Topsrbija br42

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Oktobar 2024. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 42

ISSN 2334-6027

Foto: Martin Candir

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

Ako se ne menjamo

ne rastemo

Unless We Change,

We Do not Grow

Era humanizma i renesanse, doba duhovnog

prevrata koje je tadašnje društvo izvelo iz

vekovno utvrđenog vrednosnog sistema srednjeg

veka i usmerilo ga u pravcu napretka,

razvoja i stvaralaštva na svim poljima nauke,

kulture, života uopšte, zapisana je u istoriji

čovečanstva zlatnim slovima. To je bilo vreme

„renesansnih genija“ koji su imali privilegiju

da obimom znanja koje su nekim čudom

posedovali, preobrate tadašnji svet, misao i

svest.

Danas stvari stoje drugačije. Iako se reči

poput sveobuhvatnosti, svestranosti, komunikativnosti...,

prečesto zamenjaju terminom

interdisciplinarnosti - nesumnivo aksiomom

daljeg razvoja društva, postoji jedna začkoljica:

da zbog ogromnog kvantuma znanja, više niko ne može

stvarati sam.

Misao A. Ajnštajna da „značajni problemi sa kojima se suočavamo

ne mogu biti rešeni na nivou razmišljanja koje je probleme

kreiralo“ samo potvrđuje prethodnu tvrdnju.

Živimo u vremenu komunikacija, koordinacija i procesa

intenzivne primene znanja koji ubrzavaju tempo svekolikog

napretka, koji za izlazni rezultat ima opipljive proizvode od

značaja za ljudsko društvo.

Revija TOPSRBIJA duže od decenije stoji uz one koji su

svesni trenutka pronašli načine da stvaraju i stvoreno uvećavaju

imajući kriterijum i kritičnost da iz mnoštva ponuđenog

izdvoje ono što je dobro za njih i sve oko njih.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA – NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

The era of humanism and renaissance, the

era of spiritual upheaval that took the society

of that time out of the centuries-old value

system of the Middle Ages and directed

it in the direction of progress, development

and creativity in all fields of science, culture,

life in general, is written in golden letters in

the history of mankind. It was the time of the

„Renaissance geniuses“ who had the privilege

of transforming the world, thought and consciousness

of that time with the amount of

knowledge they miraculously possessed.

Today things are different. Although words

like comprehensiveness, versatility, communicativeness...

are too often replaced by the

term interdisciplinarity - undoubtedly an axiom

of the further development of society, there is one catch:

due to the enormous quantum of knowledge, no one can create

on their own anymore.

Albert Einstein‘s thought that „the significant problems

we have cannot be solved at the same level of thinking with

which we created them“ only confirms the previous statement.

We live in a time of communication, coordination and

processes of intensive application of knowledge that accelerate

the pace of all progress, which as an output has tangible

products that are of importance for human society.

For more than a decade, the TOPSRBIJA magazine has

stood by those who, aware of the moment, have found ways

to create and increase what has been created, having the criterion

and criticality to select from the multitude of offers what

good for them and everyone around them is.

Mihailo Berček - Editor In - Chief

TOPSERBIA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 42

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2024. Oktobar – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2024. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Foto: Martin Candir Vinski put ................................... 1

Hotel Olimp, Zlatibor .................................................. 2

Ako se ne menjamo ne rastemo ................................... 3

Unless We Change, We Do not Grow .......................... 3

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 42 Impresum . 3

CRVENI TAXI, Novi Sad ........................................... 4

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 42 Sadržaj ... 5

Kongres ruralnog turizma Vojvodine - salaši i čarde .. 6,7

Garancijski fond Vojvodine za pružaoce usluga

u ruralnom turizmu ...................................................... 8

Decenija Razvojnog fonda Vojvodine ......................... 9

Doprinos manifestacija oživljavanju

ruralnih područja ....................................................... 10

Svi putevi vode u selo ................................................ 11

PMF ima novog dekana

- prof. dr Srđana Rončevića ............................. 12,13,14

PMF Projekat ReNBES ............................................. 15

Nove projektne aktivnosti

na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski

menadžment u Novom Sadu ................................. 16,17

TONS uspešno radi na razvoju i promociji

turističke ponude Novog Sada .............................. 18,19

Kragujevac - odredište za bogatu i raznovrsnu

turističku ponudu .................................................. 20,21

Kontinuirani uspon turizma u Zrenjaninu ............ 22,23

Dani LUDAJE, dobrog provoda

i izvrsne zabave .................................................... 24,25

VII Gastro Srem je najlepša slika

Stare Pazove koja je otišla u svet.......................... 26,27

Odom gradu vina, uz kobasice i tamburu,

na Bregu otvoren Susret uoči Grožđebala ................. 28

66. Dani berbe grožđa u Vršcu - Nezaobilazan

događaj za sve ljubitelje vina i dobrog provoda ........ 29

Izložba vina, voća i grožđa na 66. Danima berbe

grožđa u Vršcu ........................................................... 30

Vetrovi i vino - Vršačka vinarija KULA VETROVA . 31

Jedinstvena regata Majke Angeline na prirodnom

meandru Save ............................................................ 32

Opština Pećinci manifestacijama čuva i neguje

tradiciju ...................................................................... 33

Mesto čistog zadovoljstva - ovde se ništa

ne prepušta slučaju ............................................... 34,35

Predivan dan u Lešnici............................................... 36

Kraljevske gljive privukle goste ................................ 37

Tradicija Fruške gore je tradicija velikih vina ...... 38,39

Obeleženi najstariji Dani berbe grožđa

u najvinskijem mestu Fruške gore i Srema ........... 40,41

Vinarija VINUM - s pravom najbolja ................... 42,43

Banoštorski dani grožđa i vina sa blagoslovom

dva sunca ................................................................... 44

Pitka priča o pivnicama Srpskog viteza vina ............. 45

Pivnica Sv. Đorđe - čuvar tradicije srpskih

domaćina .................................................................... 46

Dani vesele mašine čuvaju tradiciju pečenja rakija ... 47

Vino sa otiskom žene ........................................... 48,49

Kompleks Staro jezero - Park i sportsko-rekreativna

zona u centru grada .................................................... 50

Klub Nezavisnih motociklista BMW Gde god

možemo da pomognemo tu smo ................................ 51

Kraft pivari o Karavanu zanatskog piva .....................52

Karavan ukusa zanatskog piva .................................. 53

Prvoslav Zakovski, zdravičar Dana piva .............. 54,55

Omaž kukuruzu u Ogaru ........................................... 56

Šljiva - nekom profit, nekom zadovoljstvo,

nekom muka .............................................................. 57

Borba za opstanak Futoškog kupusa ................... 58,59

Lovci i društvena odgovornost LU Srbije ............ 60,61

Sakupljačica univerzalnih životnih vrednosti ....... 62,63

Kuća sećanja i uspomena Živke Butarević ........... 64,65

Digitalizacija turističke ponude - veća vidljivost,

više rezervacija i prihoda ............................................66

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .............. 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ...... 68

5

Kongres ruralnog turizma Vojvo

Turistička organizacija Vojvodine (TOV) i Centar

za ruralni razvoj Vojvodine, uz podršku

Ministarstva turizma i omladine, Pokrajinskog

sekretarijata za privredu i turizam, Garancijskog fonda

AP Vojvodine i Razvojnog fonda AP Vojvodine,

kao i SMARZER AoE, u okviru Kongresa ruralnog

turizma Vojvodine, održanog od 09-11. oktobra u Eko

centru „Jezero“ na Paliću, organizovali su radionicu

pod nazivom „Ej salaši na severu Bačke“. Domaćini

trećeg ovog stručnog skupa koji je okupio eminentne

stručnjake iz Srbije i regiona uz prisustvo preko 60

učesnika bili su Turistička organizacija grada Subotice

i Turistička organizacija grada Sombora

Misija Turističke organizacije Vojvodine

- Palić je izuzetno značajna turistička destinacija

i to je razlog zašto je treća sekcija Kongresa ruralnog

turizma orgnizovana u mestu gde se nalazi veliki

broj pružalaca usluga iz oblasti ruralnog turizma.

Nadam se da du svi učesnici poneli dobre utiske i da

smo doneli konstruktivne i korisne zaključke vezane

za razvoj ruralnog turizma, gde i te kako ima prostora

za napredak. Ovu inicijativu TOV je započeo izdavanjem

inoviranog Priručnika za ruralni turizam u

skladu sa novim propisima. U aprilu je država izdvojila

sredstva za salaše u iznosu od 25 hiljada evra i

svi koji ulože 2.5 hiljade evra imaju priliku da dobiju

ova sredstava, što će sigurno imati pozitivan odjek i

ubrzati rast i razvoj ruralnog turizma - izjavila je Dr

Nataša Pavlović, direktorka Turističke organizacije

Vojvodine, i nastavila:

Specifikum ruralnog turizma u Vojvodini su salaši i

čarde, baštinici prošlosti i izvrsne vojvođanske kuhinje.

Nakon dve godine zajedničke saradnje sa Sekretarijatom

za privredu i turizam sprovedena je uspešna

kampanja - Vojvođanski ručak, kojom su obuhvaćeni

upravo ovi objekti. Tom kampanjom promovisali smo

bogatu vojvođansku gastronomiju, kao značajan deo

svakog, posebno ruralnog turizma, ali i kompletnu destinaciju

Palić. Uverena sam da će ovaj Kongres i sve

naše zajedničke aktivnosti doprineti boljem razvoju

ruralnog turizma kao i unapređenju lokalne zajednice.

U svetu broj turista koji posećuje ruralna područa

je u porastu. Kod nas, na žalost, evidencija je još

uvek na samom početku, ali sam sigurna da će mere

koje država i pokrajina predlažu doprineti da imamo

i tačnu evidenciju koja će potvrditi važnost ove naše

autentičnosti.

Podrška Sekretarijata razvoju ruralnog

turizma

Veliku zahvalnost TO Vojvodine uputila je Centru

za ruralni razvoj Vojvodine Pokrajinskom sekretarijatu

za privredu i turizam, za podržavanje najvažnijih turističkih

subjekata u Vojvodini, takođe za promociju i

podršku ovih destinacija,

- Pokrajinski sekretarijat za privredu

i turizam je na osnovu Konkursa

za subvencije turističkih smeštaja

izdvojio preko 500 miliona dinara

za podršku smeštajnim kapacitetima

u tzv. ruralnim područjima a u cilju

povećanja interesa gostiju za boravak

u tim područjima. Sekretarijat

za podršku smeštajnim kapacitetima

sledeće godine predviđa čak za 50%

veća sredstva u odnosu na budžet od

prethodne, sa težištem na razvoj kapaciteta

u slabije razvijenim opštinama,

opštinama III i IV kategorije i razvijanju

smeštajnih kapaciteta u tim

Dr Nataša pavlović

Dr Nenad Ivanišević

opštinama. Ilustracije radi, nijedan

salaš danas nema više od 10 smeštajnih

jedinica. Dugoročna strategija

razvoja ruralnog turizma, odnosno

Strategija razvoja turizma na teritoriji

AP Vojvodine kao integralnog dela,

sledeće godine, posebno će staviti

akcenat na ruralni turizam i razmotriti

koji nam je cilj u narednih 10 godina

u razvoju ruralnog turizma - rekao

je dr Nenad Ivanišević, pokrajinski

sekretar za privredu i turizam

Sekretar je ponovio da Vojvodina

danas nema dovoljno smeštajnih

kapaciteta ni u gradovima, i izrazio

zadovoljstvo što se u Subotici, u sa-

6

dine - salaši i čarde

mom centru gradi i podiže novi hotel,

što će poboljšati uslove za razvoj

kongresnog turizma.

- I ovaj Kongres imao je za cilj

da decentralizuje kongresnu scenu

Srbije. Ne mora sve da bude u Beogradu,

na Zatiboru i Vrnjačkoj Banji,

ali imamo ozbiljan izazov po pitanju

smeštajnih kapaciteta za održavanje

velikih kongresa. U narednoj godini

Sekretarijat pored povećanja sredstava

za razvoj smeštajnih kapaciteta

ima zadatak da sa Prirodno-matematičkim

fakultetom Univerztiteta u

Novom Sadu definiše šta je salaš, jer

se mnogi drugi objekti tako nazivaju,

Božidarka Golubović

U pauzi kongresa

a samo vlasnici pravih mogu očekivati

da budu pomognuti od države.

Podrška od 50 miliona dinara je stigla

od Ministarstva omladine i sporta

u vidu pomoći objektima u seoskim

naseljima.

Salaši su ukras Vojvodine

U Subotici ima odličnih primera

salaša, i među prvima su otvoreni:

„Majkin salaš“, salaš „Jelen“,

„Zvonko Bogdan“ - jedan od najboljih

primera razvoja salaša, podsetila

je Božidarka Golubović v.d. direktor

Turističke organizacije grada Subotice.

- Ruralni turizam zauzima posebno mesto kada

govorimo o vrstama turizma u Subotici i sa čime se

ponosimo. Za razvoj ruralnog turizma postoji i dalje

prostora ali naši salaši sa svojom gastronomskom ponudom

i kompletnim doživljajem, ono je što izdvajamo

u našoj bogatoj lepezi predloga. Subotica i Palić

raspolažu sa oko 30-tak obekata opredeljenih za bavljenje

ruralnim turizmom. Neki od njih i pružanjem

smeštaja, ali većina se opredelila za pružanje izvrsne

gastronomske ponude. Sve je prisutniji trend rasta

broja noćenja, odnosno produžetka boravka turista u

našoj sredini, pogotovo domaćih Naši salaši na severu

Bačke su i idealna mesta za održavanje jednodnevnih

ili višetdnevnih radionica, kogresa, tim bildinga.

Uz salaše posebnost Palića i Subotice je arhitektura u

stilu secesije. Zbog toga se dosta radi na marketing,

a TOG Subotice, bez preteranog favorizovanja pojedinih

objekata se trudi da isprati sve i kroz rad Info

centra i turističkih vodiča turistima ponudi najveći

izbor lepota, znamenitosti i dobara skrivenih u ovom

prekrasnom zemaljskom vrtu.

Važne informacije i primeri dobre prakse

Tokom prvog dana održavanja kongresa, učesnici

su imali priliku da prate predavanja na temu “Trendovi

u ruralnom turizmu“, dok su predstavnici Garancijskog

i Razvojnog fonda AP Vojvodine pružili

konkretne informacije o mogućnostima i izvorima

finansiranja u oblasti ruralnog turizma. U nastavku

programa učesnicima su predstavljeni načini kako

kreativno iskoristiti platforme društvenih mreža za

privlačenje posetilaca, uz kreiranje inspirativnih priča,

do vizuelno privlačnih sadržaja. Značajno mesto,

zauzela je tema o iskustvima iz zemlje i regiona (Baranja,

Republika Srpska), pružajući uvid u primere

dobre prakse i strategije koje se mogu primeniti na

lokalnom nivou. Učesnici su takođe imali mogućnost

da dobiju ključne informacije o kategorizaciji

smeštajnih objekata u ruralnim sredinama što im je

omogućilo da razumeju važnost standardizacije za

poboljšanje kvaliteta usluga i usklade svoj poslovanje

sa zakonskim okvirom. Ove informacije su bile

korisne, kako za već postojeće pružaoce usluga u ruralnom

turizmu, tako i za one koji se tek odlučuju za

bavljenje ovom delatnošću.

Drugog i trećeg dana Kongresa učesnici su imali

priliku da se upoznaju sa primerima dobre prakse u

ruralnom turizmu na terenu, uz obilazak somborskih

i subotičkih salaša, što im je omogućilo da vide kako

uspešne inicijative funkcionišu u praksi. Ovaj praktični

deo programa pružio je inspiraciju i konkretne

ideje za unapređenje vlastitih ponuda, kao i uvid u

izazove i rešenja sa kojima se suočavaju lokalni pružaoci

usluga.

7

Garancijski fond Vojvodine za

pružaoce usluga u ruralnom

turizmu

„E

salaši na severu Bačke“,

naziv je radionice

održane od 09-11.

oktobra u Eko centru „Jezero“, na

Paliću, u okviru Kongresa ruralnog

turizma Vojvodine, u organizaciji

Turističke organizacije Vojvodine

(TOV) i Centra za ruralni

razvoj Vojvodine, uz podršku Ministarstva

turizma i omladine, Pokrajinskog

sekretarijata za privredu

i turizam, Garancijskog fonda

AP Vojvodine i Razvojnog fonda

AP Vojvodine, kao i SMARZER

AoE.

Tom prilikom, Đorđe Raković,

direktor Garancijskog fonda Vojvodine

uputio je poziv privrednim

subjetima, u ovom slučaju pružaocima

usluga u ruralnom turizmu,

na saradnju, birajući jednu od

ponuđenih kreditnih linija koje

odgovarau potrebama njihovog

poslovanja.

U svom obraćanju, naveo je

mogućnosti i izvore finansiranja

u ruralnom turizmu kao i razloge

zašto bi privredni subjekti trebalo

da prihvate poziv i posete Garancijski

fond.

- Garancijski fond je specifična,

jedinstvena finansijska institucija

koja u okviru svog delovanja

ima misiju da omogući povoljniju

dostupnost finansijskom tržištu.

Skupština AP Vojvodine osnovala

je institucije poput Razvojnog

fonda AP Vojvodine i Garancijskog

fonda AP Vojvodine,

sa ciljem finansiranja društveno

opravdanih razvojnih projekata

na teritoriji Vojvodine pod povoljnijim

uslovima od tržišnih,

odnosno kako bi zainteresovani

na lakši način dobili potrebna

sredstva i pod povoljnijim uslovima.

Sigurno da je najbolje da se

koriste subvencije, odnosno bespovratna sredstva,

pozitivan primer kako država preko svojih

pokrajinskih i republičkih organa može da

pomogne privrednim subjektima, samim tim i

privredi. Međutim, pošto su subvencije ograničene,

uvek postoji deo finansiranja koje zainteresovana

strana mora da preuzme na sebe.

Iz tog razloga prva stanica je najčešće poslovna

banka. Ali, kako ti krediti, usled drastičnog

skoka bankarskih kamata nisu povoljni poslednjih

godinu i po - dve dana, to je razlog više da

se, u ovom slučaju, davaoci usluga u ruralnom

turizmu prvo obrate insitutuciji kakav je Garancijski

fond, kako bi poslovnoj banci izdao

garanciju na taj kredit. Konkretno, kada banka

dobije garanciju Fonda nema praktično nikakav

rizik u tom plasmanu. Kada banka nema rizik,

automatski prema subjektu, odnosno klijentu,

smanjuje kamatnu stopu, produžava grejs period

ukoliko klijent traži, a anuitet plaćanja subjekt

može da koriguje kako mu odgovara.

U slučaju da dođe do neke krize u poslovanju

i klijent bude u situaciji da ne može da izmiri

neku dospelu ratu, Garancijski fond to radi

umesto klijenta sve dok se situacija ne vrati na

redovan kolosek i klijent ne počne da izmiruje

svoje rate poslovnoj banci redovno. To stvara

Đorđe Raković

pozitivnu sliku u Kreditnom birou o samom

klijentu i daje mogućnost da aplicira za neku

subvenciju kod državnih organa, za šta se traži

izveštaj iz KB da nije bilo docnje u otplati prethodnih

kredita.

Kada su kreditne linije u pitanju, direktor je

podvukao da je Garanciski fond zatvorio sve

kreditne linije iz oblasti privrede, poljoprivrede

i svaki segment poslovanja, što samo pokazuje

fleksibilnost GF u odnosu na razvoj određenih

delatnosti:

- U poslednje vreme značajan razvoj ruralnog

turizma i porast broja vinarija u Vojvodini

uslovio je promenu strukture korisnika i više

zahteva za izdavanje garancija.

Đorđe Raković je najavio da će u decembru

biti potpisan, u januaru i realizovan, ugovor sa

Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam

i Naledom za posebnu liniju za male kredite

do 30 hiljada evra, koji će biti beskamatni.

Radi se i na pronalaženju partnera iz inostranstva

koji će deo glavnice subvencionisati. Takav

ugovor je Razvojni fond AP Vojvodine

već potpisao, a potencijalni korisnici će biti

blagovremeno obavešteni. Mislim da se takva

prilika neće često ponavljati - dodao je Đorđe

Raković.

8

Decenija Razvojnog fonda

Vojvodine

Razvojni fond Vojvodine

obeležio je u maju ove

godine vredan jubilej - 10

godina od osnivanja. O razvoju

Fonda, pre svega, a onda i razvoju

privrede, malih i srednjih preduzeća

i poljoprivrednih gazdinstava,

direktor RFV Goran Savić

kaže:

- Ako posmatramo hronološki,

činjenica je da se najveća

ekspanzija Fonda desila u periodu

od 2016. do danas, kada je i odobreno

najviše kredita. Danas, smatram

Fond kao jednu od značajnih

institucija na polju finansiranja

kako privrede, tako i registrovanih

poljoprivrednih gazdistava u

APV. Velike zasluge za trenutnu

poziciju Fonda na tržištu finansijskih

usluga pripadaju zaposlenima

koji sa menadžmentom čine

jednu veoma jaku celinu. Nemerljiv

doprinos poslovanju i razvoju

Fonda svih ovih godina je pružila

Pokrajinska vlada. Ostvarili

smo značajan doprinos razvoju

kako privrednih subjekata, malih

i srednjih preduzeća i preduzetnika,

tako i registrovanih poljoprivrednih

gazdinstava Nadam se da

će se i u budućem periodu nastaviti

ovakav trend.

RFV odobrava sredstva pod

uslovima koji su daleko povoljniji

od tržišnih. Svojom kreditnom

politikom koja se ogleda u

povoljnim kamatnim stopama,

rokovima otplate do 7 godina i

periodom mirovanja do 2 godine,

Fond je proteklih nekoliko godina

izgradio ime na tržištu finansijskih

usluga koje ga u velikoj meri

izdvaja od poslovnih banaka. Taj

benefit su prepoznali poljoprivrednici

i privredni subjekti sa

teritorije Vojvodine kojima je od

strane našeg Fonda omogućeno

povoljnije korišćenje finansijskih

sredstava po znatno povoljnijim

uslovima za obavljanje svojih de-

Goran Savić

latnosti. Početak poslovanja Fonda nije bio nimalo lak i taj

period do 2016. je karakterisao mali broj odobrenih kredita.

Od 2016. vrednost odobrenih kredita je znatno rasla, te smo

od tada do danas finansirali različite projekte vrednosti nekoliko

milijardi dinara.

Imamo veoma dobru komunikaciju i saradnju sa svim

pokrajinskim institucijama. Kod nekih institucija je ta saradnja

intenzivnija, kao sa Pokrajinskim sekretarijatom za

privredu i turizam koji nam subvencioniše i sufinansira dve

kreditne linije za turizam. Osim toga, zajednički nastupi

na nekim panelima, sajmovima, gostovanja u nekim emisijama

su takođe jedan vid saradnje koji praktikujemo sa

pokrajinskim institucijama. Veoma dobru saradnju imamo

i sa jedinicama lokalni samouprave i savetodavnim službama

u Pokrajini. Oni nam omogućuju nastupe na mnogim

lokalnim manifestacijama, i učestvuju aktivno u organizovanju

prezentacija RFV u svojim opštinama. Te prezentacije

i manifestacije nam koriste da raširimo svest o Fondu

i upoznamo prisutne o povoljnostima naših kreditnih proizvoda.

Međunarodna poslovna asocijacija “Zeleni navigator

Zapadnog Balkana” osnovana je od strane Razvojnog

fonda APV, Garancijskog fonda APV i Garantnog fonda

RS, a nakon toga su nam se pridružile privredna komore,

kompanije i finansijske institucije. Cilj osnivanja regionalne

poslovne asocijacije je aktivno učešće na smanjenju

negativnih uticaja klimatskih promena i pružanju tehničke

i finansijske podrške transformaciji

regionalne ekonomije i

usmeravanju javnog i privatnog

sektora ka klimatskoj ekonomiji.

To je vodeća inicijativa javnog i

privatnog sektora Zapadnog Balkana

koja razvija i implementira

sveobuhvatne strategije i projekte

smanjenja emisija koji pretvaraju

klimatske akcije u dugoročne poslovne

prilike za naše kompanije.

RFV je u postupku akreditacije

kod Zelenog klimatskog fonda

sa sedištem u Inčonu, u Južnoj

Koreji i to kao prva institucija iz

Srbije, čime bi ostvario pravo na

direktno korišćenje sredstava iz

fonda za finansiranje klimatski

odgovornih investicija u privatnom

i javnom sektoru.

RFV čestvuje u humanitarnim

akcijama bilo putem donacija

ili sponzorstva nekih manifestacija,

kulturnih događaja,

sajmova. Cilj sponzorstava je da

pomognemo održavanju tih događaja

a ujedno da promovišemo

Fond u najboljem svetlu. Donacije

su više humanitarnog karaktera.

Poslednja naša donacija je bila

za Dečije selo u Sremskoj Kamenici.

Ne postoji, valjda, veća satisfakcija

od saznanja da smo tim

doniranim sredstvima uspeli da

ulepšamo nekom život. Sigurno

ćemo nastaviti da učestvujemo u

akcijama tog tipa i ubuduće.

RFV svake godine pred sebe

postavlja više ciljeve, a to podrazumeva

da ide još brže i bolje

napred i da u što većoj meri zadovolji

potrebe poljoprivrednika i

privrednih subjekata sa teritorije

Vojvodine. Iz tog razloga vršimo

prilagodjavanje uslova i uvođenje

novina, a sve u skladu sa potrebama

i postojećom tražnjom. Samo

na taj način možemo biti konkurentni

na tržištu i zadržati nivo

vrhunske institucije - izjavio je

gospodin Goran Savić.

9

Doprinos manifestacija

oživljavanju ruralnih područja

Dok ijedno selo u Srbiji živi, postoji

nada za njegov oporavak i opstanak.

Uporedo sa borbama za „spas“ sela,

poslednjih decenija vode se borbe za spas varošica.

Jedna od njih - Stragari, 40 km udaljena

od Kragujevca, nekada razvijena opština

sa nekoliko hiljada stanovnika, zahvaljujući

manifestaciji „Šumadijski dani šljive“, organizovane

od strane Gradske turističke organizacije

Kragujevca i uz podršku Grada Kragujevca,

doživljava svoj preporod.

Pažljivo osmišljen koncept manifestacije

ustanovljene 2009. godine, zasnovan na prirodnim

potencijalima prestonice voćarske

proizvodnje Srbije, sa šljivom kao prvom na

listi, koja obuhvata i sve druge blagodeti ovog

kraja, tek poslednje tri godine daje očekivane

rezultate.

Tim povodom dr Snežana Živanović Katić,

član Gradskog veća za ravnomerni i održivi

razvoj sela i grada, predsednica Organizacionog

odbora manifestacije, naglasila je da su

uloženi svi napori da ovogodišnja manifestacija

„Šumadijski dani šljive‘‘ i programski i

sadržajno nadvisi sve prethodne. Podsetila je

da je manifestacija prekinuta 2013., obnovljena

na „stari“ način 2021., a od 2022. Grad

se na inicijativu Nikole Dašića, gradonačelnika

Kragujevca uključio maksimalno i organizaciono

i finansijski da je ponovo oživi

i da bude podignuta na viši nivo kako bi se

u Srbiji i van nje čulo za Stragare, stragarsku

šljivu, srednjovekovne manastire: Voljavču,

Petkovicu, Blagoveštenje, za Tanaska Rajića,

ustanika i Karađorđevog barjaktara, ostatke

srednjovekovnog grada Srebrnika, rudnik

srebra i legendu o despotu Stefanu Lazareviću,

o prvom sedištu Praviteljstvujuščeg sovjeta

serbskog 1805. godine (manastir Voljavča),

Dušanu Miloševiću, članu prvog Olimpijskog

tima Srbije 1912. godine, umetničkom ateljeu

Jelene Lazić, smeštenom u tradicionalnoj srpskoj

kući i dr., te svet upoznao sa mogućnostima

ovog mesta i zainteresovao potencijalne

investitore.

- Imala sam sreću i zadovoljstvo da učestvujem

u rađanju ove manifestacije 2009. i

njenoj obnovi 2021. Svake godine od tada

sve je veći broj izlagača, programi su sadržajniji,

a poseta brojnija. Iako se dešava oko

Svetog Ilije „Gromovnika“, jednog od naj-

poštovanijih svetitelja među

Srbima, kada vremenske (ne)

prilike mogu da poremete

neka dešavanja, uspevamo

sve planiramo da realizujemo.

Često nas pitaju zašto su

za mesto održavanja odabrani

baš Stragari, a Grad na svaki

drugi način stao iza ove organizacije?

Odgovor je jednostavan - zbog promocije

prirodnih, privrednih, turističkih i

dr. potencijala kraja. Slika Stragara koja

„govori više od hiljadu reči“ preko ove

manifestacije šalje se u svet sa namerom

da privuče pažnju privrednika da ulože u

ovaj kraj, izgradnjom nekog objekta, ili

mini prerađivačkog kapaciteta, i ukaže

na potencijale ovog terena, jer podrudnička

sela poznata su po najslađem voću,

i najvećim količinama koje se izvoze iz

Srbije. Stragari su 1970-tih imali 1.739

stanovnika, danas oko 660. Jedan od najvećih

potencijala ove sredine je Banja

lekovite vode Voljavča, ali Grad nema

dovoljno sredstava da uloži u njeno uređenje

i cilj je da se privuče investitor koji

bi uložio u njenu obnovu i podizanjem

smeštajnih kapaciteta oživeo ovaj

kraj.

„Oda šljivi“ je prilika da se podsetimo

tradicije i običaja. Mi, Srbi,

ne smemo da zaboravimo naše korene,

svoju istoriju, da pamtimo

prošlost ali gledamo u budućnost,

usvajajući neke nove vrednosti -

dr Snežana Živanović Katić, član Gradskog veća za ravnomerni i održivi razvoj

sela i grada Kragujevca

istakla je dr Živanović Katić, i dodala:

- Grad je povodom manifestacije „Šumadijski

dani šljive“, uredio putnu infrastrukturu,

sportski teren..., i sve je to

ostalo meštanima Stragara.. Izdvojio je

oko 80 miliona dinara subvencija namenjenih

poljoprivrednim proizvođačima.

Mnogo poljoprivrednika iz ovog kraja

ostvaruje te subvencije i nastavićemo da

poboljšavamo uslove za život. Ali, samo

zajedničkim radom i trudom možemo

ovu i druge sredine da napravimo boljim

mestom za život. Preporuka Stragarcima

i žiteljima drugih seoskih domačinstava

je da iskoriste i urede i kategorizuju sobu

više, jer kada osete finansijska korist od

ove manifestacije, svako će rado uzeti

učešće i u njenoj organizaciji a time i u

održivosti sela.

10

Svi putevi vode u selo

Ruralni turizam je specifičan

oblik turizma

koji podrazumeva

učešće turista u svakodnevnim

aktivostima, kao što su

rad u bašti, briga o životinjama,

kuvanje, zanatstvo,

zabavu i dr. Oslonjen na dve

ključne privredne grane -

poljoprivredu i turizam, doprinosi

celovitosti identiteta

jedne lokalne zajednice i kao

takav značajan je faktor održivog

razvoja ruralnih područja.

Uzroci kretanja turista

iz urbanih u ruralne krajeve

su brojni i mogli bi se svesti

na trend kraćih, a češćih odmora

i dostupnosti ruralnih

područja, u „otkrivanju“ potisnutih

vrednosti, u autentičnom

obliku još uvek sačuvanih

u seoskim sredinama.

