Topsrbija br43

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Decembar 2024. • Besplatan primerak

TOPSRBIJA

NAJBOLJE IZ SRBIJE

NAJBOLJE IZ SRBIJE broj 43

ISSN 2334-6027

Foto: Martin Candir

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor

Miladina Pećinara 1

31315 Zlatibor

+381 (0)31 842 555

+381 (0)31 848 054

faks: +381 (0)31 841 953

hotelolimp@mts.rs

http://www.hotelolimp.com

Srbija koju volim

The Serbia I Love

U početku beše riječ i riječ bješe u Boga, i Bog

biješe riječ (Jevanđelje po Jovanu 1:1, Daničić, Karadžić)).

Sve reči sastavljene su od 30 znakova, kojima

se da opisati čitav svemir, beskraj i sve u njemu.

Rečima, glasno izgovorenim mislima, izražavaju se

odnosi, osećanja… Radost i bol… Nema beznačajnih

reči. Iza svake stoji istina, ili odsustvo iste.

Iza svake reči je čovek, svesno, misaono biće sa

integritetom i uticajem na sve šta ga okružuje. Na

ljude, porodicu, svaki delić zbirno označen pojmom

priroda.

Valjana čoveka prilika često pokoleba. Mario

Žuvela savetuje: “Treba ostati čovek čak i kada neljudi

prolaze kroz tvoj život”. I od lošeg ljudi se brane

rečima. Za većinu njih život je ružno vreme koje čekaju

da prođe. Oni drugi ne čekaju već delaju, stvaraju

i stvarajući postaju jači.

Snaga Srbije su ljudi. Oni najveći, najpoznatiji kojima

se dičimo: Tesla, Pupin, Milanković, Bošković,

Njegoš… Oni mladi, o kojima se malo priča, piše, više ćuti (jer su mladi)

sa potvrdama najboljih na olimpijadama znanja širom sveta: Andrej

Drobnjaković (Matematička gimnazija, Beograd), u zemlju se vratio sa

pet zlata iz pet oblasti; Andrej Popović (Gimnazija “Dušan Vasiljev”

Kikinda), najbolji je mladi fizičar na svetu; Dimitrije Golubović (Gimnazija

“Bora Stanković” Niš), napisao je najbolji esej o Hjumovom citatu

o subjektivnosti morala na engleskom jeziku; Janko Popović, Filip Kilibarda…,

neki su od genijalaca, a iz Srbije, koji su zablistali pokazujući i

znanje, i veru i hrabrost, dajući nam nadu za budućnost.

Zemlja seljaka sa brdovitog Balkana dužna je da slavi svakog poljoprivrednika,

zemljoradnika, težaka, paora…, jer upravo od njega zavisi

kako ćemo živeti. Jer, u svakoj krizi “selo je hranilo grad”, poštenim,

teškim, i svim i svačim uslovljenim radom koji je pomogao stvaranju

zdravih i vitalnih generacija. Turistička privreda, Sekretarijat za privredu

i turizam, znakom “Najbolje iz Vojvodine”, proizvode sa ove teritorije,

preporučuje, promoviše, oblikujući reprezentativnu korpu proizvoda

sa domaćeg terena. U drugom delu Srbije glavnu reč imaju potrošači

odabirom “Izabranog proizvoda”.

Sa našim proizvodima, podržavajući kvalitet, novitet, ali i izvornost,

posebnost…, sa našom zlatnom decom i hvale vrednim ljudima, stvaramo

uglednu zajednicu pristojnih ljudi. Danas za sutra, zanavek.

Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije

TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE

Mihailo Berček

In the beginning was the Word, and the Word was

with God, and the Word was God (Gospel of John 1:1,

Daničić, Karadžić)). All words are composed of 30

characters, which can be used to describe the entire

universe, infinity and everything in it. With words,

thoughts spoken out loud, relationships, feelings are

expressed... Joy and pain... There are no insignificant

words. Behind each word is the truth, or the absence

of it.

Behind every word is a man, a conscious, thinking

being with integrity and influence on everything that

surrounds him. On people, family, every particle collectively

marked by the term nature.

A chance can often make an honourable man become

hesitant. Mario Žuvela advises: „You should

remain human even when non-humans pass through

your life.“ Humans defend themselves with words

even from bad people. For most of them, life is an

ugly time and they wait for it to pass. Those others do

not wait but act, create and become stronger by creating.

Serbia‘s strength is its people. The ones who are the greatest, the

most famous we are proud of: Tesla, Pupin, Milanković, Bošković,

Njegoš... The ones who are young, about whom little is said, written,

about whom people are more silent (because they are young) with certifications

that they are the best at the Knowledge Olympiads all over

the world: Andrej Drobnjaković (Mathematical Grammar School ,

Belgrade), returned to the country with five golds from five areas; Andrej

Popović („Dušan Vasiljev“ Grammar School, Kikinda), is the best

young physicist in the world; Dimitrije Golubović („Bora Stanković“

Grammer School, Niš), has written the best essay on Hume‘s quote on

the subjectivity of morality in English; Janko Popović, Filip Kilibarda...

are some of the geniuses from Serbia, who shined by showing knowledge,

faith and courage, giving us hope for the future.

The country of peasants from the hilly Balkans is obliged to celebrate

every agriculturist, farmer, labourer, yeoman..., because they

are the ones on whom it depends how we will live. For the reason that

in every crisis „the village has fed the city“, with honest, hard, and

against all odds conditional work that has helped generate healthy and

vital generations. The tourism industry, the Secretariat for Economy

and Tourism, with the „Best from Vojvodina“ sign, recommends and

promotes products from this territory, forming a representative basket

of products from the domestic territory. In the other part of Serbia,

consumers have the main say by choosing the „Selected Product“.

With our products, supporting quality, novelty, but also originality,

uniqueness..., with our golden children and praiseworthy people, we

create a respectable community of decent people. Today for tomorrow,

forever.

Mihailo Berček - Editor In - Chief

TOPSERBIA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 43

Izdavač:

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141

Web: www.topsrbija.com

E-mail: topsrbija@gmail.com

Direktor i Glavni i odgovorni urednik:

Mihailo Berček

Mob.: +381 63 54 98 77

Dizajn i tehničko uređenje:

Zoltan Rešnjak

Fotografije: Mihailo Berček,

i materijali oglašivača

Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT

DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad

21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1

CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije

Glavni urednik Mihailo Berček

-2024. Decembar – Novi Sad

Agencija za izdavanje novina Berček&Berček

2024. – Ilustr.; 30 cm

Četiri puta godišnje

ISSN 2334-6027;

COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI

taxi u koji imate poverenje

021 52 51 50 021 44 55 77

060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI

udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ

Foto: Martin Candir Salaš 137 .................................... 1

Hotel Olimp, Zlatibor .................................................. 2

Srbija koju volim ......................................................... 3

The Serbia I Love ........................................................ 3

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 43 Impresum ... 3

CRVENI TAXI Novi Sad ............................................ 4

Revija TopSrbija - Najbolje iz Srbije br. 43 ................ 5

Turizam u vremenu prošlom, sadašnjem i budućem... 6,7

Drugi mandat priznanje i obaveza .............................8,9

Oznaka Najbolje iz Vojvodine za 28 novih korisnika.. 10

Omaž karlovačkim vinima ........................................ 11

Turizam Vojvodine: Iskustva koja

menjaju perspektivu............................................... 12,13

Novi PMF ambasadori - ambasadori znanja.............. 14

CREATEGREEN projekat ......................................... 15

Zelene površine Novog Sada Višestruki

doprinos kvalitetu urbanog života i put ka

održivoj budućnosti .............................................. 16,17

Treći Žan Mone projekat sa uspehom ostvaren ......... 18

Nove pogodnosti za studente Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu ...........................................18

Deset godina obrazovanja informatičara

na FIMEK-u ............................................................... 19

SUBOTICA Bogatstvo različitosti

- grad secesije ....................................................... 20,21

Jedna autentična salašarska ponuda ........................... 22

Hotel Prezident - Za one koji očekuju mnogo ........... 23

Zrenjanin, prestonica kulture Srbije 2025............. 24,25

Vršačko je - Najbolje iz Vojvodine je ........................ 26

Za svakog po nešto u 2025 ......................................... 27

Dr Marijan Majin: Nova formula turističke

ponude Novog Bečeja ........................................... 28,29

Nova energija Kragujevca .................................... 30,31

Biti turistički radnik ................................................... 32

Od sprinterica do visokih potpetica ........................... 33

Zlatibor unapredio imidž vodeće turističke

destinacije ............................................................. 34,35

Zimske čarolije u Temerinu ....................................... 36

Afirmacija turizma opštine Žabalj ............................. 37

Božidar Mihailović fotograf i videograf Kragujevca... 38

S ljubavlju iz opštine Stara Pazova i iz srca

sve lagano ................................................................... 39

Podrška Udruženja „Putokaz Kragujevac” ženskoj

seoskoj populaciji ................................................. 40,41

Udruženja pećinačkih žena čuvari prošlosti

- graditelji budućnosti ........................................... 42,43

Lideri budućnosti - Slađana Stojanović ................ 44,45

Geoturizam u svetlu ruralnog turizma ....................... 46

Poljoprivrednici nove generacije 2024 ...................... 47

Saradnjom do konkretnih rezultata u razvoju

ruralnog turizma ........................................................ 48

Zelena plantaža Iva - bašta dobrih vibracija .............. 49

Za razvoj ruralnog turizma Južne Srbije ...............50,51

Zadruge čine svet boljim ..................................... 52,53

ZZ Veljko Lukić-Kurjak za život i ostanak mladih

na selu ....................................................................... 54

Cirkularna Ekonomija u Akciji: Transformacija

otpadnih materijala u korisne resurse za

prečišćavanje otpadnih voda ...................................... 55

Čarda Aqua Doria - Svinjokolj na gradski način .... 56,57

Manić-Tisa63 otvorila sezonu zimskih

manifestacija.......................................................... 58,59

Uz montažne kuće brže i lakše do turista ...................60

Dulene - Natural etno village .................................... 61

IX decenija SKUD Železničar Novi Sad ...............62,63

Značaj i vrednost rada na sakupljanju pesama

na astalski glas ........................................................... 64

Srpsko epsko-lirske pesme na astalski glas ............... 65

Tamburaška banda BONTON Pesme koje će

se pevati ..................................................................... 66

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja .............. 67

Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ...... 68

5

Turizam u vremenu prošl

Otvarajući 55. Međunarodni

sajam turizma u

Novom Sadu, Balint Juhas,

predsednik Skupštine AP

Vojvodine, zahvalio se Vladi

Mađarske i Ministarstvu spoljnih

poslova i spoljne trgovine na

prepoznatom značaju i mogućnosti

predstavljanja kao zemlje

partner na ovogodišnjem sajmu,

Agenciji za promociju izvoza

HEPA, kao i Nikoli Lovriću, u

tom trenutku generalnom direktoru

Novosadskog sajma, na realizaciji

ove ideje.

Gospodin Balint je podsetio

da se održavanje prvog međunarodnog

sajma turizma 1969.

ne može uporediti sa značajem

događaja koji su te godine obeležili

celokupnu istoriju današnje

civilizacije (sletanje Apola

11 na mesec) i parafrazirajući

čuvene reči Luja Armstronga

- da je prvi sajam turizma bio

mali korak za sajam, ali veliki

za Novi Sad i Vojvodinu. Narednih

55 godina će potvrditi da

je Novosadski sajam prepoznao

vizionarsku važnost za turističku

privredu i poljoprivredu,

socijalni, obrazovni, kulturni

razvoj, kao i da su turistički potencijali

Vojvodine evropski.

Rekao je i da istorijsko, kulturno,

prirodno bogatstvo Vojvodine

prevazilazi granice

jedne države, kulture, i da su

politički, ekonomski uslovi, jezik…,

ono što nas povezuje sa

našim prijateljima, u regionu i

Evropi.

- Vojvodina i Novi Sad su

uvek koristili prednost dobre

saobraćajne povezanosti sa

privrednim, kultrunim, turističkim

centrima u regionu, i

u tom smislu za nas je Dunav

bio i ostao glavna ulica Evrope.

Pre 193 godine, kada je prvi parobrod

- “Franc I”, u maju 1832.

zaplovio ovim delom Dunava,

doplovivši do Apatina, beleži

se kao početak redovne parne

brodske plovidbe ovom rekom.

Balint Juhas

Danas dva veka kasnije, belim dunavskim lađama

dolaze turisti i u našoj istoriji, fasadama,

našim zgradama, pesmama, prepoznaju svoju

istoriju, arhitekturu i svoje pesme.

Balint Juhas je naglasio da je u 2023. u AP

Vojvodini boravilo preko 700 hiljada turista i

Skica Bitke kod Sente 1697

Subotica

ostvarilo dva miliona noćenja, te da je u prvih

devet meseci ove godine zabeleženo 2.7%

turista više u odnosu na isti period prethodne

godine. Najveći broj turista došao je iz Hrvatske,

BiH, Nemačke, Mađarske, Slovenije,

Rumunije, Poljske. Kada je reč o turistima iz

6

om, sadašnjem i budućem

Mađarske, za samo jednu godinu broj turista

se utrostručio. Godine 2022. Vojvodnu je posetilo

nešto više od 20 hiljada turista, tokom

2023. preko 63 hiljade. U prvih devet meseci

ove godine u Srbiju je stiglo 48,082 tursta iz

ove susedske zemlje.

Bač

Bački Monoštor

Po njegovim rečima ima nekoliko razloga

koji utiču na konstantan rast u ovoj privrednoj

grani, a jedan od njih je sve veći broj sertifikovanih

turističkih vodiča, pratilaca, stručnih,

licenciranih vodiča na jezicima susednih

zemalja. Broj vodiča specijalizovanih za gru-

pe na mađarskom jeziku deset

puta je uvećan od samo pre nekoliko

godina.

Neke od turističkih izuzetnosti

Vojvodine: U AP Vojvodini

deluje 36 lokalnih turističkih

organizacija i svake godine se

održi više od 1.800 manifestacija;

Subotica je upisana u secesijsku

turu Srednje Evrope u

okviru koje se realizuju brojni

projekti sa ciljem promocije

Vojvodine, secesije u Subotici i

Senti. Od kada je pre šest godina

počela promocija “Senćanske

bitke” broj noćenja u Senti

je šestostruko uvećan; “Kulturni

predeo Bač” sa okruženjem

jedini je sa područja AP Vojvodine

nominovan na svetsku

listu kulturnog nasleđa; SRP

“Gornje Podunavlje” jedan je

od bisera na Dunavu; Rezervat

biosfere “Mura-Drava, Dunav”

u pet zemalja našao se na listi

UNESCO…

- Ovo je trenutak da se

podsetimo još jednog jubileja:

pre jednog veka, 1924. godine

u Novom Sadu su započele prve

masovne turističke aktivnosti

vezane za osnivanje planinarskog

društva “Fruška gora”.

U okviru društva bilo je osnovana

biletarnica “Putnik”, kao

preteča turističkih agencija, u

kojoj su se prodavale sajamske

propusnice i karte, obezbeđivale

vize i pasoši, delili besplatni

prospekti. Ne zna se da

li je bilo i razglednica, ali ako

ih je bilo, među njima se našla

i prva štampana razglednica

koju je Jovan Joca Manojlović,

tadašnji izdavač “Zmaja”, iz

Beča poslao na adresu svog

strica, Dimitrija Manojlovića,

advokata, 1871 godine u Sombor,

koja je stigla za dva dana

sa ispisanim porukama dobrodošlice

za sve goste Vojvodine

- kao i danas. Siguran sam da

je još mnogo vekova pred nama

- nadahnuto je zaključio Balint

Juhas.

7

Drugi mandat pr

Bogato iskustvo dr Nenada Ivaniševića

u javnom sektoru, vladinim

institucijama, Gerontološkom centru

u Subotici, doprinelo je da bude izabran

za Pokrajinskog sekretara za privredu i turizam

20020. godine. Četiri godine novih

iskustava i saznanja bile su od strateškog

značaja na razvoj privrede i turizma u Vojvodini,

pa mu je Vlada APV poverila i drugi

mandat u ključnom privrednom sektoru.

- Osvrćući se na prethodni period, od

mog dolaska na čelo Sekretarijata spoznao

sam da je život neprekidno učenje i ma

koliko da ste ubeđeni da znate i poznajete

sve osobenosti materija, ne vladate njom

dok ne izađete van ustanovljenih okvira i

uključite se u “živu reč“ sa sagovornicima

iz brojnih branši. Moje iskustvo u javnom

sektoru, u vladinim institucijama, pored

privrede, infrastrukture, socijalne politike,

danas implementiram i u rad kom sam vičan

i koji mi je otvorio mnoga vrata u resorima

pod mojom ingerencijom - u privredi,

turizmu, a tu su i zapošljavanje i elektronske

komunikacije - izjavio je dr Nenad Ivanišević,

i nastavio:

- Čak i nakon višedecenijskog rada u Gerontološkom

centru Subotica, gde sam proveo

ozbiljan staž i kao direktor te ustanove,

nepobitno doprinosim kreiranju adekvatnih

javnih politika u resorima koji su u mojoj

nadležnosti, kao i društveno-odgovornom

radu i pristupu radu i vođenju resora. Čini se

da je drugi mandat kao sekretara za privredu

i turizam AP Vojvodine zapravo svojevrsna

kruna moje karijere i, na neki osobit način,

nagrada za trud, rad i bezuslovno zalaganje

u sprovođenju aktivnosti, mera i zadataka

postavljenih pred moj tim i mene lično.

– Budžet za 2025. Pokrajinskom sekretarijatu

za privredu i turizam povećan

je za impozantnih 40 odsto. Šta će

biti prioriteti?

- Značajno povećanje budžeta biće namenjeno

isključivo krajnjim potrošačima.

Sredinom januara raspisujemo sve konkurse,

za podršku turističkoj privredi, kao

i ostalim granama privrede. To su konkursi

za nabavku repromaterijala i mašina i opreme

što je konkurs koji vraćamo. Raspisujemo

konkurs za podršku manifestacijama,

ali i za podršku kongresnoj industriji

na teritoriji AP Vojvodine. Ideja je da što

više subjekata bude obuhvaćeno konkursima

Sekretarijata. Za nas je važno da je

8

Pokrajinska vlada usvojila predlog budžeta

za narednu godinu koji za više od 20 odsto

predviđa izdvajanje za oblast turizma. Prioriteti

će biti razvoj smeštajnih kapaciteta,

jer ih u ovom momentu nemamo dovoljno,

posebno u manjim mestima. Imaćemo novi

konkurs gde ćemo pomagati razvoj novih

smeštajnih kapaciteta, drugi prioritet su

manifestacije, kao i kongresni turizam

Pored toga, sredstva namenjena Pokrajinskom

socijalno-ekonomskom savetu su

takođe uvećana za 10 odsto. Napomenuo

sam članovima Saveta sve u vezi sa budžetom

kako bi mogli da dostave primedbe i

predloge za narednu godinu sa sopstvenog

stanovišta, kako u oblastima privrede, turizma,

tako i zapošljavanja i socijalnog dijaloga.

Neophodno je sačiniti projekciju i

analitiku o trenutnom radu aktuelnih lokalnih

saveta, kao i potrebe jedinica lokalne

samouprave o ustanovljenju novih saveta

koji bi radili na umrežavanju i kreiranju

zajedničkih ideja u pogledu socijalnog dijaloga

i pružanja podrške preduzetništvu na

teritoriji AP Vojvodine.

Dr Nenad Ivanišević

– Uvođenje oznake “Najbolje iz Vojvodine”

kao da je pokrenulo vojvođansku

privredu i turizam, pa je utisak da

svi privrednici sve zaintersovaniji za

ovaj sertifikat?

- U toku prethodne četiri godine 70 različitih

proizvoda, usluga, manifestacija i

starih zanata ponelo je oznaku „Najbolje iz

Vojvodine“, a pored novih 28 korisnika u

2024. godini, produžetak prava na korišćenje

oznake na dodatne tri godine dobilo je

još 12 korisnika. Oznaka o uspostavljanju

znaka doneta je 2004. godine, ali je poslednji

put dodeljena 2016. godine, nakon čega

je ponovo uspostavljena 2021. godine.

Ovim projektom se prepoznaje i nagrađuje

najbolji proizvod, usluga i poslovanje, a svi

nagrađeni proizvodi zadovoljavaju evropske

norme kvaliteta proizvoda - poseduju

sertifikat HACCP i standard ISO. Dodelom

ove oznake fokus je na domaćoj privredi

i proizvodnji, kao i na uslužnoj delatnosti

vojvođanskih privrednika. Ovo priznanje

je simbol kvaliteta, a ideja čitavog projekta

je razvijanje ekonomskog patriotizma.

Oznaku “Najbolje iz Vojvodine” krasi

činjenica da sertifikovane kuće potpuno nezavisno

ocenjuju pristigle prijave, a svake

godine se vrši kontrola ispunjenosti uslova

za oznaku, da je svaki proizvod proizveden

na teritoriji Pokrajine. Ovim se jasno

označava regija iz koje potiču pojedini proizvodi

i jasno se ističe da je to kvalitet ovog

područja.

Iz domena turizma konkurencija je u

gastronomskoj i vinskoj ponudi, organskoj

proizvodnji, smeštajnim kapacitetima,

hotelskim, salašarskim i smeštajima

u kategorisanim smeštajnim jedinicama

poljoprivrednih gazdinstava koja se bave

pružanjem turističkih usluga, verskom turizmu,

lovnom, ribolovnom, nautičkom i

ciklo turizmu, turističkim manifestacijama,

destinacijama i svemu što oslikava ponudu

karakterističnu za AP Vojvodinu.

Pored koncepta promocije vrhunskih

vina iz Vojvodine, ujedno smo i promovisali

voćne rakije ovog područja, s obzirom

da je određen broj veoma kvalitetnih destilerija

na teritoriji Pokrajine. Ideja je da im

omogućimo da dobiju te standarde kako bi

ravnopravno izašli na tržište, ali i kako bi

iznanje i obaveza

zaštitili potrošače od zloupotreba.

Svi oni koji steknu standarde,

stiču sve uslove da na promociji

svih vinara i na svakoj manifestaciji

koju organizuje Pokrajinski

sekretarijat budu zastupljeni.

Rakija jeste lokalni brend Srbije.

Želimo da promovišemo priču

da uz promociju lokalne gastronomske

ponude, rakija bude sastavni

deo te ponude, jer na taj

način ističemo sve naše specifičnosti.

Period važenja sertifikata

za ovogodišnje korisnike, koji

su pretežno proizvođači voćnih rakija, je

tri godine, s tim da se obezbedi obavljanje

nadzornih provera jednom godišnje. Pokrajinski

sekretarijat za privredu i turizam je

snosio troškove postupka, te je sertifikacija

za korisnike bila besplatna.

Uvek korisni razgovori sa vinarima i vinskim znalcima

– Kako ste zadovoljni nastupom na

Sajmu turizma u Novom Sadu i šta pripremate

za predstojeći Sajam turizma

u Beogradu i Poljoprivrednom sajmu u

Novom Sadu?

- Ove godine je Paviljon Pokrajinskog

sekretarijata za privredu i turizam u hali

Master na Novosadskom sajmu zauzimao

je ukupno 210 kvadratnih metara uz

izložbni prostor pod nazivom “Vinska

kuća“ u uglu hale od 100 kvadrata. Bili

smo mesto okupljanja koizlagača, korisnika

sredstava i partnera Sekretarijata.

Koizlagači su bili udruženja preduzetnika,

zanatlija i malih privrednika, udruženja

vinara, a koji u svom sastavu imaju najmanje

15 članica, upisanih u Vinski registar i

vinarije i obrazovne institucije sa područja

AP Vojvodine koje obrazuju kadrove turističko

ugostiteljskog smera u cilju razvoja

i unapređenja turizma, tačnije fakulteti i

srednje škole sa akreditacijom od strane

nadležnog organa, koje u okviru nastavnih

programa obrazuju kadrove iz oblasti turizma,

odnosno ugostiteljsko, hotelijersko

turističke tehničare. Pored toga, izlagali

su i nosioci oznake kvaliteta “Najbolje iz

Vojvodine“ koji se promovišu kao projekat

Sekretarijata i imaju pravo nastupa, kako

ovogodišnji, tako i nosioci oznake iz prethodnih

godina, tačnije od 2021. godine.

Zajedno sa pružaocima turističkih usluga,

sa Privrednom komorom Vojvodine,

Turističkom organizacijom Vojvodine i

sa Pokrajinskom vladom, vode se razgovori

o radnim aktivnostima u narednoj

godini. Imamo razloga i da se pohvalimo.

U jedanaest meseci u tekućoj godini imamo

konstantan rast i dolazaka i noćenja

na teritoriji AP Vojvodine. Zamolio sam i

predstavnike lokalnih turističkih organizacija

da do 01. aprila kreiramo novi konkurs

za pomoć i podršku, pre svega njima

i njihovom delovanju i infrastrukturi, a na

osnovu njihovih potreba, te onoga šta je

adekvatno i za šta su im sredstva najpotrebnija.

Iz sopstvenog iskustva znam da

su potrebe lokalnih turističkih organizacija

prevashodno digitalni marketing i intenzivnije

učešće na turističkim i privrednim

manifestacijama i sajmovima.

Dogovorili smo se da će na predstojećem

sajmu turizma biti i postavka tradicionalne

srpske slave iz Banata bude jedan od

eksponata sa kojim ćemo izaći i na međunarodno

turističko tržište. Opština Nova

Crnja je svakako prisutna na svim manifestacijama

koje organizuje Pokrajinski sekretarijat

za privredu i turizam, što će biti

i u buduće.

Ideja je da podržimo i novi Sajam modularne

opreme za kampovanje i glamping,

jer ovakav vid turizma je doživeo ekspanziju

u celom svetu, pa očekujemo otvaranje

tržišta domaćih proizvoda, pritom hoćemo

da on postane tradicionalan. Ovakav sajam

savremene opreme za kampovanje bio

bi idealan sastavni deo Sajma turizma u

narednoj godini na Novosadskom sajmu.

Ove godine smo Sajam turizma proširili

sa vinskom ulicom, a u narednoj godini bi

mogao biti proširen i sa ovim novim konceptom

namenjenim savremenim turistima,

kakvih je sve više.

– Sve je više problema sa kadrovima.

Kakva je situacija na tom planu?

U prostorijama “Advise Institute“ d.o.o.

u novosadskom naselju Kać,

obišao sam prolaznike obuka za

montere solarnih elektrana, kojih

je na ovom institutu trenutno

dvadeset troje i koji uz teoriju i

praksu savladavaju gradivo u

ovom domenu. ,,Advise Institute“

je deo ,,Energy Net“ grupacije,

koja je pored proizvodnje

solarnih elektrana i drugih

proizvoda, ustanovila i Institut

za obuke stručnog kadra. Ova

uspešna kompanija i naš Sekretarijat

su uspostavili saradnju

kako bi se izašli načini za unapređenje

poslovanja obučavanjem deficitarnih kadrova.

Na ovaj način želimo da promovišemo

domaće znanje. Nastavljamo saradnju

sa njima sa idejom da njihovu Fondaciju

i Akademiju iskoristimo kao mogućnost

da nezaposleni steknu potpuno specifična

znanja. Stopa nezaposlenosti na teritoriji

AP Vojvodine je veoma niska, tačnije ispod

osam odsto, a u ovom trenutku postoji

potreba za specifičnim profilima na tržištu

rada na teritoriji Pokrajine. Sledeće godine

ćemo napraviti seriju obuka koje bi omogućavale

sticanje znanja i za montiranje toplotnih

pumpi, električnih punjača, ali isto

tako i da te obuke proširimo na porodicu,

tačnije da cela porodica stiče znanja.

Nastavljamo poslovanje u pravcu održavanja

kontinuiteta u pružanju podrške

podsticajnim merama, kao ispravnom i

funkcionalnom modelu podrške kojim je

moguće ostvariti održivost u privredi, jer

se ovim merama zasigurno doprinosi razvojno-regionalnoj

ujednačenosti, osnažuje

privreda, a posebno turizam, s obzirom

da se Expo 2027 bliži.

Kontinuiranim, ravnomerno distribuiranim

ulaganjem u razvoj ovih oblasti,

nastojaćemo da održimo ravnomeran rast

i razvoj svih okruga, lokacija i destinacija

na teritoriji AP Vojvodine i to subvenconisanjem

troškova nabavke mašina, opreme,

softvera, repromaterijala, unapređenjem

digitalne ekonomije, konkurentnosti na

tržištu i ženskog preduzetništva. Ovim

merama se doprinosi razvojno-regionalnoj

ujednačenosti i osnažuje privreda i njene

grane. Ponovo ćemo značajnim sredstvima

podržati sajamsku i manifestacionu

privredu u domenu turizma, kao i rastući

kongresni turizam - zaključio je dr Nenad

Ivanišević.

9

Oznaka Najbolje iz Vojvodine

za 28 novih korisnika

Pokrajinska vlada APV nagradila

je oznakom “Najbolje iz Vojvodine”

proizvode, usluge i delatnosti

vrhunskog kvaliteta koji predstavljaju

bogatstvo ovih prostora. Dodelom ove

oznake focus je na domaćoj privredi i

proizvodnji kao i na uslužnoj delatnosti

vojvođanskih privrednika. Na svečanosti

upriličenoj tim povodom u Izvršnom

veću Vojvodine, održanoj 16.122024.,

ovu oznaku ponelo novih 28 korisnika,

a produžetak prava na korišćenje oznake

na dodatne tri godine dobilo još 12

korisnika. Podsetimo da su tokom četiri

poslednje godine 70 različitih proizvoda,

usluga, manifestacija, i starih zanata,

poneli oznaku kvaliteta “Najbolje iz

Vojvodine”. Sertifikate su uručili Maja

Gojković, predsednica Vlade AP Vojvodine

i dr Nenad Ivanišević, pokrajinski

sekretar za privredu i turizam.

Oznaku kvaliteta “Najbolje iz Vovodine”

na period od tri godine u kategoriji

program ili manifestacija dobili

su: ARK Somaraton iz Sombora - za

Somborski polumaraton; Ninamedia

Kliping DOO Novi Sad, za Novosadske

dane piva; Centar za kulturu Sirmijumart

Sremska Mitrovica za Srem

Folk Fest; Opština Bački Petrovac za

manifestaciju Slovačke narodne svečanosti;

UM-ING Zrenjanin za Likovnu

koloniju UM-ING; TOO Novi Bečej za

Velikogospojinske dane - Gospojina

2024; Udruženje Sremska svinjokolja

i kobasicijada iz Šida za Sremsku svinjokolju

i kobasicijadu; Ambijentalni

pozorišni festival Novi Tvrđava Teatar

iz Čortanovaca za Novi Tvrđava

Teatar; Serbia Epic iz Novog Sada za

Serbia Epic;

Dobitnici u kategoriji usluge: Ugostiteljska

radnja “Salaš kod Stare

Dunje” za vojvođanski salaš; Vinarija

“Vinum” DOO Sremski Karlovci za

uslugu u vinskom turizmu: edukacija,

restoran; Advise Institute by Energy

Net iz Novog Sada za edukacije kroz

stručnu energy art academy Konferencijom

“Saradnjom do održivog poslovanja”;

Maxim&Co. DOO iz Novog

Sa dodele ovogodišnjeg prestižnog piznanja - oznake Najbolje iz Vojvodine

Sada za usluge marketinškog oglašavanja;

SUR Čarda Kod Braše 1, za vojvođanski

salaš i riblje specijalitete.

U kategoriji “stari zanati”, dobitnici su:

Ferenc Torma preduzetnička radnja iz

Subotice, za multifunkcionalni proizvod

Čarolija - oprema za dečje igralište; Bratscher

Custom Shoes Novi Sad za obućar

- umetnički zanat; Udruženje građana

“Etnodom Gorocvet” Inđija, za uslugu

negovanje starih zanata i tradiciju organizovanja

radionica.

U kategoriji “proizvod” dobitnici su: Destilerija

“Mladenović” iz Stare Pazove za

rakiju Vilijamovku; Kristina Denčić, preduzetnička

radnja proizvodnja peciva

po starim receptima iz Stare Pazove za

tradicionalno slovačko jelo - nadlacke; Vinarija

“Fruškogorski vinogradi” iz Banoštora

za vino “Tri sunca”; SZR Susam

Nov Sad za štrudlu s makom i štrudlu sa

višnjom; Milica Rakić, PR za proizvodnju

vina “Podrum Ćega” Banoštor, za vino

“Rose”; Medipol doo iz Mišićeva za bagremov

med; Green House Food Novi Sad za

biljni namaz - humus sa španatom, humus

sa paradajzom i humus ljuti; Banjoni 021

Temerin za pečeni lešnik; Stamevski DOO

Stara Pazova za kolače - orasnice , doboš

tortu i kolače; Bio farma Šokšić plus za organsko

povrće; Laki Luk&Co. d.o.o. Novi

Sad za proizvode od dinstanog luka;

Saglasnost na produženje prava na korišćenje

znaka “Najbolje iz Vojvodine” na

period od tri godine u kategoriji program,

manifestacije, usluge i proizvod dobili su:

Fondacija EXIT Novi Sad za festival

EXIT; TOO Stara Pazova za Gastro-Srem;

TO Vršac za Dane berbe grožđa; Tamburica

fest DOO iz Novog Sada za Tamburica

fest; Itaka art centar iz Inđije za “Šekspir

festival”; Udruženje Kobasicijada, Turija

za Kobasicijadu u Turiji; DAD 1989 Veliki

iz Novog Sada za ugostiteljsku uslugu

- restoran vojvođanske kuhinje; Vitamin

DOO Horgoš, za crvenu mlevenu začinsku

paprika; Sava Graorac, PR za proizvode

od mesa - mangulice; Branko Popović,

PR Zanatska pivara Ravangrad Sombor

za zanatsko pivo Penal IPA, Honey Im Drunk

DIPA, Ernest pilsner lager i Odžačar

STOUT; “Nektar” DOO Bačka Palanka

za pasterizovane proizvode od povrća

“Tomatello”; Dijamant AD Zrenjanin za

Dijamant suncokretovo rafinirano jestivo

ulje.

