zdravstvenog stanja, uz rekreaciju i

relaksaciju u bazenu.

036 51 55 150 rezervacije@vrnjcispa.rs www.vrnjackabanjamerkur.com


STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,50;

• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,70;

• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu

• Državljanin/ka Republike Srbije

Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!