Marko Radić, rukovodilac

sektora za promociju turizma

Turističke organizacije Republike

Srpske smatra da ovaj

turistički izazov treba graditi

na principima autentičnosti

ponude i time privući goste

da naprave izbor u skladu sa

svojim afinitetima. Po rečima

gospodina Radića, ruralni

turizam kao forma turizma

sve više privlači turiste željne

autentičnih iskustava putem

direktnog dodira sa lokalnom

kulturom. Činjenica da

sela poprilično nestaju, ljudi

raseljavaju, intenzivira borbu

za svakog čoveka. U tom

kontekstu, ruralni turizam

predstavlja i način borbe za

opstanak sela.

- Potrebu za ovakvom vrstom

turizma kreirao je sam

čovek modernim načinom

života i vremenom prihvaćenim

navikama - objasnio je

gospodin Radić kroz primere

brzog načina života, saobraćajne

gužve, brze hrane,

dugog sedenja ispred kompjutera,

izlaganja stresnim

situacijama i sve manje vremena

za boravak u prirodi i

druženja sa porodicom.

- Turisti vole autohtono,

personalizovano, autentično

i ovakvom ponudom dobiju

ono što su davno izgubili. Oni

danas žele to da vide, okuse,

na kraju i plate, što je najbitnije

za ekonomiju nekog malog

sela, opštine, ili regije. Pri

stvaranju turističke ponude

i promocije destinacije više

ne prodajemo mesto samo po

sebi već iskustvo koje se može

doživeti na tom mestu. Turisti

traže učešće i doživljaj kroz

autentičnu korelaciju i lično

shvatanje kulture - direktnu

interakciju i momentalno

iskustvo. Vezano za ruralne

destinacije na našim terenima,

moramo usmeriti pažnju

na domaću hranu, autentično

iskustvo u skladu sa našim

načinom života, običajima i

tradicijom, kako bi udahnuli

život tim područjima i uticali

na ekonomiju sela.

Marko Radić je podvukao

je i navode dr sc. Josipa Mikulića,

sa Ekonomskog fakulteta,

redovnog profesora na

Katedri za turizam, Institut

za turizam: „Mikrodestinacija

nudi sve ono što savremeni

turista od nas traži, a što turistička

politika priželjkuje.

Mikrodestinacije nude spoj

poljoprivrede i turizma na

jednom mestu, zelen, autohton,

ne masovan, manje sezonalan,

personalizovan pristup

gostu, uz domaće proizvode

„od polja do stola“, perspektivu

i mogućnost zapošljavanja

lokalnog stanovništva, često

u područjima poharanim depopulacijom“.

Kao pozitivan primer kreatora

novog talasa nade u

oporavak sela i dinamičniji

razvoj ruralnog turizma

pominje projekat „Hercegovačke

kuće“, čiji je uspeh

isprovocirao nastanak sličnih

Marko Radić, rukovodilac sektora za promociju turizma

Turističke organizacije Republike Srpske

integralnih centara za promociju,

plasman i prodaju domaćih

proizvoda, poput: „Krajiške

kuće“, „Potkozarske kuće“,

„Semberske kuće“..., pet šest

verzija iz različitih regija.

- Na osnovu primera

„Hercegovačke kuće“ trenutno

se radi strategija razvoja

Trebinja, koji koriste kako bi

okupili male proizvođače na

jednom mestu. To je ozbiljna

priča koja se širi i negde

prevazilazi okvire same destinacije

Trebinja, pomažući

lokalnom proizvođačima

kojima je jedini spas i prilika

da prodaju svoj proizvod u turizmu

- kazao je Radić, i pomenuo

i druge oblike rada na

razvoju sela među kojima je i

učešće na svetskom konkursu

„Najlepše selo“ na čijoj listi su

se 2022., među 14 sela iz BiH

našla i tri iz Republike Srpske:

Mrkonjićka Pecka, nevesinjski

Bratač i banjalučka Krupa na

Vrbasu. Značaj ovog Konkursa

za očuvanje sela je nemerljiv,

kako zbog same promocije

potrebe u očuvanju sela prepoznavanjem

njihove prirodne i

kulturne baštine, tako i podsticanja

razvoja lokalne zajednice

postavljanjem na turističku

mapu.

11

PMF ima novog dekana - prof.

Obraćanje prof. dr Srđana Ročevića brucošima

Završio je PMF, tu i magistrirao, i

doktorirao, i prvo zaposlenje dobio,

i tu je već 25 godina - čovek

koji je ponikao sa PMF-a, nema rezervnu

kuću, PMF je njegova kuća u poslovnom

smislu, i dalje se bavi nastavom, naukom,

učesnik je na raznim projektima i

gleda da svoj osnovni deo poziva koji se

odnosi na edukaciju, kao profesor, i kao

istraživač, naučnik, jednako vrednujući

oba, ne pretpostavlja jedan drugom, i da

ga uklopi sa upravljačkim obavezama.

Ukratko, to bi bila lična karta prof. dr

Srđana Rončevića, novog dekana Prirodno-matematičkog

fakulteta u Novom

Sadu, a evo kako je tekao razgovor za

TOPSRBIJU:

Sasvim prirodno

- Svaki posao zahteva dobru organizaciju

i još kao početnik sam neformalno

pomagao na Depratmanu za hemiju,

tadašnjem direktoru prof. Dalmaciji. To

me je prirodno dovelo na poziciju njegovog

zamenika, odnosno narednih pet

godina bio sam pomoćnik direktora Departmana

i tada sam se bavio organizacijom

raznih manifestacija: „Hemijski

vikend“, „Zeleni vikend“, pokušavajući

da privučemo buduće studente, ali i sve

druge stvari: angažovanost nastavnika,

prijemni ispiti, rang liste, ekvivalencije

ispita pri promeni programa, javne nabavke,

održavanje zgrade i slično. Kada

je dekanica, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević

formirala tim prepoznala je

mene kao deo svog tima. Departman se

sa time saglasio i postao sam i ostao deo

njenog tima devet godina kao prodekan,

opet uključen u razne poslove ne samo

u nauku i međunarodnu saradnju, nego

i u razvoj i deo oko nabavki, investicija,

izgradnje novih objekata, obezbeđivanja

planske dokumentacije…

Neposredno uključen u sve te stvari,

prirodan sled je bio da se kandidujem za

poziciju dekana, poznajem kako sistem

funkcioniše, poznajem ljude u službama.

Tim je donekle promenjen, prodekanica

za finansije je ostala ista, prodekani za

nastavu i akreditaciju i nauku su promenjeni

i svi ti ljudi donose neku novu energiju,

nove ideje. Ja isto, dolaskom na ovu

poziciju, neke svoje dosadašnje obaveze

prepuštam njima i oni će ih raditi na neki

drugačiji način, sa ličnim pečatom, svojim

novim idejama, a ja na mestu dekana,

neke stvari ću da radim na drugačiji

način. Svaka osoba ima u sebi neko svoje

viđenje, neki svoj pečat, daje neke svoje

prioritete, a i menja se okruženje. Često

se misli da rukovodeća osoba apsolutno

nezavisno može da plasira i stavlja na sto

prioritete. Međutim, situacija na terenu,

nameće prioritete, i mi moramo da se prilagođavamo

toj situaciji jer smo deo velikog

sistema obrazovanja i nauke. Nekada

moramo neke naše ideje da ostavimo za

neko drugo vreme, a da se posvetimo drugom

prioritetu koji je tada u tom momentu

aktuelan, prepoznat, tako da i to donosi

neku promenu.

12

dr Srđana Rončevića

PMF sistem rada

Preuzimate PMF, renomiranu viskoobrazovnu

instituciju, koja ima veliku reputiciju ne samo zbog

svog rada, ili nekakvog problema ili kompletnog

okruženja u trenutku kada se stvari ne dešavaju najbolje,

jer je u sve manje interesovanje mladih, novi

je izazov, jedna od misija kako predstaviti obrazovanje

mladima kao njihovu veliku šansu i “otvoriti

im oči za budućnost”.

- Menja se uprava, novi dekan, međutim, PMF u

sebi gaji jako puno demokratskih mehanizama. Pri

donošenju odluka, dekan, iako glavni i odgovoran

pred zakonom, mnoge odluke ne donosi sam, već

one kreću bukvalno iz baze, pitaju se katedre koje

daju svoje predloge, delegiraju svoje predstavnike

za razne organe, učestvuju u kreiranju dokumenata,

pravilnika. To se diže na nivo departmana, zatim na

Veće fakulteta. Npr. izbor dekana sadrži 12 postupaka

glasanja, gde se izjašnjava pet Izbornih veća

departmana, pet Veća departmana, Veće fakulteta

i na kraju Savet i to pokazuje, da kada se odluke

donose na jedan takav demokratski način, one su

najpribližnije nekom optimalnom i najboljem rešenju.

A da li je rešenje dobro ili ne, mora se gledati

dugoročno. Nekada kratkoročno deluje da neka odluka

nije bila najbolja, ali se onda dugoročno, kada

ona da svoj rezultat, ispostavi da je zapravo bila

dobra odluka.

Decentralizacija unutar PMF-a je njegova ogromna

kvalitativna prednost, ali dovodi do toga da je

izvršni momenat nekad malo sporiji, treba vremena,

ne može se brzo reagovati u nekim situacijama,

i neka odluka se ne može lako doneti. U današnje

brzo vreme to je nekad nedostatak, ali ono što ću ja

probati je da zadržim onaj segment demokratskog

donošenja odluka i da u izvršenju tako donetih odluka

pokušamo da budemo striktniji i ne prihvatamo

neke načine zaobilaženja, da se neka odluka ne

sprovede. To je jedna naša ogromna prednost. Npr.

PMF u Beogradu podeljen je na šest fakulteta, dok

u Nišu i Kragujevcu i naš PMF ostaju kao jedna

kuća. Nije lako organizovati poslove u jednoj tako

velikoj kući gde ima puno „lanaca“ odgovornosti,

ali mi se borimo sa tim i znamo da nam to ipak na

kraju daje jedan kvalitet u celoj priči.

Smena generacija

Pitanje kako privući i zadržati mlade je pitanje

kako motivisati ljude da se trude, da rade, prepoznaju

PMF kao svoju kuću, da ne odu negde drugde,

nije lako. Nekada smo u tome uspešni i dosta

mladih ljudi ostaje na doktorskim studijama, ili kao

stipendisti ili kao zaposleni preko Ministarstva, i to

je jedna odlična stvar što Ministarstvo nauke i tehnološkog

razvoja i inovacija omogućava da ti mladi

ljudi dobiju početnu poziciju koja traje

od 4 - 7 godina. Veliki broj mladih

je na taj način ostao na PMF, kasnije

je prešao u viša naučna ili u saradnička

i profesorska zvanja. Imali smo

veliku smenu generacija jer je značajan

broj profesora koji su osnivali fakultet

došao do kraja karijere i otišao

u penziju, tako da smo imali podmlađivanje

kadra. Onda smo uspeli dobro

da se rasporedimo, ali na žalost,

neki izuzetni mladi ljudi odlučili su

da svoju karijeru nastave negde drugde.

To u startu ne treba da bude loše,

jer će oni tamo steći ogromno znanje

i iskustvo, ali bi bilo dobro da postoji

mehanizam da im ponudimo uslove

da mogu da se vrate. Ministarstvo

kroz neka svoja dokumenta i aktivnosti,

s vremena na vreme, spominje

da je to jako važno i pitaju koliko

imamo povratnika iz inostranstva,

ali za sada, mi njima ne možemo da

damo konkurentne uslove koje imaju

na zapadu. To je izvanredan mehanizam

koji sam video na primeru Kine,

jer imam značajnu saradnju sa kineskim

univerzitetima. Njihovi studenti

su išli na usavršavanje u Ameriku,

Evropu, Australiju, a onda nakon

jednog bogatog iskustva dobili su

dobre pozicije na fakultetima u Kini

i doneto znanje sa zapada primenili i

sada imaju fenomenalne rezultate, ali

su i zaista fakulteti uspeli da im daju

dobre uslove i dobre pozicije. Bilo bi

PMF ima snažan i složan tim

jako dobro, ako bismo mi mogli da se

otvorimo i da damo dobre uslove takvim

ljudima da se vrate. Za sada mi

sa njima održavamo kontakte i saradnju.

Pokušavamo to da iskoristimo i

imamo više projekata gde sa druge

strane imamo naše bivše studente

koji rade širom Evrope i sveta. Upravo

su izašli rezultati za poslednji

poziv Fonda za nauku „Dijaspora“, i

PMF je osvojio dva granta, tako da

su prof. dr Marija Lesjak sa Departmana

za hemiju, biohemiju i zaštitu

životne sredine i prof. dr Slobodan

Marković sa Deparmana za geografiju,

turizam i hotelijerstvo dobili

projekte gde su oni rukovodioci, a sa

druge strane su inostrane institucije

na kojima rade naučnici poreklom iz

naše zemlje. To je fenomenalna stvar

jer oni imaju jako lep odnos prema

našoj kući. Jutros sam dobio čestitku

na imenovanju od moje bivše studentkinje

dr Milice Velimirović Fanfani,

koja je doktorirala u Belgiji, zatim

je radila na Univerzitetu u Beču i

imali smo zajedničke projekte, a sada

je u Belgiji na institutu sa kojim imamo

zajedničke projekte i sarađujemo.

Žao mi je što nemam priliku da je

dovedem ovde da radi, jer tamo ima

fenomenalne uslove, ali u kontaktu

smo, zajedno apliciramo za projekte

i zajedno ih realizujemo.

Nastavljamo aktivno da radimo na

projektima. PMF godišnje ima preko

13

140 projekata koji su u toku, od čega polovina su međunarodni

projekti. Svake godine dobijemo 50-tak novih projekata,

To su sve veoma konkurentni projekti, na kojima aplicira

puno institucija, prolaznost je niska, ali mi uspevamo da ih

dobijemo. Čak i kod Fonda za nauku, uspešnost PMF-a je

veća od republičkog proseka, što znači da su naši predlozi

kvalitetniji od proseka na nivou republike. To nam jako znači

jer uspevamo da dobijemo eksterno finansiranje, i da ta

sredstva ulažemo u opremu, međunardnu sradnju, putovanja i

usavršavanja mladih ljudi. Imamo projekte jačanja kapaciteta

u okviru kojih smo niz mladih ljudi poslali na po šest meseci

usavršavanja u svetske institucije i to je ogromno znanje koje

donose ovde i primenjuju i tako proširujemo naša znanja.

trude i rade moraju da shvate da

ulažu u sebe. A onda svi zajedno

činimo PMF. I svaki pojedinačni

rezultat se na kraju sabira i čini

jedan ukupno rezultat PMF-a.

Sve zajedno pozivam na što više

međusobne saradnje, jer jedno

ovakvo bogatstvo unutar kuće,

što u šali kažemo od „astonomije

do gastronomije“, samo može

da da kvalitet. Mnogi u drugim

institucijama nastoje da sastave

Zeleni PMF

- Poželeo sam brucošima da

teže ka ličnom usavršavanju, jer

nam iskustvo kazuje da talentovani

i vredni ljudi u dobrom

okruženju mogu da postignu

izvanredne rezultate. Na raspolaganju

im je 23,5 hiljade metara

kvadratnih prostora, savremena

naučna oprema, biblioteke sa

preko 100.000 bibliotečkih jedinica,

međunarodno registrovan

herbarijum sa više od 180.000

eksikata.. Najznačajniji su ljudski

resursi koji su im na raspolaganju

- preko 400 nastavnika

i saradnika, među kojima se nalaze

članovi SANU, najcitiraniji

naučnici u zemlji, ali i među 2%

najcitiranijih naučnika u svetu

prema Stenfordovoj listi, dobitnici

mnogih nagrada i priznanja,

nosioci i učesnici oko 140

PMF veći od mnogih opština u Srbiji

PMF je sistem preko 600 zaposlenih, studenata oko 5.000,

nastavnog, saradničkog i naučno-istraživačkog kadra je oko

420 i u administraciji je 180-200 zaposlenih. PMF je veliki

sistem i velike su potrebe pošto su većina istraživanja eksperimentalnog

tipa, tako da se mora nabavljati repromaterijal,

hemikalije, oprema, obezbediti održavanje celog tog sistema,

bezbednosni sistemi, protiv-požarni, razni senzori za opasne

gasove, to je sve ono što mi moramo da imamo u našem sistemu,

zatim, tu su obuke ljudi i stalna usavršavanja, sticanje

raznoraznih znanja, veština, sertifikata, informatička oprema

i elektronski sistemi za prenos informacija i ostalo.

Imamo pet velikih departmana, neki su čak do 200 zaposlenih,

što je u rangu nekih fakulteta, 50-tak katedri, na

desetine raznih laboratorija. U okviru toga, imamo razne neformalne

istraživačke grupe kojih bude i preko 50, ali je to

promenljivo. Svi projekti koji su u toku imaju periodična (tromesečna,

šestomesečna, godišnja) izveštavanja, velika administracija

stoji iza toga. Imamo veliki je broj putovanja, kolege

odlaze na koferencije gde saopštavaju svoje radove. PMF

godišnje produkuje 600-800 naučnih reference što obuhvata

i preko 300 radova u međunarodnim časopisima, saopštenja

na domaćim i međunardnim konferencijama, monografija,

raznih udžbenika, tako da imamo i razvijenu izdavačku delatnost.

Organizujemo i sami razne konferencije, skupove,

kojih godišnje bude 15-20 većih, a radionica manjeg obima,

na desetine, koje se održavaju svakodnevno, tako da je ovde

zaista jako puno aktivnosti.

PMF tim za poslove budućnosti

Kao dekan sa dugogodišnjim pripremnim iskustvom, sa

mladim timom, od kojih su mnogi već osvetlali obraz fakulteta,

nastavljate dalji razvoj ove visoko cenjene institucije.

Koja je poruka i kolegama, studentima i privredi u smislu

bolje saradnje, posebno finansijske potpore?

- Naši ljudi se dobro snalaze jer ih mi ovde pripremamo

za poslove budućnosti tako što ih učimo da razmišljaju, da u

tom svom razmišljaju imaju kritički momenat preispitivanja i

samih sebe i okruženja i sistema u kojem rade, da stalno razmišljaju

kako nešto može da se ispravi, unapredi.. Naši i studenti

i zaposleni imaju i veliki dozu akademske pristojnosti

i čestitosti, treba da ostanu na tom putu i jedino sa vrednim

pametnim i promišljenim radom može se doći do rezultata.

Ne smeju se nikada predati, prestati verovati u sebe i svoju

kuću, već pokušavati da svu svoju energiju usmere na lepe

i kvalitetne stvari, a rezultati će sigurno doći. Koliko god se

Na terenu sa učesnicima na projektu Phy2Climate

takve multidisciplinarne timove

na svojim projektima, a mi

to imamo pod jednim krovom.

I samo treba malo više da otvorimo

oči i pogledamo šta rade

druge naučne ekipe. Imamo primere

projekata gde se izašlo iz

jedne mikroniše i uspostavljena

je saradnja između različitih timova,

katedri, departmana, što

je dalo izuzetan kvalitet jer su

na veoma konkurentnim pozivima

dobijeni izuzetni projekti. Ta

različitost, multidisciplinarnost,

sloboda međusobnog povezivanja,

čini PMF uspešnim.

naučno-istraživačkih projekata

godišnje, autori preko 300 naučnih

članaka godišnje u istaknutim

međunarodnim časopisima

- spremnih da podele svoje znanje,

a na njima je da ga usvoje.

Ove godine je u klupe PMF-a

seo 531 novi student, što nas

veoma raduje jer predstavlja povećanje

od preko 5% u odnosu

na prethodnu godinu. Obrazovni

proces na PMF-u, pored

svih pogodnosti za studiranje,

podrazumeva i dva veoma

važna instrumenta: programe

akademske mobilnosti (poput

Erasmus+) gde studenti dobijaju

pristup evropskim obrazovnim

institucijama i pripremu za

proces rada kroz praksu u privredi.

Raznovrsni i savremeni

studijski programi, vrhunska

nauka, saradnja sa privredom,

društvena odgovornost i saradnja

sa javnim sektorom, podrška

ciljevima održivog razvoja,

čine „Zeleni PMF“ - zaključio je

prof. dr Srđan Rončević.

14

Projekat ReNBES

Zemljište je ključan resurs koji zahteva

pažljivo i odgovorno upravljanje

kako bi se očuvalo za buduće

generacije. U Evropskoj uniji se procenjuje

da je između 60 i 70% zemljišta degradirano:

oko 2 miliona hektara je kontaminirano,

dok se 4,4 miliona hektara smatra

neproduktivnim. Ukupni godišnji troškovi

povezani sa degradacijom zemljišta u EU

prelaze 50 milijardi evra. Pored toga, očekuje

se da će globalno zagrevanje dodatno

povećati intenzitet i učestalost ekstremnih

vremenskih nepogoda, što će dodatno uticati

na pogoršanje kvaliteta i dostupnosti

resursa, posebno vode. Kao i ostatak sveta,

Srbija se suočava sa sličnim izazovima

– prema podacima Agencije za zaštitu životne

sredine, u Srbiji postoji više od 400

potencijalno kontaminiranih lokacija.

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta

u Novom Sadu jedan je od vodećih institucija

u oblasti istraživanja kvaliteta zemljišta,

ne samo u Srbiji, već i u regionu.

Trenutno, istraživački tim sa Departmana

za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine

učestvuje u realizaciji projekta koji

finansira Fond za nauku u okviru poziva

Prizma, a koji je posvećen pronalaženju

adekvatnih remedijacionih rešenja zasnovanih

na upotrebi biljaka za uklanjanje zagađivača

iz zemljišta.

Projekat nosi naziv „Natural based efficient

solution for remediation and revitalization

of contaminated locations using

energy crops“ (Efikasno rešenje na prirodnoj

bazi za remedijaciju i revitalizaciju

kontaminiranih lokacija korišćenjem energetskih

useva) - ReNBES. U njegovu realizaciju

su uključene istraživačke institucije

Prirodno-matematički fakultet Univerzitet

u Novom Sadu, kao nosilac projekta, i Institut

za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od

nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

U projektu takođe učestvuje i Regionalna

deponija D.O.O. Subotica, Bikovo, kao

korisnik-partner, kod kojih se sprovodi

deo istraživanja. Rukovodilac projekta je

prof. dr Snežana Maletić.

ReNBES projekat fokusiran je na cirkularnost

i vraćanje organskog ugljenika

u zemljište primenom biouglja dobijenog

iz biomase. Tradicionalne metode remedijacije

zemljišta često su skupe, energetski

zahtevne i mogu negativno uticati na kvalitet

i funkcije zemljišta. ReNBES istražuje

prirodna rešenja za remedijaciju zagađenih

lokacija, među kojima su određene

biljne vrste koje imaju visok potencijal za

izdvajanje ili stabilizaciju teških metala,

kao i za uklanjanje organskih zagađujućih

supstanci iz zemljišta. Ovaj pristup se naziva

fitoremedijacija.

Jedan od izazova kod tradicionalnih fitoremedijacionih

tehnika jeste upotreba

dobijene biomase zbog potencijalne kontaminacije.

U okviru ReNBES projekta

ispituje se mogućnost primene energetskih

biljaka kao što su sirak, konoplja i druge

vrste u procesu remedijacije zemljišta.

Biomasa dobijena tokom ovih istraživanja

koristi se za proizvodnju biouglja, čiji

kvalitet će se detaljno analizirati. Planirano

je da se proizvedeni biougalj vrati u

zagađeno zemljište kako bi se poboljšala

efikasnost remedijacije, posebno u stabilizaciji

teških metala i degradaciji organskih

zagađujućih materija.

Pored eksperimentalnih aktivnosti,

projekat ReNBES obuhvata i analizu zakonske

regulative kako bi se identifikovale

mogućnosti i ograničenja za primenu

ovakvog pristupa remedijaciji zagađenog

zemljišta. Očekuje se da će rezultati ovog

projekta biti od koristi donosiocima odluka

i zainteresovanim stranama koje se

bave ili imaju potrebu za remedijacijom

zagađenih lokacija.

15

Nove projektne aktivnosti na Fak

menadžment u Nov

Fakultet za ekonomiju i inženjerski

menadžment u Novom

Sadu je po konkursu za

dodelu sredstava za sufinansiranje

istraživačkih i razvojnih projekata

iz oblasti zaštite životne sredine

na teritoriji Grada Novog Sada za

2024. godinu dobio projekat pod

nazivom „Unapređenje korišćenja

uređenih zelenih površina“.

U savremenom svetu, nagli porast

broja stanovnika često vodi do

migracija iz ruralnih u urbana područja,

a Srbija nije izuzetak. Kako

se gradovi šire i razvijaju, tako se

suočavaju s brojnim izazovima u

upravljanju resursima i pružanju

osnovnih usluga. U ovim okolnostima,

uloga uređenih zelenih

površina postaje sve važnija, jer

one predstavljaju ne samo estetski,

već i funkcionalni deo urbanog

ekosistema.

Projekat „Unapređenje korišćenja

uređenih zelenih površina“,

finansiran od strane Gradske

uprave za zaštitu životne sredine

Novog Sada, ima za cilj da poboljša

kvalitet života građana kroz

unapređenje zelenih prostora. U

okviru projektnih aktivnosti istražuje

se korišćenje uređenih zelenih

površina u Novom Sadu.

Povezanost i kompaktna struktura

zelenih površina čine osnovu

funkcionalnog urbanog zelenila u

Novom Sadu. Ove uređene površine

ne samo da povezuju zeleni prostor

i građane, već i omogućavaju

interakciju između različitih urbanih

kompleksa, stvarajući višestruke

pozitivne efekte za sve učesnike

u ovom ekosistemu. Uticaji

zelenih površina su kompleksni i

obuhvataju ekološke, ekonomske,

zdravstvene i psihosocijalne aspekte.

One pružaju prostor za rekreaciju,

igru, druženje, kao i za

kulturne i zabavne manifestacije,

promovišući zdrave stilove života.

Uloga uređenih zelenih površina

se, stoga, proteže od očuvanja biološke raznolikosti

i vegatacije, do unapređenja psihosocijalne

dobrobiti pojedinaca i njihovog ukupnog

zadovoljstva.

Istraživanje će voditi prof. dr Svetlana Ignjatijević

i prof. dr Maja Kovačević, sa Fakulteta

za ekonomiju i inženjerski menadžment iz

Novog Sada. Istraživači će se fokusirati na

analizu korišćenja uređenih zelenih površina,

uključujući stilove i obrasce konzumacije, kao

i socio-demografske karakteristike posetilaca.

Identifikovaće se ključni faktori koji utiču na

posetu zelenim površinama i zadovoljstvo građana

njihovim kvalitetom, dostupnošću i opremljenošću.

Na osnovu prikupljenih podataka,

istraživanje će osvetliti kako psihosocijalni i

materijalni faktori oblikuju korišćenje zelenih

prostora i kvalitet društvenih aktivnosti unutar

njih.

Na kraju, analiza će pokušati da prepozna

potencijale za aktivnu participaciju građana u

korišćenju zelenih površina. Takođe, istraživanje

će pružiti uvid u socio-demografske profile

korisnika, njihovo zadovoljstvo i sreću, čime

će se otvoriti mogućnosti za očuvanje i unapređenje

postojećih zelenih prostora. Istraživači

Limanski park u Novom Sadu

prof. Prof. dr Svetlana Ignjatijević

16

ultetu za ekonomiju i inženjerski

om Sadu

Novi zasadi u parku

će postaviti pitanja o učestalosti boravka

u prirodi, kao i o tome koliko često posete

gradske ili druge prostore. Posetioci će

biti pozvani da ocene svoje zadovoljstvo

različitim aspektima zelenih površina, uključujući

sportsko-rekreacione i kulturne

sadržaje. Ova analiza će omogućiti identifikaciju

ključnih elemenata koji utiču na

korisničko iskustvo i zadovoljstvo, čime

će se doprineti boljem razumevanju potreba

i očekivanja građana u vezi s urbanim

zelenilom.

Poseta zelenim prostorima predstavlja

važan deo slobodnog vremena koje

građani raspolažu, a razumevanje društvenih

faktora u ovom kontekstu zahteva

analizu ukupne količine vremena i načina

na koji ga ljudi koriste. Cilj je omogućiti

ravnopravno korišćenje svih zelenih površina,

bez obzira na različitosti među korisnicima,

što je ključno za zdrav i održiv

razvoj urbanih zajednica.

Konačno bi istakli, da se očekuje da

rezultati ovog istraživanja budu direktno

primenljivi, služeći kao osnova za izradu

modela ekonomske opravdanosti korišćenja

uređenih zelenih prostora na lokalnom

nivou. Na osnovu dobijenih podataka,

biće moguće uspostaviti sveobuhvatan

pregled kvaliteta korišćenja zelenih površina

u različitim delovima grada. Istraživanje

će osvetliti trenutno stanje zadovoljstva

građana količinom i kvalitetom ovih

prostora, a rezultati će poslužiti kao temelj

za predloge za njihovu nadogradnju i unapređenje.

Dalji razvoj projektnih aktivnosti zavisi

od više faktora, uključujući uključivanje

donosioca odluka, izradu profila

korisnika uređenih zelenih površina, kao

i međusektorski i interdisciplinarni pristup.

Takođe, važne su lokalne aktivnosti,

kreiranje mera za praćenje i izveštavanje

o zadovoljstvu korisnika, podizanje svesti

o zdravim stilovima života i uključivanje

javnosti i medija. Nastavak projekta podrazumeva

istraživanje dobrih praksi u

svetu za unapređenje korišćenja zelenih

površina. Lokalne samouprave imaju na

raspolaganju preventivne i podsticajne

mere, prilagođene specifičnostima uređenih

zelenih prostora i stanju u gradu. Ovaj

problem zahteva interdisciplinarni pristup,

uz aktivno učešće svih zainteresovanih

strana u definisanju smernica. Ekolozi,

ekonomisti, inženjeri, sociolozi, urbanisti,

psiholozi i šira društvena zajednica treba

da rade zajedno na uvođenju novih mera

koje će povećati zadovoljstvo i sreću korisnika

ovih prostora.

17

TONS uspešno radi na razvoju

Novog

Nakon 2022. kada su zabeleženi

rekordni turistički rezultati u

Novom Sadu, statistika pokazuje

da se grad u 2023. našao na trećem

mestu u Srbiji po broju dolazaka i petom

mestu po broju noćenja domaćih i stranih

turista. Kada se posmatra broj dolazaka

i noćenja stranaca koji posećuju destinacije

u našoj zemlji, ispred Novog Sada

se nalazi jedino srpska prestonica, a 2/3

od ukupnog broja gostiju koji posećuju

Novi Sad čine upravo strani državljani.

Neprekidni kontinuirani rad na razvoju

turističkih proizvoda, medijskoj i promociji

putem sajmova i događaja, doprinosi

daljem trendu rasta dolazaka turista i njihovog

noćenja.

U prethodnom periodu Turistička organizacija

Grada Novog Sada realizovala

je i uspešne projekte, a nedavno je stiglo

i jedno priznanje koje je dalo dodatni

vetar u leđa da se nastavi u istom ritmu.

Nagrada za najbolji turistički film

Na Međunarodni dan turizma, promotivni

video TONS-a „Oseti duh Novog

Sada“ osvojio je „Grand prix“ u međunarodnoj

kategoriji u okviru drugog

Festivala turističkog i etno filma (TEF

fest) koji je održan na Krku u Hrvatskoj.

TONS-ov video izabran je u konkurenciji

od 104 pristigla filma iz 64 turističke

organizacije, muzeja i etno udruženja

iz Hrvatske i zemalja regiona. Stručna

komisija je pregledom i ocenjivanjem

filmova koji su prošli selekciju izabrala

film „Oseti duh Novog Sada“ kao najbolji

u inostranoj kategoriji i ovim je promotivni

video o Novom Sadu postao prvi

međunarodni film koji je poneo titulu na

TEF festivalu, a nagradu je uručio gradonačelnik

Krka Darijo Vasilić.