10

Omaž karlovačkim vinima

Sa promocije i degustacije nagrađenih karlovačkih vina

Sremskokarlovačka vina pobrala su

sve pohvale, ali i brojne nagrade u

konkureniciji od 900 uzoraka vina

na takmičenju Open Balkan Wine Trophy

održanom u okviru 3th Wine vision

2024 - by open Balkan u Beogradu. Preko

25 medalja boje platine i zlata otišlo

je na Frušku goru, u vinorodne Sremske

Karlovce, potvrđujući istorijsku i kulturnu

matricu - vinske prestonice. Ovaj

praznik za ljubitelje i poznavaoce vina

okupio je preko 650 izlagača iz 38 zemalja

i 10.000 etiketa. U ocenjivanju

900 uzoraka vina učestvovalo je 26 sudija,

među njima i šest nosilaca Master

of Wine. Organizatori su obezbedili vrhunske

uslove: učešće vinara na sajmu

bilo je subvencionisano, a vina su ocenjivali

neki od najrenomiranijih arbitara

na svetu. Oni su bili predsednici panela

i takmičenje se održavalo po najvišim

međunarodnim standardima. I sve ostale

sudije su bile sa međunarodnim kredibilitetom,

učesnici Decanter-a, jako značajno

zbog konačnih rezultata.

Ceneći uspeh karlovačkih vina na

ovom prestižnom događaju, Dražen Đurđič,

predsednik Opštine, okupio je 11.

decembra u zgradi Magistrata, predstavnike

medija i sugrađane kako bi izložbom

i degustacijom nagrađenih vina,

obeležili ovaj istorijski uspeh. Gospodin

Đurđić se tom prilikom zahvalio vinarima

iz Sremskih Karlovaca koji su u

proteklim godinama dali veliki doprinos

vinarstvu Srbije, naglašavajući da ove

medalje produkt rada proteklih decenija.

Takođe je dodao, da su postignućem na

Open Balkan Wine Trophy Sremski Karlovci,

kao vinarsko-vinogradarska destinacija

dokazali svoju prepoznatljivost na

vinskoj mapi Srbije i na značajnije široj

vinskoj mapi Balkana.

Igor Luković, vinski znalac, koji je

ovom prilikom vodio degustaciju nagrađenih

vina, takođe smatra da ovaj uspeh

i nije iznenađenje jer vina sa Fruške gore

prednjače po broju osvojenih priznanja,

zlatnih medalja, trofeja na međunarodnim

takmičenjima. Tako je samo u 2024.

godini karlovačka vinarija “VINUM” na

Balkans International Wine Competition

2024 po prvi put osvojila šest duplih

zlata, uz Grand Trophy za najbolje vino

Balkana 2024.

- Mislim da su Sremski Karlovci ovo i

zaslužili jer su jedno od najvažijih mesta

za vino na Fruškoj gori, u Vojvodini i Srbiji,

sa dugom i slavnom vinarskom istorijom.

Nadam se da će ovo biti put da se

Karlovci vrate na vinsku mapu, ne samo

lokalnu, već i globalnu, kao mesto koje

nosi značajan deo vinske industrijie - rekao

je gospodin Igor Luković, otkrivajući

da je po prvi put upravo ove godine,

video da su se karlovački vinari udružili

oko zajedničke ideje da ovo što su postigli

prezentuju stručnoj vinskoj javnosti, Jedan od

razloga uspeha na ocenivanjima je što su vinarije

na Fruškoj gori uspele da okupe najbolje

enologe Srbije. Drugi je što su Karlovci počeli

da se odmiču od prodaje vina na kapiji u papučama,

jer ta vrsta prodaje ne može da izgradi

identitet jedne vinske regije i nije dugoročno

održiva u izgradnji jedne ozbiljne vinske scene.

Karlovčani su jednostavno počeli da misle

drugačije, da se ponašaju drugačije, posvećuju

kvalitetu svojih vina, da razumeju svoj teroar,

svoje sorte, pa i etikete vina su sve lepše,

privlačnije i odraz su kvaliteta koji se nalazi

u boci.

Činjenica je da su vina iz ovog dela sveta

još uvek nepoznata, posle tranzicije, industrijske

proizvodnje i svega što se dešavalo, da

male porodične vinarije i dalje nose posao na

svojim plećima, a da je ono što Srbija proizvodi

tek trećina od onoga što se u zemlji godišnje

popije. To znači da vinari imaju šansu

da se posvete kvalitetu - što i rade, jer imaju

priliku da svoja vina plasiraju po višim cenama

nego da je konkurencija veća. Međutim,

ono gde kaskamo je razvoj vinskog turizma.

I domaći i strani gosti putem vinskog turizma

Platinasta karlovačka vina na Open

Balkan Wine Trophy

bili bi daleko bolje upoznati sa onim što vinari

ovde rade. Nastupima na stranim tržištima, na

koje vinari ne mogu i ne trebaju da idu pojedinačno

gradeći brend svoje vinarije, neće

ništa uraditi. Vinar/vinarija je uspešna ukoliko

predstavlja i zemlju i regiju iz koje dolazi, I

to su stvari koje počinju da se menjaju. Wine

Vision sajam je važan upravo iz razloga što

je ta manifestacija dovela svetske stručnjake,

ne samo novinare, već i trgovce iz celog sveta,

koji su došli ovde da naprave posao, što je

pravi put

Fotografije: Martin Candir

11

Turizam Vojvodine: Iskustv

Ništa ne može tako i na toliko

različitih načina obogatiti

čoveka kao putovanje. Međutim,

putovanje nije što i turizam.

Da bi se putovanje ispoljilo kroz pozitivno

iskustvo i doživljaj, potrebno

je ispuniti brojne uslove, od transporta,

usluga smeštaja, hrane i pića,

programa putovanja, promocija itd.,

o kojima brine turistička privreda.

Ambiciozne i dinamične

programske aktivnosti u 2025-oj

Od osnivanja, na osnovu Zakona

o turizmu iz 1994. godine turizma,

turističke organizacije zvanični

su nosioci promocije usmerene

na pozicioniranje turističkog

proizvoda, turističku valorizaciju

komparativnih prednosti Srbije u

zemlji i inostranstvu i drugo. Sa te

pozicije nastupila je Jasmina Beljan

Iskrin, od novembra, direktorka

Turističke organizacije

Vojvodine (TOV),

najavljujući ambiciozne

i dinamične programske

aktivnosti za narednu

godinu.

- Trudiću se da prenesem

svoja znanja i iskustva,

onoga što sam radila

u zemlji i u regionu,

i kao deo TO i konsultant

na različitim vrstama

projekata, značajnim

za zemlju i region.

TO Vojvodine će biti na raspolaganju

ne samo lokalnim TO, već i proizvođačima,

privrednicima vezano za

promociju kao i unapređenje turističkih

proizvoda na mikrolokacijama -

rekla je direktorka, iza koje stoji 28

godina rada u turizmu, dugo godina

na poziciji prvog čoveka TOO Sremski

Karlovci. izražavajući spremnost

na saradnju i zajednički rad.

Najavila je reogranizaciju u poslovanju

TOV-a, koja će se odnositi

na proširenje odeljenja, koje podrazumeva

odvojen rad na razvoju

turističkih proizvoda i projekata i

istraživanju tržišta, sve u cilju unapređenja

kvaliteta turističke ponude

Vojvodine.

Jasmina Beljan Iskrin

- Početkom 2025. radno vreme

Informativnog centra TOV biće produženo,

radiće se svakog dana, 365

dana godišnje, a za turiste i njihove

potrebe biće obezbeđena Wi-Fi slobodna

zona, kao i odgovarajuća tehnička

podrška, kao jedan od bitnih

načina njihovog privlačenja da dođu

do Info centra i koriste pogodnosti

koje im se nude. To podrazumeva

ne samo produžetak radnog vremena

centra, već i prisutnost više osoblja.

Ovaj koncept uključuje i rad na

obogaćivanju promotivnog materijala,

kompatibilnim sa zahtevima

tržišta, kao i potrebu da se nađu u

infocentrima svih turističkih organizacija,

kako bi turisti mogli da dobiju

potpunu informaciju o turističkoj

ponudi Vojvodine. Ukoliko zbog

ograničenog budžeta neke TO imaju

manjak materijala, TO Vojvodine će

biti ta koja će kvalitetnim izborom

pokriti i domaće i ino

tržište. TO Srbije kao

krovna organizacija,

bila bi, na određeni način,

distributivni centar

ka ostalim mikrodestancijama

u našoj zemlji.

Intenzivniji rad na terenu,

po destinacijama,

mapiranje radi uvida u

nivo resursa, odnosno

turističkih proizvoda

na teritoriji Vojvodine,

izdvajanje onoga što je spremno za

plasman i promociju, od potencijala

za kreiranje novih turističkih proizvoda,

određenih turističkih ruta, u

čemu će TOV rado pružiti podršku i

konkretnu pomoć. Na nimalo lakom

terenskom radu zajedno sa lokalnim

TO, TOV će aktivno delovati na

stvaranju uslova za prihvat i boravak

turista, postavljanju turističke signalizacije,

obeležavanju pešačkih i biciklističkih

staza i drugo.

EXPO 2027 veliki ispit za

turističku privredu

- Sledi EXPO 2027., a mi se nalazimo

u njegovom dvorištu, i moramo

dobro da se pripremimo za ovaj me-

Petrovaradinska tvrđava i Novi Sad

Manastir Hopovo biser Fruške gore

đunarodni događaj. Za tri meseca trajanja očekujemo

dolazak oko tri miliona i 600 hiljada posetilaca, do 40

000 dnevno, i ako Vojvodina ne privuče 10% od ukupnog

broja na “svoju stranu”, smatraćemo da nismo

dovoljno radili. Zato su nam potrebni i receptivne

TA, hotelijeri, vodiči, radna snaga, svi oni koji primaju

turiste, da mogu na adekvatan način da odgovore

potrebama 1.000 turista na dnevnom nivou, na turističkim

lokalitetima, odnosno destinacijama. Ukoliko

se pripremimo, i budemo radili edukacije i radionice,

na terenu zajedno, od mapiranja do pripreme svih potrebnih

elemenata bogatog mozaika zahteva za doček

tolikog broja turista, sigurna sam da ćemo uspeti da

istaknemo, pokažemo onaj kvalitet koji Vojvodina

12

a koja menjaju perspektivu

Sa jednog od nastupa na Beogradskom sajmu

turizma

EXIT - magnet za turiste

ima - smatra direktorka, aludirajući pre svega na jednu

urbanu sliku Vojvodine, sa muzejima, galerijama,

institucijama kulture, EXIT festivalom, najvećim u

Srbiji i destinacijom za mlade.

Izuzetno razvijen u Srbiji, kao i u Vojvodini - manifestacioni

turizam, takođe će kroz mapiranje i selekciju,

doživeti izvesnu transformaciju. Težište njihove

afirmacije biće na kulturi i institucijama kulture, dok

će gastronomija, sa kojom se s pravom dičimo, i dalje

biti aktuelna, da li kao zaseban turistički proizvod

ili kao dodatna vrednost ostalih turističkih proizvoda.

Pored toga, dalje će se razvijati i sadržaji vezani za

proizvod specijalnih događaja, odnosno “outdoor” turizam.

Planom je predviđeno uključivanje i veštačke

inteligencije, koja treba na terenu da

pomogne moderniju i intenzivniju

prezentaciju, prilagođena mladima

i sa sredstvima da potroše na našim

destinacijama. U planu je uvođenje

turističkih kartica koje će omogućiti

lakše usmeravanje posetilaca u pravcu

predstavljanja najreprezentativnijeg

u Vojvodini.

Prezentacija najboljeg, najupečatljivijeg,

poput znaka “Najbolje iz

Vojvodine” (Sekretarijta za privredu

i turizam) “Turističkog cveta” (TO

Srbije) biće jedan od najvažnijih zadataka

TOV-a i lokalnih TO, TA u

narednom periodu, uz stimulisanje

potencijalnih učesnika da se uključe

radi potvrde kvaliteta najboljeg iz

ove regije. Ne prvi put, prestižno priznanje

“Turistički cvet” i ove godine

“preskočio” je vojvođanski turizam.

U narednoj godini TOV planira delegiranje

kandidata u svim kategorijama,

njihovu dinamičnu promociju i

animiranje auditorijuma da glasa za

kandidate iz Vojvodine, jer će dobitnike

ovog visokog priznanja i TOS i

TOV promovisati intenzivnije nego

ostale.

Na pravom mestu, u pravom

trenutku

Nezaobilazne posete sajmovima

turizma, pre svega u regionu, imaju

za cilj unapređenje domaćeg turizma,

uspostvljanje poslovnih veza,

šansu da se uputi poziv potencijalnim

turistima. Potvrđeno je prisustvo

TO Vojvodine na sajmovima turizma

u Beču (sa PKV uz učešće 10

TO iz Vojvodine) i Ljubljani (sa 14

TO, TA, hotela). U planu su sajmovi

u Budimpešti, Madridu (sa TOS),

ITB - najveći sajam na svetu u Berlinu,

a direktorka preporučuje:

- Istražite tržište da bi mogli da vidite

koji su to sajmovi koji su vam

stvarno potrebni i gde treba da se

predstavite. Ono gde prisustvo lokalnih

TO nema smisla ne znači da

ne treba raditi na što kvalitetnijim turističkim

materijalima, koji se mogu

distribuirati preko TOV-a i TOS-a.

Apliciranje na prekogoranične i

sve ostale pozive je oblik rada saglasan

sadašnjem vremenu. Jasmina

Beljan Iskrin veruje da će zajedničkim

planiranjem projektata TO

Vojvodine sa lokalnim Turističkim

organizacijama oni biti bolje prihvaćeni.

Prvi u nizu su projekti pregoranične

saradnje sa Mađarskom

i Hrvatskom, kao partnerom TOV i

nekoliko opština, odnosno organizacija.

TO Vojvodine će se naročito

posvetiti radu na stvaranju novog

brenda Vojvodine, praćenog definisanjem

Brenda, knjigom standarda,

vizualnim identitetom, sve do brošura,

promomaterijala, spotova, gde

će biti primenjen moderniji pristup i

brending prilagođen sadašnjim uslovima.

Zajednički rad, nastupi,

promocije Turističke

organizacije Vojvodine

i lokalnih TO, otvorena saradnja

sa tuističkim agencijama

i svim subjektima turističke

industrije kreiranjem pozitivne

poslovne klime u svim segmentima

rada, intenzivana

saradnja sa Turističkom organizacijom

Srbije, povezivanje

sa nadležnim državnim

institucijama, apliciranje na

projektima prekogranične saradnje,

razvijanje kompetencija

u skladu sa savremenim tehničko-tehnološkim

razvojem,

rebrendiranje, rad na terenu,

neki su od planova kojima će

biti posvećena TOV u narednom

periodu, a sve to u cilju

što temeljnije i sveobuhvatnije

pripreme za najveći izazov -

EXPO 2027.

Nakon usvajanja programa razvoja

turizma Pokrajinskog sekretarijata

za privredu i turizam i Strategijskog

marketing plana TOS-a, radiće se i

na Operativnom marketing planu,

odnosno profesionalnom pristupu

koji podrazumeva analizu situacija,

istraživanje tržišta, program konkurentnosti

i alata za nastupe na određenim

tržištima.

13

Novi PMF ambasadori -

ambasadori znanja

Ponos Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu

Izuzetni uspesi i medalje studenata

Prirodno-matematičkog fakulteta

Univerziteta u Novom Sadu na

međunarodnim takmičenjima, motivisali

su PMF da upostavi novu nagradu

- Ambasador PMF-a.

Nema boljeg reprezentovanja fakulteta,

univerziteta i države od međunarodnih

uspeha zasnovanih na

znanju, niti lepše nagrade za profesore

od uspeha njihovih studenata. A

u godini koja je na izmaku - zasijali

su studenti PMF-a osvojivši, između

ostalog i zlatne medalje na prestižnom

takmičenju FoodVision by Open

Balkan i na regionalnom informatičkom

takmičenju. Gastronomi i informatičari

koji su ostvarili ovaj veliki

uspeh, ali i svi drugi studenti PMF-a

koji su se u prethodnim godinama

vraćali sa medaljama sa međunarodnih

takmičenja su pokazatelj ne samo

kvaliteta fakulteta, nego i posvećenosti

i saradnji profesora i studenata.

Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta,

prof. dr Srđan Rončević, na

prijemu specijalno organizovanom

za osvajače medalje i njihove mentora,

imenovao je ove sjajne ljude za

Ambasadore PMF-a. Tom prilikom

je istakao da je ponosan na njihove

izuzetne uspehe i da su oni za njega

nosioci PMF priče u najboljem duhu.

Studenti i njihovi mentori su Rončeviću

i njegovom timu izneli planove

i za buduća takmičenja, jer ne nameravaju

da se zasutave na dosadašnjim

uspesima, nego žele da nas obraduju

sa još medalja. Dekan je još jednom

potvrdio da će Prirodno-matemati;ki

fakultet u Novom sadu i ubuduće podržavati

i studente i mlade naučnike,

jer neguje izvrsnost i uvek stremi ka

vrhunskim rezultatima.

Prvi ambasadori PMF-a, koji nas

sve inspirišu i motivišu su: Milana

Čugalj, Đura Tintor, Tatjana Ćosović,

Tatjana Stanojev, Ognjen Đukić,

Emilija Simurina, Nikola Bošković,

Nikola Pešić, Viktor Lučić i dr Marko

Savić.

14

CREATEGREEN projekat

Prirodno-matematički fakultetu u Novom Sadu partner je na

projektu pod nazivom „Stvaranje energetskih i ekoloških

uslova za zeleniji i održiv prekogranični prostor između

Hrvatske i Srbije” (akronim projekta: CREATEGEEN). Opšti

cilj projekta je promovisanje proizvodnje i korišćenja održivih i

jasnih energetskih rešenja korišćenjem solarnih energetskih postrojenja

u prekograničnom regionu. Štaviše, mikrometeorološki

senzori, zajedno sa ugrađenim informacijama o solarnim postrojenjima,

pružiće stanovništvu u prekograničnom regionu suštinske

informacije o stvarnoj efektivnoj upotrebi solarne energije i

jačanje dostupnih globalnih informacija o mogućnostima i efikasnosti

solarne energije.

Glavni rezultati projekta su:

a) Razvoj sistema proizvodnje zelene energije u Novom Sadu,

Somboru i Osijeku, odnosno postavljanjem solarnih elektrana

u Novom Sadu (0,15 MW), Somboru (0,29 MW) i Osijeku

(0,40 MW), kako bi se povećala upotreba zelene energije

i promovisali obnovljivi izvore energije; i

b) Kreiranje mikro-sistema za praćenje efikasnosti solarne

energije kao alata za izračunavanje efikasnosti proizvodnje

solarne energije u prekograničnom regionu kao zajedničko

rešenje, koje će doprineti efikasnijem korišćenju solarne

energije od strane privrede, institucija i građana u regionu.

Direktnu korist od ovakvih informacija imaće sami građani, ali

i lokalne i regionalne vlasti (kao donosioci odluka), sektorske,

obrazovne i istraživačke institucije, nevladine organizacije koje

rade na obnovljivim izvorima energije, politikama klimatskih

promena, strategijama prilagođavanja klimi i životnoj sredini,

akcijama otpornosti i javnom zdravlju. Zatim, poslovne kompanije

i mala i srednja preduzeća koja rade na proizvodnji i razvoju

solarnih elektrana takođe će imati koristi od povećanih saznanja

o budućem radu na sistemima obnovljive energije.

CREATEGREEN projekat donosi novi i inovativni pristup

kroz:

a) implementaciju sistema obnovljivih izvora energije zajedno

sa mikrometeorološkim senzorima koji će obezbediti neophodne

podatke za izračunavanje efikasnosti proizvodnje solarne

energije u prekograničnom regionu; i

b) razvoj i implementaciju inovativnog sistema za praćenje efikasnosti

solarne energije na mikronivou (platforma na više

nivoa) kao zajedničkog rešenja za stanovništvo u prekograničnom

regionu, pružajući vredne informacije o najboljem

isplativom rešenju za efikasnost solarne energije.

CREATEGREEN Projekat se realizuje u konzorcijumu sa Naučnim

institutuom za veterinarstvo Novi Sad, Gradom Somborom,

Gradom Osijekom i poslovnim inkubatorom BIOS iz Osijeka.

Ukupna vrednost projekta je 2,203,296.00 eura, od čega se

1,872,801.60 eura finansira od strane Evropske unije, a u okviru

Interreg IPA CBC Hrvatska-Srbija programa. Realizacij projekta

traje dve godine, od juna 2024. do juna 2026.

15

Zelene površine Novog Sada:

urbanog života i put

Dunavski park najstariji u Novom Sadu

U

savremenom urbanom kontekstu,

zelene površine predstavljaju

neophodan element za održivost

gradova i blagostanje njihovih stanovnika.

U Novom Sadu, kao gradu koji se

ubrzano razvija, zelene površine igraju

ključnu ulogu u ublažavanju negativnih

efekata urbanizacije, poboljšanju kvaliteta

vazduha, očuvanju biodiverziteta i

promovisanju zdravog i kvalitetnog života.

Projekat „Unapređenje korišćenja

uređenih zelenih površina“, koji sprovodi

Fakultet za ekonomiju i inženjerski

menadžment u Novom Sadu, uz podršku

Gradske uprave za zaštitu životne sredine,

dodatno naglašava značaj ovih prostora i

fokusira se na njihovo efikasnije korišćenje.

Ovaj članak analizira značaj zelenih

površina u Novom Sadu, sagledavajući

njihove ekološke, socijalne, psihosocijalne

i ekonomske aspekte, uzimajući u obzir

potrebe različitih korisničkih grupa i

izazove sa kojima se grad suočava.

Zelene površine deluju kao „pluća grada“,

apsorbujući zagađivače iz atmosfere,

smanjujući koncentraciju štetnih gasova

i poboljšavajući kvalitet vazduha. U

Novom Sadu, gde je zagađenje vazduha

značajan problem, očuvanje i proširenje

zelenih površina od vitalnog je značaja.

Drveće i vegetacija doprinose smanjenju

temperature vazduha kroz proces

evapotranspiracije, ublažavajući efekat

urbanih „toplotnih ostrva“. Osim toga,

zelene površine pružaju staništa za različite

biljne i životinjske vrste, čime se

doprinosi očuvanju biodiverziteta u urbanom

okruženju. U kontekstu klimatskih

promena, zelene površine igraju ključnu

ulogu u ublažavanju njihovih negativnih

posledica, poput ekstremnih temperatura

i poplava.

Zelene površine imaju snažan pozitivan

uticaj na socijalnu i psihosocijalnu dobrobit

građana. Boravak u prirodi dokazano

smanjuje stres, poboljšava raspoloženje i

kognitivne funkcije. U urbanim sredinama,

gde su ljudi izloženi buci, zagađenju

i stresnom načinu života, zelene površine

predstavljaju oaze mira i opuštanja. One

podstiču fizičku aktivnost, od šetnje i trčanja

do sportskih aktivnosti i igara na

otvorenom, čime se doprinosi poboljšanju

fizičkog zdravlja. Zelene površine takođe

promovišu socijalnu interakciju i jačanje

zajedništva, pružajući prostor za druženje,

piknike, organizovanje događaja i

okupljanja. U Novom Sadu, istraživanja

potvrđuju da su zelene površine važne za

socijalnu integraciju i stvaranje osećaja

pripadnosti zajednici. Efikasno povezivanje

i raspored zelenih površina, kao i

njihova integracija u širu zelenu mrežu,

ključni su za postizanje održivog urbanog

Ambijent kod Srpskog narodnog pozorišta

razvoja. Koncept zelene infrastrukture

podrazumeva planiranje i implementaciju

mreže povezanih zelenih prostora, uključujući

parkove, drvorede, zelene krovove,

vrtove i druge prirodne elemente u

urbanom okruženju. U Novom

Sadu, to znači stvaranje zelenih

koridora koji povezuju različite

delove grada, omogućavajući

protok vazduha, kretanje divljih

životinja i pružajući građanima

pristup prirodi. Dobro osmišljena

zelena infrastruktura doprinosi

poboljšanju ekoloških

uslova, smanjenju zagađenja,

smanjenju stresa i poboljšanju

kvaliteta života.

Istraživanja o korišćenju zelenih

površina u Novom Sadu

pružaju dragocene informacije

o potrebama različitih korisničkih

grupa. Postoji značajan potencijal

za unapređenje postojećih

zelenih površina u Novom

Sadu kroz unapređenje njihove

dostupnosti, opremljenosti,

održavanja, ekološke vrednosti i

uključivanja zajednice u procese donošenja

odluka. Sa ciljem da zelene površine

postanu funkcionalni, sigurni i inkluzivni

prostori za sve građane, potrebna su strateška

ulaganja u infrastrukturne i ekološ-

16

Višestruki doprinos kvalitetu

ka održivoj budućnosti

ke projekte. Ova unapređenja

ne samo da bi poboljšala kvalitet

života u Novom Sadu, već bi

doprinosila i očuvanju životne

sredine i smanjenju negativnih

efekata urbanizacije.

Rezultati istraživanja ukazuju

na sledeće sociodemografske

karakteristike ispitanika:

Korisnici zelenih površina su

uglavnom žene (56,9%) i sredovečni

ljudi (45,6%), dok je

najmanje starijih od 60 godina

(4,4%). Većina ima mesečne

prihode do 800 eura (39,3%),

a najčešće žive u domaćinstvima

bez specifičnih oznaka ili sa

decom (20,4%). Parkovi se koriste

za odmor (41,1%) i uživanje

u slobodnom vremenu (40%), a 18,9%

koristi prostor za šetanje pasa. Najposećeniji

su predveče (42,1%), a većina korisnika

se zadržava do dva sata (81,1%).

Preporučuje se prilagođavanje parkova

potrebama deci, starijima i porodicama.

Na osnovu motiva za dolazak, korisnicima

bi mogla biti pružena dodatna ponuda

sadržaja, kao što su sportski i rekreativni

sadržaji, edukativne radionice, kao

i manifestacije koje bi povećale socijalnu

interakciju među različitim grupama.

S obzirom na to da većina ljudi dolazi

predveče, trebalo bi osmisliti aktivnosti

koje bi bile dostupne i tokom dana, ali i

proširiti vremenske mogućnosti za posete

u jutarnjim časovima. Takođe, obezbeđivanje

pogodnosti za kraći boravak može

biti korisno, kao što su komforna mesta za

sedenje, javni WC-i i caffe barovi.

Podaci o stavovima ispitanika u Novom

Sadu prema zelenim površinama ukazuju

na pozitivan odnos prema njihovoj društvenoj,

kulturnoj i obrazovnoj ulozi. Najviša

srednja vrednost (4.39) zabeležena je

za tvrdnju da zelene površine zbližavaju

ljude različitih uzrasta i kultura. Stavovi

o ekološkoj vrednosti, očuvanju prirodne

baštine i smanjenju stresa su takođe vrlo

pozitivni.

Međutim, postoji umereno nezadovoljstvo

sa funkcionalnim aspektima kao što

su raspored i organizacija prostora (srednja

vrednost 3.40), dok su stavovi o kulturnom

sadržaju neutralni (srednja vrednost

3.00). Stavovi o ekonomskom doprinosu

Zaključno, ispitanici generalno imaju

pozitivan stav prema ekološkim, zdravstvenim

i društvenim prednostima zelenih

površina, ali postoji nezadovoljstvo u

pogledu određenih sadržaja, organizacije

i rasporeda. Varijabilnost u odgovorima

ukazuje na različita mišljenja korisnika,

dok generalni stavovi prema zelenim površinama

i njihovim uticajima na kvalitet

života ostaju pozitivni.

Zelene površine u Novom Sadu predstavljaju

ključni resurs za postizanje

održivog urbanog razvoja i poboljšanje

kvaliteta života građana. Projekat „Unapređenje

korišćenja uređenih zelenih površina“

predstavlja važan korak ka boljem

razumevanju i efikasnijem korišćenju

ovih dragocenih prostora. Kontinuirano

ulaganje u njihovo očuvanje, proširenje

i unapređenje, uzimajući u obzir potrebe

različitih korisničkih grupa i specifičnosti

gradskog okruženja, od suštinskog je

značaja.

Kroz plansko delovanje, saradnju svih

relevantnih aktera i primenu inovativnih

Limanski park

Štrand zeleno-vodena oaza Novog Sada

variraju, ali su uglavnom pozitivni. Iako

ispitanici imaju uglavnom pozitivan stav

o zelenim površinama, postoje i određeni

problemi u vezi sa rasporedom i sadržajem

tih prostora.

rešenja, Novi Sad ima potencijal da postane

primer uspešne integracije prirode

u urbano okruženje, gradeći zdraviju,

srećniju i održiviju budućnost za sve svoje

građane.

17

Nove pogodnosti za studente Univerziteta

Privredna akademija u Novom Sadu

Pravni fakultet za privredu i

pravosuđe u Novom Sadu

negujući tradiciju internacionalizacije

kroz brojne međunarodne

programe postavlja visoke

standarde u odabiru partnera kako

na domaćem, tako i na inostranom

tržištu. Kao jedan od vidova te afirmacije

naročito se ističe Work and

Travel Program kao program studentske

i kulturne razmene organizovan

od strane Vlade SAD-a.

Glavni cilj Work and Travel programa

je da omogući studentima

iz najrazličitijih zemalja sveta da

tokom letnjeg raspusta posete Ameriku,

upoznaju se sa američkim načinom

života i da samostalno finansiraju

svoj boravak. Učestvovanje

na Work and Travel programu je

prilika da studenti razvijaju svoje

veštine, stiču iskustvo i stvaraju uspomene

koje će trajati ceo život, ali

i rastu na ličnom i profesionalnom

nivou. Kroz ovaj program, oni se

izlažu novim kulturama, izazovima

i mogućnostima koje obogaćuju

njihovo razumevanje sveta i sebe u

njemu. Ujedno imaju priliku i da se

upoznaju sa običajima, kulturom i

filozofijom života u Americi kao i

sa drugim studentima učesnicima

istog programa.

Prepoznat kvalitet u odabiru istaknutog

partnera rezutirao je dogovorom

oko dugoročne saradnje te je

potpisan Sporazum o poslovno-tehničkoj

saradnji između Pravnog

fakulteta za privredu i pravosuđe i

agencije „Experience“ d.o.o, kome

Obraćanje prof. dr Marijane Carić

je prisustvovao i prof. dr Dalibor Krstinić, koordinator saradnje

između fakulteta i agencije. Dekan Pravnog fakulteta

za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, prof. dr Milan

Počuča, tom prilikom je naglasio značaj mogućnosti učešća

studenata Univerziteta Privredna akademija na Work

and travel programima. Đorđe Ilčešin iz „Experience”

održao je prezentaciju svih programa koje agencija nudi

studentima.

Treći Žan Mone projekat sa uspehom

ostvaren

Okruglim stolom - javnom debatom

pod nazivom „Evropske

održive vrednosti u poljoprivredi

i proces pridruživanja (poglavlje

11)“, održanim na Fakulteta za

ekonomiju i inženjerski menadžment

(FIMEK) Univerziteta Privredna

akademija u Novom Sadu okončan

je poslednji deo sveobuhvatnog projeta

„Evropske održive vrednosti u

zajedničkoj poljoprivrednoj politici“

u trajanju od tri godine (od 2022). U

tom periodu svake godine održano je

po šest specijalističkih kurseva, kao i

seminar „Studentska debata“, istraživački

projekat, završno sa okruglim

stolom posle čega će rezultati projeta

biti objavljeni u posebnoj publikaciji.

Ovim Žan Mone Modulom bile su

obuhvaćene kraće nastavne oblasti

studija EU, posebno usmerene na podizanje

svesti, važnosti, poštovanja

održivih evropskih vrednosti u poljoprivredi.

Proučavanjem EU modela

poljoprivrede i njegove održive ekonomske,

društvene i ekološke vrednosti

mogu podstaći razumevanje

budućih obaveza Republike Srbije

koje proističu iz otvaranja pregovora

u okviru poglavlja 11 - poljoprivreda i

ruralni razvoj.

Prof. dr Marijana Carić, profesor

emeritus, na čelu Saveta Univerziteta

kaže da se ovaj modul nadovezuje na

dosadašnjih aktivnosti i nastavak Žan

Mone Modula pristupanju Srbije EU.

- Prvi projekat iz serije Žan Mone

na Univerzitetu Privredna akademija

je otpočeo 2015, i kao prvi i jedini u

našoj zemlji dobili smo od Fonda status

kooridinatora i nosioca rada na

ovom projektu. Prof. dr Vladimir Medović,

tada rukovodilac projekta, prof

dr Jelena Vapa Tankosić kao predavač,

i prisutni i danas sa saradnicima, odlično

su to uradili, tako da smo postali

kandidati i u sledećoj seriji projekata

- istakla je dr Marijana Carić.

Sa potpisivanja ugovora o saradnji

Prvi Žan Mone projekat bio je vezan mahom za

pravne aspekte; drugi program je bio više vezan za

ekonomske aspekte i održivost; dok se ovaj ciklus

odnosio na poljoprivredu i vrednosti u zajedničkoj

poljoprivrednoj politici. U ovom projektu osim tima

iz pravnih i ekonomskih nauka bio je uključen i tim

koji se bavi održivom poljoprivredom sa predavačima

prof. dr Jelenom Vapa Tankosić, ujedno i rukovodiocem

ovog projeta, prof. dr Vladimirom Medovićem i

prof. dr Radivojem Prodanovićem.

