Topsrbija br43

Podrška Udruženja „Putokaz Krag
Temi koja se odnosi na demografsku sliku i socio-ekonomski
položaj žena na selu, njihove
potrebe i mogućnosti u cilju maksimalnog
korišćenja njihovih potencijala i resursa još uvek se
ne pridaje dovoljna pažnja, ne u konkretnom unapređenju
i poboljšanju materijalnog položaja, uprkos
ključnoj ulozi žena u očuvanju i održivom razvoju
ruralnih područja.
Putokaz za osnaživanje žena na selu
„Putokaz Kragujevac” prvo je udruženje koje je
sprovelo istraživanje o ženskoj seoskoj populaciji na
teritoriji grada Kragujevca. Prikupljeni podaci treba
da daju smernice za dalji rad lokalne samouprave ali
i drugih institucija i organizacija kako na lokalnom
tako i na republičkom nivou, a oni govore da je oko
24% žena - vlasnica seoskih domaćinstava, odnosno
poljoprivrednih gazdinstava, iako čine preko 60%
radne snage. Podatak koji zabrinjava je i da je od
ukupnog broja nezaposlenih anketiranih žena samo
32% na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje
(NSZ). Kao jedan od razloga navodi se da su žene
izgubile poverenje u rad NSZ i ne očekuju da će na
taj način dobiti posao.
Po mišljenju Snežane Milisavljević, predsednice
Udruženja „Putokaz Kragujevac“, mnogo značajniji
razlozi odnose se na veliki broj obaveza koje seoske
žene imaju u domaćinstvima. One brinu o članovima
svog domaćinstva, rade na njivi, u bašti, sa stokom.
U selima je još uvek u velikoj meri prisutan tradicionalistički
stav da “muškarac radi, a žena pazi na
kuću”. Ne mali problem je i udaljenost sela od grada
i loša saobraćajna povezanost. Naime, da bi overile
knjižicu na evidenciji NSZ treba da izdvoje jedan
dan što je ženama na selu teško. One takođe kažu da
nemaju odgovarajuće obrazovanje za tražena zanimanja.
Neke žene su istakle da nemaju podršku porodica
da se zaposle, ali ima i onih koje rade u lokalnim
seoskim prodavnicama, i pored toga čuvaju četvoro
dece, rade na njivi, u povrtnjacima, spremaju i idu sa
muževima „u drva“, učestvujući ravnopravno u svim
procesima rada, od seče, izvlačenja drva iz šume, do
prodaje.
Ipak, raduje činjenica da je polovina ispitanica zainteresovana
za neku vrstu udruživanja, ali i ekonomskog
osnaživanja (53%). Zainteresovane su i za pohađanje
obuka, da uče, napreduju i zajedno sa drugim
ženama plasiraju svoje proizvode na tržištu, zato što
“same nemaju dovoljno hrabrosti i inicijative”. Istraživanje
je pokazalo da se mali broj žena izjasnio da
želi da uđe u preduzetničke vode jer je kod njih prisutan
nedostatak samopouzdanja i strah da se same
upuste u to. Međutim, interesovanje za opciju da se
udruže sa drugim ženama i da zajedno nastupaju na
sajmovima, manifestacijama, daleko je veće.
Snežana Milisavljević (levo) u društvu privrednica u Stragarima
Podsticaj udruživanju na svakom koraku
- Sve to nam daje realnu osnovu
za razvoj socijalnog preduzetnitva
čime se „Putokaz“ takođe bavi, i potrudićemo
se da u narednom periodu
žene na selu upoznamo sa primerima
dobre prakse i radom udruženja žena
u nekim drugim seoskim sredinama.
Suština je da žene rade ono što najbolje
znaju a to je da svoje poljoprivredne
proizvode pretvore u finalne,
vrlo cenjene i tražene na tržištu, s
obzirom da na tržištu vlada sve veća
potražnja za zdravom hranom - ističe
gospođa Milisavljević.
Podrška ženama na selu da
rade, zarađuju i budu punopravni
članovi društva
Socijalna preduzeća su privatne
organizacije koje ne posluju radi
ostvarivanja profita, a pružaju robu
ili usluge koje su direktno povezane
sa njihovim eksplicitnim ciljem - da
rade za dobrobit zajednice. Značaj
socijalnih preduzeća ogleda se i u zapošljavanju,
tj. angažovanju i uključivanju
teže zapošljivih kategorija
stanovništva, osoba sa invaliditetom,
žena 45+, bivših osuđenika, samohra-
40