U tri minute Novi Sad je predstavljen

kroz sublimirane utiske turista koje

su stekli prilikom posete gradu. Lakoća

života, kultura i umetnost, pobeda, mladost

i radost, ritam, magija mirisa, ukusa

i podneblja, tradicija, dobrodošlica, zvuk

i duh Zimske fantazije su poruke koje,

kroz kadrove, prikazuju zašto vredi posetiti

Novi Sad, a sve se završava ključnom

Nastup TONS-a na Turističkom forumu Srbije

Prestižno prinanje za tiuristički film Oseti duh Novog Sada

porukom „Oseti duh Novog Sada“. TEF

festival je prvi i jedini festival turističkog i

etno filma u Hrvatskoj koji je prošle godine

pokrenulo udruženje Tragom hrvatske baštine.

Nakon što su prošle godine pokrenuli

festival koji je bio namenjen promociji turizma

i etno baštine u Hrvatskoj, ove godine

su dobili epitet međunarodnog festivala

jer su uveli inostranu kategoriju u kojoj su

se takmičili filmovi i promotivni spotovi iz

Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine

i Srbije.

18

i promociji turističke ponude

Sada

Detalj sa Interfesta 2024.

Sa izložbe „Tramvajem i železnicom kroz Novi Sad“

Tramvajem i železnicom kroz

Novi Sad

U vremenu kada se otvaraju brze pruge

koje će povezivati Beograd i Novi Sad

sa Budimpeštom, Novosađankama, Novosađanima

i svim gostima grada TONS

je ponudio alternativnu tematsku izložbu

koja je negovala sećanje na nekadašnje

šinske sisteme u vreme od kraja 19. do

šezdesetih godina 20. veka, kada su železnice

bile glavni nosioci međugradskog,

a tramvaji gradskog saobraćaja. Izložba

Ceo svet u Novom Sadu

je prikazivala ulice i trgove po kojima su

tramvaji i vozovi u prošlosti saobraćali, a

danas su turističke maršrute sa glavnim

turističkim znamenitostima. Tih starih

vozova i tramvaja danas se sećamo sa setom

i nostalgijom i ponovo sve više koristimo

železnicu, najlepši vid putovanja.

Autor izložbe o starim tramvajima i železnicama,

koju prati publikacija „Tramvajem

i železnicom kroz Novi Sad“ je

Aleksandar Stanojlović, arhitekta i istraživač

istorijskih saobraćajnih sistema.

Promocije na domaćim i

međunarodnim događajima

Nakon prvog kvartala, kada je turističa

ponuda Novog Sada predstavljana na

domaćim i međunarodnim sajmovima,

usledila je dalja promocija na posebno organizovanim

događajima kao što su „Beogradski

dani porodice“, „Doživi Srbiju u

Beogradu“, „Wine Garden“, „Interfest“,

„Ukusi Vojvodine“, dok je u okviru buduće

Mreže turističkih gradova održana i

promocija Novog Sada u Tuzli.

Na nedavno održanom Turističkom forumu

Srbije u Kuršumlijskoj banji, direktor

Turističke organizacije Grada Novog

Sada Branislav Knežević bio je dan od panelista

na predavanju „Marketing sistem u

turizmu Republike Srbije: od nacionalnog

do regionalnog nivoa“. Pored ove teme,

promocija putem digitalnih kanala i bliža

međusobna saradnja bile su teme razgovora

ostalih panela, a razmena iskustva svakako

će doprineti još kvalitetnijoj budućoj

promociji destinacija.

U periodu koji sledi TONS očekuju nastupi

na sajmovima u Kragujevcu, Novom

Sadu i Londonu, kao i publikovanje novih

i postojećih ažuriranih publikacija koje

će svakako doprineti boljoj informisanosti

turista o kompletnoj turističkoj ponudi

grada.

Fotografije: Aleksandar Milutinović

19

Kragujevac - odredište za bogatu

Grad Kragujevac i Gradska turistička

organizacija Kragujevca

(GTO KG), trude se da podstaknu

ne samo razvoj grada već i sela, seoskog

i verskog turizma. To potvrđuje i

manifestacija sada već kultna manifestacija

“Šumadijski dani šljive“ vraćena u

život pre tri godine, koja je poprimila

oblik tradicionalne, sa sve većim potencijalom

da se razvije u jedan ozbiljan

događaj i privuče veliki broj turista.

Podsticaj razvoju seoskog i

verskog turizma

- I u drugim varošicama i selima, pokrenute

su manifestacije poput Trojičkog

sabora u Velikim Pčelicama, Gulašijade

u MZ Trmbas... Na taj način, pored

razvoja sela podstičemo i seoski i verski

turizam. Ove godine na „Šumadijskim

danima šljive“, sa rekordnim brojem

izlagača i posetom, bogatim i sadržajnim

kulturno-umetničkim programima,

uz uobičajeni defile fijakera i fića, nastup

KUD-ova, uspešno je organizovan

konjički višeboj, kao i viteška nadmetanja,

interesantna najširem krugu posetilaca

- rekla je Mirjana Milenković, v.d.

direktorka Gradske turističke organizacije

Kragujevac, povodom ovog, zahvaljujući,

pre svega nastojanjima GTO, narastajućeg

brenda kragujevačke opštine.

Možda su baš Stragari, varoš smeštena

u centar Šumadije, pokazatelj da sela

nastavljaju da žive u čemu im pomažu

događaji onoliko uspešni koliko mogu

da privuku posetilaca.

S obzirom da je asocijacija na

Šumadiju šljiva, sa brojnim voćarima,

poljoprivrednicima i prerađivačima,

bilo je logično da manifestacija posvećena

šljivi zaživi baš u Stragarima. U

selu Velike Pčelice, udaljenom 17 km od

Kragujevca, svako ko dođe na “Trojički

sabor” obići će neki od tri, možda sva tri

tamošnja manastira: Raletinac (XV vek),

Sarinac (XIV), Denkovac (iz 1530.) po

legendi nazvani imenima sestara: Sari,

Deni i Rali, koje su ih i osnovale. Selo

Velike Pčelice sa ok 350 stanovnika, ima

nekoliko seoskih turističkih domaćinstava,

kao osnovu da započne razvojni

put, koji je podržala GTO, za trasiranje

jedne manifestacije na nivou Srbije, poput

Kupusijade u Mrčajevcima i Draga-

Mirjana Milenković, v.d. direktorka GTO Kragujevac

čevskog sabora trubača u Guči, na koje će

turisti rado i u velkom broju dolaziti. Očekivanja

su da će i varošica Stragari poći tim

putem i u jednom trenutku dostići taj nivo,

a ovogodišnji „Šumadijski dani šljive“ idu

u prilog ovakvom razmišljanju.

- Izlagači su najbolji pokazatelj da se i

u selu može lepo živeti. Brojni Stragarci

imali su ove godine štandove pune voća

i prerađevina od voća, izlagala su i udruženja

žena iz Stragara i okolnih mesta, tu

su bili i čuvari starih zanata... Održano je i

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić sa saradnicima podržao manifestaciju

u Stragarima

20

i raznovrsnu turističku ponudu

Porodica Dragana Pekovića među izlagačima

takmičenje podrudričnih domaćica u kategoriji

pripremanja najukusnijeg kolača od

šljiva, koji u perspektivi može da bude gastronomski

brend ovih prostora, kao i izbor

najbolje aranžiranog kolača od šljive.

Mnogo toga se događa u

Kragujevcu

Kragujevac nije samo poželjna turistička

destinacija koja privlači i zadovoljava

potrebe velikog broja, kako domaćih tako

i stranih turista, već i grad koji svojom

dinamikom događaja, zanimljivim manifestacijama,

uspeva da privuče i onu publiku

koja nije ljubitelj city break odmora.

Mnogo toga se događa u Kragujevcu. Ove

godine Kragujevačko kulturno leto (od

21. juna do 10. avgusta) bilo je bogatije

nego ikada. Sredinom juna, na sceni Knjaževsko

srpskog teatra, u okviru Tradicija

festa, priređeno je Veče posvećeno Dragiši

Nedoviću, proslavljenom kragujevačkom

Miroslav Cicić, vodeničar iz Stragara i uspešan poljoprivrednik

tekstopiscu i kompozitoru i koncert Zvonka

Bogdana na Trgu vojvode Radomira

Putnika. Uz autentične gastronomske ukuse

i pića, održana je i promocija ruralnog

turizma, sva iz kategorizovanih seoskih

turističkih domaćinstva i predstavljena njihova

ponuda.

U Kragujevcu je održan i Arsenal fest,

sa rekordnom posetom, a najveće interesovanje

izazvalo je prisustvo Kijanu Rivsa,

koncerti Zdravka Čolića i Bjelog dugmeta.

Pažnju je privukao i jedan manji, ali sa

dugogodišnjom tradicijom - Vibe festival

elektronske muzike. Održan je Međunarodni

festival folklora ESTAM, kao i

Noćni bazar u Velikom parku. Kragujevac

je bio domaćin koncertu grupe Zana,

na Đačkom trgu ispred Prve kragujevačke

gimnazije, a 09. avgusta, na Trgu vojvode

Radomira Putnika, nastupio je Sergej

Ćetković,.

Sajam turizma i seoskog turizma u organizaciji

GTO Kragujevca i Šumadija sajma,

ove godine biće održan od 31. oktobra

do 2. novembra. Osim iz Srbije očekuje se

veći broj izlagaća iz regiona, kako bi se

zaokružila kvalitetna turistička ponuda, ali

i grad Kragujevac predstavio u najlepšem

svetlu: vinarijama, destilerijama, pivima

iz domaće proizvodnje, seoskim domaćinstvima,

ustanovama kulture, verskim turizmom,

sajmom zimnice...

- Sajam turizma i seoskog turizma je još

jedna prilika da predstavimo sve ono što

Šumadija i Kragujevac sa okolinom ima.

Kada je Sajam turizma u pitanju sajamska

hala postaje mala, ali i takva ne smeta da

sajam bude zapažen i kvalitetan, odlično

ispraćen od strane brojnih posetilaca - istakla

je dikrektorka, i poručila da pre dolaska

u Kragujevac turisti naprave ozbiljnu

selekciju plana i utvrde raspored obilaska.

Najbolje je da se obrate GTO, i u skladu sa

interesovanjima dobiju iz prave ruke smernice,

koji su to istorijski lokaliteti, spomenici,

gastronomski objekti…

- Naša preporuka je da se, između ostalih,

poseti neki od manastira, istorijska

znamenitost, obnovljena kuća Đure Jakšića,

u okviru koje radi i Vinsko rakijski hab,

sa postavkom slika u Galeriji na spratu, i

specifičnom izložbom destilata, vina, piva

iz domaće proizvodnje proizvođača sa

šumadijskog područja.

21

Kontinuirani uspon

Detalj sa ovogodišnjih Dana piva

U ambijentu Gradske bašte na Festivalu vina

Turistička organizacija grada Zrenjanina

sa zadovoljstvom objavljuje

rezultate porasta broja noćenja,

koji svedoče i o kontinuiranom porastu

turističkog prometa, uz sve veće interesovanje

domaćih, a naročito stranih turista.

U periodu od januara do avgusta 2024.

godine, zabeleženo je ukupno 58.739 noćenja,

što predstavlja impresivan rast od

18,9% u odnosu na isti period 2023., kada

je broj noćenja iznosio 49.316. Posebno

je izražen porast broja stranih turista za

33,7%, dok je domaći turizam porastao za

5,6%. Imajući u vidu da je tokom 2023.

zabeležen apsolutni rekord posete turista

u Zrenjaninu od 80.772 ostvarenih noćenja,

jasno je da se radi o kontinuiranom

rastu, te tako i ovi podaci dobijaju na još

većem značaju, Ovi rezultati su plod predanog

rada i pažljivog prikupljanja prijava

noćenja iz svih smeštajnih kapaciteta u

gradu, što potvrđuje da Zrenjanin zauzima

sve istaknutije mesto na turističkoj mapi

Srbije.

V.d. direktorka Turističke organizacije

grada Zrenjanina, Sanja Petrović, naglašava:

- Zrenjanin je ove godine privukao

značajan broj posetilaca, posebno tokom

velikih manifestacija kao što su Dani piva

i Banatski festival vina. Ovi događaji tradicionalno

okupljaju veliki broj turista,

a tokom njihovog trajanja, svi smeštajni

kapaciteti u gradu su bili popunjeni do

poslednjeg mesta. Takođe, uvek se traži

“krevet više” tokom sportskih nadmeta-

Muzički spektakli i ove godine privukli mnogo gostiju

22

turizma u Zrenjaninu

Peskara - omiljeno kupalište Zrenjaninaca

Grad Zrenjanin uvek ima toliko toga da ponudi

nja, čiji je naš grad često domaćin.

Pored ovih manifestacija, Zrenjanin se

ističe i bogatim gastronomskim događajima

poput Kobasicijade u Belom Blatu i

Čvarkijade u Mužlji, koje privlače ljubitelje

domaćih specijaliteta iz cele zemlje.

Zrenjaninska Peskara, kao jedno od,

kako su brojni portali preneli najlepših kupališta

u Srbiji, ovog leta je bila omiljeno

mesto za osveženje. Snimak iz drona na

društvenim mrežama premašio je nekoliko

stotina hiljada pregleda. Rastu broja turista

doprinele su i sportske manifestacije,

maratoni, sportska takmičenja i sportski

kampovi i privukli turiste koji su u gradu

boravili po nekoliko dana.

Protekli period bio je izuzetno dinamičan,

svako naseljeno mesto sa ponosom

je privlačilo posetioce u svoj kraj bogatim

programom prigodnim za sve uzraste i

atraktivnim muzičkim izvođačima tokom

večernjih časova. Ovaj segment turističke

ponude našeg regiona takođe je značajno

doprineo impresivnom rastu broja turista,

kako domaćih tako i turista Srpske dijaspore.

Predstojeća godina obećava još veći razvoj

turizma u Zrenjaninu. Kao buduća

Prestonica kulture za 2025. godinu, grad

će privući ljubitelje kulturnih sadržaja iz

svih krajeva. Planiramo da dodatno razvijemo

kongresni turizam i posvetimo

posebnu pažnju banjskom turizmu, kako

bi lekovito blato Banje Rusande postalo

atraktivno i posetiocima iz Evropske unije.

Jedan od ključnih faktora za ovaj rast je

izgradnja auto-puta koji će značajno olakšati

pristup gradu, skratiti put do velikih

emitivnih centara, ali i značajno ubrzati

tranfer do aerodroma. Gotovo svi gradovi

koji dobiju auto put beleže 100% rast turističkih

prihoda istog momenta. Informacija

o izgradnji auto puta je dodatno povećala

interesovanje investitora za izgradnju

novih smeštajnih kapaciteta u Zrenjaninu,

što nas izuzetno hrabri. Izgradnjom ovakve

saobraćajnice očekujemo brojne turiste

iz Evropske unije. Naravno, moraćemo

dodatno da unapredimo ponudu, ali na dobrom

smo putu.

Turistička organizacija grada Zrenjanina

nastaviće sa promocijom grada kao

nezaobilazne destinacije za sve ljubitelje

manifestacija, prirode i kulture. Sa ponosom

očekujemo novu turističku sezonu i

radujemo se svakom novom posetiocu.

Korzo fest nudi raznovrstan program za sve uzraste

Fotografije:

Arhiva TO grada Zrenjanina

23

Dani LUDAJE, dobrog

Dani LUDAJE, najveća svetkovina

u Kikindi na temu tikve, duleka,

bundeve, a samo u ovom delu

Banata - LUDAJE, održana je trećeg vikenda

septembra po 39. put, i imala rekordan

broj posetilaca - nezvanično veći

od 70.000 tokom tri dana trajanja. Zašto?

Svakako ne samo zato što ovde rastu najveće

i najlepše, i što su pre 39 godina neki

vidoviti Kikinđani odlučili su da ustanove

događaj, tada bez velikih planova, tek da

se ljudi zabave, već što su u međuvremenu

Grad uz pomoć Turističke organizacije

Kikinda ovu jedinstvenu festu doveli do

savršenstva i uvrstili je u jednu od najprestižnijih

u Srbiji.

Poslednje tri godine DANI LUDAJE

dobili su današnju elegantnu formu, bez

ustezanja bi se mogla nazvati „gospodskom“,

sa štandovima postavljenim po

zonama duž nekada najvećeg, danas za

Kikinđane i mnoge njihove posetioce najlepšeg

Glavnog trga u Srbiji, zvaničnog

naziva Trga srpskih dobrovoljaca. Celom

dužinom itorijskog jezgra grada, od Gradske

kuće - današnje Skupštine opštine, podignute

1893., iste godine kada je Kikinda

proglašena gradom, pored Narodnog

muzeja smeštenog u zgradi Kurije (1839),

koja je nekada predstavljala zgradu Magistrata,

sedište Velikokikindskog dištrikta i

Kraljevskog sudbenog stola, pored rimokatoličke

crkve Svetog Franje Asiškog, pa

iza pravoslavne crkve Svetog Nikole podignute

iste godine kada je proglašen i Velikokikindski

dištrikt, u Danima LUDAJE

prisutni su i kultura i arhitektura, istorija i

poljoprivredni proizvodi poljoprivrednika

ovog kraja.

Na malu binu na kojoj su svoje programe

predstavljali najmlađi, nadovezani su bili

štandovi sa ručno rađenim proizvodima i

proizvodima starih zanata, zatim Evropski

kutak ili mesto gde se predstavljaju bratski

gradovi grada Kikinde. Ove godine su

osim stalnih učesnika, gostiju iz Istočnog

Sarajeva, Lopara iz Republike Srpske, po

prvi put prisustvovali gosti iz poljskog

grada Jaslo, a prisustvo gostiju iz Silistre,

Bugarske, je izostalo uz izvinjenje da se

nisu dovoljno pripremili za ovako veliku

manifestaciju. Uz njih svake godine svoj

turističko-privredni program predstavlja i

Žagubica.

Štandovi u okviru „Banatskog fruštuka“

bili su najbrojniji i najposećeniji, s razlogom,

jer su se od 10 - 17:00 časova,

smenjivale grupe „gladnih“ i onih koji su

želeli da probaju nešto sasvim posebno,

čega je bilo dosta, a daleko najviše ukusnih

jela od bundeve.

Mini sajam preduzetnika dopunio je ovu

sliku ponude različitih, originalnih zanatskih

i drugih proizvoda. Brojna udruženja

Gostinska soba - mesto glavnih događanja

Zajednički snimak Jasmine Milankov, direktorke TO Kikinda (treća s desna) sa

kolegama

žena iz cele kikindske opštine, poljoprivredna

gazdinstva... trudili su se da u ovoj

zdravoj kokurenciji što atraktivnije predstave

svoje proizvode.

Najdinamičnije je ipak bilo u Gostinskoj

sobi, ispred velike bine postavljene na ulazu

u Narodni muzej, gde su se sa programom

koji su sami izabrali, predstavljala

kulturno-umetnička društva od predškolaca

do penzionera.

24

provoda i izvrsne zabave

Na velikoj bini Gostinske sobe odigrao

se i centralan događaj - merenje najteže i

najduže LUDAJE. Dan ranije tu je organizovan,

drugi izbor najslađe bundeve.

- Dani LUDAJE se pored Božića i

Uskrsa nalaze u kalendaru svih onih koji

su rođeni ovde, a ne žive u Kikindi i Srbiji,

koji dolaze da obiđu svoje rođake, žele da

provedu vreme ovde i kada sve to spojimo

sa mogućnostima i bogatstvom svega

što možemo da ponudimo dobijamo ovakvu

manifestaciju. Dani LUDAJE su najveća

manifestacija grada Kikinde i jedina

u Srbiji koja slavi ovu zdravu, hranljivu,

ukusnu, Bogom danu biljku. To potvrđuju

i učesnici/takmičari koji sa svojim ogromnim

i preko tone teškim bundevama,

obilaze slične manifestacije širom sveta i

nigde nisu doživeli ovako bogato iskustvo

sa višednevnim programima, u kojima se

slavi njeno veličanstvo. Ova manifestacija

je i deo Svetske organizacije osnivača

LUDAJA, i rezultati postignuti u Kikin-

Potvrda da su Dani ludaje porodična manifestacija

Rekordan broj izlagača i posetilaca

di vidljivi su u celom svetu. Iako

ove godine, zbog opravdanih, vrlo

teških vremenskih uslova, rekordi

nisu oboreni, bilo je mesta za radovanje

- kaže Jasmina Milankov,

direktorka Turističke organizacije

grada Kikinde i objašnjava: - Poslednjih

godina smo „promešali

karte“ malo drugačije organizovali,

isključili sve ono što ljudi

ne rade svojom rukom i potpuno

skrajnuli preprodaju robe, a Banatskom

fruštuku produžili trajanje,

prilagodivši ga različitim generacijama,

onima koje malo duže

spavaju.

Ko je bio u Kikindi u vreme ove

fešte, mogao je do mile volje da

uživa u programima od jutarnjih

sati do večernjih koncerata, takođe

iskoriste vreme da poseti neke

od brojnih znamenitosti grada:

Muzej, atelje „Terra“, kompleks

„Staro jezero“, Suvaču - mlin na

konjski pogon, Železničku stanicu

građenu između 1854. i 1857. godine,

kroz koju je prolazio i čuveni

Orient Express, prošetaju ulicom

Generala Drapišina, 22. najlepšem

ulicom na svetu po izboru

sajta za arhitekturu i dizajn. Kako

bi pomogla turistima TOG Kikinda

štampala je turističke mape

na četiri jezika (osim srpskog, na

engleskom, mađarskom i rumunskom)

sa označenim mestima koje

treba posetiti, i trojezične programe

(srpski, engleski, rumunski)

koje su deljene na Info pultu u

centru grada.

Najveći broj od 65.000 gostiju,

od čega 19.000 iz Rumunije (granični

prelaza na 08.km) na manifestaciji

ostvaren je 2019., rekord

koji će, po mišljenju direktorke,

nezvanično je premašen. Kikinđani

ubrzano rade na otvaranju novih

smeštajnih kapaciteta, podizanju

nivoa ugostiteljskih usluga, kao i

turističkih tačaka sa izuzetnim sadržajima.

- Na prvim Danima LUDAJE

1986. pobednička bundeva 1986.

je težila 99kg, što se smatralo

uspehom. Prošle godine izmerena

je rekordna težina od 865,5 kg.

Kako se razvijala sama manifestacija

tako je i sve ono što se dešava

oko manifestacije uzelo zamaha

i bivalo boljim - rekla je Jasmina

Milankov, ispred TOG Kikinde,

organizatora ove manifestacije,

uz pokroviteljstvo Grada i učešće

svih građana, jedinstvenog i kompaktnog

tima kada su Dani LU-

DAJE u pitanju.

25

VII Gastro Srem je najlepša slika

Tokom godine u opštini Stara Pazova

održava se više od 60 različitih

manifestacija, a manifestacija Gastro-Srem

je jedinstvena po tome što je

uspela da okupi i poveže sva njih - rekla

je Dragana Zorić, direktorka Turističke

orgnizacije opštine Stara Pazova govoreći

o ovogodišnejm VII po redu Gastro-Sremu,

po prvi put održanom ispred TC BIG

Pazova, u Novoj Pazovi. Promena koja

je donela „osveženje“ kao i svaka novina

dozvoljavajući prisustvo rekordnog broja,

od 80 izlagača i najvećeg broja publike do

sada.

Gastro-Srem je po svemu posebna,

poput ogromne, raskošne torte napravljene

od najkvalitetnijih sastojaka: od

izlagačkog dela ispunjenog proizvodima

provereno vrhunskog kvaliteta, do samih

izlagača, reprezenata lokalne proizvodnje

i zagovornika slow food pripreme jela.

Kuvanje tradicionalnih jela na licu mesta

je još jedan specificum ove manifestacije,

na koja se čeka u dugačkom redu da

bude spremna za serviranje. Jedinstvena

je i po sremačkoj kuhinji, gde posetioci

osim srpske, mogu da probaju specijalitete

iz tradicionalne kuhinje Slovaka, Hrvata i

drugih. Uz jela publici se pruža prilika da

upoznaju običaje i kulturu svih onih koji

su oblikovali današnji milje Srema.

- Zadovoljna sam što smo uspeli da ovako

veliku feštu osmislimo i realizujemo,

da su izlagači bili brojni, a publika prisutna

u ogromnom broju. Zadovoljna sam i

nastupom brojnih mladih umetnika, članova

lokalnih kulturno-umetničkih društava,

takođe i prisustvom turističkih tehničara,

kuvara i poslastičara, našeg podmlatka,

kojim obezbeđujemo budućnost ove manifestacije.

Ova manifestacija je celokupan

doživaljaj Srema, Vojvodine, njene gastronomije,

ali i kulture i tradicije. Trudili

smo se da napravimo jedan paket najbolje

ponude sa teritorije Stare Pazove i Srema,

i to iz godine u godinu opravdavamo uvek

Dragana Zorić

26

Stare Pazove koja je otišla u svet

dugim i temeljnim pripremama i bogatijim

programima podižući je uvek za

stepenik više - rekla je Dragana Zorić.

Prošle godine uveden je „treći“ - porodični

dan manifestacije na kojem se

predstavljaju kulturno-umetnička društva

sa najmlađim članovima sa teritorije

ove opštine; Ove, mališani su uživali u

dvoipo-časovnom programu, u animacijama

i po prvi put, za njih je organizovana

„berza“ na kojoj su deca izlagala

svoje proizvode, rukotvorine i igračke

koje su prerasli..., a prikupljenim novcem,

mališani su se direktno uključili u

humanitarnu akciju - prikupljanju sredstava za

lečenje Dalibora iz Nove Pazove, koji boluje od

leukemije. Svako ko je želeo da pomogne mogao

je to da učini na Info pultu i kutijama raspoređenim

po štandovima kupovinom „cegera“

sa keceljom, varjačom, torbom po simboličnoj

ceni od 200 din.

Turistička organizacija opštine Stara Pazova

u svojstvu organizatora, uz podršku lokalne

samouprave, svim izlagačima obezbedila je besplatne

štandove, a publici dobru zabavu i mnogo

kvalitetnih proizvoda: suvomesnatih i mlečnih,

rakija, vina, zimnice, rukotvorina... - Made

in Stara Pazova, kojima su sugrađani napunili

torbe iz cegera.

- Možda se sledeće godine vratimo na staru

lokaciju u centar Stare Pazove, a možda nađemo

i neku novu, jer Gastro-Srem ume da iznenadi

uvek novim programima, novom lokacijom kao

ove godine. Zbog novina, zabave za celu porodicu,

kvalitetne ponude i još mnogo toga dobrog,

Gastro-Srem je događaj na koji se dolazi

svake godine. Čekamo vas dogodine - poručila

je Dragana Zorić.

27

Odom gradu vina, uz kobasice

i tamburu, na Bregu otvoren

Susret uoči Grožđebala

Na Vidikovcu, starodrevnom

kultnom mestu

iznad Vršca, 1720. godine

podignuta je od dobrovoljnih

priloga Kapela Sv. Krsta među

meštanima poznatija kao Crkvica

na bregu - najstariji verski objekat

ne samo u gradu već i celom Banatu.

Jedan od izazova, kojima ovaj

grad obiluje je uspon od oko 18%

u dužini od 750 metara, visinske

razlika oko 107 metara, sa 430 stepenika

(167 plus 263), koji vode

do crkvice. Oni hrabri prihvatiće

se ovog „napora“, ne lakom ali

prijatnom stazom uz brojna odmorišta

sa klupama. Do crkvice se

može doći i bez „muke“, kolima,

okolnim putem. Na ovom putu se

održava i jedna od najatraktivnijih

i najzahtevnijih trka u Srbiji -

„Trka uz stepenice“ krajem maja,

od nedavno uvrštena u zvanični

kalendar takmičenja Atletskog saveza

Srbije.

Manifestacija „U susret Grožđebalu“,

kao prva stanica programa

Turističke organizacije Vršca,

kojom se nezvanično, ali na jedinstven

način oglašava početak

vršačkog Grožđebala, održana je

12. septembra, uz besplatno vino,

kobasice i tamburaše.

Pre više od deset godina kobasice,

vino i tamburaši bili su deo

programa u centru grada, a onda

je izmeštanjem na Breg pridodata

još jedna - piknik dimenzija ovoj

fešti, koju je pratio aktivniji pristup

i predstavljanje još jednog

turističkog potencijala grada. Jer,

tako to rade Vrščani.

Dan uoči 66. „Dana berbe

grožđa“ okupio se silan svet, od

komišija do gostiju iz Rumunije,

ljubitelja Grožđebala, kobasica,

430 stepenika do kapele

Sv. Krsta

Ivan Đorđević alijas Vinko Lozić najavio Grožđebal

vršačkog vina, tambure. Prilika je to bila da

svako ko je želeo mogao je sam da peče kobasicu

na ranije pripremljenim vatrištima, malo

i da se „odimi“, a sve to u društvu vremešnog

veseljaka i vinopije Vinka Lozića, rođenog na

stranicama prvog srpskog šaljivog godišnjaka

iz 1830., poteklog iz pera velikog Vrščanina

Jovana Sterije Popovića.

Ovo treba doživeti

Zaštitno lice „Berbe“ i gradonačelnik Vršca

u danima trajanja festivala, sveprisutni Ivan

Đorđević, glumac NP „Sterija“ u Vršcu - alijas

Vinko Lozić prigodnom grožđebalskom

zdravicom uz pratnju tambure pozdravio je

„izletnike“ poželevši im dobru zabavu uz dobra

vršačka vina.

▀

28

66. Dani berbe grožđa u Vršcu

- Nezaobilazan događaj za sve

ljubitelje vina i dobrog provoda

O

vršačkom Grožđebalu može

se pričati, pisati, načiniti

bezbroj fotografija... ali,

ova svetkovina u slavu grožđa i

vina se mora doživeti.

Dani berbe grožđa u Vršcu u organizaciji

Turističke organizacije

Vršac, pod pokroviteljstvom Grada

Vršca i Ministarstva turizma i

omladine Republike Srbije sredinom

septembra, svake godine bogatim

i raznovrsnim programskim

sadržajima nastoje da potvrde sve

one hvale i priznanja koja su im u

prethodnom periodu dodeljena.

- Manifestacija „Dani berbe

grožđa“ je najznačajnija turističko-privredna

manifestacija u Vršcu

ne samo zato što predstavlja

krunu u nizu vršačkih festivala,

već zato što ima tradicionalno verne

posetioce, kojima ni loše vreme

nije prepreka da se okupe u velikom

broju, i uživaju u bogatom

grožđebalskom programu. Srećna

sam što su se ovogodišnjem Grožđebalu

najviše radovali naši vinogradari

jer je iza nas jedna od najuspešnijih

i najplodonosnijih berbi,

što garantuje da će se u Vršcu i dalje

proizvoditi i piti najkvalitetnija

vina - rekla je Dragana Mitrović,

gradonačelnica Vršca i poručila:

- Dragi vinogradari, u budućnosti

ćemo zajedničkim snagama nastaviti

da unapređujemo vinogradarstvo

kao svoju iskonsku tradiciju.

Pored već stečenog prava na oznaku

„Najbolje iz Vojvodine“, od

prošle godine možemo pridodati i

„Turistički cvet“ za najbolje organizovanu

manifestaciju u Srbiji.

Sve ovo je postignuto zahvaljujući

vama jer ste vi ti koji predstavljate

Vršac i čije se gostoprimstvo pamti

i prepričava. Ova priznanja za

nas i naš grad predstavljaju novu

Dva gradonačelnika Vršca - Dragana Mitrović i

Vinko Lozić (u vreme trajanja Grožđebala)

Brojne zvanice iz Srbije i regiona podržale

manifestaciju

obavezu i zato ćemo svi zajedno u godinama koje slede

učiniti sve da budemo još bolji domaćini i da svaki sledeći

Grožđebal bude još posećeniji.

