Topsrbija br43

svet boljim
Sa dobitnicima ovogodišnjeg priznanja ZSV
Zadružni savez Vojvodine
je 26.12.2024. godine
održao tradicionalni svečani
skup na kojem su se okupili
predstavnici mnogobrojnih zadruga,
predstavnici republičkih
i pokrajinskih organa, poslovni
partneri Saveza, i predstavnici
medija. Na svečanom skupu su
se u pozdravnim govorima obratile:
mr Jelena Nestorov Bizonj,
predsednica Zadružnog saveza
Vojvodine, Ivana Popović, državni
sekretar u Ministarstvu
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
i Ivana Pejović Ševrt,
podsekretarka u Pokrajinskom
sekretarijatu za poljoprivredu,
vodoprivredu i šumarstvo. Nakon
pozdravnih govora, dodeljene su
tradicionalne nagrade Saveza
za 2024. godinu. Laureat nagrade
Zadružnog saveza Vojvodine
„Radislav Jovanov“ za poseban
doprinos razvoju zadrugarstva
je Danilo Golubović, savetnik
predsednika Vlade Republike
Srbije za poljoprivredu, koji je
u dva navrata bio državni sekretar
u ministarstvu poljoprivrede
i savetnik ministra za evropske
integracije, a član je pregovaračkog
tima Srbije za evropske integracije
u oblasti agrara. Nagrada
za najboljeg agrarnog novinara,
pripala je dugogodišnjem članu
redakcije lista „Poljoprivrednik“
Branku Krstinu.
Tom prilikom predsednica je
podsetila da skupština Ujedinjenih
nacija nije slučajno donela
Rezoluciju kojom je 2025-tu proglasila
Međunarodnom godinom
zadruga, želeći time da u svetu
promoviše značaj zadrugarstva
i doprinos zadruga održivom razvoju,
jačanju lokalnih zajednica
i ostvarivanju svih ciljeva svetske
ekonomije, uz moto: “Zadruge
čine svet boljim”.
i za nove investicije. Jer, bez investicija
nema razvoja.
Većina zadruga nije u finansijskoj
kondiciji
Pre skupa u Lukićevu, ZSV održao je
sednicu UO na kojoj je bilo reči o trenutno
izuzetno teškoj situaciji u primarnoj poljoprivrednoj
proizvodnji koja se oslikava
na sve zemljoradničke zadruge i poljoprivrednike.
- U ovom periodu teško je održati likvidnost
u mnogim zadrugama i to je jedan
od ključnih problema. ZSV je protekle
dve godine ponavljao zahtev za obezbeđenjem
kredita sa subvencionisanom kamatnim
stopom za finansiranje primarne poljoprivredne
proizvodnje, što bi najmanje
doprinelo ublažavanju problema u kojima
se sada poljoprivreda nalazi. Razmišljamo
i o drugim predlozima koji bi rasteretili
zadružni sektor, u fazi kada je potreban
i reprogram obaveza kako bi primarna
poljoprivreda funkcionisala na normalan
način. Jer nakon dve izuzetno teške poslovne
godine, većina zadruga nije u finansijskoj
kondiciji za nova zaduživanja,
a iz sopstvenih sredstava nemaju uslova
za obezbeđenje kvalitetnih uslova za novu
proizvodnje - konstatovala je predsednica.
Kako dalje? Godina 2025. je od strane
UN proglašena za Međunarodnu godinu
zadruga, kojom se jasno šalje poruka nacionalnim
vladama svih država da obrate
pažnju na svoj zadružni sektor, na uslove
u kojima posluje, smatrajući ga s pravom,
generatorom privrednog rasta i zaštite od
siromaštva u najširem smislu te reči. S
tim u vezi ZSV planira pojačane aktivnosti,
a prvi događaj će biti - jubilarni 50.
“AgroTech PP” simpozijum na Zlatiboru,
u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u
Novom Sadu i ZSV kao jednog od suorganizatora,
gde će biti predstavljene neke
nove teme od interesa za zadružni sektor,
ali i sve poljoprivrednike.
- Smatram da bi bilo potrebno podići
svest i pojedinaca i na nivou države, u
okviru zvaničnih institucija, da zadrugarstvo
može mnogo toga da doprinese
i poljoprivedi i drugim delatnostima. U
mnogim selima, zemljoradničke zadruge
predstavljaju jedine privredne subjekte
preko kojih poljoprivrednici mogu opstati
i napredovati u komercijalnoj proizvodnji,
a i gde se mladi ljudi mogu zaposliti
i ostati da žive u svojim sredinama.
Predlozi koje ZSV dostavlja nadležnim
organima, sa jedne strane su orijentisani
na potrebu otklanjanja ili ublažavanja
negativnih efekata poremećaja na tržištu,
posledica elementarnih nepogoda i iz drugih
razloga koji pogađaju ne samo zemljoradničke
zadruge, već i poljoprivrednike i
poljoprivredu kao delatnost u celini, a sa
druge strane su orijentisani i na načine za
unapređenje efekata zadružnog organizovanja,
ne samo na zadrugare, već i za
širu lokalnu zajednicu. Mišljenja smo da
u dugom periodu iza nas, argarna politika
nije orijentisana prema unapređenju zemljoradničkih
zadruga, što smatramo i jednom
od njenih najvećih nedostataka, a naročito
imajući u vidu veličinu i strukturu
porodičnih poljoprivrednih gazdinstava
u našoj državi koja bez zadružnog organizovanja,
nemaju mnogo perspektive na
tržištu.
53