18

Deset godina obrazovanja

informatičara na FIMEK-u

Sa dodele plakete Stjepan Han OŠ Jovan Sterija Popović iz Velike Grede

konstanta u životu je promena”

(Heraklit iz Efesa, V vek p.n.e.),

“Jedina

zbog brzine istih, očiglednija je i prisutnija

danas nego ikada. Promene nisu samo

pitanje trenda, ugleda ili autoriteta već kompetitivne

prednosti u odnosu na konkurenciju

i inicijator promena koje će jednu kompaniju

izdvojiti od ostalih i omogućiti bržu, bolju,

efikasniju uslugu ili proizvod. Pametne tehnologije,

poput veštačke inteligencije (Artificial

Intelligence - AI), tehnologija je koja stalno

evoluira. Softverski algoritmi automatizuju

složene zadatke donošenja odluka kako bi

oponašali ljudski misaoni proces.

Vizionarski - prediktivno, Fakultet za ekonomiju

i inženjerski menadžment (FIMEK),

Univerzitet Privedna akademija u Novom

Sadu, uz saradnju sa organizatorom Centrom

za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike,

je 2005. godine započeo proces uvođenja

informatike u nastavne programe osnovnih

i srednjih škola, motivišući ih da kroz

manifestaciju “Dani informatike u školama

Vojvodine”, ovladaju i unaprede svoja znanja

na ovom polju.

- Na FIMEK-u se školuju budući inženjeri.

Ideja je bila da, kako bi opravdali visok obrazovni

nivo studija, težimo vertikalnoj prohodnosti

ka vrhu, sarađujući sa institucijama od

značaja, istovremeno pokušavajući da “siđemo”

u našu bazu, u srednje i osnovne škole.

Pitanje je trenutka, od svega nekoliko godina

školovanja, da mlade “gerilce” dočekamo na

fakultetu. Naš zadatak je da postanemo vidljiviji

i damo prepoznatljiv pečat kvaliteta

ne samo u softverskim kompanijama nego i

u školama - rekao je prof. dr Dragan Soleša,

rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom

Sadu.

Po njegovim rečima veliki stres, možda i

prevelika odgovornost je za decu da nakon

osmog razreda osnovne odaberu u kojoj će

školi da nastave obrazovanje. Pitanje je i da

li su spremni da donesu takvu odluku? Putem

takmičenja FIIMEK zajedno sa Centrom za

razvoj se trude da motivišu mlade ljude tako

što će putem promocije svojih radova, svojih

postignuća, dobiti realne ocene i poziv da

upravo na FIMEK-u mogu da nastave svoje

školovanje praveći kreativne radove.

- Od ideje do ralizacije prošlo je petnaest

godina, na ponos i Centra za razvoj i primenu

nauke, tehnologije i informatike i FIMEK-a

u nadi da ćemo i dalje sarađivati na dobrobit

mladih ljudi na prvom mestu.

Jer oni su naša budućnost

- naglasio je rektor, uz

obrazloženje da je Inženjerski

menadžment baza za sve studente

koji žele da napreduju u

digitalnoj eri i zbog uvođenja

veštačke inteligencije.

- Deset godina unazad FI-

MEK obrazuje informatičare.

Organizovan za potrebe brzog

reagovanja, prvih pet godina

na FIMEK-u su obrazovani

diplomirani informatičari, a

potom softverski inženjeri,

tada već potrebniji društvu,

kompanijama. FIMEK vrši ozbiljne

pripreme za novi ciklus

akreditacije za sledeću godinu,

a to je ugradnja veštačke

inteligencije i budući trend

- softverski inženjer u okruženju

veštačke inteligencije.

Verovatno ćemo i softverski

program nazvati “Softversko

inženjerstvo i veštačka inteligencija”,

što sigurno ima

smisla, jer nijedna delatnost,

posao, istraživanje, inovacija,

ne mogu da budu realizovani

bez pomoći vrštačke inteligencije.

Mi u tome vidimo

veliki potencijal - zaključio je

dr Soleša.

FIMEK od svakog, bilo da

je reč o studentima, osnovncima

ili srednjoškolcima, učesnicima

projekta “Dani informatike

u školama Vojvodine”

traži konkretan proizvod, da

nešto urade i javnosti pokažu

šta su naučili. To je prepoznatljivost,

prediktivnost, ujedno i

najbolja preporuka ovog fakulteta.

19

SUBOTICA Bogatstvo

Subotica je nastala u srednjem

veku, u dodiru

evropskih i balkanskih

kultura. Danas je to grad sa

oko 125.000 stanovnika, prepoznatljiv

kao multietnička i

multikulturalna sredina. Na

tlu otetom od močvare sada

se uzdiže moderan evropski

grad kulture, umetnosti, sporta

i zabave, ali i veliki privredni

i turistički centar. Broj turista

iz godine u godinu je sve veći,

a osim domaćih, porast beleže

i strani turisti, koji mahom

dolaze iz Nemačke, Mađarske,

zemalja regiona, ali i Austrije,

Kine, Poljske, Rumunije, Italije,

Rusije, Turske...

Raskošna Subotica

Bogato kulturno nasleđe,

visoka kultura življenja, razigrana

arhitektura, multikulturalni

duh, evropski šarm - sve

su to odlike koje krase ovaj

grad i čine ga prepoznatljivim.

Gradska kuća, subotička Sinagoga,

Rajhlova palata i desetine

drugih atraktivnih objekata

obeležili su Suboticu kao

evropski grad secesije. Razuzdane,

nesputane forme, pune

zaobljenih linija i valovitih

poteza, neobične kombinacije

boja umesto monotonog sivila

- prvo su što turista primeti

kada dođe u Suboticu. Pored

secesijskih građevina, izgled

gradskog jezgra upotpunjuju

i brojne građevine građene u

različitim arhitektonskim stilovima.

Na prekretnici XIX i XX

veka uzavrela dešavanja u

Evropi na poljima umetnosti,

nauke i života stigla su preko

Budimpešte i do Subotice,

koje su se tada nalazile u istoj

državi. To je bio period mira

i ekonomskog napretka kada

je Subotica bila u punom graditeljskom

zamahu. Promene

koje su stigle iz Evrope polako

su se uvukle i u arhitekturu

Subotice ali su se dalje razvijale u dva pravca.

Dok se jedna struja okreće evropskim centrima

kao što su Minhen, Beč, Pariz i London, druga,

dominantnija se okreće nacionalnoj, mađarskoj

varijanti secesije. Mada je evropska brojnija,

mađarska varijanta sa tek nekoliko primera građevina

izuzetnih po lokaciji, veličini i nameni

preovladava doprinoseći da Subotica ponese

naziv grada secesije. Velika želja Subotičana i

veliko nadahnuće graditelja, umetnika i zanatlija

koji su podigli brojne secesijske građevine

stvorili su dela, u Subotici i na obližnjem Paliću,

koja su i nakon jednog veka podjednako

lepa, atraktivna i intrigantna.

Za razliku od mnogih evropskih gradova centrom

Subotice ne dominira katedrala ili crkva

već Gradska kuća. Svojom lokacijom, dimenzijama

i kitnjastom arhitekturom mađarske varijante

secesije, Gradska kuća je postala odrednica

grada, centar i simbol Subotice. Građena

je između 1908. i 1910., opremanje enterijera

je završeno 1912. godine. Zauzima površinu od

skoro 6.000 m² sa 16.000 m² korisne površine.

Toranj je visok 76 metara, dok se vidikovac

nalazi na visini od 45,5 metara i sa njega se

pruža nezaboravan pogled na Suboticu i njenu

okolinu. Gradsku kuću su projektovali Marcel

Komor i Deže Jakab, poznati budimpeštanski

arhitekti.

Arhitekta Ferenc Rajhl je za svoj budući dom

i projektantski biro izabrao jednu od najlepših

lokacija u Subotici. Rajhlova palata je prvo

što posetilac vidi kada vozom stigne u Suboticu

i tada ona zadivi svojim oblikom, dekoracijom i

zapljusne neobičnim koloritom. Monumentalni

ulaz u palatu uvučen je u deo fasade koji predstavlja

stilizovano, nadole okrenuto srce. Kapija

od kovanog gvožđa takođe je u obliku srca.

Dekoracija balkonske ograde, još raskošnija od

one u prizemlju - nosi motiv stilizovanog srca.

Rajhl je svoj dom izgradio 1904. u mađarskoj

varijanti secesije inspirisanoj folklornom umetnošću

Erdelja, njenim jarko obojenim seoskim

kućama, drvenim rezbarenim kapijama, motivima

baštenskog cveća i naravno - srca.

Bivši vlasnici i stanari Palate Mikše Demetera

- Gradski muzej ostavili su značajan trag u

zdravstvu, novinarstvu, preduzetništvu i umetnosti

Subotice. Projekat za palatu 1906. godine

je od braće Vago, Lasla i Jožefa-arhitekata iz

Budimpešte poručio dr Mikša Demeter, lekar i

svestrani intelektualac. Demeterova palata bila

je jedna od prvih najamnih kuća sa elementima

geometrijske bečke secesije u Subotici. U ovoj

20

različitosti - grad secesije

palati se šest decenija nalazila štamparija, a od

2008. je obnovljena i od tada se na ovom mestu

nalazi Gradski muzej Subotice.

Subotička jevrejska zajednica preuzela je

drugonagrađeni rad na segedinskom konkursu

za izgradnju sinagoge i tako je Subotica dobila

jednu od najlepših sinagoga u ovom delu Evrope,

kako Subotičani vole da kažu. Sinagoga je

podignuta 1902. godine prema projektima Marcela

Komora i Dežea Jakaba. Pored umetničke

i estetske vrednosti, ona je izuzetna i zbog toga

što je jedina sinagoga u Evropi koji nosi obeležja

mađarske varijante secesije. Tipična za

ovaj stil, floralna dekoracija u vidu paunovog

pera, lale, stilizovane ruže ili ljiljana nalazi se

kako na fasadama tako i u unutrašnjosti, na vitražima

i oslikanim zidovima.

Sinagoga je mogla da primi 1.600 vernika,

850 muškaraca u prizemlju i 550 žena na galeriji.

O njenoj veličini svedoče i podaci da je

visina unutrašnjeg prostora 23, a raspon kupole

12,6 metara. Spoljna visina objekta je 40 metara.

Nakon II Svetskog rata, mali broj preživelih

subotičkih Jevreja nije mogao ni da ispuni ni

da održava ovaj objekat, pa je 1976., prešao u

ruke grada. Krajem osamdesetih godina prošlog

veka u sinagogi su se održavale pozorišne

predstave. Raskošna građevina je zasijala

punim sjajem nakon završetka rekonstrukcije

2018.

Neodoljivi Palić

Palić, jezero i naselje istog imena, nalazi se

osam kilometara severno od Subotice. Neobične

građevine s početka XX veka, raskošni

parkovi, jezero, nesvakidašnji mir i tišina čine

Palić idealnim mestom za odmor.

Svoju slavu kao banja i mondensko letovalište

stekao je krajem XIX veka. Početkom XX

veka posao proširenja i obnove banje bio je

poveren arhitektima Marcelu Komoru i Dežeu

Jakabu. Ansambl palićkih građevina koji pripadaju

mađarskoj varijanti secesije inspirisane

narodnom umetnošću Erdelja, svečano je otvoren

1912. godine. To su Vodotoranj, Velika terasa,

Ženski štrand, Muzički paviljon i Spomen

česma. Svaka od ovih građevina je drugačija,

shodno nameni ali u izboru materijala, konstrukciji

i palićkoj crvenoj boji - one su ipak jedinstvene.

Komor i Jakab su ideju povezivanja

arhitekture i ambijenta Velikog parka doveli do

savršenstva. Odbacujući klasično nizanje građevina

niz ulicu ili šetalište pored kojih često

prolazimo ali ne ulazimo ili ne primećujemo,

ovde prolazimo kroz Vodotoranj i Veliku terasu.

Primenom takvih prolaza, tremova i terasa

izgubila se stroga podela na spoljni i unutrašnji

prostor. Prožimanje prirode, arhitekture i

enterijera verovatno je najveća vrednost ovih

secesijskih građevina. Svi ovi objekti postali su

simboli Palića.

Neobična arhitektura ovih

građevina namenjih odmoru

i uživanju i posle više od sto

godina privlače posetioce da

svrate i da ih pogledaju. Vodotoranj

- Predstava pauna, na

koji Vodotoranj oblikom podseća,

je ranohrišćanski simbol

vaskrsenja. On je izabran da

predstavlja novi početak buduće

banje. Velika terasa je

projektovana kao višenamenski

objekat i danas je zadržala

sličnu funkciju. Na spratu se

nalazila raskošna balska dvorana,

u prizemlju su bili restorani

i poslastičarnica, a danas

je moderna kongresna dvorana.

Ženski štrand je do danas

zadržao prvobitno značenje, ali

njegova puna vrednost leži i

upoznavanjem njegove prošlosti.

Kada se banja Palić uveliko

razvijala i gradila kupališta, u

prvoj polovini XX veka, 1912.

je izgrađen ovaj veliki drveni

objekat na vodi koji je nekada

sakrivao kupačice od pogleda

znatiželjnika. Danas je ženski

štrand kafe-bar, gde možete

da pijuckate vaše omiljeno

piće na terasi koja se nalazi na

svega pedesetak centimetara

iznad jezera. Kad je izgrađen,

ženski štrand je bio podignut

na drvenim stubovima, koji

su kasnije zamenjeni za betonske.

Muzički paviljon je

najmanji secesijski objekat i

još uvek se koristi kao mesto

za promenadne koncerte. Spomen

česma podignuta je u čast

završetka gradnje secesijskih

građevina na Paliću i ona je

tačka fokusa na kojem se završava

pogled kada od Vodotornja

krenemo ka jezeru. Grupi

objekata u stilu secesije pridužuju

se i dve velike plave vaze

od Žolnai keramike sa likom

Vodenog boga koje stoje ispred

dva hotela u Velikom parku,

stigle su 1910. godine kao poklon

vlasnika pečujske fabrike

Žolnai Paliću i Subotici.

21

Jedna autentična salašarska

ponuda

Snovita mesta u sred nepregledne

ravnice, sa ukusom starine i mirisom

zemlje i svim što zemlja rađa.

Sa čestitim domaćinima, koji imaju jednu

jedinu želju - da ugode. To su vojvođanski

salaši. Sa kućama od naboja sto

i više godina starim, slamnatog krova i

đermom u dvorištu. Salaši su mesta susreta

starog i novog, autentičnog izgleda

koja, mahom obnovljena, nude usluge

prilagađene savremenom gostu.

Jedan od sinonima za pojam salaša

- Etno park “Majkin salaš” na Paliću,

među prvima je započeo turističku aktivnost

i svojom celokupnom ponudom,

restoranom domaće kuhinje, prenoćištem

i dodatnim sadržajima, odredio i

oblikovao konture današnjeg brenda panonske

ravnice.

Majkin - u ovim krajevima sa značenjem

bake, koji se izgovara dugosilaznim

akcentom na prvom slogu, zadržao

je sve što je bilo moguće zadržati,

obnovio, dogradio i učinio zabavnim i

ugodnim, a da ne naruši zdanje iz 1920.

godine. Ovakav pristup, porodična priča

i dobri ljudi - domaćini, u idealnom

okruženju Palićkog jezera (udaljenog

2.5km), Ludoškog, Omladinskog jezera

i jezera Treset, SRP “Ludoš” i Selevenjske

pustare, razlozi su 30-togodišnjeg

uspešnog postojanja i poslovanja ove,

mogli bi slobodno nazvati - institucije.

Etno park “Majkin salaš” se prostire

na površini od 30 ha. Čine ga dva naslonjena

jedan na drugi, salaša, koji obezbeđuje

sve uslove za komforan odmor i

zabavu.

- U “glavnoj” kući smešten je restoran

otvorenog tipa sa tradicionalnim

konceptom jela iz ovog kraja. Restoran

je kapaciteta 100 mesta i sa terasom za

150-300 mesta, vinskom sobom za manje

degustacije. Na drugom salašu je

15 komfornih soba, sala za sastanke, sa

uređenim parkovnim površinama i bazenom.

Gostima je dostupan šaranski

ribnjak površine 3ha, domaćinom šest

puta godišnje takmičenja u sportskom

ribolovu. Najveća ulovljena riba bio je

26 kg težak šaran. Tu je i seosko dvorište,

muzej… Bavimo se i proizvod-

njom voća. Pre 30 godina

nije bilo tako, ali sami gosti

su nas upućivali da uradimo

nešto više, da se proširimo,

dogradimo i sada smo došli

do maksimuma - objašnjava

Goran Gabrić, PR “Majkinog

salaša”, koji odgovorno tvrdi

da za sve to vreme nije bilo

kompromisa.

Jedna od konstanti je upotreba

namirnica direktno iz

njihove bašte ili od domaćina

sa porodičnih poljoprivrednih

gazdinstava koja se trude

da proizvedu najbolje što mogu. S obzirom

na kapacitet, dužinu i kvalitet bavljenja

ovim poslom, prema internom dogovoru,

“Majkin salaš” je baza za sve one u okolini

koji su na neki način uključeni u turističku

privredu, od prezentacija do prodaje proizvoda.

U okviru salaša organizuju se i neke

manifestacije sa ciljem da pruže što potpuniji

uvid u ovaj bajkoviti prostor, od radova

koji se obavljaju na salašu i uključivanje u

iste. Da se nauči nešto, a boravak učini interesantnijim.

Saradnja sa kulturno-umetničkim

društvima, radioničarima koji organizuju

kulinarske, slamarske, kožarske

Goran Gabrić

Dobrodošli na Majkin salaš

radionice i likovne kolonije,

godinama se odvija na zadovoljstvo

turista.

Svake godine se uvodi po

neka novina iz opusa komplementarnih

delatnosti koje

upotpunjuju ponudu tokom

cele godine. S obzirom da

je smeštena u čuvenom vinorodnom

kraju i što je u

sastavu salaša hektar starog

vinograda, pre 15 godina

otvorena je vinarija

kapaciteta 5.000 butelja godišnje,

isključivo za potrebe

restorana. Na vinskoj karti ustalili su se

Chardonnay, Merlot i Rose, ali uvek ima

i nekih “izleta” i otkrivanja novih etiketa,

da se gosti iznenade. Domaćini rado preporučuju

i obilazak drugih vinarija u okruženju,

posebno onih sa vinima od autohtonih

sorti.

- Naša komplementarna delatnost je proizvodnja

voća i domaćih matičnih, premium

sokova od jabuke, jabuke sa nanom,

đumbirom, cimetom i ceđenom šargarepom,

koji takođe nemaju komercijalni značaj,

i mogu se naći u našem restoranu i u

krugu od 10km - naglasio je Goran Gabrić.

22

Hotel Prezident

- Za one koji očekuju mnogo

Olivera Lajić Imbonović

Za 25 godina rada hotel

“Prezident” , Palić, svečano

otvoren 01. avgusta 2000. godine,

stekao je poseban status u turističkoj ponudi

u ovoj, jedinstvenoj “oazi mira” na

severu Bačke. Nastao za potrebe MICA

turista, danas je mesto odmora gostiju

najrazičitijih interesovanja, bilo da traže

mir, avanture, šetnje, zabavu, sportske i

rekreativne aktivnosti, kulturne, umetničke

sadržaje… Da li dolaze na odmor,

vikendima, praznicima ili tokom perioda

od 1. aprila do kraja oktobra u vreme

kongresnih aktivnosti, Palić je bila i jeste

omiljena destinacija brojnih dešavanja,

bogatih programa, uređenih salaša, vinarija,

u blizini grada jedinstvene arhitekture,

većih i manjih manifestacija tokom cele

godine…, na kojima gosti mogu osetiti i

doživeti autentičnu atmosferu Vojvodine.

Hotel “Prezident” je mesto dešavanja

mnogih događaja, intenzivno se radi na

tome da ih bude i mnogo više. Zato je svojom

ponudom, aktivnostima, enterijerom,

prepoznatljiv po profesionalnom osoblju i

prijatnoj i toploj atmosferi zaslužni nosilac

brojnih priznanja i nagrada.

Sa izvrsnostima za turiste leti, sa otvorenim

bazenom i wellness centrom u hotelu,

u neposrednoj blizini novoizgrađenog

Aqua parka sa zatvorenim i otvorenim bazenima

sa termalnom vodom (35-38℃),

toboganima, wellness&spa sa pogledom

na Jezero, situiranom na obodu stoletnog

parka i sa ponudama autentičnih mesta u

kojima su se ugostitelji potrudili da ispičaju

neku svoju priču. Posebno na salašima,

koji su uspeli da sačuvaju deo kulturnog

obrasca života onih koji su na njima bitisali

pre sto i više godina. Različitog formata

i pristupa nekoliko salaša u okolini Palića,

ali i u pravcu Bajmoka i Tavankuta, ovu

ponudu čini raznolikom, samim tim interesantnijom.

I nije dovoljno posetiti jedan

salaš, već što više, jer svi nude različitost.

Potpun doživljaj nudi SUPAKET (Subotica,

Palić, Kelebija, Tavankut, Dušanovo,

Hajdukovo, Ljutovo, Bajmok i Višnjevac)

- “Duh ljubavi”, aranžman koji promoviše

Suboticu, Palić i mesta koja su se izdvojila

raznovrsnom ponudom.

- Turizam je pasoš za mir - i kada svako

izgradi svoju autentičnu priču pronalazi

svoju ciljnu grupu. Volim ugostiteljstvo

i turizam, profesiju kojom se bavim, što

dozvoljava da se na autentičan način reprezentuje

sve ono što će privući goste

koje će biti zainteresovani za tu ponudu

- ističe Olivera Imbronović, direktorka

hotela “Prezident”, koja je povodom dve i

po decenije rada ovog zdanja uvela i “Vikend

ručkove” - švedski sto subotom - nedeljom,

za goste hotele i sugrađane i time

produžila palićku tradiciju začetu u okviru

Velike terase.

Hotel “Prezident” raspolaže sa 44 smeštajnih

jedinica (četiri apartmana, dvokrevetnih,

trokrevetnih soba i soba sa

francuskim ležajem); restoran sa domaćim,

internacionalnim, vegetarijanskim i

Hotel Prezident biser Palića

dečjim menijem; wellness&spa centar sa

đakuzijem, teretanom sa pogledom na jezero,

tri masažne sale i finskom saunom,

kao i bazenom na otvorenom, koji se koristi

od sredine juna, i dečjim igralištem

Čajanka u pet u hotelu “Prezident”

je još jedna originalna ideja,

koju je pokrenula direktorka, povodom

jubileja - četvrt veka uspešnog

rada hotela. Prva čajanka u Srbiji sa

čajem u fokusu, pod nazivom „Festive

Afternoon Tea”, održana je 06.12. u

prazničnoj atmosferi uz šest vrhunskih

čajeve (iz Kine, Japana, Indije),

i ukusne zalogaje i slatke poslastice.

Druga, sa temom, “Moć bilja - Vreme

je za čaj! Afternoon Tea u 5”, održana

je 03.01.2025. izborom od sedam

čajeva Instituta “Dr Josif Pančić”,

njihovim tajnim, lekovitim svojstvima

i uživanje uz lagane zalogaje privukla

je i oduševila publiku. Potpunom ugođaju

doprineli su kvalitetni predavači,

ali i porcelanski čajnici i šoljice, samo

za ovu priliku “ustupljeni” iz Muzeja

porcelana, u Subotici. Dobar odziv

samo je potvrda o potrebi ovakvih

druženja, uz konstataciju da se “i uz

čaj može uživati i zdraviti”.

i uslugom čuvanja mališana. Kongresna

sala je kapaciteta do 90 mesta, manja do

15, a ceo koncept hotela primeren je boravku

90 gostiju.

- U Srbiji ima luksuznijih, bogatijih ponuda

od onih koji nudi hotel “Prezident”

ali u njemu, uz visok nivo usluge, gosti

nailaze na domaćinski prijem, i gost se u

svakom smislu oseća uvaženim i dobrodošlim.

Zato se rado vraćaju. Hotel “Prezident”

je lociran na najlepšem mestu na

Paliću, preko puta Turističkog info centra,

nekada poslednjoj (ili prvoj) tranvajskoj

stanici na relaciji Subotica-Palić, pedesetak

metara od Palićkog jezera, naslonjen

na stoletni park u kojem se, osim najznačajnijih

objekata u stilu secesije, nastalih

na razmeđi XIX i XX veka, nalazi Letnja

pozornica, od 1992. domaćin Festivala

evropskog filma, čiji je nezaobilazni

gost Mira Banjac i time zaslužna da jedna

od dve sale bioskopa “Abrazija”, ponese

njeno ime. Ona je svake godine i počasni

gost hotela “Prezident”, koji se nalazi neposrednoj

blizini bioskopa - objašnjava

Olivera Lajić Imbronović.

23

Zrenjanin, prestonica

Zrenjanin se priprema da 21. marta

2025. godine od Užica preuzme

titulu Prestonice kulture Srbije.

Svečana ceremonija otvaranja i početak

realizacije predviđenih programskih aktivnosti

održaće se tog dana na centralnom

gradskom Trgu slobode, izuzetnom

arhitektonskom prostoru, oivičenom baroknim

palatama, ambijentu kao stvorenom

za organizaciju ovakvih događaja.

Tokom poznate ovdašnje manifestacije

“Dani piva”, veliki muzički događaji na

ovom trgu umeju da okupe i više desetina

hiljada posetilaca. Uz ostala impozantna

zdanja, na Trgu slobode se nalazi

i Narodno pozorište “Toša Jovanović”, sa

najstarijom pozorišnom salom u Srbiji,

izgrađenom 1839. godine.

- Ponosimo se našim pozorištem, ne

samo zbog te kitnjaste barokne sale, već

zbog bogate tradicije i uspešnih predstava

kojima snažno doprinosi kulturnom

identitetu grada. Lutkarska scena je na

samom vrhu tih pozorišta u našoj zemlji,

ovenčana sa više od 300 nagrada na

domaćim i međunarodnim festivalima

- objašnjava gradonačelnik Zrenjanina

Simo Salapura.

Prvi čovek grada kaže da je Zrenjaninu

ovom titulom ukazana posebna čast, ali i

da je pred svima koji su uključeni u projekat

“Prestonica kulture Srbije 2025” i

velika odgovornost. Zrenjanin je treći

grad u Srbiji, ali i prvi u Vojvodini, koji

će biti u epicentru kulturnih dešavanja

naše zemlje.

- Promovisaćemo ono što je nacionalno,

ali i predstaviti sve što je značajno

u lokalnom kulturnom miljeu. Iz ove

sredine su potekli ili u njoj boravili i

stvarali i jedan Uroš Predić, Todor Manojlović,

Konstantin Danil, Đura Jakšić,

Toša Jovanović, Pavle Ugrinov, Radivoj

i Uglješa Šajtinac, Pero Zubac, Isidora

Žebeljan, Željko Lučić... Uz najstarije

pozorište u Srbiji, Zrenjanin se može pohvaliti

i prvim fotografskim ateljeom na

prostoru nekadašnje Jugoslavije, koji se

još sredinom 19. veka bavio i umetničkom

fotografijom, a grad je, kao prvi u

Srbiji, otvorio muzejski prostor i legate

posvećene sportu, bogatoj sportskoj tradiciji

i rezultatima koji su ga opredelili

za titulu “Evropskog grada sporta”, 2021.

godine - navodi gradonačelnik.

Uz poznate umetnike i stvaraoce, Zrenjanin

se odlikuje i bogatim graditeljskim nasleđem,

oličenim u nizu objekata nastalim

u drugoj polovini 19. i početkom prošlog

veka. Kroz nekoliko izvedenih objekata i

službu gradskog arhitekte, graditeljski trag

u Zrenjaninu ostavio je i Dragiša Brašovan,

jedan od pionira srpske moderne arhitekture.

- Upravo zgrada Zadružne banke, jedan

od njegovih najznačajnijih projekata, biće

među važnim temama “Prestonice kulture

2025”, jer se radi njena temeljna rekonstrukcija

i prenamena u izložbeni prostor.

Gradonačelnik Simo Salapura

Cilj nam je ne samo da obnovimo i osvežimo

fasade, već i da neki od tih objekata i

prostora postanu mesta budućih dešavanja

u kulturi. Predstoji nam i obnova pozorišne

zgrade i sale”, dodaje Salapura i predočava

ideju i segmente kandidature grada za

“Prestonicu kulture 2025”.

- Pobedničkim sloganom Meandri grada

- Tokovi kulture, kreirana je nova vizija

Pogled na Palatu suda, Mali most, Kulturni centar

grada, sa novim prostorima i okruženjima,

ličnostima, stvaralaštvom i kulturnom delatnosti,

stvarajući novi kulturni identitet

grada. Meandri jasno asociraju na krivudav

tok reke Begej kroz gradsko jezgro, ali

24

kulture Srbije 2025

asociraju i na raznovrsnost kulture, preplitanje

različitih sadržaja i umetničkih oblasti.

Projekat će ponuditi više od 40 potpuno

novih umetničkih programa koji će se

realizovati u četiri programske celine: Lokus,

Ambasada kulture, Arhitopija i Banatsko

izobilje. Očekuju nas tokom godine

i neke značajne godišnjice, kojima ćemo

takođe posvetiti posebnu pažnju - 180 godina

od rođenja čuvenog srpskog glumca

Toše Jovanovića, 130 godina od gradnje

Narodno pozorište Toša Jovanović

Trg slobode

fotografskog ateljea Ištvana Oldala, 70

godina umetničke kolekcije Savremene

galerije, 60 godina od smrti arhitekte Dragiše

Brašovana, 40 godina manifestacije

“Dani piva”, najstarije te vrste u našoj zemlji.

Sve će to dobiti svoje mesto u okviru

“Prestonice kulture Srbije 2025.” i javnosti

širom zemlje prezentovati deo bogatstva i

kreativnosti koje poseduje grad Zrenjanin,

kao dobar primer višenacionalne i multikulturalne

sredine. Uz značajno i vredno

kulturno-istorijsko nasleđe, tradiciju i

stvaralačke potencijale u ustanovama kulture,

udruženjima i pojedincima, Zrenjanin

spremno dočekuje mart naredne godine,

kada će Meandri grada - tokovi kulture

imati i zvaničan početak”, reči su - ujedno

i poziv - gradonačelnika Zrenjanina posetiocima

i gostima da ovaj grad uvrste u

neki svoj kalendar poseta za predstojeću,

2025. godinu.

Govoreći o programskom konceptu,

celinama i glavnim programima u titularnoj

godini, gradonačelnik kaže da se

Lokus fokusira na značaj urbane kulture

i kreativnosti u razvoju Zrenjanina, a

Arhitopia na arhitekturu i javni prostor

grada. Ambasada kulture promoviše Zrenjanin

kao centar kulturne i umetničke

interakcije, dok Banatsko izobilje ističe

multikulturalnost i bogatstvo materijalnog

i nematerijalnog nasleđa Zrenjanina.

- U skladu s tim programskim celinama,

među mnoštvom događaja koje planiramo

izdvajamo nacionalnu izložbu o

Dragiši Brašovanu, inovativnu izložbu o

životu, radu i stvaralaštvu Uroša Predića,

internacionalni horski festival “Slobodan

Bursać”, programe i manifestacije “Pozorišna

prestonica Srbije”, “Ambasada

sporta”, “Pesnička štafeta”, “Novo čitanje

Perleza”, “Banatske filharmonijske

prestonice”, “Dani arhitekture - Meandri

grada” i mnoge druge, od kojih će se neki

tek iskristalisati u periodu do preuzimanja

titule. Naravno, poseban umetnički

doživljaj predstavljaće i ceremonija otvaranja,

koju će u direktnom televizijskom

prenosu imati prilike da vidi javnost cele

zemlje - objašnjava Simo Salapura.

Gradonačelnik smatra da Zrenjanin

poseduje sve neophodne stvaralačke,

projektne i prostorne kapacitete, oličene

u nizu ustanova i institucija, za uspešnu

realizaciju programa nacionalne prestonice

kulture i da će naredne godine imati

istaknuto mesto na kulturnoj mapi Srbije.

- Imamo puno toga da ponudimo u kreativnom

smislu, kao što imamo i prostora

za podizanje kapaciteta menadžmenta u

kulturi. Okupili smo oko ovog projekta

sve naše ustanove kulture, a kroz javni

poziv i udruženja građana, organizacije

i pojedince koji imaju adekvatne ideje i

žele da doprinesu što kvalitetnijem predstavljanju

našeg grada kulturnoj javnosti

Srbije. Grad je do sada izdvajao nekih

osam odsto budžetskih sredstava za

oblast kulture, ali mislim da će ono što

nas očekuje naredne godine doprineti da

unapredimo budžete naših ustanova kulture,

samim tim i da imamo sadržajniju

kulturnu ponudu u našem gradu - zaključio

je gradonačelnik Zrenjanina.

Fotografije: Grad Zrenjanin

25

Vršačko je - Najbolje iz

Vojvodine je

Turistička organizacija Vršac

(www.to.vrsac.com) završila je

2024. godinu na najbolji mogući

način - dobijanjem po drugi put uzastopno

najvišeg pokrajinskog priznanja - oznake

“Najbolje iz Vojovdine”, koji je preuzela

Jasna Živković, portparolka TO, na svečanosti

u Izvršnom veću Vojvodine u ponedeljak,

16. decembra. Novo visoko priznanje

Pokrajinske Vlade APV potvrdilo je

pregoran rad zaposlenih u ovoj ustanovi,

koji su ne samo uspeli da realizuju sve manifestacije

na najbolji mogući način, već i

da svoj grad promovišu i podignu njegov

ugled i reputaciju u zemlji i inostranstvu.

Sertifikat će tako krasiti prostorije TO i naredne

tri godine.

A da bi i naredna turistička 2025. godina

bila podjednako dobra, verovatno i bolja,

Turistička organizacija Vršac je uoči božićnih

i novogodišnjih praznika “izbacila”

redosled “svojih”, tj. manifestacija koje

sama organizuje, kao i onih koje oprganizuju

udruženja i institucije u Gradu pod

Kulom, potvrđujući i na taj način ozbiljnost

pristupa turizmu i gostima.