U Srbiji se tokom jeseni održava nebrojano festivala

posvećenih grožđu i vinu ali kada se kaže Grožđebal -

uvek se misli na „Dane berbe grožđa“ u Vršcu. Zato što

je ova svetkovina najstarija i najmasovnija. I zato što,

u ovom, jedinom zvaničnom vinskom gradu u Srbiji, sa

dugom vinogradarsko/vinskom tradicijom koja nikada

neće biti izbrisana iz sećanja Vrščana, jer su na nju ponosni

i vinari i građani, i jer je to koren, osnova za sadašnje

i buduće zasade vinove loze, podizanje modernih vinarija

i proizvodnju sve kvalitetnijih i sasvim posebnih vina.

A nije uvek lako da se zamišljeno i ostvari. Ova godina

biće upamćena po (ne)vremenu, koje će, po rečima

vinara, smanjiti prinos grožđa, ali

dati očekivan kvalitet vina. Ove

godine vreme nije poštedelo ni

grožđebalsku svetkovinu, ipak,

ni kiša ni hladno vreme nisu uspeli

da pokvare ukupan doživljaj,

zahvaljujući domaćinima koji su

uložili dodatne napore da sve što

je moglo izvede najbolje, o čemu

govori Tatjana Palkovač, direktorka

Turističke organizacije Vršac:

- Uprkos lošem vremenu,

koje je nastupilo krajem drugog

dana i zadržalo se naredna dva,

održani su svi predviđeni sadržaji.

Otkazana je samo karnevalska

povorka, za koju je preduslov da

se održi na otvorenom prostoru.

Bilo je puno izlagača, puno pratećih

programa, izložbi, turističkih

izleta, sportskih nadmetanja,

muzičkih postavki, među kojima

i Grožđebalska gitarijada na kojoj

se predstavljaju vršački bendovi.

Organizovane su posete vinarijama,

među kojima i novootvorenoj

„Kuli vetrova“ u Malom Središtu.

Upriličena je i poseta poljoprivrednom

gazdinstvu, čija je paleta

proizvoda privukla znatiželju

predstavnika sedme sile.

Iz TO, koji su pripremili odličan

program trudeći se da miksom

tradicionalnog i modernog

bude interesantan i mlađoj i starijoj

publici, moglo se čuti obećanje

da će sve ono što nisu mogli

da sprovedu ove, isto to i mnogo

više, predstaviti iduće godine.

Organizatori su zadovoljni i odzivom

publike, kako iz Vojvodine i

Srbije, tako i Rumunije, kao i da

za vreme trajanja manifestacije

nije bilo nikakvih incidenata, ničega

što bi remetilo ugodan provod

u kojem su mogle da uživaju

sve generacije.

29

Izložba vina, voća i grožđa na 66.

Danima berbe grožđa u Vršcu

Književnica Verica Preda održala je Zdravicu u čast vina

i Grožđebala

vog vina „Tatalović“. Na izložbi su predstavljene i rakije,

ukratko sve što vinograd daruje može se naći ovde - izjavila

je Jasna Živković, iz Turističke organizacije Vršac.

Za ovu priliku osmišljen je i pano ispred kojeg se turisti

slikaju za uspomenu na ovaj vinski doživljaj u ovom vinskom

gradu.

Vrščani su nas navikli da „nema da fali“ i da se ništa ne

prepušta slučaju. Zato, svake godine uz ustaljene šeme ubace

nešto novo, drugačije, kako bi oplemenili i nešto staro preodenuli

u nešto novo. Želja da se bude drugačiji širi krug

saradnika i zato:

amo sipaj, ne gledaj već toči, nek’ se vino u ljubav preto-

nek’ zaneme sve brige i tuge, nek’ donese radosti nam

„...Sči;

duge... Lekovite kapi nek’ klize niz grlo, sve nam zdravo i veselo bilo“

- kazivala je svoju Zdravicu u Otvaranje tradicionalne „Izložbe“

je pored dan ranije održanog

čast vina i vršačkog Grožđebala,

književnica Verica Preda, poznata

pod umetničkim imenom Pre- Vinsku lepoticu 66. „Berbe grož-

„Susreta na Bregu“ i izbora za

Vera, rođena u Kruščici (opština đa u Vršcu“, još jedan značajan

Bela Crkva), živi i stvara u Vršcu,

na otvaranju „Izložbe grožđa, otvaranju manifestacije, i koji

događaj koji prethodi zvaničnom

voća i vina“ u holu Gradske kuće prati sva ostala događanja tokom

u Vršcu i time je ozvaničen početak

66. „Dana berbe grožđa“. sparentan i zanimjiv način kom-

četiri dana, informišući na tran-

Kroz istoriju, ove berbanske pletnu produkciju 20-tak vrednih

svečanosti dale su poseban pečat Vrščana, vlasnika registrovanih

gradu Vršcu: neposredno pomogle

razvoj privrede, posredno ja.

vinarija iz ovog vinorodnog kra-

kulture, a poslednjih decenija i - Nekoliko godina unazad,

razvoju turizma.

svesni značaja ove izložbe, jedinstvene

niše u kojoj se trudimo da

Svečanost povodom otvaranja

„Izložbe grožđa, voća i vina“, predstavimo zbir svih proizvoda

poseban je ukras u berbanskim sa teritorije opštine Vršac, dizajn

smo poverili Studiju „Avanti“

danima decenijama unazad. Vršački

vinogradari, vinari i privreda

pomogli su da se ove godine dov, naša sugrađanka. Ove go-

koji vodi Ljiljana Tomić Davi-

u svečanom holu Gradske kuće dine, po prvi put napravljena je,

predstavi sve ono što je u toku po nama uspešna, poveznica i

godine proizvedeno. Osim grož-

tradicionalnog i modernog, pa su

đa i voća izložene su i sve etikete

vršačkih vinarija. Sakupljeno je

sve na ovom mestu, da se vidi i

da se zna, a degustacija upriličena

na Trgu pobede u tzv. Vinskoj

ulici.

se među vinima i grožđem našli

citrusi, koji nisu deo vina ali je

prisutna njihova mirisna nota,

a pored klasičnih vina i voćna

vina: od kupine, maline, kajsije,

breskve..., iz Podruma kupino-

- Pratimo, osluškujemo potrebe naših sugrađana, turista,

gostiju i kada krenemo u pripreme sve to sagledamo i napravimo

nešto interesantno - dodala je Jasna Živković.

Za uspešnu organizaciju 66. „Berbe grožđa u Vršcu“ zaslužni

su TO Vršac, Grad Vršac i Ministarstvo turizma i

omladine Republike Srbije, kao i brojni sponzori i prijatelji.

30

Vetrovi i vino - Vršačka

vinarija KULA VETROVA

Letos je u Malom Središtu, nadomak

Vršca, podno Guduričkog

vrha, otvorena nova,

moderna vinarija zanimljivog imena

- „Kula vetrova“ koja asocira na dva

znamenja grada - Vršačku kulu, koju

je u prvoj polovini XV veka podigao

despot Đurađ Branković nakon pada

Smedereva kako bi zaštitio posede

na prostoru Panonije, i Ružu vetrova

sa gotovo neprestanim strujanjem 17

različitih vetrova koji su Vršačkom

bregu doneli status vazdušne banje, a

Vršcu, grada sa najčistijim vazduhom

u zemlji. Vinarija „Kula vetrova“ na

1.100m2 pokrivenog prostora, krije i

preostala dva simbola ovog starobanatskog

grada - vino i ljubav, zarobivši

ih u boce sa etiketama nazvanim

- Košava, Vihor, Maestral i Lastar,

učinivši ih nerazdvojnim.

Ostvarenje ideje proizvodnje vina

u kući Deđanski započeo je 2005. godine

domaćin, pater familias i postao

vinski neimar, a njemu se pridružili

ćerka i sin, kao i porodica Bajić iz

Beograda sa kojom imaju zajedničke

vinograde i zajedno proizvode vino,

sa vizijom.da osim vinske uvedu i turističko-ugostiteljsku

praksu.

- Vinarija „Kula vetrova“ otvorena

je ovog leta i za sada smo tržištu

ponudili naše četiri etikete, jednog

crvenog i tri bela vina iz berbi 2022,

2023 i 2024. U vlasništvu imamo

pet hektara vinograda sa sortama:

Cabernet Sauvignon, Muscat Ottonel

(jedna od najprepoznatljivijih i

najomiljenijih sorti Južnog Banata),

dok Pinot blance uzimamo od Središtanaca

i Guduričana, vinograda gde

vlada ista klima, osunčanost, broj padavinskih

dana. Proizvodnja vina od

grožđa iz sopstvenih vinograda, kojom

želimo da zaokružimo prvobitni

koncept, podrazumeva proširenje

od sadašnjih pet na 10 ha vinograda,

čemu ćemo u narednom periodu težiti.

Time će i produkcija vina od sadašnjih

25-30.000 litara vina biti duplirana

- objašnjava Marija Deđanski,

vlasnik vinarije, i otkriva dalje smernice

razvoja vinarije uz otvorenost za

sve nove ideje.

Vinski deo vinarije sastoji se od

podruma i svedenog prostora sale za

degustacije sa buradima umesto stolova

i polijelejima, koji dodatno doprinose

rustičnosti ambijenta, i poput

pravog „hrama vina“ stvaraju osećaj

uzvišenosti. Objekat raspolaže i sa

dve moderno opremljene sale: jedna

za proslave kapaciteta 130 osoba

i manja, smeštena u kuli vinarije za

30 - 40 osoba sa pogledom na vinograde

koji se pružaju blagim padinama

Guduričkog vrha. Svečane sale

funkcionišu po sistemu najave, a hrana,

gurmanski specijaliteti mešavine

uticaja kultura ovdašnjih stanovnika,

priprema se u vrhunsko opremljenoj

kuhinji, u okviru vinarije.

Vinarija „Kula vetrova“ jedna je

od retkih koja raspolaže i smeštajnim

kapacitetima. Reč je o četiri apartmana,

svi „sa pogledom“ a pravilo kuće

je da svi oni koji iznajme salu za proslavu

imaju mogućnost da iznajme i

apartman.

Vladimir Bajić vinar/podrumar vinarije

„Kula vetrova“ ima nekoliko

zvanja: dipl. menadžer, kuvar i laborant,

ali ga zovu Hilandarac, jer je tri

godine pekao zanat u manastirskoj

vinariji na Svetoj Gori, a onda došao

u rodni Vršac gde mu se ukazala prilika

da radi isto ono što je radio u manastiru,

da se druži sa vinom.

- Ovo je lep posao, izazovan

ujedno i nezgodan kada počnu da se

sudaraju vinar i podrumar i u vreme

prerade grožđa treba da se izbaci roba

na tržište. Ali, još uvek se sve postiže,

jer se radi o maloj vinariji, opredeljenoj

za proizvodnju kupažnih vina, a

koju realizuje dvojac enologa Francesko

Bartoleti iz Firence i Vladimir

Čejić iz Vršca. Za sada rezultat rada

su četiri etikete: jednog crvenog vina

- Košava (Merlot, Cabernet Sauvignon)

i tri bela: Vihor i Maestral (Sauvignon

blanc „začinjene“ sortama

Marija Deđanski

Vladimir Bajić

Vinarija KULA VETROVA novi biser Vršačkog

vinogorja

Pinot blanc i Muscat Ottonel) i Lastar (kupaža istih

sorti u kojoj dominira Muscat Ottonel). Elegantna

vina vinarije „Kula vetrova“ mogu se naći u restoranu

„DINAR“ u Vršcu i par beogradskih restorana,

dok će barrique crveno biti spremno za tržište za dve

- dve i po godine. Politika kuće je da se počne sa

osvajanjem lokala, zatim prestonice, a potom i viđenih

ugostiteljskih objekata širom zemlje.

31

Jedinstvena regata Majke

Angeline na prirodnom

meandru Save

32

Po 13. put sa uspehom održana jedna od kultnih manifestacija TOO Pećinci

Majke Angeline“, po svemu

drugačija od događaja sličnog

karaktera, izrasla je u jednu

„Regata

od najvećih turističkih atrakcija na teritoriji

opštine Pećinci. Trasa regate duga 25 km,

koja je ove godine okupila 30-tak plovila,

prati tzv. „potkovicu” koju reka Sava formira

oko SRP „Obedska bara“, nakon Jeloustouna,

drugog zaštićenog područja u svetu

(1874. godine). Start učesnika regate je u

Pladništu, a cilj nakon nekoliko časova, u

Skeli, na ušću kanala Vok u reku Savu. Ovo

je jedina regata kojoj su zahvaljujući prirodnom

meandru reke Save i početak i kraj u

istom mestu - Kupinovu. Vodeni put iznosi

25, vazdušna linija od starta do cilja je duga

4km.

Svi regataši, neki prisutni na ovom događaju

od 14 avgusta 2010. kada je održana

prva regata, drugi po prvi put u želji da iskuse

nešto novo, svi čuvari reke, ljubitelji prirode

i druženja, okupili su se ove godine 13.

put rešeni da zaplove ovom mirnom rekom,

uživaju u lepotama prirode i dožive nešto

posebno. Ljubica Bošković, direktorka TOO

Pećinci naglašava, nesebičnu pomoć Opštine

Pećinci, ali i učešće svih Kupinaca, obraćajući

se prisutnima podsetila je:

- Ovo je posebna regata, jer nosi ime svetice,

Majke Angeline, koja je sa sinovima

iz izgnanstva došla u Kupinovo, upravo na

mesto gde se regata završava. Jedinstvena je

jer plovi u čast Majke Angeline i svih Brankovića,

iz čijih redova je i Jovan, poslednji

srpski despot.

Ašanjski paroh, protonamesnik Aleksandar

Urumović, blagoslovio je ovu regatu i

očitao molitvu poželevši da učesnici „u sreći,

zdravlju i dobru krenu na ovaj put, i da se

još bolje vrate.“

I ovoga puta je sve proteklo u zabavi i

uživanju

Verica Sever, pomoćnica predsednika opštine

Pećinci, koja je prenela pozdrave opravdano

odsutnog Siniše Đokića, predsednika,

zahvalila se svima koji su se odazvali

pozivu da prisustvuju ovoj manifestaciji,

organizatorima - TOO Pećinci,

posebno Ljubici Bošković, direktorki

na njenom profesionalnom i ličnom

angažovanju i poželela veselu i bezbednu

plovidbu, koju je predvodio

Žarko Avramović, kapetan komandnog

broda „General“ i prvi čovek regate,

koji je između ostalog izjavio:

- Želeo bih da ova Savska regata

poprimi značaj približno onom koji je

ostvarila Drinska, da ima bar polovinu

njenih učesnika (10.000), da preraste u

tradicionalnu. Lepo je započela i treba

dugo da traje. Svim regatašima i onima

koji će ih dočekati na Skeli sa tek

zgotovljenim paprikašem, koji se satima

krčkao, želim prijatan dan uz lepo

druženje i bezbednu plovidbu.

Priču Savske regate pokrenuli su

meštani, zapravo jedan Zoran Živanović,

kojem su lekari predvideli tri meseca

života, a on, umesto lekova i lečilišta

odabrao savsku obalu, kutak čiste

prirode. Samo boravak na tom svetom

mestu, po kojem je hodala sveta porodica

Brankovića, izbrisao je za par

meseci svaki trag bolesti, a da bi se na

neki način odužio i prirodi i svetiteljima,

Zoran je sa prijateljima počeo da

sprovodi originalnu zamisao - Regatu

Majke Angeline. Opština je ovu ideju

podržala, i finansijski i na svaki drugi

način, takođe preuzela organizaciju.

Postoje razmišljanja da se ovaj plovni

put pretvori u još jednu standardnu turističku

ponudu, svakako spektakularnu,

kakvih je u opštini Pećinci dosta,

ali u to, po rečima direktorke, moraju

da se uključe lokalci, da nabave odgovarajuće

plovilo, pripreme ga i redovno

održavaju. Pod takvim uslovima

opština i TOO bi se uključili i zdušno

podržali ovu inicijativu, za koju niti

opština, niti TOO finansijski trenutno

nemaju mogućnost da sprovedu, i pozvala

sve zainteresovane privrednike

da se uključe u realizaciju ove zamisli.

Opština Pećinci manifestacijama

čuva i neguje tradiciju

Spontano drugačije, koje baštine sve ono što se na drugim

mestima zaboravlja i potire, ovde se čuva i neguje, dajući

poseban šmek svakom događaju, koji iako lokalnog karaktera,

privlači daleko šire interesovanje publike, posebno gradskog

stanovništva.

- Poslednjih godina smo se profilisali kao opština, lokalitet i Turistička

organizacija opštine Pećinci kao „đačka“ destinacija, za

koju su zainteresovane i vrtići i škole, jer nudimo sadržajan program

sa interaktivnim radionicama, posebno za najmlađe - rekla

je Ljubica Bošković

Jedna u nizu interesantnih manifestacija u ovoj opštini koja se

održava u okviru Dana opštine Pećinci je Međunarodna Likovna

kolonija Kupinovo sa velikim brojem učesnika, u Etno kući

„Putnik”, u jednom od najpitomijih, a istorijski prepoznatljivih

sremačkih mesta. Ove, 2024. godine u svom XV izdanju, bila je

otvorena 21. maja. A kao rezultat odlične atmosfere, ugodnog

ambijenta nastala su sjajna dela.

„Gibanicijada“ u Ašanji, u trajanju od tri dana, ove godine je

ocenjena izuzetno uspelom jer je okupila veliki broj udruženja

žena, mnogo drugih učesnika i posetilaca koji su sa velikim interesovanjem

ispratili sve ponuđene programe.

„Regata Majke Angeline“ je događaj o kojem se sve više priča

jer, oslonjen na svetao primer iz naše prošlosti, nema pandana

niti u zemlji niti u regionu. Zato je 2024. produžena na dva dana.

Prvog dana obeležen je doček gostiju iz Beograda, za koje je

priređen adekvatan kulturno-istorijski čas o Kupinovu, nakon

toga u dvorištu Etno kuće

„Putnik“, sedištu TOO, za sve

ljubitelje rock’n’roll-a održan

je koncert.

Početkom jeseni u fokusu

je “Kuruzovina fest”, manifestacija

koja se odvija pod

oficijelnim nazivom „Miholjski

susreti sela“ u Etno kući

„Aksentijev kućerak“- Ogar,

koja nudi posebno pitku priču,

prebogatu folklornom igrom i

pesmom, običajima i tradicijom,

a sve to začinjeno ljubaznošću

i dobroprimstvom.

33

Mesto čistog zadovoljstva - ov

Cubo concept bar & restaurant u

Novom Sadu i ove godine, trećeg

vikenda septembra, bio je domaćin

CUBO FEST-a, koji je obeležio prvu deceniju

trajanja. Za one manje upućene, svake

godine menadžment restorana CUBO za

svoje stalne goste, uvek privlačeći i neke

nove, priređuje eno party na otvorenom,

i gastro party u zatvorenom delu restorana.

Ova prilika se koristi da bi se izašlo

u susret klijentima i neka jela zamenila

novim,, a na osnovu predloga Chaf-a, a

u vinsku ponudu uvode nove etikete, neretko

i vina iz tek stasalih vinskih kuća.

Glavnu reč za sve izmene prepuštena je

gostima, pa je ovo jedno od retkih mesta

gde se osluškuju reakcije publike i uvažava

njeno mišljenje.

Elegantnim, svedenim enterijerom i

specifičinm pristupom, primećenim i nagrađivanim

i od gostiju i od struke (Kapija

uspeha PKV 2018), sofisticirani CUBO

je zadobio epitet omiljenog restorana Novosađana.

X CUBO FEST okupio je preko 20 vinarija,

najviše sa Fruške gore, ali i iz cele

Srbije. Predstavio je dosta novih vinarija

tek izašlih na tržište, nekoliko povratnika,

kao i doajena vinske scene, i to je model

koji se godinama unazad pokazao uspešnim.

CUBO FEST je postao prepoznatljiv

brend na koji vinari rado dolaze, jer ne-

34

de se ništa ne prepušta slučaju

Stevo Karapandža u Aqua Dorii

Stevo Karapandža, najpoznatiji kuvar EX Jugoslavije u prvoj polovini

septembra našao se u ulozi gostujućeg kuvara Čarde Aqua Doria, poznatoj

po izuzetno bogatoj ponudi od hladnih i toplih predjela, supa i čorbi

i kuvanih jela do specijalita od ribe i jela

sa roštilja, Ideja je bila da se to dopuni

segmentom koji je nedostajao. Oduševljen

restoranom, gospodin Karapandža

je u tom stilu ispisao stranicu Jelovnika

svojim jelima. Na njoj su se našli: teleća

kolenica za dve osobe; svinjska butkica,

jagnjeći kotleti; jegnjeća kolenica - sve

sa bogatim, pikantnim i uvek različitim

prilozima, pasulj (jedino kuvano jelo),

Cordon bleu teleći, i ono što Jelovnik

nije sadržavao - njoke u krem sosu sa

slaninicom i brokolijem; Penne all‘Amatriciana“,

paste i špagete. U Aqua Dorii

su zadovoljni ostvarenom saradnjom i

ispunjenim očekivanjem jer je reakcija

publike kojoj se uvek želi ponuditi više

- fantastična

maju mnogo prilike da se predstave specifičnoj,

restoranskoj publici. Jer, susret,

upoznavanje i druženje vinara i vinoljubaca

ovde se podstiče, a vreme druženja uz

vino ne ograničava.

Izvrsnost ovog događaja ili „gastro klasika

u Cubo maniru“, ovoga puta začinjena

dolaskom inventivnog Miloša Vekića,

šefa beogradskog restorana Jerry - Dedinje,

koji je sa par rezova meni restorana

učinio modernijim i uzbudljivijim. Prikazani

na festivalu, novi specijaliteti izazvali

su fanstastične reakcije publike. U toploj

preporuci koja golica nepca našle su se

smele kreacije poput: praseće bajadere sa

sladoledom od rena; svinjski file sa začinskim

biljem koje se krčka u maslinovom

ulju i tartufima; specijaliteti od pačetine,

piletine, posebno teleća rebra koja su izazvala

brojne pozitivne reakcije.

Iza organizacije događaja u trajanju od

ranih popodnevnih do kasnih večernjih

sati, više nego u prethodnih deset godina,

stajala su brojna iskušenja:

- Pri put smo zbog najave loših vremenskih

uslova, bili prisiljeni da pomerimo

vreme održavanja festivala. I pored brojnih

planiranih i poput naše, pomerenih

manifestacija u gradu i okolini istog dana,

očekivali smo daleko slabiju posetu. Iz

istog razloga, najavljeno izostalo je gostovanje

Svetlane Cece Bojković, a ispostavilo

se da je ovo bio najposećeniji CUBO

FEST do sada. Gosti su se zabavljali dok

smo mi, organizatori, zadovoljni što smo

mogli spovesti sve one zamisli planirane

godinu dana, od završetka CUBO FEST-a

2023. - objašnjava Vladimir Baštovanov,

menadžer Čarde Aqua Doria i Cubo Concept

Bar & Restaurant.

Dvodnevno okupljanje CUBO fanova

u okviru CUBO FEST-a, podrazumeva

eno - gastro doživljaj prvog i umetnički

program u večernjim časovima drugog

dana. Tako su nakon gostovanja Radeta

Šerbedžije, Branka Đurića, Voje Brajovića,

ove godine nastupili Petar Božović sa

monodramom „Ćeraćemo se još“ po tekstu

Matije Bećkovića i Dejan Cukić koji

je svojim nastupom ostvario izvanrednu

interakciju sa publikom. Nastup 22 člana

Novosadskog kamernog hora veličanstvenim

izvođenjem i izborom kompozicija,

uz pratnju Aleksandar Dujin Orchestra i

Ivane Reljin, prethodio je nastupu dvojca

glumačko-muzičkih velikana priredivši

dva i po sata vrhunskog programa.

CUBO FEST 2025. u AQUA DORII

Zbog ograničenog prostora Cubo

concept bar & restaurant, malog prostora

za publiku a i svega 28 mesta za

promociju vinarija, kao i želje se da publici

da više, ideja je da se već sledeće

godine ovaj festival „premesti“ u Čardu

AQUA DORIA - restoran posebnog

senzibiliteta, podno Tvrđave, na obali

Dunava sa jedinstvenim pogledom na

grad. Veći prostor daće mogućnost da

se ugosti više vinara, dočeka veći broj

podržavaoca ove priče, uvede i par noviteta.

Ono što raduje da će i u novom

ambijentu CUBO FEST zadržati prepoznatljiv

gastro-vinski koncept.

35

Predivan dan u Lešnici

Lešnica kraj Loznice,

jedno je od 1.300 sela

širom Srbije, koje je

bogatim i interesantnim kulturnim,

zabavnim, sportskim

sadržajima, naravno i gurmanskim,

manifestacijom

„Miholjski susreti sela“ privuklo

veliki broj izlagača/

učesnika i publike. U subotu

12. oktobra, u organizaciji

MZ, Turističke organizacije

grada Loznica, lokalnih privrednika

i uz podršku Ministarstva

za brigu o selu, po

četvrti put okupili su se, kao

nekada, stanovnici sela sa

obe strane Drine, da se druže,

razgovaraju i provesele

uz muziku i zabavu. U sklopu

manifestacije održano je

kulinarsko takmičenje „Lešnički

kotlić“ sa 56 učesnika

(17 više nego prošle godine),

Etno bazar sa preko 30 štandova,

nadmetanja u stonom

tenisu, šahu i borilačkim veštinama,

ukratko - programima

za sve uzraste i različita

interesovanja. Uvertiru za

ova događaj priredila su deca

povorkom „Parada budućnosti“,

a završila se koncertom

Dženana Lončarevića i svim

prikazanim opravdala veliki

značaj manifestacie za kulturni,

privredni i sportski život

ovog mesta.

- Ovoliki broj učesnika

i posetilaca priliči manifestaciji

od tri decenije i više

trajanja, koja je zahvaljujući

ogromnom aktivizmu zajednice,

angažovanjem svih privrednih

kapaciteta i pojedinaca,

uspela da zainteresuje,

privuče i okupi ljude iz mesta

i okoline, i svih krajeva Srbije.

Motiv ovakvih susreta su

tradicija, domaći proizvodi,

lokalna privreda i ovo je rezultat

te saradnje i podrške.

Ovim događajem skrenuta je

pažnju na manja mesta koja

imaju izuzetno bogat život, i

podsticaj da to vide i drugi - istakla je Snežana

Perić, direktorka TOG Loznica.

Gospođa Perić smatra da „Miholjski susreti

sela“ imaju svoju regionalnu, možda i međunarodnu

budućnost, da stanovnicima daje vetar u

leđa i za razvoj svih drugih događaja: božićnih i

vaskršnjih praznika, Vašara u Lešnici i „Јadranskog

ilindanskog sabora“ u Јadranskoj Lešnici,

koji zaslužuju da iduće godine uđu u kalendar

TOGL manifestacija.

Dejan Stalović, pomoćnik gradonačelnika,

zvanično otvarajući IV „Miholjske susrete sela“

u Lešnici, istakao je da grad i gradonačelnik duži

niz godina neguju tradiciju ravnomernog razvoja,

i da upravo ovakve manifestacije pokazuju da

treba da žive i Lešnica, i Banja Koviljača i Tršić i

Loznica. One su odlična prilika da se podsetimo

starih zanata, da čuvamo tradiciju, a najvažnije

da se družimo, pričamo i da vidimo šta je to što

treba zajedno da „popravljamo“ u narednim godinama.

Zato će manifestacija i ubuduće imati

podršku grada.

Spektakl u Lešnici

Lešnica, nekada napredno i bogato mesto sa

dva naselja: Starom Varoši i Bradom, i tri reke:

Drinom, Јadrom i Lešnicom, sa oko 4.5 hiljade

stanovnika, danas ima veliki broj privrednika

koji su ove godine skupili 400 hiljada dinara

obezbedivši udžbenike za svu decu. To je varoš

vrednih ljudi, ali i interesantnih zdanja: crkvom

Svetog apostola Petra i Pavla 2022. godine proglašenom

za Spomenik kulture, sportskom halom,

OŠ „Petar Tasić“, vrtićem…

36

Kraljevske gljive privukle goste

Trajanje manifestacije od 27 godina stavlja

je u poziciju jedne od najdugovečnijih

u gradu Loznici i čini nas izuzetno

ponosnima. Domaćin izložbe GD „Ljubomir

Vuksanović-Barle“ nosi ime osnivača društva,

koji je sve nas zadužio ovom predivnom pričom

koja po broju prisutnih gostiju nosi izuzetno

veliki turistički potencijal - istakao je Ivan

Popović, predsednik MZ Banja Koviljača otvarajući

„Izložbu gljiva“, izrazio zahvalnost TOG

koja velikim naporima podržava sve manifestacije

u Loznici i njenoj okolini, i svim onim

udruženjima i pregaocima koji se trude da ima

što više ovakvih sadržaja.

Snežana Perić, direktorka TOGL je podsetila

da na „Izložbi gljiva“ nisu obične gljive,

već „kraljevske gljive“ jer se događaj održava

u „kraljevskoj“ banji - Banji Koviljači. Epitet

„kraljevske“, takođe potvrđuje i broj od preko

220 izloženih gljiva i brojni suveniri.

- Za TOGL je bilo važno da „Izložba gljiva“

preraste u veliku manifestaciju i turističku

atrakciju i na naše zadovoljstvo to se upravo

dogodilo. Glavni „krivci“ su gljivari i gljivarska

društva iz cele Srbie, ali i Mihiljsko leto sa

sunačnim danima, koje i ovu jesen boji u boje

zlata. Pre godinu dana GD je od Grada dobilo

prostor u Banji, zato što ceni njihov edukativan

rad sa decom, aktivnost i reprezentativne

nastupe na svim gradskim manifestacijama, i

ovu Izložba - krunu njihovog rada - obasnila je

direktorka, i najavila i jesenje manjeg formata,

uglavnom gastro-manifestacije, ko je će biti

održane u manjim mestima. TOGL godinama

unazad nastoji da se „na teritoriji čitavog grada

dešavaju lepi događaji, da svi ljudi budu uvaženi,

poštovani za sve ono što čine, a život sugrađana

u Loznici bude što sadržajaniji“.

Uveliko teku pripreme za manifestaciju -

Zimski festival, ove godine pod imenom ZIM-

SKI LO, pošto je letnji LilaLo stekao veliku popularnost

i zbog izvrsne metodologije koja se

primenjuje i na sve druge manifestacije. Na dan

otvaranje će biti upaljena novogodišna dekoracija

i organizovana završna svečanost povodom

„Turističke patrole“, akcije koja od 2005. prepoznaje

i nagrađuje one koji su svojim trudom,

radom i inovacijama u poslovanju doprineli

promociji i razvoju turizma grada Loznice, i to

je još jedna prilika da ih učini vidljivim i nagradi

njihov rad, trud, tokom godine. Doživeti

Zimski festival je posebna radost, posebno za

najmlađe uz klizalište, karusel, brojne kulutno-umetničke

programe, koncerte klasične,

rok, pop, narodne muzike, pozorišne predstave

Gljivarsko-turistička atrakcija u Banji Koviljači

kako za decu tako i odrasle. Mesto održavanja

je Ul. Јovana Cvijića i Centar

za kulturu „Vuk Karadžić“, u slučaju

lošeg vremena.

Dragica Zarić, predsednica GD „Ljubomir

Vuksanović-Barle“ iz Banje Koviljače,

najstarijeg društva u MGSS,

gljive naziva „ukrasom“ mnogih manifestacija.

Kaže da su gljivari posebni

ludi, opčinjeni „šumskim blagom“,

širenjem znanja i stalnim učenjem. Uz

osmeh priznaje: “Svi moji prijatelji su

gljivari. I oni koji nisu bili, družeći se sa

mnom su to postali.”

