Topsrbija br43

Poljoprivrednici nove
generacije 2024
DOBRILA KOVČIN iz Stapara je rođena
1998. godine. Diplomirala je na Poljoprivrednom
fakultetu u Novom Sadu, smer
Fitomedicina, gde je trenutno na master studijama.
Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva,
a u njenom fokusu je ratarska proizvodnja.
Zajedno sa članovima porodice bavi se
i kooperacijom u okviru zemljoradničke zadruge
koju su osnovali.
BRANISLAV PETRIČEVIĆ (1984)
iz sremskog sela Rivica, završio je srednju
elektrotehničku školu, ali je ljubav prema
agraru nadvladala onu prema elektrotehnici.
Ratarsku proizvodnju je zasnovao na 150
hektara dok u voćarstvu preferira proizvodnju
višnje i dinje. U stočarstvu je ovladao
proizvodnjom svinja.
ALEKSANDAR MILIVOJEVIĆ
(1987) iz sremskog sela Grgurevci završio
je Gimnaziju, a potom upisao Poljoprivredni
fakultet. Poljoprivredom se bavi od ranog
detinjstva koja mu je inspirativna i u umetničkom
smislu, jer o njoj piše stihove za čuvene
bećarce koje izvodi sa svojim tamburaškim
orkestrom.
ŽARKO KOVAČEVIĆ iz Pavlovaca
je nesuđeni mašinac, koji znanja iz te
tehničke discipline uspešno implementira
u poljoprivrednu proizvodnju. Bavi se
ratarstvom i povrtarstvom. Smatra da
je budućnost održive poljoprivredne
proizvodnje u inovacionim tehnologijama
GORAN ČARUBRIĆ iz Manđelosa
(1993) apsolvent je Poljoprivrednog fakulteta
na smeru voćarstvo i vinogradarstvo.
Gaji višnju, kajsiju, dunju i šljivu. Primenjuje
savremenu agrotehniku i pomotehniku, a
dobro poznavanje fiziologije biljaka i agroekoloških
uslova pomaže mu u ostvarivanju
visokih prinosa.
JOVANA LAMBETA (1999) iz Gajdobre
privodi kraju studije na Poljoprivrednom
fakultetu u Beču. Zbog životnih okolnosti
iz austrijske prestonice se vratila na poljoprivredno
gazdinstvo u Gajdobri, kako bi
zajedno sa majkom i sestrom nastavila tatinim
stopama u poljoprivrednoj proizvodnji.
Jovana kaže da je najviše u životu naučila
od svog tate, Zorana Lambete. Koristi najmoderniju
mehanizaciju i ostvaruje rekordne
rezultate.
IGOR RADOJEVIĆ (1988) živi u Kočinom
selu kod Jagodine, završio je srednju
Poljoprivrednu školu i praktikuje kontinuiranu
edukaciju. Na njegovom poljoprivrednom
gazdinstvu radi zajedno sa bratom dok
im je otac u ulozi glavnog pomagača i stručnog
savetnika. Fasciniran je preciznom poljoprivredom
i savremenom mehanizacijom.
JOVAN NINKOV (1997) iz Begeča završio
je srednju Poljoprivrednu školu. Ozbiljnu
povrtarsku proizvodnju započeo je njegov
pradeda. Danas Jovan proizvodi šargarepu,
krompir i druge povrtarske kulture na površini
od dvesta hektara zemljišta. Koristeći
mogućnosti koje nude IPARD fondovi EU
do sada je, u više navrata, kupovao savremenu
poljoprivrednu mehanizaciju. Namerava
da aplicira za sredstva za izgradnju savremene
hladnjače.
ŠTEFAN EDORIAN BELU (1998) iz
Vladimirovca kod Pančeva po obrazovanju
je master inženjer zaštite bilja. Usavršavao
se i na Poljoprivrednom fakultetu u Bukureštu,
gde je proveo šest meseci na specijalizaciji.
Nosilac je poljoprivrednog gazdinstva
u okviru kojeg, najsavremenijim metodama,
obrađuje oko stotinu hektara zemljišta. On
je čak šesta generacija poljoprivrednika u
porodici. Poljoprivredu smatra izazovnom i
inspirativnom.
DEJAN ŠUŠA (1996) rođen u Srpskoj
Crnji, živi u selu Vojvoda Stepa gde je nosilac
poljoprivrednog gazdinstva. Završio je
opšti smer Gimnazije i sada je apsolvent na
Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,
smer ratarstvo i povrtarstvo. Bavi se ratarstvom
i proizvodnjom lešnika na površini
od 7 ha. Nastoji da poboljša sastav organske
materije jer zemljište smatra najvrednijim i
najvažnijim resursom i istražuje metodu zelenog
zaoravanja.
MLADA NADA SRPSKOG AGRARA
BRANISLAV ĐEKIĆ iz Belegiša, ima
samo 14 godina, a poslove na poljoprivrednom
gazdinstvu drži u malom prstu. Ljubav
prema agraru preneo mu je deda. Posebno ga
zanimaju moderna poljoprivredna mehanizacija
i digitalizacija da bi svoju informatičku
pismenost stavio u funkciju povezivanja
sa poljoprivrednicima. Branislav na poljoprivrednom
gazdinstvu mnoge poslove već
obavlja samostalno.
Priznanja su dodeljena na svečanosti
krajem decembra u Master centru NS sajma,
tako da posle 4 godine rada Udruženje
“Poljoprivrednici nove generacije” broji 42
člana.
47