Topsrbija br43

Višestruki doprinos kvalitetu
ka održivoj budućnosti
ke projekte. Ova unapređenja
ne samo da bi poboljšala kvalitet
života u Novom Sadu, već bi
doprinosila i očuvanju životne
sredine i smanjenju negativnih
efekata urbanizacije.
Rezultati istraživanja ukazuju
na sledeće sociodemografske
karakteristike ispitanika:
Korisnici zelenih površina su
uglavnom žene (56,9%) i sredovečni
ljudi (45,6%), dok je
najmanje starijih od 60 godina
(4,4%). Većina ima mesečne
prihode do 800 eura (39,3%),
a najčešće žive u domaćinstvima
bez specifičnih oznaka ili sa
decom (20,4%). Parkovi se koriste
za odmor (41,1%) i uživanje
u slobodnom vremenu (40%), a 18,9%
koristi prostor za šetanje pasa. Najposećeniji
su predveče (42,1%), a većina korisnika
se zadržava do dva sata (81,1%).
Preporučuje se prilagođavanje parkova
potrebama deci, starijima i porodicama.
Na osnovu motiva za dolazak, korisnicima
bi mogla biti pružena dodatna ponuda
sadržaja, kao što su sportski i rekreativni
sadržaji, edukativne radionice, kao
i manifestacije koje bi povećale socijalnu
interakciju među različitim grupama.
S obzirom na to da većina ljudi dolazi
predveče, trebalo bi osmisliti aktivnosti
koje bi bile dostupne i tokom dana, ali i
proširiti vremenske mogućnosti za posete
u jutarnjim časovima. Takođe, obezbeđivanje
pogodnosti za kraći boravak može
biti korisno, kao što su komforna mesta za
sedenje, javni WC-i i caffe barovi.
Podaci o stavovima ispitanika u Novom
Sadu prema zelenim površinama ukazuju
na pozitivan odnos prema njihovoj društvenoj,
kulturnoj i obrazovnoj ulozi. Najviša
srednja vrednost (4.39) zabeležena je
za tvrdnju da zelene površine zbližavaju
ljude različitih uzrasta i kultura. Stavovi
o ekološkoj vrednosti, očuvanju prirodne
baštine i smanjenju stresa su takođe vrlo
pozitivni.
Međutim, postoji umereno nezadovoljstvo
sa funkcionalnim aspektima kao što
su raspored i organizacija prostora (srednja
vrednost 3.40), dok su stavovi o kulturnom
sadržaju neutralni (srednja vrednost
3.00). Stavovi o ekonomskom doprinosu
Zaključno, ispitanici generalno imaju
pozitivan stav prema ekološkim, zdravstvenim
i društvenim prednostima zelenih
površina, ali postoji nezadovoljstvo u
pogledu određenih sadržaja, organizacije
i rasporeda. Varijabilnost u odgovorima
ukazuje na različita mišljenja korisnika,
dok generalni stavovi prema zelenim površinama
i njihovim uticajima na kvalitet
života ostaju pozitivni.
Zelene površine u Novom Sadu predstavljaju
ključni resurs za postizanje
održivog urbanog razvoja i poboljšanje
kvaliteta života građana. Projekat „Unapređenje
korišćenja uređenih zelenih površina“
predstavlja važan korak ka boljem
razumevanju i efikasnijem korišćenju
ovih dragocenih prostora. Kontinuirano
ulaganje u njihovo očuvanje, proširenje
i unapređenje, uzimajući u obzir potrebe
različitih korisničkih grupa i specifičnosti
gradskog okruženja, od suštinskog je
značaja.
Kroz plansko delovanje, saradnju svih
relevantnih aktera i primenu inovativnih
Limanski park
Štrand zeleno-vodena oaza Novog Sada
variraju, ali su uglavnom pozitivni. Iako
ispitanici imaju uglavnom pozitivan stav
o zelenim površinama, postoje i određeni
problemi u vezi sa rasporedom i sadržajem
tih prostora.
rešenja, Novi Sad ima potencijal da postane
primer uspešne integracije prirode
u urbano okruženje, gradeći zdraviju,
srećniju i održiviju budućnost za sve svoje
građane.
17