37

Tradicija Fruške gore

Sve je unikatno: i mesto, i publika, i fruškogorski

vinari kojih je svake godine

sve više, ove godine sa preko 160 prijavljenih

vina na izložbi „50 vina Fruške gore

2024“, unikatno je bilo i ocenjivanje... Zato

što se na svim takmičenjima i ocenjivanjima

vina dodeljuju platine, zlata, srebra bronzana

odličja, specijalne nagrade „Best of Show,

i uvek je neko najbolji. Sa idejom „50 vina

Fruške gore“ hteli smo da ispričamo nešto

drugo, da pokažemo publici i svim konzumentima

koliko je dobrih vina na Fruškoj gori i

istaknemo ono što je pravi odraz vinara, dobre

prakse u vinarijama i vinogradima, u ukupnom

menadžmentu, ono što je najbolje što Fruška

gora ima da pokaže i ponudi - rekao Igor Luković,

vinski ekspert, novinar, međunarodni

vinski sudija, vrhunski autoritet vinske scene,

komentarišući VII „Fruška gora Wine Show”.

Po njegovim rečima, to je razlog zašto se

svake godine krajem avgusta na ovoj vinskoj

fešti u Vili Stanković u Čortanovcima izdvajaju

50 najboljih vina, kao preporuke konzumentima.

- Kada se prebroje medalje, nagrade, priznanja

fruškogorskih vina po svetu, koliko su

tražena po restoranima, koliko je vinarija registrovano

u Udruženju proizvođača grožđa i

vina sa oznakom geografskog porekla “Srem -

Fruška gora”, organizatora ove smotre, uz podršku

Pokrajinske vlade, Sekretarijata za privredu

i turizam i Privredne komore Vojvodine,

kao svojevrsan odraz tradicije, infrastrukturnu

povoljnost Fruške gore za razvoj vinskog turizma,

možemo da kažemo sasvim sigurno da

ulazi u red najboljih evropskih vinskih regija.

I mislim da ovaj izbor od 50 vina Fruške gore

to prezentuje.

Od ustanovljenja ovog takmičenja, prva

propozicija je bila da vina ispod 87 poena ne

ulaze u izbor najboljih, ali da se dešavalo da

je manje od 50 vina bilo iznad te granice. Ovo

je prva godina kada se u konkurenciji našlo

više vina sa ocenom preko 87 poena, što su

bile „slatke“ muke za žiri, Izbor je pao na 50

ocenjenih vina ove godine, a sledeće će to biti

neka druga vina i druge etikete koje će se naći

u konkurenciji.

- Ne znam da li je bilo 3-4 vina koja su

bila ispod bodovne crte i da su diskvalifikovana

sa takmičenja. Od 160 uzoraka 99% su

bila odlična, kvalittetna, zdrava, čista, dobro

napravljena vina. I mi uopšte na Fruškoj gori

ne pričamo da li je nešto dobro ili nije, već o

interpretacijama teroara, kvalitetu položaja,

Sa svečanosti otvaranja VII Fruška gora Wine Show

Vina za čitav svet

intervenciji tehnologa, stilskom određenju

itd. Ova smotra pokazuje i da su naša

autohtona vina u rangu sa svim svetskim

vinskim sortama. Napredak je evidentan,

a tržište neumoljivo diktira trendove

i pravce razvoja. Jer, kada vinar primeti

da neke stvari ne mogu da „prođu“, ako

koristi bilo kakvu ekonomsku logiku i

nešto ne može da proda po većoj i boljoj

ceni, mora da uhvati korak ako hoće da

ostane u konkurenciji. Vidim da fruškogorski

vinari u tom smislu odustaju

od onoga što smatram najvećom tragedijom

Fruške gore, posebno Sremskih

Karlovaca - prodaju vina u papučama,

u plastici. To su prakse koje ne postoje

u vrhunskim vinskim regijama, a Fruška

gora to jeste. I ako verujemo u to, i ako

hoćemo da pričamo priču o našim sortama

i našem teroaru onda moramo da

prestanemo da podcenjujemo naša vina,

i počnemo da ih plasiramo na način koje

tržište očekuje. Velika većina vinara je

toga svesna što je dobar znak da se sve

više ide u dobrom smeru - poručio je

Igor Luković.

38

je tradicija velikih vina

Top 50 vina

Fruške gore

„50 vina Fruške gore“ za ovu godinu su: Gorska

tamjanika 2023, Deurić; GT 2023, Verus; Neoplanta

2023, Šijački; Neoplanta 2021, Bajilo; Gratianus

2021, Imperator; Nika 2023, Imperator; Severna

Morava 2023, Deurić; Malvazija 2023, Verkat;

Rajnski rizling 2023, Kovačević; Inat 2021, Molovin;

Grašac beli 2023, Đurđić; Superćelijski grašac

2023, Šijački; Grašac beli 2023, Verkat; Grašac beli

2023, Kosović; Italijanski rizling 2023, Šijački;

Fotka za društvene mreže

Ekipa Vinarije Deurić

Hvale vredna vina Vinarije Verus - Kiš

Puna jedra 2023, Vojnović; Poligraf 2021, Molovin;

Aksiom beli 2020, Deurić; Chardonnay 2023,

Šijački; Chardonnay 2023, Komazec; Signum

2022, Frug; Chardonnay barik 2023, Aven; Chardonnay

2023, Sokolov zamak; Alerius 2021, Imperator;

Sauvignon blanc 2020, Bajilo; Sauvignon

blanc 2023, Vinum; Grašac beli 2023, Vojnović;

Sauvignon blanc 2023, Deurić; Grašac Quet 2020,

Fruškogorski vinogradi; Grand Fru Grašac 2020,

Vinčić; Rose 2023, Frug; Pink 2023, Deurić; Rose

2023, Kosović; Rose 2021, Tanasković; Tri sunca

grašac kb 2019, Fruškogorski vinogradi; Tri sunca

traminac kb 2016, Fruškogorski vinogradi; Biser

beli NV, Verus-Kiš; Bermet 2012, Stojanović;

Bermet NV, Kiš; Fesco bianco NV, Kovačević; Red

reserva 2010, Vinčić; Pinot noir 2022, Frug; Probus

2023, Burma; Aksiom crveni 2019, Deurić; Merlot

2021, Tanasković; Merlot Kiš NV, Kiš; Merlot Liski

2020, Vojnović; Cabernet franc NV, Komazec;

Cabernet franc 2022, Đurđić; Viša sila Merlot 2022,

Alhemija.

Proglašenjem rezultata ocenjivanja vina „Top 50

Fruška gora“ - pedeset vina će tokom jedne godine

imati pravo da nose istoimenu markicu, kao garanciju

da su vina potvrđeno vrhunskog kvaliteta i autentičnog

fruškogorskog karaktera.

39

Obeleženi najstariji Dani be

mestu Fruške

Septembar je mesec berbi grožđa i

Grožđebala. Lepo vreme i dobra

atmosfera obeležila je XCIV (94)

Dane berbe grožđa u Sremskim Karlovcima,

gde je od 1930-te prisutno grožđebalsko

slavlje u kulturno-istorijskom jezgru

ove varoši, na Trgu Branka Radičevića.

Na toj prvoj zvaničnoj svečanosti grožđu

i vinu u čast, zabeleženo je ime svih učesnika,

među mojima i ime Vinarije „Kiš“.

Publika je i ove godine mogla da uživa

u vinima dvadesetak karlovačkih vinarija

i bogatom grožđebalskom programu. Veliki

broj ljubitelja vina, grožđa i muzike

Dražen Đurđić (levo) uručio je priznanje dr Milanu Ubaviću

posetio je ovu baroknu varoš iz XVIII

veka, iskoristivši sjajnu priliku da degustira

i kupi vina iz karlovačkih podruma, ali

i proizvode poput meda, rakije, kolača...

Pored gastronomske ponude, za ovu priliku

domaćini su pripremili bogat muzički

program, folklorne nastupe i kreativne

radionice „Umetnost u prolazu“ za decu

i mlade, kao i predavanje Ljubice Radan,

predsednice Vinske Akademije Srbije na

temu „Vinsko blago Sremskih Karlovaca“.

U saradnji sa TOO Sremski Karlovci,

organizovano je „Podrumarenje“, turistička

vodička tura karlovačkim podrumima.

- Sremski Karlovci, kao i proteklih 94

godine od kada proslavljamo ovu berbu,

jesu i biće centar naše kulture, tradicije,

radosti i centar mladosti. Centar negovanja

kulturne i duhovne tradicije, ali i podsticaj

vinarima da nastave da se bave proizvodnjom

vina - rekao je između ostalog,

otvarajući manifestaciju Dražen Đurđić,

predsednik Opštine Sremski Karlovci.

Ove godine su nakon duže pauze, nagrađeni

najbolji vinogradari, a specijalna

plaketa dodeljena dr Milanu Ubaviću, vlasniku

vinarije „Vinum“, govori o kvalitetnom

radu ove vinarije koja ove godine

obeležava 24 godina rada.

Vinogradarstvo je u Sremske Karlovce

stiglo pre više od XVII vekova, a

loza je ovde počela da se grana i pre cara

M.A.Probusa. Ugarski kralj Bela IV (XIII

vek) je na Frušku doveo najbolje stručnjake

iz Francuske, a u XVIII i XIX veku

ovde su formirane grupe domaćih stučnjaka,

koji su pratili njihova vina. Fruška

gora je bila poznata po dobrim vinima i

odavde se vino izvozilo u okolne krajeve,

Priznanja stižu

Zapažen nastup Vinarije Verus-Kiš

40

rbe grožđa u najvinskijem

gore i Srema

Tradicija nije izneverena

a i mnogo dalje, jer je kvalitetom išlo u korak sa najboljim evropskim

vinima.

Ugled koji su vina sa Fruške gore sticala vekovima bio je presu-

U ambijentu Podruma Vinarije Veritas-Ćuković

Izuzetno posećen koncert Danice Crnogorčević

dan da se u Sremskim Karlovcima 1947. godine osnuje Zavod

za vinogradarstvo i vinarstvo, prvi u Srbiji. Prvi direktor

i osnivač tog Zavoda, (danas Institut za voćarstvo i vinogradarstvo),

bio je prof. dr Dragoslav Milisavljević, koji je odnegovao

mnoge, i danas aktivne stručnjake. U decembru 2024.

Institut će obeležiti 77 godina postojanja i neprekidnog rada.

Nova generacija na čelu sa dr Dragoslavom Ivaniševićem, direktorom

Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim

Karlovcima, čini sve kako na unapređenju stručnog rada, tako

i u direktnim kontaktima sa karlovačkim i drugim vinogradarima

koju imaju institutske sorte, što putem zajedničkih degustcija,

što saradnjom kroz Savremenu laboratoriju FOSS WINE

SCAN SO2 danskog proizvođača Fosa, namenjenu pre svega

vinarima iz Vojvodine, puštenu u rad 08. juna 2018. zahvaljujući

Pokrajinskoj vladi APV koja je za Laboratoriju izdvojila

17 miliona dinara. Uz pomoć ove Laboratorije vinogradari i

vinari sada, za svega nekoliko minuta, iz jednog uzorka, mogu

dobiti precizne parametare šire, šire u fermentaciji ili vina,

čime je značajno unapređena kontrola i praćenje kompletnog

procesa proizvodnje, od berbe grožđa pa do finalnog proizvoda

- vina, sve kvalitetnijeg i traženijeg.

Ova naučno-obrazovna ustanova sa uspehom nastavlja da se

bavi svim aspektima vinogradarstva, od stvaranja novih sorti,

sadnog materijala, do proizvodnje grožđa i vina. Nove, Institutske

sorte grožđa su sve prihvaćenije od strane vinoljubaca,

što je bilo vidljivo i na ovogodišnem Grožđebalu..

Nagli uspon u vinogradarstvu i vinarstvu poslednje decenije,

doprinelo je epohalnom skoku u kvalitetu vina na Fruškoj

gori. Brojni vinogradari i vinari su dostigli „korak koji je bio

izgubljen poslednjih 50 godina“, a vinska priča ima i dalje

ogromnu ulogu u razvoju Sremskih Karlovaca. Jer, da nije bilo

vina ne bi bilo ni pesama, ni Branka Radičevića, niti ovakvih

Karlovaca i Karlovčana.

41

Vinarija VINUM -

Vinarija VINUM iz

Sremskih Karlovaca

trijumfalno se vratila

sa osvojenim Trofejem za najbolje

vino Balkana za Grašac

beli 2019 na BIWC održanom u

junu 2024. Pored Grašca belog

2019. dvostruke zlatne medalje

osvojila su i Chardonnay 2019

i Chardonnay 2021, barrique

Grašac 26a 2019. Potom je VI-

NUM na AWC Vienna, internacionalnom

vinskom takmičenju

krajem septembra proglašen za

najbolju vinariju 2024. iz Srbije.

Posebna je privilegija osvojiti

ovakva priznanja i vratitii se

u vinogrodne vinske Sremske

Karlovce i od svojih sugrađana

biti proglašen najboljim. Upravo

se to dogodilo na ceremoniji

otvaranja 94. Karlovačke berbe

grožđa, kada je Dražen Đurđić,

predsednik opštine Sremski

Karlovci dr Milanu Ubaviću,

vlasniku Vinarije VINUM, uručio

Specijalnu plaketu opštine

za najuspešniju vinariju u 2024.

Jedna velika priča

- Kada uspeš u svetu to je

jedna priča. Uspeh u svom selu

je velika priča. Nadam se da

ćemo sa našim uspehom biti na

neki način ideja vodilja i drugim

vinarima u procesu unapređivanja

i poboljšanja kvaliteta.

Biti bolji imperativ je svakog

vinara i ideja je da svi zajedno

budemo bolji na ovom terenu

i razvijamo ozbiljni turistički

potencijal koji Sremski Karlovci

mogu da ponude. Problem

je u tome što nam treba velika

podrška države i lokalne samouprave,

ponajviše Turističke

organizacije Sremski Karlovci,

koja najboljle može proceniti

turistički kapacitet vinske priče

i još više pomoći u njenom

sprovođenju. Jer, ako bi sve

morali da finansiramo sami, to

bi išlo u nedogled. Predložio

sam „vikende otvorenih podruma“,

kada bi dva vikenda u

VINUMU specijalna plaketa za najbolju sremskokarlovačku vinariju 2024

maju svi sremskokarlovački podrumi bili otvoreni

za turiste uz obezbeđen prevoz - rekao je

dr Ubavić, koji se čitav radni vek (37/8 godina)

bavio vinima. Sa svojim kumom, dr Igorom Mitićem,

počeo je i praktično da se bavi vinima u

prvom lagumu koji pripada gospođi Anđi Cvetić.

Tu je ovaj dvojac proizvodio tzv. organska

oranž vina. Oranž vino, period na koji je dr Ubavić,

vrlo ponosan, jer je to bilo učenje mladog

i neiskusnog čoveka, koji na početku profesionalne

karijere u lekarstvu koji je počeo da se

bavi i vinima i naučio dosta toga. Od 2000-te i

samostalnog vinskog puta, težio je stvaranju visokokvalitetnih

vina. Tadašnji konsultant, prof.

dr Vladimir Puškaš, dao mu je vredan savet da

vina koja želi da pravi ne može na način kako je

do tada radio i da bi postigao kvalitet kakav je

na zapadu, konkretno Sloveniji, Hrvatskoj, gde

su neki vinari uveliko započeli svoje karijere, da

bi se pravila ta vina tog kvaliteta, mora biti kontrolisana

fermentacija i hladna stabilizacija vina

pre flaširanja, i praktično je 2002, godine vino

prestalo da bude hobi. Oranž vinima se nikada

više nije vraćao, iako ih je pio 15 godina. Sada

je želeo da dobije lepršava, mirisna, cvetna,

voćkasta vina koja ističu skladnost i svevremenost.

Ono što je rekao i porekao je da neće nikada

raditi barrique, dok nije došao do kvalitetnih

Seguin Moreau (franc.) bačvi, što je uticalo na

značajno podizanja kvaliteta vina, vina su postala

lepršavija, bogatija, sa većim telom...

- Način na koji sada radimo u vinariji VI-

NUM je ono što je i bila moja želja - proizvodnja

trenutno 12 etiketa vina, da uživam u različitim

vinima, da provedem život pijući svoja

različita vina. Ovo što sada radim je praktično

kruna dosadašnjeg rada - objašnjava naš sagovornik,

protivan sugestijama tehnologa o proizvodnji

dve etikete (Frankovke i Grašca, sorti

koje su tada bile u vinogradu), radi lakšeg plasmana

i prepoznavanja na tržištu pronalaženjem

„svojih“ kupaca.

VINUM - vinarija Ubović Milana

Kada je pre 24 godine otvarao vinariju, nije

hteo svoje ime da stavi na etiketu i nije bio siguran

da će u ovom poduhvatu uspeti, te nije želeo

da se dovodi u vezi sa primarnim poslom. Našao

je jednu lepu kombinaciju koja je povezala

vino “VIN” inicijale prezimena Ubavić “U” I

imena Milan “M” - VINUM. Vlasnik vinarije

VINUM sa grupom vinara iz Hrvatske, pre 18

godina počeo je da obilazi poznate svetske vinarije

u Africi, Čileu, Kaliforniji (Napa Valley),

42

s pravom najbolja

VINUM

Dr Milan Ubavić sa Anđelom Živanović sa visokim priznanjima

od daljih, Riohu, najpoznatiju vinsku regiju u

Španiji, Marbelji, zatim Porto, na Siciliji. Svake

godine redovno je obilazio Hrvatsku. Jedino su

preskočene one najdalje destinacije Australija i

Novi Zeland. Na tim putovanjima dosta je video

i usvojio, kako se radi na zapadu u smislu degustacija

i kvaliteta vina.

Dokazao se i inovativnim, originalnim domaćinom

započevši manifesaciju - Dani Pinoela u

okviru Svetskog dana mladog vina:

- Smatram da u vinskom svetu čovek treba

da ima i neki istraživački duh i da sakuplja

iskustva po svetu. U Mađarskoj. gde je zaživela

varijanta Dana mladog vina - Bođole, privukao

me je naziv koji asocira, a drugačiji je od izvornog

Božolea, i došao na ideju da Pinot preinačim

u Pinole, što je naišlo na dobar odziv. Ono

što kod mladog vina predstavlja problem je da

za dva, dva i po meseca, ove godine malo duže

zbog rane berbe, tehnolog mora da napravi mlado

vino a da ne bude kiselica. Vinarija Mačkov

podrum je već počela sa obeležavanjem Dana

mladog Portugizera i meni je dalo ideju da i mi

tako nešto napravimo, ali da ne bude masovna

manifestacija, već mesto gde će moji prijatelji

koje pozivam na tu manifesaciju, njihovi prijatelji,

rođaci, doći da probaju nešto novo, mlado,

da se družimo, uz vino, ukusne zalogaje i muziku.

U životu treba i uživati, Ove godine Dan

Pinolea pada na Sv. Arhangela Mihaila (21. novembar),

uz Sv. Petku i Sv. Kozma i Damjan,

jednu od moje tri slave i slavićemo je sa prijateljima

ne kod kuće nego u vinariji i ponuditi im

mlado vino za koje smatram da je svake godine

sve bolje zahvaljujući Jovici Uroševiću i Anđeli

Živanović, vrsnim enolozima.

Svake godine karlovačke vinarije imaju sve

veću posećenost, i raste interesovanje za vinske

ture. Vinarija VINUM (Karlovačkog mira 26a)

odavno je postala mesto okupljanja ne samo

prijatelja koji dovode svoje prijatelje, kumove,

rođake na čašicu vina umesto u kafić, već

i domaćih i stranih turista sa svih strana sveta,

o čemu znalački, domaćinski brižljivo brine

Gordana Čučković, marketing menadžer ove

poznate vinske kuće.

Sledeća stanica VINUM tima su „Vojvođanski

dani u Londonu“ u organizacii Pokrajinskog

sekretarijata za privredu i turizam, krajem oktobra.

- Ovo je prvi put da VINUM prisustvuje

jednoj tako lepo zamišljenoj manifestaciji u

centru Velike Britanije, i danas velike vinopijske

regije. Za taj sajam i naše predstavljane pri-

ZU MEDLAB dr

Ubavića, koja slovi za laboratoriju

najvišeg nivoa

kvaliteta usluga ove godine

obeležila je jubilej - 30

godina rada u jedinstvenom

ambijentu vinarije.

- Odlučili smo se za intimniju

proslavu, okupljanjem

najbližih saradnika i

napravili lepu priču u kojoj

smo uživali i mi i oni.

Drago mi je da svako ko je

došao u vinariju rekao da

ništa drugačije nije očekivao,

ni izgledom, ni u pogledu

kvaliteta, jer je to

moja slika i prilika. Kao i

MEDLAB - kaže dr Ubavić,

i dodaje da ne želi da

ima veliku vinariju, niti

veliku laboratoriju, već

da su lepe, skladne, da ih

održi u postojećem obimu

i da zajedno korača u budućnost

sa decom Unom

(26) i Banetom (22), oboje

studenti Medicinskog

fakulteta. Nada se da će

oni jednog dana preuzeti

obe doktorove profesionalne

ljubavi. Uveliko su

mu desna ruka i na manifestacijama,

i ponosan

je na njih. Nada se da će

se jednog dana kao i tata

posvećeno i profesionalno

baviti i jednim i drugim

poslom, a on uživati u njihovom

radu.

premamo četiri vina: Mustru,

Grašac 26a, malo zapostavljenu

Frankovku i Bermet od

Frankovke. Očekujemo mnogo

i malo jer do sada nismo učestvovali

u sličnom događaju, ali

svakako uvereni da će ovo biti

jedno novo dragoceno iskustvo

- kazao je dr Milan Ubavić.

43

Banoštorski dani grožđa i vina

sa blagoslovom dva sunca

Već i svojim specifičnim položajem, između

dva moćna potoka: Čitlučkog i

Tekeniškog i na razdaljini od tačno jednog

kilometra od njihovih uliva u Dunav, koja

je povezana drumom ujedno i glavnom ulicom

Banoštora, sa nekoliko uličica koje vode do vrha

visoravni, i sa kućama na vrhu, što je bio i danas

je Stari Banoštar. Banoštar je donekle promenio

svoj karakter od kada su, uglavnom Novosađani,

počeli da podižu vikendice i postali stanovnici

Banoštora, koji se danas proteže od „Pavliša“

do „Koruške“ u dužini ne više jednog, već šest

kilometara. Širenje teritorije sela nije pratio broj

stanovnika, ali jesu hektari vinograda i količine

proizvedenog vina.

Biljana Janković predsednica opštine Beočin

je na povodom svečane dodele nagrada vinarijama

čija su vina proglašena najboljima na ovogodišnjem

ocenjivanju u okviru „Dana berbe“ istakla

da u beočinskoj opštini ima 20 manifestacija

koje oslikavaju lepote različitosti, tradicije, kulture

i običaja, a da su „Banoštorski dani grožđa“

kruna susreta na Dunavu.

- U centru svih zbivanja u Banoštoru, pa i života

uopšte su vino i vinogradarstvo, rad i trud

ovdašnjih vinara i banoštorskih vina prepoznatljivih

ne samo u Srbiji već i u regionu.

Svesna njenog značaja Opština Beočin je partner

i pokrovitelj „Banoštrskih dana grožđa“,

trudeći se da afirmiše i podrži, a meštanima omogući,

da kroz infrastrukturne projekte obezbedi

što bolje predstavljanje na vinskoj sceni kroz

privredu i turizam - rekla je gospođa Janković,

Pozdrav iz Banoštora

podsećajući da je početkom godine potpisan značajan

sporazum izgradnje međunarodnog putničkog

pristaništa u Banoštoru koji će ovom mestu

i samoj opštini doprineti da se unapredi razvoj

turizma i lokalne zajednice.

- „Banoštorski dani grožđa“ bezmalo tri decenije

okupljaju ljubitelje vina, gastronomije, tradicije

i kulture. Ova manifestacija je odlična prilika

da pokažemo potencijal i bogatstvo koje naš kraj

ima, zahvaljujući prirodi, na rubu NP „Fruška

gora“, ali i da se pohvalimo radom vinara i vinogradara

zahvaljujući kojima imamo kvalitet

vina po kojima je naš region poznat. TOO je uz

punu podršku Opštine Beočin uložila veliki trud

organizujući ovakav događaj. Za „Dane grožđa“

pripremili smo degustaciju vina lokalnih proizvođača,

tradicionalnu hranu pripremljenu od

strane udruženja žena - još jedno bogatstvo ovog

kraja, brojna kulturno-umetnička društva, tamburaške

orkestare, soliste i dr. - izjavila je Ljubica

Savatić, v.d. direktorka TOO Beočin.

Manifestaciji je prisustvovao i dr Nenad Ivanišević,

pokrajinski sekretar za privredu i turizam,

i uz obilazak mesta i razgovor sa meštanima

upoznao se sa njihovim radom i potrebama.

Otvarajući manifestaciju, XXVIII „Banoštorske

dane grožđa“ izjavio je:

- Opština Beočin je primer kako se gradi nova

turistička destinacija. Zajedno sa Pokrajinskom

vladom, Ministarstvom turizma i omladine Republike

Srbije, opština pokazuje izuzetan aktivizam

izgradnjom pristana koji će postati međunarodna

turistička atrakcija. Ova manifestacija

se po svemu uklapa u promociju

Vojvodine u svetu kroz

VOJVOĐANSKA VINA.

Za to su rebalansom budžeta

predviđena znatna sredstva

i krajem oktobra krećemo u

London da u najznačajnijim

objektima Velike Britanije

predstavimo naša najbolja

vina, a za sledeću godinu

smo predvideli još više sredstava

za još bolju promociju.

Zahvaljujem se opštini Beočin,

vinarima sa Fruške gore

što su Najbolje iz Vojvodine

a Pokrajinska vlada će im

omogućiti da na predstojećem

Sajmu turizma u Novom

Sadu, krajem novembra, i

celu sledeću godinu, diljem

sveta predstave ono što je

Najbolje iz Vojvodine - a to

su ljudi, to su i vrhunska vina.

Bogat kulturno-umetnički

program, učešće KUD-a iz

Beočina, Sremske Mitrovice,

Luga, Begeča i drugih mesta,

nastup OŠ ,,Jovan Popović”,

kao i koncerti, bili su deo

ovogodišnjeg programa manifestacije,

dok su u okviru

pratećeg programa organizovane

izložba vina i grožđa,

uz prikaz prerade grožđa na

tradicionalni način, potom

izložba rukotvorina i proizvoda

domaće radinosti i

veoma značajan mini sajam

privrede sa izložbom poljoprivredne

mehanizacije i

opreme. Na svečanom otvaranju

i u okviru uručenja

priznanja za najbolja vina,

učestvovali su načelnik Južnobačkog

upravnog okruga,

Milan Novaković, predsednik

Skupštine opštine Beočin,

Mihajlo Božić, i v.d.

direktora Turističke organizacije

opštine Beočin, Ljubica

Savatić.

44

Pitka priča o pivnicama

Srpskog viteza vina

Svake godine u vinskom selu Rajac

14. februara, na Svetog Trifuna,

okupljaju se vinogradari

i vinari na centralnom vinskom trgu

- Sabora Sv. Trojice i Zapisa - Saborištu,

radi podsećanja se slavnu i dugu

istorije i početka nove sezone. Naime,

smatra se da je Imperator Probus je od

280 -282. na Fruškoj gori obnavljao

vinogradarstvo ukidajući time zabranu

proizvodnje vina u rimskim provincijama

izvan Apeninskog poluostrva

koju je 92. godine uveo car Domicijan.

Sa Fuške gore ovaj neposluh stanovništva

spustio se do Smedereva i

Negotina.

Sedamdesetih godina XIX veka, u

Srbiju, odnosno Negotin, dolaze francuski

vinari. Tražeći mesto gde mogu

da sačuvaju svoj autohtoni klon, traže

geografsku širinu podudarnu sa položajem

njihovih vinograda, pošto ih

je filoksera uništila. Našli su Negotin

i Župu. U drugoj polovini XIX veka

mešavinom francuskog i srpskog uticaja,

u Negotinu se stvara tako dobro

vino koje „spasava čast“ Francuza koji

su imali jake ugovore sa evropskim

državama o isporuci a koje zbog filoksere

u svojim vinogradima nisu mogli

da ispune. Tzv. belgijskom prugom

(projekat Belgijskog industrijskog

društva), koja je saobraćala od rudnika

Vrška Čuka do Dunava, i kojom

se primarno prevozio ugalj, u jednom

trenutku krenulo je i vino, koje je iz

Radujevačkog pristaništa produžavalo

put brodom do Crnog mora, preko

Sredozemnog do luka u Francuskoj.

Jedan čabar Negotinskog vina (čabar =

50 litara) tada se plaćao ne u dolarima,

ni u evrima, ni u šilinzima. Koštao je

jedan zlatni napoleon, najvrednije platežno

sredstvo toga vremena u Evropi

(1 zlatni napoleon = 14 grama zlata).

To je stvorilo bogataše u ovom kraju

koje se preporodilo i, između ostalog

investiralo u kamene kućice, odnosno

vinske podrume.

Zašto su bili baš ovde? Pored Timo-

ka, podno brega je selo. Na vrhu brda su vinogradi,

zasadi Tamjanike, Začinke, Bagrine, a između

je pametno bilo napraviti vinsko selo, dovoljno

daleko od donjeg, da se ne meša sa mirisima sela,

da bi vino bilo tiho i mekano. Vinski podrumi

(vinske kuće), ukopane između 80 cm do dva

Milorad Miša Ćirić, vitez vina Srbije i

vinskog turizma

metra nazvane Pivnice ili Pimnice zbunjuju jer

podsećaju na vezu sa pivom, a ovde boravi samo

vino. Objašnjenje dolazi od lokalnog, nazalnog

govora, u kojem se kaže „Pimni malo ovog vina,

da ti zdravlje donese“, i zato se zovu Pimnice.

Veliki značaj za ovaj kraj imala je dinastija

Obrenović, pre svega knjaz Miloš, koji je svestan

strateškog položaja grada preporodio Negotin, i

ta uzlazna linija je trajala do izgradnje železnice

koja je skrenula trgovačke puteve sa Dunava na

Moravsko-vardarsku dolinu, nakon čega je Negotin

prestao da bude okružni administrativni centar.

Posle Drugog svetskog rata, agrarnom politikom

i zabranom proizvodnje vina u Negotinu je

uništen vinski sektor, kao i u Župi, kao

i na Fruškoj gori i u drugim vinskim

rejonima, zarad velikih kombinata:

„Krajina vina“ u Neogotinskoj Krajini,

u Župi „Vino Župsko“, u Kruševcu

„Rubin“; „Navip“, „Pik Oplenac“…

Poslednjih 20 godina, naslednici

ovih kamenih vinskih podruma obnavljaju

svoju dedovinu, uporedo obnavljajući

vinski turizam, koji je bukvalno

eksplodirao. Ovde se snimaju

filmovi, mnogi svetski autori koriste

ovaj ambijent, održavaju se festivali

vina. Sve je više i stranaca. Ovaj lokalitet

je najposećeniji i od diplomatskog

kora iz Beograda. Malo malo,

može da se sretne neki ambasador,

zvaničnik koji dođe da ovde uživa.

Domaćini iznose svoja grožđa i vina.

Autentično grožđe ovog kraja je bela i

crna Tamjanika, Začinak i Bagrina...

Bela Tamjanika za razliku od drugih

sorti grožđa ne raste u visinu. Ona je

oko metar visoka, fantastična i ovde

i u Župi, ali je i različita, kao i Prokupac,

i Vranac iako se isto izgovaraju.

A razlika je u mineralima kojima

obiluje zemlja Krajine. Desno, na četiri

kilometara je Timok, koji teče od

izvora Svrljiškog Timoka do ušća Velikog

Timoka u Dunav, preko brda je

Bugarska a iza pobrđa sa istoka dolazi

sunce. To je tajna ovog kraja, zemljište

puno minerala, mikro klima i dobri

ljudi. I kada se sve to spoji sa mekim

vetrovima koji ovde duvaju, dobija se

Tamjanika koja se bere samo tri dana,

da bi bila idealna.