Sajam cveća i meda - Vršac 24 -

26.04.2025. je privredna i promotivna

manifestacija gastronomska priredba, idealna

za početak proleća kada je vreme za

osvežavanje ili nabavku novih vrsta cveća

i sadnica za uređenje dvorišta, terasa

ili bašti. Osim cvećara, rasadnika i proizvođača

dekorativnog sadnog materijala,

svoje proizvode predstave i proizvođači

baštenske opreme, nameštaja, i drugih dekorativnih

predmeta iz domaće radinosti.

Pored svega toga tu su i med i razni drugi

pčelinji proizvodi kao što su propolis, vosak,

polen, razne pomade i melemi...

Festival vina VINOFEST - Vršac

04 - 05.07.2025. slavi najpoznatiji vršački

brend - vino, okuplja vinogradare i vinare

kako iz regiona tako i iz inostranstva. Posetioci,

osim degustacije kvalitetnih vina

iz Srbije mogu probati i vina iz Mađarske,

Rumunije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske...

Festival je izložbenog i prodajnog

karaktera, a Međunarodna komisija za

ocenjivanje uzoraka vina, koju čine vrhunski

enolozi, daje ovom festivalu i takmičarski

karakter.

Etno sajam - Vršac - prva polovina

jula 2025. je prateći program festivala

”Vršački venac” gde se predstavlja narodno

stvaralaštvo kako iz Srbije tako i iz celog

sveta, gde se pored domaćih izlagača

predstavljaju i zemlje - učesnice festivala.

Dani Berbe Grožđa GROŽĐEBAL -

Vršac 18 - 21.09.2025. najveća su i najstarija

manifestacija na ovim prostorima.

Bogat, kvalitetan i raznovrstan program

zadovoljiće svačiji ukus. Tu su koncerti,

izložbe, dečiji maskenbal, izbor za ”Vinsku

lepoticu”, karneval, grožđe ”pada” sa

neba, a vina i kobasica ima na sve strane.

Tu su Luna parkovi za klince a za odrasle

„Put vina“ na kom se obilaze vinski podrumi

i degustiraju najukusnija vina vršačkog

regiona. Tih dana, ceo grad miriše

na grožđe, vino i pečene kobasice, a provod

je na svakom koraku.

Sajam MAGIČNA JESEN - Vršac

- oktobar 2025. posvećen je izvornom

narodnom stvaralaštvu, kao i gastronomiji

ovog prostora. Miris jeseni je svuda

u Vršcu, a u samom centru grada možete

uživati u šarenim zimnicama, zdravoj

hrani, cveću, lekovitom bilju sa vršačkih

planina i eko-proizvodima, tradicionalnim

rukotvorinama, medu, vinu… i ostalim

blagodetima.

Praznične đakonije - Vršac

13. decembar 2025. su još jedna izložba

sa ”ukusom”, posvećena prazničnoj trpezi

i raznim đakonijama koje se spremaju

u vreme slava, Božića i Nove godine čiji

je cilj promocija i očuvanje kulture i tradicije.

Izložba je prodajnog karaktera tako

da svi posetioci mogu kupiti narodne rukotvorine,

originalne i unikatne božićne i

novogodišnje ukrase kao i autentične gastronomske

specijalitete. U sklopu izložbe

održava se i takmičenje ”Slavska pogača”

gde se vredne domaćice nadmeću u spremanju

pogača.

26

Za svakog po nešto u 2025

Vršački beli kros - Vršac (februar)

je Međunarodno takmičenje

u atletskom krosu namenjen za

klubove iz zemlje i inostranstva. Trka u

Gradskom parku ima 16 startova po kategorijama

od predškolaca do veterana.

Trka, sa tradicijom od preko 10 godina,

uvrštena je u kalendar ASS. jovanovic.

drazen@gmail.com

Dani mladih vina - Gudurica (01. mart)

održava se u selu koje je zauzima veoma

važno mesto na turističkoj mapi Srbije što

se tiče vinskog turizma. Gotovo da nema

kuće bez vinskog podruma, a ovo je dan

kada su sva vrata otvorena svim ljubiteljima

dobre kapljice da degustiraju kvalitetna

vina i gastronomske specijalitete ovog

kraja uz neizbežne tamburaše. www.seloplus.org

Windy Duathlon Vršac (13. april) je

disciplina kombinacije biciklizma i trčanja

u nekoliko etapa, odvija se ulicama

grada, a najinteresantnija etapa je Vršački

breg. Za najmlađe, održava se posebna biciklistička

trka. U trci se mogu oprobati

i rekreativci i profesionalci. kristifor.mancu@gmail.com

Vršačka Trka uz Stepenice - Vršac

(poslednja nedelja maja) je međunarodna,

ekstremna, atletska trka, uvrštena u

kalendar ASS, podeljena u 18 kategorija.

Na stepeništu, sa ukupno 430 stepenikom,

koje vodi prema Vršačkim planinama,

dužine 750m i sa visinskom razlikom od

133m, okuplja takmičare као i rekreativce

za ”Šetnjу zadovoljstva”. Održava u čast

Slave grada, Sv Teodora Vršačkog. jovanovic.drazen@gmail.com

Vršački kotlić - Vršac (druga polovina

maja) је тradicionalno takmičenje u pripremanju

riblje čorbe i lovačkog gulaša

gde svoja kulinarska umeća predstavljaju

ekipe iz Srbije. e-mail: profiribolovac@

yahoo.com

Wind Rock Fest - Vršac (12. do 14.

juna) donosi nezaboravan muzički vikend

pod vedrim nebom, na gradskom jezeru,

uz rok bendove. U sklopu festivala održava

se i takmičenje za mlade i nedovoljno

afirmisane bendove pod nazivom Wind

Rock Up uggoodenergy@gmail.com,

www.goodenergy.rs

Međunarodni festival folklora

VRŠAČKI VENAC- Vršac (prva

polovina jula) već skoro tri decenije,

ljubitelji narodnog svaralaštva mogu

da uživaju šarenilu svetskih narodnih

nošnji i nastupima atraktivnih folklornih

ansambala iz celog sveta koji igrom i

pesmom neguju tradiciju i kulturnu baštinu

svojih domovina. office@kulcentar.com,

vladimirboskovic1@yahoo.com, www.

vrsackivenac.org.rs

Vršački Challenge AQUATHLON -

Vršac (10. avgust) je državno prvenstvo

u akvatlonu, disciplini koja podrazumeva

plivanje i trčanje, polako uzima maha

i sve je popularniji u Srbiji. Vršac će ove

godine biti domaćin po 6. put gde se očekuju

takmičari svih uzrasta iz celog regiona.

e-mail: kristifor.mancu@gmail.com

Međunarodni festival folklora ZLAT-

NA JESEN - Gudurica (poslednji vikend

avgusta) se održava u selu poznatom po

mnogobrojnim vinskim podrumima ali i

po multietničkoj sredini. Tradicionalne i

kulturne vrednostima ovog mesta su kulinarski

specijaliteti, stari zanati i ostale

rukotvorine, a na prvom mestu vino, i

zato će vinski podrumi širom otvoriti

svoja vrata, za ljubitelje dobre kapljice,

degustaciju najkvalitetnijih guduričkih

vina. Gosti se mogu oprobati u sportskim

aktivnostima kao što su gađanje glinenih

golubova i nadvlačenje konopca a za gurmane

tu je i takmičnje u kuvanju lovačkog

gulaša toovrsac013@gmail.com

AMI mtb maraton - Vršac (prva polovina

septembra), na Vršačkim planinama

se tradicionalno održava još od 2017.,.

Nije takmičarakog karaktera već cilj mu

je promocija biciklizma i Vršačkih planina

kao idealan teren za bavljenje brdskim

biciklizmom. Postoje tri staze, mala, srednja

i velika, prilagođene svim nivoima, od

početnika do profesionalaca. Učešće je

besplatno. info@kampami.rs

Grožđebalske Ulične Trke - Vršac (20.

septembar) su takmičarskog karaktera,

prevashodno namenjene za promociju

sportske kulture za najmlađe, podeljene u

16 starosnih kategorija, otvorenog su tipa

i svi zainteresovani mogu da učestvuju uz

prijavu na meil: jovanovic.drazen@gmail.

com

Internacionalni džez i bluz festival

JAZZTRONIC – Vršac (prva polovina

oktobra) okuplja ljubitelje improvizovane

muzike je pozicionirao Vršac na kulturnoj

mapi regiona. U proteklih 20 godina su

nastupala velika imena džaz i bluz scene

iz celog sveta koja su uspela da senzibilišu

vršačku publiku za džez, a naročito mlađe.

Društvo ljubitelja džeza i eletronike

”Jazztronic”; Mesto održavanja: Studio,

Centar MILLENNIUM

Festival pozorišne klasike VRŠAČKA

POZORIŠNA JESEN - Vršac (druga

polovina oktobra) se održava više od 30

godina, a za to vreme, ljubitelji pozorišne

umetnosti su mogli da vide najkvalitetnije

produkcije iz regiona… Izložbe,

promocije knjiga i časopisa, razni paneli

na temu umetnosti dodatno upotpunjuju

festival. organizator@npsterija.rs,

www.npsterija.rs

27

Dr Marijan Majin: Nova formula

Nevelik, usred ravnice, Novi Bečej

je mesto brojnih mogućnosti, novih

iskustava, prilika da se jedan

kraj doživi na opušteniji, dublji i značajniji

način. Prilika da u tišini, okruženi lepotom,

starinom, predanjima, dobrim vibracijama

koje ne remete prirodu i prirodno,

zaviri u sopstveno ja.

Jedna od turistički razvijenih varoši u

Vojvodini, Novi Bečej, zahvaljujući dobro

osmišljenim i realizovanim manifestacijama

porodičnog karaktera, unazad

dvadesetak godina, primer su jednog od

načina privlačenja turista i mogućnosti da

se putem dopadljivih i širem krugu ljudu

prijemčivih događaja predstavi tradicija,

znamenitosti, prirodni fenomeni. Poput

Arače, ostataka benediktinskog manastira

(XIII vek), koji bi s pravom trebao da

se nađe na UNESCO listi svetske baštine,

SRP “Slano Kopova”, pet vlastelinskih

dvoraca izgrađenih u XIX veku, Muzeja

“Žeravica”, jedinstvene zbirka traktora i

parnih mašina na Balkanu (Novo Miloševo),

Muzeja “Kotarka”, žitnog magacina i

kotarke, na imanju bogate i moćne porodice

Karačonji (Novo Miloševo), Muzeja

Glavaševa kuća - primera građanskog života

s početka prošlog veka (Vranjevo),

manastire… Spisak je podugačak, a tu je i

reka Tisa i cvetni Tiski kej duž celog toka

reke uz varoš, koji Novobečejci smatraju

glavnom ulicom, na kojem počinju i završavaju

sve lične, porodične i gradske aktivnosti...

Odnedavno, opština Novi Bečej, koja

obuhvata četiri naselja, i u kojim je dom

našlo više od 20.000 stanovnika (u Novom

Bečeju živi oko 11 hiljada), može da se,

osim ogromnim brojem sadržaja, podiči i

“Tiskim cvetom” - hotelom koji je upotpunio

ne samo smeštajne kapacitete već

“podigao” kompletnu turističku ponudu,

uključivši se aktivno u bojne događaje i

planovima da kreira nove.

Dr Marijan Majin, pomoćnik rukovodioca

Klinike za kardiovaskularnu hirurgiju,

rodom iz Novog Sada, poreklom iz familije

Vrebalov sa duboko ukorenjenim porodičnim

vezana sa Novim Bečejom, kao

suvlasnik hotela “Tiski cvet”, ima jasnu

viziju njegove uloge u oblikovanju izuzetnog

turističkog proizvoda.

- Naš cilj je bio da ovo zdanje oživimo,

renoviramo i dodamo neke nove sadržaje,

Menadžment Hotela Terme Tiski cvet: Ivana Vrebalov, dr Marijan Majin

i Danica Stanković

U ambijentu Hotela Terme Tiski cvet

da u srcu grada, na minut od reke i keja,

postane dostojan nosilac svih dešavanja u

Novom Bečeju, za čega imamo pokriće i

kada je u pitanju prostor, kvalitet usluge,

kapacitet ljudstva, opreme, a pre svega

znanja - objašnjava dr Marijan Majin, dodajući

da se, u skladu sa vrhunskim uslova

smeštaja, restorana, wellness&spa programa

itd., nada da će ideje menadžmenta

hotela u daljem stvaranju dinamičnog i

ugodnog ambijenta biti u punom kapacitetu

sprovedene, i da će privući još veći broj

zainteresovanih za izvrsnosti ovog grada i

njegove okoline, koje su i do sada privlačile

pozornost svih onih koji umeju da cene

kulturna dobra, ali i urednost, cvetnost,

brigu o prirodi, a pre svega o ljudima.

Hotel iz 1985, renoviran 2010. U toku

je sukcesivan process njegove ponovne

rekonstrukcije. Trenutno raspože sa 37

moderno opremljenih soba (regular, exsclusive

sobama i apartmanima), restoranom

28

turističke ponude Novog Bečeja

kapaciteta 200 - 250 mesta, i mogućnošću

proširenja za još 100 mesta, a na uštrb

ranije picerije “Venecija”. Pica će i dalje

biti, ali će meni biti zasnovan na specijalitetima

provereno dobre, ukusne i veoma

tražene vojvođanske kuhinje. U ponudi

su i dnevni meniji, izuzetno kvalitetni i sa

prihvatljivim cenama.

Kuriozet je da hotel leži na hidrotermalnom

lekovitom izvoru jedinstvenog

sastava na našem prostoru, bogatom natrijumom,

kalijumom, magnezijumom…,

koji blagotvorno deluju na opuštanje organizma,

pomažu u lečenju artritisa, reumatskih

bolesti, kožnih promena. Ovaj izvor

je omogućio otvaranje Wellness&spa centra

sa otvorenim i zatvorenim bazenima sa

termalnom vodom i masažerima, finskom

i infra crvenom saunom, kneipp klupama,

prostranim đakuzijem, uskoro i slanom

sobom, ukratko svim uslovima za banjski

turizam.

Uz hotel se nalazi i ambulanta koja pruža

mogućnost oksigenoterapije - lečenja

kiseonikom, značajnog za ljude iz ravnice

uz opasku da su navedeni sadržaji, poput

wellness&spa centra, restorana, dostupni i

onima koji nisu gosti hotela.

Novi Bečej je rodno mesto brojnih velikana:

Janoša Mesaroša, slikara, braće

Nikole i Slavka Simića, glumaca, Josifa

Marinkovića, muzičara… U Novom Bečeju

se po prvi put u kafanama mogla čuti

tamburaška muzika, koja se proširila diljem

sveta.

Poslednjih godina u Novi Bečej dolazi

sve veći broj nautičara, koji ovde nalaze

spokoj, ali i uslove za svoje aktivnosti.

Neraskidiv deo ovog prostora su i fijakeri,

posebno petoprezi, kojima je 1872.

glavnim vranjevačkim ulicama sa svojom

svitom, na putu od Beča do Temišvara

prodefilovao car Franja Josif I, i carskim

ukazom jedino Vranjevčanima, iako nisu

“plave” krvi, dozvolio da prežu petoprege.

Danas je to posebna, ujedno i najveća

atrakcija Gospojinskih dana, manifestacije

koja privlači najveći broj turista u ovaj

grad. Vlasnici hotela razmišljaju o mogućnosti

korišćenja fijakera u turističke svrhe,

Spoljni termalni bazen

a s obzira na odličnu saradnju sa KK “Vranjevo”,

i ostvarljivim.

- U svojim idejama našli smo saradnike

i imamo preko potrebnu podršku, a naša

želja je da u budućnosti gostima ponudimo

što raznovrsnije sadržaje, da vide, osete,

uživaju, što nam je važno zbog afirmacije

Novog Bečeja, nekada strateški najznačajnijeg

mesta za trgovinu žitom, na levoj

obali Tise, o čemu svedoče zapisi Fenyes

Eleka iz 1851. i, doduše ruiniran, ogromni

Žitni magacin. To samo potvrđuje da je

Novi Bečej bio, i da bi mogao da bude ponovo

značajno privredno, kulturno, sportsko-rekreativno,

turističko, banjsko mesto

koje bi moglo da zadovoljni apatite svakog

gosta - smatra dr Marijan Majin.

Mnoštvo utemeljenih planova uliva poverenje

da će sve zamišljeno biti sprovedeno

na radost gostiju ali i meštana koji

su, razvijanjem manifestacionog turizma,

razumeli benefite od turističke privrede.

Hotel “Tiski cvet” nazvan je po insektu

iz porodice vodenih cvetova. Oni su uzrok

fenomena cvetanja reke sredinom juna, jedinstvenog

u nekoliko mesta na reci Tisi i

Unutrašnji termalni bazen

Dobrodošli gosti

kod kojih je naglašeno prisustvo kadriovaskularnih

tegoba. Osim izuzetno popularnog

anti-aging programa, oksigenoterapija

pospešuje zarastanje rana, blagotvorno

utiče na periferne bolesti krvnih sudova…

- Plan je da ove mogućnosti ponudimo

u paketu i omogućimo da gosti hotela uz

ekspertizu lekara dobiju potreban medicinski

tretman, a Novi Bečej, s obzirom na

sve uslove koje nudi, kandiduje za banjsko

mesto. Takođe ćemo raditi na povećanju

postojećih kapaciteta u smislu iskorišćenja

svih Bogom datih resursa - kaže dr Majin,

nigde više u svetu, koji nakon tri godine

boravka u mulju, izleću u velikom broju

na površinu da bi u ljubavnom letu izveli

svadbeni ples i na kraju dana završili život

na njenoj površini.

Ovaj “Tiski cvet” treba da bude neponovljiv

kutak za sve turiste sa stilom, tragaoce

za posebnim i jedinstvenim ugođajem

poput tiskog cveta, ali da traje dugo,

uspešno i u trendu sa turističkim tokovima

usklađenim sa potrebama modernih turista.

Fotografije: Martin Candir

29

Nova energija

Mirjana Milenković

Gradska turisti;ka organizacija Кragujevac

poznata je po izuzetnim

prezentacijama svog grada i okoline

i budući da se radi o prvoj prestonici

moderne Srbije u kojoj je 1835 donet

prvi ustav u Кnjažestvu Srbiji (Sretenski

ustav), svaku priliku koristi za promociju

bogate istorijske, kulturne tradicije grada.

Pored arhitekture, značajnih objekata državnog,

industrijskog, umetničkog miljea,

skreće pažnju i na poziciju tehničko-tehnološog

centra, ali i na bogat noćni život

u gradu, što ptvrđuje manifestacijom Кragujevačko

kulturno leto, tokom kojeg se

na renoviranom Trgu Vojvode Radomira

Putnika, Кraguevčanina, dešavaju brojni

zanimljivi programi namenjeni sugrađanima

i turistima.

- Praksa GTO koju smo sproveli i na

ovogodišnjem XV Međunarodnom sajmu

turizma i seoskog turizma je da što više

upoznamo građane Srbije sa našom istorijom,

određenim lokalitetima, arhitekturom

još uvek sačuvanom, između ostalog

i velelepnim dvorskim kompleksom. Tokom

tri sajamska dana pored organizacije

raznovrsnog pratećeg programa, predstavljanja

naših običaja, nošnji, našeg entiteta,

i sam nastup na našem štandu oslikavao je

Najviši predstavnici turističke privrede Srbije na Sajmu turizma u Kragujevcu

jedan privredni, kulturni grad bogat brojnim

sadržajima - kaže dirktorka Mirjana

Milenković.

Dinamika ove sajamske manifestacije

dala je šansu za predstavljanje i svih

drugih gradova, mesta, TO i TA, gde su

se smenjivale sjajne promocije kao što je

bilo predstavljanje grada Paraćina od strane

TOO Paraćin sa domaćom gastronomijom,

štanda Centralne Srbije sa nekoliko

opština i turističkih organizacija koje su

iskoristile priliku da ugoste brojne posetioce

uz jesenju, šumadijsku trpezu i običaje

svog kraja. Na centralnoj bina TO sa Кosova

i Metohije reprezentovala je svoje igre,

a to su učinili na svoj način i predstavnici

Republike Srpske, Crne Gore, BiH. Sajam

je ponudio i predloge turističkih agencija

za zimovanja, ali i za leto 2025.

Po prvi put ove godine država je uvela

subvencije za razvoj seoskog turizma, pa

je i to bio jedan od razloga potenciranja

Uspešna promocija šumadijskog rakijskog i vinskog trurizma

30

Kragujevca

Kragujevac bogat kulturno-istorijskim nasleđem

Janin raj u selu Petrovac kod Kragujevca

Doživljaj na svakom koraku

ove vrste turizma Osim vrlo korisnih stručnih radionica

u Medija centru Šumadija sajma sa temama koje

se odnose na ruralni turizam (Podsticajna sredstva

za razvoj seoskog turizma, Uslovi i načini kategorizacije

seoskih turističkih domaćinstava, Povezivanje

lokalnih TO i TA kao preduslov razvoja destinacija,

Potencijali ruralnog razvoja juga Srbije), sve u svrhu

pomoći domaćinima uključenim u turističku ponudu

u ruralnim područjima, onima koji ulaze u kategorizaciju

ili razmišljaju o tom koraku, pruže prave informacije,

posebno vezane za podsticaje od Ministarstva

turizma i omladine, odnosno države, i kako do tih podsticaja

mogu da dođu.

- Za nas je to bitno jer povećanjem broja domaćinstava

u ruralnim područjima imamo bolju i sadržajniju

turističku ponudu i dosta uslova za širenje sadržaja ali,

da bismo došli do toga, prvo moramo da obezbedimo

smeštajne kapacitete Na teritoriji grada Кragujevca zabeleženo

je povećanje broja kategorizovanih seoskih

domaćinstava, u ovoj godini. U ovom trenutku imamo

16, a najave iz Gradske uprave koja se bavi kategorizacijom,

u 2025 imaćemo preko 20 kategorizovanih

jedinica. Ruralni turizam u našoj zemlji i gradu je u

ekspanziji i osim povećanja smeštajnih kapaciteta

dosta se uradilo na obogaćivanju konkretnih sadržaja.

GTO je, osim adekvatne promocije seoskog i aktivnog

turizma, dosta uradila na osmišljavanju koncepta

određenih prostora, i osim kulturnih ruta i poseta manastirima,

već utvrđenih staza, šetališta, vidikovaca,

uključili smo i druge atraktivne ponude (rentiranje konja,

školu jahanja, saradnju sa planinarskim društvom

i planinarenje, pešačenje, rentiranje kvadova) kako bi

sam sadržaj u okviru seoskog područja privukao veći

broj turista, da pored boravka u prirodi, i konzumiranja

domaće hrane turisti upoznaju autentičnost Šumadije

- objasnila je Mirjana Milenković.

I ovoga puta u okviru Sajma turizma bio je zastupljen

izuzetno popularan Sajam zimnice. Ove godine

izlagački prostor je bio bogatiji od prethodnih i

za sve one domaćice koje nisu stigle da pripreme zimnicu

organizatori su omogućili da istu mogu da kupe

na sajmu.

U Medija centru Šumadija sajma održan je sastanak

direktora turističkih organizacija Centralne Srbije, gde

je bilo reči o saradnji i zajedničkim nastupima.

- Bila je potrebna energija, a mislim da je nova i

sveža ušla u tokove Centralne Srbije Mišljenja sam da

možemo i da je potrebno da grad Кragujevac preuzme

ulogu lidera s obzirom da smo u centru i da smo najveći,

da predvodimo zajedničku promociju i ozbiljnijim

nastupom možemo da doprinesemo većem broju turista

u našim mestima. Direktori TO su prihvatili ovu

inicijativu, a na nama je da to razvijamo, reagujemo

na terenu i realizujemo - zaključila je Mirjana Milenković.

31

Biti turistički radnik

Agencija “Magelan”,

Novi Sad, tokom 30

godina poslovanja, nijebila

toliko oslonjena na društvene

mreže, što nije ni toliko

nužno, jer najvažnije strane

partnere sreće upravo na sajmovima.

Jedan od razloga dolaska

na sajmove u Srbiji i region su

B2B susreti i razmena ideja, stavova

sa turoperatorima. koji se

ne smatraju konkurencijom, već

kolegama.

- Kada trebamo nešto u Sarajevu,

Trebinju ili na nekoj trećoj

destinaciji volim da pitam

kolegu za savet ili da uslugu ili

deo usluge uradim preko njega.

Pojavljuju se novi hoteli, agencije,

novi ljudi i da bismo bili i

ostali u kontaktu ovakvi susreti

su neprocenjivi. Na sajamskim

priredbama pojavile si se agencije

koje rade ozbiljne grupe i

serijale sa turistima iz Kine,

sa Tajlanda, iz Malezije, i traže

Srbiju za svoju destinaciju. Ako

kao agencije nemamo mogućnosti

da posetimo te destinacije

i direktno razgovaramo sa njihovim

turoperatorima, ne vidim

zašto ne bismo uhvatili jedan

deo kolačića da organizujemo

jednu uslugu u našem gradu ili

Srbiji - pita se Biljana Marčeta,

vlasnica Turističke agencije

“Magelan” iz Novog Sada, reper

za kvalitet turističke ponude,

uvođenje novih trendova i

sprovođenje dobrih programa.

Novosadska, nacionalna,

agencija koja posluje sa čitavim

svetom - TA “Magelan” u konstantnoj

je trasformaciji, prilagođavajući

se svetskim trendovima,

neretko čineći pionirske

korake na nivou naše zemlje i

regiona, balansirajući, u zavisnosti

od trendova i tražnje, između

receptivnog i stranog turističkog

tržišta. Kurs trenutnih

aktivnosti ide u pravcu orgnizacije

Team Building-a shvaćenih

na novi način, koji podrazumevaju

mix istorijskih lokaliteta,

Biljana Marčeta (druga levo) uživa u prenošenju znanja mladima

na NS sajmu turizma 2024

prirodnih resursa i fizičkih aktivnosti, uz posetu

vinarija, kultnih gastronomskih niša, i “u

ozbiljnom smo problemu jer toliko toga imamo

da pokažemo na svakoj destinaciji”.

- Kao primer navodim šestodnevni aranžman

u Deliblatskoj peščari za ino goste, gde

smo se trudili da kroz Team Building programe,

koji se samo tako nazivaju, pripremimo

naše pružaoce usluga za strance koji žele bliži

“touch” sa lokalnim stanovništvom. Naši klijenti

iz inostranstva žele da za 48 sati “protrče”

deset zemalja u regionu. I to nije lako. Zato

ograničeni okolnostima nešto radimo punog

srca, iz čistog zadovoljstva, a nešto treba da

donese novac ili popuni vreme van sezone -

objašnjava Biljana Marčeta.

Po njenom mišljenju, Srbija je neicrpan

izvor mogućnosti i sa milion mladih ljudi neiskorišćenog

potencijala koji bi rado prihvatili

da rade nove stvari.

Uporedo sa turističkom, Biljana Marčeta

se prihvatila edukativnog angažmana u neformalnoj

edukaciji studenata. Prvi serijal

edukacije sa Udruženjem “Pavle Tomić” sa

PMF-a, smer turizam, trenutno je u drugom

ciklusu obuke onoga “što se na fakultetu ne

uči a vrlo je bitno” poput digitalnog marketinga,

platforme BOS4.tours, ali i bazičnih

znanja pisanja turističkog programa za one

kojima je namenjen, sa detaljma propraćenim

kvalitetnim fotografijama, zbog search optimizacije

napisane tako da se prva pojavi na

Googl-u.

- Mnogo je novih aspekata o kojima moramo

da razmišljamo kada se prave novi programi,

a jedan od prvih predavanja je na temu segmentacije

tržišta, odnosno definisanje ciljnih

grupa i prilagođavanje programa određenim

ciljnim grupama. Ino turisti traže sadržaje

vezane za svoja interesovanja, hobije i tačno

znaju šta traže. Domaćim turistima se trudimo

da “nametnemo” kvalitet i što više novina

koje će ih prijatno iznenaditi - kaže Biljana,

koju su životni putevi odveli u Grčku, u podnožje

Kajmakčalana, gde je osetila patriotsku

obavezu da promoviše novi oblik turizma

- kulturu sećanja i malo više približi našem

tržištu, ne bi li zainteresovala mlade ljud da

saznaju na licu mesta deo istorije vezane za I

Svetski rat.

Izazovan, izvrstan poziv turizmologa, podrazumeva

skup znanja iz različitih oblasti,

ogromne menadžerske sposobnosti, lične inicijative.

Pomisao da je sve više onih koji žele

da se posvete ovom prelepom ali više nego

zahtevnom pozivu budi optimizam. Iskusni

turistički radnici poput Biljane Marčete, pravo

su blago, ne samo u dopuni teorijskih, veći

ovladavanju praktičnih sposobnosti u ovoj sve

eksponiranijoj delatnosti.

32

Od sprinterica

do visokih potpetica

Učešće Ivane Španović

na Konferenciji povodom

Međunarodnog

dana ženskog preduzetništva

održanog u Privrednoj komori

Vojvodine (PKV) izazvalo je

veliko interesovanje, a njeno

neposredno, iskreno izlaganje

po ko zna koji put potvrdilo

njen nepokolebljivo snažan

karater - karater pobednika.

- Drago mi je što sam došla

da se pridružim ženama - preduzetnicama

i podelim svoju

priču sportistkinje i sa stažom

od 15 godina u preduzetničkim

vodama trudeći se da vrednosni

sistem sportiste prenesem

na polje biznisa - istakla je

Ivana Španović tom prilikom.

Nemoguće je govoriti o Ivani

Španović, a ne pomenuti

njene sportske rezultate. Nakon

uspešnog početka u juniorskoj

konkurenciji, ređaju se

uspesi i u seniorskoj - bronzana

medalja na SP u Moskvi

2013 - prve medalje za Srbiju

na svetskim prvenstvima u

atletici kod žena; bronza na SP

u Pekingu 2015; iste godine

zlato na EP u dvorani; zlatne

medalje na SP u dvorani 2018

i 2022 i srebrne 2016 u Portlandu.

Iste godine našla se

na prvom mestu svetske rang

liste u skoku u dalj. Pobednica

je Dijamantske lige 2016,

2017, 2021, 2022, i 2023 godine.

Najveći uspeh ostvarila

je osvajanjem bronzane

medalje na OI u Riu 2016 sa

novim nacionalnim rekordom

na otvorenom (7,08m), kao

i na SP u Budimpešti prošle

godine, kada je osvojila prvu

zlatnu medalju za Srbiju sa

novim nacionalnim rekordom

od 7,14m, ujedno i najboljim

rezultatom na svetu te godine.

Ivana Španović

Na EP u dvorani u Beogradu 2017 sa skokom od 7,24 postavila je

novi nacionalni rekord, treći rezultat svih vremena u dvorani. Godine

2013, 2015, 2022 i 2023 izabrana je za najbolju sportistkinju

Srbije u izboru Olimpijskog komiteta Srbije.

Paralelno sa sportskom, Ivana Španović je 2010 počela da se

ostvaruje i u svetu preduzetništva.

- Volim izazove. Ne postoji nešto u šta neko može da me ubedi

da je nemoguće ostvariti. Poenta je da se razmišlja dugoročno i

to što se radi ima širi društveni smisao od samopromocije i lične

koristi - istakla je proslavljena sportiskinja, ističući da je najbitnije

što je na samom početku sportske karijere bila svesna cilja, rešena

da ga i ostvari. Celoživotno usavršavanje se po njenom mišljenju

podrazumeva „jer znanja nikada dosta“, a kada se napravi neka

lepa atmosfera za razmenu stavova, utisaka, iskustava radi ohrabrenja

za dalje korake, rezultati

su izvesni.

U svom obraćanju Ivana

Španović se osvrnula i na pitanje

kako je biti žena preduzetnica

u Srbiji.

- Iz mog ugla vrlo interesantno,

zahtevno, ali i sa

paralelom između sporta, biznisa

i svakodnevnog života

gde se susrećemo sa različitim

situacijama koje traže da im

se posvetimo. Ne priznajem

neuspeh. Za mene je to samo

pokušaj gde pronalazimo način

da dođemo do ostvarenja

svojih vizija. Najveću važnost

pridajem svom okruženju i

ljudima sa kojima radim jer

snaga leži u zajednici, u onima

koji dele istu viziju. Samo

udruženim snagama se dolazi

do rezultata. Na kraju, svaki

uspeh je mnogo slađi kada se

podeli - objasnila je naša sagovornica.

Po njenim rečima sport se

takođe jedna vrsta biznisa, a za

nju i platforma da bude ono što

jeste, ostvarena u potpunosti.

- Najlepše od svega je da

sam uspela sa svojim timom

proširim svoju porodicu i to

nas je, kao pojedince i kao

grupu, učinilo mnogo jačim,

zadovoljnijim i uspešnijim -

zaključila je Ivana Španović.

Poznato je da sport razvija

posebne sposobnosti poput

discipline, odgovornosti,

istrajnosti, odlučnosti… Sport

jača telo i karakter, osobine

potrebne i u preduzetništvu i u

životu uopšte jer, niti u sportu,

niti u ispunjenu profesionalnih

ambicija uspeh nije zagarantovan,

već osnova na kojoj se

mora raditi istrajno, predano,

planski sa puno pouzdanja i

vere u sebe.

33

Zlatibor unapredio imidž

Kulturni centar i zgrada TO Zlatibor

Uskoro ćemo ispratiti

još jednu godinu koja

je uspešna za turizam

naše destinacije. Počela je rekordnom

posećenošću, a nastavljena

inovacijama, sadržajima

i aktivnostima, koji su

još jednom pokazali zašto je

Zlatibor lider turizma Srbije -

sumira godinu na izmaku direktor

Turističke organizacije

Zlatibor Vladimir Živanović

i napominje: - Kao kruna velikih

ulaganja, truda i predanog

rada, nedavno je obelodanjen zvanični

podatak da je u periodu januar-oktobar na

Zlatiboru boravilo ukupno 354.814 turista,

što je za 20 odsto više nego u istom periodu

prethodne godine. Od početka 2024.

do kraja oktobra ovde je ostvareno ukupno

1.054.167 noćenja, od čega su skoro trećinu

zabeležili gosti iz inostranstva (291.105

noćenja, što je za oko 35 odsto više nego

Vladimir Živanović

2023.). Ti statistički podaci su

značajan pokazatelj uspešnosti

destinacije. A pravo merilo

našeg uspeha je zadovoljstvo

posetilaca koji nam se vraćaju

s osmehom, spremni za nove

doživljaje. Porodice koje se

generacijama odmaraju na

Zlatiboru, sportisti kojima

pripreme pomažu na putu do

uspeha, poslovni ljudi koji

prilikom kongresa uživaju u

mnogim blagodetima Zlatibora,

umetnici inspirisani planinskim

pejzažima...

Objavljeni podaci, kaže Živanović, pokazuju

da su, pored domaćih, turisti iz Bosne

i Hercegovine najzastupljeniji na Zlatiboru.

Takođe, među najbrojnijim stranim

gostima nalaze se i posetioci iz Crne Gore,

Makedonije, Rusije, Kine i Malte. Takvoj

inostranoj poseti u prilog ide činjenica da

je dobitnica glavne nagrade Velike letnje

Sankališta na svakom kokraku

34

vodeće turističke destinacije

nagradne igre Turističke organizacije Zlatibor,

automobila „Opel Korsa“, upravo gošća

iz BiH koja je bila smeštena u registrovanom

smeštaju, što je bio uslov za dobijanje nagrade.

- Namera Turističke organizacije Zlatibor

je da i naredne godine, uz podršku Ministar-

Fontana na Jezeru, biser Zlatibora

Dino i adrenalin park

stva turizma i omladine, nastavi sa organizovanjem

nagradne igre. Cilj je da se stimuliše

veći broj izdavalaca da svoje kapacitete registruju

na portalu E-turista, čime bi se povećao

broj registrovanih ležajeva na destinaciji

i obezbedila uredna evidencija turista.

Po rečima direktora, Zlatibor je zahvaljujući

svojim prirodnim lepotama, kontinuiranim

ulaganjima i predanom radu na unapređenju

turističkih sadržaja postao prepoznat kao planina

sa najsadržajnijom ponudom, vrhunskim

smeštajem, najdužom panoramskom gondolom

na svetu, atraktivnim za bavnim parkovima,

najposećenijim speleološkim objektom

i drugim vrednostima koji ga čine omiljenim

mesto za odmor.

- Sadržaji najposećenije srpske planine,

kao i ambiciozni projekti koji će omogućiti

da Zlatibor i dalje bude u toku sa najnovijim

trendovima u turističkoj industriji su tokom

2024., nakon Beograda, predstavljeni i na

međunarodnim sajmovima turizma u Banjaluci,

Sofiji, Bijeljini, Novom Sadu.

Turistička organizacija Zlatibor je i u

Štutgartu predstavila potencijale, nove projekte

i viziju njenog razvoja. Imajući u vidu

da su turisti iz Crne Gore tradicionalno jedni

od najbrojnijih, te da im je ovo omiljena destinacija

za odmor, aktivna promocija Zlatibora

bila je i ove godine zastupljena u primorskim

crnogorskim gradovima. Jedan od nezaobilaznih

vidova promocije pored sajmova su i

video spotovi koji slikom i zvukom

najbolje dočaravaju lepotu planine,

a turistima približavaju zlatne

potencijale. Na zvaničnom YouTube

kanalu Turističke organizacije

Zlatibor objavljene su nove emisije

‚‘Ljudi Zlatibora - srce i duša planine‘‘,

‚‘Zlatibor kao inspiracija‘‘,

‚‘Kulturno nasleđe Zlatibora‘‘,

novi serijal emisija ‚‘Zlatiborska

riznica‘‘ kao i novi promo spotovi.

Značajno poglavlje u medijskoj delatnosti

Turističke organizacije Zlatibor

predstavljaju i mesečna izdanja

elektronskih novina gde smo se

približili jubilarnom 50. broju.

Sa ciljem unapređenja imidža

i pozicioniranja ‚‘zlatne planine‘‘

kao vodeće turističke destinacije u

Srbiji, TOZ kontinuirano realizuje

značajne kapitalne projekte. Među

najistaknutijima tokom 2024. su

postavljanje turističke signalizacije,

uređenje Stopića pećine koja je

najposećeniji speleološki objekat u

Srbiji, adaptacija Konačišta, postavljanje

novih interaktivnih izloga...

Razvoj Zlatibora je i u fokusu zlatiborskih

hotelijera sa kojima redovno

održavamo sastanke kako bismo

sumirali rezultate turističke sezone

i razmotrili planirane promotivne i

organizacione aktivnosti za naredni

period. Tim povodom realizovan

je i promotivni događaj u Skoplju

gde je TO Zlatibor zajedno sa zlatiborskim

hotelijerima prisustvovala

B2B sastancima gde su ostvareni

važni kontakti sa turističkim agencijama

iz Severne Makedonije. Tu su

i brojne studijske posete predstavnika

medija, turoperatora, influensera,

prilikom čega su ostvarene značajne

saradnje.

- Na nama, kao predstavnicima

Turističke organizacije Zlatibor, jeste

da mnogobrojne zimske sadržaje

približimo turistima na pravi način,

opravdamo njihovo poverenje i

kontinuirano radimo na unapređenju

turističkog proizvoda. Takvim

pristupom Zlatibor će zadržati svoju

lidersku poziciju i predstaviti se kao

jedinstvena destinacija - zaključuje

Vladimir Živanović.

35

Zimske čarolije u Temerinu

Četvrtu godinu za redom u Temerinu je

organizovana manifestacija “Zimske čarolije”,

od 22. decembra do 19. januara 2025.

godine. Manifestaciju su organizovale Turistička organizacija

opštine Temerin i Kulturni centar „Lukijan

Mušicki“, uz podršku Opštine Temerin. Svečano

otvaranje manifestacije upriličeno je 22. decembra uz

bogat program “Avantura animatora” koji su mnogobrojnu

publiku zabavljali vatrenim i svetlosnim

performansom na ledu i oko njega, uz klovnove i

štulaše. U to vreme održan je i Novogodišnji mini

bazar sa brojnim izlagačima koji su ponudili domaće

proizvode, med i razne rukotvorine. Udruženja Društvo

prijatelja bašte je upotpunilo prednovogodišnje

druženje na “Zimskim čalorijama” promocijom predstojećeg

27. Međunarodnog januarskog sajma vina,

kada su u centru Temerina članovi udruženja delili

besplatno kuvano vino, uz nastup hora „Juventus“.

Temerin su posetili Meda i Snežna kraljica, kao i

Deda Mraz u kočijama, a svi zainteresovani su mogli

da se slikaju sa njima kod velike jelke u centru. TOO

Temerin obezbedila je da svi zainteresovani mogu da

preuzmu fotografije sa Deda Mrazom u digatalnom

obliku u njihovoj kancelariji. Dva dana uoči Nove

2025. godine na samom klizalištu održan je i vatreni

spektakl udrženja „Crveni gavranovi” koji je okupio

mnogo posetilaca.

Jedan od najposećenijih segmenata manifestacije

„Zimske čarolije” su brojne radionice koje su održane

u galeriji KC „Lukijan Mušicki”. Tokom decembra

i januara uz saradnju sa „Tara kids“ igraonicom,

timom animatora „Slavi sa Slavicom“ i udruženjem

žena „Kreativna radionica“ održane su radionice za

izradu ukrasa, medenjaka, ikebana, krofnica, a za sve

male korinđaše upriličeno slikanje po licu. Za najmlađe

posetioce manifestacije organizovan je “Lego

dan” i druženje sa maskotom mede i vilom. Pored

radionica posećene su bile i predstave za decu, a svi

zainteresovani prisustvovali su i operi za decu „Kornjača

i zec“ udruženja „Visoko C“, kao i na predstavi

„Princeza Drnda“ u izvođenju tima animatora „Slavi

sa Slavicom“.

Osluškujući potrebe malih proizvođača, posetioca

i ljubitelja bazara na pijaci u Temerinu, Turistička organizacija

opštine Temerin je u saradnji sa “Trgom

preduzetništva” organizovala Noćni bazar, sa puno

izlagača, bogatom ponudom rukotvorina, pića i hrane.

Sa željom da što više dece nauči da kliže pravilno,

organizovana je školica klizanja sa “Avantura animatorima”.

Svi zainteresovani su imali priliku da nauče

osnove klizanja uz zabavu i igru. Pored školice kliza-

nja, animatori su pripremili i igre na

ledu za one malo bolje klizače.

Tradicionalno se u organizaciji

USR „Karaš“ na katolički i pravoslavni

badnji dan kuvala riblja čorba,

na platou ispred galerije KC „Lukijan

Mušicki“, koja se delila svim

zainteresovanim posetiocima. Zvanično

zatvaranje programa na klizalištu

proteklo je uz nastup “Avantura

animatora”, koji su se uz vatreni šou

oprostili od posetilaca, a za neklizače

organizovano je druženje sa maskotama

“Meda i Vule” kod velike jelke.

Turistička organizacija opštine

Temerin se zahvaljuje svim poseticima

i saradnicima koji su doprineli

uspehu ovogodišnje manifestacije i

poručuje:

- Obavezno posetite Temerin u narednim

danima, jer se kod nas uvek

nešto lepo dešava. Dobro došli!

Fotografije: Varga Zoltan i

TOOO Temerin

36

Afirmacija turizma opštine Žabalj

Turistička organizacija opštine Žabalj

završila je 2024. godinu sa

značajnim uspesima na brojnim turističkim

sajmovima i izložbama, čime je

dodatno potvrdila svoju posvećenost promociji

lokalnog turizma i prirodnih lepota

opštine.

Tokom godine, Turistička organizacija

opštine Žabalj aktivno je učestvovala na

brojnim turističkim sajmovima. Jedan od

važnih trenutaka bilo je učešće na Sajmu

turizma u Novom Sadu, gde je organizacija

nagrađena plaketom, kao i četiri

diplome. Ove nagrade dodeljene su za

organizovanje istaknutih manifestacija

i projekata kao što su „Eko Safari“ - vožnja

katamaranom, festival zanatskih piva

„Craft Beer Fest“, kao i za uspešnu organizaciju

i realizaciju brojnih drugih manifestacija

i aktivnosti. Turistička organizacija

takođe je dobila priznanje za svoj

inovativni pristup u očuvanju i promociji

prirodnih i kulturnih resursa opštine.

Pored ovih uspeha na turističkim sajmovima,

Turistička organizacija Žabalj

ostvarila je značajan uspeh i na XVII

izložbi suvenira i turističkih publikacija

„Leskovac 2024“. U konkurenciji turističkih

organizacija iz cele Srbije, organizacija

je osvojila dva prestižna priznanja.

U kategoriji turističke fotografije - pojedinačna

fotografija, prvo mesto osvojila

je autorka Anđela Parenta sa fotografijom

koja na jedinstven način prikazuje pejzaž

Parka prirode Stara Tisa u Čurugu.


takođe je osvojila treće mesto u kategoriji

višelisnih turističkih publikacija, što

je dodatno potvrdilo kvalitetnu promociju

lokalne turističke ponude i doprinelo većoj

vidljivosti opštine na turističkoj mapi

Srbije.

Nova izuzetna inicijativa Turističke

organizacije opštine Žabalj biće organizovanje

Rural Future Forum - „Upoznaj

Ravnicu“, koje će se održati 24. i 25. maja

2025. godine. Ovaj forum će biti mesto

gde se spajaju inovacije, održivost i autientičnost

lepote sela kroz panel diskusije,

radionice i predavanja. Učesnicima će

biti omogućeno da se upoznaju sa aktuelnim

trendovima i rešenjima koja doprinose

razvoju ruralnih područja, uz akcenat

na očuvanje životne sredine i unapređenje

turizma u ovom regionu. Takođe, učesnike

foruma očekuje i Eko Safari i vožnja

katamaranom po netaknutim delovima

Parka prirode Jegrička, što će im pružiti

jedinstvenu priliku da uživaju u prirodnim

lepotama i istraže ovaj zapanjujući

prirodni rezervat.


takođe priprema Festival zanatskog piva,

koji će se održati krajem juna 2025. godine

u Parku prisajedinjenja u Žablju. Festival

privlači ljubitelje kraft piva iz regiona,

nudeći jedinstveno iskustvo degustacije

i upoznavanja sa pivskom kulturom. Posetioci

će imati priliku da probaju razne

stilove piva, od tradicionalnih do inovativnih,

i da upoznaju pivare koji će im otkriti

tajne procesa pravljenja piva. Pored

degustacije, festival će ponuditi muzičke

nastupe i zabavne sadržaje, stvarajući

opuštenu i veselu atmosferu.

Ova uspešna godina za Turističku organizaciju

opštine Žabalj je samo još jedan

korak ka jačanju i razvoju turizma u ovom

kraju, a nagrade i priznanja predstavljaju

podstrek za nastavak uspešnog rada i u

budućnosti.

Prolećni karneval u Đurđevu Park prirode stara Tisa Čurug Gospodski Gospođinci

37

Božidar Mihailović fotograf i

videograf Kragujevca

Fotografija, zabeležen trenutak u

vremenu, po svim parametrima

deli kriterijume koji se postavljaju

u likovnim umetnostima. Sa aspekta nezaobilaznog,

sveprisutnog sredstva komunikacije,

fotografija je izborila status

samostalnog, izdvojenog izraza koji sledi

sopstvene vrednosti.

Fotograf i videograf Božidar Mihailović,

frilenser iz Kragujevca, u saradnji sa

kolegom, Nikolom Radojičićem, snimateljem

i fotografom, autor je turističkog

promo filma kojim je otvoren ovogodišnji

XV Međunarodni sajam turizma i seoskog

turizma u Kragujevcu, koji je izazvao

veliko interesovanje kako turističkih poslenika

tako i publike. Svoj rad fotografa

i videografa započeo je ugledajući se na

vrsne majstore ove profesije, ali je čitava

decenija učenja, mahom samostalnog sa

youtuba i iz knjiga, uz svakodnevnu praksu

bila potrebna da dostigne nivo kojim

će biti zadovoljan. Priznaje da je nakon

prvih radova, po njemu ni malo uspešnih,

razmišljao da sve batali i okrene se nečemu

drugom. Upornost i želja za ovakvom

vrstom vizulenih beleški na kraju se ipak

isplatila te danas radi ono što voli i živi od

svog rada.

Kao i u svakom poslu i u ovom ima lepih

i manje lepih zadataka, običnih/svakodevnih

i onih ispod kojih

sa ponosom ostavlja svoj

potpis. Iako je najviše angažovan

za snimanje događaja

poput svadbi, krštenja,

rođendana, svečanog otvaranja

restorana, pekara,

automehaničarskih radionica,

preuzimajući ulogu

posrednika, nekog ko će na

poseban način želje klijenta

pomiriti sa idejama profesionalca

treniranog (rođenog)

da „oseti trenutak“,

sa oduševljenjem prihvata

svaki izazov, posebno onaj

koji izlazi iz uobičajenih

šablona, trudeći se da svaki učini takvim.

Uvek na prvo mesto stavlja važnost pripreme,

osmišljavanja i pristupa temi koju

treba osetiti, pre svega dobro upoznati,

i fotografijom, snimkom, kod posmatrača

- klijenta izazvati očekivani

doživljaj.

- Ovakva snimanja mogu da budu

zabavna, inspirativna i u svakom se

trudim da unesem maksimum osećanja

i profesionalizma, jer znam da

će, bilo na fotografiji ili na traci, ono

što sam zabeležio ostati u porodici

kao uspomena i kao takva (sačuvana

u albumima) često biti predmet sećanja.

Ima i raznih iznenađenja, trivijalnosti,

u kojima se takođe trudim da

budem maksimalno profesionalan,

ali u Kojima ne uspevam da uživam -

iskreno kaže Božidar Mihailović.

Dodaje i da je rad na turističkom

promo filmu grada Kragujevca bio toliko

izazovan da bi voleo više vremena

da posveti ovakvoj vrsti angažovanja.

Zbog njegove posebne upotrebne

vrednosti, s obzirom da će u narednom

periodu biti deo promo materijala

GTO grada koji se sve afirmativnije

pozicionira na turističkoj sceni i

privlačiti pažnju kako domaćih tako i

stranih gostiju. Zbog prijatnog osećaja pri

samom činu njegovog prikazivanja na velikom

platnu i pozitivnih reakcija publike

koja je netremice pratila projekciju.

Najnoviji promotivni film o savremenom Kragujevcu

Nakon uspešno završenog posla Božidar

je izrazio zahvalnost Nikoli Radojićiću sa

kojim je nakon snimanja „svako za sebe“

Božidar Mihailović u akciji

prikupio odličan materijal sa kojim je mogao

da ispriča lepu priču tim interesantniju

jer za razliku od Božidara, koji je iz Čačka

došao u Kragujevac pre šest godina, Nikola

rođeni Kragujevčanin i sa emocijama

koje obuhvataju naboj minulih

doživljaja, dopunio racionalnijim

pristupom nekoga

ko posmatra sa strane, iako

i sam kaže da je od 2018.

imao dovoljno vremena da

upozna ovaj grad, da se veže

za njega i da ga zavoli.

Božidar ističe i odličnu

saradnju sa GTO Kragujevca

i saradnju sa vrsnim ljudima

koji su mu dali smernice

i logističku podršku i

pomogli da iz mnoštva izvrsnosti

ovog grada prepozna

one kadrove koji će preneti

realnu, a sadržajnu poruku

svima koji budu gledali ovaj film, kao

svojevrsan poziv na zanimljivo turističko

druženje.

38

Stara Pazova

Opština smo burne istorijske prošlosti, retkih spomenika, pitomih i ljubaznih ljudi,

multikulturalnosti, ukusnih domaćih jela i pića, dobrih tamburaša i još boljih čilaša.

S ljubavlju iz opštine Stara Pazova i iz srca sve lagano.

39

Podrška Udruženja „Putokaz Krag

Temi koja se odnosi na demografsku sliku i socio-ekonomski

položaj žena na selu, njihove

potrebe i mogućnosti u cilju maksimalnog

korišćenja njihovih potencijala i resursa još uvek se

ne pridaje dovoljna pažnja, ne u konkretnom unapređenju

i poboljšanju materijalnog položaja, uprkos

ključnoj ulozi žena u očuvanju i održivom razvoju

ruralnih područja.

Putokaz za osnaživanje žena na selu

„Putokaz Kragujevac” prvo je udruženje koje je

sprovelo istraživanje o ženskoj seoskoj populaciji na

teritoriji grada Kragujevca. Prikupljeni podaci treba

da daju smernice za dalji rad lokalne samouprave ali

i drugih institucija i organizacija kako na lokalnom

tako i na republičkom nivou, a oni govore da je oko

24% žena - vlasnica seoskih domaćinstava, odnosno

poljoprivrednih gazdinstava, iako čine preko 60%

radne snage. Podatak koji zabrinjava je i da je od

ukupnog broja nezaposlenih anketiranih žena samo

32% na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje

(NSZ). Kao jedan od razloga navodi se da su žene

izgubile poverenje u rad NSZ i ne očekuju da će na

taj način dobiti posao.

Po mišljenju Snežane Milisavljević, predsednice

Udruženja „Putokaz Kragujevac“, mnogo značajniji

razlozi odnose se na veliki broj obaveza koje seoske

žene imaju u domaćinstvima. One brinu o članovima

svog domaćinstva, rade na njivi, u bašti, sa stokom.

U selima je još uvek u velikoj meri prisutan tradicionalistički

stav da “muškarac radi, a žena pazi na

kuću”. Ne mali problem je i udaljenost sela od grada

i loša saobraćajna povezanost. Naime, da bi overile

knjižicu na evidenciji NSZ treba da izdvoje jedan

dan što je ženama na selu teško. One takođe kažu da

nemaju odgovarajuće obrazovanje za tražena zanimanja.

Neke žene su istakle da nemaju podršku porodica

da se zaposle, ali ima i onih koje rade u lokalnim

seoskim prodavnicama, i pored toga čuvaju četvoro

dece, rade na njivi, u povrtnjacima, spremaju i idu sa

muževima „u drva“, učestvujući ravnopravno u svim

procesima rada, od seče, izvlačenja drva iz šume, do

prodaje.

Ipak, raduje činjenica da je polovina ispitanica zainteresovana

za neku vrstu udruživanja, ali i ekonomskog

osnaživanja (53%). Zainteresovane su i za pohađanje

obuka, da uče, napreduju i zajedno sa drugim

ženama plasiraju svoje proizvode na tržištu, zato što

“same nemaju dovoljno hrabrosti i inicijative”. Istraživanje

je pokazalo da se mali broj žena izjasnio da

želi da uđe u preduzetničke vode jer je kod njih prisutan

nedostatak samopouzdanja i strah da se same

upuste u to. Međutim, interesovanje za opciju da se

udruže sa drugim ženama i da zajedno nastupaju na

sajmovima, manifestacijama, daleko je veće.

Snežana Milisavljević (levo) u društvu privrednica u Stragarima

Podsticaj udruživanju na svakom koraku

- Sve to nam daje realnu osnovu

za razvoj socijalnog preduzetnitva

čime se „Putokaz“ takođe bavi, i potrudićemo

se da u narednom periodu

žene na selu upoznamo sa primerima

dobre prakse i radom udruženja žena

u nekim drugim seoskim sredinama.

Suština je da žene rade ono što najbolje

znaju a to je da svoje poljoprivredne

proizvode pretvore u finalne,

vrlo cenjene i tražene na tržištu, s

obzirom da na tržištu vlada sve veća

potražnja za zdravom hranom - ističe

gospođa Milisavljević.

Podrška ženama na selu da

rade, zarađuju i budu punopravni

članovi društva

Socijalna preduzeća su privatne

organizacije koje ne posluju radi

ostvarivanja profita, a pružaju robu

ili usluge koje su direktno povezane

sa njihovim eksplicitnim ciljem - da

rade za dobrobit zajednice. Značaj

socijalnih preduzeća ogleda se i u zapošljavanju,

tj. angažovanju i uključivanju

teže zapošljivih kategorija

stanovništva, osoba sa invaliditetom,

žena 45+, bivših osuđenika, samohra-

40

ujevac“ ženskoj seoskoj populaciji

Sa članicama udruženja na Sajmu zimnice u Kragujevcu

Podrška tradiciji i kulturnoj baštini sela

nih majki, Roma itd. Među njima su

i žene sa sela (među anketiranim ispitanicama

62% ima srednju a 21%

osnovnu školu). Ono što zaista plaši

je da veliki broj žena starije životne

dobi koje žive na selu nije ostvarilo

pravo na penziju, a to podrrazumeva

neizvesnu ne samo sadašnjost, već i

budućnost. Cilj Udruženja je da radi

na informisanju i edukaciji žena,

u ovom slučaju žena na selu. Ekonomsko

osnaživanje kroz udruživanje

i osnivanje socijalnih preduzeća

obezbedilo bi im podršku Lokalnog

foruma za razvoj socijalnog preduzetništva,

osnovanog na inicijativu

Udruženja „Putokaz“. Gradsko veće

usvojilo je Odluku o osnivanju Lokalnog

foruma 25. oktobra i u njegovom

sastavu su predstavnici lokalne

samoprave, Regionalne privredne

komore, Nacionalne službe za zapošljavanje,

Odeljenja za lokalni ekonomski

razvoj, Regionalne agencije

za ekonomski razvoj, Srednje stručne

škole, Centra za zelenu ekonomiju

Ekonomskog fakulteta Univerziteta

u Kragujevcu, Socijalno preduzeće

„Zadrugarstvo“, jedino socijalno preduzeće u Kragujevcu,

i predstavnici civilnog sektora. “Putokaz” je u

kontinuitetu realizovao brojne projektne aktivnosti u

cilju razvoja socijalnog preduzetništva zahvaljujući

podršci Trag fondacije u okviru projekta Pokret Polet.

- S jedne strane imamo apsolutnu podršku na lokalnom

nivou, a s druge očekujemo da Vlada usvoji

Program razvoja i Akcioni plan razvoja socijalnog

preduzetništva koji treba da obezbede punu primenu

Zakona, usvojenog februara 2022. Imajući u vidu da

je Vlada Republike Srbije ove godine najavila ulaganja

od 50 miliona dinara za razvoj socijalnog preduzetništva,

očekujemo da će se kroz podzakonska akta

ova oblast urediti i da će socijalna preduzeća, koja

već rade, ali i potencijalni socijalni preduzetnici, dobiti

kako finansijsku podršku tako i nefinansijsku. Na

teritoriji Kragujevca nema udruženja seoskih žena

koja bi pokrenula osnivanje socijalnog preduzeća,

kakvo je npr Radanska ruža iz Lebana, ali imamo veliki

broj udruženja građana koja okupljaju osobe sa

invaliditetom i koja se u okviru svojih udruženja bave

nekom vrstom pružanja usluge, personalnom asistencijom

ili proizvodnjom različitih vrsta proizvoda i

kojima je takođe naophodna nefinansijska pomoć u

smislu davanja saveta, organizovanja edukacija, ali i

finansijska podrška za osnivanje socijalnog preduzeća

- potvrdila je Snežana Milisavljević, i ističe da je

jako važno da se teže zapošljive kategorije angažuju,

rade, zarađuju i pre svega budu punopravni članovi

društva.

Bitno je istaći i da je socijalno preduzetništvo poslovanje

u kome se ostvarena dobit ulaže u integraciju

društveno osetljivih grupa, zaštitu životne sredine,

ruralni razvoj, obrazovanje, kulturu, socijalne inovacije

i druge oblasti od šireg društvenog interesa. Ista

50% profita reinvestiraju u razvoj lokalne zajednice;

zapošljavanje novih teško zapošljivih lica, nabavku

opreme, rešavanje problema u oblasti ekolologije,

kulture, obrazovanja. Preduzeća posluju na principima

cirkularne ekonomije što će Srbija u procesu

integracija morati da razvija, a to podrazumeva upotrebu

već korišćenih materijala gde se u velikoj meri

štede energenti.

Udruženje „Putokaz Kragujevac“ se bavi zagovarenjem,

trudeći se da bude pokretač promena u

lokalnoj zajednici sa, kao i do sada, uticajem na izmene

lokalnih strateških dokumenata, ali i strateških

dokumenata na republičkom nivou. Tokom proteklih

godina udruženje je organizovalo edukacije za preko

200 žena 45+, od kojih je 10% nakon završenih

obuka pokrenulo sopstveni posao i danas rade, imaju

svoje preduzetničke radnje (frizeri, krojači) ili agencije

u okviru kojih pružaju i intelektualne usluge, organizuju

radionice za decu i slično.

41

Udruženja pećinačkih žena čuvar

Predanje, ono što su nam ostavili preci,

za koje se često koristi reč tradicija,

kulturno je nasleđe koje se

prenosi sa koleno na koleno. Ono je skup

materijalnih, tehničkih i duhovnih znanja.

Ovaj pojam podrazumeva i modele ponašanja

(običaje), te narodno stvaralaštvo,

stare zanate i predmete iz domaće radinosti,

koje su s ljubavlju stvarale uglavnom

žene na selu, odmarajući se nakon svih

drugih poslova oko kuće, na njivi i oko

životinja.

I danas se žene na selu kao i nekada

bave vezom, šivenjem, pletenjem, tkanjem,

kuvanjem, pravljenjem starinskih

istaći da je nekoliko udruženja “odskočilo”

izborivši posebno mesto, zahvaljujući

razumevanju da se ne može čekati da neki

prilivi “padnu”, nego da se moraju potruditi,

edukovati i primeniti ono što saznaju

kroz integraciju sa predavačima na radionicama,

u čiji rad su uključene u diskusiju

i vrlo posvećene zajedničkom radu kroz

druženje - objasnila je Ljubica Bošković,

direktorka TOO Pećinci.

Poruka poslata sa ovog skupa bila je da

osim rada na sebi moraju da rade na mladima,

da uključuju mlade ljude što više u

svoje redove, koji će postepeno preuzimati

njihovo znanje i veštine, nastavljajući

Sa radionice Kulturno nasleđe kao osnova ženskog

preduzetništva u Kupinovu

kolača, stvarajući prava mala umetnička

dela poput vrednih čuvara vekovima starog

nasleđa. Nekada na prelima, danas u

udruženjima, žene se druže, rade, kreiraju

i planiraju šta će i kako raditi dalje.

Svakog decembra Turistička organizacija

opštine Pećinci, koja obuhvata petnaest

naseljih mesta, okuplja žene iz jedanaest

udruženja, aktivnih i uvek prisutnih na

svakom događaju koje organizuje opština

Pećinci ili TOO Pećinci, pa kažu da “bez

žena nema ni događaja”. Ove godine (10.

decembra) razlog okupljanja je bila podrška

radionici, koju je zajedno sa TOO Pećinci,

uz pokroviteljstvo Opštine Pećinci,

organizovalo Udruženje građana ORGAnizacija,

sredstvima dobijenim od Pokrajinskog

zavoda za ravnopravnost polova iz

Novog Sada.

U okviru radionice namenjene članicama

udruženja, na temu “Kulturno nasleđa

kao osnova ženskog preduzetništva” predavanje

prof. dr Miloša Ćuruvije, imalo

je za cilj da upozna žene sa mogućnostima

na koje sve načine mogu da iskoriste

autentičnost svojih proizvoda, da ih bolje

plasiraju i materijalizuju svoj rad; Ivana

Rakarić, arhitekta, članica udruženja koje

je preraslo u preduzetničku firmu, osvrnula

se na benefite i značaj starih zanata i veština,

a koje su za turiste, posetioce strane

i domaće iz gradova, nešto posebno, interesantno,

nešto što bi voleli da imaju.

Povod okupljanja bilo je okončanje

radova na procesu konzervacije, restauracije

i adaptacije ekonomskog objekta

Etno kuće “Putnik”, Kupinovo, restaurirana

je kancelarija TOO i dva vajata drugog,

identičnog objekta, najstarije kuće u

selu, podignute krajem XVIII veka, koja

je pripadala porodici Putnik, sazidane od

prirodnih materijala, sa osnovom od hrastove

grede i zidovima od blata i pleve sa

trščanim krovom.

- Ovakvi susreti su tradicionalni jer im

predavanja na njima blisku temu, kao i komunikacija

sa eminentnim predavačima,

pružaju nova saznanja, preko potrebne

informacije kroz praktične primere, koje

mogu da prenesu na svoj rad, odnos sa klijentima,

poboljšaju plasman, da im pomogne

da shvate da neke stvari mogu da rade

na drugačiji način. TOO Pećinci učestvuje

u njihovim aktivnostima trudeći se da im

pruži podršku, da ih motiviše i angažuje.

Dosta njih je vidno napredovalo i zahvaljujući

beogradskom tržištu na kojem

nude svoje proizvode. Napredak se ogleda

u povećanju broja udruženja ali možemo

Žene iz pećinačkih udruženja pokazale svoju umešnost

da pričaju priču iz prošlosti. Jer “Nemati

prošlost znači ostati bez budućnosti”, ali

je pitanje: “Da li će naša deca, naše ćerke,

znati da rade nešto od onog što rade

njihove majke?, ostalo da lebdi u ovom

predivnom prostoru. Odgovor možda leži

u pitanju: “Da li dovoljno i na pravi način

cenimo ono što i sami radimo?”

- Ohrabrenje i potpora udruženjima žena

od strane TO opravdava činjenica da su savremene

tendencije i turistička tražnja na

globalnom nivou zasnovane na “gladi za

autentičnim, orginalnim”. I svaki turista iz

inostranstva koji dođe u Kupinovo, želi da

proba, pipne, pomiriše baš to što je potiče

sa ovog terena. Vinske etikete, rakija, još

manje proizvodi poznatih brendova, manje

su im interesantne od šetnji npr. u Kupinovu,

do istorijski značajnog lokaliteta

- utvrđenja Kupinik i kulturnih obeležja

ovog kraja, kao i proizvoda proizvedenih

u domaćoj radinosti karakterističnih za

42

i prošlosti - graditelji budućnosti

našu sredinu, da li je to ručni rad ili prehrambeni

proizvod, da bude poreklom iz Pećinaca/Kupinova

- poručuje Ljubica Bošković,

napominjući da je u okviru radionice vođena

diskusija povodom kulturnog nasleđa koja

može da doprinese da se tradicija održi na

bolji našin. Savremeni turisti kada dođu u

Kupinoovo zainteresovani su i vole da čuju

našu priču o kulturi i dešavanjima na ovom

prostoru.

Kao jedinstven i poseban proizvod izdvojio

se jedan od sremačkih kolača - kolač na

kukuruzovini, koji oslikava ovo podneblje

i koji su sve bake znale da prave. Trenutno

ima par udruženja žena, ali jedno će pokušati

i da brendira kolač na kukuruzovini. Kada

je u pitanju kulturno i istorijsko nasleđe na

teritoriji opštini Pećinci, tu je najlepše sremsko

selo - Kupinovo, čuvar materijalnih i

nematerijalnih ostataka vezanih za poslednju

srpsku srednjovekovnu despotovinu. Ovde

sve vrvi od njihove energije što daje dodatnu

vrednost selu Kupinovu u odnosu na ostala u

ovoj opštini.

Zajednički snimak članica udruženja sa organizatorima radionice

Pozdrav iz Pećinaca

43

Lideri budućnosti -

Slađana Stojanović, student doktorskih

studija na Ekonomskom fakultetu, smer

- Poslovno upravljanje, nakon strukovnih

studija na Visokoj turističkoj školi u Beogradu,

osnovne i master studije završila je na PMF-u,

na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo,

u Novom Sadu, i u saradnji sa prof. dr Tatjanom

Pivac, mentorom, imala predmete poput

manifestcionog turizma, što ju je kvalifikovalo

da na Konferenciji Prirodno-matematičkog fakulteta

Univerziteta u Novom Sadu pod nazivom

“Tranzicije zelenog turizma” (Green Tourism

Transitions) posvećenoj savremenim trendovima

u turizmu i ugostiteljstvu, bude jedan od predavača.