Nekada je bilo desetak pivnica u

desetak sela i svaki je domaćin našao

razlog da bude ne veliki proizvođač

vina, već da ugosti dobrom hranom,

svojim vinom i pričom iz bogatog

nasleđa vlaško-srpske kulture. Danas

su ostale Rajačke, Rogljevačke,

Smedovačke, Štubičke, Bratujevačke,

Rečke pivnice. Pivnice u selu Tamnič

su nekada bile najveće, a danas ih

nema. Neke se obnavljaju, neke čekaju

kupce.

45

Pivnica Sv. Đorđe - čuvar

tradicije srpskih domaćina

Kompleks negotinskih pivnica

samo je jedan u nizu

koji su, verovatno u drugoj

polovini XIX veka, izgrađeni

na levoj obali Timoka. Kameni podrumi

građeni su gde god je vino

bilo dominantno u proizvodnji.

Oni su dislocirani na brdo, zbog

temperature, a sistem gradnje bio

je identičan. Na potezu sela Rajac

pivnice se poput Feniksa, ponovo

rađaju, a sa njima produžava se

život autohtonim sortama. Takva

je priča, a da li je istinita ili ne,

govori Miroslav Floričelović, vinar

- vinogradar i turistički radnik

i vlasnik Vinarije „Sv. Đorđe“ na

Rajačkim pivnicama.

U Rajcu se četrdesetak domaćinstva

aktivno bavi vinogradarstvom

i obrađuje oko 30 hektara

vinograda, uglavnom sa zasadima

sorti francuskog porekla: Game,

Burgundac, Muscat Ottonel i

dr., kao i domaćim sortama:

Četereška, Plovdina, Bagrina,

Prokupac. Smederevka. Ali, ovo

je priča o Tamjanici, vinu kuće

„Sv. Đorđe“, koje se od davnina

pravi na ovom mestu.

- Bela Tamjanika je autohtona

negotinska sorta sa posebnim

osvrtom na naš teroar. Ima izuzetno

jake bukee i crna i bela. Bela

sadrži oko 26-27% šećera kada

se bere, krajem septembra. Crna

je do 30% i daje vina koja spadaju

u grupu blago desertnih vina.

Sa posebnim mirisom na tamjan

i bosiljak, po kojem je i dobila

ime opevano i u narodnim pesmi

- “Aj, berem grožđe, biram tamjaniku”.

Zato što se u vinogradima

Tamjanike sade tamjan i bosiljak.

I prilikom cvetanja, kada dođe do

oprašivanja, mirise poprimi od tamjana,

bosiljka, i od minerala iz

zemlje.

Tamjanika se sadi na čokot - na

gižu u Krajini, gidžu, kako se kaže

u drugim krajevima. To je sistem

niske sadnje sa 80cm između čokota. Interesantno je da koren

Tamjanike ide do 2 - 2,5 m u dubinu. Sa 2,5 m koren

crpi silne minerale, koji su u zemlji i koji prelaze u boce.

Tako se nekada sadilo, tako se sadi i danas. Tamjanika trpi

veliku hladnoću, od -35 do + 35°C. Ovde je kontinentalna

klima, i loza ovako sađena trpi te vremenske oscilacije po

kojima je kraj poznat.

Miroslav Floričelović

Pivnica Sv. Đorđe iz 1878. godine

Sjajna loza koja daje sjajna vina. Kao da to nije dovoljno,

tek Tamjanika potpuno odumire. To što je ostalo su zasadi

stari preko 50 - 60 godina. Ogledno dobro Poljoprivredne

škole „Bukovo“ iz 1892. godine, gde srednjoškolci uče o

Tamjanici kako se sadi, orezuje i od iste pravi vino, ima

najstarije čokote. Poslednjih 10-tak godina smo pokušali

nešto da obnovimo, ali teško se primaju novi zasadi. Promenila

se mikroklima.

Nama je ostalo oko hektar i 25-30 ari starih sorti, od čega

nekoliko redova bele i nekoliko redova crne Tamjanike.

Pivnica „Sv.Đorđe“ je pripadala mojoj baki, a drugu sam

nasledio od dede. Oboje su odavde, iz istog sela. I jedan i

drugi su imali po šest hektara vinograda

i svako svoju kuću. Bakina

pivnica je bila u centru, imala

konak, jer je početkom prošlog

veka izučila za šnajderku i bila

malo bogatija.

Međutim, Pivnice su atrakcija

po sebi. Gradili su ih meštani sela

podno brda, isključivo za svoja

vina. U Rajcu je bilo 270 kuća i

iznad Rajca - 270 Pivnica. Svaka

kuća imala je svoju vinsku kuću

na brdu. Neke se kuće žive, ostali

su naslednici, neke kupuju ljudi iz

drugih krajevi, čak i stranci. Niko

nema plantaže. Svaki je domaćin

u selu imao Tamjaniku, 400-500

litara. Služila je za potrebe domaćina,

u vreme Zavetine i Krsne

slave, da bi se počastili gosti. Tako

je i danas u Pivnici „Sv. Đorđe“ iz

1878., gde je donji deo pretvoren

u degustacionu salu kapaciteta 35

mesta, „idealnu za intimna druženja

u duhu XIX veka“, dok je na

spratu Konak.

Ono što ohrabruje je dolazak

sve većeg broja turista. Obilaze

jedinstvene u Evropi podrume

od kamena za preradu grožđa i

čuvanje vina - Pivnice, spomenike

vinu i jednom vremenu. Među

turistima ima i stranaca, Bugara,

Rumuna najviše, ali i Nemaca,

Austrijanaca, jer ljudi iz našeg

kraja mahom rade u inostrastvu i

sa prijateljima dolaze ovde. A od

Francuza, ko god dođe, svako zna

za filokseru i da je odavde kupovano

vino. Ono što je sjajno je da

su svi oduševljeni našim autohtonim

sortama, jer ovako nešto nemaju.

Ovo je šok za njih, od priče

o vinskom selu do vina koje se

ovde pravi na starinski način, jer

za savremeni nema mogućnosti -

objašnjava Miroslav Floričelović

koji sa suprugom Marijanom ulaže

mnogo truda da održi porodičnu

tradiciju uz negovanje autentičnih

vina i hrane.

46

Dani vesele mašine čuvaju

tradiciju pečenja rakije

Na Burduševom brdu iznad Kljajićeva, opština

Sombor, održani su XV „Dani vesele mašine“

i XII „Zlatni destilat rakije šljivovice“.

Tradicionalni septembarski skup ljubitelja zlatne kapljice

i nihovih prijatelja i poštovalaca, u organizaciji

Udruženja vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva,

od prvog dana smatra se posebnom svetkovinom,

te se i samoj organizaciji pristupa sa izuzetnom

ozbiljnošću.

- Kada su u pitanju „Dani vesele mašine“ i „Zlatni

destilat“, nikada nije smelo ništa da fali - kaže gospodin

Šoštarić, i objašnjava da je manifestacija osmišljena

kao jedno specifično druženje uz degustaciju

tradicionalnog napitka i razmenu iskustava i znanja.

Šole dodaje da nikada nije bilo manje lišća na drvetu

šljive i više spržene trave kao što se to desilo

ove godine, što je posledica 40-dnevne suše sa temperaturom

iznad +40°C, ali nije manjkalo ni pića ni

ića: za doručak pripremljeni su domaći specijaliteti,

za meze uštipci, a za ručak, oko kojeg se okupilo 110

duša, zahvaljujući dobrom „materijalu“ i odličnom

majstoru pripremljena je nikada bolja ovčetina sa

kupusom.

Manifestaciju su svojim prisustvom podržali predstavnici

Pokrajine, Gradske uprave i TOG Sombora,

udruženja iz Kikinde, Iđoša, UŽ iz Beograda, Melenaca,

Bajše, Bajmoka, Stanišića, Crvenke, kao i Zavičajni

klub Kordunaša iz Beograda..., Đuro Đeri iz

Titela. Druženje je bilo vrhunsko, atmosfera srdačno

prijatna a i vreme je poslužilo.

U konkurenciji se ove godine našlo 84 uzoraka rakije

šljivovice, i 10 kazana u kojima se rakija pekla

na licu mesta. Broj kazana ovoga puta nije ograničio

ni broj takmčara, ni nedostatak kazana, već slab rod

šljive iz sopstvenog voćnjaka na Burduševom brdu.

Razlog okupljanja, ipak, bila je dobra rakija, a na

ocenjivanju “Zlatnog destilata” 1. mesto pripalo je

Borku Rapajiću iz Sombora; 2. Ranku Milinoviću iz

Čuruga, a 3. Predragu Nikšiću iz Kljajićeva, čija je

rakija, budući najbolje plasirana iz Kljajićeva, proglašena

za najbolju iz ovog mesta.

U kategoriji “Dana vesele mašine”, u ulozi majstora

i pomoćnika, 1. mesto osvojili su Jovan Bulović i

Mile Vojvodić iz Stanišića; 2. Marko Bojić i Nikola

Zavođa iz Kljajićeva; 3 Aleksandar Medić i Aleksandar

Mijailović iz Sombora. Svi nagrađeni dobili su

zaslužena priznanja, pehare, medalje i diplome za

ostvarene rezultte.

Ni organizatori nisu zaboravljeni. Oni su od Društva

prijatelja bašte iz Temerina dobili PLAKETU za

dugogodišnju saradnju i uspešnu organizaciju XV

“Dana vesele mašine”.

Brane šoštarić (prvi s leva) sa nagrađenima po kategorijama

Po rečima gospodina Šoštarića

kada je u pitanju manifestacija, sve

se razvija u dobrom pravcu. Tokom

godina proizvođači šljivovice pokazali

su veliki napredak i umeće, takođe

da prate i primenjuju trendove

u proizvodnji rakije od šljive, što

nikako ne znači da su njihovi stari,

pravi domaćini, pili koješta. Ovom

manifestacijom Udruženje „Visovi“

je imalo za cilj da vrhunski kvalitet

šljivovice sa severa Bačke učini vidljivijim,

i u čemu su i uspeli.

Problem Kljajićeva i drugih manjih

mesta nisu ni rakija ni ništa slično,

već sve manji broj mladih ljudi koji

ostaju na selu koje im ne nudi nikakve

sadržaje. S druge strane život u

gradu i posao od 08 - 17:00 postavlja

pitanje mogućnosti korišćenja ponuđenih

sadržaja. Ove godine su dve

takmičarske ekipe otkazale učešće

zbog posla, pa je nađena zamena.

Spektakl na Burduševom brdu se ne propušta

Bilo je još kazana koji su ostali prazni,

ali zbog nedostatka komine

- Ipak smo na kraju zadovoljni jer

su nam bili gosti, prijatelji, jer smo se

lepo družili, ispričali onako otvoreno,

ljudski, u prirodi - rekao je Branko

Šoštarić.

47

Vino sa oti

U

fokusu vinskih zbivanja

XIX i XX veka

našle su se madam

Ponsardin, madam Pomeri i

madam Bolindžer i sa svojim

brendovima Veuve Clicquot

(od 1986. u vlasništvu Lui

Vuitton-a), Pommery Brut

Royal (prvi brut šampanjac

kakvog danas poznajemo) i

Moet&Chandon (sa preko 30

miliona boca godišnje produkcije)

pomerile su granice

i unapredile proizvodnju šampanjca.

Ne jedine, ali verovatno

najpoznatije zbog zemlje

vina – Francuske u kojoj se

nalaze njihove vinarije, oblasti

Šampanje i naravno šampanjca.

Ovaj uvod nije pompezna

najava za veličanje uloga

žena u vinarstvu sveta ni Srbije,

niti isticanje njihove uloge

u odnosu na muške kolege,

tek podsećanje na njihovo

prisustvo i na ne malu ulogu

u nastajanju vina kojima se

danas ponosimo.

Nova generacija utrla

put ka novom poimanju

vinarstva

Prva generacija žena koja

se odvažila da uđe vinski svet:

Tanja Đuričić, Tanja Drakulić,

Milica Ćućuz, Đurđa

Katić, Tanja Grubišić, Maja

Petrović, Biljana Mišković,

Biljana Paunov, mahom sa

diplomama Poljoprivrednog

fakulteta u Beogradu i Tehnološkog

u Novom Sadu, na

razmeđi XX i XXI veka u razmaku

od svega pet godina, uspele

su da skrenu vinarstvo u

Srbiji na sasvim drugačiji put.

Svaka od njih, u rejonu u kojem

je radila ostavila je neki

trag ili je utrla put ka nekom

novom, drugačijem pojmanju

vinogradarstva i vinarstva.

- To je vreme preobražaja,

kada su žene istupile sigurne

da mogu da se bave i nekim

drugačijim, izazovnijim poslovima

i pristale da zamene

štikle, haljine, suknje, frizure,

za gumene čizme, šešire,

rukavice i makaze. Bile smo

spremne da učimo, slušamo

od naših iskusnijih kolega,

možda bez oficijelnih diploma

ali sa dragocenim satima

i danima provedenim u vinogradu

i podrumu. Oni su bili

prvi koji su nas uputili, dali

smernice, a ostalo je bila naša

ljubav i odluka da se upustimo

u tu avanturu. Moje koleginice

i ja smo odlučile da odgovorimo

na taj izazov. Zahvaljujući

čulima ukusa i mirisa,

biološki superiornijim nego

kod muškaraca, donele smo

eleganciju, stil, prefinjenost,

ali uverena sam da se radi o

čudu, kada se čitava generacija

„probudila“ i u potrebi

zanavljanja vinske kulture na

ovim prostorima videla svoju

misiju, te poslednjih 20 godina

doneli preporod vinarstva

Srbije - objašnjava Biljana

Paunov, enolog vršačke vinarije

„Soul Wine“.

Sve njih pratio je sličan razvojni

put „ratne“ generacije,

koja, srećom, nije dozvolila

da bude izgubljena (iako se

javlja tačno sto godina nakon

što je rođena generacija američkih

pisaca koja je sebe tako

nazvala). Sve one su danas

poznata imena naše vinske

scene. Pravile su izlete ali se

i vraćale dajući sebi obavezu

da doprinesu razvoju vinarstva

i u tome su uspele. Srbija

danas sa vinogradarstvom i

vinarstvom može da parira

mnogim evropskim zemljama.

Ako ne i svetskim. Šumadija,

rejon Tri Morave, Župa,

Aleksandrovac, Fruška gora,

Subotica, sestre Aleksić koje

su napravile brend... Nijedna

od njih ne radi zato što mora i

ne zna šta bi drugo već isključio

iz ljubavi.

Biljana Paunov

Najsrećnija u vinogradu

48

skom žene

Mala moja, vinograd traži slugu…

Biljana Paunov govori o ne malom broju

ljudi koji su joj pomogli da pronađe,

isfiltrira, na kraju i uspe u onome što je

danas. Nikola Orlić, profesor nekadašnje

Hemijske škole u Vršcu, dao joj je očinski

savet da upiše Poljoprivredni fakultet

u Zemunu - prehrambena tehnologija

biljnih proizvoda, koji je upisala kao

šesta na listi. Mita Jungić bio joj je šef

na prvom poslu u hladnjači biljnih proizvoda

(višnja i šljiva), koji je uvek bio uz

nju, i naučio je osnovnoj praksi tehnologa.

Radica Vlahović rukovodlac u Frikomu,

koja joj je pomogla da se restartuje

i vrati najlepšem poslu na svetu i poslu

koji voli.

- Moja porodica voli zemlju i vezana

je za nju, Deda i baka sa obe strane imali

su, kao i mahom sve kuće u Vršcu, vinski

podrum i voleli da piju vino. Oduvek sam

želela da radim u Vršačkim vinogradima,

međutim period brojnih privatizacija nije

imao potrebu za otvaranjem novih radnih

mesta. Moja prva vinogradarsko/vinsko

iskustvo počela sam da stičem u vinariji

„Kovačević“, potom vinariji „Galot“ u

Banatskim Karlovcima. Iz „Frikoma“ u

vinski svet vratila sam se u „Soul Wine“,

gde sam paralelno radila i u vinariji „Galot“.

Mislim da sam se rodila da budem

ovo što jesam. U Vršačkom vinogorju se

iz generacije u generaciju pričalo o vinogradima

i u svim Vrščanima usadilo

ljubav prema vinarstvu. Vinova loza je

specifična. I iz kamena raste i nikada vas

neće napustiti - kaže Biljana Paunov.

Svesna je bila da je ovo rad bez sata

i radnog vremena. „Mala moja, vinograd

traži slugu, ne gospodara”, govorio

joj je deda. „Ovo dete je ludo“, reči su

njenog oca kada je posle tek završenog

jednog posla, po najjačem suncu satima

berbila vinograd, da pomogne drugu, jer

vinograd nije mogao da čeka. Kroz vino i

vinarstvo našla je i ostvarila sebe, srećna

što je tu. Nikada se nije vodila prestižom,

medaljama. Najvećom nagradom smatra

zanimanje sedmogodišnje Emilije, koja

ju je od malih nogu u stopu pratila u njenim

aktivnostima, naučila je kako se vrti

čaša, degustira vino, i sa već istančanim

čulima mirisa i ukusa priča kako će biti

„vinarka“. „Ako budem mogla deo svog

znanja da prebacim na nju smatraću se

Čaša čeka vino

Uživanje u stvorenom

pobednicom“ – kaže ova mlada žena sa vizijom

da jednog dana sedi ispod drveta u vinogradu

sa čašom vina i posmatra neke druge

mlade ljude u čijem je stasavanju učestvovala,

kako stvaraju čuda u čaši.

Najlepša vinska priča

Svojim uspehom smatra i angažman

u maloj vinariji „Vinartos“, Bečej, rejon

Mrtve Tise, i zasad od hektar i po „kraljevskog“

Muskat Krokana, koje je voleo

da pije i francuski državnik de Gol. Posebnim

smatra sve svoje kreacije u vinariji

„Soul Wine“ u čijem je stvaranju

uživala. zahvaljujući maksimalno korektnom

odnosu sa vlasnicima koji bez

ostatka izlaze u susret njenim zahtevima

i koji su joj dali odrešene ruke u svemu

što se tiče vina, jer je ona ta koja preuzima

odgovornost i donosi odluke šta treba

raditi.

- U ovom poslu ne može se ne biti hedonista,

jer vino je piće za uživanje. Morate

da ga razumete. Stojim iza reči da ako

sada probamo neko vino, ne znači da će

nam se dan kasnije dopasti isto, više manje

ali ne isto. U vino su utkana osećanja

i ljubav, ali i trenutno raspoloženje. Kod

nas je vinska kultura došla naglo i napravila

bum. Odjednom su se pojavili vinoljupci

sa velikim znanjem o njemu. Znali

su šta žele ali i cenili dane i noći, žuljeve

i vreme provedeno da se ta boca ispuni.

Udruženje somelijera Srbije SERSA je

na polju širenja i uzdizanja vinske kulture

odradilo veliki posao. Somelijeri su

postali prisutni u ugostiteljskim objektima,

restoranima, klubovima, obučeni su

konobari da mogu o svakom ponuđenom

vinu nešto da kažu, i ugostitelji da svojim

gostima ponude više od dve - tri etikete.

Danas se među mladima poznavanje

vinske kulture podrazumeva, kao o

nečem uzvišenom, priča naša sagovornica,

jer kaže, cela vinska priča je prelepa

a svoje kolege smatra najboljim na svetu.

Ističe nedavno druženje od nedelju dana

u smehu, priči, znanju ili neznanju, prihvatanju

nečega novog, za nju je prestavljalo

vrhunac. Nakon obilaska vinarija u

Trebinju, na Pešeljcu i Korčuli na društvenim

mrežama ispod zajedničke slike

napisala je: Da li vi imate kolege kao što

imam ja?

- Mi žene kada volimo volimo bez

ostatka. Kada volimo ono što radimo,

saživimo se sa tim i zato su tu i rezultati.

Nema veze što vam nedostaje sna,

što radite na suncu, u društvu pčela, osa

i komaraca koji peckaju. To je ljubav -

poručuje Biljana Paunov.

49

Kompleks Staro jezero - park

i sportsko-rekreativna zona u

centru grada

bara“, kolokvijalno „Staro jezero“,

vodeno-travni kompleks površine 5,1 ha, na

„Štefančeva

500 m od Gradskog trga, ostatak je nekadašnje

rečice Galacke koja je, kao pritoka reke Moriš, proticala

kroz Кikindu. Nakon velikih poplava u Banatu (XIX

vek), podizani su nasipi čime je Galacki, odsečenoj od

Moriša, blokiran dotok vode, i reka je postala ponornica.

Šezdesetih godina XX veka kompleks „Staro jezero“ sa

četiri bazena, do tada omiljeno gradsko kupalište, kao

i izgradnja obližnjeg Sportsko centra „Jezero“ 1978.,

dovelo je do njegovog gašenja. Poslednjih 15 godina,

gradska samouprava intenzivno radi na revitalizaciji ove

prirodne celine, pa su veliki i olimpijski bazen sa vodoskocima

i kružnim stazama postali središte šetačke zone,

a travnate površine pretvorene u mesta za igre loptom,

frizbija, badmingtona, mesto odmora, rekreacije, razonode.

Važna je napomena da u gradu bez mora, reke, jezera,

nema neplivača. Godinu dana po otvaranju SC „Jezero“

za sve generacije osnovaca od 1- 4 razreda, organizovan

je u okviru fizičkog vaspitanja, jednom nedeljno obavezan

čas u školi plivanja. Pored navedenih, „Staro jezero“

je dobilo i ulogu idealnog mesta za održavanje raznih

manifestacija.

Po drugi put krajem maja ove godine Festival toplovazdušnih

balona, atraktivan događaj - pravi nebeski

spektakl, privukao je ogromnu pažnju sugrađana, koji su

mogli da „isprobaju“ balon u slobodnom letu, „Liftingu“

- podizanju balona 20-tak metara za decu od četiri

do 15 godina i „Night glow“ sa podignutim kupolama

balona i upaljenim gorionicima. Za ovo poslednje, Uprava

grada je najuspešnijim mladim Kikinđanima, dodelila

besplatne karte kao nagradu za ostvaren uspeh. Ovaj

nesvakidašnji događaj održan je uz tehničku podršku

Balonarskog kluba „Senta“ na čelu sa Andrašom Košickim,

predsednikom, uz učešće deset ekipa iz Slovenije,

Rumunije, Mađarske i naše zemlje.

„Kikinda Open Air Festival“, nalik originalnom Woodstock-u

pokazao je sve blagodeti koncerta na otvorenom,

prostoru „Starog jezera“ Bogom danom za ogromnu

žurku poput Rock Opera Greatest Symphonic Rock

Show, pod vođstvom Fedora Vrtočnika. Organizaciju je

potpisao Kulturni centar Kikinde uz podršku Grada, sa

ciljem da Kikinda dobije još jedan kulturni sadržaj, uz

iskorišćenje turističkih potencijala grada.

Po sedmi put je početkom avgusta jedan happening

Boser Grada - Kompleks Staro jezero

Jasmina Milankov, direktorka TO Grada Kikinda

okupio je sve generacije. Reč je o

manifestaciji „Disco Delfin“ i hitovima

iz 70-tih i 80-tih godina prošlog

veka, koja se održava na mestu

istomenog, nekada popularnog disko

kluba. Jedan od kurioziteta važan

pomena je da iste hitove sada,

kao i tada, sa istom žestinom pušta

kikindski DJ Sava Grabić. Objekat

je izgoreo ali disko je ostao da živi

u okviru Kikindskog leta uz setu,

nostalgiju, radoznalost, evocirajući

uspomene i stvarajući neke nove,

u zavisnosti od godina prisutnih.

Na mestu disko kluba na „Starom

jezeru“ podignut je kafić koji radi

sezonski i pruža osveženje u popodnevnim

časovima.

50

Klub Nezavisnih motociklista

BMW: Gde god možemo da

pomognemo tu smo

U

Srbiji ima nekoliko stotina motociklističkih

klubova, što registrovanih,

što neformalnih. Najviše ih

je „teritorijalnih“ i skoro da nema grada

u kome ne postoji lokalni bajkerski klub.

Pretečama bajk pokreta smatraju se američki

„Anđeli pakla“, najpoznatiji motociklistički

klub na svetu, osnovan 1948. u

Fontani, Kalifornija, koji se i danas predstavlja

kao negativni kulturalni model koji

je šokirao Ameriku 60-tih godina prošlog

veka, ali i čitav svet. Prema legendi, osnovali

su ga bivši članovi grupe Anđela pakla

bombardera B-17 iz Drugog svetskog

rata. Letos se u našim bioskopima pojavio

i film Bajkeri (Bikeriders) koji prati uspon

MK„Vandala“, sa američkog srednjeg zapada,

koji se od okupljanja lokalnih autsajdera

pretvara u zlokobnu bandu, još

jedan od klišea bajkera na „lošem glasu“ i

primer kako filmska industrija potpomaže

njihovom negativnom imidžu.

Primeri iz realnog života govore sasvim

suprotno, a reč je o „snažnim momcima“

koji uvek u grupi, krstare na drumskim krstaricama,

a krasi ih neuništiv duh i ljubav

prema životu.

- KNM BMW Vršac, osnovan 2009.

godine sa 16 članova, i za 15 godina postojanja

i 50 članova izrastao je u ozbiljnu

instituciju koja svoje postojanje bazira na

ekološko-humanitarnim akcijama. Najdugovečnije,

one koje se ni po koju cenu

ne propuštaju su uskršnje i novogodišnje

akcije za udruženja dece sa posebnim potrebama,

poput „Otvorenog srca sveta“

Vršac, „Pinokia“, Bela Crkva. Klub pomaže

i Dom za decu i omladinu „Vera Radivojević“

u Beloj Crkvi, sprovodi akcije

davanja krvi... Ukratko, trudimo se da pomognemo

gde god možemo - kaže Goran

Ignjatov, predsednik KNM BMW Vršac.

„Vozi i uživaj“ je prvi uslov da se postane

član MK, da se poštuje dinamika grupe

i doprinosi radu kluba, a ono osnovno i

najvažnije, da se aktivno učestvuje u humanitarnim

i ekološkim akcijama. Tokom

godina, motoraši su izborili

renome dobrih momaka,

porodičnih ljudi, disciplinovanih,

koji ne izazivaju

ekscese. Sve ostalo su film

i predrasude.

Još jedan od aksioma je

da problematičnima nema

mesta u klubu i samim tim

se ne dovodi u pitanje korektnost

ponašanja na putu

i van njega. Samom orijentacijom

bajk kluba budući

članovi su oni koji već znaju

u šta se upuštaju i šta ih

čeka. Šta mogu da rade kao članovi kluba,

i ono što nije dozvoljeno. Ovde nema ni

neumerene vožnje, onih koji prave saobraćajne

prekršaje, ali im se dešava, da

su upravo sami žrtve takvih situacija od

strane drugih, nesavesnih vozača koji ne

obraćaju pažnju na motocikliste, što je i

najveći problem.

Mesto okupljanja kluba je kuća koju im

je ustupio Milan Popović, poznati privrednik

iz Vršca, a oni uredili enterijer zahvaljujući

sredstvima prikupljenim uz pomoć

kolega iz prijateljskih im moto klubova.

Na isti način opremljen je i MK „Apač“ u

Beloj Crkvi.

- Sa motorom se družim više od 40 godina,

i ono što me privlači i što čini sastavni

deo bajkerske priče

je rock’n’roll. Mi, Vrščani,

imamo sreće da smo u sredini

koja obiluje kvalitetnim

rock bendovima, našim

vernim pratiocima i pomagačima.

Za vreme poplava

2014. osim lokalnih sastava

ugostili smo Partibrejkerse,

a sva sredstva prikupljena

tim povodom, uputili smo

za pomoć stradalima. Bio je

to vrlo uspeo događaj. Klub

je organizovao ekološku akciju

čišćenja obale Dunava

od ušća Nere u Dunav ka Staroj Palanci

pozvavši druge klubove iz regiona. Sav

novac obezbeđen predajom otpada na reciklažu,

uplatili smo nekom od udruženja

ili organizacija na teritoriji Južnog Banata.

Radimo i edukacije i ostale stvari vezane

za saobraćaj, motociklizam, ali bi želeli

da imamo još bolju saradnju sa lokalnom

upravom i njenim institucijama - kaže gospodin

Ignjatov.

Uzavreloj atmosferi manifestacije „Susret

uoči Grožđebala“ na Vidikovcu kod

Crkve Svetog Krsta na Vršačkom bregu uz

buku i dobro raspoloženi, doprineli su vršački

bajkeri, došavši sa vanglom punom

kobasica i hladnim pivom i sve to podelili

sa prisutnima.

51

Kraft pivari o Karavanu

zanatskog piva

Karavan zanatskog piva ubrzava korak

i ove godine je, više nego ikada do

sada, bio posećen i hvaljen ne samo zbog

kvaliteta jedinstvenog na tržištu zanatskog

piva, iznad svega zabavnog programa

rezervisanog za mlade rock bendove,

već i zbog sjajne organizacije. Ova novina

na pivskoj sceni Srbije, sve je prihvaćenija

i sada je već dosta gradova i manifestacija

zainteresovano da karavan stigne

i(ili) ponovo dođe u njihove krajeve. Režiju

ovog događaja potpisuje Agencija

BIN marketing iz Novog Sada, uglavnom

u ulozi (su)organizatora manifestacije. A

evo šta o Karavanu kažu Kraft pivari:

Mala pivara Guliver, od prošle godine

postala je deo porodice Karavana zanatskog

piva, koja širi svoju mrežu po vojvođanskim

mestima, za sada. Motiv da

se priključi Karavanu, Svetislav Grujičić,

pivar, vidi u prilici da upozna publiku sa

svojim proizvodom, jer veći broj konzumenata

je najjači podsticaj za dalje širenje

proizvodnje. U ulozi učesnika, vidi

još uvek velike razlike između različitih

sredina, a ovakvu organizaciju na temu

piva, kao korak dalje za male, domaće

proizvođače piva. Svoju IPU, od birane

sorte hmelja, jedinstvenu na trižišu kraft

piva Srbije, jedno vreme je imao priliku

da predstavlja na Dorćolu, danas na noćnim

marketima u Beogradu, ali Karavan

52

je po njemu, siguran put u stvaranje ozbiljne

pivske scene Srbije.

Ispred Magnus Craft pivare, Svetislav

Stojanović iz Temerina, osnovane

2021. veran je pratilac Karavana zanatskog

piva i „ne planira da odustane od

njega, kao što Karavan ne odustaje od

nas“! Punu podršku daje ovakvoj vrsti

zajedničkog nastupa, gde se pivari međusobno

upoznaju, razmenjuju iskustva,

ideje, potvrđuju stara poznanstva i stiču

novi poštovaoci ukusa Magnus craft i

drugih piva, obezbeđujući im plasman.

Počeo je sa četirii vrste piva, a danas

može da se pohvali sa dve serije, jednom

od osam i drugom od šesnaest vrsta. Događaji

su prava inspiracija na zadovoljstvo

proizvođača i potrošača. Za njega

lično, svako kraft pivo je dobro, a konzumenti

treba da piju ono koje im najviše

prija.

ZZAPY Pivara-craft beer Borča jedna

je od najstarijih u Srbiji, poznata pivoljupcima

širom zemlje. Zašto?

- Zato što su od nas naučili da piju pravo

pivo poput: Presedan (Extra Special

Bitter), Trimix (West Coast IPA), Leva

Strana Dunava - LSD (Pilsner), Komšinica

(Irish Red Ale)... - kaže Ljubiša Savić

- kao i da pivo može da bude kao što je

nekada bilo. Po njegovim rečima zanat-

ska piva imaju malo veću cenu ali neuporedivo

veći kvalitet u odnosu na industrijska.