Tema njenog izlaganja u Kongresnom centru

Novosadskog sajma bavila se LilaLo festivalom

u Loznici i značajem primene kreativnih

industrija na atraktivnost festivala.

U okviru teme Slađana Stojanović je predstavila

pozitivne primere koje je Snežana Perić,

direktorka Turističke organizacije grada Loznice

sprovela sa svojim timom, tokom sedam godina

trajanja festivala, koji je svake godine sve

inovativniji i privlači pažnju i do 30 hiljada posetilaca.

Tako je jedna zapostavljena, skrajnuta

viševekovna svetkovina vezana za loznički kraj

- Lilanje, ne samo rehabilitovana već postala

imidž, koji je u jednom trenutku prevazišao i

sam grad.

I sve to zaslugom jedne žene i njenog tima,

njenoj viziji i sposobnosti da obezbedi podršku

grada, da predloži projekat koji su podržale sve

gradske institucije, i svi akteri iz privrede i turizma

na lokalnom nivou. Osim obnavljanja drevnog

magijsko-religijskog običaja Lilanja - odnosno

paljenja Petrovdanskih lila (zapaljena suva

kora divlje trešnje postavljena na drveni štap)

osim zabave pruža izvanredni vizuelno-scenski

doživljaj. Pozitivan korak bio je uključivanje

mladih Lozničana na školovanju, ili radu van

rodnog grada, da svojim znanjem i idejama oplemene

ovaj ulični performans.

- Festival na jedan divan način povezuje tradicionalno

i moderno, ukorenjeno-religiozno uz

inovativne elemente, ne narušavajući primarni

koncept, uzdižući ga na nacionalni, ali i internacionalni

nivo - objasnila je Slađana Stojanović.

Slađana sa Snežanom Perić (levo) i prof. dr Tatjanom Pivac

Druga prezentacija u okviru Konferencije, odnosila

se na nimalo jednostavnu rekonstrukciju

hotela “Podrinje” i zadovoljenje potreba gostiju.

- Pravi je izazov bio hotel iz 1910. (arhitekte

Milana Minića), prvi u regionu, koji je rekonstruisan

sedamdeset godina kasnije, po projektu

Mihajla Mitrovića, prevesti u luksuzni objekat

koji će ispuniti potrebe i očekivanja savremenog

gosta. Vreme koje je diktiralo obnovu hotela

80-tih sa daleko skromnijim zahtevima bilo je

neodrživo za današnje uslove, i mnogo toga je

Slađana Stojanović

urađeno rekonstrukcijom od

2022. do kompletnog završetka

i dobijanja dozvole u aprilu

2024. godine, kada je objekat

dobio nov sjaj. Kineska

grupacija”Estate Glory” pri

kompaniji “Minth Holdings

Limited” prepoznala je značaj

našeg kulturnog nasleđa koji

je dodatno unapredila vrhunskim

rešenjima i upotrebom

najsavremenijih materijala.

Hotel je tako sa 82 smeštajne

jedinice veličine 18m2 dobio

43 luksuzne jednokrevetne

i dvokrevetne sobe. Hotel

“Podrinje” kupljen iz stečaja

2019. i kao deo zaštićene

prostorno kulturno-istorijske

celine Kompleks Banja Koviljača

bio je izazovan, zahtevan

projekat. Spoljna fasada

nije mogla da se menja izuzev

prednjeg dela gde je Zavod za

zaštitu spomenika kulture iz

Valjeva dozvolio, a na moju

inicijativu, da se ponovo vrate

tri prednja ulaza iz parka i

tako učini dostupnijim, pristupačnijim

gostima. Dodatno

su uređene dve sobe za

osobe sa invaliditetom.

Na raspolaganju su vrlo

luksuzna i rezervisana isključivo

za goste hotela zimska

bašta, tu su i kongresna

sala sa foajeom, igraonica,

Wellness&spa centar sa ba-

44

Slađana Stojanović

LilaLo jedan od najatraktivnijih festivala u Srbiji

zenom, sobom za masažu, saunom i parnim

kupatilom, slanom sobom, teresom za sunačanje

u toku letnjih meseci, letnja restoranska

Hotel Podrinje u Banji Koviljači

bašta, suvenirnica i drugi sadržaji. Hotel

je tako sa svojih 4.800m2 dobio neke nove

sadržaje, a da nije iskoračio iz inicijalnih ga-

barita, jer je to bilo ograničenje

prema Uredbi Zavoda za zaštitu

spomenika kulture.

Slađana Stojanović je trenutno

angažovana na projektu solarnih

panela.

- Tokom rekonstrukcije hotela

“Podrinje” pokušavala sam da

nađem sve moguće načine primene

obnovljivih izvora energije

za njegovo funkcionisanje.

Nažalost, imajući u vidu da se

hotel nalazi u podnožju planine

Gučevo, i da leži na steni dubine

60m čistog kamena od kojeg

se nije moglo doći do vode, te

nismo mogli da imamo bunare

za toplotne pumpe, niti geosonde

za eksplotaciono polje koje

je pokrila Specijalna bolnica,

jedina mogućnost su bili solarni

paneli, za koje je kompanija

analizom došla do zaključka

da bi visina stoletnih stabala

u okruženju hotela, u okviru

spomenika prirode u Banji Koviljači

(proglašen 2013), mogla

da ograniči efikasnost solarnih

panela. Iz tog razloga nije

iskoriščena ni ta mogućnost.

Ono što se trenutno koristi su

rezervoari koji se zagrevaju uz

pomoć prirodnog gasa, što je

povoljnija (jeftinija) solucija od

električne energije, i u nekom

budućem periodu predviđene su

konekcije za povezivanje sa solarnim

panelima, ukoliko za to

bude potrebe. Tako se u hotelu

za zagrevanje vode, kuhinje i

podnog grejanja koristi prirodan

gas, još uvek povoljniji i dostupan

na lokaciji.

Slađana Stojanović sa zvanjem

Apollo Project Manager

trenutno je zadužena za projekte

u Srbiji, u kompaniji koja projekat

solarnih panela sprovodi na

globalnom nivou, i potencijalni

je proizvođač kompletnih Sistema

solarnih elektrana u Srbiji,

proizvoda proizvedenih u

Evropi uz podršku ekspertize i

partnerstva najjačih aktera u toj

oblasti.

45

Geoturizam u svetlu ruralnog

turizma

Udruženje “Geo-Pan” iz

Novog Sada, osnovano je

pre 20 godina od strane

Srboljuba Jankovića, gemologa

i juvelira, sa željom da već tada,

u skladu sa svetskim turističkim

trendom, otvori novo polje atrakcija

u našoj zemlji. Učešće u programima

i projektima poput “Geo

Pan Edu”, “Geo Pan Expo”, posebno

za turizam značajnim “Geo

Pan Eko Tour”, koji se bavi promocijom

i afirmacijom razvoja

eko i verskog turizma u Vojvodini

i Srbiji, kao i autentičnim načinom

istraživanja prirodnih i kulturnih

bogatstava.

Najznačajniji za rad “Geo-

Pan-a” do sada, odnosi se na geoturizam,

a u pitanju je Kozje brdo,

lokalitet napuštenog rudnika 80-

tih godina u blizini Iriga, u kojem

je nakon zatvaranja otkriveno značajno

nalazište poludragog kamenja

poput kalcedona i ahata, nastalog

hidrotermalnim rastvaranjem,

kao i oniksa i jaspisa. Uz lokalitet

Kozje brdo i Andrevlje, kao najpoznatije,

na Fruškoj gori se nalazi

još devet perspektivnih lokaliteta,

koji čekaju detaljnija istraživanja.

- Imajući u vidu prebogatu ponudu

Fruške gore, u domenu verskih,

vinskih, ruralnih i svih drugih

sadržaja koji se ovde nude,

preskače se ono po čemu je Fruška

gora najpoznatija u svetu, a to je

geologija. Fruška gora je geološko

čudo, geološki format koji ne postiji

nigde u svetu - objašnjava Nenad

Stančul, predsednik Društva

“Geo-Pan” iz Novog Sada.Osim

na Fruškoj gori, za geoturizam u

Vojvodini značajni su lokaliteti na

Deliblatskoj peščari i Vršačkim

planinama. Za sada su u Srbiji popularnije

arheoture, Viminacijum i

Sirmium, takođe sastavni deo geoturističke

ponude.

Po definiciji, pojam geoturizam,

nastao 95-te godine prošlog veka,

u užem smislu se odnosi na oblik

prirodnog turizma usmerenog na

stene, fosile, geološke oblike i

slično. U širem smislu, osim nežive

prirode obuhvata živu prirodu i

kulturu i podrazumeva geografske

karakteristike prostora a ne samo

geološke.

Relativno slabu zastupljenost

ove vrste turističke ponude na našem

području, koja podrazumeva

geološki, geografski ili arheološki

lokalitet, uz turistički smeštaj i usluge,

predsednik pravda nedostatkom

kompletnog sadržaja (znanja,

informacija) kod pružaoca geoturističkih

usluga, koji ga zamenjuju

eko, šumskim, wellness i drugim

vrstama manje zahtevnih, u smislu

specifičnosti, oblika turizma. Ovaj

problem bi se mogao prevazići uz

poštovanje zakonskih okvira zajedničkim

turističkom ponudom

i postavljanjem lokaliteta na turističku

mapu, što je jedan od zadataka

koje ispunjava ovo Društvo.

- Jedan kvalitetan geoturistički

proizvod zahteva angažman samog

pružaoca usluge, turističke

agencije, i pomoć Društva “Geo-

Pan”, koje nastupa edukativnim

sadržajima u želji da promoviše

ovaj vid turizma, pružajući

uputstva i pomoć, a ne direktnim

sprovođenjem turističke ponude.

Geoturizam pruža priliku za edukativni

turizam, na samom lokalitetu.

Kod nas je praksa da nas prate

stručnjaci, geolozi, arheolozi, u

zavisnosti od lokaliteta na kojem

drže predavanje. Zanimljivo je da

turističke grupe čine entuzijasti

koji na ovaj način nadograđuju

svoja znanja, ali i deca sa roditeljima

i ljudi treće dobi. Osim geo

i arheološkog turizma, pružamo

mogućnost uključivanja šumskog

welnessa, šetnje kroz šume, ali

ne obične već uz uputstva o tome

kako se pravilno hoda, diše, kada,

gde i kako se odmara, da bi ta šet-

Nenad Stančul

nja bila svrsishodna. Na kraju goste vodimo na seosko domaćinstvo,

na uzajamnu korist i turista, koji imaju priliku

da zavire u drugačiji način života, da probaju, možda i

kupe neke od domaćih proizvoda, a domaćinima da zarade.

U Srbiji više nego u Vojvodini prisutan je nedostatak

kapaciteta da se primi veća grupa turista, što je faktor koji

ograničava.

Preko 50% geoturista čine stranci, i deca u okviru školskih

ekskurzija. Najveći broj turista je iz okruženja i iz

Nemačke, gde je ova vrsta turizma izuzetno razvijena.

Geoturizam se bavi zaštitom geolokaliteta i uopšte zaštitom

prirode. On je spona između verskog, ruralnog, wellness,

edukativnog i drugih grana turizma, priključak svima

koji se bave ruralniim turizmom za nove sadržaje. U svetu

trend, kod nas tek u povoju, ali sa najavama ozbiljnijih

pomeranja u pravcu njegovog širenja. Plan je kreiranje nacionalne

strategije za razvoj geoturizma, kao u zemaljam

u kojima se godinama sprovodi, poput SAD, Brazila, Australije

i drugih.

46

Poljoprivrednici nove

generacije 2024

DOBRILA KOVČIN iz Stapara je rođena

1998. godine. Diplomirala je na Poljoprivrednom

fakultetu u Novom Sadu, smer

Fitomedicina, gde je trenutno na master studijama.

Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva,

a u njenom fokusu je ratarska proizvodnja.

Zajedno sa članovima porodice bavi se

i kooperacijom u okviru zemljoradničke zadruge

koju su osnovali.

BRANISLAV PETRIČEVIĆ (1984)

iz sremskog sela Rivica, završio je srednju

elektrotehničku školu, ali je ljubav prema

agraru nadvladala onu prema elektrotehnici.

Ratarsku proizvodnju je zasnovao na 150

hektara dok u voćarstvu preferira proizvodnju

višnje i dinje. U stočarstvu je ovladao

proizvodnjom svinja.

ALEKSANDAR MILIVOJEVIĆ

(1987) iz sremskog sela Grgurevci završio

je Gimnaziju, a potom upisao Poljoprivredni

fakultet. Poljoprivredom se bavi od ranog

detinjstva koja mu je inspirativna i u umetničkom

smislu, jer o njoj piše stihove za čuvene

bećarce koje izvodi sa svojim tamburaškim

orkestrom.

ŽARKO KOVAČEVIĆ iz Pavlovaca

je nesuđeni mašinac, koji znanja iz te

tehničke discipline uspešno implementira

u poljoprivrednu proizvodnju. Bavi se

ratarstvom i povrtarstvom. Smatra da

je budućnost održive poljoprivredne

proizvodnje u inovacionim tehnologijama

GORAN ČARUBRIĆ iz Manđelosa

(1993) apsolvent je Poljoprivrednog fakulteta

na smeru voćarstvo i vinogradarstvo.

Gaji višnju, kajsiju, dunju i šljivu. Primenjuje

savremenu agrotehniku i pomotehniku, a

dobro poznavanje fiziologije biljaka i agroekoloških

uslova pomaže mu u ostvarivanju

visokih prinosa.

JOVANA LAMBETA (1999) iz Gajdobre

privodi kraju studije na Poljoprivrednom

fakultetu u Beču. Zbog životnih okolnosti

iz austrijske prestonice se vratila na poljoprivredno

gazdinstvo u Gajdobri, kako bi

zajedno sa majkom i sestrom nastavila tatinim

stopama u poljoprivrednoj proizvodnji.

Jovana kaže da je najviše u životu naučila

od svog tate, Zorana Lambete. Koristi najmoderniju

mehanizaciju i ostvaruje rekordne

rezultate.

IGOR RADOJEVIĆ (1988) živi u Kočinom

selu kod Jagodine, završio je srednju

Poljoprivrednu školu i praktikuje kontinuiranu

edukaciju. Na njegovom poljoprivrednom

gazdinstvu radi zajedno sa bratom dok

im je otac u ulozi glavnog pomagača i stručnog

savetnika. Fasciniran je preciznom poljoprivredom

i savremenom mehanizacijom.

JOVAN NINKOV (1997) iz Begeča završio

je srednju Poljoprivrednu školu. Ozbiljnu

povrtarsku proizvodnju započeo je njegov

pradeda. Danas Jovan proizvodi šargarepu,

krompir i druge povrtarske kulture na površini

od dvesta hektara zemljišta. Koristeći

mogućnosti koje nude IPARD fondovi EU

do sada je, u više navrata, kupovao savremenu

poljoprivrednu mehanizaciju. Namerava

da aplicira za sredstva za izgradnju savremene

hladnjače.

ŠTEFAN EDORIAN BELU (1998) iz

Vladimirovca kod Pančeva po obrazovanju

je master inženjer zaštite bilja. Usavršavao

se i na Poljoprivrednom fakultetu u Bukureštu,

gde je proveo šest meseci na specijalizaciji.

Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva

u okviru kojeg, najsavremenijim metodama,

obrađuje oko stotinu hektara zemljišta. On

je čak šesta generacija poljoprivrednika u

porodici. Poljoprivredu smatra izazovnom i

inspirativnom.

DEJAN ŠUŠA (1996) rođen u Srpskoj

Crnji, živi u selu Vojvoda Stepa gde je nosilac

poljoprivrednog gazdinstva. Završio je

opšti smer Gimnazije i sada je apsolvent na

Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,

smer ratarstvo i povrtarstvo. Bavi se ratarstvom

i proizvodnjom lešnika na površini

od 7 ha. Nastoji da poboljša sastav organske

materije jer zemljište smatra najvrednijim i

najvažnijim resursom i istražuje metodu zelenog

zaoravanja.

MLADA NADA SRPSKOG AGRARA

BRANISLAV ĐEKIĆ iz Belegiša, ima

samo 14 godina, a poslove na poljoprivrednom

gazdinstvu drži u malom prstu. Ljubav

prema agraru preneo mu je deda. Posebno ga

zanimaju moderna poljoprivredna mehanizacija

i digitalizacija da bi svoju informatičku

pismenost stavio u funkciju povezivanja

sa poljoprivrednicima. Branislav na poljoprivrednom

gazdinstvu mnoge poslove već

obavlja samostalno.

Priznanja su dodeljena na svečanosti

krajem decembra u Master centru NS sajma,

tako da posle 4 godine rada Udruženje

“Poljoprivrednici nove generacije” broji 42

člana.

47

Saradnjom do konkretnih

rezultata u razvoju ruralnog

turizma

Strukovna neprofitna Nacionalna asocijacija

turističkih agencija - YUTA,

ove godine obeležava 70 godina od

osnivanja. Danas okuplja 178 turističkih

agencija - punopravnih članica, 57 međunarodnih

agencija, 80 privrednih subjekata

koji su našli interes da sarađuju sa ovom

asocijacijom.

- Jedan od razloga povezivanja turističkih

agencija i lokalnih turističih organizacija,

a preko njih i lokalnih davaoca usluga

je taj, da zakon propisuje, pa veliki broj

davaoca usluga nema mogućnost da izvrši

naplatu direktno, pogotovo ne kada su

strana lica i firme u pitanju, kao i neke veće

aktivnosti, s obzirom da kao fizička lica

mogu da primaju samo gotovinske uplate i

da izdaju račune, odnosno rade isključivo

u kešu i na licu mesta. Ali, ukoliko sarađuju

sa Turističkim agencijama onda mogu

da vrše naplatu preko njih. Iz razloga što

su budžetski korisnici, Turističke organizacije

ne mogu od pre nekoliko godina da

to rade i taj novac se tretira kao budžetski.

Jedan od preduslova da možete da radite

sa pravnim licima jeste da se uključi TA

koja će izdati račun, primiti uplatu i izvršiti

isplatu lokalnog domaćinstva ili u

slučaju stranih gostiju, koji plaćaju kreditnim

karticama, iz razloga da fizička lica

ne mogu dobiti aparat za prijem kartica u

tom kontekstu agencije mogu da pomognu

- kaže direktor YUTE Nenad Seničić.

Po njegovom mišljenju, najvažniji razlog

za saradnju TA i lokalnih TO je promocija,

dovođenje grupa turista, gde su

TA u prednosti u odnosu na individualne

putnike, koje već u postojećoj klijenteli

nalaze potencijalne turiste i mogu da doprinesu

da veći broj ljudi poseti te destinacije.

S obzirom da se TO bave isključivo

promocijom, ali ne i prodajom, logičan

sled svih tih okolnosti je da to čine TA, pre

svega sa lokala, a onda i sa nekog šireg područja.

Cilj je da se nađe najlakši put dolaženja

do seoskih turističkih domaćinstava

gde će domaćini koji se bave izdavanjem

Nenad Seničić

privatnog smeštaja na destinacijama preko

lokalnih TO na pravi način predstaviti sve

turističke proizvode, da bi TA kroz svoje

programe, društvene mreže, ativnosti koje

obavljaju, mogle da to prezentuju i da dovedu

što veći broj turista.

Da bi se proces dolazaka turista u ruralno

područje pospešio uporedo sa saradnjom

sa TA mora da se radi i na promociji

seoskog, ruralnog turizma, pre svega kroz

edukaciju domaćina u pravcu razumevanja

turizma kao spoja različitih sposobnosti

i umeća, jer bavljenje turizmom se ne

svodi na izdavanje sobe, kreveta, već na

apsolutnu saradnju sa lokalnom TO radi

promocije destinacije i saradnju sa TA

koje ta turistička domaćinstva mogu da

uvrste u svoje ponude. Ovo je po rečima

Seničića pravi način koji mora da donese

rezultate u nekom kratkoročnom periodu.

Poslednjih desetak godina, Srbija prati

uzlaznu liniju i očigledan je porast turista

sa raznih destinacija. Seničić to ovako

objašnjava:

- To je naplata za minuli rad, a na nama

je da te goste ugostimo na pravi način,

da im pružimo adekvatan doživljaj koji

će preneti drugima kada se vrate u svoju

zemlju. Srbija je relativno nova turistička

destinacija za veliki broj stranaca i moramo

da nađemo način i motivišemo ljude

da između drugih odredišta izaberu baš Srbiju.

To možemo da postignemo agresivnom

kampanjom na tržištima koja želimo

da privučemo, sinergijom sa prevoznicima

(povoljnijim cenama avio karata), a sve to

uz podršku države, subvencije kao motiv

za uključivanje privatnog sektora kada su

u pitanju TA i seoska domaćinstva. Da bismo

ih uključili u promociju država mora

mnogo više da se bavi turizmom na delotvoran

način, a ona ima modele kako to da

uradi. Vaučeri su doveli do vidnog razvoja

domaćeg turizma, međutim, za razliku

od prošle godine kada je podeljeno 200,

ove 100 hiljada, što je direktno uticalo na

promet. Kada je u pitanju strani gost država

mora da preuzme ulogu kontrolora i

motivatora kroz subvencije svih onih koji

žele da ih dovedu. Nije lako, ali je moguće.

Iskustvo sa domaćinstvima u okolini

Gornjeg Milanovca koja su prva krenula

time da se bave, danas u odnosu na pre par

godina imaju 200-300% bolje rezultate

jer su gosti podelili svoje pozitivne utiske

sa rođacima i prijateljima, pričajući da su

boravili u zemlji gde se još uvek diše čist

vazduh, pije izvorska voda i jede zdrava

hrana. Iz tog razloga petu godinu za redom

dolaze grupe američkih turista i provode

između 7-10 dana u domaćinstvima gde

žive i rade sa domaćinima, na poljima

obrađuju zemlju, spremaju finalne proizvode

(džem, ajvar) i kao suvenire nose

ih u svoju zemlju znajući, budući da su

uključeni u kompletan proces proizvodnje

i pripreme, da je to proizvod o kakvom u

svojoj zemlji ne mogu ni da sanjaju To nije

put da dovedemo ogroman broj turista, i

ne treba da bude, već sve skuplji način da

prodamo ono što imamo i što svet zna da

vrednuje.

48

Zelena plantaža Iva - bašta

dobrih vibracija

Socijalno seosko domaćinstvo

„Zelena

plantaža Iva“ iza kojeg

stoji istoimeno udruženje,

stoički strpljivo

sprovodi svoj vizionarski

poduhvat obezbeđivanja

kvalitetnog života osobama

sa invaliditetom.

Zbog same ideje, misije

i vizije, priča o Udruženju

„Zelena plantaža Iva“ iz

Surduka zaslužuje poštovanje

i divljenje nevelikom

timu časnih i plemenitih

ljudi koji su od ideje do realizacije

samoinicijativno

preduzeli potrebne korake i

učinili život za sada nekolicini

dece i odraslih, dostojanstvenim

i smislenim.

Udruženje „Zelena plantaža

Iva“ je smešteno u malo

sremsko selo Surduk, na

desnoj obali Dunava. Udruženje

je osnovano 2017., sa

radom počelo 2019. godine,

ali tek poslednje tri godine

„Plantaža” ispunjava ranije

zacrtane ciljeve i zadatke.

Priču je pokrenula Tatjana

Dimić Dronjak, diplomirani

defektolog sa

višegodišnjim iskustvom u

radu sa osobama sa invaliditetom,

koja je sa sinom

Ivanom, koji boluje od cerebralne

paralize, odlučila

da se vrati na porodočno

imanje i okrene novu stranicu

života. Ovu ideju prihvatila

je i njena ćerka, Marija

Lalović, koja je došla

sa porodicom i kao inženjer

prehrambene tehnologije

(sa završenom srednjom

medicinskom školom u Zemunu

i diplomom Poljoprivrednog

fakulteta Beograd)

preduzela konkretne korake

i da, između ostalog, kroz

Ova složna porodica zaslužuje poštovanje i divljenje

proizvodnju sira obezbedi održivi život na selu.

Za samo par godina na imanju je nikla mala

farma koza (rase Francuska alpina), sirana, mini

zoo vrt (sa jarićima, ukrasnom živinom, domaćim

kokama, ćurkama, zečevima, miljenicima jarcom

Vuletom i magarcem Đoletom), plantaža lešnika,

povrtnjak, glistenjak..., a sve to zahteva angažovanje

svih 11 članova ove družine, dajući im zauzvrat

ispunjenost i motiv za dalje korake.

- Jedinstveni smo po angažovanju osoba sa posebnim

potrebama, što je u naš rad na poljoprivrednom

gazdinstvu uključeno pet osoba, a celo

poslovanje vodi Tatjana Dimić Dronjak, koja je

podelila zaduženja prilagodivši poslove na farmi

svakom ponaosob, prema mogućnostima i ograničenjima.

Ja sam, konkretno kao prehrambeni tehnolog

zadužena sam za proizvodnju hrane i sira, i

svega što se od prehrambenih proizvoda proizvede

na našem imanju - kaže Marija Lalović.

Ove godine registrovano je i socijalno preduzeće

koje je otvorilo mogućnost izlaska iz „omeđenog”

prostora „Plantaže” te povezivanja sa (za

sada) lokalnom sredinom, kroz razne vrste aktivnosti.

Ovom registracijom omogućene su i posete

„Zelenoj plantaži“, gde se pored brojnih radionica

za decu i odrasle, u ovom prostoru organizuju

edukativne posete za porodice i grupni izleti za

decu iz vrtića i škola uz inkluzivne, kreativne i

rekreativne radionice, tim bilding za zaposlene,

koncerti i razni drugi događaji.

Osnovna delatnost farme koza je proizvodnja

kozjeg sira: mladog i zrelog u kriškama, u koturu,

sira sa različitim ukusima, mleko, kefir i „Surduka“

kozja surtuka i kefir; na imanju se uzgaja

povrće u bašti i plastenicima, uglavnom za svoje

potrebe po organiskim principima; mladi zasadi

različitog voća za konzumaciju u svežem stanju

i za zimnicu i 200 stabala zasada lešnika. Ciklus

proizvodnje se završava u glistarnicima i komposteru

gde se odvija proces prerade organskog otpada

i proizvodnja organskog đubriva, prirodnog

izvora svih potrebnih nutrijenata i minerala za

biljne kulture, kako voća i povrća tako i travnjaka

i cveća.

„Zelena plantaža Iva“ Cara Lazara 34, Surduk

Stara Pazova

telefon: +381 (0) 655751561;

+381 (0) 603757314.

Radno vreme:

ponedeljak - petak: 09h – 20h

49

Za razvoj ruralnog

Mada sećanje nije pouzdan

saveznik u

čovekovom životu

jer sećanju istina nije najvažnija,

ono što se ne da izbrisati

je doživljaj. Šetnje kroz prirodu,

pecanje, sakupljanje bilja

i šumskog voća, upoznavanje

sa kulturnim i istorijskim obeležjima

i folklorom sela u Srbiji,

učešće u nekoj od 3.000

manifestacija u zemlji, uglavnom

seoskih - samo su neke

od autentničnih, rekreativnih,

avanturističkih, sakupljačkih i drugih aktivnosti

koje nudi ruralni, odnosno seoski

turizam.

Turistički potencijali Južne Srbije

Srbija je ruralna zemlja. Pojam ruralnog

turizma podrazumeva mali broj stanovnika

(do 150), koji se odvija van urbanog

područja. Uslov da bi nešto nazvali seoskim

turizmom za razliku od ruralnog je

njegova veza sa naseljenim mestom, seoskim

naseljem, zaseokom. Najuži pojam

je agroturizam i poljoprivredna imanja,

koji podrazumeva da turisti zajedno sa domaćinima

dobrovoljno učestvuju u obavljanju

poljoprivrednih radova, od muže

krava, setve, žetve, branja, upražnjavanja

običaja i tradicije vezane za nematerijalno

kulturno nasleđe čime je Srbija izuzetno

Doc. dr Branko

Krasojević

Spoken kompleks Čegar nadomak Niša

bogata, a koje ni izbliza nije

dovoljno zastupljeno u našoj

turističkoj ponudi.

Turistički potencijali Južne

Srbije koja obuhvata Niški,

Jablanički, Toplički, Pirotski i

Pčinjski okrug sa oko milion

stanovnika, nalazi se u centralnom

delu Balkanskog poluostrva.

Kuriozitet je da se Bela

Palanka nalazi u njegovom

geografskom centru, podatak

koji bi mogli da eksploatišemo,

valorizujemo i sa ostalim

balkanskim zemljama učestvujemo u promociji

izuzetno bogate nematerijalne kulturne

baštine ovog prostora.

Sliv Južne Morave zauzima približno

istu teritoriju kao i oblast koja se obično

smatra Južnom Srbijom, pa se Južna Srbija

naziva i Južnim Pomoravljem.

Ključno za ovu temu je lista raznovrsnosti,

obilje izvrsnosti i fenomena sa ovog

područja, neiskorišćenih i nedovoljno poznatih

ne samo strancima, već i nama, što

bi svakako bio jedan od faktora privlačnosti

da turisti dođu i dožive nešto što ne

postoji kod njih.

Recept za privlačenje turista ne postoji,

već samo ideje, studije, odnosno planovi i

njihovo adekvatno sprovođenje a na osnovu

prirodnih, društvenih, kulturoloških i

drugih resursa.

Predivni krajolici

zato treba insistirati na nečemu što je

originalno, specifično, posebno, lokalno,

karateristično za tu sredinu i ponuditi turistima

počev od hrane, pića, lokalnih proizvoda,

zanata. Tu su i živopisni predeli

ali i veliki gradovi poput Niša, Leskovca,

Vranja.

Turiste interesuje destinacija

Problem leži u nedostatku integrisanih,

povezanih proizvoda, nema dovoljno

saradnje između lokalnih samouprava.

Turiste ne interesuje gde počinje, a gde

završava administrativna granica lokalne

samouprave, grada, opštine, već destinacija.

Bitno je da gost kada dođe na destinaciju

poseti ono što ga interesuje i da usluga

bude što je više moguće personalizovana,

usmerena ka samom turisti, odakle dolazi,

koje su mu navike, iz koje kulture, jer

nije sve jedno da li dolazi iz Beograda,

Novog Sada, Subotice, ili iz Kine, Turske,

Južne Koreje, SAD. Upravo je neprilagođenost

ponude rak rana srpskog turizma.

Malo znamo o stranim turistima koji dolaze

kod nas, o kulturnim navikama, ali

i navikama pri jelu, piću. Kineskim turistima

ne možemo dati kafu, mleko, velike

količine jednog istog jela, jer nisu deo

njihove kulture. Moramo znati iz kojih ze-

50

turizma Južne Srbije

Juga Srbije

malja dolaze i ponudu prilagoditi njima.

Ima i kontra mišljenja da oni treba da upoznaju

nas, što je donekle tačno, ali ne tako

što ćemo arapskim turistima nuditi rakiju

i praseće pečenje, već potruditi se da kroz

prilagođenu ili univerzalnu ponudu pomirimo

i premostimo razlike.

i vreme a turistima pružaju mogućnost za

predah i osveženje. Kreiranje novih doživljaja

turistima nudi izazov. U Donjoj

Lopušnici je to paprika, koja nudi sjajnu

priču, turistički proizvod privlačan turistima

posebno jer ima pokriće, tradiciju i

ponudu različitih vrsta ukusnih proizvoda.

Primer bi mogao da se primeni na brojna

druga mesta i plasira na tržište.

Fascinanatan je podatak da oko 60 miliona

vozila godišnje prođe kroz Srbiju,

najmanje 120 miliona ljudi - tranzitnih turista,

netipičnih (sa zadržavanjem kraćim

od 24 sata bez noćenja), koje zanemarujemo.

Mogli bi da im ponudimo odgovarajuće

razloge, sadržaje od lokalnog do

međunarodnog značaja, posebno privlačnih

pod UNESCO zaštitom, ali bi to morala

da prati turistička signalizacija, kao

i aktivnost npr. na graničnim prelazima

podelom promo materijala. Primer dobre

prakse je restoran „Bosfor Istanbul“ (autoput

Bg-Novi Sad), u kojem se pripremaju

odabrana jela turske kuhinje sa TV

programom na turskom, prostorom za

molitvu i sl.

Ponuditi turistima više, drugačije

Osim klasičnog smeštaja turisti traže

i smeštaj u luksuznim kontejnerima, pokretnim

kućama, postavljenim na posebnim

mestima; sertifikovanu zdravstveno

životinja, hipoterapiju za decu i odrasle;

organizovati manifestacije sa misijom i

vizijom uz menjanje sadržaja, dopunu aktivnosti;

ponuditi proizvode poput inovativne

zimnice, jestivog cveća; unaprediti i

obnoviti postojeće objekte umesto podizati

nove (četiri hotela u Srbiji nikada nisu

ugostila nijednog turistu).

Bez ukrupnjavanja, udruživanja (horizontalnog

i vertikalnog), saradnje, nema

turističke ponude; prijem životinja, specijalizovane

ponude za osobe sa invaliditetom;

obnavljati, menjati, rebrendirati,

ponuditi više, drugačije mnoštvo različitih

stvari, planinskih, etno, kulturno-tematskih,

vinskih, rakijskih ruta, puta

sira, sadržaja sa edukativnim elementima

pružajući turistima zadovoljstvo usvajanja

novih saznanja; sadržajima ispuniti i

zatvoreni prostor kako bi bila zaobiđena

praksa sezonskih objekata...

Treba naći neki marketinški tizer, nešto

što će izazvati na pokret. Postoji obilje prirodnih

i kulturnih resursa ali i nedovoljno

razvijena turistička ponuda. Morali bi

da rangiramo resurse, od lokalnih, regionalnih,

nacionalnih do međunardnih, da

stalno nalazimo nešto novo, raznovrsnije,

profitabilnije, konkurentnije, a sve to

uz korićenje novih tehnologija koje štede

vreme i novac prateći promene na tržištu

jer turizam mora da bude aktuelan.

Vrhunska vina Vinarije Aleksić u Vranju

Na teritoriji Južne Srbije se nalazi 18

zaštićenih i nedovoljno iskorićenih područja

prirode u kojima postoji mogućnost

podizanja privremenih objekata koji ne

zahtevaju silne dozvole, saglasnosti već

se mogu brzo podići i koji štede i novac

bezbednu hranu; potpun mobilijar jer savremen

gost ništa više ne nosi sa sobom;

obezbediti turistima da se bave svojim hobijem

(avanturizam, streličarstvo, biciklizam);

iskoristi nove ideje terapije šumom,

vodom, aromaterapiju, terapiju pomoću

U Leskovcu se uvek dobro jelo, uz Leskovački ajvar, naravno

Tekst: Doc. dr Branko Krasojević, direktor

Agencije „Savetnik u turizmu“, dr

menadžmenta i biznisa, licencirani konsultant

državne Agencije za regionalni

razvoj Srbije i konsultant UNDP Srbija

(Program Ujedinjenih nacija za razvoj).

51

Zadruge čine

Zemljoradnička zadruga “Veljko

Lukić-Kurjak” Lukićevo, opština

Zrenjanin, u utorak, 03.

decembra, bila je domaćin učesnicima

IV Zadružne škole, koju svake godine,

uz prisustvo eminentnih stručnjaka za

mlade poljoprivednike organizuje Zadružni

savez Vojvodine (ZSV). Ovu jedinstvenu

školu svojim prisustvom su

podržali Atila Juhas, državni sekretar

Ministarstva poljopriverde, šumarstva

i vodoprivrede, predstavnici Vlade AP

Vojvodine, privrednih institucija, Sima

Salapura, gradononačelnik grada Zrenjanina.

Jedinstvena škola zadrugarstva

ZSV

Kao i uvek, drugačijeg, originalnog

koncepta sa predavanjima iz voćarstva,

koje je održao prof. dr Zoran Keserović

i povrtarstva, prof. dr Žarko Ilin,

redovni profesori Poljoprivrednog fakulteta

Univerziteta Novi Sad, kako bi

zadrugarima probudili neke nove ideje

i sa nadom da će ova nova znanja koja

steknu u školi primeniti i u praksi.

Izbor ovogodišnjeg domaćina, ZZ

“Veljko Lukić-Kurjak”, nije bio slučajan,

jer je ova zadruga jedan od primera

uspešne prakse. U svojoj proizvodnoj

strukturi ima ratarstvo i povrtarstvo, a

pod sistemom za navodnjavanje oko

80% površina, što je retkost u našoj

praksi. Ovo je bila prilika da se na licu

mesta zadrugari i zaposleni u zadrugama

upoznaju sa radom ove zadruge.

Ona je takođe, dobar primer šta se u

nekom socijalnom aspektu može uraditi

za svoje selo, od pomaganja svih

udruženja, sportskih, školskih i drugih

manifestacija. Naime, zadruga je

u obnovljenoj staroj Upravnoj zgradi,

otvorila Zadružni klub, pored toga i

restoran, koji su postali mesta okupljanja

svih stanovnika Lukićeva i okoline,

integrativni faktor neophodan seoskim

sredinama, a koji nažalost, mnogi našim

selima nedostaje.

- Za Zadružni savez Vojvodine

(ZSV) Zadružna škola predstavlja još

jednu priliku za širenje međuzadružne

saradnje među učesnicima škole i gostiju

- istakla je mr Jelena Nestorov,

predsednica ZSV, objasnivši da su ova-

Mr Jelena Nestorov Bizonj

kva edukativna okupljanja prilika da se pošalju i

određene poruke. Jedna od njih je činjenica da bi

ova ZZ, koja navodnjava preko 70% svojih površina

imala višemilionske uštede u poslovanju,

Detalj sa IV Zadružne škole ZSV u Lukićevu

kada bi dizel agregate zamenila eletropumpama.

Tema, za čije rešavanje

je podrška grada Zrenjanina i drugih

struktura neophodna, kako bi do takve

investicije moglo i da dođe.

- Sam događaj daje jednu dobru

energiju, jer predstavlja ulaganja u

nova znanja i iskustva i njihovu primenu.

Smatram da ova škola daje ideje

za unapređenje i promene u proizvodnji

u cilju ostvarivanja profitabilnije

proizvodnje, a jedna od mogućnosti

je i u promena strukture proizvodnje

u pravcu prelaska sa intenzivne vrste

proizvodnje - dodala je predsednica,

ukazujući i ovog puta na veoma težak

položaj zadruga, kao nastavka lošeg

položaja iz prethodne godine. Istakla

je da zadružni sistem koji pruža potporu

svim poljoprivrednicima i finansira

njihovu proizvodnju bez obzira

da li su se razdužili ove i prethodne

godine sa svojim proizvodima, treba

ozbiljniju pomoć države nego što je

to slučaj danas, što se može zaključiti

iz izuzetno velikog pada likvidnosti i

rasta zaduženosti i kod zadruga i kod

zadrugara. Pored mera države usmerenih

na prevazilaženje složenog stanja

u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji

čije posledice snose zadruga i zadrugari,

podrška države je neophodna

52

svet boljim

Sa dobitnicima ovogodišnjeg priznanja ZSV

Zadružni savez Vojvodine

je 26.12.2024. godine

održao tradicionalni svečani

skup na kojem su se okupili

predstavnici mnogobrojnih zadruga,

predstavnici republičkih

i pokrajinskih organa, poslovni

partneri Saveza, i predstavnici

medija. Na svečanom skupu su

se u pozdravnim govorima obratile:

mr Jelena Nestorov Bizonj,

predsednica Zadružnog saveza

Vojvodine, Ivana Popović, državni

sekretar u Ministarstvu

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

i Ivana Pejović Ševrt,

podsekretarka u Pokrajinskom

sekretarijatu za poljoprivredu,

vodoprivredu i šumarstvo. Nakon

pozdravnih govora, dodeljene su

tradicionalne nagrade Saveza

za 2024. godinu. Laureat nagrade

Zadružnog saveza Vojvodine

„Radislav Jovanov“ za poseban

doprinos razvoju zadrugarstva

je Danilo Golubović, savetnik

predsednika Vlade Republike

Srbije za poljoprivredu, koji je

u dva navrata bio državni sekretar

u ministarstvu poljoprivrede

i savetnik ministra za evropske

integracije, a član je pregovaračkog

tima Srbije za evropske integracije

u oblasti agrara. Nagrada

za najboljeg agrarnog novinara,

pripala je dugogodišnjem članu

redakcije lista „Poljoprivrednik“

Branku Krstinu.

Tom prilikom predsednica je

podsetila da skupština Ujedinjenih

nacija nije slučajno donela

Rezoluciju kojom je 2025-tu proglasila

Međunarodnom godinom

zadruga, želeći time da u svetu

promoviše značaj zadrugarstva

i doprinos zadruga održivom razvoju,

jačanju lokalnih zajednica

i ostvarivanju svih ciljeva svetske

ekonomije, uz moto: “Zadruge

čine svet boljim”.

i za nove investicije. Jer, bez investicija

nema razvoja.

Većina zadruga nije u finansijskoj

kondiciji

Pre skupa u Lukićevu, ZSV održao je

sednicu UO na kojoj je bilo reči o trenutno

izuzetno teškoj situaciji u primarnoj poljoprivrednoj

proizvodnji koja se oslikava

na sve zemljoradničke zadruge i poljoprivrednike.

- U ovom periodu teško je održati likvidnost

u mnogim zadrugama i to je jedan

od ključnih problema. ZSV je protekle

dve godine ponavljao zahtev za obezbeđenjem

kredita sa subvencionisanom kamatnim

stopom za finansiranje primarne poljoprivredne

proizvodnje, što bi najmanje

doprinelo ublažavanju problema u kojima

se sada poljoprivreda nalazi. Razmišljamo

i o drugim predlozima koji bi rasteretili

zadružni sektor, u fazi kada je potreban

i reprogram obaveza kako bi primarna

poljoprivreda funkcionisala na normalan

način. Jer nakon dve izuzetno teške poslovne

godine, većina zadruga nije u finansijskoj

kondiciji za nova zaduživanja,

a iz sopstvenih sredstava nemaju uslova

za obezbeđenje kvalitetnih uslova za novu

proizvodnje - konstatovala je predsednica.

Kako dalje? Godina 2025. je od strane

UN proglašena za Međunarodnu godinu

zadruga, kojom se jasno šalje poruka nacionalnim

vladama svih država da obrate

pažnju na svoj zadružni sektor, na uslove

u kojima posluje, smatrajući ga s pravom,

generatorom privrednog rasta i zaštite od

siromaštva u najširem smislu te reči. S

tim u vezi ZSV planira pojačane aktivnosti,

a prvi događaj će biti - jubilarni 50.

“AgroTech PP” simpozijum na Zlatiboru,

u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u

Novom Sadu i ZSV kao jednog od suorganizatora,

gde će biti predstavljene neke

nove teme od interesa za zadružni sektor,

ali i sve poljoprivrednike.

- Smatram da bi bilo potrebno podići

svest i pojedinaca i na nivou države, u

okviru zvaničnih institucija, da zadrugarstvo

može mnogo toga da doprinese

i poljoprivedi i drugim delatnostima. U

mnogim selima, zemljoradničke zadruge

predstavljaju jedine privredne subjekte

preko kojih poljoprivrednici mogu opstati

i napredovati u komercijalnoj proizvodnji,

a i gde se mladi ljudi mogu zaposliti

i ostati da žive u svojim sredinama.

Predlozi koje ZSV dostavlja nadležnim

organima, sa jedne strane su orijentisani

na potrebu otklanjanja ili ublažavanja

negativnih efekata poremećaja na tržištu,

posledica elementarnih nepogoda i iz drugih

razloga koji pogađaju ne samo zemljoradničke

zadruge, već i poljoprivrednike i

poljoprivredu kao delatnost u celini, a sa

druge strane su orijentisani i na načine za

unapređenje efekata zadružnog organizovanja,

ne samo na zadrugare, već i za

širu lokalnu zajednicu. Mišljenja smo da

u dugom periodu iza nas, argarna politika

nije orijentisana prema unapređenju zemljoradničkih

zadruga, što smatramo i jednom

od njenih najvećih nedostataka, a naročito

imajući u vidu veličinu i strukturu

porodičnih poljoprivrednih gazdinstava

u našoj državi koja bez zadružnog organizovanja,

nemaju mnogo perspektive na

tržištu.

53

ZZ Veljko Lukić-Kurjak za

život i ostanak mladih na selu

ZZ

“Veljko Lukić-Kurjak”

Lukićevo, opština Zrenjanin,

bila je mesto održavanja

IV Škole zadrugarstva, održane decembra

2024. u organizaciji Zadružnog saveza

Vojvodine. Dobrodošlicu polaznicima i

brojim zvaničnicima među kojima su bili:

Atila Juhas, državni sekretar Ministarstva

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede,

predstavnici Vlade AP Vojvodine, privrednih

institucija, Simo Salapura, gradononačelnik

grada Zrenjanina i dr., poželeo

je Čedomir Spasojević, direktor zadruge,

u nadi da će nakon škole i druženja, otići

sa utiskom da su bili kod dobrih, vrednih

i iskrenih domaćina. Prikazivanje kratkog

filma o zadruzi i zadrugarima prikazao

je sva nastojanja da se poštenim radom,

stalnim unapređivanjem i međusobnim i

međuinstitucionalnim povezivanjem unaprede

životni uslovi poljoprivrednika, sela

i njegovih stanovnika.

Istorija je pokazala da su Zadruga i selo

rasli zajedno. Meštani su primenjivali

principe zadugarstva tako što su sve bitnije

infrastrukturne objekte izgradili ili iz

sredstava samodoprinosa ili dobrovoljnim

radom.

Teritoriju sela nekada Martinaca, danas

Lukićeva, pre osam decenija naselilo je

276 porodica iz istočne Bosne i tu počeli

da grade svoj novi zavičaj. Prvi posao

kojem su pristupili bilo je ubiranje useva

na širokim banatskim njivama. Na osnovu

jednog izveštaja iz 1955. saznajemo

da je 1. decembra 1945. u selu osnovana

Seljačka radna zadrugu za nabavku i

prodaju. Uz nju je delovala i ZZ “Veljko

Lukić-Kurjak”. Obe su učestvovale u

elektrifikaciji sela 50-tih godina prošlog

veka. U kratkoj vesti u lokalnom zrenjaninskom

listu 1960-te saznajemo da je

podnet predlog Glavnom odboru Zrenjanina

o integraciji ove dve zadruge. Novonastala

je delovala sa manjim i većim

teškoćama da bi od 2000. godine poslovala

pod aktuelnim imenom i statusom ZZ

“Veljko Lukić-Kurjak”, koja je u pravom

smislu oslonac za 2.077 stanovnika prema

popisu 2022., i motor razvoja Lukićeva.

Tako ojačana Zadruga je krenula u novo

neizvesno privredno doba, i

koliko god je bilo teško nije

napuštala svoju važnu ulogu

pružanja pomoći mesnim

organizacijama. Uloženo je

puno napora da se Zadruga

održi, bude profitabilna i

obezbedi sigurnost zadrugarima,

kooperantima, posebno

u godinama galopirajuće

inflacije.

Čedomir Spasojević - Danas je zadruga u vrhu

po prinosima u ratarstvu i

povrtarstvu, zahvaljujući pre svega sistemu za navodnjavanje,

koji daje “veštačku kišu” na 420 od

490ha u vlasništvu zadruge. Sistem je tipa rendžer

i linear i sve se organizuje tako da obezbedi dve

Zadruga u vrhu po prinosima u ratarstvu i

povrtarstvu

Klub zadrugara za budućnost sela

žetve godišnje. Zadruga predstavlja redak primer

gde se skoro 80% površina u jednoj zadruzi navodnjava.

Svima je jasno da se intenzivna proizvodnja

mora unapređivati, ali je problem visokih troškova

za energente u navodnjavanju, zato nastojimo da

navodnjavanje dizel agregatima zamenimo elektropumpama,

čime ćemo ostvariti do 70% uštede

- kaže direktor, i dodaje da se

pretežno rade useve koji im omogućavaju

drugu setvu. Proizvodnju

baziraju na uzgoju graška,

pivarskog ječma i uljane repice.

Trenutno je pod uljanom repicom

zasejano oko 96ha, pod ječmom

135ha i pod graškom, u proleće

će biti oko 130ha. Na svim tim

površinama radi se prostorna setva.

Da postoji vizija i širi pogled

na budućnost svedoče i ulaganja

u “Klub zadrugara”, ili popularna

“Stara uprava”, adaptiran objekat

u kojem se organizuju kulturni i

umetnički sadržaji, sastanci i poslovne

prezentacije, ali isto tako

je i smeštena kafe-poslastičarnica

i poljoprivedna apoteka gde meštani

mogu da nabave potrebna

semena, sadnice i sve drugo za

poljoprivredu.

- U ovom trenutku ZZ ima 27

zaposlenih i 20 zadrugara. Posebno

smo posnosni na činjenicu da

je među zaposlenima njih deset

mlađe od 35 godina - kaže direktor.

Zadruga ugovara proizvodnju

sa kooperantima na 130 ha i obezbeđuje

im repromaterijal, mašinske

usuge, kao i otkup proizvoda.

Poseduje savremenu mehanizaciju,

podno skladište kapaciteta

1.000 tona, svoju vagu. Radi po

principu da se otkupljena roba

lageruje i na tržištu traže najpovoljniji

uslovu za prodaju. Strategija

setvene kulture je da se uz

ratarsku nastavi proizvodnja povrtrskih.

Sve je ovo moguće ako

bi zadruga imala status koji zaslužuje

u oblasti politike, podsticaja,

subvencija. Zadruga poput ove je

osnov razvoja sela i zbog toga ne

sme biti ograničenja u javnim pozivima

kada je reč o površinama

zemlje za koju se daje državna

podrška.

Fotografije: Goran Mulić

54

Cirkularna Ekonomija u Akciji: Transformacija

otpadnih materijala u korisne resurse za

prečišćavanje otpadnih voda

Svesni smo da se svet u kom živimo

svakodnevno suočava sa mnogobrojnim

ekološkim izazovima. Jedan

od aktuelnih problema je sve veća količina

otpada. To je jedan od razloga zašto linearna

ekonomija, koja se zasniva na principu

„uzmi, iskoristi, odbaci“, više nije održiva

opcija. Prelazak na cirkularnu ekonomiju,

koja promoviše ponovnu upotrebu i reciklažu

materijala, predstavlja ključ za održivu

budućnost.

Jedan od inovativnih pristupa zbrinjavanju

otpada u okviru cirkularne ekonomije

podrazumeva upotrebu otpadnih ljuštura

rakova kao adsorbenata za prečišćavanje

otpadnih voda. Ova inicijativa, koju predvodi

istraživački tim projekta DANUBEcare,

ne samo da smanjuje količinu otpada

već i doprinosi zaštiti životne sredine.

Zamislite da otpad koji bacamo, poput

ljušture rakova, može postati ključ za rešavanje

jednog od najvećih globalnih

problema - zagađenja vode. Zahvaljujući

inovativnom pristupu tima projekta DA-

NUBEcare, ovo je postalo stvarnost.

Da li postoji nekakvo rešenje?

Na razvoju potencijalnog rešenja aktivno

rade istraživači na projektu pod nazivom

„Smanjenje negativnog uticaja invazivnih

rakova Faxonius limosus u Dunavu

pametnom eksploatacijom njihovog mesa

i ljušture“ - DANUBEcare. Realizacija

projekta se odvija kroz program PRIZMA,

Fonda za nauku Republike Srbije, koji

podržava naučna istraživanja i inovacije

sa ciljem unapređenja naučne izvrsnosti i

tehnološkog razvoja.

Istraživači su otkrili da otpadne ljušture

rakova poseduju jedinstvena svojstva koja

omogućavaju upijanje teških metala i drugih

štetnih supstanci iz vode. Ovo, na prvi

pogled neugledno, prirodno vlakno, zapravo

deluje kao moćan adsorbent, čisteći

vodu i čineći je sigurnijom za život u njoj

i oko nje. Iako se možda na prvi pogled/

pomisao čine beskorisnim, ove ljušture

mogu da imaju važnu ulogu u prečišćavanju

otpadnih voda. Njihova jedinstvena

fizičko-hemijska svojstva ih čine idealnim

materijalima za uklanjanje teških metala.

Njihova primena ima mnogobrojne prednosti.

Pre svega, ovo rešenje je ekonomski

isplativo, jer podrazumeva dalje iskorišćavanje

otpadnog materijala koji bi inače bio

zbrinut na deponijama. Pored toga je ekološki

prihvatljivo jer smanjuje potrebu za

proizvodnjom tradicionalnih adsorbenata,

čime se štedi na resursima i smanjuje uticaj

na životnu sredinu. Takođe, primena

ovih prirodnih materijala može biti integrisana

u postojeće tehnologije prečišćavanja

voda, što omogućava njihovu široku

primenu.

Dr Vasić i dr Lukić ističu da izazov ne

predstavlja samo prečišćavanje vode, već

i odgovorno upravljanje zasićenim adsorbentom.

S obzirom na to da zasićeni adsorbent

predstavlja opasnost za životnu

sredinu, projektni tim DANUBEcare će

istraživati inovativne načine njegovog

zbrinjavanja. Jedan od obećavajućih pristupa

je pretvaranje pepela dobijenog spaljivanjem

adsorbenata u korisnu sirovinu

za proizvodnju gume. Ovo rešenje ne samo

da smanjuje količinu opasnog otpada, već i

stvara održiv model upravljanja otpadom,

zatvarajući krug i dajući novoj sirovini

drugi život. Ovakav pristup ne samo da

štiti okolinu, već i predstavlja ekonomski

isplativo rešenje. Korišćenje otpadnih materijala

smanjuje potrebu za proizvodnjom

skupih hemikalija za prečišćavanje vode,

a istovremeno stvara nove poslovne mogućnosti.Projekat

DANUBEcare je primer

kako inovacija i odgovornost mogu ići

ruku pod ruku. Ovo je korak ka održivijoj

budućnosti, gde se otpad pretvara u resurs,

a čista voda postaje dostupna svima.

DANUBEcare projekat se bavi izazovima

u oblasti zaštite životne sredine sa više

različitih aspekata i predlaže održiva rešenja

koja su ekološki prihvatljiva i ekonomski

isplativa. Uloga nauke i tehnologije u

zaštiti životne sredine je neprocenjiva, ali

je isto tako važno da svako od nas preuzme

odgovornost i doprinese očuvanju životne

sredine.

Rukovodilac projekta je dr Ivana Čabarkapa,

naučni savetnik na Naučnom institutu

za prehrambene tehnologije u Novom

Sadu (FINS). Pored Naučnog instituta za

prehrambene tehnologije u Novom Sadu,

na projektu učestvuju i istraživači sa Tehnološkog

fakulteta Novi Sad (FOTNS),

Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom

Sadu (UNSFS) i Naučnog instituta za

veterinarstvo „Novi Sad“ (SVINS). Više o

projektu na. www.danubecare.uns.ac.rs.

Pozivamo sve zainteresovane da se

uključe i doprinesu zaštiti našeg ekosistema.

Projekat finansira Fond za nauku Republike Srbije. Za sadržaj teksta odgovoran je projekat DANUBEcare i on ne

izražava stavove Fonda za nauku Republike Srbije.

55

Čarda Aqua Doria - Svin

Svinjokolj na Čardi

“Aqua Doria”, jedinstven

je gastro doživljaj

koji redovni gosti ove

prestižne kuće slasnih ukusa,

poštovaoci ovog ambijenta,

a pre svega dobre hrane,

svake godine željno isčekuju.

Ove godine njih 1.600 je

i došlo u subotu, 24. novembra,

da li po navici, iz radoznalosti,

ili sasvim drugih

razloga, ali uvek iz poštovanja

prema “Aqua Doria”

timu i njihovim nastojanjima

da podignu kvalitet i prošire

aktivnosti ugostiteljskih

usluga.Dva dana pre manifestacije,

pao je i prvi sneg

i obojio krov Čarde u belo,

slikajući idilični pejzaž, sa

vijugavim dimom od roštilja,

koji je podsećao na pravu

prazničnu atmosferu.

U senci minulih događaja

u gradu, a pre počeka božićnog

posta, dostajanstveno,

primereno, a domaćinski,

“Aqua Doria” je otvorila

svoje srce, dušu i sve umeće

kako bi ovaj, za Vojvođane

važan ritualni događaj učinila

što ugodnijim.

- Ovim danom obeležavamo

još jednu uspešnu poslovnu

godinu okupljajući

naše saradnike, prijatelje,

drage goste. Specifičnost tog

dana je što osim specijaliteta

vezanih za svinjokolj,

pripremamo i one povezane

sa nostalgijom, specifične

za publiku iz bivših jugoslovenskih

zemalja - kaže Vladimir

Baštovanov, menažer

Čarde “Aqua Doria”.

Uvažavanje tradicije naslonjene

na životni ciklus

predaka, sve one koji su

mnogo ranije bivstvovali na

ovim prostorima, i njihove

običaje, čin je vredan poštovanja.

A izveden u “Aqua

Doria” maniru, sa jelima

povezanim sa svinjokoljom,

zabijačkom, disnotorom,

disnatorom…, rečima koje

se označavaju isti pojam, u

zavisnosti da li ste u Bačkoj,

Sremu ili Banatu, onako

“gradski”, prefinjeno, godinama

unazad održava se u

ovoj Čardi na Dunavu, u Petrovaradinu

ili Novom Sadu,

isto je.

Na otvorenom služile su

se krofne, štrudle s makom,

orasima i višnjama, bilo je

Gastro fešta u ambijentu

Vladimir Baštovanov i Teodora Živković

Svinjokoljske poslastice

56

jokolj na gradski način

Čarde Aqua Doria

pršute, kulena, pekla se, posebno

za taj dan pripremljena

kobasica, svinjska vešalica

i svinjski vrat u lepinji.

U samom restoranu gosti

su mogli da biraju između

domaće supe, omiljenog

srpskog specijalita - sarme,

svinjskog pečenja, tufahija,

specijaliteta kuće, uobičajenih

i traženih jela od ribe,

fish i bezdanskog paprikaša,

i teško je nabrojati sveukupan

repertoar jela po kojima

je kuhinja “Aqua Dorie”

poznata.

Iz potrebe da gostu ponude

više, ove godine restoran

na Dunavu je angažovanjem

čuvenog Stefana Steva Karapandže,

koji je “dobio”

(zavredeo) prvu stranicu u

meniju, omogućio da uživa

u “velikim tajnama velikog

majstora kuhinje” među kojima

su se izdvojili specijaliteti

poput teleće i svinjske

kolenice, Cordon blue, pored

već ustaljenih “Aqua Doria”.

Kao što priliči poslednjim,

prohladim danima jeseni,

u ponudi je bilo i kuvanog

vino i rakija, a među izlagačima,

zahvaljujući Cubo

festu, koji se deset godina

unazad održava početkom

septembra, svoja vrsna vina

izložile su vinarije “Džervin”,

“Zvonko Bogdan”,

“Verus - Kiš”, “Erdevik”, a

među njima “Premijer rakija”

i rakije iz destilerije

“Stanišić”.

Hrana je doživljaj. Bogat

ukusima, mirisima, slikama

obojenim različitim nijansama.

Siguran putokaz

do srca, zadovoljstva, ali i

zdravlja. Studije su pokazale

da čovek od 70 godina, čak

tri godine provede jedući.

Ali suština nije samo u jelu,

već i u svim dešavanjima

vezanim za hranu i oko nje.

Zato su gastro fešte najposećenije

i najomiljenije. One

koje drže do kvaliteta izvan

su svake konkurencije.

Obnovljena, u novo ruho

odevena i sa novim dvorišnim

mobilijarom, sa specijalitetima

Steva Karapandže,

kao kruni ovogodišnjeg rada

“Aqua Dorie”, i dalje nastoji

da novinama, modernim

trendovima, oblikuje gradsku,

nacionalnu u jednu ozbiljnu

internacionalnu priču.

Red je red - za domaće kobasice

Slatke li su - krofne, štrudle s makom, orasima i

višnjama...

Pečat velikog majstora kuhinje Steve

Karapandže

57

Manić-Tisa63 otvorila sez

Na desnoj obali Tise, kod brane na ulazu u

Novi Bečej, jedanaest godina održava se

jedinstvena međunarodna manifestacija

“Manić-Tisa63”, organizovana od strane istoimenog

udruženja, čiji su članovi osvedočeni prijatelji reke

Tise i prirode uopšte, uglavnom vlasnici sojenica

smeštenih u njenom priobalju. Inicirana od nekolicine

prijatelja, a nastavila kao druženje svih onih koji

dele iste vrednosti, ma iz kog pravca dolazili.

Čekajući Manića

Njihovu iskrenu nameru da ovaj, po svemu atraktivan

i jedan od retkih u ovom terminu događaj

nastave, uprkos nekoliko “posnih” godina u kojima

se manić nije pojavio, je i odluka da lov na manića

izvedu u kontekstu ritualnog čina, sladeći se, kao što

i samo vreme nalaže svinjskim delicijama.

Manić, tzv. dunavski bakalar, neobičan je stanovnik

reka Podunavskog sliva, jedina riba iz porodice

Lotta lotta koja živi kod nas i jedina iz porodice

bakalara koja živi u slatkoj vodi. Primetivši da se

mresti u njihovom komšiluku, ispod brane, ljubitelji

reke Tise su, ustanovljenjem manifestacije, odlučili

da se time pohvale i podele radost, ali i znanje o ovoj

retkoj vrsti.

Sportsko-gastro-turistička međunarodna manifestacija

“Manić-Tisa63” održava se drugog vikenda u

decembru (ove godine od 09 - 11), ili dva vikenda pre

Nikoljdana, uz učešće gostiju iz svih delova Vojvodine,

Srbije, iz Slovenije (Kopar), Republika Srpska

(Trebinje), Bosne i Hercegovine (Brčkog, Tuzle), u

nešto drugačijem ruhu.

- Nešto se dešava sa vodom, a o razlozima se

špekuliše. JVP “Vode Vojvodine” imalo je neke

zahvate na prevodnici, gde su nasipali, utvrđivali

obalu od odrona, nešto se poremetilo i mrestilište je

nestalo. Drugi možda i najosnovaniji razlog su kolonije

kormorana koje pustoše riblji fond. Ribari koje

smo kontaktirali se takođe žale jer je ribe sve manje a

manić je postao retkost. Bićemo uporni, zima je pred

nama i obavestićemo javnost, prijatelje, ribolovce,

ako se manić pojavi. Ono što je važno da je Udruženje

“Klub ljubitelja reke Tise-Tisa63” simbolično

otvorilo sezonu lova na manića, pet ribolovaca je po

pozivu pecalo, znajući ovoga puta da će ostati bez

trofeja - objasnio je Dragan Vukotić iz Udruženja,

dodajući da se od takmičenja nije odustalo već da se

čekaju bolje okolnosti, sve dok ima smisla čekati da

se manić “vrati”. Običaj je tako sačuvan, nadomešten

tradicionalnim vojvođanskim, tiskim svinjokoljom,

a riblji paprikaš ustupio je mesto gurmanlucima od

svinjskog mesa.

Čast da otvori sezonu lova na manića i prvi zabaci

udicu u Tisu pripala je najmlađem ribolovcu Sergeju

Zupcu koji ima samo 6 godina. Bio je ovo njegov

Pozdravni govor Dragana Vukote Vukotić

Najmlađi ribolovac Sergej Zubac otvorio sezonu lova na manića

prvi zabačaj na manića u životu, što

po rečima organizatora, “uliva nadu

da će ovo okupljanje, jednim originalnim

povodom, da se nastavi”.

Smisao je da se boravi u prirodi

i u vreme kada je mnogi izbegavaju,

kroz zabavu, razgovor i ukusne

đakonije. Veliku ulogu u ovom skupu

ima i edukativni momenat gde svako

može da pokaže ono što zna i ume,

a ako ne zna da nauči kako se pune

kobasice, tope čvarci, priprema i

peče džigerica u maramici… Neki su

po prvi put pripremili sebi doručak,

naložili vatru…

Desna obala Tise jedinstvena po

zajednici privremenih nomada, koji

ne samo da brinu o reci, boreći se sa

otpadom, protiv ribokradica podržavajući

sportski ribolov, pružaju privremeni

smeštaj trenutno za desetak

pasa koje su neodgovorni vlasnici

ostavili “pored puta”, kao i kompletnom

zaštitom ovog prostora čineći

sve da sačuvaju ovu prirodnu oazu

-vredan spomenik prirode, podržavajući

akcije, edukacije i manifestacije

osvešćivanja dece i odraslih o koristi

prirode.

Potpis BIN Marketinga

I dok je Udruženje “Manić-Tisa63”

ograničilo svoje delovanje

na deo Tise kraj Novog Bečeja,

58

onu zimskih manifestacija

Praktičan prikaz tranžiranja

jedan od njegovih osnivača i član, Dragan

Vukotić, PR “BIN marketing”, agencije za

organizaciju umetničkih događaja, potvrđeni

je kreator mnogih događaja diljem Vojvodine

i šire. Jedan je od onih za čije ime se vezuje

premisa da čega god se prihvati pretvara u

smislene, sadržajne prezentacije uvek inovativnog

izraza, ali sa prepoznatljivim potpisom

Punjenje domaće kobasice

autora. Godinama u ovom poslu i insistiranje

na kvalitetnom, kulturnom, obrazovnom, pristojnom,

kroz saradnju sa najsposobnijim iz

ove branše, isplatilo se angažmanima na svim

značajnim događajima sa mogućnošću da,

nasuprot trendovima, uvede red i ukus, bilo

da je reč o izlagačkom, muzičkom delu programa,

ili izboru gostiju. Po njegovim rečima,

određeni sadržaji dovode određenu publiku,

porodične ljude i one koji ne traže probleme i

ne izazivaju nered.

- Agencija “BIN marketing” je od osnivanja,

pre 13 godina, bila u funkciji moje strasti

i ljubavi prema takmičenju, druženju i nečemu

što smo želeli da napravimo kod nas, a po

ugledu na svetske manifestacije i festivale u

cilju podizanja nivoa organizacije događaja,

motivacije samih organizatora da budu bolji

i da primene standardn na kojima počivaju

festivali, da bi gosti bili zadovoljniji jednim

zaokruženim turističkim proizvodom.

Negde smo u tome uspeli,

negde ne, u zavisnosti od prijema

naših sugestija kod organizatora.

Sve je počelo sa “Pasuljijadom”

na temerinskom Vašarištu, tačno

pre 20 godina. U početku smo bili

i organizatori i sponzori dok se nije

čulo o nama. “Pasuljijada”, “Manić-Tisa63”

i “Rogalj” -manifestacija

koja okuplja organizatore svih

manifestacija, seoskih priredbi iz

Vojvodine, čuvara tradicije na selu,

su tri moja znaka prepoznavanja za

koje sve manje imam vremena, a

sve više pomažem organizaciju događaja,

ali to je nešto drugo - kaže

gospodin Vukotić.

“Gastro Srem” Stara Pazova,

“Beloblatska kobasica”, Karavan

zanatskog piva, Kulenijada Erdevik,

Klobasa fest Bački Petrovac,

“Srem Klob kob fest” Šid i sijaset

drugih na kojima su razvili organizacioni

model a koji se naslanja na

najviše principe delovanja ovakvih

skupova, takođe miljenice, pobrale

su simpatije sve brojnije publike

koja ih posećuje.