Kada ga ljubitelji ovog popularnog i u

vrele dane „Bogom danog“ pića probaju,

znaju zašto je to tako.

- Objasniti to pre osam godina bilo je gotovo

nemoguće, ali sada svi kapiraju - dodaje

Ljubiša Savić, ispred sada već ne male

pivare sa preporukom od 25 vrsta piva. Na

ovogodišnjim Karavanima pet novih vrsta

piva su se našla u „konkurenciji“ sa mnoštvom

dobrih ukusa iz drugih malih pivara.

Ponosan na današnju pivsku scenu, ali i da

rock voli pivo i pivo voli rock, čineći pivare

privilegovanima jer rade i uživaju u

isto vreme.

Black Turtle - Crna kornjača Dejana

Smiljanića osnovana je 2010. godine

i drugi je najstariji brend zanatskog piva

u Srbiji. Black Turtle piva spadaju u red

bavarskih piva, sa neskinutim kvascem,

posebnog ukusa. Zasnovana na tradicionalnoj

nemačkoj tehnologiji kuvanja i

odležavanja, sa ciklusom u trajanju od 21

dan. U ponudi su i voćna piva sa ukusom

borovnice i jagode, kao i dimljeno koje se

dobija dodavanjem dimljenog ječma. Dejan

Smiljanić je zadovoljan stanjem na tržištu,

s obzirom na ranije, kada je bio mali

broj malih pivara a publika, vaspitavana isključivo

na industrijskom pivu, tek počela

da pokazuje interesovanje za nešto što je

kod nas bilo tek u povoju.

Klub pivara Stara Pazova je bez ambicija

izlaska iz okvira teritorije opštine.

- Kuvanje smo započeli 2017. godine,

a namera nam je da budemo poznati i da

se širimo, da nam target bude - Karavan

zanatskog piva i dobro kotirani restorani

u našoj opštini - kaže Beno Menđan dodajući

svoje iskustvo o navikama ljudi koji

pozitivno ocenjuju kraft piva, ali još uvek

nedovoljno spremni za velike eksperimente,

odlučuju se najčešće za provereni

Lager.

Menđan dodaje da je Pazova jako dobro

kotirana na pivskoj mapi Srbije, a oni

- Klub piva Stara Pazova, obraćaju se ljubiteljima

zanatskog piva pod sloganom:

“Uživajte umereno i samouvereno”.

Karavan ukusa zanatskog piva

Festivali zanatskog piva iz godine u godinu imaju sve više

pristalica. Potvrđeno je to ove godine u Žablju, Novoj Pazovi,

Bečeju, Zrenjaninu, Novom Bečeju… Ovaj festival

priželjkuju i u Kikindi, Somboru, Subotici, Novom Sadu… Karavan

zanatskog piva pohod po mestima Vojvodine započeo je

pre osam godina, sa idejom promocije piva iz domaće proizvodnje

i stvaranje osnove pivske kulture. Pokušaju sprovođenja u

delo ideje ravne poduhvatu, u delo, kako se tada činilo, prihvatio

se Dragan Vukotić, PR Agencije BIN Marketing iz Novog Sada,

najbolji organizator sličnih događaja na našem terenu i već nakon

prvih pokušaja mogao je biti zadovoljan postignutim. Em

novo, em svima poznato - tek fešte sa temom zanatskog piva

postale su svojevrsna atrakcija koja iz festivala u festival ima

sve više poklonika.

Ne na nivou sličnih događaja u svetu, pre svega u SAD, Škotskoj,

Irskoj, Nemačkoj, Britaniji, gde prodaja piva iz domaće

proizvodnje daleko nadmašuje industrijsku, zahvaljujući njegovom

kvalitetu i uprkos višoj ceni, ovaj koncept ima svoju publiku,

samim tim i opravdanje svog postojanja. Osim što se stalno

uvode novi pivari, svake godine se ovoj fešti doda po neki nov

sadržaj, specfičan, kako bi se animirala publika, ali i sam događaj

izdvojio iz mnoštva drugih i ostao upisan u sećanju.

- Pivska kultura nije uobičajena kod nas, s obzirom da živimo

u zemlji narodnjaka, a kraft pivo traži isključivo rock’n’roll.

Pivari koji se trude na naprave sopstveno pivo, kreiraju ga po

svojoj zamisli i receptima, prijemčivim svojem ukusu, da bi to

potom podelili sa publikom. U zavisnosti od povratne informacije

pivopija dobijaju satisfakciju da nastave traganje za novim

ukusima. Jer, ovaj način proizvodnje je veliki izazov, čin stvaranja

koji pretpostavlja izvesni talenat, i kao svaki drugi dar i ovaj

je od Boga. Pivari, baš kao i rock’n’roll muzičari, žive od svojih

kreacija i količine pozitivne energije emitovane od strane publike.

Simbioza rock’n’roll-a i piva je prirodna datost a ne neki

naknadno izveden konstrukt kajim bi se objasnila suština - objašnjava

Dragan Vukotić.

Jedinstvena ideja koncepta Karavana zanatskog piva zaživela

je ne samo u Vojvodini, već i celoj Srbiji. Nakon osam godina,

Karavan zanatskog piva izgradio je ime, imidž, delujući po

ustanovljenom principu zavredeo je respektabilan status, i kroz

afirmaciju proizvoda sa garancijom kvaliteta, doveo ga na interesantan,

festivalski model u lokalne sredine Vojvodine.

- Trajemo bezmalo deceniju, negde smo po prvi, negde po

osmi put, ali se uvek radujemo svakom od tih nastupa. Moram

priznati da je ovaj pivski Karavan „bliži“ urbanim sredinama jer

traži „urbanu“ publiku ali, videli smo da može da iznenadi i bude

uspešan i u manjim mestima, poput Žablja, gde je dve godine

za redom doživeo pravu eksploziju pozitivnih utisaka. Karavan

zanatskog piva je pitka, ali drugačija od svih ostalih priča, koju

možemo da plasiramo bilo gde, ako postoje određeni uslovi, pre

svega prostor u centru grada i pogodan termin održavanja, uz

široku podršku i zajedničko delovanje svih relevantnih činilaca -

tvrdi gospodin Vukotić.

Kontinuirano predstavljanje novih imena iz sveta zanatskog

pivarstva, uz publici već dobro poznate, prate i uvek nova imena

rock’n’roll-a, neafirmisani bendovi kao prethodnica onim, uve-

liko odomaćenim na muzičkoj

sceni. Suština je da pivari preko

ovog Karavana, zainteresuju

publiku za svoj proizvod i

dođu do svojih potrošača. Pivarima

nije lako, jer proizvodnja

je skupa, u našoj zemlji još

i u povoju. Kod nas na prodaju

kraft piva najviše utiče cena, ali

zato i služe ove manifestacije.

Potencijalni konzumenti susreću

sa novim ukusom slasti,

gorčine..., i ovaj događaj više

se pamti po ukusima nego po

muzici koja se sluša.

- Sa nama mogu da idu

samo proizvođači zanatskog

piva koji ga proizvode i isto

Dragan Vukota Vukotić

plasiraju; mladi pivari, proizvođači

domaćeg piva, a ne

trgovački lanci i trgovci. Tamo

gde se jednom pojavimo uglavnom

nas zovu ponovo i svake

godine obnavljajući ove festivale,

čini mi se da imamo realnu

perspektivu, bez iluzije da

može da se širi u nedogled, ali

da se napravi jedna kvalitetna

selekcija, sigurno - zaključuje

Dragan Vukotić.

53

Prvoslav Zakovski,

Zaštitni znak najveće turističko-privredne

svetkovine u Vojvodini - „Dana piva“ u

Zrenjaninu, čovek koji je govorio na prvoj

i svim potonjim zdravicama na ceremoniji

otvaranja ove svake godine sve veće fešte, je Prvoslav

Zakovski, za prijatelje Zaka, glumac Narodnog

pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu,

koji u 78. godini života još uvek uspešno igra

svoje pozorišne uloge i uživa u onoj najdragocenijoj

- životnoj.

Dani piva uzdigli turistički Zrenjanin

Od samih početaka manifestacije, 1986. godine

na pozornici stajao je prilikom otvaranja uz

sve ministre, od 2000. i gradonačelnike, sportiste

poput braće Grbić do Ivane Španović, koji

su se smenjivali, a on ostajao do danas, nameran

da sačuva snagu i zdravlje da nazdravi i sledeće

godine, po 40-ti put. On je prava osoba da povuče

paralelu između „Dana piva“ nekada i sada,

manifestacije koja je uzdigla turistički Zrenjanin,

što je i potvrđeno dodelom priznanja „Najbolje

iz Vojvodine“ za 2022. godinu, od strane Pokrajinske

vlade, Sekretarijata za privredu i turizam,

uz obrazloženje da „opravda brend, priznanje i

tradiciju jednog od najposećenijih turističkih i

zabavno-muzičkih festivala u Srbiji“. Ove, 2024.

„Dani piva“ su dobitnik i „Kapije uspeha“ za

2023. koje Privredna komora Vojvodine tradicionalno

dodeljuje najboljim kompanijama i pojedincima

za postignuti kvalitet usluga u oblasti

turizma.

- Prve Dane piva organizovali su Ugostiteljsko

preduzeće „Vojvodina“ i Zrenjaninska pivara

uz pomoć Turističkog saveza opštine i zrenjaninskih

pivara, u čast 240 godina proizvodnje tog

pića u ovom gradu. Prve dve - tri godine opštinske

vlasti nisu blagonaklono gledale na ovaj

događaj, o kojem su bili samo šturi napisi. Za

razliku od opštinskih čelnika, građani su je odmah

prihvatili i kada je ista počela da okuplja

ne samo građane, već i posetioce iz drugih mesta,

pretvorena je u pravu gradsku svetkovinu.

Nekada je bilo sve drugačije, ni nalik na danas,

iako su i tada i sada Žitni trg i Trg slobode ostali

dva centralna mesta događanja. Improvizovanu

binu činile su dve sastavljene traktorske prikolice,

za veći broj izvođača, dok je jedna prikolica

korišćena za manje programe. Neretko poznatim

pevačicama koje su nastupale na „Danima piva“,

a priliku su dobijale samo najuspešnije i u tom

trenutku najpoznatije, zaglavljivala se štikla između

dasaka, pa su imale pomagače koje su im

priskakali u nevolji tokom nastupa. Bilo je inte-

Prvoslav Zakovski po 39. put govorio zdravicu na otvaranju Dana piva

Spektakularni program ovogodišnjih Dana piva

resantno, kao i danas, kada pozornica

izgleda kao vasionski brod - priseća

se gospodin Zakovski, posebno prve

zdravice preširoke i predugačke koju

je godinama korigovao da bi ličila na

pravu zdravicu, i koju je tada pročitao

jer ju je dobio 30 minuta pre otvaranja

festivala, na bini na Žitnom trgu, iza

koje su domaćini pekli vola, tada i narednih

5 - 6 godina. Zdravica koju govori

svake godine, doterana i utegnuta,

nadživela je državu u kojoj je nastala,

i s tim poentira: “Od tog vremena dve

države su nestale, a od 2004. nestala je

i Fabrika piva. Samo su ostali „Dani

piva“ i Zdravica.”

Po njegovim mišljenju, ne samo kao

renomiranog umetnika i Zrenjaninca,

već i zdravičara i redovnog učesnika

ove fešte, koji je imao priliku da posmatra

sa visine (sa bine) i osmotri sve

njene „mene“, sve političare, učesnike,

54

zdravičar Dana piva

Prvoslav sa suprugom uvek aktivan u promociji Zrenjanina

Plakat prve manifestacije

izvođače, one koji su je tokom minulih 39 godine

pohodili, došao je do zaključka da su svi oni

omogućili da ova manifestacija bude ovoliko

uspešna, dostojna grada u kojem se održava, da

bude najveća, najbolja i programski i sadržajno,

po svom kvalitetu, dinamici, raznovrsnosti...

Ponos Zrenjanina

Činjenica da su na „Danima piva“ gostovali

samo najbolji, Pravoslav Zakovski se ipak odlučio

da podeli ličan utisak, i ponos jednog Zrenjaninca:

- Moram da se osvrnem na koncert Zrenjaninske

filharmonije sa horovima: „Prepodobni

Rafailo banatski“, Srednje muzičke škole i Graskim

dečjim horom Kuturnog centra, sa 100 i 120

članova, sa solistima: Draganom Radaković (sopran)

i Ljubicom Vraneš (mecosopran) i uz vođstvo

maestra Mikice Jevtića. koji je trećeg dana

festivala prvukao pažnju ogromnog broja publike

i upriličio fantastičan doživljaj. Ne sećam se da je

ikada nešto kvalitetnije izvedeno u našem gradu.

Utisak našeg sagovnika je i kada se u vreme

„Dana piva“ šeta gradom, kao da je u nekom

drugom mestu, nikoga ne poznaje. Ima tu dosta

turista, ljudi sa strane, ali najviše onih koji retko

„izlaze“, neki samo u danima fešte, pa ovu ma-

nifestaciju karakteriše kao onu „koja

izvlači ljude“ iz njihovih kuća, da čuju,

vide, dožive nešto lepo. Prošle godine

je upravo ovu pojavu testirao sa gradonačelnikom

neposredno nakon otvaranja,

kada su šale radi, vraćajući se kroz

centar grada, odlučili da saznaju kome

će se više ljudi javiti. Sve u svemu javila

su im se dva čoveka, svakom po

jedan, nakon čega su ovo nadmetanje

proglasili izlišnim. Zrenjaninci očekuju,

i to sa pravom, da će 2025. njihov

gospodski grad biti proglašen Nacionalnom

prestonicom kulture, a samim

tim da će biti više ulaganja u kulturu i

tradiciju ovog grada.

Prvoslav Zakovski, afirmisan glumac

rođeni u Užicu, ove godine, pored

39 godina zdravičarenja, obeležio je

55 godina karijere, 54 godina života u

Zrenjaninu, 46. godina braka... Zaštitno

lice svetkovine mnogo mu je značilo

u početku karijere, kada je stasavao

na daskama koje život znače, i sa svih

strana dopirali pozdravi: Zdravo zdravičar!

Zdravo glumac! Kada će zdravica?

- Te 70-te iz kraja bogatog četinarskim

i listopadnim šumamama, plahe

Đetinje na kojoj se smenjuju brzaci,

bukovi i virovi, zatalasanih visoravni,

gorostasnih planinskih vrhova, drugih

običaja i navika doveo me je Radomir

Raša Plaović, isti koji je režirao „Koštanu“

u kojoj sam dobio prvu ulogu.

Na užičkim strminama nisam naučio

ni bicikl da vozim, ali sam to učinio

zahvaljujući Stevi Žigonu koji mi je u

predstavi „Karijera“, koju je tada režirao,

odredio ulogu bicikliste. Nisam

imao kud i u Kleku, odakle je moja

žena, Hercegovka, posle niza pokušaja

i pogrešaka savladao i tu disciplinu,

a epilog toga je bio da je kolegama

smetao bicikl na sceni pa mi je uloga

preinačena u maratonca - seća se gospodin

Zaka, svestan da je došlo vreme

mladih, akademaca, sa manje godina

života od godina njegovog glumačkog

staža, ali isto tako da ni njegovo vreme

još nije prošlo. Angažovan je na brojnim

projektima, još uvek nadahnuto

igra u Molijerovom „Don Juanu“ koju

je režirao Igor Vuk Torbica, u predstavi

„Romeo i Julija“ Vilijama Šekspira, u

režiji Nikole Zavišića; igrao je u 10 -

15 serija, u filmu „Montevideo, bog te

video!“, na radiju, govorio stihove... I

dalje očekuje pozive i ne odbija ih.

Njegov životni moto, ideja vodilja

kroz život bila je - biti dobar čovek i

voleti onoga ko je dobar.

- Trudim se da budem takav, da razumem

ljude i one koji nisu dobri, iako

znam da ih ne mogu popraviti - zaključio

je Prvoslav Zakovski.

55

Omaž kukuruzu u Ogaru

U

autentičnom ambijentu najstarije očuvane seoske kuće u Sremu - Aksentijevog kućerka u Ogaru, 05. oktobra su sedmi

put održani „Miholjski susreti sela“. Manifestacija koju organizuje Turistička organizacija opštine Pećinci počela je kao

„Kurzovina fest“ i do danas je ostala omaž kukuruzu, jednoj od najzastupljenijih i najvažnijih poljoprivrednih kultura u

ovom delu Srema.

Pozdrav sa VII Miholjskih susreta sela u Ogaru

Manifestaciju je posetio

i predsednik opštine Pećinci

Siniša Đokić, koji je

tom prilikom obišao štandove

i učesnicima poželeo

dobrodošlicu u Ogar.

- Mi ne smemo da zaboravimo

ko smo, šta smo i

odakle smo. Ovo je sremački

kraj, pogotovo ovaj

svinjski deo Srema gde je

kukuruz nekada bio jedini

izvor hrane, kako za stoku,

tako i za ljude, znači,

ne smemo da zaboravimo

od čega smo postali - poručio

je predsednik Đokić.

U posluženju za posetioce

dominirali su proizvodi

od kukuruza - kačamak,

kokice i neizostavni „kolač

na kurzovini“ koji je

postao zaštitni znak ove

manifestacije. Na štandovima

dvadesetak udruženja

žena iz pećinačke i

okolnih opština mogli su

da se probaju slatki i slani

kolači pripremljeni po tradicionalnim

receptima i da se

vide brojne tradicionalne rukotvorine žena

ovog kraja.

- Što se dešavanja u ovom divnom dvorištu

tiče, imamo organizovane radionice

za decu, a to su pustovanje vune, šatvorisanje

tikvi, odnosno, šaranje suvih tikvi,

grnčarsku radionicu na grnčarskom točku

i streličarsku radionicu. Od takmičenja za

decu ove godine imamo ručno brzo krunjenje

kukuruza i pravljenje čardaka od

čokanja - rekla je Ljubica Bošković, direktorka

Turističke organizacije opštine

Pećinci.

Zabavni program ništa manje zanimljiv

i raznovrstan. Počeo je nastupom osnovaca

i predškolaca iz Ogara, a nastavljen je

koncertom Baneta Rosića – Leteće gitare.

Poseban segment su priredila kulturno

umetnička društva „Kupinik“ i „Karlovčić“

i vokalna solistkinja Bojana Radivojević,

a manifestacija je u večernjim

časovima privedena kraju koncertom rok

benda Matriks iz Ogara.

Organizator je za sve goste pripremio

sremski svinjski paprikaš, koji nije proizvod

od kukuruza, striktno gledano, ali su

domaćini naglasili da su svinje hranjene

kukuruzom.

Pokrovitelji Miholjskih susreta sela

su Ministarstvo za brigu o selu i Opština

Pećinci, a manifestaciju su podržali Udruženje

žena “Ogarčanke”, Sportski savez

“Razvoj sportova”, Udruženje “Ogarnizacija”,

Mesna zajednica Ogar i brojni sponzori

iz Ogara.

56

Šljiva - nekom profit, nekom

zadovoljstvo, nekom muka…

Kult drveta prisutan je kod drevnih

naroda od davnina. Za Srbe svetim

su smatrani hrast drvo - zapis,

posvećeno bogu Perunu, koje je imalo

ulogu hrama, i lipa, zbog lekovitog svojstva

njenih cvetova. Za svakog Šumadinca

sveto drvo je šljiva i za kuću koja nema

šljivu, govorilo se „da nema ni domaćina

ni gostiju“. Vekovima smatrana i hranom

i lekom, šljiva je i danas najzastupljenija

voćna vrsta u Srbiji, čak 70% ukupne

proizvodnje šljive se nalazi u zapadnoj

Srbiji i Šumadiji. U Šumadiji nema sela

koje nema šljivu, a voćari u podrudničkim

selima najveći su proizvođači šljive

u Šumadiji. Važno je naglasiti da se pored

tradicionalnih, podižu zasadi starih sorti,

sve traženiji na tržištu.

Dragan Radović iz Masloševa - opština

Kragujevac, ima registrovano poljoprivredno

domaćinstvo, koje čine šest članova

iz tri generacije. Osim njega i supruge,

tu su roditelji i deca: ćerka, student Poljoprivrednog

fakulteta u Beogradu, sin zaposlen,

ali oboje od malih nogu pomažu,

jer „ako hoće da žive moraju da rade“.

Tako je vaspitavan i on, i njegov otac, i

otac njegovog oca. A kada je reč o šljivi,

Dragan Radović kaže:

- Šljiva je nekom profit, nekom zadovoljstvo,

nekom muka... Za razliku od

drugih voćnih vrsta ona ima najširu primenu.

Može za konzum, sušenje, džem,

rakiju, slatko, sokove... I s jedne strane

mogu da budem zadovoljan, ali do pre 15

godina imali smo manje površine i cenu

šljive istu kao danas. Došlo je vreme kada

sa proizvedenim količinama, dnevnicama,

potrebnim hemijskim sredstvima,

kontinuiranim obnavljanjem mehanizacije,

kao i zasada, i malo i živeti, školovati

decu, vraćati poreze, teško izlazimo na

kraj. Sve je to prevelik pritisak na budžet

jednog domaćinstva. Srećom, nekad rod

šljive podbaci, nekad prebaci, isto je i sa

cenom, ali je na drugoj strani, opet srećom,

ovogodišnji rod višnje bio dobar, kao

i cena,

Domaćinstvo Radović se zato najviše

bazira na proizvodnji destilata, u kojoj

vidi delimičan izlaz za novonastalu situaciju,

jer je u ovom slučaju rashod minimalan,

potrebe za radnom snagom takođe, a

tržište je sigurno.

- Malo više se baziramo na proizvodnji

blage rakije. Početkom jula ove godine,

potpisan je Ugovor o formiranju fonda

za podršku malim proizvođačima voćnih

rakija, u okviru inicijative „Destilati za

destilerije“, pokrenute od strane Regionalne

agencije za ekonomski razvoj Šumadije

i Pomoravlja, Grada Kragujevca,

Regionalne asocijacije proizvođača rakije

„Šumadijska rakija“ i Centra za strna žita

i razvoj sela, kojim se predviđa stručna

pomoć, nabavka opreme, garantovana

cena otkupa. Ako uspemo da ostvarimo te

ideje, biće to „vetar u leđa“, barem nama

Dragan Radović

koji preko 20 godina proizvodimo tu blagu

rakiju, a tek ovim Ugovorom, nadamo

se, da ćemo ostvariti siguran plasman,

najbezbolnije i sa najmanje stresa. Podsećam

da smo i pre 20 godina imali problem

sa destilatima i registrovanim destilerijama

koje su proizvodile finalni proizvod,

verujem da će ovoga puta biti drugačije -

zaključuje gospodin Radović.

Dragan smatra da je za jedno poljoprivredno

domaćinstvo danas potrebno

minumum četvoro sposobnih da bi

ono funkcionisalo. Ako se svede na jedno-dvoje

položaj se drastično pogoršava,

jer još uvek su domaćinstva porodična

priča, bez obzira da li je u pitanju voćarstvo,

vođenje restorana ili nešto treće jer

je u porodici najveća podrška.

Domaćinstvo Radović iz Masloševa, u

kojem prema popisu iz 2022. živi 390 punoletnih

stanovnika u 139 domaćinstava,

sela iz kojeg je rodom majka vožda Đorđa

Petrovića - Milica i supruga Jelena,

ima 7 ha zemlje, od čega 2.000 stabala

šljive, isto toliko jabuke i toliko zasada

Oblačinske višnje. U toku prošle godine u

domaćinstvo je ušao berač za višnje, koji

je našao upotrebu i u berbi šljiva, čime je

smanjen rashod, a vreme berbe ubrzano.

57

Borba za opstanak

Da li bi Futog bio ono što je danas,

da nije Futoškog kupusa? U

pisanim izvorima pominje se još

1578., a u XVIII veku, zahvaljujući trgovcima

stiže i do dvorova u Pešti i u Beču.

- Ne zna se da li je Futog, mesto kraj

Novog Sada, po nečemu bio poznat u

prošlosti, iako o bitisanju na tom prostoru

postoje materijalna svedočanstva u kontinuitetu

od VI veka p.n.e., ali po FUTOŠ-

KOM KUPUSU sigurno jeste u zadnjih V

vekova, i samo Bog zna koliko vremena

pre toga - kaže Miroljub Janković, proizvođač

kupusa, predsednik Udruženja

„Futoški kupus“.

Kupusom su Futožani plaćali porez

carevini, sa njim su lečili narod od kuge,

vojska vidala rane, stizao je u mnoge krajeve,

a u novije vreme na sve kontinente.

Viševekovnim gajenjem formirana je sorta

koja se po svojim kvalitetnim osobinama

razlikuje od drugih vrsta kupusa. Za njegovu

izvrsnost od presudnog značaja su

geografski položaj, klima i sastav zemljišta.

Kroz vekove, Futoški kupus je pretrpeo

određene promene uslovljene klimatskim,

prirodnim i ljudskim faktorima, ali

je sva svoja kvalitetna svojstva zadržao do

danas. Kako?

Futoški kupus - ORIGINAL

SRBIJA

Udruženje „Futoški kupus“ nosilac je

oznake imena porekla za sveži i kiseli

Futoški kupus registrovane u Zavodu za

intelektualnu svojinu 2008. godine, koja

obavezuje proizvođače da ovaj kupus proizvode

u skladu sa svim ekološkim principima,

kako bi se kao zdrav proizvod pojavio

na tržištu. Udruženje je bilo aktivan

član pokreta „Slow food Serbia“ pokretač

i član Saveza proizvođača tradicionalnih

proizvoda Srbije „ORIGINAL SRBIJA“,

inicijator brojnih okupljanja sa ciljem

zaštite preostalog fundusa starih sorti na

teritoriji Srbije, sa osobinama koje daleko

nadmašuju kvalitet novostvorenih sorti.

- Svako ima svoju savest, odgovornost,

svako radi ono što misli da treba. Na parceli

kupusa, na potezu zvanom „Kupusara“ u

Futogu, jer se na okolnim poljima gajila

ova „biljka čudnovata“, pumpe za vodu su

tokom letnjih meseci radile 24/7, jer bez

vode nema života. Međutim kvalitetne,

sve je manje. Konkretno, na ovoj mojoj

parceli puno godina nije bilo intenzivne

58

proizvodnje, sejali smo kukuruz, koji nije

tretiran, pa je voda donekle još uvek čista.

Da nije ove vode ne bi bilo ničega živog -

objašnjava gospodin Janković.

Na proizvodnju FUTOŠKOG KUPUSA

utiču i vremenske promene izazvane prirodnim

ciklusom, ali naš sagovornik za

svog života, i života svojih prethodnika

tvrdi da nije bilo ni pomena o nečemu sličnom

kao što je to bilo ove, 2024. godine,

što će se odraziti na količinu ubranog kupusa.

Po njegovim rečima ranijih godina

rokordni prinosi FUTOŠKOG KUPUSA

Miroljub Janković na terenu u avgustu

kretali su se oko 55 - 60 t/h, a optimalnim

se smatralo 40-45 t/ha. Poslednjih godina

proizvođači ne mogu ni da „priđu“ tim

prosecima. Svake godine neka nova muka

iznenadi, fenomeni koji ne dozvoljavaju

kupusu da izbaci glavicu. Ove godine suša

je “pojela” 50% biljke, pa se očekuje prinos

od 20-25 tona po hektaru.

Autohtona vrsta - FUTOŠKI KUPUS, je

jesenja sorta za kišeljenje. rasađuje se od

25. juna do 25. jula. Nekada se rasađivala

oko Petrovdana, skidala oko Mitrovdana.

Potrebno je 35-40 dana da glavica dođe u

Futoškog kupusa

FUTOŠKI KUPUS i kupusari izdržali sve muke leta 2024

fazu zrelosti, i da nakon formiranja glavice

počinje da slaže lišće, 40-50 tankih

listova u glavicu. Da bi u potpunosti sabrao

sva svojstva po kojima je poseban

potrebni su mu idealni uslovi, ili bar približni

idealnim, ali poslednjih godina rok

sazrevanja se produžava, dok su osobine

zrelog još uvek zadržale svojstva po kojima

je poznat.

Zdrav je - Futoški kupus je

FUTOŠKI KUPUS pripada beloj vrsti

kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama.

Dvogodišnja je biljna vrsta sa

dužinom vegetacije od 110 do 140 dana,

srednje kasna i kasna sortna populacija

namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje.

Svetlo zelena boja, tanak list sa slabo

izraženim nervima, na preseku beo

sa žućkastom sredinom, blago spljoštena

glavica, često rastresita ili dobro sabijena

su njegove glavne fizičke osobine. Bogatstvo

koje sadrži u sebi izdvaja ga od drugih

vrsta kupusa: više prirodnog šećera

od drugih vrsta, nenadmašan je u brzini

kišeljenja, ne zahteva visoku koncentraciju

soli prilikom fermentacije, rastresit ili

sabijen lakši je od drugih vrsta, nežnog,

tankog i elastičnog lista pogodnog za konzumiranje.

Bogat vitaminima, mineralima i drugim

supstancama, posebnih i specifičnih senzornih

karakteristika, poznat je po svojim

LEKOVITIM svojstvima od davnina. Svoju

reputaciju i ugled na tržištu i u upotrebi

stekao je zahvaljujući domaćicama, kulinarima

i konzumentima zbog svog neospornog

kvaliteta.

Gospodin Janković kaže da FUTOŠKI

KUPUS, koliko god “jak”, toliko je i razmežen

i traži dobre uslove ra rast, posebno

vodu, pa su na mnogim njivama ove godine

pumpe za vodu radile 24 časa svaki da.

Tamo gde nije bilo navodnjavanja, prinosa

neće ni biti ili će biti minimalni.

- Na ovako visokim temepraturama, kao

što su bile ove godine, biljke su uglavnom

“stojale” čekajući bolje uslove da bi mogle

da rastu. Zalivali smo, radili međurednu

obradu, prihranjivanje, i sve ono što mislimo

da znamo da mu treba ne bi li mu pomogli

da krene u intenzivan rast. Međutim,

sporo to išlo i ono što je sigurno, da će “skidanje”

kasniti ove godine. Pa iako su kupusari

tokom avgusta izgubili nadu da će biti

bilo kakvog roda, biljka kao biljka, ispunila

je svoj genetski zapis i ono što je o(p)stalo

jednostavno je fenomenalno. Proizvođači

hibridnog kupusa, koji je potpuno podbacio,

ne mogu da dele radost “originalnih”

Futožana.

Gospodin Janković veliki problem, poput

suše, vidi u parcelisanju poljoprivrednog

zemljišta, gde se u sred atara podižu zgrade,

a kada jednom uđe beton u zemlju tu

život nestaje.

- Udruženje „Futoški kupus“ se dugo godina

bori za ovu biljku, koja to zaslužuje,

biljka koja je prehranila nebrojano generacija,

izlečila isto toliko, dužna je pažnje,

treba je čuvati i negovati. Dugi niz godina

se borim sa svim nedaćama, organizujem

članove Udruženja, uz njihovu dobru volju,

zahvalnost i podršku. Na sreću, sve veći

broj ljudi prilazi Udruženju i poštuje to što

radimo, vidi da je to pravac koji je ispravan

- zaključio je Miroljub Janković, i poučio

da nema odustajanja, dok god tu ljubav i

strast ne prenesemo na mlađe, koji će ovo,

kada nam snaga iz tela isčili, da naslede i

nastave dalje.

59

Lovci i društvena od

Lovstvo je društvena delatnost sa

vizijom i misijom stvaranja uslova

za lov, koja podrazumeva gajenje

divljači, vođenje brige o njoj i njenim staništima.

Divljač, u vlasništvu Republike

Srbije, poverena je na gazdovanje lovačkim

udruženjima i javnim preduzećima, a

uzroci što se i pored njihove zaštite, broj

divljači na terenu smanjuje se nekontrolisano

korišćenje hemikalija, krivolov, uzurpacija

površina, posebno onih u kojima

divljač nalazi zaklon, mir i hranu.

Organizovano lovstvo u Srbiji sa tradicijom

od 125 godina, okuplja više od 250

lovačkih udruženja, preko 80.000 lovaca

na 650k ha lovne površine. Pored Lovačkog

saveza Vojvodine i Lovačkog saveza

Jugoistočne Srbije, najbrojnije članstvo

Lovačkog saveza Srbije čine lovačka

udruženja iz Lovačkog saveza Centralne

Srbije.

LU „Srebrnica“ Stragari slovi

za jedno od najorganizovanijih

lovačkih udruženja

Jedan od njegovih istaknutih članica

je LU „Srebrnica“ Stragari, koje slovi

za jedno od najorganizovanijih lovačkih

udruženja u Srbiji, sa nešto više od 300 lovaca

organizovanih u 11 sekcija (Stragari,

Vlakča, Kotraža, Masloševo, Ljubičevac,

Ugljarevac, Veliki Šenj, Mala Vrbica, Dobrača,

Ramaća, Kamenica).

Predsednik LU „Srebrnica“ Tomica Radosavljević,

od 2012. u kontinuitetu predsednik

Lovačkog saveza Centralne Srbije,

potvrda je o aktivnostima i postignućima

ovog udruženja iz varoši kragujevačke opštine.

LU „Srebrnica“ Stragari se osamostalilo

1956. godine, mada lovstvo datira od ranije.

Tada je ova opština sa 15 sela, koja su

ušla u sastav LU, obuhvatala teritoriju od

15.000ha, na kojoj se i danas odvija lov.

Sedište LU „Srebrnica“ je u Stragarima, sa

poslovnim prostorom u Lovačkom domu,

jednom od lepših u Srbiji, s obzirom da

je predsednik udruženja i čelni čovek LS

Centalne Srbije, koji obuhvata 40 udruženja

sa oko 22.000 lovaca.

- LU „Srebrnica“ jedno je od boljih

udruženja kako po fondovima divljači

tako i organizaciji, te aktivnostima koje

sprovodi. Ona druga, manje poznata

dimenzija angažovanja lovaca u okviru

lovačkih udruženja odnosi se na socijalnu

i društvenu komponentu, gde

su LU uključena u sva dešavanja na

terenu, počev od humanitarnih, pružanja

pomoći pri elementarnim nepogodama,

požarima, poplavama i sl., do

događaja zabavnog i kulturnog karaktera,

kao i najvećeg u Stragarima „Šumadijskih

dana šljiva“ - kaže Tomica

Radosavljević i otkriva posebnu knjigu

- hroniku svih dešavanja na terenu

koji pokriva LU, što često budu i jedini

pisani izvori u malim sredinama.

Zapažena uloga LU „Srebrnica“ na

manifestaciji „Šumadijski dani šljive“,

svake godine je neminovna, kako

zbog preduzimljivosti lovaca, tako i

Lovačkog doma, kao jednog od centralnih

mesta dešavanja. Kako raste

manifestacija tako raste i njihov udeo,

pokušavajući da doprinesu afirmaciji

potencijala mesta i vrednih ljudi Stragara

i sela u okolini.

- Ova varoš je ’70-tih godina prošlog

veka imala preko 1.000 zaposlenih,

u školu išlo preko 900 đaka. Sada

je to u drastičnom padu, mladi nemaju

posla i jedina društvena organizacija

koja egzistira na teritoriji 11 sela,

kako je opština ukinuta, upravo je LU „Srebrnica“.

Učestvovanje u događajima smatramo i

našom obavezom, da naš Lovački dom zajedno

sa lovcima, izuzetno kvalitetnim ljudima,

Tomica Radosavljević, predsednik LU

Srebrnica i Lovačkog saveza Centralne Srbije

Zgrada LU Srebrnica u Stragarima mesto brojnih događaja

60

govornost LU Srbije

Uoči uručenja priznanja Svetionik Tomici Radosavljeviću

Lovci u funkciji svega što je pozitivno i dobro

stavimo u funkciju svega što je pozitivno

i dobro. Na „Šumadijskim danima šljive“

smo takođe partner i Gradu Kragujevcu i

MZ, naravno i organizatorima GTO Kragujevca.

Moje lično mišljenje je da je za

Stragare ova manifestacija način rehabilitacije

mesta, pokušaj da vrati Stragare od

nekada, da osvetli njegovu poziciju i da

ukaže na to da je ovde život bio mnogo

intenzivniji. Pored tradicije pijačnog, vašarskog

mesta, koje je ranije imalo, ustanovljena

je jedna narodna fešta zanimljiva

svim generacijama, sa privredno-turističkim,

ali takođe, što smatram izuzetno važnim,

i kulturnim predznakom, a to mogu

dati institucije uključene u njenu organizaciju,

čiji smo i mi deo - objašnjava gospodin

Radosavljević.

Priznanje Društva umetnika

Svetionik LU “Srebrnica”

Lovački dom LU „Srebrnica“ je zapravo

najdinamičniji, neki kažu i najukusniji

deo manifestacije, jer se i ove godine

za zvanice i ostale goste kuvao specijalitet

- lovački gulaš, a mirisalo je i oko

Doma čak iz 15 kotlića. Prava domaćinska

atmosfera uz specijalitet, neko piće i

harmoniku, u kojoj su mogli svi koji su

to želeli da učestvuju, ono je što je ovaj

događaj učinilo neposrednim, prijatnim,

samim tim i posebnim.

Za goste, a za domaćine je to bila još

jedna prilika da se razmene iskustva,

ideje, uspostave nova poznanstva dogovori

i neki novi posao. „Šumadijski dani

šljive“ 2024. za LU „Srebrnica“ bili su

posebni. Naime, oni su dobitnici priznanja

za širok spektar delovanja. Priznanje

je dodeljeno od strane Društva umetnika

„Svetionik“ iz Kragujevca. U obrazloženju

stoji da je ovo LU prepoznato od

strane društvene zajednice, lokalne samouprave

i države kao jedna društveno

odgovorna organizacija čije potencijale

treba iskoristiti.

Lovište „Srebrnica“ istoimenog LU

poznato je po fondovima, pre svega visoke

divljači, srneće divljači, i jedno je od

najstabilnijih lovišta po gustini divljači i

po odstrelu. Poslednjih godina zahvaljujući

Fondu za razvoj lovstva, Ministarstvu

poljoprivrede Uprave za šume, u

ekspanziji je divlja svinja.

Gospodin Radosavljević otkrio je i jedan

kuriozitet nastao saradnjom LU sa

Vojskom Srbije, a radi se o naseljavanju

jelena lopatara i muflona u ograđen prostor

jednog vojnog objekta u Stragarima,

i sva divljač, koja nije bila predviđena za

ispuštanje, izašla zbog rušenja ograde

usled poplave i sada egzistira slobodno

u prirodi, kao jedini slučaj zabaležen u

Srbiji. Odstrel je već počeo, a trofeji, vrlo

zapaženi, izloženi su bili na Novosadskom

sajmu. Od sitne divljači tradicionalno

je zastupljen zec koji je poslednjih

godina u celoj Srbiji u opadanju; u lovištu

ima 11 prihvatilišta za fazane, kojim

se veštačkim uzgojem popunjava lovište,

kao i jarebice i ostala divljač koja nije

lovna, a koju LU štiti i čuva.

61

Sakupljačica univerzal

Snežana Butarević

Prirodna, neposredna, posebna. Sa

izvrsnošću kao primarnom crtom

karaktera, koja je trasirala njen put

započet u selu Bukovče kod Negotina.

Snežana Butarević, voljena, pažena ali ne

i previše mažena, brzo je odrastala, bruseći

način mišljanja, ovladavajući novim

veštinama, gradeći život i nalazeći u njemu

sebi blizak smisao u ispunjenju sopstvenog

ja.

Vojno iskustvo

Po vokaciji diplomirani ekonomista

(Ekonomski fakultet, Niš), dve godine

radila u Opštini Negotin, Odeljenju za

budžet i Poreskoj upravi. Daleko širih

interesovanja, od detinjstva je sanjala da

obuče uniformu, zbog čega je na završnoj

godini studija odlučila da dobrovoljno služi

vojsku. U toj odluci nije je sprečila ni

porodica, a ni intervencija njenog oca, koji

je nakon njene prijave u Vojnom odseku u

Negotinu, mimo njenog znanja, nadležne

izvestio o njenom odustajanju. Pošto nije

bilo odgovora, ni pozitivnog a ni negativnog,

uporna kao u svemu što je u životu

radila, razrešila je nesporazum i već u decembarskoj

klasi našla se u Vojnoj bolnici

u Valjevu sa 14 devojaka iz cele Srbije,

kao jedina iz istočnog dela.

- Nijedan zadatak koji je vojska postavila

pred nas nije mi teško pao, jer sam od

kuće navikla na rano ustajanje, disciplinu,

nameštanje kreveta, da bude sve pod konac

- ističe Snežana Butarević, priznajući

da jedino nije bilo laka ratna oprema teška

45 kg, koju je, kao i ostale devojke, nosila

na leđima, plus vojničke čizme, puška, i

dr., pešačeći 2-3 sata po kiši, snegu, blatu.

A kada su mislile da neće moći da izdrže

napore, poput musketara, bodrile su jedna

drugu parolom „Sve za jednu, jedna za

sve” učeći se zajedničkom dolasku do cilja

pod uslovom da ako jedna pogreši, a druge

joj ne pomognu, sve ispaštaju. Za nju je to

bila lepo iskustvo.

Po završetku obuke, vojničko iskustvo

nije valorizovala, mada je, druželjubiva,

pozitivna, imala ponudu da ostane pri

vojsci, kako u valjevskoj kasarni, tako i u

kruševačkoj, gde je služila u prekomandi.

Zaposlena u Opštini Negotin upoznala je

mnoge ljude među kojima i ruske kozake,

koji su joj, kao gosti na opštinskoj slavi,

oduševljeni što su sreli „koleginicu“ darovali

oficijelnu kozačku uniformu i promovisali

u čin počasnog kapetana Kozačkog

odreda.

Od ranog detinjstva u poljoprivredi

Zanimanje koje je prati od detinjstva je

poljoprivreda. Odrasla u porodici koja se

bavi poljoprivredom i koja ju je iškolovala,

ovladala je svim poslovima, od vožnje

traktora do onih muških, najtežih.

- Imamo dosta zemlje koju obrađujemo,

od ratarskih i povrtarskih kultura

do voća, i sve nam to omogućava zdravu

ishranu koja je jedna od mojih preokupa-

62

nih životnih vrednosti

cija. U našoj bašti gajimo svakojake biljke

i sve što zasadimo rađa. Kroz život su

me pratile i sustizale razne situacije. Ni

od jedne nisam izmakla i od svake sam

nešto naučila. Pre 15 godina uselio se u

dimnjak naše kuće roj pčela i jedan starina

od 90 leta, vlasnik 500 košnica, iz sela

me je podučio kako da se brinem o njima,

pripremim rojeve. Isprva sam radila

kod njega, učeći i pripremajući se za samostalan

rad. Kada sam savladala posao,

koji uopšte nije jednostavan, počela sam

samostalnu proizvodnju za naše domaćinstvo.

Sve što pretekne, a uvek se desi neki

višak, poklonim, jer učiniti, darivati nekog

je Božje delo. Volim posao oko pčela

jer zahteva usredsređenost i smirenost.

Još mi je draže što pčele nisam nasledila

niti kupila, same su došle u moj život, a ja

sam ih samo pripitomila. Danas uživam

u mojoj bašti, koju su oplemenile svojim

prisustvom i zujanjem, mednim mirisom.

Radeći nad košnicama udišem taj miris,

inhaliram se sprovodeći api terapiju na

otvorenom, blagotvornu za respiratorne

puteve - objašnjava naša sagovornica, koja

je još dok je pohađala mesnu osnovnu

školu imala i druge životinje: preko 100

zečeva i golubova, krave i koze, a društvo

joj i danas prave dva vremešna papagaja.

Sve je to bio osnov plana da jednog dana

postane veterinar. Ta ideja je takođe naišla

na otpor ukućana sa obrazloženjem

da u tom pozivu nema budućnosti jer je

u ovom delu Srbije primetno sve manje

životinja i ljudi koji ih gaje. Što je istina,

ali koja nije sprečila da se i danas, kao

tridesetogodišnjakinja, svim srcem trudi

oko ovih dragih bića pružajući im negu

i svoju ljubav, čineći ih srećnim. Tu svoju

ljubav posebno iskazuje prema Megi,

najlepšem Čau čau u Srbiji, koja je sa šest

meseci osvojila prvu nagradu za najlepšeg

najmlađeg psa, a sa 10 godina, prvu nagradu

za najlepšeg najstarijeg psa.

Folklor mi je usadio ljubav prema

narodnoj nošnji i običajima

Snežana je sa osam godina postala

članica Folklornog ansambla „Mladost“

Bukovče, potom u FA „Stavan Mokranjac“

u Negotinu, Zaječaru, Nišu. Danas

je u Beogradu u ulozi igrača, koreografa

veterana i najmlađih, o čemu kaže:

- Folklor mi je pružio dosta putovanja,

lepih druženja, smislenu dinamiku, iznad

svega ljubav prema narodnoj nošnji i običajima.

Moja baka mi je prenela i znanje

i ljubav sakupljajući i čuvajući bogatu kolekciju

retkih, vrednih komada narodne

vlaške nošnje, stare i preko 150 godina.

Zahvaljujući folkloru bila je učesnica,

maneken kultnih emisija o lepim Vlajnama

i običajima Vlaha. Godine 2019.

bila je pobednica manifestacije izbora za

Miss najlepše Vlajne u narodnoj nošnji,

održanoj kod Zaječara.

Snežana Butarević danas radi u Beogradu

i živi na relaciji Bukovče - Beograd.

Ne nosi uniformu i ne leči životnje,

već radi u jednoj nemačkoj kompaniji:

- Vrlo rano sam spoznala da celog

života moram da usvajam nešto novo.

Tako sam, promišljajući o sigurnom

adekvatno plaćenom poslu, uporno i samostalno,

dve godine danonoćno učila

nemački jezik. Niti rođena, niti živela u

Nemačkoj, naučila sam ga kao maternji

i kroz praksu turističkog vodiča u Gornjem

Milanovcu, Golupcu, potom i u

Beogradu, komunicirajući sa turistima

sa nemačkog govornog područja, usput

naučila dosta iz istorije. Volim posao koji

danas radim vrlo odgovorno i moji šefovi

to znaju da cene, pa se i moja karijera

kreće uzlaznom linijom.

Svakolika nepovezana znanja i umeća

povezala je Snežana svojim radom, interesovanjem

i radoznalošću. Pritom, nije

trpela ni ljubav, jer je danas zaljubljena

mlada žena velikih planova vezanih i za

porodicu i za profesiju. Potajno se nada

da će to ostvariti živeći negde pored

mora. U tome je može omesti vezanost za

oca, baku, porodičnu kuću.

- Život je nepredvidljiv - kaže lepa

Vlajna.

Možda se namesti samo od sebe, kao i

sve do sada u njenom životu. Smatra da

može da pomiri više svojih ljubavi i živi

na više mesta, i sa blagoslovom namenjenim

samo odabranim.

63

Kuća sećanja i uspom

Bogatstvo jedne zajednice

srazmerno je očuvanju

njenog jezika i njene

kulture; poštovanju predaka

i budućih generacija; ponosu

svakog člana zbog pripadnosti

toj zajednici. Važan deo kulture

Vlaha predstavljaju običaji

koji se prenose pričom i ritualima

unutar obreda, sa u dalekoj

prošlosti utemeljenim značenjem.

Jedinstvenog jezika i

kulture na prostoru od Morave

do Timoka i Dunava i granice

sa Bugarskom i Rumunijom

živi nešto preko 21.000 Vlaha

za koje se najčešće vezuje

tema magije, uglavnom pogrešno

interpretirane. Mnogo

upečatljivije za ovu etničku

zajednicu je njen folklor,

Folklor Vlaha razlikuje se

po nošnji, običajima... Svako

mesto naseljeno Vlasima

ima svoje folklorno i pevačko

društvo, a tradicija opstaje i

zahvaljujući lepoj manifestaciji

- „Susretima sela”, jednom

od najznajnijih događaja autentične

narodne baštine, pesme,

igre, običaja i izvornog

stvaralaštva. Ponosni na svoju

kulturu predstavljaju je i kroz

događaje: „Homoljski motivi”

u Kučevu, „Vrela Mlave”

u Žagubici, „ Dani Gergine”

u Negotinu, Festival izvorne

vlaške pesme u Boru...Za opstanak

kulturnog obrasca Vlaha

najzaslužnije su porodice

zasnovane na tradicionalnim

principima, koje još uvek neguju

običaje u najizvornijem

obliku.

Živka - žena zmaj

Živka Butarević iz sela Bukovče,

sedam kilometara od

Negotina, ponosna Vlajna,

majka, baka, poljoprivrednica,

domaćica, žena brojnih

vrlina i praktičnih znanja,

uprkos nemalim iskušenjima

koja su obeležila njen život, i

Živka Butarević

danas obrađuje baštu, vozi traktor, seje žito i predaje ga,

kao i suncokret obližnjoj farmi, vodi domaćinstvo...Rodila

je dvoje dece, brigu brinula o dve unuke, rano ostala bez

majke, te godine troje bliskih je izgubila. Ostala bez muža

i bez unuke. Ostala joj druga, bliznakinja, najveća radost

njenog života.

- Ceo svoj život mogla bi svesti na ogromnu radost i veliku

žalost. Bilo dobro ili zlo mnogo se radilo ali i imalo.

Povrće sam prodavala po pijacama u Zaječaru, Boru, Boljevcu,

Svrljigu, Knjaževcu... Bostan se najbolje prodavao

u Nišu i Čačku, sa njim sam othranila i iškolovala decu.

Ćerka je završila Poljoprivrednu školu u Bukovu, diplomu

trgovačke škole stekla je u Kladovu, udala se i sa mužem

otišla u inostranstvo. Sin nije voleo da uči, ali je sve znao

oko struje, vode, popravki mašina..., šta i danas radi, pomažući

mi u poljoprivrednim radovima - priča gospođa Butarević.

Ali se i tu mnogo toga promenilo. I danas se sadi

šta god se može, ali samo hibridno, jer više zemlja neće da

rađa iz domaćeg semena, osim belog luka, koji raste i rađa

kao nekad. Ali, nije kriva samo zemlja. Nekada se paradajz

čekao u avgustu, a sada je na

stolu pre Petrovdana, krastavac

danas očekujemo na trpezi već

za Đurđevdan.

Izrazito jak instinkt čuvanja

i negovanja običaja kod Vlaha

je u korenu njihovog bića,

ali samo onih koji su ostali na

ovim terenima. Kod onih koji

su se „razbežali“ po svetu,

uglavnom se svodi na poseti

po nekoj od lokalnih manifestacija.

Šteta, jer je velika ceremonija

pratila svaki događaj,

lep poput svadbe i tužan poput

sahrane.

Verovanja i sujeverja,

ubeđenja i uverenja starih

Vlaha

Upravo su svadbe i sahrane,

rađanja i druženja događaji u

kojima su utisnuti prošlost, verovanja

i sujeverja, ubeđenja

i uverenja starih Vlaha, koji

ih određuju. Prema kazivanju

gospođe Živke, svadbena veselja

traju po tri, a vlaška nedelju

dana, od četvrtka, kada dolaze

komšije da pomognu oko klanja

svinja, bikova, prikupljanja

stolova i stolica, koji su se

stavljali ispod barake (mesnog

šatora), koju je praznu, obezbeđivalo

selo, sve ostalo su

morali domaćini. Na svakom

stolu je bilo napisano šta je od

koga uzeto, da se zna kome da

se vrati. Čak 500 „panica“ -

zemljanih posuda za supu, sarmu...

kružilo je selom od svadbe

do svadbe. U subotu dolazi

muzika i svira do tri ujutro. U

nedelju se ide po kuma, mladu,

u crkvu, potom se, u dovorištu

kuće pod barakom, priprema

zajednički ručak. U ponedeljak

se ručak služi kod mlade, u

utorak ponovo kod mladoženje,

kada se polako zvanice razilaze.

I još dva dana je potrebno

da se sve dovede na staro. Znalo

se šta mlada oblači u subotu,

nedelju, a šta u ponedeljak, za

64

ena Živke Butarević

razliku od danas kada je sve

pojednostavljeno i kada se i

Vlasi priklanjaju novim načinima

slavlja. Svadbe su bile od

novembra do marta, ne samo

zbog odsustva poljskih radova,

pre zbog čuvanja mesa, jer nije

bilo frižidera. Svadba gospođa

Živke je bila na Sv. Nikolu (19.

decembar), a meso je čuvano u

podrumu kuće.

Jedan od narodnih običaja

vlaške kulture i tradicije je

„pomana“, stari paganski ritual

posvećen preminulima i

predstavlja važan vid poštovanja

predaka. Običaj je da se za

sahranu pravi poseban - uvijen

hleb, na koji se stavlja jabuka,

sir, kola sa presom, čokoladne

napolitanke, bez broja. To se

ponavlja: prve subote, na 40

dana kada dolaze pozvani i od

domaćina dobijaju po dva - tri

hleba da nose kući; na pola godine,

a na godinu dana se daje

krevet, odelo i sto onome ko

je umro. Pomane se daju i na

tri, pet, sedam i devet godina.

Na pobusani ponedeljak, prvi

posle Vaskrsa, običaj je da se

„pobusaju“ grobovi umrlih

srodnika busenjem zelene trave.

U nekim krajevima, tog

dana se izlazi na groblje, pale

sveće, odnosi cveće..., ali u selu

Bukovče, igra se kolo, i pokojnik

se na kratko „vraća“ kako

bi bio sa bližnjima. U sred kola

naređaju se platna, ogledalo,

bombonjera, kolač, čokolade i

drugi slatkiši, buket cveća...

Izgubio se običaj Uskršnje

igranke, gde su se delile korpe

sa bombonjerama, svećom,

cvećem..., namenjenim umrlom.

Ljubav prema nošnji živi

Običaja mnoštvo, ali svima

zajednička bila je nošnja.

- Ljubav prema nošnji živi u

meni oduvek, ali sa nabavkom

novih delova ženske vlaške

Ljubav prema nošnji živi oduvek

nošnje, počela sam kada je moja unuka zaigrala u folkloru

i nisam htela da pozajmljujem već da ima svoju. Većinu

onoga što danas imamo nasledila sam od ženskih predaka

sedam generacija unazad. Ono što je nedostajalo, pregače,

suknje plaćala sam i po 500 evra, a kracan tkan na razboju,

čak 1.000 maraka. Zbog manjka interesovanja, čupik se

danas na pijaci može kupiti za svega 500 din - objašnjava

gospođa Živka.

Osnovni delovi vlaške nošnje su vezena košulja (gornji

deo - čupag i donji - polje). Prema posebnom pravilu slagane

su boje koje odgovaraju bojama veza na svečanoj suknji

(krăcan, na vlaškom). Majstori su posebnim postupkom

pravili falte na suknjama - uže ili šire. Na sve to oblači se

jelek, mali bez rukava i veliki sa rukavima, i iz Turske nabavljanom

srmom vezen. Na glavu se stavlja zelena čipkana

marama i ćimbir - svilena marama, koje se vezuju pozadi,

stežu šnalicama, i udene se cvet sa leve strane, ako je žena

udata, i sa desne, ako je devojka. Na nogama su opanke i

vunene ručno štrikane čarape, sa rupicama. Muške su braon

boje, ženske bele i ako je nošnja crvena stavlja se crvena

mašna, ako je plava - plava i

bela traka.

Nošnje je gospođa Živka

vezla noću, čekajući muža da

se vrati iz fabrike, čak do tri

sata po ponoći, a ujutru redovno

ustajala da nahrani stoku,

počisti dvorište, jer seosko

domaćinstvo ne može da čeka.

Bogatstvo vlaške nošnje nije

samo u njenoj raskoši, već i

različitosti od sela do sela. Posebno

za Vlahe u Negotinskoj

krajini i priobalju Dunava,

karakterističan je „štampujit“

tehnika dekorativnog veza

(omčastog boda na plišu) najčešće

floralnog dezena, kojim

se ukrašava svečana ženska

nošnja. a koji je 2023. uvršten

u Nacionalni registar nematerijalnog

kulturnog nasleđa u

Srbiji. Ovom tehnikom dekorišu

se zadnje pregače (opreg),

prednje kecelje (pristalka),

svečane suknje (kracan) i

obodi, kao i prednja vertikala

na manje svečanim tkanim suknjama

(fistan).

U kući Živke Butarević jedna

čitava soba određena je za

nošnje. Bavila se mišlju da ih

ustupi muzeju, ali za to treba

platiti, ovako, uz vezene peškire

i stolnjake, najsigurnija je

kada ih sama upakuje u ponjave,

da na njih ne pada prašina,

i zaštiti od moljaca.

U lepo uređenoj, porodičnoj

kući Živka Butarević danas

živi sa sinom, čekajući na

posete unuke koja živi i radi u

Beogradu. Godine nikada nije

brojala, uvek je išla napred i

radila koliko god je mogla. Još

uvek ne može da gleda nepočišćeno

dvorište, neokopanu

baštu... Voli da posmatra kako

biljke koje je sama posadila rastu,

da se nađe među svetom...

I sve to još uvek postiže zato

što, kako sama kaže „ima oči

samo za lepo i dušu samo za

čisto“.

65

Digitalizacija turističke ponude -

veća vidljivost, više rezervacija

i prihoda

U

današnjem digitalnom dobu, turistička

ponuda mora biti lako

dostupna, pregledna i prilagođena

potrebama modernih turista. Turisti

su navikli na jednostavan pristup informacijama,

a digitalizacija je ključna za

postizanje većeg broja rezervacija i prihoda.

Međutim, promocija destinacije

nije dovoljna ako nije praćena konkretnom

ponudom - detaljnim programima

tura i aktivnosti, preglednim cenama i

jednostavnom mogućnošću rezervisanja.

To je suština uspešne digitalne transformacije

u turizmu, a BOS4.tours platforma

je alat koji omogućava ovaj proces

na najefikasniji način. Šta donosi digitalizacija

turističke ponude?

Savremeni turisti žele da na jednom

mestu mogu pretraživati različite ponude,

upoređivati cene, čitati komentare

prethodnih korisnika i brzo rezervisati

ono što im odgovara. Digitalizacija omogućava

sve ovo, čime se podiže ne samo

vidljivost ponuda, već i verovatnoća da

će turisti odabrati određenu destinaciju

ili aktivnost. Uz BOS4.tours platformu,

organizatori tura i aktivnosti mogu

svoje programe lako plasirati na tržište

kroz brojne promotivne kanale, na više

jezika, sa jasnim cenama i mogućnošću

direktne rezervacije.

Ključ uspeha u digitalizaciji turističke

ponude leži u umrežavanju svih aktera

turizma - od lokalnih turističkih organizacija,

preko hotela, pa sve do regionalnih

i nacionalnih turističkih organizacija

i avio-kompanija. Umrežena promocija

omogućava svakom akteru da doprinese

vidljivosti i dostupnosti ponuda, ali i da

ostvari prihod putem **affiliate marketinga**.

Šta to znači u praksi? Hoteli i lokalne

turističke organizacije sada mogu

jednostavno promovisati lokalne ture i

aktivnosti kroz svoje kanale promocije.

Pored njih, blogeri, influenseri, novinari,

medijski portali pa čak i dijaspora,

mogu promovisati ove ponude i ostvariti

zaradu od svake realizovane rezervacije.

Regionalne i nacionalne turističke organizacije,

kao i avio-kompanije, mogu postati

glavni promoteri nacionalne turističke ponude

i na taj način dodatno podići vidljivost

i konkurentnost svojih destinacija.

BOS4.tours platforma nije samo alat za

promociju, već i za efikasno upravljanje rezervacijama.

Organizatori tura i aktivnosti

mogu sa jednog mesta pratiti sve rezervacije,

bez obzira na to preko kojeg kanala

promocije su one stigle. Proces rezervacije

je pojednostavljen i olakšan - organizatori

mogu potvrditi rezervaciju za manje od 15

sekundi, na jeziku koji klijent koristi, čime

se smanjuju greške i ubrzava komunikacija.

Plaćanje se vrši direktno, a organizatori

sami definišu uslove rezervacije, plaćanja

i otkazivanja. BOS nudi i nekoliko

mogućnosti da organizatori imaju online

rezervisanje svojih tura i aktivnosti na

svojim sajtovima čime se omogućava

veći broj direktnih rezervacija, smanjuju

posrednički troškovi i povećava kontrola

nad procesima rezervacije. Ova platforma

ostavlja prostor organizatorima da

se fokusiraju na kvalitet usluge, a ne da

troše vreme na promociju i administrativne

poslove. Umrežavanje svih aktera

u turizmu kroz BOS4.tours donosi veću

vidljivost ponude, jednostavnije upravljanje

rezervacijama i, što je najvažnije,

veći broj zadovoljnih turista.

Jedna od velikih prednosti BOS4.tours

platforme je mogućnost kreiranja specijalizovanih

sajtova za promociju određenih

tema putovanja, mikro ili makro destinacija.

Ovi sajtovi mogu lako preuzeti

ponude iz centralnog sistema, prilagođene

specifičnim interesima putnika. Uz

odgovarajuću SEO optimizaciju, ove ponude

postaju još vidljivije na internetu,

povećavajući šanse za rezervacije. Prvi

ovakvi primeri su realizovani za destinaciju

Trebinje (link: retrail.gotrebinje.

com), Novi Sad (link: visitnovisad.rs i

sajt specijalizovan za velesila putovanja

(link: wellnesputovanja.rs). Ponude na

ovim sajtovima se mogu videti i na sajtovima

Serbianadventures.com i Putujem.

online, PutujmopoSrbiji.com i drugima.

Mogućnosti koje pruža BOS4.tours

prepoznali su i u Centru za digitalnu

transformaciju Srbije gde je BOS4.tours

platforma preporučena kao vendor

za organizatore tura i aktivnosti. Ovaj

centar pruža mogućnost subvencionisanja

ulaganja u digitalizaciju privrednih

subjekata u Srbiji. Digitalizacija turističke

ponude nije samo trend, već potreba.

Sa alatima poput BOS4.tours, destinacije

i organizatori tura i aktivnosti

mogu iskoristiti sve prednosti digitalne

transformacije, povećati svoju vidljivost,

ostvariti veće prihode i olakšati svoje

poslovanje.

66

POSTOJI JEDNO

ČAROBNO MESTO

2024.

Pansioni

Tradicionalno lečenje

mineralnim vodama

uz primenu moderne

medicine, savremenih

aparata i lekara

specijalista i

subspecijalista.

Odmor i lečenje u

u Vrnjačkoj Banji

ŽIVETI SA

DIJABETESOM

*od 8.000,00 din/dan

Kontrola šećera i rizika uz stalni

nadzor lekara specijalista, upotrebu

modernih aparata i primenu

tradicionalnih tretmana.

OPŠTI MEDICINSKI

PANSION


Smeštaj na bazi punog pansiona,

medicinska usluga u skladu sa

zdravstvenim stanjem i preporukom

lekara.

POPUST

15%

na rani buking

za termine

dec.-jan.-feb.

POKRET BEZ BOLA


Program fizikalnih, kinezi i

hidroterapija, najsavremenije

opreme i wellness opuštanja.

Popust važi

za sve

rezervacije

koje se izvrše

do 30.11.

BANJSKI PANSION

*od 6,570.00 din/dan

Terapije mineralnom vodom

za prevenciju i unapređenje

zdravstvenog stanja, uz rekreaciju i

relaksaciju u bazenu.

036 51 55 150 rezervacije@vrnjcispa.rs www.vrnjackabanjamerkur.com

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br42

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?