Kuriozit koji neosporno potvrđuje

napredak i status vojvođanskih

privrednih manifestacija unazad

pet godina, je da su mahom sve

- dobitnici specijalnog priznanja

“Rogalj” - za organizaciju, nakon

čega su izabrane i stekle pravo korišćenja

znaka “Najbolje iz Vojvodine”

koje svake godine dodeljuje

Pokrajinski sekretarijat za privredu

i turizam.

- Ne želimo da razvijamo

copy-paste manifestacije već se

borimo za sopstvene ideje stavljajući

akcenat na original, u skladu sa

sloganom naše agencije: “Original

je uvek najbolji.” Draž ovog posla je

da iznova stvaramo nove vrednosti

i plasiramo nove ideje - dodaje naš

sagovornik.

Manifestacija “Manić-Tisa63”

2025 imaće novi koncept i drugačije

sadržaje, najavljuju iz Udruženja,

po svemu sudeći nešto što još nije

viđeno na sličnim događajima, posebno

u zimskim uslovima.

59

Uz montažne kuće brže i lakše

do turista

Sajam montažnih, modularnih i

glamping objekata, bazena, kampera

tokom 21. i 22. decembra na

Novosadskom sajmu, po prvi put u Srbiji,

okupio je sve aktere uključene u ovu

industriju, u cilju njihovog umrežavanja

i predstavljanja inovativnih rešenja potencijalnim

kupcima. Iako Srbija nije ni

evropska, ni regionalna “glamping sila”,

ipak postoji povećano interesovanje za

ovu vrstu turističke ponude, s obzirom

na izuzetne terene u Zapadnoj, Istočnoj

Srbiji, na Fruškoj gori…

Na jednom mestu najveći i najbolji domaći proizvođači,

uvoznici montažnih i modularnih objekata i

prateće opreme, bazena, opreme i pribora za njihovo

održavanje, glamping opreme i kampera, distributeri,

prezentovali su sve prednosti “glampinga”, kombinacije

kampova i luksuznog smeštaja, boravak u prirodi

uz potpuni komfor, ekskluzivnom turizmu vezanom

za prirodu i užitak. U tome su im pomogle osiguravajuće

kuće i turističke agencije sa programima destinacija

širom Srbije.

Glamping rizorti i glamping centri su mesta u prirodi

koja nude šatore, kućice opremljene na nivou

hotela do nivoa komfora u kojem ne morate da brinete

o opremi za spavanje, vodi, kupanju, grejanju, čak

ni o insektima, a u prirodi, daleko od gradske vreve,

galame i gužve.

Vladimir Đumić, predsednik Kamping asocijacije

Srbije, pozdravio je organizaciju ovog događaja na

temu glampinga i novina vezanih za ovaj vid turističke

ponude u Srbiji:

- Dugi niz godina smo pokušavali da upriličimo

jedan ovakav događaj, ali nije bilo ni vreme ni dovoljno

intersovanja da se započne tema modularnih

kućica, glampinga, kampera. Prvi put smo imali priliku

da publiku upoznamo sa mogućnostima koje nudi

modularna gradnja - gradnja bez zidanja, bez velikih

investicija, kao i sve ono što u ovom trenutku možemo

da ponudimo kao kamping/glamping destinacije

u Evropi. Na ovaj način otvaraju se dve teme: temu

turizma u okviru ruralnog turističkog domaćinstva i

turizma u glamping rizortima i glamping centrima.

Kada je reč o ruralnim, etno domaćinstvima, ovo

može da se razume kao predlog da na jedan lakši način

domaćinstva obezbede adekvatan prostor za ljubitelje

odmora u prirodi.

Glamping je od pre 15 godina postao bitan element

turističke ponude, jedan viši nivo kampinga, koji

daje mogućnost da nabavkom jedne glamping kućice

ili šatora, vlasnici ruralnog turističkog domaćinstva

Vladimir Đumić

obezbedi autentičnost, privatnost,

ambijent u kojem

turista može da uživa u prirodnim

lepotama uz malo

veći luksuz, da sa manjim

brojem gostiju postignu

veću zaradu.

- Sa svojim terenima, još

uvek nezagađenom prirodom,

Srbija može da se razvija

u pravcu ekskluzivne

glamping destinacije, gde se

nudi mir i potpun dodir s prirodom.

Treba da radimo na očuvanju resursa

da bi mogli sutra da pozovemo ljude

iz Evrope i ostatka sveta da dođu i

ostave svoj novac ovde. Nema po Srbiji

mnogo primera ovakve prakse ali

zato smo ovde da podstaknemo način

razmišljanja u ovom pravcu, da je ne

malo malo, već malo mnogo, da su

jedna - dve ovakve kućice dovoljne

jednom domaćinstvu postavljenom

na adekvatnom mestu, u prirodi i sa

pogledom, da pruži apsolutni komfor

kao u hotelu sa pet zvezdica, a ipak

u sred prirode, šume, za koji će neko

da izdvoji sto-dvesto evra za noć.

U svetu glamping turizam je veoma

tražen, posebno razvijen u mediteranskim

zemljama, sa smeštajem

u safari šatorima (luksuzan boravak

uz spoj drveta i tekstila, koji dodatno

Izbor je na vama

utiču na ugodan boravak i miran san).

Glaping rizorti na Tajlandu i Indoneziji

predstavljaju viši nivo turizma i

po pravilu su projektovani za maksimalno

10 smeštajnih jedinica, da bi

se akcenat stavio na privatnost, mir,

tišinu. To su mesta u kojima nema

buke, tipa “couple only” namenjeni

isključivo parovima. U Slovniji, koja

je otišla daleko ispred, glamping mesta

su uz skijališta i aktivna su 365

dana godišnje. Glamiping rizorti

u Hrvatskoj smešteni su uz obalu,

uglavnom na ostrvima, i rade tokom

sezone.

Gospopdin Đumić ističe mogućnost

proizvodnje mobilnih kućica

kod nas, jednako kvalitetnih, ali po

nižim cenama nego u Holandiji, Austriji

dr., što može da bude naša komparativna

prednost. Laka izgradivost,

bez građevinske dozvole, izlivanja

betonskih temelja, ubrzava vreme

njihovog podizanja, omogućava

mnogo brži dolazak do momenta izdavanja,

odnosno prihoda uz manje

birokratije. Bitan je i njihov ekološki

pečat jer su manje opterećenje za životnu

sredinu, lepše izgledaju, kraće

je vreme izgradnje, i u svakom pogledu

su prihvatljivije i prijemčivije

za svakoga ko počinje da se bavi

ovom vrstom biznisa.

60

Dulene - Natural etno village

Dulene, planinsko selo

smešteno na Gledićkim

planinama

(Dulenski crni vrh 897 mnv

najviša tačka Kragujevca i

celog okruga) sa razlogom se

smatra najautentičnijim selom

Šumadije, možda i Srbije, koje

je 2016. časopis “Nova ekonomija”

svrstala među 10 najlepših

sela Srbije, i kao takvo

sa realnim potencijalom za

razvoj ruralnog turizma. U pri-

ne, a sa 35 stao na čelo MZ) odlučio da se vrati

na ognjište svojih predaka, koje je krajem 60-

tih njegov deda napustio i otišao sa porodicom

u Nemačku u kojoj je Dejan rođen, školovan i

dovoljno osvešćen da prepozna selo sa „kućama

malim krečenim u belo“ svedocima starog načina

života u Šumadiji i dobrim primerom očuvanja

tradicije stanovanja u ovom kraju. Bilo je

to dovoljno da se vrati i sa oskudnim znanjem

jezika i ogromnim entuzijazmom okupi meštane

i počne da sprovodi ideje obnove sela.

Uz ogroman trud i energiju uspeo je da pre pet

godina sa seljanima obnovi školu, prodavnicu,

Dejan Milenković

log tome govori 150 očuvanih

kuća - blatara sa kraja XIX i

početka XX vekа u klasičnom

šumadijskom stilu.

Potpunu idilu dočaraće reka

Dulenka koja izvire u selu i

teče kroz selo kao mali potok

u koji se slivaju brojni vodotokovi

i prave reku, dok se sa

svih strana pruža pogled na

okolne planinske visove.

O tome bi se mogle ispisati

stranice sa sličnim opisima

koji dočaravaju sliku izvorne

prirode, ali činjenica je da se,

zahvaljujući jednom zanesenjaku

i vizionaru - Dejanu

Milenkoviću, čoveku koji je

udahnuo život selu, sve promenilo,

te postalo i turistički

interesantno.

Dejan Milenković predsednik

MZ Dulene, najjužnijeg

sela opštine Kragujevac, koji

je pre manje od deset godine

(sa 33 doneo odluku da osta-

Dom kulture, pre svega kuće u dobrom, manje

dobrom i ruiniranom stanju, koje jednu po jednu,

bez izuzetka stavlja u funkciju, zajedničim

sredstvima, znanjem i radom. U selo je doveden

i internet, sprovedeno ulično osvetljenje koje je

pola sela imalo, a pola ne. Otišao je i korak dalje.

- Da priča o turizmu nije puka fantazija govore

sedam novoizgrađenih vikendica u koje je

uvedena struja prošle godine. To je velika stvar,

jer struja daje prostora i za više. Cilj nam je da

na Crnom vrhu stvorimo novo turističko naselje

sa kojeg će pogledom moći da se obuhvati

i Rtanj, Kopaonik, Jagodina, Kragujevac, Vrnjačka

Banja. U planu je obnavljanje Dulenskog

Dulene: Zimska idila

jezera iz kojeg je voda „nestala“, ali i dalje Dulenka,

koja protiče koritom nekadašnjeg jezera,

pravi živopisne kaskade - dva preliva visine

tri metra - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Nešto se desilo, ali je veoma težak put do

realizacije onoga što je zamišljeno. Imali smo

pomoć i od MZ i od opštine. Za veće investicije,

poput asfaltnog puta do vrha planine, dobio sam

garancije od samog vrha države da će bar četiri

ilometra puta biti finansirano, čime ćemo svakako

biti zadovoljni. Da bi privukli što veći broj

turista u Dulenu se održava nekoliko manifestacija

poput „Dulenskog MTB maratona“, na kojem

učestvuju biciklisti iz cele Srbije, Dulenska

gulašijada, Dulenska fijakerijada i štrapacijada

- etno-zavičajnog karatera, namenjena zaljubljenicima

u konje i stare zanate, Litija Beli čevrtak

i seoska slava - Sv Sava.

U ovom selu živi stotinak stanovnika potomaka

doseljenika koji su pre 200 godina iz

Crne Gore i Kosova i Metohije naselili šume

Šumadije. Njegovi preci, poznati devet kolena

unazad, od 1820-tih naseljavaju Dulene. Prvi je

bio Milenko koji je sa sa ocem i tri brata došao

sa Kosova i Metohije prvo u Ratković, a posle u

Dulene „na miraz“, i tako započeo lozu Milenkovića,

stvorivši jednog potomka sa snagom i

voljom da učini nešto posebno.

61

IX decenija SKUD

Velika rođendanska žurka povodom

90 godina od osnvanja Srpskog

kultruno-umetničkog društva

“Železničar” iz Novog Sada, pod nazivom

“Rod srpski, Oltar svetosavski” održana je

u Maloj dvorani novosadskog SPENS-a,

22. decembra uz velelepni koncert Ansambla

“Vila” sa 400 igrača svih uzrasnih

grupa, pevača, muzičara, za koji se tražila

karta više.

Srpsko kulturno-umetničko

društvo “Železničar”

je osnovano 03. juna daleko

1934. godine na Dan

Svetog cara Konstantina i

carice Jelene, kao Srpsko

pravoslavno društvo lađara

i železničara Novog Sada

blagoslovom Irineja Ćirića

(1884-1955), tadašnjeg

episka eparhije bačke, potonjim

Svetim Irinejem “staradalnim”,

kanonizovanog

u Hramu Sv. Save 2022., po

čijom nebeskom zaštitom

društvo radi 90 godina. Od prvog

dana SKUD “Železničar” bavi se prezentacijom

kulture na ovim prostorima,

negujući tradiciju narodnog stvaralaštva

sa svih prostora gde žive Srbi u zajednici

sa drugim narodima, vaspitavajući u tom

duhu mlade generacije. Godine 1998. pri

SKUD “Železničar” osnovan je foklorni

ansambl “Vila” koji okuplja sastave svih

uzrasta, uči mlade ljude pravim vrednostima

kao što su sabornost, istina, ljubav,

pravičnost.

- Svojim precima treba da se zahvalimo

na svemu što su nam ostavili. Uporedo sa

Srpskom pravoslavnom crkvom u KUD

negujemo nematerijalno

kulturno nasleđe Srbije, srpskog

naroda i ovog prostora.

Sa tim i takvim bogatstvom,

jedinstvenošću nasleđa s

punim pravom možemo da

se upišemo u riznicu svetske

kulture u domenu duhovnosti,

tradicije i trajanja

- kaže Milorad Lonić, umetnički

direktor Ansambla

“Vila”, predsednik Saveza

KUD-ova Srbije, jedan od

najuspešnijih koreografa u

zemlji, što je potvrdio dugogodišnjim

radom i najvišim

Milorad Lonić

priznanjima na svim nastupima

i smotrama folklora na kojima je FA

“Vila” učestvovala.

Gospodin Lonić dalje kaže:

- Ja sam deo sadašnjeg vremena, ali

nasleđe i njegovo čuvanje i negovanje je

kontituitet, prinicip na kojem se zasniva

naša predačka kultura, a to je princip porodice.

Trajanje je moguće jedino uz neprekidnost

oplemenjeno aktivnim učešćem

potonjih generacija.

Zbog toga što se u njene temelje utkani

starina, predanja, pojam tradicije se, po

njegovim rečima, ne odnosi na prošlost i

ima smisla samo kroz život savremenog

čoveka. Kaže da je naša tradicija profiltirirana

kroz mnoge generacije, dobila

svevremenu dimenziju, koja ne pripada

nijednom određenom vremenu. Da naše

tradicionalne igre, pesme, muzika nose

62

Železničar Novi Sad

uzvišenost koja je potreba čoveka sadašnjih

i budućih vremena. Njen način razvoja

je linerarni, uvek se obnavljajući i

dobijajući novi sadržaj koji ništa ne briše

iz prošlosti, samo dodaje aktuleno i moderno.

- Saglasno vremenu, sazreli su svi uslovi

da država i njene institucije, ministarstva,

agencije regionalnog razvoja u jednom sadejstvu

daju ono što je potrebno i našem

selu. Nema nijednog jedinog dela prostora

koji može da se ostvari bez kutlure i umetnosti.

Selima koja puste, potrebno je vratiti

život kulturnim sadržajima, mladim generacijama

obezbediti mogućnost da sviraju,

pevaju, igraju - da postanu zadovoljniji i

kvalitetniji ljudi. Svi gradovi i sva sela su

važni i potrebni, kao i sva kulturno-umetnička

društva jer gde ćemo usvojiti obrasce

ponašanja, iskonskog pevanja, običaja,

ako ne od ljudi koji su se posvetili tradiciji

- izvodi su iz njegovih razmišljanja.

Tokom dugogodišnjeg rada, iskristalisala

se potreba da se vaspitnom i stvaralačkom,

kao primarnim u radu kulturno-umetničkih

društava, pridoda segmen

naučno-istraživačkog rada, zasnovanog

na metodologiji sakupljanja, analiziranja,

upoređivanja iskustava naučnika iz različitih

oblasti. Isto tako i povezivanja sa

SANU, akademijama umetnosti diljem

zemlje, institucijama kulture i obrazovanja…

A ono što u praksi potvrđuje principe

sabornosti, ljubavi, tolerancije je da je u

“Vili”, u poslednjih deset godina, sklopljeno

26 brakova, gde su oba partnera članovi

“Vile”, i da je rođeno 40 beba, jer se brakovi

ne sklapaju tamo gde nisu postavljeni

temelji uvažavanja, principijelnosti, obzirnosti,

svakako ljubavi.

Fotografije: Zoran Kuzmanović

63

Značaj i vrednost rada na

sakupljanju pesama na

astalski glas

Dr Jelena Jovanović

Promocija studije „Srpske

epsko-lirske pesme

na astalski glas“

(Savez kulturno-umetničkih

društava Srbije, SKUD

Železničar, Ansabl „Vila“,

Novi Sad, 2023), autora

Valentine Letić, profesora

u Muzičkoj školi „Isidor

Bajić“ u Novom Sadu, priređena

u Biblioteci Matice

Srpske, bila je jedinstvena

uvertira povodom Svetskog

dana srpskog kola (njegovog

ulaska na UNESCO Reprezentativnu

listu nematerijalne

kulturne baštine čovečanstva

2017. godine), i XVI

Festivala zlatnih ansambala

Srbije, važnih za očuvanje i

negovanja kolektivnog identiteta

naše zemlje. Prilika da

se o srpskim epsko-lirskim

pesmama na astalski glas

razgovara u stručnim krugovima

u cilju daljeg istraživanja

i popularizacije, a pre

svega u skladu sa značajem

u okvirima nematerijalne

kulturne baštine Srba sa teritorije

Vojvodine.

- Predstavljanje knjige Valentine

Letić o srpskim tradicionalnim

pesmama - na

astalski glas, je zapravo lep,

hvale vredan poduhvat koji

objedinjuje stručne napore

etnomuzikologa, terenskog

radnika, analitičara i napore

u oživljavanju tradicionalne

muzike, ne samo postavljanja

na scenu već rada da

te pesme prozvuče danas,

ovde među nama. Prvi koraci

u tom pravcu upravo

su učinjeni - obrazložila je

dr Jelena Jovanović, etnomuzikolog,

naučni savetnik

u Muzikološkom institutu

SANU, recenzent ovog izdanja.

Osim pisanog dela, u okviru

knjige „Srpske epsko-lirske

pesme na astalski glas“,

nalazi se i kompakt disk sa

snimcima 104 pesme koje je

Valentina Letić načinila na

teritoriji Banata (obuhvatajući

17 naselja), Srema (devet)

i Bačke (pet), i „na taj

način pružena je mogućnost

da svi čuju te pevače i sami

svojim uhom i sluhom prođu

kroz tu vrstu materijala, i da

možda budu u prilici da sami

zapevaju ukoliko to žele“.

Dr Jovanović podvlači da je

ova knjiga posvećena jednom

od ključnih kodova srpske

muzičke kulture i da je

tzv astalski glas rasprostranjen

na vrlo širokom prostoru

nastanjenom srpskom

populacijom (u granicama

današnje Srbije, u Rumuniji,

Mađarskoj, Severnoj Makedoniji).

Po njenim rečima očigledno

da je ovaj obrazac tako široko

rasprostranjen i sa tako mnogo

varijanata, te se može primetiti

da je izvođen mnogo puta i rado

i da su sami pevači izvodeći ga

dolazili do novih varijanti ukorenjenih

u tradiciju u ozbiljnoj

vremenskoj vertikali, odnosno

velikoj starini prisustva na tim

terenima.

- Autorka je težište rada usmerila

na varijantnost, varijabilnost,

takođe karakteristiku usmene

muzičke kulture i ustanovila da

se u okviru pojma astalski glas

nalazi veliki broj varijacija i jedan

određen broj modela koji se

u pesmama koriste i ponavljaju

u zavisnosti od tematike pesme,

teksta, veštine i namere samog

pevača. Izdvajanjem melodijskih

modela u okviru pojma astalski

glas, rangirala je njihovu muzičku

izražajnost, što su neki od

ključnih doprinosa ove knjige

etnomuzikologiji - istakla je dr

Jovanović.

Sve to objašnjava da su dugom

upotrebom i velikom raznovrsnošću

modela ove pesme dugo

živele i da su imale određenu

ulogu u zajednici koja ih je negovala,

jer su iz nekog razloga

opstajale, živele, njih su slušali

predstavnici različitih generacija,

i na osnovu tih tragova koje etnomuzikolozi

beleže i na osnovu

svedočanstva starijih generacija,

navodi na zaključak da su u svečarskim

prilikama pevane upravo

takve pesme koje su „prenosile

određene poruke mlađim naraštajima

i koje su sadržale neku

mitsku dimenziju, što bi značilo

da se zajednica kroz te pesme

obraćala jednoj onostranosti,

nekom viđenju sveta na univerzalan,

etički profilisan način, u

kojem se razlikuje dobro od zla“.

Dr Jelena Jovanović naglašava

i zahtevnost u izvođenju astalskih

pesama, posebno izazovno

Sa promocije u Biblioteci Matice srpske u Novom Sadu

današnjim generacijama, ali verujući

u mlade ljude koji su tome

posvećeni, njihovoj istrajnosti

i viziji da je to moguće, optimistički

gleda u budućnost. Ovo

„druženje“ otvorilo je mogućnost

formiranja neke vrste događaja

koji bi dao prostora pesmama na

astalski glas i osmišljen tako da

ispuni svoju namenu

64

Srpsko epsko-lirske pesme na

astalski glas

Valentina Letić, profesorka

u srednjoj Muzičkoj

školi „Isidor Bajić“

u Novom Sadu, autorka je monografije

„Srpske epsko-lirske

pesme na astalski glas“ u izdanju

Saveza kulturno-umetničkih

društava Srbije, SKUD Železničar,

Ansabl „Vila“, Novi Sad,

2023. godine,

posvećene narodnoj baštini,

tradiciji, predanju, nasleđenim

dobrima naslonjenim na kontinuitet

i identitet kulture jednog naroda. Još

na prvoj godini studija na Odseku muzičke

umetnosti, Podgrupi za etnomuzikologiju

Akadenije umetnosti u Novom Sadu, prvo

kod prof. Dragoslava Devića, a potom i prof.

Nicea Fracilea, u čijoj klasi je i diplomirala

2007. godine, započinje terensko istraživanje

u oblasti instrumentalne tradicije (svirala,

gusle), i vokalnog nasleđa, gde se susreće sa

astalaskom muzičkom tradicijom na tlu Vojvodine.

„U mnoštvu tradicionalnih vokalnih oblika

kod Srba u Vojvodini značajno mesto pripada

epsko-lirskim pesmama na ustaljen muzički

obrazac - na astalski glas, a ova studija je još

jedan doprinos beleženju i proučavanju ove

vrste pesama, dodatnom osvetljavanju njihove

uloge u narodnom stvaralaštvu - napisala

je autorka u svojoj knjizi.

- Prve godine studija sam snimila jednu

astalsku pesmu i tako je počelo istraživanje

i potraga za pesmama koje se pevaju za

astalom (stolom) u svečanim prilikama poput

slavskih, povodom krštenja, porodičnih

okupljanja. Pesme su epsko-lirskog sadržaja,

balade, mitološke, religiozne, porodične,

ljubavne, karakteristične, ispevane u epskom

desetercu, što je još jedan vid očuvanja našeg

izuzetno važnog blaga u našoj bogatoj istoriji.

Sam teren sam snimala u više navrata da bi

potom pristupila intenzivnom, višemesečnom

sređivanju građe, transkripciji, klasifikovanju

pesama, analizi primera, a onda i literarnom

delu pisanja samog rada, da bi sve to upakovano

bilo jasno, pregledno i na korist. - objasnila

je Valentina Letić.

U monografiji je predstavljeno 104 primera

sa terena ili preuzetih iz radova drugih saku-

Valentina Letić

pljača epsko-lirskih pesama.

Ideja je bila da sakupi

što veći broj pesama jer je

shvatila da je to nešto što je

vredno i očuvano još samo

u svesti starijih ljudi, a i to

nije bilo lako. Zahvaljujući

starijim koji su poznavali

neke druge starije klupko

je krenulo da se odmotava.

U ovoj monografiji po

prvi put u srpskoj etnomuzikologiji

astalskom glasu,

kao melodijskom modelu u širem i užem

smislu, posvećena je dužna pažnja čime

je „dat doprinos poznavanju napeva epsko-lirskim

pesama Srba iz Vojvodine i

šire, jednog od najznačajnijih identitetskih

markera srpske tradicijske pevačke

kulture“. Cilj objavljivanja knjige „Srpske

epsko-lirske pesme na astalski glas“

je da se nepublikovani materijal srpskog

vokalnog nasleđa učini dostupnim umetničkim

krugovima i široj javnosti, te kultura

Srba sa teritorije Vojvodine sagleda i

sa aspekta tradicije, kao nematerijalnog

dobra neprolazne vrednosti, inspirativne

za stvaralaštvo današnjim i budućim pokolenjima.

Ovim izdanjem istraživanje

neće stati. Već postoji par traskribovanih

novih primera koji nisu uvršteni u ovo

izdanje, jer za to nije bilo vremena. Knjiga

uz CD sa svim navedenim primerima,

trenutno se može nabaviti preko Saveza

kulturno-umetničkih društava Srbije

u Novom Sadu (https://skuds.rs/skuds.

php?o=t&i=76).

Valentina Letić je profesor u srednjoj

Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom

Sadu na predmetima - etnomuzikologija,

kontrapunkt, vokalni i muzički obliki,

i svi ti predmeti imaju dodirnih tačaka

sa etnomuzikologijom čiji spoj doprinosi

proširivanju istraživanja iz oblasti

narodne muzike. Dodatni motiv za rad

Zahvalnost profesorki Letić za kapitalno izdanje o pevanju na astalski glas.

predstavlja interesovanje mladih, njenih

učenika za narodno stvaralaštvo.

Veliku zahvalost uputila je Miloradu

Loniću, umetničkom direktoru Ansambla

„Vila“, koreografu i predsedniku

SKUD-a Srbije koji je prepoznao lepotu

i značaj ove teme, dr Jeleni Jovanović,

etnomuzikologu, naučnom savetniku u

Muzikološom institutu SANU, recenzentu

ove knjige, Anastasiji Živković,

autorki emisije „Od zlata jabuka“ koja je

snimila prilog povodom ove knjige i svima

kojima je ova tema zanimljiva.

65

Zahvaljujući velikanima

tamburaške muzike,

pre svih Janiki Balažu,

Zvonku Bogdanu, Jovici Nikoliću,

koji su predvodili plejadu

vrhunskih tamburaša ostvarivši

najviše umetničke domete, svojim

delovanjem u Novom Sadu,

ovaj grad učinili su svetskom

prestonicom tambure, sedištem

Svetske tamburaške asocijacije i

domaćinom prestižnog “Tamburica

festa”, festivala posvećenom

tamburaškim pesmama sa ciljem

okupljanja tamburaških orkestara

iz celog sveta, promocije

tamburaške muzike, afirmacije

novih tamburaških bandi…, i nekako

najvažnije, stvaranja novih

tamburaških pesama. I nije da ih

nije bilo, ali svakako ne dovoljno

da bi “prekrili” oseku novina

u ovom muzičkom pravcu.

Dejan Radović (basprim I),

Marko Parčetić (basprim II),

Dragan Radović (kontra), Sabo

Tibor (tamburaško čelo), svi članovi

Velikog tamburaškog orkestra

RT Vojvodine i sa Stafanom

Nikolićem (vokal), profesorom

AU u Novom Sadu (dizajn zvuka),

čine Tamburašku bandu -

BONTON. Iako kažu da oficijelnog

vođe nema, tu je i begešar,

Dubravko Isakov Cicko - BELI

MAG, jedan od veličanstvenih,

koji je bio deo “zlatnog doba”

tamburaške muzike, od 1988. rukovodilac

Velikog tamburaškog

orkestra Radio Novog Sada, danas

i orkestra Zvonka Bogdana.

Istina je da se nekada tamburaška

muzika (kao i svaka druga)

doživljavala na drugačiji način. I

u svetu i kod nas. Kada je Janika

Balaž, sa svojih osam tamburaša

svirao pred engleskom kraljicom,

a u pariskoj “Olimpiji”

36 puta izlazio na bis. Kada su

vikendom kolone ljubitelja tambura

samo radi njih dolazile iz

Beograda i drugih mesta,da ih

slušaju, na Petrovaradinsku tvrđavu.

Ali, ni kafane nisu više iste.

Sa promocije CD-a TO BONTON u Muzeju Tamburica festa u Novom Sadu

Tamburaška banda BONTON:

Pesme koje će se pevati

Ništa nije isto, a da tamburaški zvuk postoji i

da ima svoje poklonike, i da je u centru svakog

slavlja, da se te pesme pevaju u raznim prigodama,

istina je. Istina je i to da se zvuk preselio

na youtube, na platforme, i kao takav nastavio

da živi. Upravo članovi BONTON-a izdavanjem

CD-a “DAJ MI SAMO JEDAN DAN…”

na kojem nam poklanjaju deset novih autorskih

pesama, i jedanaestu koju su posvetili Srđanu

Vračariću, svom velikom prijatelju koji ih je

napustio, obraćaju se poznatim zvukom i sa

novim pesmama staroj i novoj publici na način

koji je danas prisutan i prihvaćen.

- Proces stvaranja pesama, od dogovora do

realizacije trajao je godinu dana i bilo je to lagano

i zabavno stvaranje u kojem smo svi uživali

- kaže Stefan Nikolić, ističući da je radio

sa vrsnim, najboljim muzičarima prebogatog

iskustva i ljubavi prema tamburaškoj muzici.

- Ne znamo koje pesme će biti primljene od

publike, ali mislim da će svako naći nešto što

će mu “leći”. Naše je da se potrudimo da ove

pesme zažive, a zaživeće ako budu dovoljno

slušane na platformama i nastupima - izjavio je

gospodin Isakov, ukazujući na veliki deficit novih

pesama, i pozvao mlade da im se pridruže,

poručivši da svaka mlada banda treba da ima

autorsku pesmu. Ovaj potez BONTON-a upravo

treba da je zamajac pokretanja mladih da

stvaraju nešto novo, da “uđemo u točak mašte,

ako ništa drugo sami sebi napravimo lepo, vratimo

osmeh na lice i otresemo prašinu sa duše

koja se već dugo na njoj taloži”.

- Ovo je bio jedinstven osećaj, nekome čast,

nekome kreativno iskustvo, svima izazov nakon

dugogodišnjeg sviranja u velikom orkestru,

ovde smo imali malo više slobode - rekao

je Dejan Radović, objasnivši da nas, ljude s

ovog prostora, krasi stvaralački mentalitet, i da

je važno stvarati, nešto novo, nešto što nam leži

na duši, nešto naše.

- Za mene je bila najveća čast raditi sa kolegama,

muzičarima sa deleko dužim iskustvom

nego što je moje i jako me je obradovao njihov

poziv da budem jedan od članova BONTON-a.

Bilo mi je jako lepo, izazovno, kreatovno –

prokomentarisao je Marko Parčetić

- CD je rezultat naših ideja i stvarlačkih sposobnosti

koje su se rađale sponatano, i za vreme

naših svirki, a za godinu dana smo uspeli

da one najbolje ideje sublimiramo i spojimo u

jednu celinu - tvrdi je Sabo Tibor.

Dragan Radović je naglasio da iza albuma

prvenca stoje muzičari sa višedecenijskim

iskustvom, koji su dobro izučili zanat, usavršili

svoja znanja, veštine, i da je ovo rezultat posebnog

kvaliteta i dodao:

- Svi čekaju nove pesme, a mi smo se ohrabrili

da to i uradimo, i nadam se da će ih ubuduće

biti još. Ima dosta pesama koje se pevaju,

a nikada nisu doživele posebno izdanje, pa smo

se mi uz pomoć prijatelja potrudili da dožive

svoju javnu prezentaciju.

Promocija albuma “DAJ MI SAMO JEDAN

DAN…” (izdavač: Želimir Babogredac, Croatia

Records, Zagreb) održana je uz prisustvo

brojnih prijatelja, kolega, zvanica u Muzeju

Tamburica fest-a u velelepnoj Menratovoj palati

u samom srcu grada, kako i dolikuje jednom

ovakvom događaju.

66

POSTOJI JEDNO

ČAROBNO MESTO

2025.

Pansioni

Tradicionalno lečenje

mineralnim vodama

uz primenu moderne

medicine, savremenih

aparata i lekara

specijalista i

subspecijalista.

Odmor i lečenje u

u Vrnjačkoj Banji

ŽIVETI SA

DIJABETESOM

*od 8.000,00 din/dan

Kontrola šećera i rizika uz stalni

nadzor lekara specijalista, upotrebu

modernih aparata i primenu

tradicionalnih tretmana.

OPŠTI MEDICINSKI

PANSION


Smeštaj na bazi punog pansiona,

medicinska usluga u skladu sa

zdravstvenim stanjem i preporukom

lekara.

POPUST

15%

na rani buking

za boravke do

28. februara

POKRET BEZ BOLA


Program fizikalnih, kinezi i

hidroterapija, najsavremenije

opreme i wellness opuštanja.

Smestaj

u centru

banje

BANJSKI PANSION

*od 6,570.00 din/dan

Terapije mineralnom vodom

za prevenciju i unapređenje

zdravstvenog stanja, uz rekreaciju i

relaksaciju u bazenu.

036 51 55 150 rezervacije@vrnjcispa.rs www.vrnjackabanjamerkur.com

STIPENDIJSKI PROGRAM ZNANJE SE ISPLATI

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA

U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI

Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,

sa prosečnom ocenom koja nije niža od 4,30;

• Završena gimnazija ili srednja ekonomska škola;

• Fakultet upisuje u godini u kojoj je završio/la predviđenu srednju školu;

• Državljanin/ka Republike Srbije

II STIPENDIJA U IZNOSU OD 3.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na ovaj iznos stipendije su:

• Odličan ili vrlo dobar uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola (izuzev gimnazije i ekonomske škole);



Info na: www.pravni-fakultet.edu.rs

ili na: info@pravni-fakultet.edu.rs

ili na: 021/469 513

I STIPENDIJA U IZNOSU OD 6.000 EVRA


Uslovi za ostvarivanje prava na stipendiju:

• Odličan uspeh ostvaren u srednjoj školi,


• Završena srednja škola u trajanju od četiri godine;


• Maksimalan broj bodova na prijemnom ispitu


Info na: www.fimek.edu.rs ili na: info@fimek.edu.rs ili na: 021/469 513

srednjaskolamcvision

srednja_skola_mc_vision

52

Akademac

Topsrbija br43

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?